Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU

Razlozi za donošenje zakona

Oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji uređena je Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Službeni list SRJ”, br. 12/98, 5/99-ispravka, 38/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05), koji je do stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora bio u nadležnosti SRJ, kao i nizom podzakonskih akata. Propisi koji su u SRJ doneseni u oblasti vazduhoplovstva primenjuju se kao propisi Republike Srbije, do donošenja novih propisa, izuzev u delu koji nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ili koji je u suprotnosti s drugim propisima Republike Srbije.

Ovim zakonom će se obezbediti uslovi za ostvarivanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u oblasti vazduhoplovstva, kao i uslovi za obavljanje vazdušnog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, kakvi važe u zemljama Evropske unije.

Stvoriće se pretpostavke za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva s propisima Evropske unije, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. On je dobra osnova za uspešno uključivanje u evropske i svetske integracione procese u oblasti vazduhoplovstva, kao i za uvođenje i primenu međunarodnih vazduhoplovnih propisa, standarda i tehničkih pravila i prihvatanje međunarodne vazduhoplovne prakse, kao garancije dostizanja najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja u oblasti vazduhoplovstva u Republici Srbiji.

Propisaće se nadležnosti organa Republike Srbije koji deluju u vazduhoplovstvu i precizno utvrditi njihova ovlašćenja, a posebno nadležnosti za donošenje podzakonskih i drugih akata kojima će se u potpunosti urediti oblast vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji.

Položaj Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije uređen je Odlukom o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj 102/03 i „Službeni list RCG”, broj 61/03), Odlukom o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj 53/06) i Zaključkom o promeni naziva Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj 12/07).

Međutim, ovaj zakon, kao opšti akt Narodne skupštine, pored ostalog, urediće i pravni položaj Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (dalje: Direktorat) kao javne agencije, jasno propisati njegov delokrug, nadležnosti i ovlašćenja.

Cilj koji se Zakonom postiže

Zakon o vazdušnom saobraćaju predstavlja prvi korak u približavanju našeg zakonodavstva sa acquis communautaire (zakonodavstvo Evropske unije). Njegovim odredbama se određuje pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti potpuno usklađivanje našeg prava sa evropskim propisima (uredbama i uputstvima), na šta se Republika Srbija obavezala kad je zaključila Multilateralni sporazum sa Evropskom zajednicom i njenim državama članicama, Republikom Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Republikom Bugarskom, Republikom Hrvatskom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Republikom Island, Republikom Crnom Gorom, Kraljevinom Norveškom, Rumunijom i Misijom privremene uprave Ujedinjenih Nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (u daljem tekstu: ECAA sporazum), koji je potpisan 29. juna 2006. godine i potvrđen u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Predložena rešenja nastala su i kao izraz usklađivanja našeg pravnog poretka s međunarodnim obavezama koje proizlaze iz Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija) i njenih Aneksa, iz Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960 godine i Multilateralnog sporazuma o rutnim naknadama, iz propisa, standarda i preporuka Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC) i njenih pridruženih tela, kao što su Zajedničke evropske vazduhoplovne vlasti (JAA) i iz dokumenata, propisa i tehničkih pravila koja se primenjuju u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky – SES).

Primenom ovog zakona biće podignut nivo bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, omogućiće se uslovi za unapređenje vazduhoplovne industrije u Republici Srbiji i stvoriti nove pogodnosti za investiranje u tu industriju. Uspostaviće se viši stepen efikasnosti u radu svih subjekata u vazduhoplovstvu i pospešiti brži protok kapitala, jer se otvara tržište vazduhoplovnih usluga. Otvoriće se nove tržišne mogućnosti za domaće avio-prevozioce i pod jednakim uslovima našim avio-prevoziocima biće omogućeno da pristupe zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području koje će, kako se očekuje, do kraja 2010. godine obuhvatiti 35 zemalja sa više od 500 miliona potencijalnih korisnika.

Formalizovaće se funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od regulatora, uspostaviti nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi (Direktorat), stvoriti uslovi za započinjanje reorganizacije vazdušnog prostora Republike Srbije u funkcionalni blok ili blokove i stvoriti pretpostavke za fleksibilnu upotrebu vazdušnog prostora, što sve predstavlja ispunjavanje uslova koje nameću evropski propisi, a koje je neophodno ispuniti u cilju uspostavljanja SES .

Zakon bi trebalo da poboljša kvalitet usluga, stvori uslove za povećanje broja putnika, broja operacija na aerodromima i broja preleta u vazdušnom prostoru Republike Srbije i da pospeši jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem. Prognoze vazduhoplovnih kretanja predviđaju, i pored svih problema sa kojima se vazduhoplovstvo suočava u uslovima krize, godišnji porast broja putnika u regionu Jugoistočne Evrope od 6% između 2007. i 2011. godine, što je najviše povećanje u Evropi. Kao što se vidi, prilike nalažu da se preduzmu sve raspoložive mere kako bi se naš stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjila kašnjenja, a eventualni rizici vezani za bezbednost u vazduhoplovstvu sveli na prihvatljiv nivo, što primena ovog zakona treba da omogući.

Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu će se harmonizovati sa propisima međunarodnih vazduhoplovnih organizacija i zakonodavstvom Evropske unije, a po ugledu na propise EU urediće se i nadzor u vazduhoplovstvu, sa posebnim akcentom na proveru, kao vrstu kontinuiranog nadzora nad ispunjenošću uslova za obavljanje delatnosti ili pružanja usluga.

Zakon doprinosi izjednačavanju standarda u školovanju vazduhoplovnog osoblja i u izdavanju dozvola vazduhoplovnom osoblju, standardizaciji sistema održavanja i korišćenja vazduhoplova i uređuje niz drugih pitanja.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA

Zakon je podeljen na jasno izdvojene odeljke (glave) koji uređuju srodna pitanja i odnose.

U Osnovnim odredbama (član 1) određuje se bliža sadržina Zakona, odnosno navodi da se Zakonom uređuju uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbeđeno.

Članom 2. propisuju se vazduhoplovi na koje se primenjuje Zakon i s tim u vezi se navodi da se on primenjuje na vazduhoplove dok su na teritoriji Republike Srbije, izuzev kad je drukčije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom, a na vojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je to zakonom izričito predviđeno.Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvrđenom međunarodnom ugovoru.

Članom 3. opisano je značenje pojedinih izraza koji se koriste u Zakonu.

U članu 4. definiše se pojam vazdušnog prostora Republike Srbije koji obuhvata prostor iznad teritorije Republike Srbije i navodi se da je korišćenje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno za sve vazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobraćaj, prema međunarodnim aktima, prema ovom zakonu i drugim propisima.

U članu 5. definisani su, po ugledu na odredbe Čikaške konvencije, civilni i državni vazduhoplovi, izvršena podela državnih vazduhoplova, a propisano je i šta se smatra vojnim vazduhoplovima Republike Srbije, a članom 6. propisano je šta spada u letenje vojnih vazduhoplova i kako se ono odvija, kao i ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da propiše letenje vojnih vazduhoplova.

Članom 7. definiše se šta spada u letove posebne namene ( letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštite suverenineta vazdušnog prostora i letovi za proveru vojnih vazduhoplova posle složenijih popravki, letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno letovi vazduhoplova za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova) i utvrđuje njihova prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih je pilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde očigledno, kojima preti nezakonito ometanje ili koji su već predmet nezakonitog ometanja.

U članu 8. propisuju se ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora, navodi se da je zabranjen vazdušni saobraćaj i drugo letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora i propisuju se izuzeci kada se i pod kojim uslovima letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine može dopustiti.

U čl. 9, 10. i 11. propisuje se zabrana izbacivanja predmeta i tečnosti iz vazduhoplova za vreme leta, izuzev ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, ako se radi o predmetima i tečnostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu, predmetima i tečnostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama, lekovima i dugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slučaju elementarnih nepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bliže propisuje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, propisuju se uslovi kada se rakete i drugi leteći objekti mogu lansirati, zabranjuje se iskakanje padobranaca u kontrolisanoj oblasti i u saobraćajnoj zoni aerodroma, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako je odobrenje za iskakanje padobranaca dao Direktorat.

Članom 12. zabranjuje se stranom vaduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, a članom 13. zabranjuje se letenje vazduhoplovom iznad zabranjene zone, odnosno utvrđuje ovlašćenje za propisivanje zabranjene i uslovno zabranjene zone, kao i uslova za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni. Propisuje se i ovlašćenje za određivanje opasne zone, ograničenja u pogledu letenja u opasnoj zoni, kao i obaveza objavljivanja podataka o zonama u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu, a vremena aktiviranja opasnih i uslovno zabranjenih zona u Hitnim vazduhoplovnim obaveštenjima.

U čl. 14, 15. i 16. definiše se pojam bezbednosti u vazduhoplovstvu i konstituiše pojam vazduhoplovnog subjekta (pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat), uspostavlja neposredna primarna odgovornost vazduhoplovnih subjekata za bezbedno obavljanje svojih delatnosti i pružanje usluga. Predviđa se obaveza Republike Srbije da utvrdi Strategiju bezbednosti u vazduhoplovstvu, propisuje se sadržina Strategije i ovlašćenje Vlade Republike Srbije da je donese, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja. Strategijom bezbednosti u vazduhoplovstvu naročito se utvrđuju načela za dostizanje prihvatljivog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu. Propisuje se obaveza vazduhoplovnih subjekata da uspostave sistem upravljanja bezbednošću koji obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta i sačine i primenjuju priručnik o upravljanju bezbednošću, kao deo njihovog sistema upravljanja bezbednošću. Sve to odgovara evropskim zahtevima u pogledu uspostavljanja i funkcionisanja sistema upravljanja bezbednošću i primarne odgovornosti vazduhoplovnog subjekta za njegovo uspostavljanje i održavanje.

Članom 17. utvrđuje se obaveza vazduhoplovnog subjekta da prijavi Direktoratu svaki događaj u skladu sa svojim priručnikom o upravljanju bezbednošću, propisuje se nadležnost Direktorata da obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o njima s vazduhoplovnim vlastima stranih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama i bliže uredi događaje koji se prijavljuju i način na koji se prijavljuju, način na koji se obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o događajima, kao i način na koji se uspostavlja i vodi baza podataka o događajima. Obaveza prijavljivanja događaja, prikupljanje podataka o nezgodama, ozbiljnim nezgodama i analiza događaja radi utvrđivanja njegovih uzroka, način na koji se prijavljuju događaji proizilaze iz Uputstva 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu, čija se primena zahteva na osnovu ECAA sporazuma i predviđena je za prvu fazu tranzicije.

Članom 18. propisuje se obaveza vazduhoplovnog subjekta da obavesti Direktorat o nameri uvođenja promene u funkcionalnom sistemu koja može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga, dostavi Direktoratu bezbednosnu argumentaciju i pribavi odobrenje Direktorata za svaku promenu koju planira. Utvrđeno je i ovlašćenje Direktorata da bliže propiše postupak uvođenja promene, sadržaj bezbednosne argumentacije, postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije i pravo da naplati naknadu za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu u funkcionalnom sistemu.

Članom 19. propisuje se obaveza vazduhoplovnog subjekta da stalno sistematski uočava opasnost u odnosu na osnovne elemente obavljanja delatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje i daprocenuje i umanjuje rizik u obavljanju delatnosti, radi sprečavanja nastanka opasnosti i radi dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji je prihvatljiv, kao i ovlašćenje Direktorata da propisom bliže odredi zahteve koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikaciju ozbiljnosti opasnosti i klasifikaciju rizika.

