Na osnovu člana 18. stav 6. Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O VISINI I USLOVIMA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA
Član 1.
U Uredbi o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 88/09,) u članu 1. posle reči: „za dobijanje energije” dodaju se reči: „i za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu.”
Član 2.
U članu 2. stav 1. u tački 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.
Posle tačke 2) dodaju se tač. 3) i 4) koje glase:
„3) za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona – 5.000 dinara po toni;
4) za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive – 7.000 dinara po toni.”
U stavu 2. posle reči: „tretman otpadnih guma”dodaju se reči: „odnosno proizvođaču plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu ”.
Član 3.
U članu 4. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Na javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu mogu se prijaviti samo proizvođači plastičnih kesa iz člana 2. stav 1. tač. 3) i 4) ove uredbe.”
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:
„3a) za podsticaje iz člana 2. tač. 2) i 3) ove uredbe – isprava o usaglašenosti proizvoda sa tehničkim zahtevima kojom se potvrđuje biorazgradljivost plastične kese.”
Član 4.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.’’
Broj:
U Beogradu, 9.septembra 2010. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
OBRAZLOŽENjE
Pravni osnov za donošenje propisa
Pravni osnov za donošenje ovog propisa je član 18. stav 6. Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) i član 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08) po kojem Vlada utvrđuje visinu i uslove za dodelu podsticajnih sredstava.
Razlozi za donošenje propisa i sadržaj odredbi Uredbe
U skladu sa čl. 17. i 18. Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine propisano je da se sredstva Fonda dodeljuju korisnicima kao podsticajna sredstva za finansiranje troškova tretmana otpada, odnosno za podsticanje smanjenja nastajanja otpada, ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje, reciklažu i dr.
Uredbom o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obeznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 113/05, 6/07 i 8/10) propisano je plaćanje naknade za plastične kese. Naknada za zagađivanje se određena je za plastične kese- tzv. plastične kese. Naknada za plastične kese obračunava se prema vrsti i sastavu proizvedene, odnosno uvezene plastične kese. Obveznici plaćanja naknade su proizvođači, odnosno uvoznici plastičnih kesa, osim biorazgradivih kesa. Visina godišnje naknade za plastične kese iznosi: za plastične kese sa aditivima – 1000 dinara po toni plastičnih kesa stavljenih na tržište Republike Srbije; za plastične kese bez aditiva – 20000 dinara po toni plastičnih kesa stavljenih na tržište Republike Srbije. Naknada se obračunava prema podacima iz deklaracije o usaglašenosti proizvoda sa zahtevima za stavljanje u promet skladu sa zakonom, izveštaja republičkog inspektora za zaštitu životne sredine dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja koji obveznik plaćanja dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine i Fondu do 31. januara tekuće godine.
Predlogom ove uredbe utvrđuje se visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu (član 1).
Podsticajna sredstva za troškove upravljanja otpadom utvrđuju se sledećim iznosima, i to: 1) za proizvodnju kesa- tregerica debljine preko 20 mikrona – 5.000 dinara po toni; 2) za proizvodnju kesa- tregerica debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive – 7.000 dinara po toni (član 2).
Propisani su uslovi za dodelu podsticajnih sredstava proizvođačima plastičnih kesa (prijava na javni konkurs), Proizvođači dostavljaju posebno. ispravu o usaglašenosti proizvoda sa tehničkim zahtevima kojom se potvrđuje biorazgradljivost plastične kese ( član 3).
Proces proizvodnje plastičnih kesa zahteva značajne količine energije i sirovina. Posmatrano sa energetske strane, za dobijanje jedne plastične kese utroši se oko 500kJ prirodnog gasa, 120kJ nafte i 80kJ uglja. Pored toga, zagađenje vazduha uzrokovano emisijom toksičnih gasova i SO2 tokom proizvodnog procesa, takođe značajno opterećuje životnu sredinu. Proizvodnjom jedne plastične kese, u atmosferu se ispusti 0.5kg zagađujućih materija koje imaju direktan uticaj na pojavu kiselih kiša i smoga, odnosno produkuje se 0.1 kg otpadnih voda, čijim se ispuštanjem u vodene tokove narušavaju prirodna svojstva vodenih ekosistema. Takođe, nošene vetrom usled svoje male težine, neretko utiču na narušavanje pejzažnih vrednosti određenih lokaliteta.
