Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
STRATEGIJU
ODRŽIVOG OPSTANKA I POVRATKA NA KOSOVO I METOHIJU
I. UVOD
Strategija održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja okvir čiji je osnovni cilj omogućavanje održivog opstanka i povratka na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: AP KiM) Srba i pripadnika nacionalnih manjina.
Radi ostvarenja osnovnog cilja predviđeni su sledeći opšti ciljevi: ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, očuvanje verskog i kulturnog identiteta, ekonomski rast i razvoj, jačanje kapaciteta lokalne samouprave i stvaranje uslova, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, za održiv opstanak Srba i pripadnika nacionalnih manjina i povratak interno raseljenih lica i izbeglih lica u AP KiM.
Strategija promoviše multietničnost, versku i kulturnu raznolikost, kao osnovne demokratske i opšte prihvaćene evropske vrednosti, koje stvaraju preduslove za suživot svih njenih građana.
Strategija se donosi za period od 2010. do 2015. godine. Akcionim planom razradiće se i precizirati obaveze svih subjekata u realizaciji Strategije za period od tri godine. Strategija definiše smernice za održivi opstanak Srba i pripadnika nacionalnih manjina i povratak interno raseljenih i izbeglih lica, koje podrazumevaju plan podrške za angažovanje svih značajnih subjekata u Republici Srbiji i međunarodnoj zajednici. Strategija je usmerena na aktiviranje svih razvojnih potencijala u AP KiM, radi smanjenja siromaštva i unapređenja socijalno-ekonomskog statusa stanovništva, prevazilaženja nerazvijenosti, podsticanja zapošljavanja i pomoći u osposobljavanju za poslovanje u savremenim tržišnim uslovima.
Pravo na povratak zasnovano je na međunarodnim principima zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda koji su obuhvaćeni „Vodećim principima Ujedinjenih nacija o internom raseljenju”. Pravo na povratak podrazumeva da se interno raseljeni i izbegli vrate u svoje domove, da im se obezbedi sigurnost života, osnovne slobode i prava, uključujući i vraćanje imovine, kao i stvaranje drugih uslova da trajno opstanu na starim ili, zavisno od uslova, na novim prebivalištima.
Strategija polazi od ustavnog, zakonskog i institucionalnog okvira Republike Srbije i međunarodnopravnog okvira.
U preambuli Ustava Republike Srbije utvrđuje se da je: „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”.
Na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (u daljem tekstu: SB UN), Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je sada pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN). Rezolucijom SB UN 1244 izdvojene su nadležnosti civilnog prisustva u AP KiM koje se odnose na povratak.
U skladu sa tačkom 3.4. Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, predviđeno je da „sve izbeglice i raseljena lica s Kosova imaju pravo da se vrate svojim kućama i da dobiju natrag svoju imovinu i ličnu svojinu”. Tim dokumentom predviđeno je za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN „potpuno ovlašćenje da obezbedi da su prava i interesi zajednica u potpunosti zaštićeni”.
Savezna Republika Jugoslavija/Republika Srbija i Misija privremene administracije UN na Kosovu (u daljem tekstu: UNMIK) potpisale su 5. novembra 2001. godine Sporazum o saradnji koja se odnosi na posebne oblasti od zajedničkog interesa i angažovanja: bezbednost, zaštitu i slobodu kretanja, nestala lica, povratak izbeglica i interno raseljenih lica, imovinska prava, zaštitu verskih i kulturnih spomenika i dobara, sudstvo, policijsku saradnju, delovanje protiv terorizma, razvoj Kosovske policijske službe, multietničku administraciju, lokalne vlasti, obrazovanje, informacije i medije.
UNMIK, Privremene institucije samouprave – Vlada Kosova (u daljem tekstu: PIS) i Vlada Republike Srbije potpisali su 2006. godine Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku, kojim se, u okviru svojih nadležnosti, obavezuju da će osigurati osnovne preduslove za dobrovoljan i održiv povratak interno raseljenih lica, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, na bezbedan i dostojanstven način.
Odgovarajuće rezolucije, odluke, deklaracije i drugi akti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije koje se odnose na održivi opstanak i povratak na teritoriju AP KiM, u potpunosti su saglasni s politikom UN izraženom u brojnim međunarodnim dokumentima, principima UN i osnovnim evropskim standardima zaštite ljudskih prava i sloboda koje je Republika Srbija potvrdila i koje primenjuje.
Analitička i dokumentaciona osnova za izradu Strategije zasnovana je na zvaničnim statističkim podacima domaćih i međunarodnih organizacija i institucija, bazama podataka nadležnih ministarstava i drugih republičkih institucija, lokalne samouprave i udruženja. Nastojanja da se procene mogućnosti i obezbedi opstanak i povratak u AP KiM, podrazumevaju intenzivnu saradnju Vlade Republike Srbije, njenih institucija, međunarodnih institucija i organizacija, udruženja, privrednih subjekata i jedinica lokalne samouprave u AP KiM, kao i uvažavanje stavova i mišljenja interno raseljenih lica.
Strategija treba da se sprovede u saradnji s međunarodnom civilnom i vojnom misijom, ustanovljenom u skladu s Rezolucijom SB UN 1244, izveštajima GS UN od 12. juna i 24. novembra 2008. godine i Predsedničkim saopštenjem SB UN od 26. novembra 2008. godine, kao i u saradnji sa agencijama UN i drugim međunarodnim, vladinim organizacijama, udruženjima i bilateralnom pomoći. U ostvarivanju opštih ciljeva Strategije posebno je značajna saradnja s Kancelarijom visokog komesara za ljudska prava UN (OHCHR).
Principi na kojima se Strategija zasniva su:
1) Multietničnost, multikulturalnost i suživot;
2) Poštovanje ličnog integriteta i dostojanstva interno raseljenih i izbeglih lica;
3) Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda;
4) Nediskriminacija;
5) Pristup pravima na načelima jednakosti;
6) Očuvanje, zaštita i obnova kulturne i duhovne baštine, i
7) Zaštita životne sredine.
II. OPIS STANjA
U skladu s Rezolucijom SB UN 1244, u AP KiM je ograničeno prisustvo i delovanje državnih organa Republike Srbije, ustanovljeno je prisustvo međunarodne civilne i vojne misije i uspostavljene su PIS. Dana 17. februara 2008. godine PIS su jednostrano proglasile nezavisnost, suprotno Povelji UN i Završnom aktu iz Helsinkija (OEBS), Rezoluciji SB UN 1244 (1999), Vojnotehničkom sporazumu (1999) i Ustavu Republike Srbije. Republika Srbija ne priznaje akt secesije na delu svoje teritorije i nastoji da svim diplomatskim i pravnim sredstvima zaštiti interese građana i države Srbije. Shodno predlogu generalnog sekretara UN od 12. juna i 24. novembra 2008. godine, „rekonfigurisano” je međunarodno civilno prisustvo na Kosovu i Metohiji.
1. Položaj Srba i nacionalnih manjina u AP KiM
Od juna 1999. godine iz AP KiM je proterano više od 245.000 Srba i drugih građana. Raseljeni su našli boravišta u drugim mestima na Kosovu i Metohiji i u ostalim delovima Srbije, bilo u privatnom smeštaju ili u kolektivnim centrima, kao i u zemljama u okruženju ili u trećim zemljama.
Od 437 mesta u kojima su živeli Srbi do 1999. godine, izuzimajući opštine Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, etnički je potpuno očišćeno 312 naselja.
Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice UN, na Kosovo i Metohiju se do marta 2008. godine vratilo svega 18.060 Srba i drugih građana. Međutim, broj realnih povratnika je znatno manji.
AP KiM je najsiromašnije područje u regionu s bruto društvenim proizvodom po glavi stanovnika od 1.600 dolara, visokom stopom siromaštva (oko 35 % ispod granice siromaštva i oko 10 % ekstremno siromašnih), nerazvijenim industrijskim sektorom, elektroenergetskim objektima koji su uglavnom u lošem stanju usled neodgovarajućeg održavanja, kao i nedovoljno iskorišćenim elektroenergetskim kapacitetima, visokom stopom nezaposlenosti, najnižim zaradama u regionu, niskim kvalitetom obrazovanja, zabrinjavajućim socijalnim stanjem, čestim etničkim sukobima, netolerancijom prema drugim etničkim zajednicama, razvijenim kriminalnim aktivnostima, korupcijom i nepotizmom.
Osnovne karakteristike dosadašnjeg razvoja privrednih delatnosti su nerazvijenost i zakasneo i usporen razvoj. Razvoj delatnosti i odnos među njima su takvi da ne mogu obezbediti racionalniji, efikasniji i brži ukupan ekonomski, pa time i društveni razvoj AP KiM. Sada na područjima gde živi srpska zajednica radi mali broj velikih preduzeća. Zaposlenost je veća od nivoa uposlenosti kapaciteta, ali se svim snagama želi zadržati kvalitetan kadar, povećati uposlenost kapaciteta novim planiranim projektnim rešenjima i povratiti ranija proizvodna aktivnost čime bi se dodatno zaposlili novi radnici. I pored svih teškoća, ta preduzeća uspevaju održati uravnotežen bilans poslovanja.
U AP KiM posluje 528 preduzeća, koja zapošljavaju ukupno 10.254 radnika, a neka od njih, uz kreditnu podršku Fonda za razvoj Republike Srbije, mogla bi da budu nosioci razvoja sredina u kojima žive Srbi i pripadnici nacionalnih manjina.
Strane direktne investicije predstavljaju jedan od instrumenata za pokretanje proizvodnje, razmenu znanja, razvoj infrastrukture, rast zaposlenosti itd. Koristi od stranih direktnih investicija su velike, pogotovo kada su veće i usmerene u raznovrsne delatnosti. U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji gotovo i da nije bilo stranih direktnih investicija. Sve te investicije (donacije) usmerene su u razvoj infrastrukture, a ne u razvoj privrede, pa nisu imale značaj za ekonomski razvoj srpske zajednice.
Strategijom za smanjenje siromaštva utvrđeno je da su interno raseljena lica kategorija stanovništva koja živi na donjoj granici siromaštva ili ispod nje. U tu kategoriju spadaju i lica koja su se vratila u AP KiM ili su i posle 1999. godine ostala da žive na Kosovu i Metohiji. Jedini izvor prihoda za najveći broj građana predstavljaju različiti oblici finansijske pomoći, koje pojedinci ili porodice ostvaruju na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Uredbama, programima i drugim aktima Vlade Republike Srbije ustanovljena su i novčana davanja za porodice povratnika i porodice kidnapovanih i nestalih lica.