U čl. 20, 21. i 22. definiše se sadržina Sistema zaštite vazdušnog prostora koji predstavlja skup mera, radnji i postupaka koje se preduzimaju radi očuvanja suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije i obuhvata osmatranje, identifikaciju, postupke u slučaju povrede vazdušnog prostora i terorističkih pretnji i civilno-vojnu kordinaciju. Utvrđuje se ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da propiše Sistem zaštite vazdušnog prostora i uslove pod kojima se on uspostavlja.

Propisuje se šta čini osmatranje vazdušnog prostora Republike Srbije, zbog čega se obavlja identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije (radi sprečavanja povreda vazdušnog prostora i bezbednog odvijanja vazdušnog saobraćaja)i kako se ona vrši.

Članom 23. propisuje se šta se smatra povredom vazdušnog prostora Republike Srbije (ulazak stranog vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja ili letenje domaćeg ili stranog vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa ili planu leta, odnosno letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih letećih objekata bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove odbrane).

U čl. 24. i 25. se propisuju uslovi pod kojima vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije (na osnovu prethodno podnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi), definiše se pojam plana leta, uređuje obaveza Direktorata da propiše način podnošenja plana leta i način izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta, odnosno ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da uredi plan letenja vojnih vazduhoplova. Propisani su i uslovi kada strani državni vazduhoplov, odnosno strani vazduhoplov koji obavlja vanredni avio-prevoz, mogu da podnesu plan leta.

U članu 26. se definiše ša se smatra terorističkom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije (svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse) i procedure za postupanje u slučaju terorističkih pretnji.

U članu 27. propisuje se da se civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije uređuju posebnim ugovorima koje zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti i da poslove civilno-vojne koordinacije jedinica za civilno-vojnu koordinaciju koju osniva ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

U čl. 28. i 29. uređen je pojam vazdušne plovidbe, pojam i sadržina upravljanja vazdušnim saobraćajem. Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova i obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju. Ovi pojmovi i definicije koji su sadržani u delu Zakona koji se odnosi na vazdušnu plovidbu su preuzeti iz evropske regulative, tačnije iz Uredbe 549/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom se propisuje okvir za osnivanje Jedinstvenog evropskog neba.

Članom 30. propisan je pojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom, precizirano da je upravljanje vazdušnim prostorom funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika i da obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom. Propisano je i da se upravljanje vazdušnim prostorom bliže uređuje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

U čl. 31. do 35. definiše se pojam fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora kao koncepta kojim se, radi maksimalne iskorišćenosti vazdušnog prostora od strane civilnih i vojnih korisnika, vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora. Definišu se i uređuju tri nivoa upravljanja na kojima se zasniva koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, a to su strateški, predtaktički i taktički nivo upravljanja. Propisuje se nadležnost Vlade da utvrdi nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, da odredi pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou i da, radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou, osnuje Nacionalni vazduhoplovni komitet kao povremeno radno telo Vlade i bliže uredi način njegovog rada.

Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, planira prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, određuje načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje mu odredi Vlada.

Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, njegova sadržina i druge obaveze koje proizlaze iz tog koncepta uređeni su po ugledu na evropske propise, tj. Uredbu 551/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom se propisuje organizacija i korišćenje vazdušnog prostora u Jedinstvenom evropskom nebu. Takođe, uvođenje koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora predstavlja realizaciju međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela potvrđivanjem ECAA sporazuma u čijem se članu 2. Protokola 6. navodi da će Republika Srbija u prvoj fazi tranzicije primeniti fleksibilnu upotrebu vazdušnog prostora.

U čl. od 36. do 43. definiše se i razrađuje pojam organizacije vazdušnog prostora koji obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, rute vazdušnog saobraćaja, usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za određeni aerodrom, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor. Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se svaka klasa vazdušnog prostora koristi propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, a one moraju da budu upodobljene sa klasifikacijom vazdušnog prostora koju je izvršila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Propisuje se da mrežu ruta vazdušnog saobraćaja usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi koga odredi Vlada, a da se ona uspostavlja na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju, te da je za Republiku Srbiju odobrava ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministarstva nadaležnog za poslove odbrane.

Zakonom se omogućava uspostavljanje funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, koji predstavlja vazdušni prostor nezavisan od državnih granica, zasnovan na operativnim zahtevima i koji se uspostavlja radi dostizanja maksimalnih kapaciteta i efikasnosti sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem. Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se međunarodnim ugovorom. Omogućavanje uslova za uspostavljanje funkcionalnog bloka vazdušnog prostora predstavlja realizaciju međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela potvrđivanjem ECAA sporazuma u čijem članu 2. Protokola 6. se navodi da će Republika Srbija u prvoj fazi tranzicije započeti reorganizaciju vazdušnog prostora u funkcionalni blok ili blokove.

Definišu se vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja, ovlašćenje da ih, uz prethodnu saglasnost Direktorata, utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika.

Propisuje se obaveza pružalaca usluga kontrole letenja, da izrađuje navigacione postupke koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje i ovlašćenje Direktorata da propiše način izrade i formu navigacionih postupaka, u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices – SARPs, ICAO).

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona, opasnih zona, zona za letenje vojnih vazduhoplova, kao i druge poslove razvoja i oblikovanja struktura vazdušnog prostora. Utvrđuje se nadležnost Vlade da odredi privremeno rezervisane i izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute, zabranjene zone, uslovno zabranjene zone, opasne zone i zone za letenje vojnih vazduhoplova i obaveza da se podaci o tome objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Propisuje se i da upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja predstavlja funkciju uspostavljenu radi podrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.

U čl. 44. i 45. propisuje se da se usluge u vazdušnoj plovidbi pružaju svim korisnicima u svrhu bezbednog, redovnog i ekspeditivnog odvijanja vazdušne plovidbe, da ih pruža pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i da obuhvataju usluge u vazdušnom saobraćaju (usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja i savetodavne usluge), usluge komunikacije, navigacije i nadzora, vazduhoplovno meteorološke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

U čl. 46, 47. i 48. se uređuju usluge kontrole letenja, definiše pojam kontrole letenja (niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi: sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama, sprečavanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama; obezbeđenja redovnosti i ekspedivnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja; identifikacije vazduhoplova i letećih objekata radi obaveštavanja vazduhoplova u letu; koordiniracije rada s kontrolama letenja susednih država; izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja i pokretanja akcije traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica), ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da propiše način na koji se pružaju usluge kontrole letenja, i utvrđuje da usluge kontrole letenja pružaju se u jedinicama kontrole letenja (aerodromska, prilazna i oblasna).

Propisuje se i da pri pružanju usluga kontrole letenja upotrebljavaju se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku, koje propisuje Direktorat, a propisuju se uslovi kada se mogu koristiti i izrazi na srpskom jeziku.

U čl. 49. i 50. definisan je pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu, propisano je da način na koji se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu određuje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane. Propisano je i da pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na engleskom jeziku, mogu da se koriste i izrazi na srpskom jeziku koje propiše ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Usluge uzbunjivanja (član 51) koje se pružaju odgovarajućim organizacijama, odnose se na vazduhoplov kome je potrebno pokretanje akcije traganja i spasavanja i odnose se na pružanje pomoći tim organizacijama, ako je to potrebno. Usluge uzbunjivanja pružaju se i u sklopu usluga kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu. Usluge komunikacije koje obuhvataju usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj mreži i tehničke sisteme vazdušne plovidbe koji omogućuju komunikacije zemlja-zemlja, vazduh-zemlja, zemlja-vazduh i vazduh-vazduh za potrebe vazdušne plovidbe, usluge navigacije koje obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe kojima se vazduhoplovima prosleđuju informacije o poziciji i vremenskoj udaljenosti i usluge nadzora koje obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe za utvrđivanje pojedinih pozicija vazduhoplova s ciljem bezbednog razdvajanja (član 52) takođe su propisane ovim zakonom.

U čl. 53. i 54. sadržane su odredbe koje propisuju obaveze pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora da obezbedi redovnost i pouzdanost usluga, da planira, projektuje, nabavi i koristi komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja. Pri pružanju tih usluga sistemi, uređaji, oprema i objekti se koriste prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja koji moraju da se čuvaju i ažuriraju.

U čl. 55, 56, 57. i 58. propisani su pojam i način pružanja vazduhoplovnih meteoroloških usluga, organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovne meteorološke usluge, obaveza pružalaca tih usluga na aerodromu da učine dostupnim osmotrene podatke kako bi se omogućilo pripremanje aerodromskih klimatoloških tabela za sve aerodrome i njihovo stavljanje na raspolaganje korisnicima usluga, ovlašćenje Direktorata da bliže odredi vrste i oblik osmotrenih podataka, način i vreme na koje se oni čuvaju, način njihovog preuzimanja za obradu i stavljanje klimatoloških tabela na raspolaganje korisnicima usluga, kao i obaveza obaveštavanja o meteorološkim uslugama koje se zahtevaju.

U čl. 59. i 60. definisan je pojam usluga vazduhoplovnog informisanja, utvrđeno ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da propiše način pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uključujući i zahteve koji se odnose na sistem kvaliteta, određen Integrisani vazduhoplovni informativni paket u kome se objavljuju vazduhoplovne informacije (odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj, informacije koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva, odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva i drugi podaci koji su značajni za letenje vazduhoplova) i propisano ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da odredi sadržaj i izgled elemenata Integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa, vrste podataka koji se unose u njega, izvore podataka, način prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka.

U čl. od 61. do 63. propisane su usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica, ovlašćenje Direktorata da organizuje i sprovodi sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica preko spasilačko-koordinacionog centra, pravo učesnika u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica na naknadu stvarnih troškova koji su nastali njegovim učešćem u traganju i spasavanju, ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da donese propis o pružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanju lica, ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da organizuje službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove, odnosno ovlašćenje da Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propiše način na koji se angažuju učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica.

U čl. 64, 65. i 66. propisani su pojam pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima sertifikat za pružanje usluga i koga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnom prostoru ili u delu vazdušnog prostora), izuzetak, tj. da za pružanje pojedinih usluga nije potreban sertifikat ni imenovanje od Vlade (usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica), odnosno nije potrebno imenovanje od Vlade (usluge komunikacije, navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja), uslovi koje privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik moraju da ispune da bi dobili sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i ovlašćenje da Direktorat bliže uredi uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i obrazac sertifikata.

Članom 67. predviđeno je da pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnom prostoru i drugih država, na osnovu međunarodnog ugovora, a članom 68. propisana obaveza koordiniranja pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi (postiže se tako što pružaoci usluga dogovaraju procedure po kojima obavljaju zajedničke poslove) koja se obezbeđuje ugovorom koji međusobno zaključuju pružaoci usluga.

U čl. 69. i 70. utvrđeni su uslovi pod kojima se pružaju usluge za potrebe Vojske Srbije, način i obim njihovog pružanja, način određivanja pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije (određuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane), kao i ovlašćenje da Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi, odnosno pružaoca tih usluga.

U članu 71. propisuju se obaveza pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi da elektronski snima ili na drugi način čuva sve podatke o pruženim uslugama, kao i ovlašćenje za donošenje propisa kojim se određuju vrste podataka koji se snimaju ili čuvaju na drugi način, način na koji se podaci čuvaju i vreme na koje se snimci i podaci čuvaju.

