Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TURIZMU

Član 1.

U Zakonu o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), u članu 2. stav 1. u tački 7) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8) koja glasi:

„8) sadržanim u Etičkom kodeksu u turizmu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.”

Član 2.

U članu 3. u tački 1) reči: „organizator putovanja ili posrednik” zamenjuju se rečima: „turistička agencija”.

U tački 2) posle reči: „pića i napitaka u” dodaje se reč: „ugostiteljskim”.

U tački 12) posle reči: „preduzetnik” dodaje se zapeta i reči: „drugo pravno lice” a reči: „drugog domaćeg ili” brišu se.

Posle tačke 12) dodaje se tačka 12a) koja glasi:

„12a) delatnost turističke agencije jeste organizovanje, prodaja i realizovanje turističkih putovanja, izleta i pružanje drugih usluga uobičajenih u turističkom prometu;”

Tačka 26) menja se i glasi:

„ 26) ugostitelj jeste privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili ogranak stranog pravnog lica ili fizičko lice koje obavlja ugostiteljsku delatnost pod uslovima propisanim ovim zakonom;”

Tačka 27) menja se i glasi:

„27) ugostiteljska delatnost jeste pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu; ”

U tački 29) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 29) dodaju se tač. 30) i 31) koje glase:

„30) seosko turističko domaćinstvo je objekat ili grupa objekata u kojem se pružaju usluge smeštaja, ishrane i pića ili samo ishrane i pića, koji se nalazi u ruralnom (seoskom) okruženju sa elementima lokalnog obeležja i nasleđa;

31) ugostiteljski objekat u domaćoj radinosti je objekat u kojem se pružaju usluge smeštaja, ishrane i pića ili samo usluge smeštaja u smeštajnim jedinicima vrste: kuća, apartman i soba.”

Član 3.

U članu 14. stav 6. posle reči: „kulturnog dobra” dodaju se reči: „i drugog zaštićenog područja”.

Član 4.

U članu 15. stav 3. menja se i glasi:

„Predlog iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: podatke o turističkim resursima i turističkim atrakcijama turističkog prostora, stanju zaštite životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, pregled postojeće planske i razvojne dokumentacije od značaja za razvoj turizma, analizu postojećeg stanja u turizmu, podatke o infrastrukturnom potencijalu turističkog područja, kao i druge podatke u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ovog zakona.”

Član 5.

U članu 16. reči: „stav 6.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”

Član 6.

U članu 28. stav 1. briše se.

U dosadašnjem članu 2. koji postaje stav 1. posle reči: „sredstava” dodaju se reči:„iz člana 27. ovog zakona”.

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 2, 3. i 4.

Član 7.

Član 42. menja se i glasi:

„ Član 42.

Turistička agencija obavlja delatnost radi sticanja dobiti, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik i ne obavlja delatnost turističke agencije kao pretežnu delatnost, dužno je da obrazuje i u odgovarajućem registru registruju ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta ili da na drugi način obrazuje odgovarajuću organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako turistička agencija obavlja delatnost van sedišta, dužna je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u Registru turizma.

Lica iz st. 2. i 3. ovog člana mogu u svom poslovnom imenu ili nazivu ogranka, poslovnog sedišta ili organizacione jedinice da koriste naziv turistička aggencija ili slične nazive uobičajene u turističkom prometu.”

Član 8.

U članu 43. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) organizovanja i realizovanja putovanja učenika i studenata u inostranstvo radi učenja stranog jezika ili stručnog usavršavanja sa mogućnošću obavljanja privremenih i povremenih poslova;”

Tačka 8) menja se i glasi:

„ 8) posredovanja u pružanju usluga smeštaja i ishrane u objektima domaće radinosti i seoskog turizma;”

Član 9.

U članu 45. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) angažuje tokom celog putovanja najmanje jednog turističkog pratioca ili turističkog vodiča za turističku grupu ili po prevoznom sredstvu kojim se obavlja usluga prevoza; ”

Tačka 6) menja se i glasi:

„6) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja delatnost turističkih agencija drži rešenje o registraciji odnosno uverenje o evidenciji u Registru turizma;”

U tački 7) posle reči: „usluge” dodaju se reči u zagradi: „(viziranje, rezervacije, izleti i ostalo)”.

U tački 8) reč: „račun” zamenjuje se rečima: „propisani račun”, a tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 9) koja glasi:

„ 9) svaku promenu registrovanog podatka o ogranku, odnosno prostoru van poslovnog sedišta prijavi odgovarajućem registru i Registru turizma u roku od 15 dana.”

U stavu 2. reči: „tačka 2)” zamenjuju se rečima: „tačka 3)”.

Član 10.

U članu 49. stav 1. menja se i glasi:

„Poslovni prostor turističke agencije koja neposredno nudi na prodaju i prodaje turistička putovanja mora da ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti i druge propisane uslove.”

U stavu 2. reči: „neposredno pruža” zamenjuju se rečima: „nudi na prodaju ili prodaje”.

Član 11.

Član 50. stav 1. menja se i glasi:

„ Turistička agencija mora da ima u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom neposredno nudi na prodaju i prodaje turistička putovanja jedno zaposleno lice, sa punim radnim vremenom, u svojstvu rukovodioca.”

U stavu 2. tačka 3) posle reči: „ima” dodaje se reč: „najmanje”, a posle reči „smera” dodaju se reči: „odnosno osnovne akademske studije”.

U tački 4) posle reči: „ima”dodaje se reč: „najmanje”.

U stavu 3. posle reči: „imaju”dodaje se reč: „najmanje”.

Član 12.

U članu 51. stav 1. reči: „turistička agencija” zamenjuju se rečima: „organizator putovanja”, a posle reči: „člana 43.”dodaju se reči: „tač. 1) i 1a”.

Stav 2. menja se i glasi:

„ Licencu iz stava 1. ovog člana, na zahtev podnosioca, izdaje Registrator turizma, rešenjem, sa rokom važenja od tri godine, koje naročito sadrži: puno poslovno ime, matični broj i sedište.”

U st. 4. i 6. reči: „turističke agencije” zamenjuju se rečima: „organizatora putovanja”.

Član13.

Član 52. menja se i glasi:

„Član 52.

Licenca se izdaje organizatoru putovanja:

1) koja ima zaposleno najmanje jedno lice koje ispunjava uslove iz člana 50. stav 2. ovog zakona;

2) koja se ne nalazi u postupku stečaja;

3) kojoj nije bila oduzeta licenca;

4) čiji osnivači ili lica koja nakon osnivanja pristupe privrednom društvu nisu fizička lica kojima je kao preduzetnicima oduzeta licenca, odnosno koja su direktno ili indirektno imala kontrolno učešće u kapitalu privrednog društva kome je oduzeta licenca;

5) kojoj nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok zabrana traje, niti je odgovornom licu izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti, poziva i dužnosti;

6) koja ima propisanu polisu osiguranja ili garanciju banke za slučaj insolventnosti, kao i propisanu polisu osiguranja, garanciju banke ili deponovana sredstva radi naknade štete putniku nastale neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem ugovornih obaveza (u daljem tekstu: garancija putovanja). ”

Član 14.

Član 53. menja se i glasi:

„ Član 53.

Garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno se obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika;

Garancijom putovanja radi naknade štete obezbeđuje se naknada štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora putovanja, koje su određene opštim uslovima i programom putovanja.

Korisnik garancije putovanja je lice koje u skladu sa ovim zakonom ima pravo na naknadu troškova i to:

1) lice koje je izmirilo troškove nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu;

2) putnik u slučaju neispunjenja, delimičnog ispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveza organizatora putovanja, koje su određene opštim uslovima i programom putovanja.

Garanciju putovanja organizator putovanja mora da ima za sve vreme trajanja licence.

Garancijom putovanja ne mogu se ograničiti prava lica iz stava 3. ovog člana na naknadu u skladu sa ovim zakonom.

Ministar bliže propisuje vrstu i uslove garancije putovanja, način aktiviranja, kao i druge uslove koje mora da ispuni organizator putovanja u zavisnosti od vrste organizovanog putovanja.”

Član15.

U članu 54. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

„4) prestankom privrednog društva, preduzetnika, drugog pravnog lica ili ogranka stranog pravnog lica usled čega se to pravno lice ili preduzetnik briše iz odgovarajućeg registra ”.

U stavu 3. reči: „turističku agenciju” zamenjuju se rečima: „organizatora putovanja”.

Član16.

U članu 55. stav 1. reči: „turističkoj agenciji” zamenjuju se rečima: „organizatoru putovanja”.

U tački 6) reč: „njegovih” briše se , a posle reči: „propusta” dodaju se reči: „organizatora putovanja”.

U stavu 3. reči: „turističku agenciju” zamenjuju se rečima: „organizatora putovanja”.

U stavu 5. reči: „turistička agencija” zamenjuju se rečima: „organizator putovanja”.

Član 17.

U članu 56. stav 3. menja se i glasi:

„Opšti uslovi putovanja se utvrđuju u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, zakona kojim se uređuje zaštita potrošača i zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.”

U stavu 4. tačka 4) menja se i glasi:

„4) podatke o garancijama putovanja, odnosno informacije o osiguranim slučajevima i instrumentima obezbeđenja, kao i načinu njihovog aktiviranja; ”

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„Tekst opštih uslova putovanja mora da bude štampan slovnim znacima i brojevima koji su jednake veličine ali ne manjim od veličine 12, a podaci iz stava 4. tačka 4) ovog člana posebno uokvireni. ”

Dosadašnji st. 5, 6 i 7 postaju st. 6, 7 i 8.

Član 18.

U članu 58. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Posrednik je dužan da se evidentira u Registru turizma i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja delatnost drži rešenje o upisu u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma.”

Član 19.

U članu 59. st. 1. 2. i 3 menjaju se i glasi:

„Ugostitelj obavlja ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i pokretnom ugostiteljskom objektu.

Ako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik i ne obavlja ugostiteljsku delatnost kao pretežnu delatnost, dužno je da obrazuje i u odgovarajućem registru registruju ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta ili da na drugi način obrazuje odgovarajuću organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako ugostitelj obavlja delatnost van sedišta, dužan je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u Registru turizma.”

Član 20.

Član 60. menja se i glasi:

„Član 60.

Zdravstvene ustanove koje pružaju usluge svojim korisnicima u objektima u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, mogu pružati i usluge smeštaja i ishrane trećim licima, na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ako su subjekti iz stava 1. ovog člana budžetski korisnici, za pruženje usluge smeštaja i ishrane trećim licima dužni su da pribave odobrenje ministra.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana daje se rešenjem sa rokom važenja do jedne godine.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma.

Ministar bliže propisuje uslove i način izdavanja odobrenja iz stava 2. ovog člana.”

Član 21.

Posle člana 60. dodaje se član 60a koji glasi:

„Član 60a.

Pravno lice koje ima odmarališta, domove ili druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima, može pružati i usluge smeštaja i ishrane trećim licima, na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.”

Član 22.

U članu 61. stav 2. reči: „minimalne tehničke,” i zapeta brišu se.

Član 23.

U članu 62. stav 1. tačka 2) posle reči: „ministra” dodaju se reči: „odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave”.

Tačka 3) menja se i glasi:

„3) se evidentira u Registru turizma i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja ugostiteljsku delatnost drži rešenje o upisu u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma; ”.

U tač. 4) i 5) posle reči: „ministra” dodaju se reči: „odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave”.

U tački 11. tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 11) dodaje se tačka 12) koja glasi:

„12) obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika.”

U stavu 3. posle reči: „sadržinu” dodaje se zapeta i reč: „mesto”.

Član 24.

U članu 64. stav 1. menja se i glasi:

„Ugostiteljska delatnost se obavlja u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog objekta u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i zaštita životne sredine.”.

St. 2, 4, 5 i 6. brišu se.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „stava 2.” zamenjuju rečima: „stava 1.”

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Ugostitelj je dužan da na mestu na kome povremeno pruža ugostiteljske usluge drži rešenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajući registar.”

Član 25.

U članu 65. stav 2. posle reči: „može se” dodaju se reči: „pripremati i”.

St. 3, 4, i 5 brišu se.

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Ugostitelj je dužan da u pokretnom objektu u kome pruža ugostiteljske usluge drži rešenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajući registar i uverenje o evidenciji u Registru turizma.”

Član 26.

Član 66. briše se.

Član 27.

Član 67. menja se i glasi:

„Član 67.

Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pružaju, ugostiteljski objekti mogu biti:

ugostiteljski objekat za smeštaj;

ugostiteljski objekat za ishranu i piće;

ketering objekat.

U ugostiteljskom objektu za smeštaj pružaju se usluge smeštaja, ishrane i pića i druge usluge uobičajene u ugostiteljstvu ili samo usluge smeštaja (u vrsti ugostiteljskog objekta: hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoćište, odmaralište, kuća, apartman, soba, seosko turističko domaćinstvo, lovačka vila, kuća ili koliba i drugi objekti za pružanje usluga smeštaja).

U ugostiteljskom objektu za pružanje usluga ishrane i pića pripremaju se i uslužuju topla i hladna jela i napici, toče i služe alkoholna i bezalkoholna pića (u vrsti ugostiteljskog objekta: restoran, kafana, bar, objekat brze hrane, pokretni objekat i drugi objekti).

U ketering objektu se priprema hrana, piće i napici, po utvrđenim standardima radi usluživanja i potrošnje na drugom mestu.

Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga ne može da sadrži reči koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.

Ugostiteljski objekat ima oznaku vrste objekta prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju.”

Član 28.

U članu 68. stav 1. posle reči: „turističko naselje” dodaje se zapeta i reč: „pansion”.

Stav 6. menja se i glasi:

„Ugostiteljski objekti vrste kuća, apartman, soba i seosko turističko domaćinstvo, razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata.”

U stavu 7. reči: „kao povereni posao ” zamenjuju se rečima: „koje važi tri godine od dana izdavanja”.

Posle stava 7. dodaju se novi st. 8, 9, 10. i 11. koji glase:

„Poslove iz stava 7. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja kao povereni posao.

Zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju iz st. 3. i 7. ovog člana mora da sadrži istinite podatke.

Troškove postupka razvrstavanja ugostiteljskog objekta u kategorije snosi ugostitelj.

Fizičko lice može pružati usluge smeštaja i ishrane trećim licima u kući, apartmanu, sobi i seoskom turističkom domaćinstvu na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.”

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 12. reči: „stava 6.” zamenjuju se rečima: „stava 7.”

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 13. i 14..

Posle stava 14. dodaje se stav 15. koji glasi:

„Vlada bliže prospisuje vrstu i visinu troškova u postupku razvrstavanja ugostiteljskih objekata u kategorije iz stava 10. ovog člana, u zavisnosti od njihove vrste, podvrste i veličine ”.

Član 29.

U članu 69. stav 1. posle reči: „ugostitelj” briše se zapeta, a reči: „odnosno fizičko lice je dužno” zamenjuju se rečima: „je dužan”.

U st. 2. i 3. posle reči: „stav 4.” zamenjuju se rečima: „st. 4 i 7.”.

Član 30.

U članu 70. stav 2. posle reči: „da ima” dodaje se reč: „najmanje”, posle reči: „spremu” dodaju se zapeta i reči: „odnosno osnovne akademske studije”, a reči: „u neprekidnom trajanju” brišu se.

U članu 70. stav 3. posle reči: „u neprekidnom trajanju” brišu se.

Član 31.

U članu 71. stav 1. u tački 5) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

„6) prestankom privrednog društva, preduzetnika, drugog pravnog lica ili ogranka stranog pravnog lica usled koga se to pravno lice ili preduzetnik briše iz odgovarajućeg registra.”

U stavu 2. reči: „tač. 1), 3), 4) i 5)” zamenjuju se rečima: „ tač. 1), 3), 4), 5) i 6)” a reči: „i evidentira ga kao nekategorisan objekat” brišu se.

U stavu 3. posle reči: „ministarstvo” dodaju se reči: „odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave”.

Član 32.

U članu 73. stav 2. reči: „Kuće, apartmani i sobe koje fizička lica iznajmljuju” zamenjuju se rečima: „Kuća, apartman i soba iz člana 72. ovog zakona”.

Član 33.

U članu 74. stav 1. menja se i glasi:

„ Fizičko lice pruža ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije, privrednog subjekta ili drugog pravnog lica registrovanog za obavljanje privredne delatnosti, na osnovu ugovora.”

Član 34.

U članu 75. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„ Obaveze iz stava 1. ovog člana odnose se i na fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu. ”

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: „sadržinu” dodaju se zapeta i reč: „mesto”, a posle reči: „radinosti” dodaju se reči: „i seoskom turističkom domaćinstvu ”.

Član 35.

U članu 76. stav 4. posle reči: „uslove” dodaju se reči: „i da budu kategorisani”.

Član 36.

U članu 77. stav 1. menja se i glasi:

„Fizičko lice pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije, privrednog subjekta ili drugog pravnog lica registrovanog za obavljanje privredne delatnosti, na osnovu ugovora.”

U stavu 3. posle reči: „vodi evidenciju” dodaje se reč: „kategorisanih”.

Član 37.

Član 78. briše se.

Član 38.

Član 79. menja se i glasi:

„Član 79

„Ministar bliže propisuje uslove i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, način pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanje ugostiteljskih objekata, minimalne tehničke uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog objekta, u pokretniom objektu, u domaćoj radinosti i u seoskom turističkom domaćinstvu.

Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje sanitarno-higijenske uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog objekta, u pokretniom objektu i domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.”

Član 39.

U članu 80. stav 1.posle reči: „preduzetnik” dodaje se zapeta i reči: „drugo pravno lice”, a reči: „drugog domaćeg ili” brišu se.

St. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Ako pružalac nautičkih usluga ne obavlja nautičku delatnost kao pretežnu delatnost, dužno je da obrazuje i u odgovarajućem registru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta ili da na drugi način obrazuje odgovarajuću organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako pružalac nautičkih usluga obavlja delatnost van sedišta, dužan je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u Registru turizma.”

Član 40.

Član 84. stav 1. tačka 4. menja se i glasi:

„4) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja nautičku delatnost drži rešenje o upisu u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma;”

U tački 8) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 9) koja glasi:

„9) obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika.”

Član 41.

U članu 86. stav 2. reči: „pet godina” zamenjuju se rečima: „tri godine”.

U stavu 4. reči: „privrednog subjekta” zamenjuju se rečima: „pružaoca nautičkih usluga”, a reči: „člana 69. st. 3, 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „ člana 69. st. 2, 3, 4. i 5.”

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pružaoca nautičkih usluga ne može da sadrži reči koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.

Zahtev za razvrstavanje marina u kategoriju iz stava 1. ovog člana mora da sadrži istinite podatke.”

Član 42.

U članu 88.st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Ako pružalac lovnoturističkih usluga ne obavljaj lovnoturističku delatnost kao pretežnu delatnost, dužan je da obrazuje i u odgovarajućem registru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta ili da na drugi način obrazuje odgovarajuću organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako pružalac lovnoturističkih usluga obavlja delatnost van sedišta, dužan je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u Registru turizma.”

Član 43.

U članu 89. stav 4. menja se i glasi:

„Pružilac lovnoturističkih usluga dužan je da pre otpočinjanja obavljanja lovnoturističke delatnosti u objektu lovnog turizma – lovačka vila pribavi akt kojim se taj objekat razvrstava u odgovorajuću kategoriju”.

U stavu 8. reči: „privrednog subjekta” zamenjuju se rečima: „pružaoca lovnoturističkih usluga”, a reči: „člana 69. st. 3, 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „ člana 69. st. 2, 3, 4. i 5.”.

Posle stava 8. dodaju se st. 9. i 10. koji glase:

„Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pružaoca lovnoturističkih usluga ne može da sadrži reči koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.

Zahtev za razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju iz stava 5. ovog člana mora da sadrži istinite podatke.”

Član 44.

U članu 92. posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi:

„1a) na ulazu u objekat lovnog turizma – lovačka vila vidno istakne oznaku kategorije odnosno posebnog standarda koji se u njemu pruža utvrđenog rešenjem ministra;”

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kome obavlja lovnoturističku delatnost drži rešenje o upisu u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma;”

U tački 7) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8) koja glasi:

„8) obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika.”

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Odredbe člana 62. stav 1. tač.2), 6), 8), 9), 10), 11) i 12) ovog zakona shodno se primenjuju i na pružaoca lovnoturističkih usluga.

Član 45.

U članu 94. stav 4. menja se i glasi:

„Stručni ispit iz stava 2. tačka 6) ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar od stručnjaka iz oblasti: osnova turizma, turističkih resursa, agencijskog i hotelijerskog poslovanja, društvenog uređenja, turističke politike i propisa u turizmu, informativno-vodičke službe u turizmu i nacionalne istorije.”

Član 46.

U članu 98. stav 4. reči: „zaključno sa 31. decembrom tekuće godine do 15. januara naredne godine” zamenjuju se rečima: „najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.”

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„Stručni ispit za lokalnog vodiča polaže se pred komisijom koju obrazuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave koji izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu za lokalnog turističkog vodiča, kao i legitimaciju i oznaku.”

Član 47.

U članu 100. stav 2. menja se i glasi:

„Usluge iz stava 1. ovog člana mogu da obavljaju privredna društva i druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja se za obavljanje tih usluga evidentiraju u Registru turizma.”

St. 3, 4, 5. i 6. brišu se.

Član 48.

U članu 101. stav 4. posle reči: „privredno društvo” dodaju se reči: „drugo pravno lice” i zapeta, a reči: „drugog domaćeg ili” brišu se.

St. 5. i 6. menjaju se i glase:

„Ako pružalac usluga iznajmljivanja vozila ne obavljaju delatnost iznajmljivanja vozila kao pretežnu delatnost, dužan je da obrazuje i u odgovarajućem registru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta ili da na drugi način obrazuje odgovarajuću organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako pružalac usluga iznajmljivanja vozila iz stava 1. i 2. ovog člana, obavlja delatnost van sedišta, dužan je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u Registru turizma.”

Član 49.

U članu 102. stav 2. reči: „stav 4.” zamenjuje se rečima: „stav 1.”, a reči: „obezbeđeno servisiranje i parking prostor za sva vozila” brišu se.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Vozila iz člana 101. stav 2. mogu da budu starija od pet godina.”

Član 50.

U članu 106. stav 1. reč: „privredni” briše se.

Član 51.

U članu 111. stav 2. posle reči: „nautičku delatnost” dodaju se reči: „lovnoturistička delatnost,” i zapeta.

Stav 3. menja se i glasi:

„Obveznici plaćanja turističke naknade su i fizička lica koja turistima pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva.”

Član 52.

U članu 113. stav 2. menja se i glasi:

„Sredstva koja su prihod budžeta Republike Srbije, koriste se za:

uređivanje, korišćenje, unapređenje i zaštitu turističkog prostora;

finansiranje i realizaciju projekata izgradnje i uređenja građevinskog zemljišta i projekata izgradnje turističke infrastrukture u cilju realizacije turističkih projekata.”

U stavu 5. reči: „i 2” i reči: „očuvanje životne sredine,” brišu se.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Vlada bliže propisuje uslove i način dodele i korišćenja sredstava iz stava 2.ovog člana.”

Član 53.

U članu 116. posle reči: „naplate” dodaju se reči: „i prinudne naplate”.

Član 54.

Član 117. menja se i glasi:

„Član 117

Registar turizma vodi Agencija za privredne registre.

U Registru turizma registruju se  turističke agencije – organizatori putovanja.

U Registru turizma evidentiraju se:

1) turističke agencije-posrednici;

2) upravljači turističkih mesta;

turistička mesta;

turističke organizacije;

ugostitelji;

kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti;

lica koja pružaju usluge u domaćoj radinosti;

lica koja pružaju usluge u seoskim turističkim domaćinstvima.

pružaoci nautičkih usluga;

kategorisani i nekategorisani objekti nautičkog turizma;

pružaoci lovnoturističkih usluga;

kategorisani i nekategorisani objekti lovnog turizma;

turistički vodiči;

lokalni turistički vodiči;

turistički pratioci;

turistički animatori;

pružaoci specifičnih avanturističkih i sportsko-rekreativnih usluga u turizmu;

privredni subjekti koji pružaju usluge iznajmljivanja vozila (rent-a-car) i usluge iznajmljivanja vozila sa uslugama vozača (limo service).

Ministar bliže propisuje sadržinu Registra turizma kao i sadržinu evidencije i način vođenja evidencije u Registru turizma.

 Na postupak registracije i postupak evidentiranja, kao i na uslove i postupak imenovanja Registratora turizma koji vodi Registar turizma i na njegovu odgovornost za vođenje Registra turizma, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje položaj Agencije za privredne registre.

   Vrstu, visinu i način plaćanja naknada za registraciju, evidenciju i druge usluge koje pruža Registar turizma, određuje Upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.