Multietnički karakter AP KiM je narušen, imajući u vidu činjenicu da se položaj Srba i pripadnika nacionalnih manjina ne popravlja i da se po mnogo čemu pogoršava. Pravosudni sistem PIS ne funkcioniše, sudstvo nije nezavisno, sudovi su pristrasni i presuđuju u korist Albanaca, bez obzira na činjenično stanje, a prestupnici, najčešće, ostaju nekažnjeni. Imovina većeg broja Srba i pripadnika nacionalnih manjina je uzurpirana, a efikasni pravni mehanizmi za njenu zaštitu ne postoje. Čak i kada im se omogući pristup imovini, postoji rizik po njihovu bezbednost jer im je ograničena sloboda kretanja. Eventualno izrečene mere oduzimanja imovine nezakonitim držaocima ne deluju i prema trećim licima, pa se najčešće odmah po iseljenju jednog nezakonitog držaoca useljava drugi, koga sudska odluka ne obavezuje. Srbi i pripadnici nacionalnih manjina su izloženi teškoćama u korišćenju zdravstvenih usluga i u obrazovanju dece (prevoz do udaljenih škola, posebno tokom zime). Restrikcije struje i vode su svakodnevna pojava. Srpski jezik i jezici nacionalnih manjina, osim albanskog, potpuno su zapostavljeni u službenoj upotrebi i u medijima, a toponimi se samoinicijativno menjaju.
Rezolucijom SB UN 1244 utvrđeno je da međunarodne snage bezbednosti sprečavaju obnavljanje neprijateljstava, uspostavljaju sigurno okruženje, kako bi izbeglice i raseljena lica mogli bezbedno da se vrate domovima, obezbeđuju javni red i sigurnost dok međunarodno civilno prisustvo ne preuzme odgovornost za taj zadatak, pružaju podršku i blisko sarađuju s međunarodnim civilnim snagama, nadgledaju granice, obezbeđuju zaštitu i slobodu sopstvenog kretanja, kretanje međunarodnih civilnih snaga i ostalih međunarodnih organizacija. Od 1999. godine do danas broj vojnika KFOR-a se menjao, odnosno, drastično smanjivao, što za posledicu ima nedovoljno prisustvo na terenu, otežanu kontrolu teritorije i bezbednosti. KFOR je u proteklom periodu učestvovao u osposobljavanju Kosovske policijske službe (u daljem tekstu: KPS) i EULEKS-a za rešavanje bezbednosnih problema, zadržavajući pri tom ulogu „trećestepenog faktora” reagovanja u kriznim situacijama.
2. Srpska kulturna i verska baština u AP KiM
Na Kosovu i Metohiji je, i pored svega, očuvano bogato kulturno, versko i spomeničko nasleđe, koje ukazuje na istorijske, duhovne i kulturne vertikale srpskog naroda na ovim prostorima. Pored velikog broja istorijskih građevina srpske srednjovekovne države, očuvani su i istorijski spomenici kulture drugih etničkih grupa, tako da se s pravom može reći da je AP KiM sve do 1999. godine bila multikulturna teritorija, više nego ijedna druga u jugoistočnoj Evropi, i to u vreme dok se o njemu brinula Republika Srbija.
Srpski istorijski i kulturni spomenici na Kosovu i Metohiji neponovljiv su izraz stvaralaštva u raznim epohama i s toga je zaštita i obnova srpske kulturne i verske baštine veoma značajna za opstanak srpskog naroda, države i Srpske pravoslavne crkve (u daljem tekstu: SPC) na ovom prostoru. Mnogobrojnost srpskih spomenika nastalih tokom vekova potvrđuje istorijski značaj Kosova i Metohije za Republiku Srbiju i SPC.
Vankuverska deklaracija UN o ljudskim naseljima (1976) daje Republici Srbiji pravo „ da punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije”. Rezolucija SB UN 1244, takođe, potvrđuje pravo Republici Srbiji na „održavanje prisustva na mestima srpske baštine”.
Od 1945. do 1999. godine na Kosovu i Metohiji je registrovano 478 spomenika kulture, od čega je 61 dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Manastir Visoki Dečani je od 2004. godine i na UNESKO listi svetske kulturne baštine. Osim manastira Visoki Dečani, predloženi su i uvršteni na listu svetske kulturne baštine manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica, kao i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Na Kosovu i Metohiji se nalazi 1.300 pravoslavnih crkava i manastira.
Od dolaska međunarodnih vojnih i civilnih predstavnika na Kosovo i Metohiju 1999. godine oštećeno je ili uništeno 155 pravoslavnih crkava i manastira i 24 spomenika kulture, a ugroženi su mnogi spomenici srpske kulturne i verske baštine koji predstavljaju raritete. Za samo dva dana organizovanog nasilja marta 2004. godine spaljene su 34 crkve i manastira, među kojima 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja i jedan koji je uvršten na UNESKO listu svetske kulturne baštine.
Pored nepokretnog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, veoma su značajna i pokretna kulturna dobra Republike Srbije – baština koja je ostala u mnogim muzejima, arhivama, bibliotekama, zavodima ili u privatnim zbirkama. Uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkvenoumetničkih i bogoslužbenih predmeta, koji se uveliko prodaju na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta i umetnina, starih rukopisnih knjiga i drugih rariteta.
Pravoslavni spomenici kulture rušeni su i uništavani nakon dolaska KFOR-a i u prisustvu mnogih međunarodnih organizacija. Uništavanje kulturne i verske baštine u AP KiM nesporno je imalo etnički i verski karakter, s razmerama svojevrsnog kulturnog genocida.
Prisustvo međunarodnih bezbednosnih snaga i policije na mestima gde se nalaze srpski kulturni i verski spomenici potvrđuje postojanje stalnih pretnji. Nakon 10. juna 1999. godine, briga o očuvanju kulturnog nasleđa prepuštena je međunarodnoj zajednici, odnosno UNMIK-u, koji svoja ovlašćenja neosnovano prenosi na PIS, bez saglasnosti Republike Srbije i SPC. Ni stručno ni politički, Privremene institucije samouprave međunarodne nisu u mogućnosti, niti imaju volje da preuzmu odgovornost za zaštitu, obnovu i očuvanje bilo kog spomenika kulture, a najmanje srpske srednjovekovne arhitekture.
Uništavanje srpskog kulturnog nasleđa, njegovo preimenovanje u nasleđe drugih naroda i neprekidno uklanjanje simbola kulturnog identiteta srpskog naroda nesporno je anticivilizacijska pojava.
3. Nepokretna imovina
3.1. Katastar zemljišta
Republički geodetski zavod poseduje katastarsku dokumentaciju s Kosova i Metohije o registrovanim pravima na nepokretnoj imovini iz nekadašnjeg katastarskog centra u Prištini, sada s privremenim sedištem u Kruševcu. Katastarska služba ima dokumentaciju sačinjenu do 1999. godine, tačnije posedovne listove za sve katastarske opštine u AP KiM. Veći deo originalne dokumentacije je iznet s Kosova i Metohije, osim za opštine Peć, Dečane, Klinu, Istok, Orahovac, Kačanik i Dragaš, gde su originali ostali, a iznete su kopije planova. Prema raspoloživim podacima, katastar zemljišta na Kosovu i Metohiji obuhvata 2.575.448 katastarskih parcela u 1.299 katastarskih opština, ukupne površine 1.090.410 hektara.
Podaci u izmeštenom katastarskom operatu sa Kosova i Metohije mogu se menjati samo na osnovu presuda i rešenja koja su do 9. juna 1999. godine doneli sudovi i administrativni organa sa Kosova i Metohije.
3.2. Privatna svojina Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP KiM
Od dolaska međunarodnih misija, nepokretna imovina Srba i pripadnika nacionalnih manjina je predmet masovne uzurpacije i uništavanja. Prema podacima UNHCR-a prilikom registracije interno raseljenih lica u Srbiji 2000. godine, prijavljeno je da je 27.418 kuća uništeno i oštećeno, od kojih 21.122 potpuno uništeno, kao i da su 5.993 stana uništena i oštećena, od kojih 935 potpuno uništena – ukupno 33.411 stambenih jedinica. Nakon masovnog talasa uništavanja od juna 1999. godine novi talas uništavanja srpske i nealbanske imovine dogodio se marta 2004. godine, kada je uništeno 930 stambenih objekata.
Više od milion katastarskih jedinica (obradivo zemljište, livade i šume) u vlasništvu Srba, čija se vrednost procenjuje na oko 50 milijardi dolara, uzurpirano je. Rešavanje sporova povodom nezakonito uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji UNMIK je poverio specijalizovanoj Direkciji za stambena i imovinska pitanja (u daljem tekstu: HPD) i Komisiji za stambene i imovinske zahteve (u daljem tekstu: HPCC). HPD je ustanovljen UNMIK Uredbom kao nezavisno telo sa isključivom nadležnošću za rešavanje sporova u vezi sa stambenim zahtevima. U toku mandata, HPD-u je podneto ukupno 29.160 zahteva za povraćaj uzurpirane imovine. HPD i HPCC napravili su niz nepravilnosti prilikom obrade zahteva, koje su prepreka u ostvarivanju imovinskih prava interno raseljenih lica i povratnika.
Zaštita imovinskih prava interno raseljenih i izbeglih lica, povratnika i neraseljene populacije u postupku pred PIS otežana je zbog mnogobrojnih prepreka, kao što su: neefikasnost, falsifikovani dokumenti, dostava poziva, neopravdano postavljanje privremenih zastupnika odsutnim stranama, neizvršavanje odluka, dugotrajnost postupaka, itd.
Kosovskoj agenciji za imovinu (u daljem tekstu: KAI), koju je ustanovio UNMIK Uredbom 2006/10 kao nezavisno administrativno telo sa isključivom nadležnošću da „prima, registruje i (…) rešava” imovinske zahteve koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu na Kosovu i Metohiji, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, podneto je 40.276. zahteva, a od toga više od 3.000 zahteva u vezi sa stambenom imovinom, dok se najveći broj zahteva odnosi na uzurpirano poljoprivredno zemljište.
KAI je odlučila u 11. 735 podnetih zahteva. Administrativnim uputstvom UNMIK-a 2007/5 rok za predaju zahteva ograničen je do 3. decembra 2007. godine, i od tog datuma KAI ne prima nove zahteve, pa se može konstatovati da bi broj prijava uzurpirane imovine bio znatno veći.