U čl. 72. i 73. propisuju se uslovi pod kojima Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo države u kojoj strana organizacija ima sedište (ako uslovi pod kojima je dokument izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje sertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi) s tim da se dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske zajednice prihvata bez vođenja postupka za priznavanje, i obaveza korisnika usluga u vazdušnoj plovidbi da plaćaju pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koje se obračunavaju i njihova visina određuje po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Treba imati u vidu da je Republika Srbija, pristupivši Završnom dokumentu Diplomatske konferencije o Protokolu kojim se menja Međunarodna konvencija o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960 godine, sačinjenom 12. februara 1981. godine i Multilateralnom sporazumu o rutnim naknadama od 12. februara 1981. godine, koji su potvrđeni u Narodnoj skupštini, preuzela međunarodnu obavezu da visinu naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (rutne naknade), način njihovog obračunavanja i naplate utvrđuje prema merilima koji su u tim međunarodnim aktima i propisana.

Glava peta se odnosi na vazdušni saobraćaj.

Članom 74. propisano da vazdušni saobraćaj obuhvata javni avio-prevoz, pružanje usluga iz vazduha, prevoz za sopstvene potrebe, druge vrste letenja, kao i letenje državnih vazduhoplova. Javni avio-prevoz i pružanje usluga iz vazduha jesu komercijalne (privredne) delatnosti u vazdušnom saobraćaju.

Čl. 75, 76. i 77. definisan je pojam i vrste javnog avio-prevoza. Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe koji je, uz plaćanje cene prevoza ili zakupnine, dostupan svima i pod jednakim uslovima i može da bude redovan ili vanredan. Definisan je redovan avio-prevoz i pojam linije, kao i pojam i vrste vanrednog avio-prevoza (čarter prevoz, avio-taksi, panoramsko letenje i medicinski prevoz).

Ovi pojmovi i definicije su usklađeni sa pojmovima i definicijama sadržanim u evropskoj regulativi, na čiju se primenu Republika Srbija obavezala zaključivanjem ECAA sporazuma.

Čl. od 78. do 86. propisuje se ko može da obavlja javni avio-prevoz i propisuju uslovi koje mora da ispuni privredno društvo ili drugo pravno lice za dobijanje operativne dozvole za obavljanje javnog avio-prevoza, na koga se odnose izuzeci, odnosno dodatni uslovii za izdavanje operativne dozvole, ovlašćenje Direktorata za izdavanje operativne dozvole, izuzetak u pogledu izdavanja operativne dozvole (panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ne podležu izdavanju operativne dozvole već samo izdavanju potvrde o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza), kao i način i rokovi u kojima se vrši provera ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole. Propisano je kada Direktorat menja, suspenduje i stavlja van snage operativnu dozvolu i poseban slučaj stavljanja van snage operativne dozvole (avio-prevoziocu koji u roku od šest meseci od izdavanja operativne dozvole ne otpočne da obavlja javni avio-prevoz ili koji otpočet javni avio-prevoz ne obavlja duže od šest meseci).

Imalac operativne dozvole je dužan da dostavi Direktoratu, na njegov zahtev, podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole. Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvole proveri da li avio-prevozilac još ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje i može u svako doba da ispita finansijsko poslovanje imaoca operativne dozvole, a u svakom slučaju to čini najmanje jednom u 12 meseci.

Direktorat je ovlašćen da propiše uslove pod kojima se operativna dozvola izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage, obrazac operativne dozvole i način na koji avio-prevozilac dostavlja finansijske izveštaje, a akt Direktorata kojim se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole plaća se naknada Direktoratu.

Potvrda o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili organu državne uprave koji ima opremu, osoblje i organizaciju koji omogućavaju da bezbedno obavlja onu vrstu komercijalnog avio-prevoza kojim namerava da se bavi. Potvrdu o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza izdaje Direktorat, na 12 meseci.

Propisani su uslovi za produženje važenja, izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage potvrde o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza, odnosu te potvrde i operativne dozvole, kao i ovlašćenje Direktorata da propiše uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza, merila po kojima se određuje vreme na koje se potvrda produžava i obrazac te potvrde, kao i pravo na naknadu za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu potvrde.

Predložena rešenja su u potpunosti usklađena sa odredbama ECAA sporazuma i evropskim propisima koji se odnose na uslove koje mora da ispuni avio-prevozilac za dobijanje operativne dozvole za obavljanje javnog avio-prevoza (Uredba Saveta (EC) br. 1008/2008 o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-prevoza u Zajednici od 24. septembra 2008. godine kojom su zamenjene Uredba Saveta (EEZ) br. 2407/92 od 23. jula 1992. godine o izdavanju dozvola avio-prevoziocima, Uredba Saveta (EEZ) br. 2408/92 od 23.jula 1992. godine o pristupu avio-prevozilaca Zajednice vazdušnim rutama unutar Zajednice i Uredba Saveta (EEZ) br. br 2409/92 od 23. jula 1992. godine o tarifama i cenama prevoza u javnom avio-prevozu).

Članom 87. uređen je zakup vazduhoplova. Obaveza domaćeg avio-prevozioca je da pre uzimanja vazduhoplova u zakup pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu, odnosno da, u slučaju kada domaći avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevoziocu, pribavi prethodnu saglasnost samo ako vazduhoplov daje u zakup bez posade. Propisani su bitni elementi ugovora o zakupu, ovlašćenje da Direktorat bliže odredi uslove pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu, s tim što je postupak odlučivanja o davanju saglasnosti hitan.

Predložena rešenja su u potpunosti usklađena sa odredbama ECAA sporazuma i evropskim propisima koji se odnose na zakup vazduhoplova (Uredba Saveta (EC) br. 1008/2008 o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-prevoza u zajednici od 24. septembra 2008. godine u delu koji se odnosi na zakup vazduhoplova).

Članom 88. propisano je prenošenje nadzornih prava i obaveza kada se vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije koristi u stranoj državi na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, u kom slučaju Republika Srbija može da zaključi ugovor sa stranom državom kojim se na tu državu prenose sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje, kao država registracije, ima u pogledu vazduhoplova, posle čega Republika Srbija više nije odgovorna za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje je prenela. Isti pravila važe i kada kada je vazduhoplov registrovan u stranoj državi, a koristi se u Republici Srbiji, po istim osnovama. Ugovor o prenošenju nadzornih prava i obaveza može da se zaključi samo s državom koja je članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, podleže registraciji kod nadležnog organa te organizacije, a predložena rešenja su usaglašena sa članom 83 bis Čikaške konvencije koji je Republika Srbija ratifikovala.

U čl. 89. do 94. sadržane su odredbe koje uređuju pravo domaćeg avio-prevozioca da samostalno odlučuju o tome na kojim linijama će obavljati redovan avio-prevoz u Republici Srbiji, odnosno da na liniji u međunarodnom redovnom avio-prevozu domaći avio-prevozilac može da obavlja prevoz pod uslovima koji su predviđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom. Propisano je i da domaći avio-prevozilac slobodno odlučuje o tome da li će obavljati međunarodni vanredni avio-prevoz.

Uređeni su bliži uslovi za obavljanje redovnog avio-prevoza na liniji na kojoj ne postoji komercijalni interes avio-prevozilaca za obavljanje redovnog avio-prevoza, a otvaranje ili održavanje linije je od značaja za privredni i društveni razvoj pojedine oblasti u Republici Srbiji (linija u javnom interesu), obaveza da se odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ovlašćenje da Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propiše bliže uslove za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu. Predložena rešenja koja se tiču prevoza na liniji u javnom interesu su usklađena sa evropskim propisom (Uredba Saveta (EC) br. 1008/2008 o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-prevoza u zajednici od 24. septembra 2008. godine, u delu koji se odnosi na uspostavljanje linije u javnom interesu).

Propisani su uslovi za izdavanje dozvole stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom. Takođe je uređen način određivanja cena prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu, obaveza da avio-prevozilac, u skladu sa uslovima koje nameću evropski propisi, iskaže ukupnu cenu redovnog avio-prevoza, koju čine cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uvećane za naknade i troškove koji se plaćaju uz cenu prevoza.

Propisani su i uslovi pod kojima Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine može, na predlog Direktorata, da ograniči ili obustavi javni avio-prevoza na liniji, ako su njime prekoračene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu ili granične vrednosti emisije buke u životnoj sredini, naročito ako prevoz u drugim vidovima saobraćaja pruža zadovoljavajući nivo usluga. Ova odredba predstavlja osnov za implementaciju evropskih propisa koji se odnose na operativna ograničenja u svrhu zaštite životne sredine (Uputstvo br. 2002/30/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26 marta 2002, godine o uspostavljanju pravila i procedura u vezi uvođenja operativnih restrikcija na aerodromima Zajednice zbog buke, Uputstvo br. 2002/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25 juna 2002,godine koje se tiče procene i upravljanja bukom i Uputstvo br. 2006/93/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 12 decembra 2006, godine o operacijama vazduhoplova koji su obuhvaćeni Delom II, Glava 3 , Knjiga 1 Aneksa 16 uz Čikašku konvenciju).

Pojam reda letenja, obaveza njegovog utvrđivanja i objavljivanja, način usaglašavanja reda letenja i obaveza avio-prevozioca da redovno i uredno obavlja redovan javni avio-prevoz prema objavljenom redu letenja i uslovi kada avio-prevozilac može, dok važi red letenja, obustaviti prevoz ili izmeniti red letenja na nekoj liniji, takođe su propisani ovim zakonom.

Pojam i razvrstavanje usluga iz vazduha i uslovi koje mora da ispuni privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave ili preduzetnik da bi mu Direktorat izdao potvrdu o osposobljenosti za obavljanje komercijalnog avio-prevoza, ovlašćenje da Direktorat odredi vrste usluga iz vazduha i bliže uslove i način pružanja tih usluga propisani su članom 95, a članom 96. propisano je šta obuhvata prevoz za sopstvene potrebe (letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe, kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ, pravno lice ili preduzetnik, kao korisnik vazduhoplova, bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari), kao i ovlašćenje da Direktorat propiše uslove i način obavljanja prevoza za sopstvene potrebe.

U čl. 97. i 98. propisano je sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta, popularizacije i razvoja vazduhoplovstva, kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama), uslovi i način pod kojima se obavlja sportsko i amatersko letenje, odnosno održavaju vazduhoplovne manifestacije. Predviđeni su i uslovi koje je organizator manifestacije dužan da ispuni, odnosno podaci koje je obavezan da dostavi uz zahtev za odobrenje manifestacije.

Pojam aerodroma (kopnena ili vodena površina sa platformama, manevarskim površinama, uređajima, objektima i instalacijama, koja je namenjena za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova), pojam letilišta i terena, podela aerodroma (civilni, vojni i mešoviti), podela civilnih aerodroma prema nameni i pojam vojnih i mešovitih aerodroma definisani su u delu Zakona koji se odnosi na aerodrome (članovi 99, 100. i 101).

Članom 102. propisani su uslovi za korišćenje aerodroma u vazdušnom saobraćaju (kada operater aerodroma ima dozvolu za korišćenje aerodroma, ako je aerodrom upisan u Registar aerodroma Republike Srbije i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja), uslovi za korišćenje letilišta i terena i ovlašćenje Direktorata da bliže odredi uslove pod kojima se letilišta i tereni koriste u vazdušnom saobraćaju.

U članu 103. određuje se pojam operatera aerodroma (privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma i koji je upisan u Registar aerodroma) i njegova obaveza da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine korišćenje aerodroma ako aerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

U čl. 104. do 109, propisano je kada privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan da pruža aerodromske usluge može da podnese zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma (posle izgradnje aerodroma), ovlašćenje Direktorata za izdavanje te dozvole, uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma (ako aerodrom ispunjava bezbednosne i druge uslove u vezi s namenom, klasom, kategorijom, kapacitetom i infrastrukturom i ostale uslove koje propiše Direktorat) i uslovi kada je operater aerodroma dužan da podnese zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma.