   Konačna rešenja koja donose organi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, osim konačnog rešenja iz člana 114. stav 3. ovog zakona, registruju se odnosno evidentiraju u Registru turizma na način propisan ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona.”

Član 55.

Posle člana 117. dodaje se član 117a koji glasi:

„Član 117a

Ministarstvo vodi evidenciju kategorisanih ugostiteljskih objekata iz člana 68. stav 1. i člana 89. stav 4. ovog zakona, kao i objekta nautičkog turizma iz člana 85. stav 1. ovog zakona i dužno je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i elektronskoj).

Ministarstvo vodi evidenciju turističkih vodiča, turističkih pratilaca i turističkih animatora i dužno je da Registru turizma dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i elektronskoj) najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.”

Član 56.

U članu 118. stav 5. menja se i glasi:

„Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se uređuje nautička delatnost, a odnosi se na saobraćajno – tehničke uslove objekata nautičkog turizma i na uslove za članove posade plovnih objekata nautičkog turizma i delatnost iznajmljivanja vozila, u pogledu ispunjenosti uslova propisanih za vozača, vrši ministarstvo nadležno za poslove infrastrukture preko saobraćajnih inspektora.”

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Inspekcijski nadzor u delu kontrole naplate i uplate boravišne takse iz čl. 106. i 108. ovog zakona vrši i jedinica lokalne samouprave preko inspektora nadležnih za kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave.”

Član 57.

U članu 120. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) vrši proveru tačnosti podataka iz zahteva za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju u pogledu ispunjenosti uslova;”

U tački 5) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 5) dodaju se tačke 6) i 7) koje glase:

„6) vrši proveru uplate turističke naknade iz člana 111. ovog zakona;

7) pokreće postupak o utvrđivanju obaveze plaćanja penala iz člana 114. stav 3. ovog zakona.”

Član 58.

U članu 121. stav 1. tačka 1) reči: „registrovano u Registru privrednih subjekata odnosno nije registrovano ili evidentirano u Registru turizma ” zamenjuju se rečima: „registrovao privrednu delatnost u odgovarajući registar.”.

U tački 2) posle reči: „člana 43.” dodaju se reči: „tač. 1) i 1a)”, a reči: „turističkoj agenciji koja” zamenjuju se rečima: „organizatoru putovanja koji”.

U tački 4) reči: „lovnog turizma” zamenjuju se rečima: „lovačke vile.”

Tačka 7) menja se i glasi:

„7) privremeno zabrani fizičkom licu pružanje ugostiteljskih usluga u kući, apartmanu, sobi i seoskom turističkom domaćinstvu ako nisu kategorisani u skladu sa odredbama ovog zakona ili usluge koje se u njima pružaju odstupaju od propisanih standarda za tu kategoriju, i ako postupaju suprotno članu 74. stav 1. i članu 77. stav 1. ovog zakona;”

U tački 8) reči: „drugog domaćeg ili” brišu se.

U tački 13) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 13) i dodaje se tačka 14) koja glasi:

„14) obavesti nadležni organ u slučaju da obveznik plaćanja turističke naknade postupi suprotno članu 111. ovog zakona”

Član 59.

U članu 124. stav 1. tačka 1) reči: „turističke agencije” zamenjuju se rečima: „organizatora putovanja.”

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) ako garanciju putovanja nema za sve vreme važenja licence (član 53. stav 4)”

U tački 4) reči: „objektima lovnog turizma” zamenjuju se rečima: „lovačkoj vili”, broj: „3” se zamenjuje brojem „2”, zapeta i reči: „član 86. stav 4.” brišu se a posle reči: „član 89.” dodaju se reči: „stav 4”

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) postupi suprotno odredbama člana 60. stav 2.”

U stavu 3. reči: „tač. 1), 3) i 4)” brišu se.

Član 60.

U članu 125. stav 1. broj: „60.000” zamenjuju se brojem: „100.000”.

Tačka 1. briše se.

U tački 5. posle reči: „ugostiteljsku” dodaje se zapeta, a reč: „ili” briše se, a posle reči: „nautičku” dodaju se reči: „ili lovnoturističku”, a posle reči: „član 65. stav 1” tačka se zamenjuje zapetom a reč: „i” briše se, a posle reči: „član 83.” dodaju se reči: „i član 91”

Tačka 12) menja se i glasi:

„postupi suprotno odredbama člana 58. st. 1 i 4.”

U tački 13) reči: „turizma” dodaju se reči: „i objektu lovnog turizma”.

U tački 14) reči: „objekti lovnog turizma” zamenjuju se rečima: „lovačka kuća”, a posle reči: „i član 89.” dodaju se reči: „stav 8”

U stavu 3. reči: „tač. 2) do 6) i tač. 12) do 16) ” brišu se.

Član 61.

U članu 126. stav 1. broj: „30.000” zamenjuju se brojem: „100.000”.

Tačka 1) menja se i glasi:

„1) nije registrovano odnosno evidentirano u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privredne delatnosti i ovim zakonom. (čl. 42, 59, 80, 88. i član 101. stav 4, 5 i 6)”

U tački 2) posle reči: tačka 1) dodaje se zapeta i reči: „član 62. stav 1. tačka 12), član 84. stav 1. tačka 9), i član 92. stav 1. tačka 8)”.

U tački 4) u zagradi broj: „5” zamenjuju se brojem: „6”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

„4a) postupa suprotno članu 56. stav 5, članu 67. stav 5, članu 68. stav 5, članu 86. stav 5. i članu 89. stav 9;”

U tački 9) reči: „4 i 6” brišu se, a posle reči: „i članu 65. stav 2” i reči: „i 4” brišu se.

U tački 11) reči: „st. 1. do 4.” brišu se.

U stavu 2. reči: „2.000 do 5.000” zamenjuju se rečima: „5.000 do 10.000”.

U stavu 3. reči: „tač. 1) i 2) i tač. 5) do 15)” brišu se.

Član 62.

U članu 127. stav 1. reči: „15.000 do 50.000” zamenjuju se rečima: „100.000 do 200.000”.

U stavu 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautičkog turizma, odnosno objekat lovnog turizma ne istakne vidno poslovno ime i sedište ugostitelja, pružaoca nautičkih usluga odnosno pružaoca lovnoturističkih usluga, naziv, vrstu ugostiteljskog objekta nautičkog odnosno lovnog turizma kao i radno vreme i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 62. stav 1. tačka 1), član 84. stav 1. tačka 1) i član 92. stav 1. tačka 1);”

Tačka 3) menja se i glasi:

„3) ne drži rešenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajućem registru, kao i akt o registraciji odnosno evidenciji u Registru turizma (član 45. stav 1. tačka 6), član 62. stav 1. tačka 3), član 64. stav 3, član 65. stav 3, član 84. stav 1. tačka 4) i član 92. stav 1. tačka 2);”

U tački 6) posle reči: „tačka 3)” dodaju reči: „i tačka 1a)”.

Posle tačke 14) dodaje se tačka 15) koja glasi:

„15) postupa suprotno odredbama član 68. stav12, član 86. stav 6 i član 89. stav 10;”

Posle tačke 15) dodaje se tačka 16) koja glasi:

„16) ne prijavi u roku od 15 dana registracionom organu i registru turizma promenu registrovanog podatka o ogranku, odnosno prostoru van poslovnog sedišta (član 45. tačka 9).”

U stavu 2. reči: „1.000 do 3.000” zamenjuju se rečima: „5.000 do 10.000”.

U stavu 3. broj: „8.000” zamenjuju se brojem: „10.000”

Član 63.

U članu 128. stav 1. tačka 1) posle reči: „propisane” dodaju se reči: „minimalno tehničke”, a reči: „st.1 i” zamenjuju se rečju: „stav”.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) postupi suprotno članu 72.”

U tački 4) menja se i glasi:

„4) postupi suprotno članu 73. stav 1. i članu 75.”

U tački 5) reči: „i član 78. stav 1. tač. 1) do 3” brišu se.

Član 64.

U članu 129. stav 1. reči: „od 2.000 do 5.000” zamenjuju se rečima: „od 5.000 do 10.000”.

Član 65.

Organizatori putovanja dužni su da svoje poslovanje u delu koji se odnosi na obavezu pribavljanja garancije putovanja usklade sa ovim zakonom do 1. juna 2011. godine.

Član 66.

Postupci započeti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po tim propisima.

Član 67.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

            I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6, 9. i 12. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; održivi razvoj; razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i organizaciju i korišćenje prostora.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

 

Donošenjem Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) sistemski je regulisana oblast turizma, imajući u vidu, kako regulativu Evropske unije, regulativu zemalja u okruženju, tako i stepen razvoja turističkog tržišta u Republici Srbiji.

Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o turizmu (u daljem tekstu: Predlog zakona) nastao je kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu, sagledavanja problema sa kojim se suočavaju akteri turističke privrede-turističke agencije (organizatori putovanja i posrednici u prodaji putovanja), ugostitelji, lica koja pružaju usluge u turizmu (turistički vodiči, turistički pratioci, rent-a-car agencije). Važeći zakon po prvi put uvodi jedinstveni Registar turizma koji pored registracije turističkih agencija vodi i evidenciju svih pravnih i fizičkih lica koja se bave turističkom delatnošću, te se Predlogom zakona nastoji da se preciznije urede odredbe koje su se u praksi pokazale kao nedovoljno jasne.

Donošenjem akta stvara se pravni okvir za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma, obezbeđuje se usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Svetske trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.

            III. OBRAZLOŽENjE PREDLOŽENIH REŠENjA

            Osnovne odredbe

            Načela (član 1.)

            Etički kodeks u turizmu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija sadrži načela koja se odnose na doprinos turizma uzajamnom razumevanju i poštovanju između naroda i društava, na turizam kao sredstvo individualno i kolektivnog ispunjenja,  kao i na faktor održivog razvoja i korisnika kulturne baštine čovečanstva koji doprinosi njegovom unapređivanju. Kodeks se odnosi i na obaveze učesnika u razvoju turizma, pravo na turizam, slobodu turističkih kretanja, prava radnika i preduzetnika u turističkoj privredi. Uvođenjem ove upućujuće norme u zakon, potvrđujemo naše opredeljenje da, pored već usvojenih načela, uređenje odnosa u oblasti turizma zasnivamo i načelima prihvaćenim u zemljama članicama Svetske organizacije Ujedinjenih nacija.

            Pojmovi (član 2.)

Ovom odredbom preciznije se određuju neki od pojmova koji su definisani članom 3. Zakona, posebno da se poslovima turističke agencije može baviti ne samo privredno društvo, preduzetnik, ogranak stranog pravnog lica,  već i drugo pravno lice, čime se pruža mogućnost da udruženja, ustanove i druge forme pravnih lica; istovremeno je definisana je i delatnost turističke agencije kao organizovanje, prodaja i realizovanje turističkih putovanja, izleta i pružanje drugih usluga uobičajenih u turističkom prometu; pojmovi ugostitelj i ugostiteljska delatnost su sveobuhvatnije i preciznije definisani i odnose se ne samo na privredna društva, preduzetnike, ogranke stranog pravnog lica već i na fizička lica koja obavljaju ugostiteljsku delatnost; definisani pojmovi: seosko turističko domaćinstvo i ugostiteljski objekat za smeštaj u domaćoj radinosti.

            Planiranje i razvoj turizma  (čl. 3-6)

Prema važećem zakonu postupak za proglašenje turističkog prostora pokreće se predlogom za proglašenje turističkog prostora, koji priprema ministarstvo u skladu sa Strategijskim master planom i sudijom opravdanosti za proglašenje turističkog prostora. Predlogom zakona predložene su izmene koje se odnose na sadržinu predloga čime se omogućeva adekvatna primena metodoloških postupaka analize i klasifikacije turističkih atrakcija koje predstavljaju osnovne resure u okviru turističkog prostora.

 Turističke agencije ( čl.7- 18)

            Predlogom zakona je  preciznije propisano da obaveza organizatora putovanja da ako obavlja delatnost van sedišta u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje i odgovarajućem registaru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, kao i da u svakom poslovom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja delatnost drži rešenje o upisu privredne delatnosti u odgovarajući registar i rešenje o registraciji u Registru turizma.

Takođe je propisano da organizator putovanja može da obavlja i poslove organizovanja i realizavanja putovanja učenika i studenata u inostranstvo radi učenja stranog jezika i stručnog usavršavanja sa mogućnošću obavljanja privremenih i povremenih poslova. Iako su organizator putovanja i do sada obavljale ove poslove, Zakon o turizmu nije propisivao ove poslove kao poslove turističke agencije. Formulacija usaglašena sa odredbom Nacrta zakona za zaštitu potrošača koja reguliše ovu oblast.

U cilju podizanja kvaliteta usluge, preciznije se reguliše obaveza turističke agencije da angažuje turističkog vodiča i turističkog pratioca za svaku turističku grupu ili za veću turističku grupu po prevoznom sredstvu kojim se obavlja prevoz.

U pogledu uslova za obavljanje poslova turističke agencije propisano je da poslovni prostor, odnosno mestu poslovanja u kom neposredno nudi na prodaju ili prodaje usluge putniku mora da ispunjava uslove kako u pogledu tehničke opremljenosti tako i u pogledu kadrovske osposobljenosti za obavljanje poslova. Na svakom mestu gde agencija neposredno obavlja delatnost mora da ima najmanje jednog zaposlenog u svojstvu rukovodioca sa punim radnim vremenom koji mora imati najmanje višu stručnu odnosno osnovne akademske studije, znanje jednog stranog jezika i  radno iskustvo u predmetnoj delatnosti u zavisnosti od vrste licence.

Jasnim definisanjem bližih uslova za dobijanje licence obezbeđuje se veći stepen pravne sigurnosti. Preciznije regulisano da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje licince turistička agencija mora da ima garanciju putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja, kao i garanciju putovanja kojom se obezbeđuje naknada štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obveza organizatora putovanja.

Odredbom koja se odnosi na opšte uslove putovanja upućuje se na zakone koji detaljnije regulišu tu oblast i to na zakone kojima se uređuju obligacioni odnosi, zaštita potrošača i nelojalna konkurencija.

Ugostiteljska delatnost  (čl. 19-38)

U članu 60. stav 1. Zakona o turizmu, ostavlja se prostor da se veliki broj različitih subjekata bavi turističkom delatnošću a da ne ispunjavaju uslove za obavljanje takve delatnosti, predviđene Zakonom o turizmu, čime proizvode nelojalnu konkurenciju turističkim privrednim subjektima. Sa postojećom normativom, lako se može dogoditi da različiti privredni subjekti otvaraju svoja odmarališta, domove ili druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima, sa ciljem da se bave pružanjem turističkih usluga trećim licima, bez ispunjenosti uslova za obavljanje takve delatnosti prema odredbama Zakona o turizmu. Iz navedenog proizilazi da je potrebno ukinuti ovu zakonsku mogućnost privrednim subjektima koji se ne bave turizmom kao osnovnom registrovanom delatnošću, a koji i ne ispunjavaju uslove za obavljanje iste a imaju odmarališta, domove ili druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenim.

Izmenom navedene odredbe obezbedila bi povećanje pravne sigurnosti kroz sprečavanje izigravanja zakona i onemogućavanju nelojalne konkurencije turističkim privrednim subjektima.

Zakon o turizmu ne propisuje precizno uslove i način mogućnosti obavljanja ugostiteljske delatnosti subjekata iz člana 60. stav2. (ako su isti budžetski korisnici), odnosno nije jasno koji su kriterijumi na osnovu kojih mogu dobiti saglasnost za obavljanje delatnosti. Bez precizno propisanih kriterijuma dato je diskreciono pravo ministru da nekim subjektima ne izda prethodnu saglasnost za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

Izmenom ove odredbe obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti privrednih subjekata koji su budžetski korisnici i povećava transparentnosti procedura pred državnim organima. Uvođenjem odobrenja u formi rešenja daje se mogućnost veće pravne zaštite u slučaju dobijanja negativnog rešenja.

Čl. 65. stav 2. Zakona o turizmu nije dao mogućnosti da se u pokretnom objektu može pripremati i usluživati hrana, na koji način je ograničeno pravo privrednom subjektu da obavlja delatnost, za koju ispunjavaju tehničke, sanitarno higijenske i zdravstvene uslove. Važeće rešenje omogućava da se u takvom objektu isključivo uslužuje hrana, pripremljena na drugom mestu ili proizvodi u originalnom pakovanju.

Propisivanje mogućnosti pripremanja i usluživanja hrane u pokretnom objektu stavljaju se privredni subjekti koji delatnost obavljaju u ovoj vrsti objekata u povoljniji položaj u odnosu na važeću regulativu, jer se proširuje obim ugostiteljske delatnosti koju može da obavljaju.

Propušteno je da se Zakonom o turizmu u članu 67, gde se taksativno nabrajaju vrste ugostiteljskih objekata za smeštaj, navede i seosko turističko domaćinstvo, kao i da se reguliše mogućnost dobijanja akta o određivanju kategorije za objekte seoskog turističkog domaćinstva. Takvo rešenje uskraćuje pravo fizičkim licima koja obavljaju ovu delatnost, da promovišu nivo i standarde kvaliteta svoje ponude, a korisnici tih usluga ostaju potpuno nezaštićeni.

Takođe, nije propisan ni rok važenja rešenja o razvrstavanju objekata u kategoriju.

Nedvosmisleno svrstavanje seoskog turističkog domaćinstva pod ugostiteljske objekte za smeštaj je neophodno kako bi i oni bili kategorisani i izjednačeni po značaju sa svim drugim vrstama ugostiteljskih objekata za smeštaj, posebno sa vrstom „domaća radinost”, gde pružanje usluga takođe obavlja fizičko lica.

Takođe se uvodi i preciziranje načina izdavanja akta o određivanju kategorije, u pogledu vremenskog važenja, na koji način se olakšava rad lokalne samouprave u pogledu dilema oko ovog pitanja i otklanja svaka proizvoljnost kod odlučivanja.

Nautička delatnost (čl. 39-41)

           Predlogom zakona je propisana obaveza pružaoca nautičkih usluga da je dužak da ako obavlja delatnost van sedišta, u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje i u odgovarujućem registru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta,  kao i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja nautičku delatnost drži rešenje o upisu privredne delatnosti u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma. Rok važosti rešenja ministra kojim se marina razvrstava u kategoriju je umesto pet godina – tri godine.

Lovnoturistička  delatnost (čl.42-44 )

Predlogom zakona je propisana obaveza pružaoca lovnoturističkih usluga koji obavlja delatnost van sedišta, da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje i u odgovarajućem registru registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, kao i da pre otpočinjanja obavljanja lovnoturističke delatnosti u objektu lovnog turizma vrste lovačka vila pribavi akt kojim se taj objekat razvrstava u odgovorajuću kategoriju.

              Isto tako, precizirane su obaveze pružaoca lovnoturističkih usluga da na ulazu u objekat vidno istakne i oznaku kategorije utvrđenu rešenjem ministra, kao i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu  poslovanja u kom obavlja lovnoturističku delatnost  drži rešenje o upisu privredne delatnosti u odgovarajući registar i uverenje  o evidentiranju u Registru turizma.

Usluge u turizmu (čl.45.-49 )

Članom 94. Zakon o turizmu propisano je da ministarstvo izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu, legitimaciju i oznaku za turističkog vodiča i turističkog pratioca, ali ne i za turističkog animatora, pa je neophodno propisati izdavanje uverenje o položenom ispitu, legitimacije i oznake i za turističkog animatora.

Turistički animatori se izjednačavaju u sticanju prava sa turističkim vodičem i turističkim pratiocem. Predloženom izmenom se obezbeđuje da lica koja polaže stručni ispit za turističkog animatora dobiju uverenje o položenom ispitu, legitimaciju i oznaku.

Članom 98. stav 2. Zakon o turizmu propisano je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog turističke organizacije opštine, odnosno grada, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva, propisuje program i način polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča, ali ne i da nadležni organ jedninice lokalne samouprave izdaje i uvenje o položenom stručnom ispitu, legitimaciju i oznake za lokalnog turističkog vodiča.

Predloženom izmenom, omogućiće se licima koji polože ispit za lokalnog turističkog vodiča rad na osnovu izdatog uverenja o položenom ispitu, kao i pravo na legitimaciju i oznaku, posebno što je članom 99. Zakona propisana obaveza da lokalni turistički vodič ima kod sebe legitimaciju i da nosi propisanu oznaku.

Takse, naknade i penali u turizmu (čl. 50-53)

            Stav 2. člana 113. nije mogao da se primenjuje zato što se sredstva iz budžeta nisu se mogla direktno prenositi privrednim subjektima odnosno organizacijama koje upravljaju zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom.

Predloženom izmenom preciznije je određena namena sredstava koja će se prevashodno koristiti za uređivanje, korišćenje, unapređenje i zaštitu turističkih prostora kao i finansiranje i realizacija projekata izgradnje i uređenja građevinskog zemljišta, projekata izgradnje turističke infrastrukture .

Registar turizma (čl.54-55 )

Članom 117. Zakona, predviđeno ja da se u Registru turizma evidentiraju podaci od značaja za turizam, sa ciljem obezbeđivanja jedinstvene, javne i elektronske evidencije registrovanih i evidentiranih podataka iz oblasti turizma, ali je postojećim zakonskim rešenjem izostavljeno da se predvidi evidencija podataka o turističkim organizacijama, upravljačima turističkih prostora, turističkim animatorima, čijim uvođenjem bi se ostvario cilj sveobuhvatnog registra podataka iz oblasti turizma. Problem važećeg zakonskog rešenja je i taj da nije predviđen način evidentiranja podataka.

Uvođenjem u Registar turizma i evidenciju podataka o turističkim organizacijama, upravljačima turističkih prostora, turističkim animatorima, kao propisivanjem da će se podzakonskim aktom bliže urediti način evidentiranja u Registru turizma, povećaće se pravna sigurnost kako subjekata koji se registruju u Registru turizma, tako i svih zainteresovanih lica koja će koristiti podatke iz ovog javnog registra.

Pored nadležnosti Registra turizma iz člana 117,  članom 117a precizno se propisuju nadležnosti ministarstva u vođenju evidencija u oblasti turizma.

            Nadzor (čl. 56-59)

                    Pored poslova inspekcijskog nadzora koje ministarstvo vrši preko turističkih inspektora, ovlašćenja turističkog inspektora biće proširena i na proveru istinitosti podataka iz zahteva ugostitelja za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategorije, vrši proveru uplate turističke naknade i davanje predloga za izricanje za pokretanje postupka o utvrđivanju obaveze plaćanja penala.

 

            Kaznene odredbe (60-64)

Predloženi iznosi novčanih kazni za prekršaje, usaglašeni sa odredbama  Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Prelazne i završne odredbe(čl.65-67 )

                   Zakon  treba da stupi na snagu u roku od osam dana od objavljivanja, dok se turističkim agencijama propisuje da do nove turističke sezone, a najkasnije do 01. juna 2011. godine pribave propisanu garanciju putovanja. Upravni postupci koji su započeti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po tim propisima.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje odredaba ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA

            Na koga i kako će najverovatnije uticati predložena rešenja  

U tom smislu predložena su rešenja koja se odnose na javni sektor, ali i na privredne subjekte koji obavljaju delatnosti i pružaju usluge iz oblasti turizma. Predložena rešenja imaće pozitivan uticaj i na korisnike turističkih usluga, kroz obezbeđivanje njihove efikasnije zaštite.

Nova rešenja iz zakona pozitivno će uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi

Za pribavljanje propisane garancije putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja kao i garancijom putovanja kojom se obezbeđuje naknada štete koja se prouzrokuje putniju neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora putovanja, procenjuje se da će iznositi godišnje od 1500 – 2000 evra.

Pozitivni efekti koji opravdavaju ove  troškove

U skladu sa Direktivom Saveta EEZ o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju, predloženim rešenjem stvaraju se pretpostavke za podizanje nivoa kvaliteta usluga organizatora putovanja i obezbeđivanje efikasne i veće zaštite korisnika putnika – korisnika turističkih usluga, posebno u slučaju insolventnosti organizatora putovanja kada se obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu (repatrijacija), kao i sva nastala potraživanja putnika.

Finansijskom garancijom obezbeđuje se povraćaj razlike između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja i povratak, nužni smeštaj i ishrana putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Predloženim rešenjima se pooštravaju uslovi u pogledu obaveze agencije za izvršavanje programa putovanja, čime će se stimulisati tržišna konkurencija sa stanovišta kvaliteta pruženih usluga i zaštite potrošača.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta

U skladu sa novim rešenjima izvršiće se izmena postojećih podzakonskih akata i to: Pravilnika o bližim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja i Pravilnika o minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

                   Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se obezbedili neophodni uslovi za nesmetano obavljanje poslova u oblasti turizma, posebno obezbeđenjem zaštite putnika/potrošača propisivanjem garancija za putovanja za slučaj insolventnosti organizatora putovanja, kao i nadoknada štete u slučaju neispunjenja obaveza iz ugovora o putovanju, čime se  vrši i usklađivanje sa propisima Evropske unije.