Ipak, najdominantniji negativan uticaj plastičnih kesa na životnu sredinu ogleda se u problemima koji se javljaju nakon deponovanja. To se pre svega odnosi na njihov veoma dugačak period razgradnje, koji u određenim slučajevima može da traje i do 1000 godina, pri čemu se istovremeno otežava i proces razgradnje biodegradabilnih materija koje se nalaze u blizini ili unutar kesa.
Treba naglasiti da je pomenuti uticaj posebno izražen u slabije razvijenim zemljama u kojima je upravljanje otpadom na nižem nivou i gde ne postoje uslovi za pravilan i sveobuhvatan tretman otpada ove vrste. Nasuprot tome, kod razvijenih država osnovni principi upravljanja otpadom su već implementirani u sistem, što predstavlja dobru osnovu za širenje novih mogućnosti i primenu najsavremenijih tehnologija u cilju smanjenja opterećenja životne sredine.
Sagledavanje mogućnosti smanjenja pomenutih negativnih efekata izvršeno je na primeru Novog Sada, analizirajući moguća rešenja sa ekonomskog, ekološkog i tehničkog aspekta.
U tom smislu, izvršena je analiza tri mogućnosti:
Naplata taksi za korišćenje plastičnih kesa
Izdvajanje i korišćenje plastičnih kesa kao sekundarne sirovine
Supstitucija plastičnih kesa sa papirnim kesama
Prekomerna, ali najčešće jednokratna upotreba plastičnih kesa posledica je njihove veoma niske cene i nerazvijene ekološke svesti krajnjih potrošača. Cilj uvođenja takse na plastične kese jeste da se utiče na potrošače u smislu smanjenja potrošnje, povećanja višekratnosti upotrebe, kao i opredeljenja potrošača za korišćenje papirnih ili platnenih kesa, čime bi krajnji rezultat bio smanjenje količine deponovanih plastičnih kesa i očuvanje životne sredine. Istraživanja pokazuju da bi 86% ljudi pri kupovini nosilo svoje kese, ukoliko bi se uvela naknada. Pri tome, postoje i pozitivna iskustva iz zemalja gde je već uvedena naknada, kao što je to u slučaju Irske, gde je naplatom takse od 15€ centi (oko 15 dinara) količina plastičnih kesa za samo godinu dana smanjena za 90%.
Doneta je Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivawe životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade kojom je u članu 2. Pod 8) definisano da biorazgradiva kesa jeste proizvod koja je ponovno iskoristiv biorazgradnjom i koji je proizveden tako da kada postane otpad, taj otpad treba da ima takva prirodna svojstva da može da bude podvrgnut fizičkom, hemijskom, termalnom ili biološkom raspadanju i da se većina gotovih komposta na kraju razloži u ugljen-dioksid, biomasu i vodu. Utvrđena je visina naknade za plastične kese koju plaćaju obveznici –proizvođači odnosno uvoznici plastičnih kesa, osim biorazgradivih. Osnovna načela upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u smislu zakona su: podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa načelom “zagađivač plaća” tokom životnog ciklusa proizvoda, sprečavanje odnosno smanjenje stvaranja ambalaže i ambalažnog otpada, kao i njegove štetnosti po životnu sredinu, ponovna upotreba ambalaže, reciklaža
Jedna od mogućih opcija za smanjenje negativnog uticaja plastičnih kesa na životnu sredinu jeste i njihovo izdvajanje i korišćenje u obliku sekundarnih sirovina. Pogodnost ovog rešenja za slučaj Novog Sada ogleda se pre svega u tome što na gradskoj deponiji već postoji postrojenje za izdvajanje reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada. Posmatrano kroz ovu problematiku, korist od ovakvog postrojenja je višestruka. Sa jedne strane se dovodi do uštede značajnog dela deponijskog prostora, odnosno izbegava se deponovanje kesa i problem njihove razgradnje, dok je sa druge strane moguće ostvariti i profit na tržištu sekundarnih sirovina.