Registar aerodroma je javna knjiga koju vodi Direktorat, a propisana je sadržina Registra, uslovi za upis i brisanje iz Registra aerodroma, kao i ovlašćenje za donošenje propisa o sadržini i načinu vođenja Registra aerodroma. Predviđeno je i kada aerodrom može da se koristi za međunarodni javni avio-prevoz (ako operater aerodroma trajno obezbedi uslove za prelazak državne granice), ovlašćenje ministra nadležnog za poslove saobraćaja da odredi aerodrome koji se koriste za međunarodni javni avio-prevoz, ovlašćenje Direktorata da donese propis kojim se bliže razvrstavaju aerodromi i određuju uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje aerodroma i da naplati naknadu za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, letilišta i terena.

U čl. od 110. do 115. uređeni su posebni uslovi za izgradnju aerodroma, obaveza investitora da pri izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju aerodroma poštuje propise o izgradnji objekata, kao i posebne uslove koje propiše Direktorat koji treba da omoguće bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja, obaveza investitora da od Direktorata pribavi potvrdu za plansku i tehničku dokumentaciju i ovlašćenje Direktorata da naplati naknadu za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde za plansku i tehničku dokumentaciju.

Pojam i vrste prepreka koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, način njihovog uklanjanja, rušenja i obeležavanja, obaveza pribavljanja potvrde za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja na području aerodroma ili izvan područja aerodroma, koji mogu, kao prepreka, uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja (antenski stubovi, dimnjaci, tornjevi, dalekovodi, drveće, emisioni uređaji i sl) i potvrda za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji emituju ili reflektuju radio-zračenje uređeni su ovim zakonom. Propisano je ovlašćenje Direktorata da bliže uredi uslove pod kojima mogu da se postave objekti, instalacije i uređaji koji emituju ili reflektuju radio-zračenje, kao i pravo na naknadu Direktoratu za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji mogu biti prepreka i onih koji emituju ili reflektuju radio-zračenje.

Zabrana korišćenja i obrađivanja zemljišta, stvaranje deponija smeća, gajenje žitarica i preduzimanje ostalih aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma koji ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu i obaveza operatera aerodroma u vezi sa osmatranjem kretanja ptica u području aerodroma i njihovog rasterivanja uređeni su članom 116.

U čl. od 117. do 125. utvrđena je obaveza operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma da odredi uslove za korišćenje aerodroma, da obezbedi pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu, redovno održava manavarske površine i platforme i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja, a propisano je i ovlašćenje Direktorata da uredi održavanje, pregled i obeležavanje aerodromskih objekata.

Određuje se kada vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti aerodrom i kada civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove. Određuju se uslovi za poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavljaju javni avio-prevoz (sa aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšteg aerodroma), kao i izuzetak, u vanrednim prilikama, kada je poletanje ili sletanje vazduhoplova koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz dopušteno i sa aerodroma koji se koristi za domaći javni avio-prevoz, opšteg aerodroma ili posebnog aerodroma, ukoliko operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice.

Propisano je da se prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova odvija sa aerodroma koji se koristi za međunarodni javni avio-prevoz, propisani su i izuzeci, odnosno uslovi pod kojima se može dozvoliti da strani vazduhoplov poleti sa aerodroma i sleti na aerodrom koji se ne koristi za međunarodni javni avio-prevoz, kao i ovlašćenje Direktorata da propiše pod kojim uslovima vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma i ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da propiše pod kojim uslovima vojni vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma, što je uređeno članom 125.

U čl. 126. do 132. propisana je obaveza operatera aerodroma da obezbedi aerodromske službe (spasilačko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinske pomoći ili vatrogasno obezbeđenje i medicinsko obezbeđenje, prema propisu Direktorata, a na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima i službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, kao i za obavljanje pregleda obezbeđivanja), propisane su usluge zemaljskog opsluživanja koje je operater aerodroma dužan da obezbedi na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz, vrste tih usluga i ko ima pravo da ih pruža (operater aerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji pribavi dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, koju izdaje Direktorat, na određeno vreme).

Ovlašćenje da Direktorat donese propis o organizacionim, finansijskim, tehničkim, tehnološkim i personalnim uslovima za izdavanje dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno uslovi pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i naknada Direktoratu za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole takođe su propisani ovim zakonom.

Određeno je kada avio-prevozilac može, za sopstvene potrebe, da obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (samoopsluživanje), obaveza avioprevozioca da za samoopsluživanje pribavi dozvolu Direktorata i ovlašćenje Direktorata da propisom odredi uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za samoopsluživanje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i ovlašćenje Direktorata da naplati naknadu za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za samoopsluživanje.

Utvrđena je obaveza pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja da sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o naknadi za korišćenje aerodromske infrastrukture, a visinu te naknade određuje operater aerodroma, uz prethodnu saglasnog vlasnika aerodroma.

Predviđeno je ovlašćenje Direktorata da odredi usluge zemaljskog opsluživanja kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, uslove pod kojima pojedine usluge mogu da se izuzmu od samoopsluživanja, uslove pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga, odnosno avio-prevozilaca koji mogu da se samoopslužuju, merila po kojima se biraju pružaoci usluga i postupak po kome se oni biraju. Direktorat može odrediti i uslove pod kojima može da se ograniči broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje.

Predložena rešenja su upodobljena sa evropskim propisima koji uređuju opsluživanje na aerodromima (Uputstvo Saveta (EU) broj 96/67/EZ od 15. oktobra 1996. o pristupu tržištu opsluživanja vazduhoplova na aerodromima Zajednice) i otvaraju mogućnost za tržišnu konkurenciju u toj oblasti.

Obaveza operatera aerodroma koji je namenjen za javni avio-prevoz da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge, sastav i nadležnosti Saveta i ovlašćenje Direktorata za donošenje propisa o načinu obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i načinu njegovog rada, propisani su članom 133. a članom 134. pravo operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma na aerodromsku naknadu, vrste tih naknada, način određivanja njihove visine i ovlašćenje Direktorata da donese propis kojim bliže opisuje usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma.

Glava sedma odnosi se na vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode.

Uslovi pod kojima može da se koristi vazduhoplov u vazdušnom saobraćaju (ako je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije ili Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije i koji je kontinuirano plovidben, odnosno samo prema svojoj kategoriji, vrsti i nameni) i ovlašćenje Direktorata za donošenje propisa kojim se vrši razvrstavanje vazduhoplova, odnosno ministra nadležnog za poslove odbrane da donese propis o razvrstavanju vojnih vazduhoplova, uređeni su čl. 135. i 136.

U čl. od 137. do 146. uređuju se javne knjige, Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidencija vazduhoplova Republike Srbije i propisuje njihova sadržina.

Propisane su kategorije vazduhoplova koji se upisuju u Registar vazduhoplova i Evidenciju vazduhoplova, uslovi za upis i brisanje iz Registra vazduhoplova, ovlašćenje Direktorata da izvrši upis u Registar vazduhoplova i da izda uverenje o registraciji vazduhoplova, pojam privremenog upisa u Registar vazduhoplova, sadržina Registra vazduhoplova, osnov za upis prava svojine i založnog prava, kao i shodna primena odredaba o Registru vazduhoplova na Evidenciju vazduhoplova. Inače, u Evidenciju vazduhoplova upisuju se neke vrste vazduhoplova posebne kategorije, kao što su vazduhoplov čija je masa u poletanju bez posade manja od 70 kg, zmaj bez motora i paraglajder.

Vazduhoplov koji je upisan u Registar ili Evidenciju vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije. Propisani su znaci državne pripadnosti, kao i obaveza da vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.

Treba imati u vidu da uspostavljanje i vođenje Registra vazduhoplova, kao i ostalih registara za čije je vođenje nadležan Direktorat, predstavlja međunarodnu obavezu koju je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Čikaške konvencije (posebno odredbe od 17. do 21. Konvencije). Tu obavezu je i do sada izvršavala na način da je registre vodio organ nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva i predložena rešenja u potpunosti su identična rešenjima koja su propisana i standardizovana u ostalim zemljama članicama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Obaveza da se uverenje o registraciji vazduhoplova, potvrda o plovidbenosti vazduhoplova, potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova, dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale i druge isprave i knjige koje propiše Direktorat nalaze u vazduhoplovu koji je upisan u Registar vazduhoplova, dok leti, ovlašćenje Direktorata da propiše sadržinu i način vođenja knjiga koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu dok je u letu, kao i pitanja koja se tiču isprava i knjiga vojnih vazduhoplova, uređeni su članovima 147. i 148.

U čl. 149, 150. i 151. definiše se pojam vazduhoplovno-tehničke delatnosti i organizacije, uređuje dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, ovlašćenje Direktorata da propiše uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti i obrazac dozvole. Propisuju se uslovi pod kojima Direktorat može da prizna dokument koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države (ako uslovi pod kojima je izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti), odnosno prihvati dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske zajednice (prihvata se bez vođenja postupka za priznavanje).

Propisano je pravo na naknadu Direktoratu za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole, kao i za njenu izmenu, odnosno za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta.

Projektovanje vazduhoplova ili vazduhoplovnog proizvoda je postupak u kome se izrađuje dokumentacija koja je neophodna da bi se proizveo ili modifikovao vazduhoplov ili vazduhoplovni proizvod; proizvodnja može biti proizvodnja prototipa, serijska proizvodnja i amaterska proizvodnja (član 152). Istim članom propisano je da se uslovi pod kojima se projektuju i proizvode vazduhoplovi i vazduhoplovni proizvodi određuju propisom Direktorata.

U članovima od 153. do 155. propisan je postupak i način utvrđivanja tipa vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda, uslovi i postupak za izdavanje potvrde o tipu, određeni uslovi pod kojima vazduhoplov ili vazduhoplovni proizvod mogu da se koriste u vazdušnom saobraćaju, ograničenja u korišćenju, tehnička dokumentacija o tipu vazduhoplova ili vazduhoplovnog proizvoda i priručnici za korišćenje i održavanje vazduhoplova ili vazduhoplovnog proizvoda, a za vazduhoplov određuje se i nivo generisane buke. Propisuju se uslovi pod kojima može da se prizna dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države i nadležnost Direktorata da bliže uredi ova pitanja.

Članom 156. utvrđene su okolnosti pod kojima vazduhoplovu ili vazduhoplovnom proizvodu, koji imaju grešku u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku gradnje, ispitivanju, korišćenju ili održavanju, koja utiče na plovidbenost, može biti suspendovana, izmenjena ili stavljena van snage potvrda o tipu.

Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova je stanje u kome vazduhoplov ispunjava zahteve iz potvrde o tipu, sposoban je da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju i ispunjava ostale uslove koji su potrebni za njegovu plovidbenost, koje propiše Direktorat (član 157).

Članom 158. propisani su uslovi, postupak i ovlašćenje za izdavanje potvrde o plovidbenosti i njena sadržina, kao i obaveza da Direktorat, kada prvi put izdaje potvrdu o plovidbenosti, izdaje i potvrdu o proveri plovidbenosti, koja važi 12 meseci.

U članu 159. utvrđeno je kad se obavlja osnovni pregled vazduhoplova i ko ga obavlja, a u čl. 160, 161. i 162. propisuju se uslovi i postupak za produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti, rok na koji se potvrda produžava, periodični pregled vazduhoplova čija je svrha da Direktorat posle periodičnog pregleda odluči o tome da li će produžiti potvrdu o proveri plovidbenosti ili ne i ko vrši taj pregled (vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to i koju izabere korisnik vazduhoplova), a propisuje se i pravo korisnika vazduhoplova ili vazduhoplovno-tehničke organizacije kojoj je korisnik poverio održavanje vazduhoplova, da obavlja kontrolni pregled vazduhoplova.