VII. PREGLED ODBREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način planiranja i razvoja turizma; turističke organizacije za promociju turizma; turističke agencije; ugostiteljska delatnost; nautička delatnost; lovnoturistička delatnost; usluge u turizmu; taksa, naknada i penali u turizmu; Registar turizma; druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje turizma.

2. Načela

Član 2.

Uređenje odnosa u oblasti turizma zasniva se na načelima:

integralnog razvoja turizma i pratećih delatnosti, kao činilaca ukupnog privrednog i društvenog razvoja, kojim se u skladu sa zakonom obezbeđuje sprovođenje međusobno usaglašenih planova i programa;

održivog razvoja turizma kao usklađenog sistema tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti, koji se zasniva na ekonomskom razvoju, očuvanju prirodnih i kulturnih dobara, očuvanju i razvoju lokalne zajednice;

povećanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređenja turističkog prostora;

obezbeđivanja jedinstvenih standarda za pružanje usluga u turizmu;

zaštite nacionalne ekonomije, korisnika turističkog proizvoda i turističkih profesija;

partnerskog odnosa privatnog i javnog sektora i civilnog društva kod planiranja, oblikovanja i plasmana turističkog proizvoda na tržištu;

obezbeđivanja jedinstvene, javne i elektronske evidencije registrovanih i evidentiranih podataka iz oblasti turizma.;

         8) SADRŽANIM U ETIČKOM KODEKSU U TURIZMU SVETSKE TURISTIČKE ORGANIZACIJE UJEDINjENIH NACIJA.

3. Pojmovi

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

izlet jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili više turističkih usluga (prevoz i druge turističke usluge) u trajanju kraćem od 24 sata, koja ne uključuje noćenje, a koje organizator putovanja ili posrednik TURISTIČKA AGENCIJA nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni;

lovnoturistička delatnost  jeste pružanje usluga prihvata i smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u UGOSTITELjSKIM objektima lovnog turizma, organizovanja lova, kao i pružanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma lovcima – turistima;

mesto za odmor (rizort) jeste deo turističkog prostora, turističkog mesta ili naseljenog mesta koje predstavlja integrisanu i funkcionalnu celinu objekata i drugih sadržaja za smeštaj i boravak turista bez stalnih stanovnika, sa izgrađenim objektima turističke infrastrukture i turističke suprastrukture;

nautička delatnost jeste pružanje usluga u prihvatnim i plovnim objektima nautičkog turizma, kao i pružanje drugih usluga za potrebe nautičkog turizma;

plovni objekat nautičkog turizma jeste objekat sa tehničkim karakteristikama predviđenim za nautičko-turističke aktivnosti;

prateća delatnost jesu delatnost saobraćajna, delatnost trgovine, poljoprivredna delatnost, zanatstvo i komunalne delatnosti;

prihvatni objekat nautičkog turizma jeste objekat koji je instalisan na obali i vodi, a služi za prihvat, snabdevanje, čuvanje, održavanje i popravku plovnih objekata koji se koriste u turističke svrhe kao i za pružanje usluga nautičarima;

Registar turizma jeste jedinstvena, elektronska, centralna, javna baza podataka o registrovanim i/ili evidentiranim subjektima koji obavljaju poslove iz oblasti turizma, a koji su registrovani ili evidentirani u skladu sa propisima, kao i o drugim podacima koji se registruju ili evidentiraju u skladu sa ovim zakonom;

Registrator turizma jeste lice koje vodi Registar turizma u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima;

smeštajna jedinica jeste skup opremljenih prostorija unutar ugostiteljskog objekta za smeštaj koja se stavlja na raspolaganje korisniku;

strategijski master plan jeste kompleksan, istraživački i sveobuhvatan planski dokument kojim se na osnovu Strategije razvoja turizma Republike Srbije utvrđuju ciljevi, programi i planovi rasta i razvoja turizma, investicije u turizmu, planovi marketinga i konkurentnosti, kao i mere za njihovo sprovođenje, za određenu turističku destinaciju;

turistička agencija jeste privredno društvo, preduzetnik, DRUGO PRAVNO LICE ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti; 

    12A) DELATNOST TURISTIČKE AGENCIJE JESTE ORGANIZOVANjE, PRODAJA I REALIZOVANjE TURISTIČKIH PUTOVANjA, IZLETA I PRUŽANjE DRUGIH  USLUGA UOBIČAJENIH U TURISTIČKOM PROMETU.

turistička atrakcija jeste naročito privlačno obeležje turističke destinacije, prirodnog ili društvenog karaktera u okviru turističkog prostora;

turistička grupa jeste organizovana grupa od 15 do 75 turista kojoj turistička agencija organizator putovanja po unapred utvrđenom programu pruža turističku uslugu;

turistička destinacija jeste odredište turističkog putovanja koje svojom opremljenošću omogućava prihvat i boravak turista;

turistička infrastruktura jesu objekti za informisanje, predah, snabdevanje, rekreaciju, edukaciju i zabavu turista, i to: skijališta, kupališta i plaže, tematski i zabavni parkovi, turistički informativni centri, centri za prihvat turista i posetilaca, odmorišta pored puteva, objekti nautičkog turizma, tereni za golf, tenis tereni, otvoreni i zatvoreni objekti sportske rekreacije, male veštačke akumulacije sa kupalištem, bazeni za kupanje, velnes objekti, zabavno rekreativne staze i putevi (trim staze, staze zdravlja, vidikovci, panoramski putevi, biciklističke staze, pešačke staze, staze za motorne sanke i slično), uređene obale reka i jezera, objekti za posmatranje prirodnih retkosti, objekti za predah i kraće zadržavanje turista, objekti za avanturističke aktivnosti i drugo;

turistička lokacija jeste uža, saobraćajno povezana i infrastrukturno opremljena prostorno-tehnološka celina, koja sadrži jednu ili više turističkih atrakcija;

turistička suprastruktura jesu ugostiteljski objekti kao i galerije, izložbeni, kongresni i zabavni objekti koji su u neposrednoj vezi sa ugostiteljskim objektima i objektima sportsko rekreativnog sadržaja ili sa njima čine jedinstvenu celinu;

turistički animator jeste fizičko lice koje planira i ostvaruje zabavne, kulturne, sportsko rekreativne i druge programe kojima organizuje slobodno vreme turista;

turistički vodič jeste fizičko lice koje, po unapred utvrđenom programu, pruža turistima usluge vođenja, pokazivanja i stručnog objašnjavanja prirodnih, kulturno-istorijskih, arheoloških, etnografskih, privrednih i drugih znamenitosti;

turistički pratilac jeste fizičko lice koje prati turističku grupu i obavlja operativno tehničke poslove od početka putovanja do odredišta i nazad;

turistički proizvod jeste skup međuzavisnih elemenata koji se u praksi organizuje kao poseban vrednosni lanac koji čine materijalni proizvodi i usluge, prirodne vrednosti i kulturna dobra, turističke atrakcije, turistička suprastruktura i turistička infrastruktura;

turistički prostor jeste jedinstvena i nedeljiva geografska i funkcionalna celina prirodnih i stvorenih resursa i vrednosti od značaja za turizam;

turističko mesto jeste organizaciona i funkcionalna celina sa formiranom turističkom ponudom, prirodnim vrednostima, kulturnim dobrima i drugim znamenitostima značajnim za turizam, komunalnom, saobraćajnom i turističkom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadržajima za smeštaj i boravak turista;

turističko putovanje jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili više turističkih usluga (prevoz, smeštaj i druge turističke usluge) u trajanju dužem od 24 sata ili u kraćem trajanju ako uključuje jedno noćenje, kao i višednevni boravak koji uključuje samo uslugu smeštaja u određenim terminima ili vremenskom trajanju koje turistička agencija organizator putovanja odnosno turistička agencija posrednik nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni;

ugostitelj jeste privredno društvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica koje obavlja ugostiteljsku delatnost.

UGOSTITELj JESTE PRIVREDNO DRUŠTVO, PREDUZETNIK, DRUGO PRAVNO LICE ILI OGRANAK STRANOG PRAVNOG LICA ILI FIZIČKO LICE KOJE OBAVLjA UGOSTITELjSKU DELATNOST POD USLOVIMA PROPISANIM OVIM ZAKONOM;

27)      ugostiteljska delatnost jeste pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu, kao i pripremanje hrane i dostavljanje korisnicima za potrošnju na drugom mestu;

27)UGOSTITELjSKA DELATNOST JESTE PRUŽANjE USLUGA SMEŠTAJA, PRIPREMANjE I USLUŽIVANjE HRANE, PIĆA I NAPITAKA, KAO  I PRIPREMANjE I DOSTAVLjANjE HRANE KORISNICIMA ZA POTROŠNjU NA DRUGOM MESTU;

ugostiteljski objekat jeste funkcionalno povezan, posebno uređen i opremljen prostor koji ispunjava propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti;

standardi jesu uslovi i merila u pogledu uređenja i opremljenosti objekta, kvaliteta pružanja usluga i pretežnog sadržaja usluga i održavanja objekta. ;

SEOSKO TURISTIČKO DOMAĆINSTVO JE OBJEKAT ILI GRUPA OBJEKATA U KOJEM SE PRUŽAJU USLUGE SMEŠTAJA, ISHRANE I PIĆA, ILI SAMO ISHRANE I PIĆA, KOJI SE NALAZI U RURALNOM (SEOSKOM) OKRUŽENjU SA ELEMENTIMA  LOKALNOG OBELEŽJA I NASLEĐA;

31) UGOSTITELjSKI OBJEKAT  U DOMAĆOJ RADINOSTI  JE OBJEKAT U KOJEM SE PRUŽAJU USLUGE SMEŠTAJA, ISHRANE I PIĆA ILI SAMO USLUGE SMEŠTAJA U SMEŠTAJNIM JEDINICIMA VRSTE: KUĆA, APARTMAN I SOBA.

II. PLANIRANJE I RAZVOJ TURIZMA

Član 4.

Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma i pratećih delatnosti (u daljem tekstu: integralno planiranje); proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkog mesta i sprovođenje podsticajnih mera za razvoj turizma.

1. Integralno planiranje

1.1. Vrste planskih dokumenata

Član 5.

Planska dokumenta su:

1)    Strategija razvoja turizma Republike Srbije;

2)    Strategijski master plan;

3)    Strategijski marketing plan;

4)    program razvoja turističkih proizvoda;

5)    program razvoja turizma;

6)    program promotivnih aktivnosti.

Planska dokumenta iz stava 1. tač. 2) do 6) ovog člana moraju biti usaglašena sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Član 6.

Planska dokumenta iz člana 5. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona sadrže tekstualni deo i grafički prikaz koji predstavlja celinu planskih rešenja i izrađuju se u analognom i digitalnom obliku.

Ministar nadležan za poslove turizma (u daljem tekstu: ministar), bliže propisuje sadržinu i način izrade planskih dokumenata iz člana 5. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona, kao i studije opravdanosti za proglašenje turističkog prostora.

1.1.1. Strategija razvoja turizma Republike Srbije

Član 7.

Strategija razvoja turizma Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), donosi se za teritoriju Republike Srbije.

Strategijom se određuju dugoročni ciljevi planiranja i razvoja turizma u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-istorijskim razvojem.

Strategija sadrži naročito:

1)    analizu postojećeg stanja i dosadašnjeg stepena razvoja turizma;

2)    uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja;

3)    prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije;

4)    ciljeve razvoja turizma;

5)    viziju razvoja turizma;

6)    izbor prioritetnih turističkih proizvoda;

7)    predlog prioritetnih turističkih destinacija;

8)    analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra;

9)    predlog politike razvoja turizma;

10)    predlog investicija;

11)    plan konkurentnosti.

Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma (u daljem tekstu: ministarstvo).

Strategija se donosi za period od 10 godina.

Član 8.

Strategija se realizuje putem Strategijskog master plana, Strategijskog marketing plana, programa razvoja turističkih proizvoda, kao i prostornih i urbanističkih planova izrađenih i donetih u skladu sa zakonom.

1.1.2. Strategijski master plan

Član 9.

Strategijski master plan se donosi za prioritetnu turističku destinaciju.

Strategijski master plan donosi Vlada na predlog ministarstva.

Strategijski master plan naročito sadrži:

1)    tehničku ocenu posmatranog područja, zemljišnih osnova i ukupnu procenu kapaciteta turističke lokacije u okviru turističke destinacije;

2)    koncept razvoja u pogledu razmeštaja i moguće lokacije objekata, kao i procenu potencijala potrebnih kapaciteta;

3)    fizički master plan sa osnovnim elementima mogućeg razmeštaja objekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture i saobraćajne mreže;

4)    poslovni master plan sa ekonomskom evaluacijom turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, saobraćajne mreže i komunalne infrastrukture, kao i procenom ekonomske opravdanosti pojedinačnih i ukupnih investicija.

1.1.3. Strategijski marketing plan iprogram promotivnih aktivnosti

Član 10.

Strategijski marketing plan se donosi za teritoriju Republike Srbije.

Strategijski marketing plan donosi Vlada na predlog ministarstva.

Strategijski marketing plan naročito sadrži:

1)    analizu marketing sistema Republike Srbije;

2)    analizu konkurentskih marketing strategija;

3)    marketing plan;

4)    pozicioniranje Republike Srbije kao turističke destinacije;

5)    marketing plan turističkih proizvoda;

6)    misiju i organizaciju marketing sistema Republike Srbije.

U skladu sa Strategijskim marketing planom, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose svoje programe promotivnih aktivnosti.

1.1.4. Program razvoja turističkog proizvoda

Član 11.

Program razvoja turističkog proizvoda je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj prioritetnih turističkih proizvoda utvrđenih Strategijom i to: gradski odmori, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije, kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interesi.

Program razvoja turističkog proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva.

1.1.5. Program razvoja turizma

Član 12.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom.

1.1.6. Prostorni i urbanistički planovi

Član 13.

Polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnoj turističkoj destinaciji i turističkom prostoru predstavlja Strategijski master plan.

U prostornim i urbanističkim planovima koji se odnose na područja koja su proglašena za turistički prostor utvrdiće se uslovi za izgradnju objekata turističke infrastrukture, a u mestu za odmor u okviru turističkog prostora i uslovi za izgradnju objekata turističke suprastrukture.

Uslove iz stava 2. ovog člana određuje ministarstvo na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje prostornog odnosno urbanističkog plana.

2. Proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora

2.1. Proglašenje turističkog prostora

Član 14.

Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turističke namene zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite ili se na njemu predviđa izgradnja objekata od nacionalnog interesa, Vlada, na predlog ministarstva, proglašava kao turistički prostor.

Akt o proglašenju turističkog prostora iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: naziv i opis turističkog prostora, površinu, opis i grafički prikaz granica, ciljeve proglašenja, ključne turističke atrakcije, podatke o vlasništvu i popis katastarskih parcela, obaveze u pogledu razvoja turizma, drugih oblika korišćenja prostora, kao i naziv i sedište subjekta kome se poverava upravljanje turističkim prostorom (u daljem tekstu: upravljač turističkog prostora).

Upravljač turističkog prostora može biti postojeća javna služba ili privredno društvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzeća, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada ili grada Beograda i u kome je kapital tog osnivača većinski.

Upravljanje turističkim prostorom može se aktom iz stava 2. ovog člana poveriti drugom pravnom licu, koje se određuje po sprovedenom postupku javnog oglašavanja ili prikupljanjem ponuda.

Na postupak iz stava 4. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Na delu područja turističkog prostora koje istovremeno predstavlja područje zaštićenog prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra I DRUGOG ZAŠTIĆENOG PODRUČJA primenjuju se režimi zaštite i unutrašnji red u skladu sa propisima kojima se uređuje očuvanje i korišćenje tih dobara.

Član 15.

Postupak za proglašenje turističkog prostora pokreće se predlogom za proglašenje turističkog prostora, koji priprema ministarstvo, u skladu sa Strategijskim master planom i studijom opravdanosti za proglašenje turističkog prostora.

Studija opravdanosti za proglašenje turističkog prostora je sastavni deo predloga za proglašenje turističkog prostora.

Predlog iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: podatke o prirodnim i stvorenim vrednostima, resursima i potencijalima, socio-ekonomskim karakteristikama, ciljevima, stanju i potrebama zaštite životne sredine i kulturnih dobara, pregled postojeće planske i razvojne dokumentacije od značaja za razvoj turizma, analizu postojećeg stanja razvoja turizma, podatke o infrastrukturnom potencijalu turističkog područja, identifikaciju i procenu vrednosti turističkih atrakcija, identifikaciju i procenu ključnih turističkih proizvoda, kao i druge podatke u skladu sa odredbama člana 14. stav 2. ovog zakona.

PREDLOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAROČITO SADRŽI: PODATKE O TURISTIČKIM RESURSIMA I TURISTIČKIM ATRAKCIJAMA TURISTIČKOG PROSTORA, STANjU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA, PREGLED POSTOJEĆE PLANSKE I RAZVOJNE DOKUMENTACIJE OD ZNAČAJA ZA RAZVOJ TURIZMA, ANALIZU POSTOJEĆEG STANjA U TURIZMU, PODATKE O INFRASTUKTURNOM  POTENCIJALU TURISTIČKOG PODRUČJA, KAO I DRUGE PODATKE U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 14. STAV 2. OVOG ZAKONA.

Predlog iz stava 1. ovog člana stavlja se na javni uvid u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi turistički prostor i traje 15 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu.

O stavljanju predloga iz stava 1. ovog člana na javni uvid stara se ministarstvo koje o izvršenom javnom uvidu sastavlja izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izveštaj o izvršenom javnom uvidu sastavni je deo predloga iz stava 1. ovog člana.

Član 16.

Posle sprovedenog postupka javnog uvida, predlog za proglašenje turističkog prostora, sa izveštajem iz člana 15. stav 6. STAV 5. ovog zakona ministarstvo dostavlja Vladi radi

2.2. Upravljanje i razvoj turističkog prostora

Član 17.

Jedinica lokalne samouprave može ugovorom da poveri upravljaču turističkog prostora poslove obezbeđivanja uslova za uređivanje, korišćenje, unapređenje i zaštitu građevinskog zemljišta i poslove koordinacije na održavanju komunalnog reda i čistoće u turističkom prostoru.

Član 18.

Upravljač turističkog prostora donosi programe i druga akta kojima se reguliše bliži okvir režima, razvoja i korišćenja, kao i mere zaštite turističkog prostora.

Upravljač turističkog prostora:

1)    obezbeđuje uslove za uređivanje, korišćenje, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta;

2)    koordinira aktivnosti pravnih i fizičkih lica koji obavljaju poslove u oblasti turizma i pratećih delatnosti;

3)    korodinira razvoj projekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture na principima održivog razvoja;

4)    stara se o namenskoj upotrebi državne imovine radi kvalitetne valorizacije resursa;

5)    upravlja građevinskim zemljištem i stara se o nepokretnostima koje su mu date na korišćenje;

6)    stara se o mestu postavljanja i načinu isticanja turističke signalizacije;

7)    donosi programe i akta koji se odnose na vršenje poslova upravljanja;

8)    obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o proglašenju turističkog prostora.

Član 19.

Upravljač turističkog prostora ima pravo preče kupovine nepokretnosti na području turističkog prostora.

Ako se turistički prostor u celini ili delom nalazi na području nacionalnog parka, upravljač turističkog prostora nema pravo preče kupovine nepokretnosti na tom turističkom prostoru, odnosno na tom delu turističkog prostora.

2.3. Korišćenje turističkog prostora

Član 20.

Nepokretnosti u državnoj svojini na kojima je nosilac prava korišćenja upravljač turističkog prostora mogu se, radi izgradnje objekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture, dati u zakup drugom licu javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda.

Upravljač turističkog prostora, na osnovu prethodno urađene studije izvodljivosti, priprema potrebnu dokumentaciju za davanje u zakup nepokretnosti iz stava 1. ovog člana.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana naročito sadrži: vrstu nepokretnosti i površinu koja se daje u zakup, vrstu objekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture koji se privode nameni u skladu sa planskim dokumentom u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, uslove i vreme zakupa nepokretnosti, kao i obaveze u pogledu očuvanja, razvoja i održivog korišćenja turističkog prostora.

Upravljač turističkog prostora dostavlja ministarstvu izveštaj o sprovednom postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda iz stava 1. ovog člana, koji sadrži i predlog za izbor najpovoljnijeg ponuđača.

Akt o davanju nepokretnosti u zakup donosi Vlada na predlog ministarstva.

Član 21.

Privredno društvo, drugo pravno i fizičko lice za korišćenje turističkog prostora plaćaju naknadu.

Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se za:

1)    korišćenje posebno uređenih terena za pojedine namene korišćenja (parkiranje, rekreaciju, sport, postavljanje reklama, postavljanje zabavnih objekata, i drugo);

2)    postavljanje privremenih objekata za turizam i trgovinu;

3)    ulazak u turistički prostor.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su upravljača turističkog prostora.

Visinu i način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana određuje upravljač turističkog prostora uz saglasnost Vlade.

2.4. Mesto za odmor

Član 22.

Mesto za odmor u okviru turističkog prostora organizuje se i razvija u skladu sa Strategijskim master planom, prostornim i urbanističkim planom.

Objekti turističke infrastrukture i turističke suprastrukture u mestu za odmor koje se nalazi u turističkom prostoru smatraju se objektima od javnog interesa.

3. Poslovi od posebnog značaja za razvoj turizma

Član 23.

Poslovi od posebnog značaja za razvoj turizma su:

1)    izrada projekata o nepokretnostima;

2)    istraživanje, razvoj i izrada elaborata o održivom korišćenju i upravljanju turističkim prostorom;

3)    izrada studije izvodljivosti i koncepta razvoja turističke lokacije, odnosno prostorno-tehnološke celine od značaja za turistički razvoj;

4)    upravljanje projektima turističke infrastrukture i turističke suprastrukture od značaja za razvoj turizma;

5)    upravljanje mestom za odmor kao celovitim resursom uz obezbeđenje zajedničke promocije i prodaje turističkog proizvoda mesta za odmor, uređenje prostora, zaštite životne sredine, turističke signalizacije i slično;

6)    finansiranje i realizacija projekata izgradnje i uređenja građevinskog zemljišta i projekata izgradnje turističke infrastrukture u cilju realizacije turističkih projekata;

7)    finansiranje projekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture i upravljanje objektima turističke suprastrukture.

Član 24.

Poslove iz člana 23. ovog zakona može da obavlja postojeće privredno društvo koje je registrovano u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti u okviru koje su ti poslovi i koje ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, kada mu nadležni organ poveri obavljanje tih poslova.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

Ako nijedno od postojećih privrednih društava ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana za obavljanje poslova iz člana 23. ovog zakona, Vlada osniva nacionalnu turističku korporaciju kao privredno društvo.

4. Kategorizacija turističkog mesta

Član 25.

Kategorizacija turističkog mesta vrši se na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.

Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV.

Ministar propisuje bliže uslove za određivanje kategorije turističkog mesta, način određivanja i promene kategorije, kao i vrstu podataka o turističkim mestima koji se evidentiraju u Registru turizma.

Član 26.

Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave ministarstvu.

Ispunjenost propisanih uslova za razvrstavanje turističkog mesta u kategoriju proverava Komisija za kategorizaciju turističkih mesta, koju obrazuje ministar (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija sačinjava zapisnik o svom radu i dostavlja ga ministru sa predlogom za razvrstavanje turističkog mesta u odgovarajuću kategoriju.

Razvrstavanje turističkog mesta u kategoriju vrši se rešenjem koje donosi ministar i važi tri godine od dana dostavljanja rešenja podnosiocu zahteva.

Rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je.

5. Podsticajne mere

Član 27.

Radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za:

1)    učešće u finansiranju izrade strategijskih master planova, programa razvoja turističkih proizvoda, programa razvoja turizma, studija izvodljivosti turističkih projekata, urbanističkih planova turističkih mesta i mesta za odmor;

2)    učešće u finansiranju promotivnih aktivnosti turističkih destinacija i turističkih mesta, kao i turističko-kulturnih i turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu;

3)    učešće u finansiranju izrade projekta zaštite prirode, životne sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine turističkog mesta;

4)    podsticanje izgradnje turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih pratećih sadržaja javnog karaktera značajnih za unapređenje kvaliteta turističke ponude;

5)    unapređenje postojeće turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja.

Član 28.

Pravo korišćenja sredstava iz člana 27. ovog zakona imaju korisnici koji obezbede sopstveno učešće, izuzev korisnika iz nerazvijenih područja koja za sredstva iz člana 27. ovog zakona ne moraju da obezbede sopstveno učešće.