Izračunavanje uštede deponijskog prostora usled izdvajanja plastičnih kesa je jednostavno ako se zna cena koštanja izgradnje novog, uređenog i sanitarnog deponijskog prostora. Za područje Novog Sada cena izgradnje sanitarne deponije sa potrebnim aktivnostima za pravilno deponovanje se kreće oko 20 €/m2. Prema poslednjim podacima o količini i sastavu otpada na novosadskoj deponiji se prosečno odlaže oko 650 t plastičnih kesa mesečno, odnosno 7.800 tona godišnje tj. 78.000 tona za period od 10 godina. Ukoliko se uzme da je prosečna gustina komunalnog otpada u kojem se nalaze i plastične kese nakon kompaktiranja 0.7 t/m3 i da je dozvoljena visina deponovanja 7m, lako se može izračunati potreban deponijski prostor za eksploataciju u periodu od 10 godina, uz pomoć sledećeg izraza:
78.000 t/10 god : 0.7 t/m3 = 112.000 m3/10 god =160m x 100m x 7m
Kao što se vidi, potrebna površina za deponovanje plastičnih kesa u periodu od 10 godina iznosi 1.6ha, (16.000m2 x 20 €/m2), na osnovu čega se zaključuje da se troškovi deponovanja u tom periodu kreću oko 320.000 €. Iz svega navedenog, jasno je da je ušteda deponijskog prostora neodlaganjem plastičnih kesa 32.000 evra godišnje, odnosno oko 2.700 € mesečno.
Da bi se izvršila gruba kalkulacija mogućeg profita plasiranjem plastičnih kesa na tržište sekundarnih sirovina, potrebno je uzeti u obzir osnovne troškove postrojenja i cenu plastičnih kesa na na tom tržištu. Operativni i kapitalni troškovi postrojenja zavise od mnogih faktora, pre svega od broja radnih sati postrojenja, ispravnosti radnih mašina, godišnjeg doba, trenutnih potreba tržišta itd. Prosečni troškovi koji uključuju plate zaposlenih, troškove električne energije, vode, materijala, alata, kao i amortizacije i održavanja procenjeni su na 55.000 € na mesečnom nivou. Treba naglasiti da postrojenje obrađuje prosečno tek oko 10%-20% komunalnog otpada koji dospeva na deponiju.
U tom slučaju, moguće je izdvojiti oko 130 t plastičnih kesa mesečno, čime se teorestski posmatrano, troškovi postrojenja nastali isključivo usled izdvajanja kesa, procenjuju na 10.000 €/mes. Cene plastičnih kesa na tržištu sekundarnih sirovina su relativno niske i kreću se oko 80 €/tona, što znači da bi tek prodajom celokupne količine izdvojenih kesa postrojenje uspelo da pokrije troškove. Naravno, osim plastičnih kesa, vrši se i izvajanje ostalih reciklabilnih sirovina, uz čiju veću cenu na tržištu i mogućnost boljeg plasmana, postrojenje uspeva da ostvari profit, ali i pored toga ono posluje na granici ekonomske opravdanosti.
Iako je navedena analiza relativno uopštenog karaktera, dobijeni podataci upravo ukazuju na većinu problema kada je u pitanju tretman plastičnih kesa u cilju stvarnja sekundarnih sirovina. Pre svega, isplativost i opravdanost ovakvih postrojenja, zavisi od toga kakva je mogućnost plasmana izdvojenih sirovina i po kojoj ceni se one mogu prodavati. Iz komunalnog otpada ima smisla izdvajati samo ono što tržište može da obradi jer u suprotnom dolazi do zatvaranja kruga i dobijene sirovine ponovo postaju otpad. Ovaj problem posebno je izražen kod slabije razvijenih zemalja, zbog po pravilu nerazvijenog tržišta sekundarnim sirovinama. Takođe, slabo razvijeno tržište i veliki troškovi postrojenja utiču na to da se ona projektuju sa malim kapacitetima, čime se kao u slučaju Novog Sada preradi do 20% komunalnog otpada, dok najveći ostatak opet završava na deponiji stvarajući negativne posledice po životnu sredinu.
U cilju sprečavanja negativnog uticaja na životnu sredinu, koji plastične kese stvaraju usled nemogućnosti razgradnje na deponiji, moguće je izvršiti njihovu zamenu sa papirnim kesama. Papirne kese koje su biorazgradive nemaju štetan uticaj nakon odlaganja, mogu se koristiti više puta, izdržljive su i čvrste, a ukoliko je dobro upakovana jedna papirna kesa može da izdrži istu težinu koliko i četiri plastične kese. Da bi se u prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih koristile papirne kese, mora se onemogućiti proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, odnosno podsticati korišćenje papirnih kesa sa druge strane.