Članom 163. određeno je da vazduhoplov koji obavlja javni avio-prevoz mora da ispuni dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti i da se ti dodatni uslovi odnose na utvrđivanje liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije, kao i da obe liste utvrđuje korisnik vazduhoplova, a odobrava ih Direktorat.

Korisnik vazduhoplova dužan je da obavi radove na održavanju vazduhoplova koji su predviđeni programom održavanja vazduhoplova ako se kontinuirana plovidbenost vazduhoplova prekine (član 164), a istim članom je definisan i pojam programa održavanja vazduhoplova (skup mera i procedura koje se preduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova), odnosno obaveza da program održavanja vazduhoplova odobri Direktorat.

Direktorat izdaje dozvolu za tehnički let od aerodroma na kome se vazduhoplov zatekao do aerodroma na kome će se obaviti radovi na održavanju vazduhoplova, ako vazduhoplov zbog kvara, oštećenja ili drugog razloga više nije kontinuirano plovidben, a može bezbedno da obavi tehnički let (član 165). Istim članom je predviđeno da Direktorat, po potrebi, može da utvrdi ograničenja pod kojima se obavlja tehnički let.

Probni let je provera vazduhoplova u letu kojom se proveravaju tehnički uslovi za plovidbenost vazduhoplova, motora, elise, delova i uređaja, radi utvrđivanja tipa ili se proveravaju tehnički uslovi plovidbenosti utvrđeni u dokumentu o tipu, a uslove i način izvršavanja probnog leta propisuje Direktorat (član 166).

U članu 167. sadržan je pravni osnov za donošenje propisa kojim će se urediti uslovi pod kojima se izdaju, menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage potvrda o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti, obrasci tih potvrda, ograničenja koja se upisuju u potvrdu o plovidbenosti, način na koji se obavljaju osnovni i periodični pregled vazduhoplova i kome se plaća naknada za periodični pregled vazduhoplova, sadržina i način na koji se primenjuje program održavanja vazduhoplova, način utvrđivanja liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije i uslovi pod kojima se izdaje dozvola za tehnički let, a u članu 168. ovlašćenje da Direktorat bliže uredi plovidbenost vazduhoplovnog proizvoda.

Obzirom da se ovde radi o veoma obimnoj i delikatnoj materiji, da rešenja moraju biti usklađena sa evropskim zahtevima i evropskim standardima, a da se ti zahtevi i standardi sa snažnim razvojem vazduhoplovstva u svetu neprekidno menjaju i dopunjavaju, smatrali smo da je najcelishodnije da se ovim zakonom propiše samo pravni osnov, a da se podzakonskim aktima bliže urede gore pomenuti uslovi, što nikako ne utiče na pravnu sigurnost vazduhoplovnih subjekata.

Članom 169. propisuje se kada strani vazduhoplov može biti podvrgnut unutrašnjem i spoljašnjem pregledu na platformi dok se nalazi na aerodromu u Republici Srbiji. Taj se pregled odvija prema procedurama i standardima, koje je odredilo telo Evropske zajednice nadležno za bezbednost u vazduhoplovstvu.

Ovim članom se obezbeđuje delotvorna primena međunarodnih standarda bezbednosti kakvi važe u Evropskoj zajednici, koji se odnose na pravila i postupke za preglede na platformi vazduhoplova iz trećih država koji sleću na aerodrome u državama članicama, a sve u okviru celokupne strategije Evropske zajednice o uspostavljanju i održavanju visokog i ujednačenog nivoa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Evropi. Predloženo rešenje je u skladu sa Uputstvom Evropskog parlamenta i Saveta broj 2004/36/EZ od 21. aprila 2004. godine o bezbednosti vazduhoplova iz trećih država koji koriste aerodrome Zajednice, Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 2111/2005 od 14. decembra 2005. godine o uspostavljanju liste Zajednice koja se odnosi na avio-prevozioce kojima je zabranjeno letenje u Zajednici, o obaveštavanju putnika u vazdušnom saobraćaju o identitetu stvarnih avio-prevozilaca i kojom se ukida član 9. Uputstva 2004/36/EZ; Uputstvom Komisije 2008/49/EZ od 16. aprila 2008. godine o izmenama i dopunama Aneksa II Uputstva Evropskog parlamenta i Saveta 2004/36/EZ od 21. aprila 2004. godine o bezbednosti vazduhoplova iz trećih država koji koriste aerodrome Zajednice; Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 596/2009 od 18. juna 2009. godine kojom se neki akti za koje se koristi član 251. Ugovora prilagođavaju Odluci Saveta 1999/468/EZ u pogledu podrobnog regulatornog postupka – Prilagođavanje podrobnom regulatornom postupku – Deo četvrti.

Posebna glava Zakona odnosi se na vazduhoplovno osoblje.

U čl. od 170. do 176. definisan je pojam vazduhoplovnog osoblja i razvrstavanje vazduhoplovnog osoblja, propisano je da za obavljanje poslova koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja vazduhoplovno osoblje mora da ima odgovarajuću dozvolu koja sadrži ovlašćenja imaoca dozvole, a da za obavljanje poslova koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja vazduhoplovno osoblje mora da ima odgovarajuću potvrdu o obučenosti u koju se upisuju ovlašćenja imaoca potvrde. Stručnu osposobljenost proveravaju ispitivači koje ovlasti Direktorat. Direktorat bliže određuje postupak po kome se proverava stručna osposobljenost.

Potvrdom o obučenosti potvrđuje se da je njen imalac osposobljen da obavlja određene stručne poslove u vazduhoplovstvu, a potvrdu izdaje centar za obuku vazduhoplovnog osoblja koji je sproveo obuku. Potvrda se izdaje na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Definisan je pojam autorizacije koja je posebna isprava kojom se jedno lice ovlašćuje da, u ime Direktorata, preduzme neku radnju ili obavlja određene poslove, izuzev odlučivanja u okviru poverenih poslova državne uprave, kao i ovlašćenje Direktorata da izdaje autorizaciju na određeno vreme i da bliže propiše uslove pod kojima se autorizacija izdaje.

U članu 177. sadržano je ovlašćenje Direktorata da propisom bliže odredi uslove pod kojima se izdaje dozvola i upisuje ovlašćenje u dozvolu, vreme na koje se izdaju dozvola i autorizacija, vreme na koje važe ovlašćenja koja su upisana u dozvolu, uslove pod kojima se menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage dozvola i autorizacija, uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage ovlašćenja koja su upisana u dozvolu i obrasce dozvole i autorizacije. Odredbom ovog člana je propisano da se plaća naknada Direktoratu za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole i autorizacije, za upis ovlašćenja u dozvolu i produženje važenja dozvole, autorizacije ili ovlašćenja koje je sadržano u dozvoli, kao i po zahtevu za izmenu autorizacije.

U članu 178. propisan je Upisnik vazduhoplovnog osoblja koji vodi Direktorat i evidencije vazduhoplovnog osoblja koje vode centri za obuku. Propisano je ovlašćenje da Direktorat uredi sadržinu i način vođenja registra i evidencija, a za vojno vazduhoplovno osoblje, ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane da vodi Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja i propisuje sadržinu i način vođenja tog upisnika.

U čl. od 179. do 183. sadržane su odredbe koje uređuju centre za obuku vazduhoplovnog osoblja, uslove pod kojima se može steći svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja i ovlašćenje Direktorata da izda potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, propisuju se uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja i obrazac potvrde, uslove pod kojima Direktorat odobrava nastavne programe po kojima se sprovodi obuka vazduhoplovnog osoblja i priznaje stručna obuka, odnosno dozvole i ovlašćenja stečeni u inostranstvu. Kod polaganja ispita za izdavanje dozvole i potvrde o obučenosti priznaju se obuka, zvanja i drugi uslovi koje je vojno vazduhoplovno osoblje ostvarilo za vreme obavljanja vojne službe, pod uslovima koje propiše Direktorat, a propisno je i ovlašćenje da Direktorat vodi evidenciju centara za obuku vazduhoplovnog osoblja i propisuje sadržinu i način vođenja te evidencije.

U čl. od 184. do 186. propisuju se uslovi za suspenziju (delimičnu ili potpunu) korišćenja dozvole vazduhoplovnog osoblja čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, ovlašćenje vazduhoplovnog inspektora da na licu mesta donese pismeno rešenje kojim imaocu dozvole zabranjuje rad i da u narednih 72 sata i dostavi Direktoratu obrazloženi pismeni predlog za delimičnu ili potpunu suspenziju korišćenja dozvole. Ovu meru vazduhoplovni inspektor izriče samo ako inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvole odstupa od propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja. Propisuje se i rok u kojem je Direktorat dužan da odluči o tom predlogu.

Propisana je sadržina i period trajanja rešenja o suspenziji, kao i slučajevi kad se imaocu dozvole može naložiti dodatna obuka u centru za obuku vazduhoplovnog osoblja i polaganje odgovarajućeg teorijskog ili praktičnog dela ispita koji se inače polaže radi izdavanja dozvole, kao i vanredna provera njegove zdravstvene sposobnosti, odnosno kada je Direktorat ovlašćen da stavi van snage dozvolu ili pojedino ovlašćenje. Rešenje o suspenziji korišćenja dozvole je konačno u upravnom postupku, odnosno protiv njega žalba nije dozvoljena.

Predviđena je naknada za postupanje po zahtevu za izdavanje i izmenu potvrde i za priznavanje strane stručne obuke i priznavanja stranih dozvola i ovlašćenja.

U članu 187. sadržana je obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne isprave, odnosno da, dok je na dužnosti, kod sebe ima dozvolu ili potvrdu o obučenosti, kao i obaveza letačkog osoblja i kontrolora letenja da uz dozvolu nose lekarsko uverenje dok su na dužnosti. Lice koje je na praktičnoj obuci dužno je da kod sebe ima ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke.

U čl. od 188. do 193. uređuju se uslovi u pogledu zdravstvene sposobnosti letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja čija se ispunjenost dokazuje lekarskim uverenjem odgovarajuće klase, uslovi koje treba ispuniti za izdavanje lekarskog uverenja odgovarajuće klase, ovlašćenje za izdavanje lekarskog uverenja, uslovi koje zdravstvene ustanove i lekari moraju da ispune za sticanje potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, kao i ovlašćenje Direktorata da vodi evidenciju zdravstvenih ustanova i lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti i da bliže odredi uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, vreme na koje se potvrda izdaje i obrazac potvrde. Za postupanje po zahtevu za ispitivanje zdravstvene sposobnosti plaća se naknada zdravstvenoj ustanovi, dok se za izdavanje prvog lekarskog uverenja plaća naknada Direktoratu.

Propisano je dodatno razmatranje zdravstvene sposobnosti kada lice nije zadovoljno izdatim lekarskim uverenjem, u kom slučaju može da se izjavi žalba lekarskoj komisiji koju obrazuje direktor Direktorata, s liste stručnjaka–lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti .

Odredbe koje uređuju zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog osoblja koje neposredno utiče na bezbednost usklađene su sa evropskim zahtevima sadržanim u JAR FCL 3 (u pogledu uslova koje treba da ispuni letačko osoblje radi sticanja, produženja važenja i obnavljanja lekarskog uverenja klase 1 i klase 2) i dokumentu EVROKONTROLA “Uslovi za sticanje evropskog lekarskog uverenja klase 3 za kontrolore letenja“.

Broj članova i sastav posade vazduhoplova utvrđen je potvrdom o tipu vazduhoplova, priručnikom za upravljanje vazduhoplovom, operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (kojim se određuju prava i obaveze posade vazduhoplova) i propisom koji donosi Direktorat (član 194).