Zahtev za korišćenje sredstava IZ ČLANA 27. OVOG ZAKONA sadrži naročito: osnovne podatke o podnosiocu zahteva, osnovne podatke o projektu, plan finansiranja projekta i vreme realizacije projekta.

Ministar donosi rešenje o prenosu namenskih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno zaključuje ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava.

Rešenje odnosno ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava naročito sadrži iznos i namenu budžetskih sredstava, visinu učešća sopstvenih sredstava korisnika, dinamiku prenosa budžetskih sredstava, kao i obavezu redovnog izveštavanja ministarstva o utrošku sredstava.

. Vlada bliže propisuje uslove i način dodele i korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.

III. TURISTIČKE ORGANIZACIJE ZA PROMOCIJU TURIZMA

Član 29.

Promociju turizma obavljaju: Turistička organizacija Srbije, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija jedinice lokalne samouprave.

Promociju turizma mogu obavljati i turističke organizacije regije koje osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave.

 Član 30.

Turističke organizacije iz člana 29. ovog zakona posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju javne službe.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turističkim organizacijama iz stava 1. ovog člana, primenjuju se propisi koji se odnose na ustanove iz oblasti javnih službi.

Član 31.

Sredstva za rad turističkih organizacija za promociju turizma obezbeđuju se iz:

1)    prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda;

2)    donacija, priloga i sponzorstava domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

3)    sredstava budžeta Republike Srbije;

4)    sredstava budžeta autonomne pokrajine;

5)    sredstava budžeta jedinica lokalne samouprave,

6)    drugih izvora, u skladu sa zakonom.

1. Turistička organizacija Srbije

Član 32.

Za obavljanje poslova promocije turizma, koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije osniva se Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS).

Sedište TOS-a je u Beogradu.

Član 33.

TOS obavlja poslove:

promocije turizma Republike Srbije;

koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na promociji turizma;

pripreme i realizacije godišnjih planova i programa promotivnih aktivnosti;

4)   organizovanja istraživanja turističkih tržišta za potrebe promocije turizma Republike Srbije;

5)   istraživanja tržišta u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih događanja;

6)   obezbeđivanja inoformativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.);

7)   formiranja i razvijanja jedinstvenog turističko-informacionog sistema i njegovog povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i inostranstvu;

8)   prikupljanja svih vrsta turističkih informacija radi obaveštavanja javnosti kao i sastavljanja i objavljivanja turističkog kalendara;

9)   osnivanja i organizovanja turističkih predstavništava u inostranstvu i informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima;

10)   saradnje sa nacionalnim turističkim organizacijama drugih zemalja, međunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i predlaganja mera za učešće u multinacionalnim i regionalim programima i projektima promocije turizma;

11)   utvrđivanja jedinstvenih standarda uređenja, opreme i usluga u turističko-informativnim centrima na teritoriji Republike Srbije;

12)   utvrđivanja programa postavljanja turističke signalizacije i koordiniranja aktivnosti turističkih organizacija i drugih subjekata za njeno obezbeđenje;

13)   druge aktivnosti kojima se obezbeđuje uspešno sprovođenje promocije turizma.

Član 34.

Organi TOS-a jesu: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Članove upravnog i nadzornog odbora i direktora imenuje i razrešava Vlada na predlog ministarstva.

Organi TOS-a imenuju se na period od četiri godine.

Član 35.

Upravni odbor ima pet članova.

U Upravni odbor imenuju se po jedan predstavnik ministarstva i predstavnik zaposlenih, a ostali članovi Upravnog odbora imenuju se iz reda naučnih i stručnih lica iz oblasti turizma, kao i iz privrednih subjekata i drugih organizacija koje obavljaju delatnost iz oblasti turizma.

Upravni odbor:

1)    donosi statut TOS-a;

2)    donosi poslovnik o svom radu;

3)    usvaja godišnji program rada sa finasijskim planom;

4)    usvaja godišnji izveštaj o poslovanju i završni račun;

5)    donosi odluku o osnivanju predstavništva u inostranstvu i informativnih centara u zemlji;

6)    obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Akta iz stava 3. tač. 1), 3) i 4) ovog člana donose se uz saglasnost Vlade.

Član 36.

Nadzorni odbor TOS-a ima tri člana od kojih je jedan predstavnik ministarstva.

Nadzorni odbor TOS-a vrši nadzor nad poslovanjem, pregleda izveštaj o poslovanju i završni račun i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa propisima, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Član 37.

Direktora TOS-a imenuje i razrešava Vlada, na predlog ministarstva.

Direktor predstavlja i zastupa TOS, organizuje i rukovodi radom TOS-a, predlaže akte koje donosi upravni odbor, izvršava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje, stara se o zakonitosti rada, odgovara za korišćenje i raspolaganje imovinom i vrši druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

2. Turistička organizacija autonomne pokrajine

Član 38.

Za teritoriju autonomne pokrajine može se osnovati turistička organizacija autonomne pokrajine koja:

1)    donosi godišnji program i planove promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijskim marketing planom, planovima i programima TOS-a;

2)    koordinira aktivnosti privrednih i drugih subjekata u vezi sa promocijom turizma na teritoriji autonomne pokrajine;

3)    prikuplja sve vrste turističkih informacija radi obaveštavanja javnosti;

4)    obezbeđuje informativno-propagandni materijal kojim se promovišu turističke vrednosti autonomne pokrajine (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.);

5)    preduzima druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivačkim aktom i statutom.

3. Turistička organizacija jedinice lokalne samouprave

Član 39.

Za teritoriju jedinice lokalne samouprave može se osnovati turistička organizacija ili obavljanje tih poslova poveriti drugom pravnom licu.

Turistička organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove:

1)    promocije turizma jedinice lokalne samouprave;

2)    koordiniranja aktivnosti i saradnje između privrednih i drugih subjekata u turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapređenju i promociji turizma;

3)    donošenja godišnjeg programa i plana promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijskim markenting planom, planovima i programima TOS-a;

4)    obezbeđivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti jedinice lokalne samouprave (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.), a u saradnji sa nadležnim organima obezbeđivanja turističke signalizacije;

5)    prikupljanja i objavljivanja informacija o celokupnoj turističkoj ponudi na svojoj teritoriji, kao i druge poslove od značaja za promociju turizma;

6)    organizovanja i učešća u organizaciji turističkih, naučnih, stručnih, sportskih, kulturnih i drugih skupova i manifestacija;

7)   organizovanja turističko-informativnih centara (za prihvat turista, pružanje besplatnih informacija turistima, prikupljanje podataka za potrebe informisanja turista, upoznavanje turista sa kvalitetom turističke ponude, upoznavanje nadležnih organa sa pritužbama turista i dr.);

8)   posredovanja u pružanju usluga u domaćoj radinosti;

9)   podsticanja realizacije programa izgradnje turističke infrastrukture i uređenja prostora;

10) druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivačkim aktom i statutom.

4. Koordinacija aktivnosti

Član 40.

Turistička organizacija, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, može sa drugom turističkom organizacijom, privrednim društvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost iz oblasti saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove.

Delokrug rada i način finasiranja, kao i međusobna prava i obaveze turističke organizacije i osnivača iz stava 1. ovog člana uređuju se ugovorom.

5. Turistička signalizacija

Član 41.

Turističke atrakcije kao i sadržaji turističke ponude, obeležavaju se odgovarajućim simbolima i znacima (u daljem tekstu: turistička signalizacija).

Turistička organizacija jedinice lokalne samouprave stara se o mestu postavljanja i načinu isticanja turističke signalizacije, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije.

  IV. TURISTIČKE AGENCIJE

Član 42.

Turistička agencija registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

Ako je turistička agencija privredno društvo, a delatnost obavlja u više objekata, dužna je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak.

Ako je turistička agencija preduzetnik, a delatnost obavlja u više posebnih prostora, dužna je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje položaj preduzetnika.

TURISTIČKA AGENCIJA OBAVLjA DELATNOST RADI STICANjA DOBITI, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.

AKO PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK I NE OBAVLjA DELATNOST TURISTIČKE AGENCIJE KAO PRETEŽNU DELATNOST, DUŽNO JE DA OBRAZUJE I U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU REGISTRUJU OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA ILI DA NA DRUGI NAČIN OBRAZUJE ODGOVARAJUĆU ORGANIZACIONU JEDINICU KOJA SE EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

AKO  TURISTIČKA AGENCIJA OBAVLjA DELATNOST VAN SEDIŠTA, DUŽNA JE DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA OBRAZUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA, KOJI SE REGISTRUJE U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

LICA IZ ST. 2. I 3. OVOG ČLANA MOGU U SVOM POSLOVNOM IMENU ILI NAZIVU OGRANKA, POSLOVNOG SEDIŠTA ILI ORGANIZACIONE JEDINICE DA KORISTE NAZIV TURISTIČKA AGENCIJA ILI SLIČNE NAZIVE UOBIČAJENE U TURISTIČKOM PROMETU.

1. Poslovi turističkih agencija

Član 43.

Turistička agencija obavlja poslove:

1)    organizovanja i realizovanja turističkih putovanja u zemlji i u inostranstvu;

      1A) „ORGANIZOVANjA I REALIZOVANjA PUTOVANjA UČENIKA I STUDENATA U INOSTRANSTVO RADI UČENjA STRANOG JEZIKA ILI STRUČNOG USAVRŠAVANjA SA MOGUĆNOŠĆU OBAVLjANjA PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA;”

2)    ponude, prodaje i posredovanja u prodaji turističkih putovanja;

3)    organizovanja prihvata putnika;

4)    organizovanja izleta, turističkih razgledanja, zabavnih programa i slično, kao i posredovanja u organizovanju skupova, sajmova, manifestacija i sportskih priredbi;

5)    pružanja, odnosno, posredovanja u pružanju usluga turističkih vodiča, turističkih pratilaca, lokalnih turističkih vodiča i turističkih animatora;

6)    pribavljanja putnih isprava, rezervacije i prodaje putnih karata u ime i za račun domaćih i stranih prevoznika;

7)    rezervacije i prodaje turističkih, ugostiteljskih i drugih usluga vezanih za putovanje i boravak putnika;

8)    posredovanja u izdavanju soba i drugih kapaciteta za smeštaj u svojini fizičkog lica;  

8) POSREDOVANjA U PRUŽANjU USLUGA SMEŠTAJA I ISHRANE U OBJEKTIMA DOMAĆE RADINOSTI I SEOSKOG TURIZMA;

9)    posred tovanja u prodaji specifičnih turističkih usluga;

10)    posredovanja u iznajmljivanju vozila turistima i putnicima;

11)    rezervacije i prodaje karata za sportske, kulturne i druge priredbe i manifestacije, zastupanja u osiguranju putnika i prtljaga u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, prodaje turističkih publikacija i drugo;

12)    zamene strane valute (menjačke poslove);

13)    druge poslove uobičajene u turističkom prometu.

Član 44.

Turistička agencija prodaje turističko putovanje kao kombinaciju dve ili više usluga po jedinstvenoj ceni.

Izdvojeni obračun ili naplata pojedinačnih usluga jednog istog turističkog putovanja ne oslobađa turističku agenciju ili drugo lice od obaveza propisanih ovim zakonom.

Član 45.

Turistička agencija je dužna da:

1)    u svim poslovima postupa sa pažnjom dobrog privrednika;

2)    angažuje tokom celog putovanja najmanje jednog turističkog pratioca ili turističkog vodiča za grupu od 15 do 75 putnika;

2)    ANGAŽUJE TOKOM CELOG PUTOVANjA NAJMANjE JEDNOG TURISTIČKOG PRATIOCA ILI TURISTIČKOG VODIČA ZA TURISTIČKU GRUPU ILI PO PREVOZNOM SREDSTVU KOJIM SE OBAVLjA USLUGA PREVOZA;

3)    evidentira na propisan način ugovore zaključene sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja i drugu prateću dokumentaciju;

4)    dnevno vodi evidenciju prodatih turističkih putovanja;

5)    na ulazu u sedište vidno istakne poslovno ime i sedište, a na ulazu u ogranak odnosno izdvojeni poseban prostor poslovno ime, sedište i naziv ili oznaku ogranka odnosno izdvojenog posebnog prostora, kao i radno vreme i da ga se pridržava u svom poslovanju;

6)    u sedištu, ogranku i izdvojenom posebnom prostoru drži rešenje o registraciji uRegistru privrednih subjekata i Registru turizma;

6) U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO NA MESTU POSLOVANjA U KOM OBAVLjA DELATNOST TURISTIČKIH AGENCIJA DRŽI REŠENjE O REGISTRACIJI ODNOSNO UVERENjE O EVIDENCIJI U REGISTRU TURIZMA;

7)    objavi uslove, sadržaj i cenu svake pojedinačne usluge (VIZIRANjE, REZERVACIJE, IZLETI I OSTALO) koju pruža i pridržava se tih uslova, sadržaja i cena;

8)    izda potvrdu o putovanju, račun PROPISANI RAČUN, kartu ili drugi dokument sa brojem kojima se potvrđuje prijem uplate.;

9)   SVAKU PROMENU REGISTROVANOG PODATKA O OGRANKU, ODNOSNO PROSTORU VAN POSLOVNOG SEDIŠTA PRIJAVI ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I REGISTRU TURIZMA U ROKU OD 15 DANA.

Ministar propisuje oblik, sadržinu i način vođenja evidencije ugovora iz stava 1. tačka 2) TAČKA 3)ovog člana i evidencije prodatih turističkih putovanja.

2.Turistička putovanja za sopstvene potrebe

Član 46.

Sindikalne organizacije, udruženja penzionera, ferijalne, studentske, izviđačke i planinarske organizacije i ustanove socijalne i dečije zaštite, kao i druga udruženja i organizacije, mogu samo za svoje članove, odnosno korisnike, u skladu sa svojim statutom, organizovati turističko putovanje ili izlet, bez svrhe sticanja dobiti.

Turističko putovanje ili izlet iz stava 1. ovog člana ne može se javno oglašavati i reklamirati, osim davanja obaveštenja članovima odnosno korisnicima.

Organizacije i ustanove iz stava 1. ovog člana dužne su da svako turističko putovanje prijave turističkoj inspekciji, najkasnije tri radna dana pre otpočinjanja putovanja.

3. Vrste turističkih agencija

Član 47.

Prema vrsti poslova koje obavljaju turističke agencije mogu biti:

1)    turistička agencija organizator turističkog putovanja (u daljem tekstu: organizator putovanja);

2)    turistička agencija posrednik u prodaji turističkog putovanja (u daljem tekstu: posrednik).

Član 48.

Organizator putovanja može obavljati poslove iz člana 43. stav 1. ovog zakona.

Posrednik može obavljati poslove iz člana 43. stav 1. tač. 2) do 13) ovog zakona.

Kada agencija nudi i prodaje turističko putovanje koje je sačinio organizator putovanja koji nema sedište u Republici Srbiji, ta agencija se smatra organizatorom putovanja.

Izuzetno od stava 3. ovog člana zvanični distributer sa sedištem u Republici Srbiji smatra se organizatorom putovanja.

4. Uslovi za obavljanje poslova turističke agencije

4.1.Tehnička opremljenost

Član 49.

Turistička agencija koja neposredno pruža usluge putniku mora imati posebno organizovan poslovni prostor za pružanje tih usluga, koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti i druge propisane uslove.

POSLOVNI PROSTOR TURISTIČKE AGENCIJE KOJA NEPOSREDNO NUDI NA PRODAJU I PRODAJE TURISTIČKA PUTOVANjA MORA DA ISPUNjAVA USLOVE U POGLEDU TEHNIČKE OPREMLjENOSTI I DRUGE PROPISANE USLOVE.

Turistička agencija koja neposredno pruža NUDI NA PRODAJU ILI PRODAJE usluge putniku putem interneta posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina.

           Ministar propisuje bliže uslove u pogledu prostora i opreme koje mora da   ispunjava turistička agencija koja neposredno pruža usluge putniku.

4.2.

Kadrovski osposobljenost

Član 50.

Turistička agencija koja neposredno pruža usluge putniku mora imati najmanje jedno zaposleno lice sa punim radnim vremenom u sedištu, odnosno ogranku, u svojstvu rukovodioca.

TURISTIČKA AGENCIJA  MORA DA IMA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA U KOM NEPOSREDNO NUDI NA PRODAJU I PRODAJE TURISTIČKA PUTOVANjA JEDNO ZAPOSLENO LICE, SA PUNIM RADNIM VREMENOM, U SVOJSTVU RUKOVODIOCA.

Lice iz stava 1. ovog člana mora da:

1)    zna srpski jezik;

2)    poznaje jedan strani jezik;

3)    ima NAJMANjE višu stručnu spremu turističkog, ekonomskog ili drugog društvenog smera ODNOSNO OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE, za rad kod organizatora putovanja;

4)    ima NAJMANjE srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju turističkog, ekonomskog ili drugog društvenog smera za rad kod posrednika;

5)    ima radno iskustvo u turističkoj delatnosti u trajanju od:

(1) tri godine za rad kod organizatora putovanja;

(2) jednu godinu za rad kod posrednika.

Zaposlena lica koja su u neposrednom kontaktu sa strankama moraju da imaju NAJMANjE srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i da poznaju najmanje jedan strani jezik.

5. Licenca

Član 51.

Turistička agencija ORGANIZATOR PUTOVANjA može da obavlja poslove iz člana 43. TAČ.1) I 1A) ovog zakona, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i ako ima licencu za obavljanje tih poslova.

Licencu iz stava 1. ovog člana, na zahtev turističke agencije, izdaje Registrator turizma, rešenjem, sa rokom važenja od tri godine, koje naročito sadrži: puno poslovno ime turističke agencije, njen matični broj i sedište, kao i podatke o vrsti turističke agencije.

LICENCU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NA ZAHTEV PODNOSIOCA, IZDAJE REGISTRATOR TURIZMA, REŠENjEM, SA ROKOM VAŽENjA OD TRI GODINE, KOJE NAROČITO SADRŽI: PUNO POSLOVNO IME, MATIČNI BROJ I SEDIŠTE.

Uz zahtev za izdavanje licence podnose se dokazi o ispunjenosti uslova propisanih članom 52. ovog zakona.

 Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i na osnovu njega Registrator turizma vrši registraciju turističke agencije ORGANIZATORA PUTOVANjA u Registar turizma. Registrovani podaci se objavljuju na internet stranici Agencije za privredne registre istog dana kada je doneto rešenje o izdavanju licence. 

Licenca se može obnoviti na način i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije pet dana pre isteka roka važenja licence.

Na zahtev turističke agencije ORGANIZATORA PUTOVANjA Registrator turizma izdaje svečanu formu licence.

Na pitanja koja se odnose na postupak izdavanja licenci, postupanje po nepotpunom i nerazumljivom zahtevu za izdavanje licence i promenu podataka registrovanih u Registru turizma koja ovim zakonom nisu posebno uređena shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, a ukoliko tim zakonom nisu uređena pojedina pitanja shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.

Ministar bliže propisuje sadržinu zahteva za izdavanje licence, kao i uslove i način izdavanja svečane forme licence

                        5.1. Uslovi za izdavanje licence

Član 52. 

Licenca se izdaje turističkoj agenciji:

1) koje ima zaposleno najmanje jedno lice koje ispunjava uslove iz člana 50. stav 2. tač. 1) do 4) i tačka 5) podtačka (1) ovog zakona;

2) koje se ne nalazi u postupku stečaja ili likvidacije;

3) kome nije oduzeta licenca iz razloga navedenih u članu 55. stav 1. ovog zakona;

4) kome nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok zabrana traje, niti je odgovornom licu izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti, poziva i dužnosti;

5) koje ima važeću polisu osiguranja od odgovornosti iz delatnosti.

LICENCA SE IZDAJE ORGANIZATORU PUTOVANjA:

1) KOJA IMA ZAPOSLENO NAJMANjE JEDNO LICE KOJE ISPUNjAVA USLOVE IZ ČLANA 50. STAV 2. OVOG ZAKONA;

2) KOJA SE NE NALAZI U POSTUPKU STEČAJA;

3) KOJOJ NIJE BILA ODUZETA LICENCA;

4) ČIJI OSNIVAČI ILI LICA KOJA NAKON OSNIVANjA PRISTUPE PRIVREDNOM DRUŠTVU NISU FIZIČKA LICA KOJIMA JE KAO PREDUZETNICIMA ODUZETA LICENCA, ODNOSNO KOJA SU DIREKTNO ILI INDIREKTNO IMALA KONTROLNO UČEŠĆE U KAPITALU PRIVREDNOG DRUŠTVA KOME JE ODUZETA LICENCA;

5) KOJOJ NIJE IZREČENA ZAŠTITNA MERA ZABRANE OBAVLjANjA DELATNOSTI, ZA VREME DOK ZABRANA TRAJE, NITI JE ODGOVORNOM LICU IZREČENA MERA BEZBEDNOSTI ZABRANE VRŠENjA DELATNOSTI, POZIVA I DUŽNOSTI;

6) KOJA IMA PROPISANU POLISU OSIGURANjA ILI GARANCIJU BANKE ZA SLUČAJ INSOLVENTNOSTI, KAO I PROPISANU POLISU OSIGURANjA, GARANCIJU BANKE ILI DEPONOVANA SREDSTVA RADI NAKNADE ŠTETE PUTNIKU NASTALE NEISPUNjENjEM, DELIMIČNIM ISPUNjENjEM ILI NEUREDNIM ISPUNjENjEM UGOVORNIH OBAVEZA  (U DALjEM TEKSTU: GARANCIJA PUTOVANjA).

        

Član 53.

Polisom osiguranja od odgovornosti iz delatnosti posebno se obezbeđuje:

1)    šteta koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza osiguranika kao organizatora putovanja, koje su određene opštim uslovima i programom putovanja;

2)    šteta koja je prouzrokovana usled nemogućnosti osiguranika kao organizatora putovanja da izmiri troškove nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu.

Polisu osiguranja  iz stava 1. ovog člana organizator putovanja mora imati za sve vreme važenja licence.

Član 53.

GARANCIJOM PUTOVANjA USLED INSOLVENTNOSTI ORGANIZATORA PUTOVANjA POSEBNO SE OBEZBEĐUJU TROŠKOVI NUŽNOG SMEŠTAJA, ISHRANE I POVRATKA PUTNIKA SA PUTOVANjA U MESTO POLASKA U ZEMLjI I INOSTRANSTVU, KAO I SVA NASTALA POTRAŽIVANjA PUTNIKA;

GARANCIJOM PUTOVANjA RADI NAKNADE ŠTETE OBEZBEĐUJE SE NAKNADA ŠTETE KOJA SE PROUZROKUJE PUTNIKU NEISPUNjENjEM, DELIMIČNIM ISPUNjENjEM ILI NEUREDNIM ISPUNjENjEM OBAVEZA ORGANIZATORA PUTOVANjA, KOJE SU ODREĐENE OPŠTIM USLOVIMA I PROGRAMOM PUTOVANjA.

KORISNIK GARANCIJE PUTOVANjA JE LICE KOJE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM IMA PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA I TO:

1) LICE KOJE JE IZMIRILO TROŠKOVE NUŽNOG SMEŠTAJA, ISHRANE I POVRATKA PUTNIKA SA PUTOVANjA U MESTO POLASKA U ZEMLjI I INOSTRANSTVU;

2) PUTNIK U SLUČAJU NEISPUNjENjA, DELIMIČNOG ISPUNjENjA ILI NEUREDNOG ISPUNjENjA OBAVEZA ORGANIZATORA PUTOVANjA, KOJE SU ODREĐENE OPŠTIM USLOVIMA I PROGRAMOM PUTOVANjA.

     GARANCIJU PUTOVANjA ORGANIZATOR PUTOVANjA MORA DA IMA ZA SVE VREME TRAJANjA LICENCE.

GARANCIJOM PUTOVANjA NE MOGU SE OGRANIČITI PRAVA LICA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NA NAKNADU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE VRSTU I USLOVE GARANCIJE PUTOVANjA, NAČIN AKTIVIRANjA, KAO I DRUGE USLOVE KOJE MORA DA ISPUNI ORGANIZATOR PUTOVANjA U ZAVISNOSTI VRSTE ORGANIZOVANOG PUTOVANjA.

5.2. Prestanak važenja licence

Član 54.

Licenca prestaje da važi:

1)    istekom roka za koji je izdata;

2)    na osnovu zahteva nosioca licence;

3)    oduzimanjem licence;

4)    prestankom postojanja privrednog društva,usled koga se to privredno društvo briše iz Registra privrednih subjekata.

          „4) PRESTANKOM PRIVREDNOG DRUŠTVA, PREDUZETNIKA, DRUGOG PRAVNOG LICA ILI OGRANKA STRANOG PRAVNOG LICA USLED ČEGA SE TO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK BRIŠE IZ ODGOVARAJUĆEG REGISTRA ”.