Na Kosovu i Metohiji postoji i problem privatne imovine koju su uzurpirali pripadnici KFOR-a. UNMIK nema ustanovljen mehanizam zaštite imovinskih prava pojedinaca koja ugrožavaju pripadnici KFOR-a, a dodatni problem u ostvarenju prava oštećenih lica je potpuni pravni imunitet KFOR-a, koji podrazumeva i oslobađanje od odgovornosti za naknadu štete na javnoj ili privatnoj imovini nanete obavljanjem aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Vojnotehničkog sporazuma.
Obnova imovine Srba i pripadnika nacionalnih manjina na Kosovu i Metohiji je svedena na najmanju moguću meru, spora je i selektivna, što dodatno destimuliše njihov povratak. Osim toga, mogući povratnici, pošto podnesu zahtev, godinama čekaju na obnovu, a za to niko ne snosi odgovornost. Nakon marta 2004. godine opštinskim sudovima na Kosovu i Metohiji upućeno je 18.369 tužbi Srba i nealbanaca za uništenu imovinu protiv UNMIK-a, KFOR-a, Privremnih institucija samouprave – Vlade Kosova i opština. UNMIK – Odeljenje za pravosuđe naredilo je 2004. godine svim sudovima PIS-a na Kosovu i Metohiji da ne rešavaju po tužbama za naknadu štete koje su podneli Srbi, pravdajući to činjenicom da sudovi nemaju kapacitet za njihovo rešavanje i da se tužiocima ne može obezbediti bezbedan pristup sudovima. Prema raspoloživim podacima, samo su opštinski sudovi u Srbici i Vučitrnu počeli rešavati po tim predmetima i odbacili su oko 200 tužbi. UNMIK i PIS do danas nisu uspostavili mehanizam za kompenzaciju pričinjene štete.
3.3. Imovina Republike Srbije
U AP KiM, u sredinama gde su većina Srbi i pripadnici nacionalnih manjina postoji određen broj preduzeća registrovanih u Agenciji za privredne registre Republike Srbije, koja su opstala nakon ratnih dešavanja i koja nisu privatizovana od strane privremenih institucija KiM, a to su:
SO Leposavić: Šumsko gazdinstvo „Ibar” Leposavić, DP „Univerzal” Leposavić, AD „Kristal” Leposavić, AD „Žitoprodukt”, Pekara Leposavić, DO „Hrast” Leposavić, PPT „Zglobni ležajevi” Leposavić, DD „Lola – Fabrika otkivaka” Lešak;
SO Kosovska Mitrovica: DD „Kosmet prevoz” Kosovska Mitrovica, Poljoprivredna stručna služba, Kosovska Mitrovica, RMHK „Trepča” Zvečan;
SO Zubin Potok: Fabrika alata „Lola sistem”, Fabrika lameliranog nameštaja „Simpo” Zubin Potok, ZZ „Zubin Potok”, Fabrika za preradu šumskih plodova i lekovitog bilja „Bar bilje” Zubin Potok, Veterinarska stanica „Zubin Potok”, „Ibar – Invest” Zubin Potok;
SO Štrpce: Fond Ineks Intereksport, JP „Nacionalni park Šar planina”, „Komel Batuse”, Zadruga Štrpce, Fabrika delova i komponenti „Lola” Štrpce, „Pilana” Štrpce;
SO Istok: Zadruga „Osojane”, „Kopeks” pogon za proizvodnju obuće Peć;
SO Gnjilane: Zemljoradnička zadruga „Zarije Bujić” Pasjane, Dečja konfekcija „Pionir”, Crepana, „Jugoterm” Gnjilane, „Hladnjača” Šilovo.
U privrednoj strukturi (528 preduzeća) dominiraju mala preduzeća (98,1 %), organizovana najvećim delom kao D.O.O i ortačka društva (436 preduzeća ili 82,6 % ukupnog broja preduzeća). U odnosu na 2004. godinu, ukupan broj preduzeća povećan je za 61,5 %, pre svega zato što se broj malih privrednih društava povećao za 200 (sa 318 na 518 preduzeća). Iako je u periodu od 2007 do 2008. godine broj osnovanih preduzeća veći od broja ugašenih, uočava se negativna tendencija jer se broj osnovnih preduzeća smanjuje, a broj ugašenih povećava. Reč je o malim preduzećima. Dominiraju preduzeća iz sektora trgovine na veliko i malo – 42 preduzeća ili 55,3 % osnovanih i 10 preduzeća ili 35,7 % ugašenih 2008. godine (52 ili 50 % i 6 ili 100 % 2007. respektivno). U odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća, sve je manji procenat osnovanih (stopa nastanka), dok se povećava procenat preduzeća koja prestaju s radom (stopa gašenja). Neto efekat (odnos osnovanih i ugašenih privrednih društava) sve je slabiji: 2008. godine na svako ugašeno preduzeće osnuju se tek tri nova preduzeća, dok je 2007. godine na jedno ugašeno preduzeće osnovano 17 novih preduzeća.
Republika Srbija, faktički, ne može da koristi svoja prirodna bogatstva, zemljište i zgrade u svojini na teritoriji AP KiM. Imovinom javnih i društvenih preduzeća upravlja Kosovska poverilačka agencija. Društvena preduzeća su u procesu privatizacije, dok privatizacija javnih preduzeća još nije započeta. Međutim, koristeći sistemske akte koje je usvojila tzv. Skupština Kosova, tzv. „nadležno ministarstvo“ je objavilo „Poziv za dostavljanje izjava zainteresovanosti za otvaranje novog rudnika lignita i pripadajućih kapaciteta za proizvodnju i prenos električne energije i revitalizaciju postojećih generatora.” Javna preduzeća su u prvoj fazi transformisana u holdinge, a u drugoj fazi je predviđeno stvaranje novih preduzeća, i to tako što se sva dugovanja i potraživanja stavljaju u pasivu, a od imovine se pravi novo preduzeće.
Međunarodne nstitucije na Kosovu i Metohiji omogućile su PIS da prisvoje JP „Hidrosistem Ibar-Lepenac”, Priština, sa akumulacijom i HE „Gazivode” u svom sastavu, koja se nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, koja je nastanjena isključivo Srbima. Nakon vlasničke transformacije, koju je obavila Kosovska poverilačka agencija 1. januara 2008. godine, HE „Gazivode” se našla u sastavu Kompanije za vodosnabdevanje, sa sedištem u Prištini. Ta kompanija ubira prihode od proizvodnje električne energije, koji godišnje dostižu sumu između 3,5 i 5 miliona evra, ne računajući prihode od korišćenja vode (vodosnabdevanje, navodnjavanje, napajanje sadašnjih termoelektrana TE „Kosovo A” i TE „Kosovo B”). Navedene aktivnosti ukazuju na pripreme za privatizaciju.
Fabrike koje su do sada prodate, uglavnom više ne obavljaju istu delatnost. Zatečena sredstva za rad u tim fabrikama imala su višestruko veću vrednost od cena po kojoj su prodate čitave fabrike. Mnogi proizvodi koje su proizvodile fabrike na teritoriji AP KiM danas se uvoze.
3.4. Prirodna bogatstva
AP KiM obiluje izuzetnim energetskim potencijalima. Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi je 13,5 milijardi evra. Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, a po svom značaju zauzimaju peto mesto u svetu. Bilansne rezerve olova i cinka procenjuju se na 51 milion tona, što predstavlja 74,1 % bilansnih rezervi Republike Srbije. Rezerve nikla i kobalta procenjene su na 19.932 miliona tona. Rezerve boksita procenjene su na 1,7 miliona tona.
Na jugu AP KiM nalazi se i Nacionalni park „Šar planina”, koji je jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji i jedini na teritoriji AP KiM. Osim brojnih jezera, Šar planina ima izuzetno razvijenu floru i faunu.
Na delu AP KiM prostire se Nacionalni park „Kopaonik”, a za status nacionalnog parka predložen je planinski masiv „Prokletije ” gde su već proglašeni rezervati i spomenici prirode koji uživaju zaštitu po Zakonu o zaštiti životne sredine.
Na teritoriji AP KiM se nalaze i brojni rezervati i spomenici prirode: pećine, klisure, kanjoni, izvori, vodopadi i bezbroj staništa retke i ugrožene flore i faune.
3.5. Zemljište i zgrade
U svojini Republike Srbije na teritoriji AP KiM nalazi se oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1.400.000 m² službenih zgrada, 145.000 m² poslovnih i 25.000 m² stambenih zgrada, 4.000 m² objekata za posebne namene i još oko 750.000 m² drugih građevinskih objekata.
3.6. Javna preduzeća i preduzeća sa sedištem van AP KiM
Sva značajnija preduzeća u AP KiM izgrađena su iz sredstava Fonda za razvoj nerazvijenih područja bivše Jugoslavije, inostranih kredita i ulaganja preduzeća sa sedištem u drugim delovima Srbije. Na teritoriji AP KiM, javna preduzeća i preduzeća sa sedištem van Kosova i Metohije u svojini imaju ukupno 1.358 objekata. Ukupna imovina svih javnih preduzeća vredi više milijardi dolara. Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima evidentirano sledeće: udeo u vlasništvu preduzeća sa AP KiM (na osnovu posebnog programa Vlade Republike Srbije, koji je realizovan 1992. i 1993. godine) u iznosu od 181,35 miliona evra, dospele nenaplaćene obaveze po investicionim kreditima u iznosu od 1,62 miliona evra, obaveze po osnovu kratkoročnih plasmana u iznosu od 5,82 miliona evra, stanje duga po osnovu kratkoročnih deviznih kredita ostvarenih od prodaje „Telekoma” u iznosu od 6,98 miliona evra.
3.7. Imovina SPC
Međunarodni standardi za zaštitu kulturnog, istorijskog i prirodnog nasleđa se ne sprovode na Kosovu i Metohiji.