Međutim, da bi opravdanost prelaska na papirne kese sa ekološkog stanovišta u potpunosti mogla da se sagleda, potrebno je posmatrati celokupan životni ciklus kesa. Za proizvodnju papira potrebne su velike količine drveta., što za posledicu ima uništavanje šuma i populacije koja živi u njima. Kada je u pitanju transport, tada plastične kese imaju prednost jer su lakše i zauzimaju i do sedam puta manje prostora. Pored navedenog, veći uticaj papirnih kesa na životnu sredinu u odnosu na plastične ogleda se i u sledećem:
Emisija gasova u atmosferu je za 70% veća pri proizvodnji papirnih kesa u odnosu na plastične, pri čemu je emisija onih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte veća za 40%
Plastične kese koriste oko 6% manje vode tokom proizvodnog procesa
Količina čvrstog otpada pri proizvodnji jedne plastične kese je skoro pet puta manja nego u slučaju papirne kese
Reciklaža papira zahteva 91% više energije u odnosu na reciklažu plastike
Papirne kese zauzimaju više prostora prilikom deponovanja.
Ako se na sve ovo doda i činjenica da su papirne kese skuplje, onda se opravdanost supstitucije plastičnih kesa papirnim može dovesti u pitanje, jer se dolazi do zaključka da je ukupan negativan uticaj na životnu sredinu podjednak.
Tokom čitavog životnog ciklusa plastične kese predstavljaju pretnju po sva tri medijuma životne sredine i ljudskog zdravlja. Već tokom proizvodnog procesa evidentni su negativni uticaji na kvalitet vazduha i vode, dok je posebno ugroženo zemljište zbog veoma sporog biološkog procesa razgradnje plastičnih kesa nakon deponovanja. Ukoliko se pri tome doda i nedovoljno razvijen sistem upravljanja otpadom, kao što je to slučaj u našoj zemlji, onda se postojeći problemi dodatno multiplikuju.
Međutim, primenom određenih rešenja moguće je neželjene efekte smanjiti na najmanju moguću, odnosno prihvatljivu meru. Moguće opcije obrađene ovim radom sagledane su sa ekonomskog, ekološkog i tehničkog aspekta i odnose se na: naplatu taksi za korišćenje plastičnih kesa, njihovo iskorišćenje kao sekundarne sirovine i mogućnost zamene sa pairnim kesama. Svako od pomenutih rešenja može da doprinese značajnoj redukciji plastičnih kesa, ali niti jedno ne garantuje sveobuhvatno rešenje problema.
Naplata naknade za proizvodnju ili korišćenje plastičnih kesa predstavlja rešenje kojim se u mnogim zemljama došlo do pozitivnih rezultata. Korist od ovog rešenja je dvostruka, jer sa jedne strane dolazi do značajne redukcije u količini kesa, dok sa druge, sredstva ostvarena naplatom takse, mogu se iskoristiti za dodatno poboljšanje sistema upravljanja otpadom. Zamena plastičnih kesa papirnim, svakako bi značajno doprinela smanjenju negativnog uticaja prilikom deponovanja, međutim ako se posmatra celokupan uticaj na životnu sredinu, supstitucija u celosti ne bi dovela do poboljšanja kvaliteta životne sredine.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 100 proizvođača kesa, a prema nekim procenama, u našoj zemlji se godišnje baci oko milijarda i po najlon kesa. Najlonke su zbog svog lošeg kvaliteta, uglavnom, za jednokratnu upotrebu, pa ne čudi što ih građani bacaju gde stignu.
Da bi se razgradile potrebno je više stotina godina. Njihovim spaljivanjem, s obzirom na to da zadrže polietilen, oslobađaju se kancerogeni gasovi.Namera nam je da stimulišemo proizvodnju kesa veće debljine koje će se naći u kategoriji ambalaže za višekratnu upotrebu tako da od ostvarenih prihoda – koji će se ostvariti preko Fonda se stimuliše proizvodnja kesa za višekratnu upotrebu, a samim tim se rešava opterećenje životne sredine otpadom. Kako su sredstva ostvarena od naknade prihod budžeta Republike Srbije i koriste se namenski, preko Fonda za zaštitu životne sredine i budžetskog fonda jedinice lokalne samouprave.(ova uredba je doneta na osnovu člana 85. Zakona o zaštiti životne sredine i prihod se dele na Fond 60% i jedinicu lokalne samouprave 40%). Utvrđen je iznos za podsticaj od 5.000 dinara odnosno 7.000 dinara.
Sredstva potrebna za sprovođenje propisa
Sredstva za sprovođenje ovog propisa obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih od naplaćenih naknada po Uredbi o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obeznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 113/05, 6/07 i 8/10).