Zahtev iz stava 1. tačka 2) ovog člana podnosi se Registratoru turizma.

Prestankom važenja licence Registrator turizma briše turističku agenciju ORGANIZATORA PUTOVANjA iz Registra turizma bez donošenja posebnog akta.

5.3. Oduzimanje licence

Član 55.

Licenca se oduzima turističkoj agenciji ORGANIZATORU PUTOVANjA ako:

1)    u periodu važenja licence prestane da ispunjava uslove iz člana 52. ovog zakona;

2)    nudi ili prodaje programe putovanja bez ugovora ili protivno ugovoru sa trećim licima kojima je poverio izvršenje usluga iz tog programa putovanja (prevoz, broj ležajeva u određenom objektu i drugo);

3)    otkaže putovanje i putnicima u zakonskom roku ne izvrši povraćaj uplaćenih sredstava;

4)    ne obezbedi smeštaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja;

5)    ne obezbedi povratak putnika ili su putnici neopravdano zadržani na putovanju duže nego što je predviđeno programom putovanja;

6)    nastupe teže posledice po zdravlje putnika zbog njegovih propusta ORGANIZATORA PUTOVANjA.

Licenca se oduzima rešenjem koje donosi ministar i koje se dostavlja Registru turizma.

Na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, Registrator turizma briše turističku agenciju ORGANIZATORA PUTOVANjA iz Registra turizma bez donošenja posebnog akta.  

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je.

Nakon oduzimanja licence turistička agencija ORGANIZATOR PUTOVANjA može da realizuje samo prethodno ugovorena putovanja.

6. Prava i obaveze organizatora putovanja i putnika

Član 56.

Organizator putovanja je dužan da utvrdi opšte uslove putovanja i da izradi program putovanja, u pisanoj formi (štampanoj ili elektronskoj), u skladu sa zakonom.

Organizator putovanja je dužan da se pridržava opštih uslova putovanja i programa putovanja.

Opšti uslovi putovanja se utvrđuju u skladu sa zakonom,  kojim  se uređuju obligacioni odnosi,  osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

OPŠTI USLOVI PUTOVANjA SE UTVRĐUJU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, A NA PITANjA KOJA NISU POSEBNO UREĐENA OVIM ZAKONOM SHODNO SE PRIMENjUJU ODGOVARAJUĆE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI, ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA POTROŠAČA I ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA KONKURENCIJE.

Opštim uslovima putovanja uređuju se prava i obaveze organizatora putovanja i prava i obaveze putnika i naročito sadrže:

1)    pravo organizatora putovanja na naknadu učinjenih troškova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, njegovo pravo na naknadu učinjenih troškova kada je putnik obezbedio odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sam organizator, kao i odgovornost organizatora putovanja kada izvršenje usluga poveri trećim licima;

2)    prava putnika za slučaj otkaza putovanja;

3)    uslove za izmenu ugovorene cene putovanja;

4)    informaciju o sadržini važeće polise osiguranja od odgovornosti iz delatnosti za štetu koju prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza koje se odnose na turističko putovanje

4)  PODATKE O GARANCIJAMA PUTOVANjA, ODNOSNO INFORMACIJE O OSIGURANIM SLUČAJEVIMA I INSTRUMENTIMA OBEZBEĐENjA, KAO I NAČINU NjIHOVOG AKTIVIRANjA.

5)    postupak, rokove i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog otkaza putovanja, neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja.

TEKST OPŠTIH USLOVA PUTOVANjA MORA DA BUDE ŠTAMPAN SLOVNIM ZNACIMA I BROJEVIMA KOJI SU JEDNAKE VELIČINE ALI NE MANjIM OD VELIČINE 12, A PODACI IZ STAVA 4. TAČKA 4) OVOG ČLANA POSEBNO UOKVIRENI.

Program putovanja sadrži:

1)    naziv organizatora putovanja, poslovno ime i sedište;

2)    broj licence;

3)    mesto, datum i vreme početka i završetka putovanja, opis odredišta putovanja i periode boravka sa datumima ako je boravak u delovima;

4)    podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje se koristi;

5)    podatke o smeštajnom objektu (vrsta i naziv, lokacija i kategorija prema važećim propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi i sadržaje koje objekat ima);

6)    podatake o smeštajnoj jedinici (soba, apartman, studio) opremljenost i nivo konfora i usluga i ostale karakteristike;

7)    broj, vrstu, karakteristike i način usluživanja obroka;

8)    ukupnu cenu i usluge koje su obuhvaćene tom cenom;

9)    iznos takse i naknade koje se odnose na određene usluge, a koje nisu uključene u cenu putovanja (pristajanje, ukrcavanje, takse u pristaništima i na aerodromima, boravišne takse i slično);

10)    način i dinamiku plaćanja putovanja;

11)    posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene, carinske i granične formalnosti, administrativne i vizne, kao i dokumenta i rokovi neophodni za pribavljanje viza);

12)    minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja.

Organizator putovanja dužan je da opšte uslove putovanja i program putovanja uruči putniku neposredno ili elektronskim putem istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju. Putnik svojim potpisom ili elektronskim putem, potvrđuje prijem opštih uslova putovanja i programa putovanja.

Na izdavanje potvrde o putovanju primenjuju se opšte odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Član 57.

U slučaju otkaza putovanja od strane organizatora putovanja, organizator putovanja dužan je da putniku vrati uplaćena sredstava za otkazano putovanje.

U slučaju neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja, organizator putovanja dužan je da putniku vrati razliku između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga, pod uslovom da je putnik stavio prigovor u roku od osam dana od dana završetka putovanja.

Organizator putovanja dužan je da vrati sredstva iz st 1. i 2. ovog člana, u roku određenom opštim uslovima putovanja, odnosno programom putovanja, koji ne može biti duži od 15 dana od dana otkaza putovanja, odnosno od dana podnošenja osnovanog prigovora putnika.

7. Obaveze posrednika

Član 58.

Posrednik koji nudi na prodaju i prodaje turističko putovanje organizatora putovanja dužan je da u programu putovanja i potvrdi o putovanju naznači svojstvo u kome nastupa, broj licence organizatora putovanja i da putniku uruči neposredno ili elektronskim putem, istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju, program i opšte uslove putovanja organizatora putovanja.

Posrednik nudi i prodaje samo turistička putovanja organizatora putovanja sa kojim ima zaključen posrednički ugovor o putovanju.

Posrednik je dužan je da nudi i prodaje turistička putovanja pod istim uslovima kao i organizator putovanja.

   POSREDNIK JE DUŽAN DA SE EVIDENTIRA U REGISTRU TURIZMA I DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA U KOM OBAVLjA DELATNOST DRŽI REŠENjE O UPISU U ODGOVARAJUĆI REGISTAR I UVERENjE O EVIDENTIRANjU U REGISTRU TURIZMA.

V. UGOSTITELJSKA DELATNOST

Član 59.

Ugostitelj se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

UGOSTITELj OBAVLjA UGOSTITELjSKU DELATNOST U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU, VAN UGOSTITELjSKOG OBJEKTA I POKRETNOM UGOSTITELjSKOM OBJEKTU.

Ako je ugostitelj privredno društvo, a delatnost obavlja u više objekata dužan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak.

AKO PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK I NE OBAVLjA UGOSTITELjSKU DELATNOST KAO PRETEŽNU DELATNOST, DUŽNO JE DA OBRAZUJE I U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU REGISTRUJU OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA ILI DA NA DRUGI NAČIN OBRAZUJE ODGOVARAJUĆU ORGANIZACIONU JEDINICU KOJA SE EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

Ako je ugostitelj preduzetnik, a delatnost obavlja u više posebnih prostora dužan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje položaj preduzetnika.

       AKO UGOSTITELj OBAVLjA DELATNOST VAN SEDIŠTA, DUŽAN JE DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA OBRAZUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA, KOJI SE REGISTRUJE U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I EVIDENTIRA   U REGISTRU TURIZMA.

Pojedine ugostiteljske usluge mogu pružati i fizička lica, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Član 60.

Privredni subjekti koji imaju odmarališta, domove ili druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima, kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge svojim korisnicima u objektima u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, mogu pružati i usluge smeštaja i ishrane trećim licima, na način predviđen ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ako su subjekti iz stava 1. ovog člana budžetski korisnici, za pruženje usluge smeštaja i ishrane trećim licima dužni su da pribave prethodnu saglasnost ministra.

ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE PRUŽAJU USLUGE SVOJIM KORISNICIMA U OBJEKTIMA U KOJIMA SE ORGANIZUJE BORAVAK I PRUŽAJU USLUGE PREVENCIJE, LEČENjA I REHABILITACIJE, MOGU PRUŽATI I USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE TREĆIM LICIMA, NA NAČIN PREDVIĐEN OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.

AKO SU SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA BUDžETSKI KORISNICI, ZA PRUŽENjE USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE TREĆIM LICIMA DUŽNI SU DA PRIBAVE ODOBRENjE MINISTRA.

ODOBRENjE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DAJE SE REŠENjEM SA ROKOM VAŽENjA DO JEDNE GODINE.

REŠENjE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE KONAČNO I DOSTAVLjA SE RADI EVIDENTIRANjA U REGISTRU TURIZMA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE I NAČIN ZA IZDAVANjA ODOBRENjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

  Član 60 a.

PRAVNO LICE KOJE IMA ODMARALIŠTA, DOMOVE ILI DRUGE OBJEKTE ZA PRUŽANjE USLUGA SMEŠTAJA I ISHRANE SVOJIM ZAPOSLENIMA, MOŽE PRUŽATI I USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE TREĆIM LICIMA, NA NAČIN PREDVIĐEN OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.

Član 61.

Ne smatra se obavljanjem ugostiteljske delatnosti:

1)    pružanje usluga smeštaja i ishrane zaposlenima i korisnicima u odmaralištima, ustanovama društvene brige o deci, starim licima, učenicima i studentima, zdravstvenim, socijalnim, obrazovno-vaspitnim i drugim sličnim ustanovama, ako usluge pružaju lica zaposlena u tim ustanovama;

2)    pružanje usluga ishrane i pića zaposlenima u sopstvenim prostorijama u toku procesa rada u privrednim subjektima, ustanovama, državnim organima i drugim organizacijama, ako usluge pružaju lica zaposlena u tim privrednim subjektima, ustanovama, organima i organizacijama.

Objekti odnosno prostorije, uređaji i oprema, kao i lica koja pružaju usluge iz stava 1. ovog člana, moraju ispunjavati minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove propisane za ugostiteljski objekat, u delu objekta u kome se te usluge pružaju.

1. Obaveze ugostitelja

Član 62.

Ugostitelj je dužan da:

1)    na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne poslovno ime i sedište, naziv i vrstu ugostiteljskog objekta, kao i radno vreme i da ga se pridržava u svom poslovanju;

2)    na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku kategorije odnosno posebnog standarda koji se u njemu pruža, utvrđenog rešenjem ministra ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;

3)    u ugostiteljskom objektu drži rešenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i uverenje o evidenciji u Registru turizma;

3) SE EVIDENTIRA U REGISTRU TURIZMA I DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA U KOM OBAVLjA UGOSTITELjSKU DELATNOST DRŽI REŠENjE O UPISU U ODGOVARAJUĆI REGISTAR I UVERENjE O EVIDENTIRANjU U REGISTRU TURIZMA;

4)    u ugostiteljskom objektu održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena rešenjem ministra ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;

5)    u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju tačno koristi vrstu i kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je određena rešenjem ministra ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;

6)    istakne cene smeštaja, pansiona i polupansiona, iznos boravišne takse u svakoj sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pića i napitaka u cenovnicima koji moraju biti dostupni korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka i na svakom mestu gde se korisnici uslužuju;

7)    se pridržava istaknutih, odnosno objavljenih cena;

8)    za svaku pruženu uslugu izda propisan račun;

9)    utvrdi normative hrane i pića koje uslužuje i na zahtev korisnika usluga omogući uvid u te normative, kao i da usluge pruža u odgovarajućoj količini i kvalitetu prema tim normativima;

10)    u ugostiteljskom objektu za smeštaj vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno;

11)    utvrdi kućni red u svim objektima za smeštaj i istakne ga na recepciji, a izvode iz kućnog reda istakne u svim smeštajnim jedinicama;

12)   OBAVLjA DELATNOST SA PAŽNjOM DOBROG PRIVREDNIKA.

Kada ugostitelj posluje u objektu koji je zaštićeno kulturno dobro, podatke iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana može postaviti unutar objekta ili na nekom drugom prikladnom mestu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje oblik, sadržinu, MESTO i način vođenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za smeštaj.

2. Period obavljanja delatnosti

Član 63.

Ugostitelj posluje tokom cele godine ili sezonski.

Ugostitelj utvrđuje period poslovanja iz stava 1. ovog člana za svaki ugostiteljski objekat.

Ukoliko ugostitelj posluje sezonski, dužan je da period poslovanja prijavi Registru turizma.

3. Uslovi za obavljanje ugostiteljske delatnosti u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i u pokretnom objektu

Član 64.

Ugostiteljsku delatnost ugostitelji obavljaju u ugostiteljskom objektu.

UGOSTITELjSKA DELATNOST SE OBAVLjA U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU I VAN UGOSTITELjSKOG OBJEKTA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA, KAO I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Usluge pripremanja i služenja hrane i pića mogu se pružati van ugostiteljskog objekta u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i zaštita životne sredine.

Ugostiteljske usluge iz stava 2. STAVA 1. ovog člana mogu se pružati povremeno na sajmovima, vašarima, prigodnim proslavama i na drugim javnim manifestacijama, a najduže 30 dana.

Za pružanje usluga iz stava 2. ovog člana ugostitelj je dužan da pribavi odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave rešenjem odobrava vrstu usluge iz stava 2. ovog člana i određuje prostor, mesto i vreme pružanja ugostiteljskih usluga.

Ugostiteljske usluge iz stava 2. ovog člana mogu se pružati na prostoru zaštićenog prirodnog dobra ili na prostoru nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline, po prethodno pribavljenoj saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

Ugostitelj je dužan da na mestu na kome povremeno pruža ugostiteljske usluge drži rešenje o registraciji uRegistar privrednih subjekata, kao i odobrenje iz stava 4. ovog člana.

UGOSTITELj JE DUŽAN DA NA MESTU NA KOME POVREMENO PRUŽA UGOSTITELjSKE USLUGE DRŽI REŠENjE O REGISTRACIJI PRIVREDNE DELATNOSTI U ODGOVARAJUĆI REGISTAR.

Član 65.

Pojedine ugostiteljske usluge mogu se pružati i u pokretnom objektu koji se premešta iz jednog mesta u drugo sopstvenim pogonom ili vučom i ispunjava propisane minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za pružanje ugostiteljskih usluga.

U pokretnom objektu iz stava 1. ovog člana može se PRIPREMATI I usluživati hrana pripremljena na drugom mestu u originalnom pakovanju, kao i piće u originalnoj ambalaži ili na točenje uz upotrebu ambalaže za jednokratnu upotrebu.

Ministar uz saglasnost ministra zdravlja propisuje način pružanja ugostiteljskih usluga u pokretnom objektu, kao i minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavju ovi objekti.

Za pružanje usluga u pokretnom objektu ugostitelj je dužan da pribavi odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave rešenjem odobrava vrstu usluge koja se može pružati u pokretnom objektu i određuje prostor i mesto na kome se mogu pružati ugostiteljske usluge u pokretnom objektu

Ugostitelj je dužan da u pokretnom objektu u kome pruža ugostiteljske usluge drži rešenje o registraciji u Registru privrednih subjekata kao i odobrenje iz stava 4. ovog člana.

UGOSTITELj JE DUŽAN DA U POKRETNOM OBJEKTU U KOME PRUŽA UGOSTITELjSKE USLUGE DRŽI REŠENjE O REGISTRACIJI PRIVREDNE DELATNOSTI U ODGOVARAJUĆI REGISTAR I UVERENjE O EVIDENCIJI U REGISTRU TURIZMA.

Član 66.

                Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja propisuje minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u ugostiteljskom objektu

4. Vrste ugostiteljskih objekata

Član 67.

Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pružaju, ugostiteljski objekti mogu biti:

ugostiteljski objekat za smeštaj;

ugostiteljski objekat za ishranu i piće;

ketering objekat.

U ugostiteljskom objektu za smeštaj pružaju se usluge smeštaja, ishrane i pića i druge usluge uobičajene u ugostiteljstvu ili samo usluge smeštaja: hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoćište, odmaralište, kuća, apartman, soba, i drugi objekti za pružanje usluga smeštaja).

U ugostiteljskom objektu za pružanje usluga ishrane i pića pripremaju se i uslužuju topla i hladna jela pića i napici, ili samo pića i napici (restoran, kafana, bar, objekat brze hrane i drugi objekti).

U ketering objektu se priprema hrana, piće i napici, po utvrđenim standardima radi usluživanja i potrošnje na drugom mestu.

Ugostiteljski objekat ima oznaku vrste objekta prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju.

Član 67.

PREMA VRSTI UGOSTITELjSKIH USLUGA KOJE SE U OBJEKTU PRUŽAJU, UGOSTITELjSKI OBJEKTI MOGU BITI:

UGOSTITELjSKI OBJEKAT ZA SMEŠTAJ;

UGOSTITELjSKI OBJEKAT ZA ISHRANU I PIĆE;

KETERING OBJEKAT.

U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU ZA SMEŠTAJ PRUŽAJU SE USLUGE SMEŠTAJA, ISHRANE I PIĆA I DRUGE USLUGE UOBIČAJENE U UGOSTITELjSTVU ILI SAMO USLUGE SMEŠTAJA (U VRSTI UGOSTITELjSKOG OBJEKTA: HOTEL, MOTEL, TURISTIČKO NASELjE, KAMP, PANSION, HOSTEL, PRENOĆIŠTE, ODMARALIŠTE, KUĆA, APARTMAN, SOBA, SEOSKO TURISTIČKO DOMAĆINSTVO, LOVAČKA VILA, KUĆA ILI KOLIBA I DRUGI OBJEKTI ZA PRUŽANjE USLUGA SMEŠTAJA).

U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU ZA PRUŽANjE USLUGA ISHRANE I PIĆA PRIPREMAJU SE I USLUŽUJU TOPLA I HLADNA JELA I NAPICI, TOČE I SLUŽE ALKOHOLNA I BEZALKOHOLNA PIĆA (U VRSTI UGOSTITELjSKOG OBJEKTA: RESTORAN, KAFANA, BAR, OBJEKAT BRZE HRANE, POKRETNI OBJEKAT I DRUGI OBJEKTI).

U KETERING OBJEKTU SE PRIPREMA HRANA, PIĆE I NAPICI, PO UTVRĐENIM STANDARDIMA RADI USLUŽIVANjA I POTROŠNjE NA DRUGOM MESTU.

POSLOVNO IME, FIRMA I DRUGI NAZIV, KAO I OZNAKA PRUŽAOCA UGOSTITELjSKIH USLUGA NE MOŽE DA SADRŽI REČI KOJE UKAZUJU NA VRSTU  OBJEKTA KOJI SE RAZVRSTAVA U KATEGORIJU.

UGOSTITELjSKI OBJEKAT IMA OZNAKU VRSTE OBJEKTA PREMA PRETEŽNOJ VRSTI USLUGA KOJE SE U NjEMU PRUŽAJU.

5. Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u kategorije

Član 68.

Ugostiteljski objekti za smeštaj vrste hotel, motel, turističko naselje, PANSION i kamp razvrstavaju se u kategorije, u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata.

Ugostiteljski objekat vrste hotel može se razvrstati u podvrstu i po posebnim standardima koji se u njemu pružaju.

Zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta iz st. 1. i 2. ovog člana u kategoriju odnosno podvrstu podnosi ugostitelj ministarstvu.

Razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju odnosno u podvrstu vrši se rešenjem koje donosi ministar i važi tri godine od dana dostavljanja rešenja podnosiocu zahteva.

Rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je i dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma.

Ugostiteljski objekati vrste pansion, kuća, apartman i soba razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata.

UGOSTITELjSKI OBJEKTI VRSTE KUĆA, APARTMAN I SOBA, I SEOSKO TURISTIČKO DOMAĆINSTVO,  RAZVRSTAVAJU SE U KATEGORIJE U SKLADU SA STANDARDIMA PROPISANIM ZA POJEDINE VRSTE TIH OBJEKATA.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na zahtev ugostitelja odnosno fizičkog lica donosi rešenje, kojim se ugostiteljski objekat iz stava 6. ovog člana razvrstava u kategoriju, kao povereni posao KOJE VAŽI TRI GODINE OD DANA IZDAVANjA.

POSLOVE IZ STAVA 7. OVOG ČLANA NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE OBAVLjA KAO POVERNI POSAO.

ZAHTEV ZA RAZVRSTAVANjE UGOSTITELjSKOG OBJEKTA U KATEGORIJU IZ ST. 3. I 7. OVOG ČLANA  MORA DA SADRŽI ISTINITE PODATKE.

TROŠKOVE POSTUPKA RAZVRSTAVANjA UGOSTITELjSKOG OBJEKTA U KATEGORIJE SNOSI UGOSTITELj.

FIZIČKO LICE MOŽE PRUŽATI USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE TREĆIM LICIMA U KUĆI, APARTMANU, SOBI I SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.

Protiv rešenja iz stava 6. STAVA 7. ovog člana može se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja izjaviti žalba ministru.

Konačno rešenje iz stava 7. ovog člana dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma.

Ministar propisuje standarde za kategorizaciju ugostiteljskih objekata iz st. 1, 2. i 6. ovog člana, koji naročito sadrže: standarde za pojedine vrste tih objekata; posebne standarde; kategorije i način sticanja i promene kategorije ugostiteljskog objekta.

VLADA BLIŽE PROSPISUJE VISINU I VRSTU TROŠKOVA U POSTUPKU RAZVRSTAVANjA UGOSTITELjSKIH OBJEKATA U KATEGORIJE STAVA 11. OVOG ČLANA, U ZAVISNOSTI OD NjIHOVE VRSTE, PODVRSTE, VELIČINE.

Član 69.

Ugostitelj, odnosno fizičko lice je dužno JE DUŽAN  da pribavi akt o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta pre otpočinjanja obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektu koji se razvrstava u kategoriju.

Ako se u roku iz člana 68. stav 4.ST. 4. I 7. ovog zakona promeni ugostitelj, novi ugostitelj je dužan da pre početka rada u tom objektu pribavi rešenje kojim se objekat razvrstava u kategoriju.

Ako se u roku iz člana 68. stav 4.ST. 4. I 7. ovog zakona odstupi od propisanih standarda za kategoriju ugostiteljskog objekta u koju je razvrstan, ugostitelj je dužan da podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u nižu kategoriju.

Rešenje o promeni kategorije donosi se i kad ugostiteljski objekat ispuni uslove za višu kategoriju, na zahtev ugostitelja.

Promena kategorije ugostiteljskog objekta vrši se na način i po postupku propisanom za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju.

6. Kadrovska osposobljenost

Član 70.

Ugostitelji koji obavljaju delatnost u ugostiteljskim objektima iz člana 68. stav 1. ovog zakona, moraju da imaju rukovodioca objekta koji je zaposlen kod ugostitelja.

Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da ima NAJMANjE višu stručnu spremu, ODNOSNO OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE, znanje jednog stranog jezika i tri godine radnog staža u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu.

Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste turističko naselje i kamp mora da ima najmanje srednju stručnu spremu, znanje jednog stranog jezika i godinu dana radnog staža u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu.

U ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da bude zaposleno i najmanje jedno lice sa srednjom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja.

Ako ugostitelj preduzetnik lično vodi poslovanje ugostiteljskog objekta iz st. 2. i 3. ovog člana on mora da ispunjava uslove propisane za rukovodioca ugostiteljskog objekta.

7. Prestanak važenja rešenja kojim se ugostiteljskiobjekat razvrstava u kategoriju

Član 71. 

Rešenje kojim se ugostiteljski objekat razvrstava u kategoriju prestaje da važi:

1)    istekom roka za koji je doneto;

2)    donošenjem rešenja o promeni kategorije ugostiteljskog objekta;

3)    gubitkom kategorije ugostiteljskog objekta;

4)    na zahtev ugostitelja;

5)    ako dođe do promene ugostitelja. ;

            6) PRESTANKOM PRIVREDNOG DRUŠTVA, PREDUZETNIKA, DRUGOG PRAVNOG LICA ILI OGRANKA STRANOG PRAVNOG LICA USLED KOGA SE TO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK BRIŠE IZ ODGOVARAJUĆEG REGISTRA.

U slučaju iz stava 1. tač. 1), 3), 4) i 5)  TAČ. 1), 3), 4), 5) i 6) ovog člana Registrator turizma briše ugostiteljski objekat iz evidencije kategorisanih objekata i evidentira ga kao nekategorisan objekat u Registru turizma, a u slučaju iz stava 1. tačka 2. evidentira promenu kategorije ugostiteljskog objekta.