U čl. 195. do 199. definisan je pojam pilota vazduhoplova (član posade vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom ili učestvuje u upravljanju njime), propisana ograničenja za obavljanje poslova pilota u zavisnosti od godina starosti i vrste prevoza koji pilot obavlja, definisan pojam i način određivanja vođe vazduhoplova i njegove dužnosti i odgovornosti, kao i dužnost članova posade i putnika da se povinuju naređenjima vođe vazduhoplova. Propisano je ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da bliže uredi radno vreme članova posade u javnom avio-prevozu i drugim komercijalnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju, dužinu vremena leta, vreme na koje se član posade oslobađa svih dužnosti i dežurstava, odmore članova posade u redovnom avio-prevozu i drugim komercijalnim delatnostima i plaćeno odsustvo letačkog osoblja radi održavanja psiho-fizičke kondicije, kao i radno vreme kontrolora letenja na operativnom radnom mestu i pravo kontrolora letenja na plaćeno odsustvo radi održavanja psiho-fizičke kondicije.

Predložena materijalna rešenja su usklađena sa standardima i preporučenom praksom sadržanom u Aneksu 1. uz Čikašku konvenciju i upodobljena sa evropskim propisima koji se tiču orgnizacije radnog vremena zaštite radnika na radu u civilnom vazduhoplovstvu (Uredba 2000/79/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 27. novembra 2000. koja se odnosi na Evropski sporazum o organizaciji radnog vremena mobilnih radnika u civilnom vazduhoplovstvu, Uputstvo  89/391EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 12 juna 1989. o uvođenju mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja radnika na radu i Uputstvo 2003/88/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 4. novembra 2003. godine o određenim aspektima organizacije radnog vremena).

Zaštita od buke i emisije izduvnih gasova propisani su u posebnoj glavi Zakona (Glava deveta).

Propisana je obaveza vazduhoplovnih subjekata da preduzimaju mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu, ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, da uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine propiše mere zaštite, dopuštene nivoe emisije buke i emisije izduvnih gasova na aerodromima, način na koji se prati emisija, operativna ograničenja na pojedinim tačkama aerodroma, kao i mere zaštite životne sredine na aerodromu. Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupak merenja buke na aerodromima. Propisane su dužnosti operatera aerodroma u pogledu primene mera zaštite životne sredine pri korišćenju aerodroma, njegova obaveza da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova, pravo operatera da naplati naknadu od korisnika vazduhoplova za zaštitu životne sredine od buke i emisije izduvnih gasova i način raspodele i namena tih sredstava od strane operatera aerodroma i Fonda za zaštitu životne sredine (članovi od 200. do 203).

Pojam udesa i ozbiljnih nezgoda, obaveza istraživanja i analize udesa i ozbiljnih nezgoda u svrhu otkrivanja uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda u vazduhoplovstvu i cilj tog istraživanja i analize, definisani su članovima 204. i 205.

Obrazuje se Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova koja je nadležna za istraživanje svakog udesa i svake ozbiljne nezgode vazduhoplova (član 206), uređena su pitanja koja se odnose na samostalnost i nezavisnost Komisije (član 207), pitanja imenovanja predsednika i članova Komisije (član 208) i odgovornost predsednika Komisije (član 209), obaveze predsednika Komisije u slučaju da strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu u Republici Srbiji (član 210) i odnos Komisije sa istražnim organima (član 211).

Utvrđena su ovlašćenja i obaveze predsednika i članova Komisije pri istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda, a naročito obaveza obezbeđivanja mesta udesa ili ozbiljne nezgode i sačinjavanja završnog izveštaja o rezultatima istraživanja Komisije i njegovog dostavljanja Vladi, odnosno javnog publikovanja (čl. 212, 213. i 214).

Ako su civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplov učestvovali u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, tada udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija, a ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvovali domaći ili strani vojni vazduhoplovi, takav udes istražuje posebna komisija (članovi 215. i 216), a utvrđen je i pravni osnov za donošenje propisa kojim će se bliže odrediti uslovi pod kojima se imenuje Komisija, mešovita civilno-vojna komisija, način njihovog rada i način istraživanja (član 217).

Pojam olakšica u vazduhoplovstvu, Nacionalni program za olakšice u vazduhoplovstvu i ovlašćenje za donošenje tog programa (donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja), obaveze u pogledu sprovođenja Programa za olakšice, kao i osnov za osnivanje Nacionalnog komiteta za olakšice u vazduhoplovstvu kao povremenog radnog tela Vlade, njegov sastav i druga pitanja koja se odnose na rad Nacionalnog komiteta za olakšice u vazduhoplovstvu uređeni su članovima 218. i 219. Obaveza države da donese Nacionalni program za olakšice u vazduhoplovstvu i obrazuje Nacionalni komitet za olakšice u vazduhoplovstvu neposredno proizlazi iz odredaba Čikaške konvencije (posebno ističemo član 22. Konvencije), odnosno Aneksa 9 uz pomenutu konvenciju.

U čl. od 220. do 227. uređuje se obezbeđivanje u vazduhoplovstvu sa aspekta definisanja mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja (protivpravne radnje) i sprečava da se tim protivpravnim radnjama ometaju putnici, ostala lica koja obavljaju poslove u vazduhoplovstvu i ugrožava imovina.

Aktom Vlade određuju se mere i postupci kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja, obaveze državnih organa i drugih subjekata u vezi sa sprovođenjem mera obezbeđivanja, delovanje u vanrednim situacijama, određivanje obezbeđivano-restriktivnih zona i uslova za ulazak i kretanje u njima, kontrola efikasnosti mera obezbeđivanja, kontrola načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja, obuka, kao i uslovi koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja.

Propisuje se pravni osnov za osnivanje Nacionalnog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu kao povremenog radnog tela Vlade koji, radi koordinacije delovanja organa i organizacija koje sprovode mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju, obrazuje Vlada i utvrđuje se ovlašćenje da Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, bliže propiše sastav i način njegovog rada.

Utvrđuje se obaveza operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma da na aerodromu obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i dužnost operatera aerodroma, pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja, domaćeg i stranog avio-prevozioca i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, prema aktu Vlade o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu, a ti programi se primenjuju kad ih odobri Direktorat.

Definiše se pojam obezbeđivano-restriktivne zone aerodroma, obaveza i način vršenja pregleda obezbeđivanja putnika, ručnog prtljaga, predatog prtljaga, robe i pošte i kontrola pristupa lica i vozila u obezbeđivano-restriktivnoj zoni, kao i dužnost operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma da obezbedi prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma; odgovarajuće prostorije za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja.

Pregled obezbeđivanja može da obavlja operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju pregleda obezbeđivanja, uz neposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Propisano je i ovlašćenje za donošenje podzakonskog propisa kojim će se bliže urediti način na koji se obavlja pregled obezbeđivanja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje pregleda obezbeđivanja, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole i pravo da se nadoknade troškovi obezbeđenja materijalno tehničkih uslova za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i troškovi sprovođenja pregleda obezbeđivanja iz naknade za obezbeđivanje koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da obezbedi prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja (član 228), a troškovi ostvarivanja materijalno-tehničkih uslova za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i troškovi sprovođenja pregleda obezbeđivanja nadoknađuju se iz naknade za obezbeđivanje koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma (član 229).

Zabranjeno je unošenje hladnog ili vatrenog oružja, municije, eksplozivnih, zapaljivih i opasnih materija, kao i sredstava i predmeta koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta u putničku kabinu vazduhoplova i obezbeđivano-restriktivnu zonu i propisuju se izuzeci u pogledu nošenja i korišćenja oružja i municije, odnosno procedure koje se primenjuju na transport hladnog i vatrenog oružja ili municije. Način postupanja sa eksplozivnim, zapaljivim ili opasnim materijama, kao i sredstvima i predmetima koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta propisuje Direktorat (član 230). Propisana je zabrana ulaska u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije da se podvrgne pregledu obezbeđivanja i obaveza lica i motornih vozila da imaju odgovarajući znak identifikacije za ulazak u tu zonu i za kretanje u njoj, radi obavljanja poslova (član 231).

Treba istaći da je glava dvanaesta Zakona koja se odnosi na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu uređena po ugledu na Aneks 17. uz Čikašku konvenciju i Dokument 30 ECAC, koji je bazični evropski propis koji uređuje osnove obezbeđivanja na evropskim aerodromima, na jedinstven način. Takođe, imala se u vidu i evropska regulativa koja uređuje zajednička pravila za zaštitu civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja, odnosno Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 300/2008 od 11. marta 2008. godine o zajedničkim pravilima u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu, Uredba Komisije (EZ) br. 272/2009 od 2. aprila 2009. godine o dopuni osnovnih zajedničkih standarda u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu, Uredba Komisije (EZ) br. 1138/2004 od 21. juna 2004. godine kojom se uvodi zajednička definicija kritičnih delova zaštitno-restriktivne zone aerodroma i Uredba Komisije (EZ) br. 1486/2003 od 22. avgusta 2003. godine o pravilima po kojima se sprovodi inspekcija u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu.

U Glavi trinaestoj propisan je organ i organizacija nadležni za vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji.

U članu 232. bliže su propisani poslovi državne uprave koje je ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja dužno da obavlja, naročito u pogledu: oblikovanja i vođenja politike Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja; strategije razvoja vazdušnog saobraćaja; uređenja sistema vazdušnog saobraćaja; inspekcijskog nadzora u vazduhoplovstvu; nadzora nad radom Direktorata u vršenju poverenih javnih ovlašćenja i drugih poslova koji su određeni ovim i drugim zakonom.

Ovim zakonom osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao javna agencija koja nad kojom osnivačka prava vrši Vlada u ime Republike Srbije. Direktorat ima svojstvo pravnog lica. Propisuju se poslovi Direktorata i određuju poslovi državne uprave koji se ovim zakonom Direktoratu poveravaju. Direktorat je i nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi, prema propisima Evropske zajednice, i kao takav izdaje sertifikat o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje (čl. 233. i 234).

Osnivanje nezavisne agencije kojoj je povereno, kao javno ovlašćenje, obavljanje poslova državne uprave u oblasti vazduhoplovstva i jasno razgraničenje nadležnosti između ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i te agencije je upravo ono na čemu insistira Evropska komisija u pogledu izgradnje administrativnih kapacitete u oblasti civilnog vazduhoplovstva i što je i obrazložila u poslednjem Izveštaju o napretku Srbije ka EU za 2009. godinu.

Materijalna rešenja su predložena po ugledu na rešenja predviđena Zakonom o javnim agencijama, kojim je propisano da je javna agencija samostalana u svom radu, odnosno da Vlada ne može da nadzire i usmerava rad javne agencije, niti da ga usklađuje s radom ministarstva i posebnih organizacija. Samostalnost u vršenju poslova Direktorata kao javne agencije sa svojstvom pravnog lica neophodna je da bi se omogućila nesmetana primena međunarodnih standarda u ovoj oblasti, posebno u oblasti bezbednosti i obezbeđivanja vazdušnog saobraćaja i da bi se stvorili uslovi za nepristrasno i neutralno delovanje u skladu sa pravilima struke. Za predloženi model organizacije vazduhoplovne vlasti zalaže se i podržava je Evropska unija, obzirom da je praksa u većini zemalja članica pokazala da se samo na takav način može obezbediti brzo, efikasno i stručno obavljanje poslova koji su od naročitog značaja za bezbednost vazduhoplovstva.

Članom 235. se navodi da propisi koje donosi Direktorat objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i za njihovo objavljivanje ne plaća se naknada. Propisano je da protiv prvostepenih upravnih akata koje Direktorat donese u upravnom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Čl. od 236. do 240. odnose se na organe Direktorata i rukovođenje Direktoratom, na delokrug i sastav upravnog odbora, odnosno dužnosti i ovlašćenja direktora Direktorata. Direktor zastupa i predstavlja Direktorat, rukovodi radom i poslovanjem, donosi pojedinačne pravne akte Direktorata, donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu, izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u Direktoratu, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima. Direktor ima zamenika koji ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen da obavlja dužnost.