Posle Drugog svetskog rata, SPC na Kosovu i Metohiji oduzeto je 5.255,5 hektara zemljišta (manastiru Devič 3.077 hektara, Pećkoj patrijaršiji 846 hektara, Visokim Dečanima 728 hektara, manastiru Draganac 207 hektara i Gračanici 100 hektara). Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama („Službeni glasnik RS”, broj 46/06) obrazovana je Direkcija za restituciju, čime je Republika Srbija pokrenula aktivnosti za restituciju imovine crkava i verskih zajednica. Direkcija za restituciju je prva rešenja o povraćaju imovine SPC na teritoriji AP KiM donela 17. februara 2008. godine. Veći deo oduzetog zemljišta SPC vodi se se i dalje u katastru na AP KiM kao društveno, tako da postoji realna opasnost da se kroz proces privatizacije, koju sprovode PIS, ovo zemljište nezakonito otuđi. Manastiru Visoki Dečani je 1997. godine od strane Republike Srbije vraćeno 23 hektara 45 ari 104 m2, nekadašnje vlasništvo SPC što je uredno upisano u opštinski katastar. Nakon juna 1999. godine rukovodstvo opštine Dečani u sklopu PIS-a donosi odluku da se iz katastra izbriše manastir Visoki Dečani kao vlasnik i predmetno zemljište upiše kao društvena svojina. Posle više intervncija SPC, tadašnji šef UNMIK-a Joakim Riker, u skladu sa ovlašćenjima donosi, 17. maja 2008. godine, izvršnu odluku br. 2008/12 da se predmetno zemljište vrati manastiru. Opština Dečani (PIS) deklarativno na sednici donosi odluku kojom odbija sprovođenje odluke UNMIK-a u korist manastira Visoki Dečani.
4. Infrastruktura
Nerazvijena infrastruktura i slaba snabdevenost vodom i električnom energijom umnogome ograničavaju ukupnu privrednu aktivnost i ekonomski prosperitet, poboljšanje kvaliteta života, a samim tim bitno je otežan i opstanak Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP KiM i njihov povratak. U potencijalnim povratničkim sredinama ne postoji dovoljan broj odgovarajućih zdravstvenih, predškolskih i školskih objekata.
4.1. Energetika i rudarstvo
Od juna 1999. godine, PIS je proglasio energetsku nezavisnost u odnosu na Srbiju, a osnivanjem Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) 2005. godine uzurpirani su prirodni energetski resursi i izgrađeni energetski kapaciteti Republike Srbije u AP KiM, tako da Elektroprivreda Srbije (EPS) od tada nema mogućnosti da raspolaže energetskim izvorima i proizvodnjom električne energije.
Zakoni koji su usvojeni posle 1989. godine ne primenjuju se, uključujući i Zakon o elektroprivredi. Oko 7.000 radnika Srba i pripadnika nacionalnih manjina bilo je prinuđeno da napusti radna mesta, a samo 200 radnika jednog dela Javnog preduzeća za distribuciju električne energije „Elektrokosmet” koji obavlja svoju delatnost u sredinama sa srpskim stanovništvom, nastavilo je da radi kao sastavni deo EPS.
Uprkos ogromnim donacijama i savetima međunarodnih eksperata, privreda u AP KiM je u jako lošem stanju i teško ju je pokrenuti bez stabilnog snabdevanja električnom energijom. Potrošnja električne energije po kategorijama pokazuje da su domaćinstava najveći potrošači (70 %), dok industrija troši samo 7,5 %, a komercijalni i javni sektor oko 20 % električne energije.
4.2. Drumski saobraćaj
Održavanje putne mreže u sredinama s većinskim srpskim stanovništvom obavljala je Republička direkcija za puteve Republike Srbije, danas Javno preduzeće „Putevi Srbije”. Njene aktivnosti uglavnom su bile koncentrisane na Kosovsko-mitrovački okrug i Kosovsko-pomoravski okrug. Razvoj putne infrastrukture u severnom delu je olakšan jer ti okruzi imaju direktnu vezu s centralnom i zapadnom Srbijom. Saobraćaj je otežan u južnim delovima AP KiM, pogotovo u opštini Štrpce, jer se odvija na putevima koji su na teritoriji gde su Albanci većina ili putevima koji vode iz Republike Makedonije. Osnovni problemi putne privrede u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom su: loše stanje kolovoznih površina (na magistralnim i lokalnim putevima, uličnoj mreži u naseljima), nepostojanje preduzeća za puteve koje se bavi gradnjom i održavanjem puteva i nepostojanje putne baze koja bi opsluživala preduzeća za puteve.
4.3. Železnički saobraćaj
Srpske železnice – ŽTP „Beograd” i UNMIK Železnica su 2002. godine zaključile Privremeni sporazum o železničkom saobraćaju, odnosno preuzimanju organizacije železničkog saobraćaja na Kosovu i Metohiji od strane UNMIK železnice. Severno od stanice Lešak, po tom sporazumu, saobraćaj su organizovale i održavale železničku infrastrukturu Železnice Srbije, a južno, te obaveze preuzele su UNMIK železnice. Taj sporazum jednostrano je otkazan jula 2005. godine, kada je Kosovska poverilačka agencija transformisala UNMIK železnice u tzv. Kosovske železnice. U martu 2008. godine Železnice Srbije su ponovo preuzele organizaciju saobraćaja u severnom delu AP KiM. Železnice Srbije i predstavnici UNMIK-a i dalje pregovaraju oko prava na organizaciju saobraćaja.
Knjigovodstvena vrednost imovine Železnica Srbije u AP KiM, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, iznosi više od 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća.
4.4. Poštanski i telekomunikacioni saobraćaj
Telekomunikacioni saobraćaj s AP KiM obavlja se uz niz imovinskih i funkcionalnih problema, koji su nastali nakon stupanja na snagu Rezolucije SB UN 1244 i nakon što je UNMIK preneo ovlašćenja za pružanje telekomunikacionih usluga u fiksnoj i mobilnoj telefoniji na novoosnovano kosovsko Preduzeće za poštanske i telekomunikacione usluge. Tako je preduzeću „Telekom Srbija” a.d., bez formalno-pravne odluke UNMIK-a, praktično oduzeta imovina i uskraćeno pravo na obavljanje delatnosti u AP KiM. Čak i u Zakonu o telekomunikacijama, donetom 2003. godine, propisana je obaveza pribavljanja novih licenci u određenom roku, ali se ne predviđa prestanak važenja postojećih licenci.
Preduzeće „Telekom Srbija” a.d. pretrpelo je i velike materijalne gubitke kada su krajem oktobra 2006. godine protivzakonito isključene i uništene bazne stanice i druga telekomunikaciona oprema. Ukupna šteta naneta tom pravnom subjektu do 2006. godine, po osnovu oduzete imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim bivšim radnicima tog preduzeća iznosi oko 1,4 milijarde dolara.
4.5. Urbanizam i izgradnja
Ratom uslovljene prisilne migracije izazvale su talas iseljavanja i promene mesta stanovanja velikog broja Srba i pripadnika nacionalnih manjina, i to uglavnom iz urbanih u ruralne sredine, što je za posledicu imalo formiranje naselja bez potrebne infrastrukture i prenaseljenost pojedinih sredina. Zbog toga, su važeći planski dokumenti postali neupotrebljivi, pa je preko potrebno doneti nove.
Važeći planski dokumenti u AP KiM doneti do 1999. godine neprimenjivi su, pa se i ne poštuju, a u većini opština i ne postoje. Takva situacija uzrokuje probleme na zaštiti objekata srpske kulturne baštine, njihove neposredne okoline i nacionalnih parkova. Postojeći pravni vakuum uzrokuje bespravnu gradnju i uzurpaciju zemljišta. UNMIK, iako je mnogo puta upozoren, ne preduzima nikakve mere za promenu ovakve situacije.
4.6. Vodosnabdevanje
AP KiM je područje sa ograničenim vodnim resursima. Od celokupne populacije, 44 % stanovnika ima pristup vodovodnoj mreži, i to uglavnom u urbanim sredinama. U ruralnim sredinama taj broj je znatno niži (manje od 9 %), i uglavnom se koristi bunarska i izvorska voda, čija se ispravnost ne kontroliše, što je uzrok brojnih zdravstvenih problema. Samo 28 % stanovnika, pretežno u urbanim sredinama, ima pristup kanalizacionoj mreži. Postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda ne postoje, a mali broj postojećih postrojenja za preradu industrijskih otpadnih voda ne radi.
Osnovni problemi lošeg sistema vodosnabdevanja u AP Kosovo i Metohija su: stare vodovodne mreže, neadekvatno korišćenje voda, nelegalni priključci, neizgrađena svest o adekvatnom korišćenju vode, nepostojanje razvijenih programa uprave nad vodnim izvorima, nedostatak sistema za zaštitu od poplava i neodržavanje postojećeg sistema.
4.7. Predškolske i školske ustanove
Škole pod školskim upravama u Ranilugu i Kosovskoj Mitrovici rade po planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Većina škola, izmeštena je iz svojih matičnih sedišta, uglavnom iz gradova, u neadekvatne objekte, a često u istom objektu radi više različitih škola. Sedam osnovnih škola izvodi nastavu u prostorijama privatnih kuća. Poseban problem postoji u opštini Gora, gde se zatvaraju škole i zabranjuje pristup profesorima, nastavnicima i učiteljima koji rade po planu i programu Republike Srbije.
Predškolske ustanove rade u opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Obilić, Kosovska Kamenica, Lipljan i Gračanica i sve rade po planu i programu Republike Srbije, a u okviru lokalne samouprave.
4.8. Zdravstvena zaštita
Da bi se obezbedila adekvatna primarna zdravstvena zaštita preostalom stanovništvu u AP Kosovo i Metohija, Ministarstvo zdravlja je izmestilo krajem 1999. i početkom 2000. godine velike zdravstvene centre iz Gnjilana i Prištine u Šilovo i Gračanicu, a zaposleni su raspoređeni u domove zdravlja i ambulante po manjim mestima koja su naseljena Srbima i pripadnicima nacionalnih manjina.
Zdravstvena zaštita u sredinama s pretežno srpskim stanovništvom odvija se prema zdravstvenim protokolima i finansira je Republika Srbija, uključujući dostavu lekova. Lekovi i drugi medicinski materijal veoma se teško dostavljaju zdravstvenim institucijama. Pošiljke s lekovima su više puta zadržane i zaplenjene na administrativnom prelazu Merdare i na carinskom punktu u južnom delu Kosovske Mitrovice. Većina Srba i pripadnika nacionalnih manjina koji žive u izolovanim sredinama u albanskom okruženju nema osnovne uslove za ostvarivanje ni primarne ni sekundarne zdravstvene zaštite, pa je upućena na veće centre, Gračanicu ili Kosovsku Mitrovicu. S druge strane, zdravstvene ustanove pod ingerencijom samozvanih kosovskih vlasti faktički su nedostupne Srbima, usled: jezičke barijere, obostranog nepoverenja, nedostatka slobode kretanja i bezbednosti. Zdravstvene ustanove koje su formirane kao samostalne jedinice karakteriše nedovoljna funkcionalna i kadrovska povezanost. Cela mreža funkcioniše otežano zbog neadekvatnog prostora i opreme, ali i otežanog snabdevanja lekovima i drugim sanitetskim materijalom, kao i činjenice da je jedan lekar zadužen za veliki broj pacijenata.