Evidentiranje iz stava 2. ovog člana Registrator turizma vrši po službenoj dužnosti u slučajevima iz stava 1. tač. 1), 5) i 6) ovog člana, po obaveštenju ministarstva ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE u  slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, a na zahtev ugostitelja u slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

8. Ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti

Član 72.

Fizičko lice može da pruža turistima ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja obroka u kući, apartmanu i sobi čiji je vlasnik u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 ležajeva.

Član 73.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti mora da ispunjava zdravstvene uslove i redovno obavlja zdravstvene preglede u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.

Kuće, apartmani i sobe koje fizička lica iznajmljuju KUĆA, APARTMAN I SOBA IZ ČLANA 72. OVOG ZAKONA moraju da ispunjavaju propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove i da budu kategorisani.

Fizičko lice može da pruža usluge pripremanja i usluživanja hrane i pića samo turistima kojima pruža usluge smeštaja.

Član 74.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti izdaje kuću, apartman i sobu preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili privrednog subjekta na osnovu ugovora.

FIZIČKO LICE PRUŽA UGOSTITELjSKE USLUGE U DOMAĆOJ RADINOSTI PREKO LOKALNE TURISTIČKE ORGANIZACIJE, TURISTIČKE AGENCIJE, PRIVREDNOG SUBJEKTA ILI DRUGOG PRAVNOG LICA REGISTROVANOG ZA OBAVLjANjE PRIVREDNE DELATNOSTI, NA OSNOVU UGOVORA.

Ugovor iz stava 1. ovog člana fizičko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju kategorisanih kuća, apartmana i soba kao povereni posao. i dužan je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj (štampanoj i elektronskoj) formi.

Član 75.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti dužno je da:

1)    u kući, apartmanu i sobi koju izdaje turistima istakne propisanu oznaku kategorije određenu rešenjem nadležnog organa;

2)    održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim standardima za kategoriju kuće, apartmana i sobe, koja mu je određena rešenjem nadležnog organa;

3)    vidno istakne cene usluga koje pruža i iznos boravišne takse i pridržava se istaknutih cena;

4)    utvrdi normative hrane ako pruža uslugu ishrane i pridržava se utvrđenih normativa;

5)    vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno.

OBAVEZE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODNOSE SE I NA FIZIČKO LICE KOJE PRUŽA UGOSTITELjSKE USLUGE U SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje oblik, sadržinu, MESTO i način vođenja evidencije gostiju u domaćoj radinosti I SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU.  

9. Ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu

Član 76.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu može da pruža turistima ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane i pića u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 ležajeva, a organizovanoj turističkoj grupi do 50 turista koja ne koristi usluge smeštaja, samo ugostiteljske usluge pripremanja i usluživanja hrane i pića koje je pretežno sam proizveo.

Fizičko lice iz stava 1. ovog člana može da pruža usluge pripremanja, usluživanja hrane i pića koje je pretežno sam proizveo.

Fizičko lice iz stava 1. ovog člana, mora da ispunjava zdravstvene uslove i redovno obavlja zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita zdravlja.

Objekti u kojima se pružaju ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu moraju da ispunjavaju minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove I DA BUDU KATEGORISANI.

Član 77.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu izdaje objekte preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije, ili  privrednog subjekta na osnovu ugovora.

FIZIČKO LICE PRUŽA UGOSTITELjSKE USLUGE U SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU PREKO LOKALNE TURISTIČKE ORGANIZACIJE, TURISTIČKE AGENCIJE, PRIVREDNOG SUBJEKTA ILI DRUGOG PRAVNOG LICA REGISTROVANOG ZA OBAVLjANjE PRIVREDNE DELATNOSTI, NA OSNOVU UGOVORA.

Ugovor iz stava 1. ovog člana fizičko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju KATEGORISANIH seoskih turističkih domaćinstava kao povereni posao i dužan je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i elektronskoj).

Član 78.

Fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu dužno je da:

1)    vidno istakne cene usluga koje pruža i iznos boravišne takse i pridržava se istaknutih cena;

2)    utvrdi normative hrane ako pruža usluge ishrane i pridržava se utvrđenih normativa;

3)    vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje oblik, sadržinu i način vođenja evidencije gostiju u seoskom turističkom domaćinstvu.

Član 79.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja propisuje minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju objekti u kojima se pružaju ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti i u seoskom turističkom domaćinstvu.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE I NAČIN OBAVLjANjA UGOSTITELjSKE DELATNOSTI, NAČIN PRUŽANjA UGOSTITELjSKIH USLUGA, RAZVRSTAVANjE UGOSTITELjSKIH OBJEKATA, MINIMALNE TEHNIČKE USLOVE ZA UREĐENjE I OPREMANjE UGOSTITELjSKIH OBJEKATA U ZAVISNOSTI OD NAČINA USLUŽIVANjA I VRSTE USLUGA KOJE SE PRETEŽNO PRUŽAJU U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU I VAN UGOSTITELjSKOG OBJEKTA, U POKRETNIOM OBJEKTU, U DOMAĆOJ RADINOSTI I U SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE ZDRAVLjA BLIŽE PROPISUJE

SANITARNO-HIGIJENSKE USLOVE ZA UREĐENjE I OPREMANjE UGOSTITELjSKIH OBJEKATA U ZAVISNOSTI OD NAČINA USLUŽIVANjA I VRSTE USLUGA KOJE SE PRETEŽNO PRUŽAJU U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU I VAN UGOSTITELjSKOG OBJEKTA, U POKRETNIOM OBJEKTU I DOMAĆOJ RADINOSTI I  SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU.

VI. NAUTIČKA DELATNOST

Član 80.

Nautičku delatnost obavlja privredno društvo, preduzetnik, DRUGO PRAVNO LICE ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica (u daljem tekstu: pružalac nautičkih usluga) koje se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

Ako je pružalac nautičkih usluga privredno društvo, a delatnost obavlja u više objekata dužan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak.

AKO PRUŽALAC NAUTIČKIH USLUGA NE OBAVLjA NAUTIČKU DELATNOST KAO PRETEŽNU DELATNOST, DUŽNO JE DA OBRAZUJE I U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU REGISTRUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA ILI DA NA DRUGI NAČIN OBRAZUJE ODGOVARAJUĆU ORGANIZACIONU JEDINICU KOJA SE EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

Ako je pružalac nautičkih usluga preduzetnik, a delatnost obavlja u više posebnih prostora dužan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje položaj preduzetnika.

AKO PRUŽALAC NAUTIČKIH USLUGA OBAVLjA DELATNOST VAN SEDIŠTA, DUŽAN JE DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA OBRAZUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA, KOJI SE REGISTRUJE U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

1. Objekti nautičkog turizma

Član 81.

Prihvatni objekti nautičkog turizma jesu nautičko sidrište, privezište, turističko pristanište, marina i nautičko-turistički centar.

Plovni objekti nautičkog turizma jesu rekreativno plovni objekat, izletničko plovni objekat, plovni objekat za panoramsko razgledanje, turistička jahta i plovni objekat za turističko krstarenje.

2. Usluge u nautičkom turizmu

Član 82.

Usluge nautičkog turizma jesu: prihvat; snabdevanje; čuvanje; iznajmljivanje; održavanje i popravka plovnih objekata nautičkog turizma; organizovanje sportskih motonautičkih aktivnosti na vodi i turističkih krstarenja; pružanje drugih usluga za potrebe nautičkog turizma.

Član 83.

Usluge nautičkog turizma obavljaju se u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za obavljanje nautičke delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautičkog turizma).

3. Obaveze pružaoca nautičkih usluga

Član 84.

Pružalac nautičkih usluga koji obavlja nautičku delatnost dužan je da:

1)    na ulazu u objekat nautičkog turizma vidno istakne poslovno ime i sedište, naziv i vrstu objekta nautičkog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridržava u svom poslovanju;

2)    na ulazu u marinu vidno istakne oznaku kategorije marine;

3)    za plovni objekat nautičkog turizma koji iznajmljuje korisniku stavi na raspolaganje važeće brodsko svedočanstvo, odnosno plovidbenu dozvolu potpisanu i overenu od ovlašćenog lica;

4)    u objektu nautičkog turizma drži rešenje o registraciji u Registru privrednih subjekata  i uverenje o evidenciji u Registru turizma;

4) U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA U KOM OBAVLjA NAUTIČKU DELATNOST DRŽI REŠENjE O UPISU PRIVREDNE DELATNOSTI U ODGOVARAJUĆI REGISTAR I UVERENjE O EVIDENTIRANjU U REGISTRU TURIZMA;

5)    u objektu nautičkog turizma održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena rešenjem ministra;

6)    u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju tačno koristi vrstu i kategoriju objekta nautičkog turizma koja mu je određena rešenjem ministra;

7)    da istakne cene usluga koje pruža i da se pridržava istaknutih, odnosno objavljenih cena;

8)    za svaku pruženu uslugu izda propisan račun.;

9)   OBAVLjA DELATNOST SA PAŽNjOM DOBROG PRIVREDNIKA

4. Razvrstavanje marina u kategorije

Član 85.

Marine kao prihvatni objekti nautičkog turizma razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za tu vrstu objekata.

Pružalac nautičkih usluga dužan je da pre otpočinjanja obavljanja nautičke delatnosti u marini pribavi akt kojim se marina razvrstava u odgovarajuću kategoriju.

Član 86.

Zahtev za razvrstavanje marine u kategoriju podnosi pružalac nautičkih usluga u marini ministarstvu.

Razvrstavanje marine u kategoriju vrši se rešenjem koje donosi ministar i važi pet godina TRI GODINE od dana dostavljanja rešenja podnosiocu zahteva.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je i dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma.

Na promenu privrednog subjekta PRUŽAOCA NAUTIČKIH USLUGA i kategorije marine, kao i na prestanak rešenja o određivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe člana 69. st. 3, 4. i 5. ČLANA 69. st. 2,  3, 4. i 5. i člana 71. ovog zakona.

POSLOVNO IME, FIRMA I DRUGI NAZIV, KAO I OZNAKA PRUŽAOCA NAUTIČKIH USLUGA NE MOŽE DA SADRŽI REČI KOJE UKAZUJU NA VRSTU OBJEKTA KOJI SE RAZVRSTAVA U KATEGORIJU.

ZAHTEV ZA RAZVRSTAVANjE MARINA U KATEGORIJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA  MORA DA SADRŽI ISTINITE PODATKE.  

Član 87.

Ministar uz saglasnost ministara nadležnih za poslove vodoprivrede, infrastrukture, zdravlja, životne sredine i prostornog planiranja propisuje minimalne tehničke uslove za izgradnju, uređenje i opremanje nautičkih objekata, kao i standarde za kategorizaciju marina.

.

VII. LOVNOTURISTIčKA DELATNOST

 Član 88.

Lovnoturističku delatnost obavlja privredno društvo ili javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina (u daljem tekstu: Pružalac lovnoturističkih usluga) koje je registrovano za obavljanje delatnosti uzgoja i lova divljači.

Pružalac lovnoturističkih usluga se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

AKO PRUŽALAC LOVNOTURISTIČKIH USLUGA NE OBAVLjAJ LOVNOTURISTIČKU DELATNOST KAO PRETEŽNU DELATNOST, DUŽAN JE DA OBRAZUJE I U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU REGISTRUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA ILI DA NA DRUGI NAČIN OBRAZUJE ODGOVARAJUĆU ORGANIZACIONU JEDINICU KOJA SE EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

Ako je pružalac lovnoturističkih usluga privredno društvo, a delatnost obavlja u više objekata dužan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak.

AKO PRUŽALAC LOVNOTURISTIČKIH USLUGA OBAVLjA DELATNOST VAN SEDIŠTA, DUŽAN JE DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA OBRAZUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA, KOJI SE REGISTRUJE U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.”

Objekti lovnog turizma

Član 89.

Objekti lovnog turizma jesu objekti za smeštaj lovaca.

Usluge smeštaja i ishrane mogu koristiti i druga lica samo ukoliko su u pratnji lovaca, s tim što pružalac lovnoturističkih usluga tim licima ne može pružati ostale usluge lovnog turizma iz člana 90.

Prema vrsti usluga koje pružaju objekti lovnog turizma mogu biti:

lovačka koliba;

lovačka kuća;

lovačka vila.

Pružalac lovnoturističkih usluga dužan je da pre otpočinjanja obavljanja lovnoturističke delatnosti u objektu lovnog turizma  pribavi akt kojim se objekat lovnog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju.

PRUžILAC LOVNOTURISTIčKIH USLUGA DUžAN JE DA PRE OTPOčINJANJA OBAVLJANJA LOVNOTURISTIčKE DELATNOSTI U OBJEKTU LOVNOG TURIZMA – LOVAčKA VILA PRIBAVI AKT KOJIM SE TAJ OBJEKAT RAZVRSTAVA U ODGOVORAJUćU KATEGORIJU.

Zahtev za razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju podnosi pružalac lovnoturističkih usluga ministarstvu.

Razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju vrši se rešenjem koje donosi ministar i važi tri godine od dana dostavljanja rešenja podnosiocu zahteva.

Rešenje iz stava 6. ovog člana konačno je i dostavlja se radi evidentiranja u Registar turizma.

Na promenu privrednog subjekta PRUŽAOCA LOVNOTURISTIČKIH USLUGA i kategorije objekta lovnog turizma, kao i na prestanak rešenja o određivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe člana 69. st. 3, 4. i 5. ČLANA 69. st. 2,  3, 4. i 5. i člana 71. ovog zakona.

POSLOVNO IME, FIRMA I DRUGI NAZIV, KAO I OZNAKA PRUŽAOCA LOVNOTURISTIČKIH USLUGA NE MOŽE DA SADRŽI REČI KOJE UKAZUJU NA VRSTU  OBJEKTA KOJI SE RAZVRSTAVA U KATEGORIJU.

ZAHTEV ZA RAZVRSTAVANjE OBJEKTA LOVNOG TURIZMA U KATEGORIJU IZ STAVA 5. OVOG ČLANA MORA DA SADRŽI ISTINITE PODATKE.    

Usluge u lovnom turizmu

Član 90.

Usluge lovnog turizma jesu: prihvat i smeštaj lovaca – turista; organizovanje lova; pružanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma (iznajmljivanje lovačkih pasa, iznajmljivanje lovačkog oružja, usluge prevoza do lovišta i po lovištu, obuka lovačkih pasa i dr.).

Pružalac lovnoturističkih usluga dužan je da usluge pruža u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje lovstvo i zaštita životne sredine.

Član 91.

Usluge lovnog turizma obavljaju se u lovištima i objektima lovnog turizma koji ispunjavaju uslove propisane zakonom.

Obaveze pružanja lovnoturističkih usluga

                                                                   Član 92.

Pružalac lovnoturističkih usluga koji obavlja lovnoturističku delatnost dužan je da:

na ulazu u objekat lovnog turizma vidno istakne poslovno ime i sedište, naziv i vrstu objekta lovnog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridržava u svom poslovanju;

1A)NA ULAZU U OBJEKAT LOVNOG TURIZMA – LOVAČKA VILA VIDNO ISTAKNE OZNAKU   KATEGORIJE ODNOSNO POSEBNOG STANDARDA KOJI SE U NjEMU PRUŽA UTVRĐENOG REŠENjEM MINISTRA;

u objektu lovnog turizma drži rešenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i uverenje o evidenciji u Registru turizma;

   2)  U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU  

POSLOVANjA U KOM OBAVLjA LOVNOTURISTIČKU DELATNOST DRŽI REŠENjE O UPISU U ODGOVARAJUĆI REGISTAR I UVERENjE  O EVIDENTIRANjU U REGISTRU TURIZMA.

u objektu lovnog turizma vidno istakne pravila, odnosno uslove i način korišćenja lovišta i drugih usluga lovnog turizma;

u objektu lovnog turizma održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena rešenjem ministra;

u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju tačno koristi vrstu i kategoriju objekta lovnog turizma koja mu je određena rešenjem ministra;

da istakne cene usluga koje pruža i da se pridržava istaknutih, odnosno objavljenih cena;

za svaku pruženu uslugu izda propisan račun.;

  8) OBAVLjA DELATNOST SA PAŽNjOM DOBROG PRIVREDNIKA.

   ODREDBE ČLANA 62. STAV 1. TAČ. 2), 6), 8), 9), 10) i 11) OVOG ZAKONA SHODNO SE PRIMENjUJU I NA PRUŽAOCA LOVNOTURISTIČKIH USLUGA.

Član 93.

Ministar, uz saglasnost ministara nadležnih za poslove lovstva, unutrašnjih poslova, infrastrukture, životne sredine i prostornog planiranja, propisuje minimalne tehničke uslove za izgradnju, uređenje i opremanje lovnoturističkih objekata, kao i standarde, uslove i način pružanja i korišćenja usluga lovnog turizma.

VIII. USLUGE U TURIZMU

1. Usluge turističkih profesija

1.1. Usluge turističkog vodiča, turističkog pratioca, turističkog animatora i lokalnog turističkog vodiča

Član 94.

Turistički vodič, turistički pratilac i turistički animator, pri pružanju usluga moraju da imaju kod sebe odgovarajuću legitimaciju i da nose propisanu oznaku.

Turistički vodič i turistički pratilac mora da:

1)    ima državljanstvo Republike Srbije;

2)    zna srpski jezik;

3)    ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;

 ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju;

5)    poznaje jedan strani jezik;

6)    ima položen stručni ispit za turističkog vodiča odnosno turističkog pratioca u skladu sa ovim zakonom.

Lice koje ima položen stručni ispit za turističkog vodiča može da obavlja i poslove turističkog pratioca.

Lica iz stava 2. ovog člana polažu stručni ispit pred komisijom koju obrazuju ministar od stručnjaka iz oblasti predviđenih programom iz člana 97. ovog zakona.

STRUČNI ISPIT IZ STAVA 2. TAČKA 6) OVOG ČLANA POLAŽE SE PRED KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR OD STRUČNjAKA IZ OBLASTI: OSNOVA TURIZMA, TURISTIČKIH RESURSA, AGENCIJSKOG I HOTELIJERSKOG POSLOVANjA, DRUŠTVENOG UREĐENjA, TURISTIČKE POLITIKE I PROPISA U TURIZMU,  INFORMATIVNO-VODIČKE SLUŽBE U TURIZMU I NACIONALNE ISTORIJE.

Troškove polaganja ispita snosi lice koje polaže stručni ispit.

Visinu troškova polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar.

Ministarstvo izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu za turističkog vodiča, odnosno za turističkog pratioca, kao i legitimaciju i oznaku.

Uverenje iz stava 7. ovog člana dostavlja se Registru turizma radi evidentiranja.

Turistički animator mora da:

1)    ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju;

2)    zna srpski jezik;

3)    poznaje jedan strani jezik. 

Član 95.

Usluge turističkog vodiča, turističkog pratioca, turističkog animatora i lokalnog turističkog vodiča na teritoriji Republike Srbije može da pruža samo lice koje ispunjava uslove iz člana 94. st. 2. i 9. i člana 98. stav 1. ovog zakona.

Turistička agencija je dužna da za pružanje usluga turističkog vodiča, turističkog pratioca, turističkog animatora ili lokalnog turističkog vodiča, angažuje lice koje ispunjava uslove iz člana 94. st. 2. i 9. i člana 98. stav 1. ovog zakona.

Član 96.

Ne smatra se turističkim vodičem stručno lice koje pokazuje, objašnjava ili daje informacije unutar poslovnog prostora u kome radi (muzej, galerija, nacionalni park, vodič u lovu i ribolovu), ni turističkim pratiocem pratilac turističke grupe na turističkom putovanju organizovanom od stranog organizatora putovanja koje je započeto i završava se u stranoj državi.

Član 97.

Ministar propisuje program i način polaganja stručnog ispita za turističkog vodiča i turističkog pratioca, kao i oblik i sadržinu legitimacije i oznake turističkog vodiča, turističkog pratioca i turističkog animatora.

Član 98.

Usluge lokalnog turističkog vodiča može da pruža lice koje ispunjava uslove iz člana 94. stav 2. ovog zakona i koje ima položen stručni ispit za lokalnog turističkog vodiča.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog turističke organizacije opštine, odnosno grada, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva, propisuje program i način polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča.

Troškove polaganja ispita za lokalnog turističkog vodiča snosi lice koje polaže stručni ispit.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, vodi evidenciju lokalnih turističkih vodiča, kao povereni posao i dužan je da Registru turizma radi evidentiranja dostavi evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj ili elektronskoj) zaključno sa 31. decembrom tekuće godine do 15. januara naredne godine NAJKASNIJE DO 15. JANUARA ZA PRETHODNU GODINU.

STRUČNI ISPIT IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POLAŽE SE PRED KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJI IZDAJE UVERENjE O POLOŽENOM STRUČNOM ISPITU ZA LOKALNOG TURISTIČKOG VODIČA, KAO I LEGITIMACIJU I OZNAKU.

Član 99.

Lokalni turistički vodič pri obavljanju poslova vodiča mora da ima kod sebe legitimaciju lokalnog turističkog vodiča i da nosi propisanu oznaku lokalnog turističkog vodiča.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje oblik i sadržinu legitimacije i oznake lokalnog turističkog vodiča i utvrđuje visinu troškova polaganja ispita.

2. Specifične avanturističke i sportsko-rekreativneusluge u turizmu

Član 100.

Specifične avanturističke i sportsko-rekreativne usluge u turizmu (skijanje, ronjenje, jedrenje, jahanje, gorsko-planinsko vođenje, rafting, splavarenje, vožnja kanuom i drugim sličnim plovilima, skakanje padobranom, paraglajding, skakanje sa užetom i slično) pružaju stručno osposobljena lica (treneri, instruktori, učitelji i slično) pod uslovima propisanim zakonom.

Pre započinjanja pružanja usluga iz stava 1. ovoga člana, pružalac usluge dužan je da istakne obaveštenje u pisanoj formi (štampanoj ili elektronskoj), kao i da usmeno upozori korisnika usluge sa vrstama rizika izvođenja usluge.

USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU DA OBAVLjAJU PRIVREDNA DRUŠTVA I DRUGA PRAVNA LICA, PREDUZETNICI I FIZIČKA LICA KOJA SE ZA OBAVLjANjE TIH USLUGA EVIDENTIRAJU SE U REGISTRU TURIZMA.

Za pružanje usluga iz stava 1. ovoga člana, pružalac usluge dužan je da osigura korisnika usluge od posledica nesrećnog slučaja.

Licima mlađim od 18 godina usluge iz stava 1. ovoga člana mogu da se pružaju samo uz pisanu saglasnost roditelja, odnosno staraoca.

Pružalac usluge iz stava 1. ovoga člana može da odbije da pruži uslugu licu mlađem od 18 godina bez obzira na saglasnost roditelja, odnosno staraoca.

Ministar, uz saglasnost ministara nadležnih za poslove prosvete, obrazovanja, sporta, unutrašnjih poslova, zdravlja i infrastrukture, propisuje tehničke uslove, sredstva kojima se pružaju te usluge, kao i program i način stručnog osposobljavanja lica koja pružaju usluge iz stava 1. ovoga člana, ukoliko nisu regulisani drugim propisom.

                                                 

3. Usluge iznajmljivanja vozila

Član 101.

Uslugama iznajmljivanja vozila (rent-a-car) smatra se iznajmljivanje putničkih automobila bez vozača.

Posebna vrsta iznajmljivanja vozila je iznajmljivanje putničkih automobila sa uslugama vozača (limo service).

Vozač iz stava 2. ovog člana mora imati najmanje pet godina vozačkog iskustva i položen odgovarajući stručni ispit.

Usluge iz st. 1. i 2. ovog člana može da pruža privredno društvo, DRUGO PRAVNO LICE, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica, koje se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

Ako je pružalac usluga iznajmljivanja vozila iz st. 1 i 2. ovog člana privredno društvo, a delatnost obavlja u više objekata dužan je da za svaki objekat obrazuje ogranak.

AKO PRUŽALAC USLUGA IZNAJMLjIVANjA VOZILA NE OBAVLjAJU DELATNOST IZNAJMLjIVANjA VOZILA KAO PRETEŽNU DELATNOST, DUŽAN JE DA OBRAZUJE I U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU REGISTRUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA ILI DA NA DRUGI NAČIN OBRAZUJE ODGOVARAJUĆU ORGANIZACIONU JEDINICU KOJA SE EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

Ako je pružalac usluga iznajmljivanja vozila preduzetnik, a delatnost obavlja u više posebnih prostora dužan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje položaj preduzetnika.