Direktorat se finansira samostalno iz sredstva koja obezbeđuje obavljanjem poslova iz svog delokruga, od naknada za koje je ovim zakonom propisano da se plaćaju Direktoratu, dela naknada na ime izvršavanja regulatornih i nadzornih poslova koje se plaćaju u skladu sa Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama, naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku odnosno korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku i iz ostalih izvora, u skladu sa zakonom (član 241).

Predložemo je da Direktorat naplaćuje naknade za vršenje određenih poverenih poslova, za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja i saglasnosti, za izdavanje, produženje važenja ili izmenu sertifikata, dozvola i autorizacija, za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta, za pregled vazduhoplova, kao i za vršenje drugih poslova iz nadležnosti Direktorata za koje je ovim zakonom propisano da se plaćaju Direktoratu (član 16. stav 4. član 18. stav 3, član 66, stav 4, član 72. stav 2, član 83 stav 3, član 86. stav 2, član 109. stav 2, član 111. stav 3, član 113.stav 3, član 115 stav 3, član 129. stav 3, član 130. stav 5, član 150. stav 4, član 151. stav 3, član 154. stav 5, član 155. stav 3, član 158. stav 4, član 159. stav 4, član 160. stav 4, član 166. stav 3, član 177. stav 2, član 179. stav 4, član 183. stav 4, član 189. stav 5, član 191. stav 2, član 224. stav 3, član 227. stav 2, član 244. stav 5 i član 248. stav 4. Zakona).

Većinu ovih naknada je Direktorat i do sada naplaćivao na osnovu važećeg Zakona o vazdušnom saobraćaju ( članovi 40, 48, 80, 91, 115, 126, 128, 139, 134, 166, 170, 209 i 225), Odluke o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore i podzakonskih propisa koji bliže određuju visinu tih naknada. Nove naknade koje se uvode ovim zakonom predstvaljaju naknade za nove poslove i nadležnosti Direktorata, koji se zahtevaju prema evropskim propisima, na čiju se primenu Republika Srbija obavezala potpisivanjem ECAA sporazuma (postupanje po zahtevu za sertifikaciju, za izdavanje operativnih dozvola, za obavljanje provere i sl). Predložena rešenja su upodobljena sa rešenjima koja se već primenjuju i prihvaćena su u većini evropskih zemalja, kao i u stranama potpisnicama ECAA. Samostalno finansiranje će obezbediti nezavisnu, stručnu i efikasnu vazduhoplovnu vlast i omogućiti angažovanje najuticajnijih vazduhoplovnih stručnjaka za vršenje poslova iz nadležnosti Direktorata.

Iz navedenih izvora se delimično finansira rad Direktorata još od 2004. godine, tj. od njegovog osnivanja. U tom smislu donošenje Zakona neće uticati na povećanje troškova za vazduhoplovne subjekate. Takođe, neće biti potrebe za obezbeđivanje sredstva u budžetu Republike Srbije za finansiranje obavljanja pomenutih poslova.

Propis Direktorata o visini naknada za koje je ovim zakonom određeno da se plaćaju Direktoratu ne može da stupi na snagu dok se s njime prethodno ne saglasi Vlada..

Deo naknade koje plaćaju korisnici usluga u vazdušnoj ploivdbi, a koje pripadaju Direktoratu za obavljanje regulatornih i nadzornih poslova (iz člana 73. Zakona) se obračunavaju i njihova visina određuje u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, tj. EVROKONTROL Konvencijom i Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama, kojima je Republika Srbija preuzela obaveze koje proističu iz osnivačkih akata i članstva u organizaciji EVROKONTROL. Između ostalih, preuzela je obavezu primeni jednoobrazni evropski sistem za određivanje i naplatu rutnih naknada za usluge u svom vazdušnom prostoru shodno EVROKONTROL principima.

Prema tim principima strana ugovornica ima pravo da iz pomenutih naknada finansira isključivo održavanje i unapređenje sistema upravljanja vazdušnom plovidbom (oprema, objekti i zaposleni u okviru pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi), obavljanje regulatornih i nadzornih poslova u okviru sistema upravljanja vazdušnom plovidbom ( aktivnosti regulatornog i nadzornog tela koje se obavljaju za potrebe tog sistema), uspostavljanje i funkcionisanje sistema traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica, a iz tih naknada se finansiraju i troškovi EVROKONTROLA za usluge koje pruža u okviru objedinjene naplate, kao i godišnja kotizacija koja se plaća za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji.Ukoliko se sredstva ostvarena po ovom osnovu koriste za druge svrhe ili eventualno uplate u budžet, smatra se da se nenamenski koriste i moraju biti vraćena korisnicima usluga.

Integracijom je omogućila primenu zajedničke evropske politike utvrđivanja troškovne osnove za pružanje usluga obezbeđenja vazdušnog saobraćaja u skladu sa EVROKONTROL principima, primenu jednoobraznog transparentnog sistema za određivanje i naplatu rutnih naknada prihvatljivog u većini evropskih zemalja, unapređenje efikasnosti naplate preko Centralne kancelarije za obračun i naplatu naknada za prelete (CRCO EUROCONTROL-a), primenu jedinstvenog principa prikazivanja i pravdanja troškova na transparentan način pred korisnicima usluga.

Iz ovih naknada se Direktorat finansira u većem procentu još od svog osnivanja, tj. od 2004. godine.

Naknada koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku i korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku se uvode ovim zakonom po ugledu na slična rešenja koja se već primenjuju kako u okruženju, tako i u zemljama EU, a omogućiće stabilne izvore finansiranja vazduhoplovne vlasti.

Članom 242. predviđena je primena propisa o javnim agencijama na položaj Direktorata, kao i opštih propisa o radu, kada su u pitanju prava, obaveze i odgovornosti direktora, zamenika direktora i zaposlenih u Direktoratu

Posebnom glavom Zakona (glava četrnaesta, članovi od 243. do 257. propisan je odit (provera) i inspekcijski nadzor u vazduhoplovstvu. Odit (proveru) obavlja Direktorat, a inspekcijski nadzor ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja

Treba imati u vidu da je prema dosadašnjim propisima Direktorat obavljao inspekcijski nadzor i da je takvo rešenje u potpunosti odgovaralo evropskim zahtevima i već ustanovljenoj praksi primenjenoj u većini evropskih vazduhoplovnih vlasti koje su takođe nadležne za poslove vazduhoplovne inspekcije. Poslovi vazduhoplovnog inspektora su veoma stručni i usko specijalizovani, podrazumevaju posebna znanja i veštine koje se stiču iskustvom u radu u oblasti vazduhoplovstva i stalnim usavršavanjem, a sve u cilju unapređenja bezbednosti vazduhoplovstva. S obzirom da je Zakonom o ministarstvima propisano da Ministarstvo za infrastrukturu obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja, koji se odnose, između ostalog, i na inspekcijski nadzor (član 11), a da je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi (član 18) propisano da inspekcijski nadzor vrše organi državne uprave, stoga je članom 243. ovog zakona određeno da odit (proveru) obavlja Direktorat, a inspekcijski nadzor ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Inspekcijskom nadzoru, koji podrazumeva nadzor nad sprovođenjem zakona, drugih propisa, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse podležu privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (objekat nadzora), a proveri podležu privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (objekat provere).

Definisan je pojam i svrha odita (provere) – proverom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu. Provera se sastoji od osnovne i periodične provere. Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove za sticanje dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta, a periodična provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedinačni pravni akt važi.

Predviđeno je i ovlašćenje Direktorata da bliže uredi način sprovođenje provere, uslove za sticanje svojstva proverivača, prava i obaveze proverivača i obrazac njihove službene legitimacije, prava i obaveze objekta provere i sadržina izveštaja o proveri. Direktorat propisuje i poslove unutar provere koji mogu da se povere fizičkim ili pravnim licima, uslove koje fizička ili pravna lica moraju da ispune da bi im se izdala dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje, uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola i obrazac dozvole.

Propisivanje provere u vazduhoplovstvu, načina obavljanja provere (osnovne i periodične provere ispunjenosti uslova za obavljanje poslova u vazduhoplovstvu), prava i dužnosti proverivača i postupci kojih se oni pridržavaju pri vršenju provere, poveravanje pojedinih poslova unutar provere drugim licima koji imaju dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere, kao i pravo da Direktorat može priznati dokument o pravu na sprovođenje provere koji je izdala strana država ili međunarodna organizacija, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za sprovođenje provere u Republici Srbiji, predstavlja realizaciju zahteva sadržanih u međunarodnim propisima, standardima i vazduhoplovnoj praksi koje je Republika Srbija prihvatila, na osnovu potvrđenih međunarodnih ugovora.

Inspekcijski nadzor je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse. Vrši ga ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, preko vazduhoplovnog inspektora.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilišta ili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu .

Detaljno su propisana prava i dužnosti vazduhoplovnih inspektora i to da vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih zakonom. U vršenju inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor može da: pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju objekta inspekcijskog nadzora; pregleda aerodrome, letilišta i terene, vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode, komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte, poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode, druge objekte, uređaje i predmete objekta inspekcijskog nadzora; sasluša i uzima izjave od odgovornih lica objekta inspekcijskog nadzora i drugih lica; zahteva izveštaje i podatke o radu objekta inspekcijskog nadzora; obavi neposredni uvid u rad osoblja objekta inspekcijskog nadzora i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen.

Propisana su i ovlašćenja vazduhoplovnog inspektora i to: ovlašćenje da naloži otklanjanje nepravilnosti (ako uoči nepravilnosti u radu objekta nadzora donosi rešenje kojim objektu nadzora nalaže da otkloni nepravilnosti i odredi rok u kome je objekat nadzora dužan da otkloni nepravilnosti); ovlašćenje na privremenu zabranu i ograničenje (zavisno od ishoda inspekcijskog nadzora i težine neposrednog ugrožavanja bezbednosti i bezbednosti u vazduhoplovstvu); ovlašćenje na podnošenje predloga (zavisno od činjeničnog stanja koje je utvrdio, da pismeno predloži direktoru Direktorata izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta; potvrde o obučenosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje; vanrednu proveru stručne obučenosti ili zdravstvene sposobnosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje).

Obaveza vazduhoplovnog inspektora je da odmah, po okončanju nadzora i na licu mesta sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji sadrži i mere koje su naložene objektu nadzora. Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, kako je propisano u članu 184. ovog zakona. Takođe je dužan da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od 24 sata od okončanja nadzora.

Avio-prevozilac je dužan da, po najavi, obezbedi mesto u vazduhoplovu za inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu.

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora žalba nije dozvoljena i protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora može da se vodi upravni spor. Izuzetno, ministar nadležan za poslove saobraćaja može da, na predlog tužioca u upravnom sporu, da odloži izvršenje rešenja vazduhoplovnog inspektora, ako se time ne ugrožava bezbednost ili obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

U čl. od 258. do 260. propisane su kaznene odredbe.

Utvrđeni su prekršaji za povredu odredaba ovog zakona i propisana visina novčanih kazni kojim će se kazniti za prekršaje pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i preduzetnik, pravno lice koje je korisnik vazduhoplova, odgovorno lice u pravnom licu koje je korisnik vazduhoplova i preduzetnik koji je korisnik vazduhoplova, kao i fizičko lice. Rasponi kazni kreću se u okvirima zakonom utvrđenih minimuma, odnosno maksimuma.