5. Lokalna samouprava
Rezolucijom SB UN 1244 uspostavljena je privremena uprava UN u AP Kosovo i Metohija. Opštinske uprave na severu su nastavile s radom u mestu svog sedišta (Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Lipljan, Orahovac, Štrpce i Kosovska Mitrovica), a opštine u kojima ne postoje uslovi za funkcionisanje opštinske uprave, privremeno su premestile sedišta u druga mesta na teritoriji AP Kosovo i Metohija (Priština u Gračanicu, Peć u Goraždevac, Istok u Osojane, Suva Reka u Leposavić, Đakovica u Kosovsku Mitrovicu, Dečani u Kosovsku Mitrovicu, Prizren u Štrpce, Klina u Drsnik, Srbica u Suvo Grlo, Vučitrn u Prilužje, Obilić u Plemetinu, Kosovo Polje u Ugljare, Uroševac u Gračanicu, Vitina u Vrbovac, Gora u Vranište, Gnjilane u Gornje Kusce, Kosovska Kamenica u Ranilug, Podujevo u Kuršumliju, Novo Brdo u Prekovce, Glogovac u Gračanicu, Kačanik u Kosovsku Mitrovicu, Štimlje u Lipljan).
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je, poštujući autonomiju lokalnih samouprava, a imajući u vidu i činjenicu da se nadležnosti opština finansiraju iz budžeta, uputilo opštinama određena uputstva koja se odnose na namensko korišćenje i upotrebu raspoloživih sredstava za njihov rad i angažovanja zaposlenih u opštinskim upravama na pojedinim pitanjima, sve sa ciljem jačanja kapaciteta za potpuno preuzimanje zakonom utvrđenih nadležnosti.
III. POVRATAK RASELjENIH
Jednostrano, protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije 17. februara 2008. godine, od strane PIS izazvalo je produbljivanje straha i osećanja nesigurnosti, što je potpuno zaustavilo ionako spor proces povratka. Pravo na povratak zasnovano je na međunarodnim principima poštovanja ljudskih prava i humanitarnih standarda, koji su obuhvaćeni „Vodećim principima UN o internom raseljenju”. Pitanje povratka regulisano je i Rezolucijom 1244 SB UN i, na osnovu nje, zaključenog Protokola o dobrovoljnom i održivom povratku (u daljem tekstu: Protokol).
Protokolom se strane obavezuju da, u skladu sa svojim nadležnostima, osiguraju osnovne uslove za bezbedan i dostojanstven, dobrovoljan i održiv povratak interno raseljenih i izbeglih lica, a uslovi su: fizička i materijalna sigurnost i sloboda kretanja; oslobađanje i zaštita zaposednute imovine i njeno vraćanje zakonitim vlasnicima; rekonstrukcija oštećenih i uništenih zgrada; pristup socijalnoj, ekonomskoj i opštinskoj infrastrukturi i službama; podjednake mogućnosti za zapošljavanje povratnika i primenu afirmativne akcije, gde god je to moguće; neophodna humanitarna pomoć; bolja sveukupna klima za povratak i smanjenje nepoverenja i negativne propagande; najnovije i tačne informacije o uslovima za povratak da bi odluke o povratku bile donesene na osnovu tih informacija; ostalo zavisno od mesta individualnog povratka.
Iako je UNMIK potpisnik Protokola čime se obavezao na navedene uslove, UNMIK-ova Kancelarija za povratak i zajednice u tzv. izlaznoj strategiji iz 2006. godine neprekidno je prenosila ovlašćenja za rad na povratku na lokalne samouprave i centralne revizione mehanizme. Po procedurama trećeg Revidiranog priručnika za održiv povratak u čijem donošenju nisu učestvovali zvanični predstavnici Republike Srbije, UNMIK je preneo najveći deo aktivnosti na PIS, suprotno Rezoluciji SB UN 1244 i Protokolu. I pored toga, proces se odvija sa znatnim učešćem drugih UN agencija u definisanju prioriteta, podizanju kapaciteta lokalnih aktera i realizaciji povratka, i sve to uz podršku evropskih i drugih fondova.
Povratak raseljenih Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP KiM je teže ostvariti u gradskim sredinama, pre svega iz bezbednosnih razloga, a osnov njihovog opstanka u AP KiM jeste jačanje ekonomske moći.
Povratak interno raseljenih i izbeglih lica trebalo bi da se odvija istovremeno sa ekonomskim jačanjem i opstankom Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP Kosovo i Metohija. Stanje i mogućnosti se razlikuju zavisno od regiona.
IV. CILjEVI, MERE I AKTIVNOSTI
1. Osnovni cilj
Osnovni cilj Strategije je održivi opstanak i povratak u AP KiM koji može biti ostvaren samo ako se objedine i iskoriste svi potencijali i izvori koje Srbija poseduje ili koje može da obezbedi. U tom smislu, radi ostvarenja projektovanog osnovnog cilja, posebnu pažnju treba posvetiti racionalnom i namenskom trošenju i kontroli realizacije sredstava koja su usmerena u AP KiM.
Veoma je važno obezbediti uslove za opstanak Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP KiM, a to se može postići pre svega podizanjem njihove ekonomske snage tako što će im se pružiti perspektiva za budućnost, i to posebno mladim porodicama. Stvaranjem perspektive za opstanak otvara se i prostor za povratak.
2. Opšti ciljevi
Ostvarenje osnovnog cilja podrazumeva ostvarenje projektovanih opštih ciljeva, a to su:
1) ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda;
2) ekonomski rast i razvoj;
3) povraćaj i zaštita imovinskih prava i obnova imovine;
4) zaštita, očuvanje i obnova srpskog kulturnog i verskog nasleđa;
5) povratak interno raseljenih i izbeglih lica;
6) jačanje kapaciteta lokalne samouprave;
7) zaštita životne sredine;
8) obezbeđenje sigurnosti Srba i pripadnika nacionalnih manjina.
Postavljeni opšti ciljevi ne dotiču sva otvorena pitanja, već su usmereni na ona koja su sada najvažnija i najhitnija za ostvarenje osnovnog cilja. Sve postavljene posebne i pojedinačne ciljeve treba da prate i posebni akcioni planovi, s detaljno prikazanim aktivnostima koje se moraju preduzeti radi ostvarenja opštih ciljeva.
2.1. Ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda
Republika Srbija se zalaže za dosledno i jednako poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda svih naroda i etničkih zajednica koji žive na bilo kom delu njene teritorije.
Stabilnost opštih političkih prilika, mir i sigurnost, ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava i sloboda su osnovni uslovi ekonomskog rasta i napretka. Posebna briga za ugrožene Srbe i pripadnike nacionalnih manjina, za sveštenstvo SPC i za kulturno i versko nasleđe Srbije, mora biti dokaz da postoji volja da se stvari promene i spreči bilo kakvo novo etničko čišćenje Srba i pripadnika nacionalnih manjina.
Mere
1) Ojačati saradnju s Kancelarijom visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR), uz insistiranje na jačanju kapaciteta kancelarije OHCHR u AP KiM i njeno pojačano prisustvo u delovima AP KiM gde žive Srbi i pripadnici nacionalnih manjina. Pojačati saradnju sa Savetom UN za ljudska prava.
2) Pojačati napore na međunarodnom planu prema nadležnim međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i udruženjima, uključujući i jačanje svesti ugroženog stanovništva u AP KiM o mogućnostima da se obrati međunarodnim institucijama u vezi sa kršenjem ljudskih prava.
3) Jačati saradnju Srba i pripadnika nacionalnih manjina s međunarodnim mirovnim misijama.
4) Razvijati blisku saradnju sa udruženjima koja se bave zaštitom ljudskih prava.
Očekivani efekat
Unapređeno ostvarivanje, zaštita i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2.2. Ekonomski rast i razvoj
Republika Srbija ulaganjima u AP KiM doprinosi poboljšanju ekonomske situacije i stabilnosti u AP KiM.
A. Izgradnja i poboljšavanje infrastrukture
Razvijena infrastruktura, snabdevenost električnom energijom i vodom osnovni su uslovi za ukupnu privrednu aktivnost i ekonomski prosperitet. Oni utiču na poboljšanje kvaliteta života, a time i na opstanak Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP KiM i povratak interno raseljenih i izbeglih lica. Za sve koji žive u AP KiM, kao i za povratnike, neophodno je obezbediti zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i predškolsko vaspitanje u odgovarajućim ustanovama. Planirane aktivnosti treba da budu u svakom pogledu i u što većoj meri u skladu sa standardima EU.
A.1. Energetika i rudarstvo
Unapređenje stanja u oblasti energetike, posebno u pogledu snabdevanja stanovništva i privrede električnom energijom, jedan je od ključnih faktora za stvaranje uslova za održivi opstanak i povratak.
Mere
1) Formirati posebno preduzeće za proizvodnju, prenos, distribuciju i prodaju električne energije, kome bi se pripojio deo (Javno preduzeće „Ibar”) nastao odvajanjem od postojećeg Javnog preduzeća „Ibar – Lepenac” – Priština;
2) Unapređivati elektrodistributivni sistem – niskonaponska mreža, transformatorske stanice i sl. na području sa većinskim srpskim stanovništvom i pripadnicima nacionalnih manjina;
3) Podsticati korišćenje obnovljivih izvora energije – vetar, sunce, topla voda i dr.
Očekivani efekat
Bolja energetska situacija.
A.2. Drumski saobraćaj
Posebnu pažnju treba posvetiti projektima koji obezbeđuju bezbedne koridore s glavnim magistralnim pravcima, projektima koji treba da rasterete saobraćaj kroz naseljena mesta i duž kojih živi veliki broj stanovnika. Jedan od značajnijih ciljeva je i omogućavanje alternativnog tranzita kojim bi se ostvarile kvalitetnije i sigurnije veze sa teritorijalno povezanim opštinama Kosovskog okruga i omogućila bolja međusobna komunikacija između srpskih, odnosno srpskih i mešovitih naselja.
Pojedinačni cilj
Obnova putne mreže na teritoriji s većinskim srpskim stanovništvom.