AKO PRUŽALAC USLUGA IZNAJMLjIVANjA VOZILA IZ STAVA 1. I 2. OVOG ČLANA, OBAVLjA DELATNOST VAN SEDIŠTA, DUŽAN JE DA U SVAKOM POSLOVNOM PROSTORU, ODNOSNO MESTU POSLOVANjA OBRAZUJE OGRANAK, ODNOSNO PROSTOR VAN POSLOVNOG SEDIŠTA, KOJI SE REGISTRUJE U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU I EVIDENTIRA  U REGISTRU TURIZMA.

Član 102.

Vozila koja su predmet iznajmljivanja ne mogu da budu starija od pet godina i moraju da ispunjavaju uslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Pružalac usluga iznajmljivanja vozila iz člana 101. stav 4 STAV 1. ovog zakona mora da ima najmanje tri registrovana motorna vozila, obezbeđeno servisiranje i parking prostor za sva vozila.

VOZILA IZ ČLANA 101. STAV 2. MOGU DA BUDU STARIJA OD 5 GODINA.

IX. TAKSA, NAKNADA I PENALI U TURIZMU

1. Boravišna taksa

Član 103.

Boravišnu taksu plaća lice za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj, izvan svog prebivališta.

Član 104.

Visinu boravišne takse utvrđuje jedinica lokalne samouprave u zavisnosti od kategorije turističkog mesta ili u različitoj visini po delovima opštine odnosno grada u zavisnosti od izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture.

Vlada za svaku kategoriju turističkog mesta posebno utvrđuje najviši i najniži iznos boravišne takse.

Ako se turistički objekat za smeštaj ne nalazi na teritoriji turističkog mesta, jedinica lokalne samouprave utvrdiće visinu boravišne takse za najnižu kategoriju turističkog mesta.

Član 105.

Boravišnu taksu ne plaćaju:

1)    deca do sedam godina starosti;

2)    lica upućena na banjsko i klimatsko lečenje, odnosno specijalizovanu rehabilitaciju od strane nadležne lekarske komisije;

3)    osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, osobe ometene u razvoju, kao i pratilac navedenih osoba;

4)    učenici i studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom objektu za smeštaj radi izvođenja sportsko-rekreativnih i drugih aktivnosti po programu ministarstva nadležnog za poslove prosvete, studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom objektu za smeštaj radi izvođenja obavezne nastave u skladu sa nastavnim planom obrazovne ustanove, kao i učesnici republičkih i regionalnih takmičenja u znanju i veštinama;

5)    strani državljani koji su po međunarodnim konvencijama i sporazumima oslobođeni plaćanja takse;

6)    lica koja neprekidno borave u objektu za smeštaj duže od 30 dana.

Boravišnu taksu umanjenu za 50% plaćaju lica od sedam do 15 godina starosti.

Lica iz stava 1. ovog člana ne plaćaju boravišnu taksu ako podnesu dokaz da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana (članska karta, potvrda škole, odnosno obrazovne ustanove, uput lekarske komisije i drugo).

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da proširi krug lica iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 106.

Naplatu boravišne takse vrše privredni subjekti koji pružaju uslugu smeštaja, kao i subjekti iz člana 74. stav 1. i člana 77. stav 1. ovog zakona preko kojih se pruža usluga smeštaja (u daljem tekstu: davalac smeštaja).

Davalac smeštaja naplaćuje boravišnu taksu istovremeno sa naplatom usluge smeštaja.

Ako davalac smeštaja ne naplati boravišnu taksu, dužan je da na svoj teret uplati iznos nenaplaćene boravišne takse.

Član 107.

Davalac smeštaja dužan je da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse, kao i da navede osnov oslobađanja od plaćanja ili umanjenja iznosa boravišne takse, u skladu sa članom 105. ovog zakona.

Član 108.

Sredstva od naplaćene boravišne takse davalac smeštaja uplaćuje u roku od pet dana po isteku svakih 15 dana u mesecu.

Član 109.

Sredstva od naplaćene boravišne takse prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji su pružene usluge smeštaja i koriste se za obezbeđivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti i kulturno nasleđe, obezbeđivanje turističke signalizacije i rad turističko-informativnih centara.

2. Turistička naknada

Član 110.

Turistička naknada je novčani iznos koji se plaća za korišćenje pogodnosti u obavljanju delatnosti na području turističkog mesta.

Član 111.

Jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi turističko mesto koje je razvrstano u kategoriju propisuje obavezu plaćanja turističke naknade uz saglasnost ministarstva.

Obveznici plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana su privredni subjekti koji obavljaju delatnost turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautičku delatnost, LOVNOTURISTIČKU DELATNOST, pružaju usluge u turizmu ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom.

Obveznici plaćanja turističke naknade su i fizička lica koja turistima izdaju kuće, stanove, apartmane i sobe, kao i vlasnici kuća za odmor, u slučajevima kada svoje kuće izdaju trećim licima.

OBVEZNICI PLAćANJA TURISTIčKE NAKNADE SU I FIZIčKA LICA KOJA TURISTIMA PRUžAJU USLUGE SMEšTAJA U OBJEKTIMA DOMAćE RADINOSTI (KUĆA, APARTMAN I SOBA) I SEOSKOG TURISTIčKOG DOMAćINSTVA.

 Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na lica koja na teritoriji turističkog mesta imaju sedište, ogranak, izdvojeni poseban prostor ili nepokretnost iz stava 3. ovog člana.

Ministar propisuje vrste delatnosti iz stava 2. ovog člana, razvrstava ih u grupe po stepenu povezanosti, utvrđuje način plaćanja turističke naknade i uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja.

Član 112.

Turistička naknada utvrđuje se posebno za pravna lica, preduzetnike i fizička lica, prema kategoriji turističkog mesta, a u zavisnosti od vrste delatnosti u koju je svrstan obveznik.

Jedinica lokalne samouprave može da utvrdi turističku naknadu u različitoj visini po delovima turističkog mesta, odnosno zonama u kojima se nalazi sedište, ogranak, izdvojeni poseban prostor ili objekat obveznika u zavisnosti od izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture.

Vlada, na predlog ministarstva, za svaku kategoriju turističkog mesta, utvrđuje najviši i najniži iznos turističke naknade.

Član 113.

Sredstva ostvarena od turističke naknade u visini od 80% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji su naplaćena, a sredstva u visini od 20% prihod su budžeta Republike Srbije.

Sredstva ostvarena od turističke naknade za korišćenje pogodnosti turističkog mesta u okviru  zaštićenog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog značaja, kao i kulturnog dobra od velikog značaja za Republiku Srbiju, u visini od 40% prihod su privrednog subjekta odnosno organizacije koja upravlja zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom sredstva u visini od 40% prihod su jedinice lokalne samouprave, a sredstva u visini od 20% prihod su budžeta Republike Srbije.

SREDSTVA KOJA SU PRIHOD BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, KORISTE SE ZA:

UREĐIVANjE, KORIŠĆENjE, UNAPREĐENjE I ZAŠTITU TURISTIČKOG PROSTORA;

FINANSIRANjE I REALIZACIJU PROJEKATA IZGRADNjE I UREĐENjA GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA I PROJEKATA IZGRADNjE TURISTIČKE INFRASTRUKTURE U CILjU REALIZACIJE TURISTIČKIH PROJEKATA.

Turistička naknada se ne naplaćuje u okviru zaštićenog prirodnog ili kulturnog dobra, ako privredni subjekat odnosno organizacija koja upravlja zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom naplaćuje naknadu za korišćenje zaštićenog prirodnog odnosno kulturnog dobra.

Subjekat iz člana 111. stav 2. ovog zakona nije obveznik turističke naknade ukoliko plaća naknadu za korišćenje zaštićenog prirodnog, odnosno kulturnog dobra u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirodnih, odnosno kulturnih dobara.

Jedinica lokalne samouprave sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana koristi za održavanje postojeće i izgradnju nove turističke infrastrukture, očuvanje životne sredine, izgradnju sportsko-rekreativnih i drugih pratećih sadržaja javnog karaktera u turističkim mestima.

VLADA BLIŽE PROPISUJE USLOVE I NAČIN DODELE I KORIŠĆENjA SREDSTAVA IZ STAVA 2.OVOG ČLANA.

3. Penali za korišćenje prioritetne turističke destinacije

Član 114.

Vlada na predlog ministarstva posebnim aktom utvrđuje prioritetnu turističku destinaciju, zone, lokacije i kategorije objekata u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama.

Privredna društva, preduzetnici, vlasnici i korisnici ugostiteljskog objekta za smeštaj i objekta nautičkog turizma neodgovarajuće namene i kategorije iz stava 1. ovog člana u prioritetnim turističkim destinacijama dužni su da obezbede kategoriju i namenu objekata u skladu sa aktom Vlade iz stava 1. ovog člana u roku od dve godine od dana stupanja na snagu akta.

Ako lice iz stava 2. ovog člana ne postupi na način i u roku iz stava 2. ovoga člana, ministar donosi rešenje kojim za to lice utvrđuje obavezu plaćanja penala na godišnjem nivou u visini od 2.000.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate.

Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je.

Član 115.

Akt iz člana 114. stav 1. naročito sadrži popis turističkih lokacija, kao i način procene usaglašenosti kategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj i objekata nautičkog turizma.

Sredstva ostvarena od penala su prihod budžeta Republike Srbije.

Član 116.

U pogledu načina utvrđivanja boravišne takse, turističke naknade i penala za prioritetne turističke destinacije, obračunavanja, zastarelosti, naplate  I PRINUDNE NAPLATE, rokova za plaćanje, obračuna kamate i ostalog što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

X. REGISTAR TURIZMA

Registar turizma vodi Agencija za privredne registre.

U Registru turizma registruju se:

1)    turističke agencije-organizatori putovanja;

2)    turističke agencije-posrednici.

U Registru turizma evidentiraju se:

turistička mesta;

ugostitelji;

kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti;

pružaoci nautičkih usluga;

kategorisani i nekategorisani objekti nautičkog turizma;

pružaoci lovnoturističkih usluga;

kategorisani i nekategorisani objekti lovnog turizma;

turistički vodiči;

lokalni turistički vodiči;

turistički pratioci;

privredni subjekti koji pružaju usluge iznajmljivanja vozila (rent-a-car) i usluge iznajmljivanja vozila sa uslugama vozača (limo service);

lica koja pružaju usluge u domaćoj radinosti;

lica koja pružaju usluge u seoskim turističkim domaćinstvima.

Ministar bliže propisuje sadržinu Registra turizma.

Na uslove i postupak imenovanja Registratora turizma koji vodi Registar turizma, na njegovu odgovornost za vođenje Registra turizma, kao i na postupak evidentiranja u Registru turizma, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak registracije privrednih subjekata.

Vlada propisuje vrstu i visinu naknada za registraciju, evidenciju i druge usluge koje pruža Registar turizma.

Konačna rešenja koja donose organi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, osim konačnog rešenja iz člana 114. stav 3. ovog zakona, registruju se odnosno evidentiraju u Registru turizma na način predviđen ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ako ovim zakonom ili drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona nije uređen postupak registracije, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 117.

„REGISTAR TURIZMA VODI AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE.

U REGISTRU TURIZMA REGISTRUJU SE  TURISTIČKE AGENCIJE -ORGANIZATORI PUTOVANjA.

U REGISTRU TURIZMA EVIDENTIRAJU SE:

1) TURISTIČKE AGENCIJE-POSREDNICI;

2) UPRAVLjAČI TURISTIČKIH MESTA;

TURISTIČKA MESTA;

TURISTIČKE ORGANIZACIJE;

UGOSTITELjI;

KATEGORISANI I NEKATEGORISANI UGOSTITELjSKI OBJEKTI;

LICA KOJA PRUŽAJU USLUGE U DOMAĆOJ RADINOSTI;

LICA KOJA PRUŽAJU USLUGE U SEOSKIM TURISTIČKIM DOMAĆINSTVIMA.

PRUŽAOCI NAUTIČKIH USLUGA;

KATEGORISANI I NEKATEGORISANI OBJEKTI NAUTIČKOG TURIZMA;

PRUŽAOCI LOVNOTURISTIČKIH USLUGA;

KATEGORISANI I NEKATEGORISANI OBJEKTI LOVNOG TURIZMA;

TURISTIČKI VODIČI;

LOKALNI TURISTIČKI VODIČI;

TURISTIČKI PRATIOCI;

TURISTIČKI ANIMATORI;

PRUŽAOCI SPECIFIČNIH AVANTURISTIČKIH I SPORTSKO-REKREATIVNIH USLUGA U TURIZMU;

PRIVREDNI SUBJEKTI KOJI PRUŽAJU USLUGE IZNAJMLjIVANjA VOZILA (RENT-A-CAR) I USLUGE IZNAJMLjIVANjA VOZILA SA USLUGAMA VOZAČA (LIMO SERVICE).

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU REGISTRA TURIZMA KAO I SADRŽINU EVIDENCIJE I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE U REGISTRU TURIZMA.

         NA POSTUPAK REGISTRACIJE I POSTUPAK EVIDENTIRANjA, KAO I NA USLOVE I POSTUPAK IMENOVANjA REGISTRATORA TURIZMA KOJI VODI REGISTAR TURIZMA I NA NjEGOVU ODGOVORNOST ZA VOĐENjE REGISTRA TURIZMA, SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA I ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE POLOŽAJ  AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE.

           VRSTU, VISINU I NAČIN PLAĆANjA NAKNADA ZA REGISTRACIJU, EVIDENCIJU I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA REGISTAR TURIZMA, ODREĐUJE UPRAVNI ODBOR AGENCIJE, UZ SAGLASNOST VLADE.

       KONAČNA REŠENjA KOJA DONOSE ORGANI NA OSNOVU OVLAŠĆENjA IZ OVOG ZAKONA, OSIM KONAČNOG REŠENjA IZ ČLANA 114. STAV 3. OVOG ZAKONA, REGISTRUJU SE ODNOSNO EVIDENTIRAJU U REGISTRU TURIZMA NA NAČIN PREDVIĐEN OVIM ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.”

                                                            117A

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU KATEGORISANIH UGOSTITELjSKIH OBJEKATA IZ ČLANA 68. STAV 1. I ČLANA 89. STAV 4, KAO I OBJEKTA NAUTIČKOG TURIZMA IZ ČLANA 85. STAV 1. OVOG ZAKONA I DUŽNO JE DA REGISTRU TURIZMA KVARTALNO DOSTAVLjA EVIDENCIJU KOJU VODI U PISANOJ FORMI (ŠTAMPANOJ I ELEKTRONSKOJ).

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU TURISTIČKIH VODIČA, TURISTIČKIH PRATILACA I TURISTIČKIH ANIMATORA I DUŽNO JE DA REGISTRU TURIZMA DOSTAVLjA EVIDENCIJU KOJU VODI U PISANOJ FORMI (ŠTAMPANOJ I ELEKTRONSKOJ) NAJKASNIJE DO 15. JANUARA ZA PRETHODNU GODINU.

XI. NADZOR

Član 118.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo preko turističkih inspektora.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu ispunjenosti sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova u objektima u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost, kao i u objektima, odnosno prostorijama u kojima se pružaju ugostiteljske usluge smeštaja i ishrane u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se uređuje zaštita životne sredine vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se uređuje nautička delatnost i delatnost iznajmljivanja vozila vrši ministarstvo nadležno za poslove infrastrukture preko saobraćajnih inspektora

INSPEKCIJSKI NADZOR NAD PRIMENOM OVOG ZAKONA U DELU KOJIM SE UREĐUJE NAUTIČKA DELATNOST, A ODNOSI SE NA SAOBRAĆAJNO-  TEHNIČKE USLOVE OBJEKATA NAUTIČKOG TURIZMA I NA USLOVE ZA ČLANOVE POSADE PLOVNIH OBJEKATA NAUTIČKOG TURIZMA I DELATNOST IZNAJMLjIVANjA VOZILA, U POGLEDU ISPUNjENOSTI USLOVA PROPISANIH ZA VOZAČA, VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE INFRASTRUKTURE PREKO SAOBRAĆAJNIH INSPEKTORA.

INSPEKCIJSKI NADZOR U DELU KONTROLE NAPLATE I UPLATE BORAVIŠNE TAKSE IZ ČL. 106. I 108.  OVOG ZAKONA VRŠI I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE PREKO INSPEKTORA NADLEŽNIH ZA KONTROLU IZVORNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

.

Član 119.

Turistički inspektor prilikom vršenja nadzora ima službenu legitimaciju, značku i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme.

Ministar propisuje obrazac službene legitimacije, izgled značke i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme koju nosi turistički inspektor.

1. Prava i dužnosti turističkog inspektora

Član 120.

U vršenju inspekcijskog nadzora turistički inspektor ima pravo i dužnost da:

1)    proverava da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje delatnosti i pružanje usluga uređenih ovim zakonom;

1A) VRŠI PROVERU TAČNOSTI PODATAKA IZ ZAHTEVA ZA RAZVRSTAVANjE UGOSTITELjSKOG OBJEKTA U KATEGORIJU U POGLEDU ISPUNjENOSTI USLOVA;

2)    vrši proveru pružanja usluga u objektima u pogledu pridržavanja propisanih standarda za odobrenu kategoriju;

3)    utvrđuje identitet zaposlenih kod privrednih društava, preduzetnika ili ogranka drugog domaćeg ili stranog pravnog lica, kao i fizičkih lica koja obavljaju delatnost i pružaju usluge uređene ovim zakonom;

4)    pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pružaju usluge, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje zakonitosti poslovanja privrednih društava, preduzetnika ili ogranka drugog domaćeg ili stranog pravnog lica, kao i fizičkih lica koja obavljaju delatnost i pružaju usluge uređene ovim zakonom;

5)    vrši proveru naplate i uplate boravišne takse iz člana 103. i 105. ovog zakona.;

6) VRŠI PROVERU UPLATE TURISTIČKE NAKNADE IZ ČLANA 111. OVOG ZAKONA;

7) POKREĆE POSTUPAK O UTVRĐIVANjU OBAVEZE PLAĆANjA PENALA IZ ČLANA 114. STAV 3. OVOG ZAKONA.

 

2. Ovlašćenja turističkog inspektora

Član 121.

Turistički inspektor je ovlašćen da:

1)   privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom i fizičkom licu koje obavlja delatnost turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautičku delatnost ili lovnoturističku delatnost i koje pruža usluge a nije registrovano u Registru privrednih subjekata odnosno nije registrovano ili evidentirano u Registru turizma REGISTROVAO PRIVREDNU DELATNOST U ODGOVARAJUĆI REGISTAR;

2)    privremeno zabrani obavljanje poslova iz člana 43. TAČ. 1) i 1A) ovog zakona turističkoj agenciji koja  ORGANIZATORU PUTOVANjA KOJI obavlja poslove bez licence ili koja prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca;

3)    privremeno zabrani obavljanje delatnosti turističkih agencija, ugostiteljske delatnosti, nautičke delatnosti ili lovnoturističke delatnosti ukoliko objekat, prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehničke i druge zakonom propisane uslove za obavljanje tih delatnosti;

4)    privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u kategoriju, pružaocu nautičkih usluga u marini, kao i pružaocu lovnoturističkih usluga u objektu lovnog turizma LOVAČKE VILE koji posluju bez određene kategorije;

5)    privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u kategoriju, pružaocu nautičkih usluga u marini ili pružaocu lovnoturističkih usluga ako ugostiteljski objekat, marina, odnosno objekat lovnog turizma koji se razvrstava u kategoriju i usluge koje se u njima pružaju odstupaju od propisanih standarda za tu kategoriju, a ugostitelj, pružalac nautičkih usluga, odnosno pružalac lovnoturističkih usluga nije podneo zahtev za razvrstavanje u nižu kategoriju;

6)    privremeno zabrani rad turističkoj agenciji i ugostitelju koji nemaju zaposlena stručna lica koja ispunjavaju uslove iz čl. 50. i 70. ovog zakona;

7)    privremeno zabrani fizičkom licu pružanje ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti ako kuće, apartmani i sobe, nisu kategorisani u skladu sa odredbama ovog zakona i fizičkom licu pružanje ugostiteljskih usluga u seoskom turističkom domaćinstvu ako objekti u kojima se pružaju te usluge ne ispunjavaju minimalne tehničke uslove, kao i da zabrani pružanje ugostiteljskih usluga ovim fizičkim licima ako ne poseduju ugovor iz člana 74. stav 1. i člana 77. stav 1. ovog zakona;

7) PRIVREMENO ZABRANI FIZIČKOM LICU PRUŽANjE UGOSTITELjSKIH USLUGA U KUĆI, APARTMANU, SOBI I SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU AKO NISU KATEGORISANI U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI USLUGE KOJE SE U NjIMA PRUŽAJU ODSTUPAJU OD PROPISANIH STANDARDA ZA TU KATEGORIJU, I AKO POSTUPAJU SUPROTNO ČLANU 74. STAV 1. I ČLANU 77. STAV 1. OVOG ZAKONA;

8)    privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, privrednom društavu, preduzetniku ili ogranku drugog domaćeg ili stranog pravnog lica odnosno fizičkom licu u slučajevima kada se turističkom inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora;

9)    obavesti nadležni inspekcijski organ u slučaju da davalac smeštaja nije izvršio obavezu na način iz čl. 106. i 108 .

10)    naloži da se vrati iznos koji je više naplaćen u odnosu na istaknute, odnosno ugovorene cene;

11)    izrekne novčanu kaznu na licu mesta;

12)    podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

13)    podnese predlog za oduzimanje licence.;

          14)    OBAVESTI NADLEŽNI ORGAN U SLUČAJU DA OBVEZNIK PLAĆANjA TURISTIČKE NAKNADE POSTUPE SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 111. OVOG ZAKONA.

Turistički inspektor donosi rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti i poslova do ispunjenja zakonom propisanih uslova.

Član 122.

Ako u vršenju inspekcijskog nadzora turistički inspektor utvrdi da propis nije primenjen ili je nepravilno primenjen, dužan je da donese rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i odredi rok za njihovo otklanjanje.

Turistički inspektor je dužan da donese rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti i pružanju usluga, odnosno rada u objektu, ako se utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone.

3. Nadležnost za rešavanje po žalbi

Član 123.

Protiv rešenja turističkog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

XII. KAZNENE ODREDBE

Član 124.

Novčanom kaznom od 120.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)    obavlja poslove turističke agencije ORGANIZATORA PUTOVANjA bez licence (član 51. stav 1);

2)    ako polisu osiguranja nema za sve vreme važenja licence (član 53. stav 2);

2)    AKO GARANCIJU PUTOVANjA NEMA ZA SVE VREME VAŽENjA LICENCE (ČLAN 53. STAV 4);

 3)   nudi i prodaje turistička putovanja organizatora putovanja sa kojim nema zaključen posrednički ugovor o putovanju (član 58. stav 2);

4)    obavlja ugostiteljsku delatnost u hotelu, motelu, turističkom naselju, kampu, pansionu, nautičku delatnost u marini ili lovnoturističku delatnost u objektima lovnog turizma LOVAČKOJ VILI, a da mu nije nadležni organ odredio kategoriju ili ove delatnosti obavlja u kategoriji koja mu nije određena rešenjem nadležnog organa (član 69. st. 1. i 3 2, član 85. stav 2, član 86. stav 4. i član 89. STAV 4.);

5) POSTUPI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 60. STAV 2.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 60.000 do 300.000 dinara.

Član 125.

Novčanom kaznom od 60.000 100.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)    nije obrazovalo ogranak (član 42. stav 2, član 59. stav 2, član 80. stav 2, član 95. 101.stav 5. i član 88. stav 3.);

2)    izdvojeno obračunava ili naplaćuje pojedinačne usluge jednog istog turističkog putovanja (član 44. stav 2);

3)    ne evidentira na propisan način ugovore zaključene sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja i drugu prateću dokumentaciju (član 45. stav 1. tačka 3);

4)    ne vodi dnevno evidenciju prodatih turističkih putovanja (član 45. stav 1. tačka 4);

5)    obavlja delatnost turističkih agencija, ugostiteljsku, ili nautičku ILI LOVNOTURISTIČKU delatnost u objektima i prostorijama koje ne ispunjavaju uslove za obavljanje tih delatnosti (član 49. stav 1, član 64. stav 1, član 65. stav 1. i član 83 I ČLAN 91.);

6)    obavlja delatnost turističkih agencija, odnosno poslove organizovanja turističkih putovanja ili ugostiteljsku delatnost u objektima koji se kategorišu, a nema zaposlena lica koja ispunjavaju uslove iz čl. 50. i 70;

7)    ne utvrdi opšte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi (štampanoj ili elektronskoj) u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 56. st. 1. i 3);

8)    ne uruči putniku neposredno ili elektronskim putem opšte uslove putovanja i program putovanja istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju (član 56. stav 6  7);

9)    se ne pridržava utvrđenih opštih uslova putovanja i programa putovanja (član 56. stav 2) osim ako je u dogovoru sa putnikom realno ponudilo ili vratilo realnu razliku između ugovorene cene putovanja i cene stvarno pruženih usluga obuhvaćenih programom putovanja (član 57. stav 2);

10)    putniku ne vrati uplaćena sredstava za otkazano putovanje (član 57. stav 1);

11)    ne vrati sredstva iz člana 57. st.1. i 2. u roku određenom opštim uslovima putovanja odnosno programom putovanja (član 57. stav 3);

12)    u programu putovanja i potvrdi o putovanju ne naznači svojstvo u kome nastupa, ne naznači broj licence organizatora putovanja ili putniku ne uruči neposredno ili elektronskim putem istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju program i opšte uslove putovanja organizatora putovanja (član 58. stav 1);

12) POSTUPI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 58. ST.1. I 4.