U čl. od 261. do 268. propisane su prelazne i završne odredbe kojima se uređuje položaj Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona koji iznosi 24 meseca od dana stupanja zakona na snagu, donošenje akata Vlade i obrazovanje komiteta (Strategija bezbednosti u vazduhoplovstvu, Nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju donosi u roku od 18 meseci od stupanja zakona na snagu a u istom roku obrazuje se Nacionalni vazduhoplovni komitet za upravljanje vazdušnim prostorom, Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju i Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu), preuzimanje nadležnosti u oblasti inspekcijskog nadzora u vazduhoplovstvu, ovlašćenje za donošenje propisa na osnovu ECAA sporazuma, položaj upravnog odbora i direktora Direktorata, važenje pojedinačnih pravnih akata donesenih na osnovu važećih propisa i primena odredaba ovog zakona na započete postupke.

Članom 269. propisan je prestanak važenja Zakona o vazdušnom saobraćaju i drugih propisa, a članom 270. je propisano da Zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

U skladu sa članom 48. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 54/09), za sprovođenje ovog zakona u tekućoj budžetskoj godini i za naredne dve fiskalne godine potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za zapošljavanje do pet državnih službenika, kao vazduhoplovnih inspektora.

Procenjena sredstva za plate (bruto) pet vazduhoplovnih inspektora su 5.000.000,00 dinara na godišnjem nivou, što povećava budžetske rashode za budžetsku godinu i naredne dve godine.

Navedeni procenjeni rashodi će se, u određenom obimu, pokriti iz sredstava od naplaćenih novčanih kazni koje su propisane ovim zakonom.

V. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Imajući u vidu da Zakon ima veliki značaj za Republiku Srbiju, da je sistemskog karaktera i da je važan za dalji ekonomski, privredni i ukupni društveni napredak, njegovo donošenje ima strateški cilj u smislu ispunjavanja jednog od uslova za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, te se saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Ovim zakonom će se po prvi put urediti oblast civilnog vazduhoplovstva u Republici Srbiji. Propisaće se uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu i urediti druga pitanja značajna za bezbedno i obezbeđeno obavljanje vazdušnog saobraćaja u skladu sa evropskim standardima.

On će utvrditi pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se ova oblast u potpunosti i u celini usaglasiti sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti vazduhoplovstva i sa standardima i preporučennom praksom koji su sardžani u Čikaškoj konvenciji i njenim aneksima..

Donošenje zakona predstavlja i realizaciju obaveza utvrđenih Akcionim planom za usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima Evropske unije, kojim je ovaj zakon bio planiran još za poslednji kvartal 2007. godine, i realizaciju obaveza sadržanih u zaključcima iz poslednjeg Izveštaja EK o napretku Srbije, u kojem se donošenje zakona u oblasti vazduhoplovstva ističe kao prioritet.

Predloženim materijalnim rešenjima utvrdiće se i razgraničiti nadležnosti organa državne uprave i drugih organa koji deluju u vazduhoplovstvu, kao i njihove odgovornosti i ovlašćenja. Po ugledu na organizaciju vazduhoplovnih vlasti u evropskim državama, i u skladu sa preporukama EK i u Republici Srbiji će se osnovati posebna agencija, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao savremena. vazduhoplovna vlast odgovorna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstva. Ovakav organizacioni oblik vazduhoplovne vlasti, po ugledu na evropski model, već su uspostavile sve zemlje u okruženju (Crna Gora, Makedonija, BiH i Hrvatska).

Ideja je da se kroz samostalno finansiranje Agencije i nezavisnost u radu obezbedi nezavisnost u odnosu na politički i svaki drugi uticaj koji potencijalno negativno može da utiče na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu. Naime, osnovna ideja leži u činjenici da stručni poslovi, a posebno kontinuirana provera (odit) kojom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, zahtevaju angažovanje samo stručnih, obrazovanih, dodatno obučenih i materijalno motivisanih eksperata za rad u Agenciji, a predloženi način finasiranja će doprineti tome i dodatno onemogućiti svaki eventualni pokušaj korupcije.

Određeni problemi koje Zakon treba da reši

Donošenjem ovog zakona otkloniće se suštinske razlike i popuniti pravne praznine koje postoje u propisima koji regulišu civilno vazduhoplovstvo u Republici Srbiji i otkloniti mnogi problemi u ovoj oblasti koji su prouzrokovani, pre svega, nedostatkom odgovarajućih propisa.

Zakon će urediti uslov za bezbedan i obezbeđen vazdušni saobraćaj na teritoriji Republike Srbije koji se odnose naročito na: bezbednost u vazduhoplovstvu, zaštitu vazdušnog prostora, vazdušnu plovidbu, upravljanje vazdušnim saobraćajem, pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, vazdušni saobraćaj, aerodrome, vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode, vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije gasova, istraživanje uzroka udesa i nezgoda u vazduhoplovstvu, olakšice, obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, nadzor, kao i prekršaje u vazduhoplovstvu.

Ciljevi koji se donošenjem Zakona postižu

Ovaj zakon će omogućiti harmonizaciju našeg zakonodavstva sa acquis communautaire u oblasti civilnog vazduhoplovstva, primenu propisa, standarda, tehničkih pravila i preporučene vazduhoplovne prakse koji su doneti u okviru međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, na koje se Republika Srbija obavezala na osnovu potvrđenih međunarodnih ugovora.

Pri tome treba imati u vidu da je na osnovu ECAA sporazuma, Republika Srbija preuzela obavezu da sprovede i primeni jedinstvene evropske propise u oblasti ekonomike, bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, izgradi institucije, unapredi sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem, radi na sprovođenju zajedničkih evropskih standarda u oblasti upravljanja aerodromima, zaštite korisnika, zaštite od monopolskog položaja na tržištu vazduhoplovnih usluga, zaštite životne sredine, izbegavanja državne pomoći, da razdvoji pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi od regulatornog tela i uspostavi nadzorno telo za Republiku Srbiju za službe vazdušnog saobraćaja i druge pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, započne preuređenje vazdušnog prostora u funkcionalni blok ili blokove vazdušnog prostora, primeni fleksibilnu upotrebu vazdušnog prostora i ostvari dovoljan napredak u implementaciji pravila konkurencije, što se ovim zakonom delimično i postiže.

I pored činjenice da je Zakon o odbrani uspostavio nadležnost Ministarstva odbrane da obavlja poslove koji se odnose na zajednički civilno-vojni sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem, za potrebe odbrane, ovim zakonom će se delimično urediti i oblast vojnog letenja, posebno imajući u vidu obavezu civilno-vojne koordinacije, zajedničkog korišćenja vazdušnog prostora od strane svih korisnika, smanjenja kašnjenja, unapređenja efikasnosti, što se takođe zahteva prema evropskim priopisima.

Druge mogućnosti za rešavanje problema

Budući da je propisano da će se ovim zakonom urediti vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji u celini, da on predstavlja način za izvršavanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u pogledu uređivanja i obezbeđivanja režima u oblasti vazdušnog saobraćaja, ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih pitanja i za sistemsko uređivanje ove oblasti, do donošenja ovog zakona.

Na koga će i kako će uticati rešenja u Zakonu

Ovaj zakon će imati pozitivnog uticaja na vazduhoplovnu privredu, pružaoce i korisnike usluga, vazduhoplovno osoblje, kao i na organe državne uprave.

Praktično, ovaj zakon će omogućiti podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvo, a pre svega kroz uspostavljanje stalne i periodične provere (odita), kao jednog vida nadzora u vazduhoplovstvu.

Obezbediće se uslovi za standardizaciju dozvola vazduhoplovnog osoblja, standardizaciju školovanja osoblja, kao i za standardizaciju procedura koje se odnose na korišćenje i održavanje vazduhoplova. Na taj način vazduhoplovno osoblje će biti u povoljnom položaju obzirom da će dozvola dobijena u Republici Srbiji biti „evropska“, što će tim licima omogućiti obavljanje poslova na osnovu dozvole bilo gde u Evropi. Korišćenje i održavanje vazduhoplova će takođe biti standardizovano na isti način.

Omogućiće se liberalizacija tržišta usluga u vazduhoplovstvu, smanjenje cena usluga, stvoriti uslovi za povećanje broja putnika i veći promet na aerodromima.

Uticaće i na brže restrukturiranje javnih preduzeća u Republici Srbiji (avio-prevozilaci i aerodromi).

Sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem biće uređen na savremen način, u skladu sa evropskim zahtevima i regulativom koja predstavlja osnovu za uspostavljanje Jedinstvenog evropskog neba (SES regulativa). Ostvariće se značajno poboljšanje sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem, upravljanja vazdušnim prostorom, standardizacija i unifikacija procedura, smanjenje broja nezgoda, kao i smanjenje kašnjenja, uz očekivani porast broja putnika. Povoljno će se odraziti i na položaj pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, koji do sada nije bio uređen, odnosno nije bio uređen na odgovarajući način i uticati na stvaranje odgovarajućeg ambijenta za unifikaciju postupaka i procedura u okviru Jedinstvenog evropskog neba. Ovaj zakon će stvoriti uslove za započinjanje reorganizacije vazdušnog prostora Republike Srbije u funkcionalni blok i stvoriti pretpostavke za primenu fleksibilne upotrebe vazdušnog prostora u skladu sa evropskim zahtevima.

Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi

Iako će se primenom ovog zakona nastati pojedini troškovi za vazduhoplovne subjekte, ti troškovi dugoročno posmatrano, nesumnjivo će biti opravdani, imajući u vidu prednosti koje on donosi. Najveću korist će svakako imati putnici, koji će biti u mogućnosti da putuju po nižim cenama na brojnim odredištima i bez ograničenja, ali uz garantovanje bezbednosti saobraćaja prema evropskim standardima, aerodromska preduzeća, jer se očekuje porast broja putnika, kao i drugi pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, s obzirom na očekivano povećanje obima saobraćaja u regionu u narednom periodu, za koji se procenjuje da je najveću u Evropi.

Pozitivni efekti koji će se ostvariti donošenjem ovog zakona odnose i na smanjenje cena usluga i poboljšanje njihovog kvaliteta, uspostavljanje novih tržišnih mogućnosti na jedinstvenom vazduhoplovnom području, nove investicije i razvoj industrije, kao i nastanak privrednih subjekata sposobnih da posluju po tržišnim principima, opravdavaju troškove koji eventualno mogu nastati u početnoj fazi primene ovog zakona.

Korist leži i u tome da se, u skladu sa evropskim principima i već uspostavljenom praksom kakva je u većini evropskih zemalja, obezbeđuje nezavisno finansiranje vazduhoplovne vlasti, iz sopstvenih izvora, tj. od naknada za usluge koje pruža i za poslove koje obavlja, čime se budžet Republike Srbije oslobađa obaveze da izdvaja sredstva za rad tog organa, odnosno za finansiranje poverenih poslova.

Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Da, s obzirom da uključivanje u zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište koje će, kada se integracija završi do kraja 2010. godine, obuhvatiti 500 miliona potencijalnih korisnika, nameće potrebu formiranja novih privrednih subjekata, kao i jačanje postojećih (avio-prevozioci, aerodromi, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, organizacije za održavanje, centri za obuku i sl.) što će stimulisati konkurenciju na tržištu.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

U pripremi Zakona strani konsultanti, kroz Twinning i CARDS projekat, kao i konsultanti Evropske komisije, imali su priliku da iznesu svoje stavove koji su ugrađeni u tekst. Njihove primedbe su se uglavnom odnosile na poboljšanje teksta i doslednije upodobljavanje sa evropskom regulativom, što je u potpunosti i ispoštovano.

Takođe, sprovedena je i javna rasprava u kojoj su svi vazduhoplovni subjekti i drugi zainteresovani, kao i vazduhoplovna javnost, imali prilike da komentarišu materiajlna rešenja predložena ovim zakonom.