Mere
1) Formirati preduzeće za održavanje puteva na teritoriji u kojoj većinu stanovništva čine Srbi i pripadnici nacionalnih manjina;
2) Formirati putnu bazu na teritoriji s većinskim srpskim stanovništvom.
Očekivani efekti
1) Povratak interno raseljenih i izbeglih lica koji su ranije radili u sličnim privrednim organizacijama;
2) Uspostavljanje efikasnih transportnih veza i mobilnost stanovništva;
3) Poboljšanje putne mreže i uslova za privredni razvoj;
4. Veći prihodi u lokalnoj samoupravi.
A. 3. Železnički saobraćaj
Imajući u vidu prepreke s kojima se suočavaju Srbi i pripadnici nacionalnih manjina i to da ne postoji sloboda kretanja i bezbednost, uspostavljanje železničkog saobraćaja bi u velikoj meri olakšalo komunikaciju među srpskim stanovništvom i uticalo na lakši protok i dostupnost robe i usluga.
Pojedinačni cilj
Ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja na čitavoj teritoriji AP KiM.
Mere
1) Rešavanje problema nastalih u vezi s preuzimanjem saobraćaja u severnom delu AP KiM;
2) Uspostavljanje redovne linije Zvečan – Kosovo Polje;
3) Uspostavljanje redovne linije Beograd – Skoplje preko Kosova Polja;
4) Vratiti izmešteni železnički čvor iz Kraljeva u AP KiM.
Očekivani efekti
1) Povratak i ponovno zapošljavanje ranije zaposlenih na železnici;
2) Smanjeni troškovi prevoza robe;
3) Smanjena cena robe i usluga.
A.4. Poštanski i telekomunikacioni saobraćaj
Poštanski saobraćaj i telekomunikacije su nemerljivo značajne u savremenom društvu, pa njihovo uspostavljanje i funkcionisanje predstavlja uslov bez koga se ne može graditi politika održivog opstanka i povratka.
Mere
1) Nastaviti efikasne političke i diplomatske korake u cilju sprečavanja prijema PIS u međunarodne organizacije;
2) Poboljšano pokrivanje AP Kosovo i Metohija radiodifuznim programom Republike Srbije, na osnovu definisanih prioriteta;
3) Uspostavljanje poštanske mreže u sredinama u kojima većinu čine Srbi i pripadnici nacionalnih manjina;
4) U saradnji s predstavnicima misija koje je ovlastila SB UN formiranje radnog tela koje treba da radi na povraćaju imovine „Telekom Srbija” AD i JP PTT saobraćaja „Srbija” i rešavanju otvorenih tehničkih pitanja.
Očekivani efekti
1) Normalizovan poštanski i telekomunikacioni saobraćaj;
2) Olakšana komunikacija u sredinama u kojima većinu čine Srbi i pripadnici nacionalnih manjina;
3) Zaposlen veći broj radnika.
A.5. Urbanizam i izgradnja
Uređenje urbanističkog stanja i izrada novih planova je prioritet koji treba da posluži kao osnova za stvaranje modernih naselja koja treba, u svakom pogledu, da ispunjavaju najviše evropske i svetske standarde. Izrada dobrih planova i izgradnja naselja s humanim uslovima života veoma je značajna za dugoročni opstanak i povratak Srba i pripadnika nacionalnih manjina u AP Kosovo i Metohiju. Oni su i polazna tačka za odlučivanje o investiranju u određeno područje.
Pojedinačni ciljevi
1) Rešavanje stambenih problema Srba i pripadnika nacionalnih manjina;
2) Ustanovljavanje najviših standarda u zaštiti životne sredine.
Mere
1) Pružati stručnu pomoć službama lokalne samouprave u domenu planiranja i upravljanja prostornim razvojem i zaštitom životne sredine;
2) Izraditi, odnosno inovirati i urediti prostorne i urbanističke planove za sva naselja u kojima žive Srbi i pripadnici nacionalnih manjina;
3) Funkcionalno ojačavati čvorna naselja – koncentrisati sadržaje (ekonomija, infrastruktura, obrazovanje, zdravstvo, kultura, sport);
4) Strogo kontrolisati izgradnju novih objekata i preduzimati najstrože mere protiv neplanske gradnje;
5) Završiti postojeće programe izgradnje stambenih objekata za ugrožene kategorije stanovništva i nastaviti dugoročno s tom inicijativom;
6) Preusmeriti sredstva za socijalnu pomoć radno sposobnim korisnicima u sredstva namenjena za zarade i istim finansirati izgradnju stambenih objekata;
7) Iskoristiti kapacitete zaposlenih koji primaju naknade zarada, a nisu radno angažovani;
8) Izgraditi mrežu za kanalisanje otpadnih voda, izgraditi crpne stanice i pokriti nadzemne kolektore;
9) Regulisati vodotokove i prečišćavati otpadne vode;
10) Formirati privredne subjekte za reciklažu otpada;
11) Izraditi lokalne ekološke akcione planove;
12) U lokalnim samoupravama obezbediti inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevinarstva i zaštite životne sredine.
Očekivani efekti
1) Regulisano prostorno uređenje opština;
2) Uspostavljena racionalna mreža naselja;
3) Sprečeno marginalizovanje određenih područja;
4) Racionalno razmešteno stanovništvo i stvorene mogućnosti za povratak interno raseljenih i izbeglih lica ;
5) Kvalitetnije stanovanje;
6) Razvijena kvalitetna komunalna infrastruktura za potrebe zajednice, privrede i domaćinstava;
7) Stvoreni uslovi za izgradnju novih stanova (obezbeđene lokacije i opremljeno zemljište);
8) Zaštićena životna sredina;
9) Veća zaposlenost.
A. 6. Vodosnabdevanje
Rešavanje problema u vodosnabdevanju koji se odnose na neredovno snabdevanje, kvalitet i gubitke usled stare vodovodne mreže, neadekvatnog korišćenja vode, nelegalnih priključaka, neizgrađene svesti o adekvatnom korišćenju vode, nepostojanja razvijenih programa uprave nad vodnim izvorima, nedostatka sistema za zaštitu od poplava i neodržavanja postojećeg starog sistema, nezaobilazno je za normalnu egzistenciju.
Pojedinačni ciljevi
1) Obezbeđivanje pijaće vode;
2) Zaštita i očuvanje vodnih izvora, kao prirodnog dobra od izuzetnog značaja.
Mere
1) Izraditi planove za upravljanje vodnim resursima;
2) Stalno kontrolisati kvalitet i količinu vode;
3) Zaštititi od zagađenja površinske i podzemne vode;
4) Usvojiti strateške planove za vanredne situacije;
5) Obnoviti i izgraditi distributivnu mrežu i poboljšati kvalitet vode;
6) Razvijati kanalizacione mreže u urbanim i ruralnim sredinama;
7) Izgraditi postrojenja za preradu komunalnih i industrijskih otpadnih voda;
8) Razvijati odgovarajuće modele za tretman zagađenih voda u urbanim i ruralnim sredinama.
A. 7. Obezbeđivanje adekvatnih uslova za rad obrazovnih institucija
Kvalitetno obrazovanje je uslov održivog opstanka i povratka. U tom cilju potrebno je pratiti strukturu stanovništva i potencijalnih povratnika i adekvatno potrebama, obezbediti prostorne, kadrovske i druge uslove u cilju organizovanja rada obrazovnih institucija.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1) Izgraditi objekte i obezbediti uslove za sprovođenje nastave;
2) Razvijati mreže ustanova za osnovno i srednjoškolsko obrazovanje i vaspitanje tako što će se otvoriti nove škole i aktivirati pasivne škole uz stvaranje povoljnijih uslova za obrazovanje nacionalnih manjina na manjinskim jezicima;
3) Obrazovati kadrove u skladu s Nacionalnim okvirom kvalifikacija usklađenim sa Evropskim okvirom kvalifikacija, a u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, seminarima, simpozijumima i kongresima;
4) Razvijati mreže usluga na lokalnom nivou za pomoć deci ometenoj u razvoju (lična pomoć, dnevni boravci, smeštaj u specijalne škole, prevoz);
5) Pojačati inspekcijski nadzor radi provera usklađenosti rada škola u AP KiM sa zakonima i propisima Republike Srbije u cilju unapređenja nastave;
6) Raditi na uključivanju drugih institucija, organa, sindikata i udruženja koja mogu da pomognu u poboljšanju i modernizaciji obrazovnog sistema i izvođenja nastave, kao i u poboljšanju položaja učenika i nastavnika u izvođenju nastave;
7) Ažurirati podatke o broju dece koja pohađaju školu i zaposlenima u obrazovnim institucijama u AP KiM;
8) Izraditi predloge za otvaranje odeljenja s novim obrazovnim profilima u srednjim stručnim školama, a u skladu s postojećom obrazovnom strukturom stanovništva i specifičnostima sredine, prema kojima se određen obrazovni profil smatra relevantnim, kao i potrebama tržišta rada;
9) Poboljšavati učenički i studentski standard (posredovanje u dobijanju učeničkih i studentskih stipendija, kao i stipendija za decu čiji su roditelji kidnapovani i ubijeni na Kosovu i Metohiji), kao i poboljšavati uslove studiranja u mestima u koja su privremeno izmešteni fakulteti Univerziteta u Prištini.
A. 8. Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje
Preduslov održivog opstanka i povratka porodica s decom jeste obezbeđivanje kvalitetnog predškolskog vaspitanja, koje unapređuje kvalitet života u zajednicama, posebno imajući u vidu nedostatak sadržaja za decu. U tom cilju potrebno je pratiti strukturu povratnika i potencijalnih povratnika i, adekvatno potrebama, obezbediti prostorne, kadrovske i druge uslove za organizovanje rada predškolskih institucija.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1) Izgraditi objekte i obezbediti uslove za sprovođenje vaspitanja i obrazovanja;
2) Razvijati mrežu ustanova za predškolsko obrazovanje i vaspitanje;
3) Obrazovati vaspitni kadar u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija koji je usklađen sa standardima EU;
4) Pojačati inspekcijski nadzor u cilju provere usklađenosti rada ustanova za predškolsko obrazovanje i vaspitanje s propisima Republike Srbije;
5) Raditi na uključivanju drugih institucija, organa, sindikata i udruženja koja mogu da pomognu u poboljšanju i modernizaciji predškolskih ustanova;
6) Ažurirati podatke o broju dece u ustanovama za predškolsko obrazovanje i vaspitanje i zaposlenima u tim institucijama;
7) Izraditi predloge za otvaranje novih ustanova za predškolsko obrazovanje i vaspitanje;
8) Razvijati različite modele pružanja usluga i unutrašnje organizacije predškolskih ustanova;
9) Obezbeđivati uslove i akreditovane programe za realizaciju u predškolskim ustanovama;
10) Razvijati mreže usluga na lokalnom nivou za pomoć deci ometenoj u razvoju (lična pomoć, dnevni boravci, smeštaj u specijalne škole, prevoz);
11) Stipendirati najbolje učenike osnovnih i srednjih škola;
12) Poštovati Milenijumske ciljeve UN.