13)    u ugostiteljskom objektu, objektu nautičkog turizma I OBJEKTU LOVNOG TURIZMA ne održava prostorije i opremu i ne pruža usluge prema propisanim standardima za vrstu i kategoriju objekta u kome obavlja delatnost (član 62. stav 1. tačka 4),  član 84. stav 1. tačka 5) i član 92. stav 1. tačka 4);

14)    u roku za koji je doneto rešenje odstupi od standarda na osnovu koga su hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, marina i objekti lovnog turizma LOVAČKA VILA razvrstani u kategoriju, a nije podnelo zahtev za razvrstavanje objekta u nižu kategoriju (član 69. stav 3, član 86. stav 4. i član 89.STAV 8.);

15)    prilikom pružanja usluge iznajmljivanja vozila, koristi vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove (član 102. stav 1);

16)    ne postupi po rešenju turističkog inspektora (čl. 121. i 122.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) do 6) i tač. 12) do 16) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.

Član 126.

Novčanom kaznom od 30.000 100.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)    nije registrovano odnosno evidentirano u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. (član 42. stav 1, član 59. stav 1  STAV 2, član 80. stav 1, član 88. stav 2. i član 101. stav 4);

1)    NIJE REGISTROVANO ODNOSNO EVIDENTIRANO U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNE DELATNOSTI I OVIM ZAKONOM. (ČL. 42,  59, 80, 88. I ČLAN 101. STAV 4, 5 I 6.);

2)    u svim poslovima ne postupa sa pažnjom dobrog privrednika (član 45. stav 1. tačka 1), ČLAN 62. STAV 1. TAČKA 12), ČLAN 84. STAV 1. TAČKA 9), ČLAN 92. STAV 1. TAČKA 8);

3)    postupa suprotno članu 46;

4)    utvrđeni opšti uslovi putovanja i program putovanja ne sadrže sve propisane elemente (član 56. st. 4. i 5   6);

4A) POSTUPA SUPROTNO ČLANU 56. STAV 5, ČLANU 67. STAV 5, ČLANU 68. STAV 5, ČLANU  86. STAV 5. I ČLANU 89. STAV 9;

5)    ne nudi i ne prodaje turistička putovanja pod istim uslovima kao organizator putovanja. (član 58. stav 3);

6)    u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju ne koristi tačno vrstu i kategoriju objekta koja mu je određena aktom nadležnog organa (član 62. stav 1. tačka 5), član 84. stav 1. tačka 6) i član 92. stav 1. tačka 5);

7)    ne utvrdi normative hrane i pića koje uslužuje i na zahtev korisnika usluga ne omogući uvid u te normative, kao i ako usluge ne pruža u odgovarajućoj količini i kvalitetu prema tim normativima (član 62. stav 1. tačka 9);

8)    u ugostiteljskom objektu za smeštaj ne vodi evidenciju gostiju ili je ne vodi dnevno i uredno (član 62. stav 1. tačka 10);

9)    pruža ugostiteljske usluge suprotno članu 64. st. 2, 4. i 6. i članu 65. st. 2. i  4;

10)    za pružanje usluga turističkih vodiča, turističkog pratioca, turističkog animatora i lokalnog turističkog vodiča ne angažuje lice koje ispunjava uslove (član 95. stav 2);

11)    postupa suprotno članu 100. st. 1. do 4;

12)    ne ispunjava uslove iz člana 102. stav 2;

13)    davalac smeštaja ne naplati boravišnu taksu istovremeno sa uslugom smeštaja (član 106. stav 2);

14)    davalac smeštaja u računu za uslugu smeštaja ne iskaže posebno iznos boravišne takse i ne navede osnov oslobađanja ili umanjenja iznosa boravišne takse (član 107);

15)    davalac smeštaja ne uplati sredstva boravišne takse nadležnom organu u propisanom roku (član 108).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.000 do 5.000 dinara 5.000 DO 10.000 DINARA.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 2) i tač. 5) do 15) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 15.000 do 80.000 dinara.

Član 127.

Novčanom kaznom od 15.000 do 50.000 100.000 DO 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)    na ulazu u sedište turističke agencije ne istakne vidno poslovno ime i sedište, a na ulazu u ogranak odnosno izdvojenog posebnog prostora poslovno ime, sedište i naziv ili oznaku ogranka odnosno izdvojenog poslovnog prostora, kao i radno vreme i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 45. stav 1. tačka 5);

2)    na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautičkog turizma, odnosno objekat lovnog turizma ne istakne vidno poslovno ime i sedište ugostitelja odnosno pružaoca nautičkih usluga naziv, vrstu ugostiteljskog objekta, odnosno nautičkog objekta kao i radno vreme i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 62. stav 1. tačka 1), član 84. stav 1. tačka 1) i član 92. stav 1. tačka 1);

2)    NA ULAZU U UGOSTITELjSKI OBJEKAT, OBJEKAT NAUTIČKOG TURIZMA, ODNOSNO OBJEKAT LOVNOG TURIZMA NE ISTAKNE VIDNO POSLOVNO IME I SEDIŠTE UGOSTITELjA, PRUŽAOCA NAUTIČKIH USLUGA ODNOSNO PRUŽAOCA LOVNOTURISTIČKIH USLUGA, NAZIV, VRSTU UGOSTITELjSKOG OBJEKTA NAUTIČKOG ODNOSNO LOVNOG TURIZMA KAO I RADNO VREME  I NE PRIDRŽAVA GA SE U SVOM POSLOVANjU (ČLAN 62. STAV 1. TAČKA 1), ČLAN 84. STAV 1. TAČKA 1) I ČLAN 92. STAV 1. TAČKA 1);

3)    ne drži rešenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i u Registru turizma, odnosno uverenje o evidenciji u Registru turizma u sedištu, ogranku, izdvojenom posebnom prostoru, ugostiteljskom objektu, nautičkom objektu, objektu lovnog turizma, na mestu na kome povremeno pruža ugostiteljske usluge van ugostiteljskog objekta i u pokretnom objektu (član 45. stav 1. tačka 6), član 62. stav 1. tačka 3), član 64. st. 5., član 65. st. 5. i 6, član 84. stav 1. tačka 4) i član 92. stav 1. tačka 2);

3)    NE DRŽI REŠENjE O REGISTRACIJI PRIVREDNE DELATNOSTI U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU, KAO I AKT O REGISTRACIJI ODNOSNO EVIDENCIJI U REGISTRU TURIZMA (ČLAN 45. STAV 1. TAČKA 6), ČLAN 62. STAV 1. TAČKA 3), ČLAN 64. STAV 3, ČLAN 65. STAV 3, ČLAN 84. STAV 1. TAČKA 4) I ČLAN 92. STAV 1. TAČKA 2);

4)    ne objavi uslove, sadržaj i cenu svake pojedinačne usluge koju pruža i ne pridržava se tih uslova, sadržaja i cena (član 45. stav 1. tačka 7);

5)    ne izda potvrdu o putovanju, račun, kartu ili drugi dokument sa brojem kojom se potvrđuje prijem uplate (član 45. stav 1. tačka 8);

6)    na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautičkog turizma i objekat lovnog turizma ne istakne vidno oznaku kategorije odnosno posebnog standarda utvrđenog rešenjem nadležnog organa (član 62. stav 1. tačka 2), član 84. stav 1. tačka 2) i član 92. stav 1. tačka 3) I TAČKA 1A);

7)    postupa suprotno članu 62. stav 1. tačka 6);

8)    se ne pridržava istaknutih, odnosno objavljenih cena (član 62. stav 1. tačka 7), član 84. stav 1. tačka 7) i član 92. stav 1. tačka 6);

9)    za svaku pruženu uslugu ne izda propisan račun (član 62. stav 1. tačka 8), član 84. stav 1. tačka 8) i član 92. stav 1. tačka 7);

10)    ne utvrdi kućni red u svim objektima za smeštaj i ne istakne ga na recepciji, a izvode iz kućnog reda ne istakne u svim smeštajnim jedinicama (član 62. stav 1. tačka 11);

11)    ne prijavi period poslovanja Registru turizma (član 63. stav 3);

12)    ne stavi na raspolaganje korisniku važeće brodsko svedočanstvo, odnosno plovidbenu dozvolu potpisanu i overenu od ovlašćenog lica (član 84. stav 1. tačka 3);

13)    ne angažuje najmanje jednog turističkog pratioca ili turističkog vodiča (član 45. stav 1. tačka 2);

14)    pruža usluge smeštaja i ishrane suprotno članu 89. st. 1. i 2.

          15) POSTUPA SUPROTNO ODREDBAMA ČL. 68. STAV12, 86. STAV 6 I 89. STAV 10;

           16) NE PRIJAVI U ROKU OD 15 DANA REGISTRACIONOM ORGANU I REGISTRU TURIZMA PROMENU REGISTROVANOG PODATKA O OGRANKU, ODNOSNO PROSTORU VAN POSLOVNOG SEDIŠTA (ČLAN 45. TAČKA 9).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 1.000 do 3.000 dinara  5.000 DO 10.000 DINARA.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 8.000 10.000 do 30.000 dinara.

Član 128.

Novčanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)    izdaje kuće, apartmane i sobe koje nisu kategorisane ili koje ne ispunjavaju propisane MINIMALNO TEHNIČKE I sanitarno-higijenske uslove (član 73. st. 1. i STAV 2);

1A) POSTUPI SUPROTNO ČLANU 72.

2)    pruža usluge pripremanja i usluživanja hrane i pića suprotno članu 73. stav 3;

3)    ne izdaje kuće, apartmane i sobe na osnovu ugovora i ne dostavi ugovor nadležnom organu (član 74. st. 1. i 2);

4)    postupi suprotno članu 75. stav 1. tač. 1) do 5);

4)    POSTUPI SUPROTNO ČLANU 73. STAV 1. I ČLANU 75.

5)    ne pruža usluge smeštaja i ishrane u seoskom turističkom domaćinstvu na propisan način (član 76, član 77. st. 1. i 2. i član 78. stav 1. tač. 1) do 3);

6)    pruža usluge turističkog vodiča, turustičkog pratioca, lokalnog turističkog vodiča, odnosno turističkog animatora, a ne ispunjava propisane uslove (član 94. st. 2. i 9, član 95. stav 1. i član 98. stav 1);

7)   ne postupi po rešenju turističkog inspektora (čl.121. i 122).

Član 129.

Novčanom kaznom od 2.000  5.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:

1)    turistički vodič, turistički pratilac, turistički animator, odnosno lokalni turistički vodič, koji nema kod sebe odgovarajuću legitimaciju i ne nosi propisanu oznaku (član 94. stav 1. i član 99. stav 1).

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

                                                              Član 130.

ORGANIZATORI PUTOVANjA DUŽNI SU DA SVOJE POSLOVANjE U DELU KOJI SE ODNOI NA OBAVEZU PRIBAVLjANjA GARANCIJE PUTOVANjA USKLADE SA OVIM ZAKONOM DO 01. JUNA 2011. GODINE.                                                                                                            

                                                     Član 131.

POSTUPCI ZAPOČETI PO PROPISIMA KOJI SU VAŽILI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OKONČAĆE SE PO TIM PROPISIMA.

                                                     Član 132.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada Republike Srbije

Obrađivač: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Naziv propisa

Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o turizmu – Draft on the Amendments to the Law on Tourism

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Naslov VIII – Politike saradnje, Član 96. Turizam

Navedenim članom utvrđeno je da će saradnja između strana u oblasti turizma težiti jačanju protoka turističkih informacija (putem međunarodnih mreža, banki podataka, itd) podsticanju razvoja infrastrukture povoljne za investicije u oblasti turizma, učešću Srbije u važnim evropskim turističkim organizacijama i proučavanju mogućnosti za zajedničko delovanje i jačanje saradnje između turističkih preduzeća, stručnjaka i vlada i njihovih nadležnih agencija u oblasti turizma i prenos znanja i iskustva (know-how) (putem obuke, razmene, seminara). U okviru saradnje uzeće se u obzir pravne tekovine Zajednice vezane za ovu oblast.

Saradnja može biti integrisana u regionalni okvir saradnje.

Prelazni trgovinski sporazum – ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu saržinu Predloga zakona.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Usklađivanje će se izvršiti do kraja prelaznog perioda utvrđenog u članu 8. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – u roku od 6 godina od potpisivanja Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Predloženim rešenjima sadržanim u Predlogu zakona delimično se ispunjavaju zahtevi sadržani u odredbama SSP, dok Prelazni sporazum ne sadrži odredbe o turizmu. U prelaznom roku koji je utvrđen Sporazumom biće nastavljeno usklađivanje sa relevatnom odredbom SSP.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je poglavlje 2. EKONOMSKI KRITERIJUMI. 2.2. SPOSOBNOST SUOČAVANjA SA PRITISKOM KONKURENCIJE I SA TRŽIŠNIM SILAMA UNUTAR EU, 2.2.6.Sektorske reforme s ciljem povećanja produktivnosti i konkurentnosti, Turizam.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

U skladu sa Ugovorom o funkcionisanju EU, Naslov XXII Turizam, odredbama člana 195. predviđeno je:

Unija će upotpuniti aktivnosti država članica u oblasti turizma, i to posebno promovisanjem konkurentnosti aktera u okviru Unije u tom sektoru.U tom cilju, Unija će svoje aktivnosti usmeriti na:(a) podsticanje stvaranja povoljnog ambijenta za razvoj preduzeća u ovom sektoru;(b) promovisanje saradnje između država članica, posebno razmene dobre prakse. Evropski parlament i Savet, delujući u skladu sa zakonodavnim procedurama, utvrđuju posebne mere kako bi se dopunila aktivnosti u okviru država članica a sve u cilju postizanje ciljeva iz ovog člana, isključujući bilo kakve harmonizacije zakona i propisa država članica „. – delimično usklađeno. U narednom periodu biće nastavljeno usklađivanje sa navedenim zahtevima.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Odgovarajući propisi EU sa kojim je usklađen Predlog zakona tiču se pitanja putovanja i s tim u vezi postoji Direktiva, iz kojih su transponovane odredbe:

Council Directive 90/314/EEC of 13. June 1990. on package travel, package holidays and package tours – delimično usklađeno

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Nisu uzimani u obzir ostali izvori prava EU.

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Predlogom zakona preuzete su odredbe Direktive koje su relevantne za normativnu sadržinu Predloga, ostale odredbe nisu predmet regulisanja Zakona o turizmu.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Usklađivanje će se izvršiti do kraja prelaznog perioda utvrđenog u članu 8. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – u roku od 6 godina od potpisivanja Sporazuma.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Nije

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Nisu učestvovali

1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa Council Directive 90/314/EEC of 13 June 1990 on package travel, package holidays and package toursDIREKTIVA SAVETA EEZ O ORGANIZOVANOM PUTOVANjU, ODMORU I KRUŽNOM PUTOVANjU / 90/314/ EEC/       31990L0314 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada Republike Srbije 4. datum izrade tabele Obrađivač – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 02.09.2010 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o turizmu- Draft on the Amendments to the Law on Tourism       7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

Član 1. | Cilj direktive je da približi zakonske i administrativne odredbe i propise država članica u pogledu paketa putovanja koji se prodaju  ili nude na prodaju na teritoriji Evropska ekonomske zajednice |. |    | neprenosivo |Član objašnjava cilj direktive |      |      | |Član 2.

stav 1. |Paket putovanje označava prethodnu kombinaciju najmanje dva od sledećih elemenata, koja se prodaje ili nudi na prodaju za ukupnu cenu u koju su uračunate sve usluge, u trajanju ne dužem od 24 časa ili uključuje jedno noćenje: prevoz, smeštaj  i druge turističke uslute koje nisu vezane za prevoz i smeštaj, a predstavljaju značajan deo paketa putovanja. |Član 3. stav 1. tačka 25) |Turističko putovanje jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili više turističkih usluga (prevoz, smeštaj ili druge turističke usluge) u trajanju dužem od 24 sata ili u kraćem trajanju ako uključuje jedno noćenje, kao i višednevni boravak koji uključuje samo uslugu smeštaja u određenim terminima i vremenskom trajanju koje turistička agencija organizator putovanja odnosno turistička agencija posrednik nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni. |potpuno usklađeno |      |      |      | |

Član 2.

stav 2. |   Izdvojeno fakturisanje različitih elemenata jednog istog paketa ne oslobađa organizatora ili posrednika od obaveze iz ove Direktive.

Organizator označava lice koje redovno organizuje paket putovanja i prodaje ili ih nudi na prodaju neposredno ili putem posrednika.

Prodavac (ritejler) označava lice koje prodaje ili nudi na prodaju paket putovanja koji je osmislio organizator.

Potrošač označava lice koje kupuje ili se obavezuje da kupi paket putovanja (glavni ugovarač) ili svako lice u čije se ime glavni  

  |Član 44.

stav 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

član 47. i član 48.

stav 1.

 

 

 

 

 

 

 

član 47. i član 48.

stav 2. |  Izdvojeni obračun ili naplata pojedinačnih usluga jednog istog turističkog putovanja ne oslobađa turističku agenciju ili drugo lice obaveza propisanih ovim zakonom.

Organizator putovanja može obavljati poslove iz člana 43. stav 1.

 

 

 

 

Posrednik može obavljati poslove iz člana 43. stav 1.tač. 2) do 13) (Sve poslove osim organizovanja)

 

 

   

  |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |

      |ugovarač obavezuje da će kupiti paket putovanja (ostali korisnici) ili svako lice kome glavni ugovarač ili jedan od ostalih korisnika ustupa paket putovanja (prijemnik).

Ugovor označava sporazum koji vezuje potrošača i organizatora i/ili prodavca |      |      | |      |      |      | |član 3.

tačka 1. |Svaki opis paket putovanja koji se postavi potrošaču od strane organizatora ili prodavca, njegova cena i svi drugi uslovi koji se primenjuju na ugovor ne smeju da sadrže neistinite informacije. |čl. 56 stav 2. |Organizator putovanja je dužan da se pridržava opštih uslova putovanja i programa putovanja. |potpuno usklađeno |      |      |      | |

član 3.

tačka 2. |Ako je brošura stavljena na raspolaganje pozrošača u njoj treba jasno i pecizno da bude naznačena cena, kao i odgovarajuća obaveštenja u pogledu:

a) odredišta, osobenosti i kategorije korišćenih prevoznih sredstava;

b) vrste smeštaja, mesta gde se nalazi, kategorije ili stepena udobnosti i njegove najvažnije karakteristike, odobrenje i turistička klasifikacija prema propisima zainteresovane države članice omaćina;

c)broj obroka (meal plan)

d)opis reda putovanja (itinerer)

  | 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  |Tekst opštih uslova putovanja mora da bude štampan slovnim znacima i brojevima koji su jednake veličine ali ne manjim od veličine 12, a podaci iz stava 4. tačka 4) ovog člana posebno uokvireni.

Program putovanja sadrži:

3) mesto, datum i vreme početka i završetka putovanja, opis odredišta putovanja i periode boravka sa datumima ako je boravak u delovima. |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |

      |e)         opštih obaveštenja u pogledu pasoša i viza za državljane zainteresovane države ili država članica i sanitarnih formalnoti koje je neophodno obaviti radi puta ili boravk;

f)          iznosa ili procenta cene koji treba da se plati na ime avansa i rokovnik za plaćanje ostatka sume;

g)         ako paket putovanja, da bi se realizovao, zahteva minimalan broj lica, u tom slučaju naznačiti datum do kada treba informisati kupca u slučaju otkazivanja. |      | 4) podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstava koje se koristi;

5)podatke o smeštajnom objektu (vrsta i naziv, lokacija i kategorija prema važećim propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi i sadržaje koje objekat ima);

 6)        podatake o smeštajnoj jedinici (soba, apartman, studio) opremljenost i nivo konfora i usluga i ostale karakteristike;

7)         broj, vrstu, karakteristike i način usluživanja obroka;

8)         ukupnu cenu i usluge koje su obuhvaćene tom cenom;

  | |      |      |      | |

      |      |      |9) iznos takse i naknade koje se odnose na određene usluge, a koje nisu uključene u cenu putovanja (pristajanje, ukrcavanje, takse u pristaništima i na aerodromima, boravišne takse i slično);

10) način i dinamiku plaćanja putovanja;

11) posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene, carinske i granične formalnosti, administrativne i vizne, kao i dokumenta i rokovi neophodni za pribavljanje viza);

  12) minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja. | |      |      |      | |

Član 4. |Organizaor i/ili prodavac pismeno ili na svaki drugi odgovarajući način dostavlja potrošaču pre zaključivanja ugovora opšte informacije u pogledu pasoša i viza za državljane zainteresovane drzave članice ili država članica , a pre svega u pogledu rokova za njihovo dobijanje kao i obavestenja o vezama za sanitarne formalnosti koje je neophodno obaviti radi puta ili boravka.

Obaveze organizatora putovanja u pogledu predugovornog obaveštavanja putnika, otkaza putovanja, obeštećenja |Član 56. stav 6.tačka 11)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  |Posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene, carinske i granične formalnosti, kao i dokumenta i rokovi neophodni za pribavljanje viza).

 

 

 

Opšti uslovi putovanja se utvrđuju u skladu sa ovim zakonom,  zakonima kojima se uređuju obligacioni odnosi, zaštita potrošača  i nelojalna konkurencija, osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

 

  

  |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |

Član 5. stav 1. |Države članice preduzimaju neophodne mere kako bi organizator/prodavac u ugovoru bili odgovorni potrošaču za uredno izvršenje obaveze koje proizilaze iz ugoova, bez obzira da li ove obaveze izvršava organizator ili prodavac ili ih izvršavju drugi davaoci usluga, ne dirajući u pravo organiztora i prodavca da se obrati protiv ovih drugih davaoca usluga. |      |      |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |     | |

Član 5. stav 2. |U pogledu štete koju je pretrpeo potrošač zbog neizvršenja ili neurednog izvršavanja ugovora, Države članice preduzimaju neophodne mere kako bi organizator i prodavac bili odgovorni osim ako do neizvršenja nije došlo njihovom krivicom niti krivicom drugog davaoca usluga. |      |      |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |Član 5.

stav 3 |O svakom propustu i izvršenju ugovora koji potrošač konstatuje na licu mesta, on treba da što pre obavesti pismenim putem ili na drugi odgovarajući način davaoca usluge, kao i organizatora putovanja i prodavca. |     .

  |      |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |

Član 6. |U slučaju rekalmacije, organizator i prodavac ili njegov lokalni predstavnik, ako postoji, moraju odmah da učine napor u iznalaženju odgovarajućih rešenja. |      |      |neusklađeno |Nije predmet regulisanja ovog zakona. |      |      | |Član7.  

  |Organizator i/ili prodavac stranka u ugovoru , pružaće dovoljan dokaz o garanciji za refundiranje više plaćenih iznosa i za repatrijaciju potrošača u slučaju inosolventnosti. |član 53. |GARANCIJOM PUTOVANjA USLED INSOLVENTNOSTI ORGANIZATORA PUTOVANjA POSEBNO SE OBEZBEĐUJU TROŠKOVI NUŽNOG SMEŠTAJA, ISHRANE I POVRATKA PUTNIKA SA PUTOVANjA U MESTO POLASKA U ZEMLjI I INOSTRANSTVU, KAO I SVA NASTALA POTRAŽIVANjA PUTNIKA;     |potpuno usklađeno |      |      |      | |Član 8. |Države članice mogu da usvoje ili da zadrže u ovoj oblasti strožije odredbe kako bi zaštitile potrošača |      |      |neusklađeno |Predmet regulisanja drugog zakona |      |      | |

Član 9.

stav 1. |Države članice sprovešće mere neophodne za prilagođavanje odredaba iz ove direktive pre 31. decembra 1992. godine. O tome će odmah obaveštavati Komisiju. |      |      | |Članom je utvrđen rok za prilagođavanje propisa dražava članica |      |      | |Član 9. stav 2. |Države članice dostavljaju Komisiji tekst glavnih odredbi iz nacionalnog prava koje one usvajaju u oblasti koju reguliše ova Direktiva. Komisija će dostavljati ove tekstove drugim članicama |      |      | |Članom je utvrđena obaveza  za obaveštavanje Komisije  od strane dražava članica |      |      | |Član 10. |Ova Direktiva je adresovana na Države članice. |      |      | |      | | | |