A.9. Zdravstvene ustanove
Jedan od uslova održivog opstanka i povratka je obezbeđivanje adekvatne zdravstvene zaštite. Prvenstveno, obilazak starih lica, dece i porodilja od strane patronažnih službi. Isto tako, treba obezbediti kompletnu zdravstvenu uslugu u ambulanti. U ambulantama organizovati lekarske preglede i izvršiti nabavku lekova koje prepišu lekari. U tom cilju, potrebno je pratiti strukturu povratnika i potencijalnih povratnika kao i neraseljene populacije i adekvatno potrebama, obezbediti prostorne, kadrovske i druge uslove za organizovanje rada zdravstvenih institucija.
Važno je da se svim građanima omogući bezbedan i jednak pristup svim oblicima i nivoima zdravstvene zaštite u AP KiM.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1) Očuvanje postojeće mreže zdravstvenih ustanova organizovanih u sredinama u kojima žive Srbi i pripadnici nacionalnih manjina (Rezolucija SB UN 1244 iz 1999. godine);
2) Osnaživanje uloge primarne i sekundarne zdravstvene zaštite uz jačanje neophodnog pružanja zdravstvenih usluga u enklavama (patronažne posete, kućna nega);
3) Obezbeđivanje i pružanje primarne zdravstvene zaštite u ambulantama. Pravo na lekove obezbediti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
4) Obezbeđivanje stalne i dostupne zdravstvene zaštite u postojećem sistemu;
5) Praćenje i analiza najvažnijih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva i rasprostranjenost i širenje hroničnih masovnih nezaraznih i zaraznih bolesti, kao i unapređenje zdravstvene zaštite, čime se smanjuje rizik i druge neželjene posledice po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinaca i zajednice u celini;
6) Redovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom;
7) Prilagođavanje i sprovođenje postojećih programa i projekata iz oblasti zdravstvene zaštite;
8) Povezivanje zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite sa ustanovama socijalne zaštite i obrazovno-vaspitnim ustanovama multidisciplinarnim i timskim radom;
9) Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (specijalizacije i uže specijalizacije, stalno obrazovanje).
A.10. Sport
Preduslov održivog opstanka i povratka porodica s decom jeste obezbeđivanje kvalitetnih sportskih sadržaja i objekata, ako se ima u u vidu da danas u AP KiM postoji mali broj sportskih objekta namenjenih deci i omladini koji u potpunosti odgovaraju njihovim potrebama. Izolovanost u enklavama i ograničena sloboda kretanja, stalna ugroženost, nedostatak komunikacije i smanjena fizička aktivnost negativno utiču na fizički i duhovni razvoj dece i omladine. U tom cilju potrebno je pratiti strukturu stanovništva i, adekvatno potrebama, obezbediti prostorne, kadrovske i druge uslove za organizovanja rada sportskih udruženja i klubova.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1) Očuvanje i unapređenje postojeće mreže sportskih organizacija u sredinama u kojima žive Srbi i pripadnici nacionalnih manjina (Rezolucija SB UN 1244);
2) Prilagođavanje i sprovođenje postojećih i razvoj novih programa i projekata iz oblasti sporta;
3) Podrška trenažnim i takmičarskim procesima i stalno povećanje broja učesnika i unapređenje stručnog rada;
4) Umrežavanje sportskih organizacija, klubova, institucija, organa, sindikata i udruženja koja mogu da pomognu razvoj sporta;
5) Afirmacija sponzorstva i donatorstva od strane velikih sportskih društava, klubova i privrednih subjekata;
6) Promocija sporta i zdravog načina života.
B. Otvaranje proizvodnih pogona
Ciljevi ekonomskog razvoja srpske zajednice u AP KiM usklađeni su sa osnovnim razvojnim opredeljenjima Republike Srbije, strateškim opredeljenjima opština i regionalnom politikom Evropske unije. Shodno tome, strateški pravci razvoja područja koja većinom naseljavaju Srbi i pripadnici nacionalnih manjina naglašavaju da je neophodno razvijati privrednu infrastrukturu, revitalizovati postojeća preduzeća, izgraditi elektroenergetske objekte, definisati strategiju privatizacije privrednih subjekata, održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, prilagoditi strukturu privrede i efikasnije rešavati demografske i kadrovske probleme i pitanje povratka interno raseljenih i izbeglih lica i neraseljene populacije.
Posebnu pažnju treba posvetiti podsticanju korišćenja obnovljivih, odnosno alternativnih izvora energije – male hidroelektrane, energija vetra, sunca i geotermalnih izvora. Dugoročno rešenje ne može biti zavisno od humanitarne pomoći, već je neophodno osnažiti privredu ulaganjem u nove proizvodne pogone i oživljavanjem postojećih. Time bi se omogućilo Srbima i pripadnicima nacionalnih manjina u AP KiM da svojim radom obezbede egzistenciju, što bi predstavljalo dovoljan motiv za njihov opstanak i povratak.
Jezgro ekonomskog preobražaja i razvoja u AP KiM jeste stvaranje privatnog sektora, razvoj preduzetništva i stvaranje malih i srednjih preduzeća, koja se smatraju glavnom pokretačkom snagom ekonomskog razvoja.
Mere i aktivnosti
1) Izgraditi i razvijati mala i srednja preduzeća i preduzetništvo kroz razvoj industrijskih zona, inkubator centara i klastera;
2) Pokrenuti preduzetništvo sredstvima fondova početnog kapitala;
3) Povećati konkurentnost i produktivnost privrednih subjekata;
4) Podsticati razvoj preduzetništva obezbeđivanjem najpovoljnijih uslove Fonda za razvoj Republike Srbije, Nacionalnog investicionog plana, Nacionalne službe za zapošljavanje, budžeta namenjenog poljoprivredi i nadležnih ministarstava;
5) Podsticati privredne subjekte sa sedištem van teritorije AP KiM da započnu poslovne aktivnosti u AP KiM;
6) Povoljnijim kreditiranjem stimulisati pokretanje proizvodnje;
7) Iskoristiti sve postojeće i dostupne izvore za pokretanje proizvodnje;
8) Obezbediti dokvalifikaciju i prekvalifikaciju lica koja traže posao, a posebno mladih i lica pred penzijom;
9) Izgraditi distributivni centar radi stabilnog snabdevanja proizvodima srpskih preduzeća;
10) Razvijati kućnu radinost i turizam tamo gde je to moguće;
11) Unapređivati stočarstvo;
12) Podsticati proizvodnju lekovitog bilja.
Očekivani efekti
1) Osnažen preduzetnički potencijal;
2) Razvijeniji preduzetnički duh i infrastruktura;
3) Privredni rast.
Mere i aktivnosti
Insistirati na tome da nadležne institucije Republike Srbije privatizuju preduzeća na području sa većinskim srpskim stanovništvom i pripadnicima nacionalnih manjina.
Očekivani efekti
Uspostavljanje jasne vlasničke strukture i na njoj zasnovanih mehanizama korporativnog upravljanja.
V. Poljoprivreda
Poljoprivredno zemljište je osnovni izvor prihoda srpskog stanovništva u AP KiM. Poljoprivredna proizvodnja je ekstenzivna i zatvorena, i opterećena lošom starosnom strukturom. Unapređenje poljoprivredne proizvodnje je osnova za razvoj lokalne zajednice. Nekontrolisano pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko usled demografske eksplozije albanske populacije, kao i nemogućnost korišćenja zemljišta iz bezbednosnih razloga, smanjuje primarne izvore prihoda Srba i pripadnika nacionalnih manjina.
Mere i aktivnosti
1) Podstaknuti srpsko stanovništvo i pripadnike nacionalnih manjina da registruju svoja poljoprivredna gazdinstva i tako iskoriste sredstva namenjena za premije, subvencije i kreditiranje;
2) Finansirati proizvodne projekte, a posebno projekte malih gazdinstava;
3) Finansirati projekte prerađivačkih delatnosti;
4) Subvencionisati proizvodnju određenih poljoprivrednih proizvoda i podsticati jačanje i udruživanje privatnih gazdinstava radi efikasnije proizvodnje i plasmana proizvoda;
5) Organizovati plasman svih proizvoda.
Očekivani efekti
1) Registrovana poljoprivredna gazdinstva i potpuna iskorišćenost premija, subvencija i kredita;
2) Samostalna i snažnija poljoprivredna gazdinstva;
3) Povezana razvijena poljoprivredna gazdinstva i njihov zajednički nastup na tržištu;
4) Razvijenija poljoprivredna proizvodnja;
5) Razvijenije stočarstvo.
2.3. Obnova, povraćaj i zaštita imovine
Pojedinačni ciljevi
1) Održivo korišćenje prirodnih bogatstava;
2) Zaštita imovine javnih preduzeća;
3) Puna kompenzacija za vlasnike i poverioce preduzeća koja su do sada privatizovana, kao i naknada radnicima;
4) Zaštita prava akcionara;
5) Efikasno rešavanje imovinskih zahteva i sprovođenje donetih odluka;
6) Uključivanje institucija Republike Srbije u rešavanje imovinskih pitanja u AP KiM;
7) Puna kompenzacija za oštećenu ili uništenu privatnu imovinu.
Mere
1) U saradnji s nadležnim međunarodnim institucijama formirati posebno stručno telo s ciljem ustrojavanja i vođenja Katastra nepokretnosti;
2) Uspostaviti koordinaciju na postojećim projektima primarne pravne pomoći;
3) Obezbediti besplatnu pravnu pomoć i zastupanje;
4) Predložiti rešenja za zaštitu imovine uzimajući u obzir pozitivna iskustva iz regiona;
5) Uspostaviti tesnu saradnju s međunarodnim misijama koje je odobrio SB UN u cilju funkcionisanja efikasnog pravnog mehanizma za povraćaj imovine i zaštitu imovinskih prava, odnosno za naknadu štete, čiji bi poseban deo rešavao imovinska pitanja fizičkih lica, verskih zajednica i privrednih subjekata i obnovu i izgradnju oštećene ili uništene imovine fizičkih lica, verskih zajednica i privrednih subjekata;
6) Pokrenuti uspostavljanje efikasnog mehanizma za poništavanje negativnih efekata koje su proizvele Kosovska agencija za imovinu i Kosovska poverilačka agencija;
7) Iskoristiti sve dostupne izvore za pokretanje privrednih aktivnosti;
8) Formirati konsultantski i zastupnički pravni tim;
9) Razviti mehanizam naplate naknade za korišćenje određenih prirodnih bogatstava u korist lokalne samouprave.
Očekivani efekti
1) Uspostavljena mreža organizovane pravne pomoći interno raseljenim i objektivno i nepristrasno izveštavanje o stanju u ovoj oblasti;
2) Vraćena uzurpirana nepokretna stambena i komercijalna imovina i sprečena dalja uzurpacija imovine i uznemiravanje u njenom korišćenju;
3) Stvoreno bezbedno okruženje za Srbe i pripadnike nacionalnih manjina u AP Kosovo i Metohija;
4) Uređen katastar nepokretnosti i poništeni nezakoniti upisi prava svojine na nepokretnostima i sprečene dalje zloupotrebe;
5) Vraćena, obnovljena i izgrađena oštećena i uništena privatna imovina, imovina verskih zajednica i privrednih subjekata;
6) Uređeni svojinski odnosi i zaštićena svojinska prava;
7) Ubrzan lokalni i regionalni privredni razvoj i izmenjena privredna struktura tako što je povećan broj malih i srednjih preduzeća i njihova održivosti;
8) Poboljšani uslovi rada i podstaknuti novi preduzetnici;
9) Ostvareno pravo na rad i bolja zaposlenost;
10) Podignuta konkurentnost i produktivnost;
11) Razvijenija poljoprivreda u seoskim sredinama;
12) Obnovljena mreža saobraćajnica i adekvatniji pristup centrima i uslugama;
13) Nadoknađena šteta za uništenu i oštećenu imovinu.
2.4. Zaštita, očuvanje i obnova srpskog kulturnog i verskog nasleđa
U okolnostima koje su do danas stvorene u AP KiM, Srbiji je, jedinoj među evropskim državama, suspendovano pravo čuvara svoje baštine. Po prirodi stvari to pravo se mora vratiti Srbiji, jer ako se nastavi s politizacijom zaštite i očuvanja spomenika kulture u AP KiM, jedni će nestati rušenjem, a drugi nebrigom. Ne postoji osnov po kome se to pravo može preneti na neku drugu etničku ili versku zajednicu.
Ciljevi
1) Uspostaviti institucionalni sistem u kulturi;
2) Obnoviti, očuvati, zaštititi i istražiti srpsku kulturnu baštinu;
3) Obnoviti i zaštititi verske objekte.
Mere
1) Promovisati srpsku kulturnu i versku baštinu;
2) Nastaviti diplomatske mere pred međunarodnim institucijama u cilju sprečavanja falsifikovanja srpske baštine u AP KiM i njenog predstavljanja kao albanske i vizantijske;
3) Očuvati postojeće i obnoviti oštećene i uništene verske objekte i spomenike kulture pod nadzorom stručnih tela Republike Srbije;
4) Zaštititi kulturnu baštinu svih etničkih zajednica;
5) Posebno institucionalno zaštititi objekte srpske baštine (specijalno zaštićene zone) u saradnji s međunarodnom zajednicom (UN, UNESKO i drugi relevantni subjekti) koja bi garantovala njihovu primenu;
6) Obezbediti pravnu pomoć Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u očuvanju njene postojeće imovine i restituciji oduzete imovine;
7) Unapređivati i podsticati kulturno stvaralaštvo;
8) Obučavati kadrove u kulturi.
Očekivani efekti
1) Uspostavljena mreža organizovane institucionalne zaštite u kulturi;
2) Uspostavljene posebne zaštitne zone i stvoreno slobodno i bezbedno okruženje i pristup srpskoj kulturnoj i verskoj baštini;
3) Obnovljena oštećena i uništena srpska kulturna i verska baština;
4) Stvoreni uslovi za rad u ustanovama kulture;
5) Osposobljeni stručnjaci za zaštitu i prezentaciju kulturnih dobara.
2.5. Povratak raseljenih
Sada je povratak Srba i pripadnika nacionalnih manjina sigurniji ako je usmeren prema sredinama u kojima su Srbi i pripadnici nacionalnih manjina većina. Paradoksalno je da je povratak, uglavnom, moguć u seoske sredine, iako je imovina velikog broja Srba i pripadnika nacionalnih manjina ostala u gradovima, koju oni iz ranije navedenih razloga nisu u mogućnosti da koriste.
Takođe je neophodno da se Srbima i pripadnicima nacionalnih manjina omogući bezbedan i održiv povratak u gradske sredine u cilju stvaranja multietničkog društva.
Mere i aktivnosti
1) Insistirati da međunarodne i lokalne organizacije angažovane na povratku potpuno i dosledno preuzmu obaveze i odgovornosti i ispunjavaju odredbe Rezolucije SB UN 1244;
2) Insistirati na doslednoj i potpunoj primeni Protokola, njegovoj operacionalizaciji i ispunjenju uslova koji su u njemu navedeni;
3) Uspostaviti jednostavne i efikasne mehanizme povratka;
4) Insistirati na vladavini prava i lične i imovinske bezbednosti;
5) Uspostaviti mehanizme za poništavanje posledica opstrukcije povratka;
6) Utvrditi potrebe i očekivanja po povratku;
7) U saradnji s međunarodnim misijama koju je odobrio SB UN uspostaviti tehničko telo za razmatranje programa i projekata povratka;
8) Obezbediti potpuno informisanje i puno učešće raseljenih u odlučivanju;
9) Obezbeđivati stambena rešenja za povratnike koji su se izjasnili za relokaciju;
10) Uspostaviti jedinstvene i efikasne mehanizme za obnovu uništene imovine;
11) Koristiti finansijska sredstva namenjena za humanitarnu pomoć u što većoj meri, za obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja i za ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje povratnika;
12) Razvijati solidarnost opština van teritorije AP KiM sa opštinama u AP KiM i podsticati finansiranje stambenih rešenja za povratnike.
Očekivani efekti
1) Uspostavljeni jednostavni i efikasni mehanizmi povratka;
2) Afirmisan povratak kao način za ostvarivanje garantovanih ljudskih prava i osnovnih sloboda;
3) Depolitizovan povratak;
4) Adekvatna pomoć interno raseljenim licimai izbeglicama koji su se odlučili za povratak u AP KiM;
5) Ubrzano planiranje i sprovođenje projekata povratka;
6) Usklađeniji rad svih ostalih nosilaca povratka, uključujući moguće donatore;
7) Transparentan povratak.
2.6. Jačanje kapaciteta lokalne samouprave
Radi stvaranja uslova za istinski održiv opstanak i povratak Srba i pripadnika nacionalnih manjina neophodan je određeni institucionalni okvir i mehanizmi za funkcionisanje lokalne zajednice.
Mere
1) Ograničiti broj članova opštinskih veća;
2) Obezbediti finansijsku, materijalnu, stručnu i drugu potrebnu pomoć lokalnim organima vlasti;
3) Izraditi akcione planove, uključujući i ekološke, za svaku jedinicu lokalne samouprave;
4) Obezbediti povoljne uslove za investiranje (lokacije, dozvole);
5) Utvrditi prepreke u pristupu socijalnoj, ekonomskoj i opštinskoj infrastrukturi i službama;
6) Uspostaviti efikasan mehanizam na lokalnom nivou za brzo reagovanje na rešavanje potreba povratnika;
7) Planska izgradnja naselja za povratnike.
Očekivani efekti
1) Prevaziđeni problemi nedostatka finansijskih sredstava;
2) Rasterećeniji budžet Republike Srbije;
2.7. Zaštita životne sredine na područjima gde većinu čine Srbi i pripadnicinacionalnih manjina.
Izraditi strategiju zaštite životne sredine na teritoriji AP KiM gde Srbi i pripadnici nacionalnih manjina čine većinu, koja bi prikazala aktuelno stanje životne sredine na toj teritoriji, ciljeve i mere za poboljšanje stanja. To bi bila osnova za izradu odgovarajućih predloga projekata.
2.8. Obezbeđenje sigurnosti Srba i pripadnika nacionalnih manjina
Radi stvaranja uslova za istinski održiv opstanak i povratak Srba i pripadnika nacionalnih manjina neophodno je obezbediti sigurnost i bezbednost kao jedan od najbitnijih preduslova za opstanak i povratak interno raseljenih i izbeglih na AP KiM.
Mere
1) Nastaviti saradnju sa UNMIK-om;
2) Insistirati pred međunarodnom zajednicom na potpunom poštovanju „Kumanovskog sporazuma”;
3) Nastaviti sa intenzivnom saradnjom sa snagama KFOR-a u AP KiM;
4) Nastaviti saradnju sa EULEKS-om u okviru Plana o šest tačaka.
V. FINANSIRANjE STRATEGIJE
Obezbeđivanje sredstava za sprovođenje Strategije biće otežano zbog globalne ekonomske krize. Zbog toga se, naročito, mora voditi računa o realnim domaćim i međunarodnim izvorima, kao i o efikasnosti utroška sredstava.
Izvori finansiranja mogu biti:
1) Budžet Republike Srbije;
2) Donatorska sredstva.
Donatorska sredstva je realno očekivati iz fondova UN, EU i pojedinih država. Osim navedenog, u nešto manjoj meri, sredstva se mogu očekivati od pojedinih privrednih subjekata i pojedinaca, posebno iz dijaspore.
VI. SPROVOĐENjE STRATEGIJE
Radi potpunog i uspešnog sprovođenja Strategije, u roku od tri meseca biće donet detaljan operativni akcioni plan za njeno sprovođenje, sa precizno utvrđenim aktivnostima, rokovima i nosiocima, ukupnim troškovima sprovođenja aktivnosti i izvorima finansiranja.
Za praćenje i izveštavanje o sprovođenju Strategije obrazovaće se poseban tim pri Kabinetu predsednika Vlade. Tim ima zadatak da prati sprovođenje strateških opredeljenja i ukazuje na moguće probleme koji se pojavljuju u sprovođenju Strategije, kao i da predlaže mere za njihovo prevazilaženje. Svi subjekti, zaduženi za sprovođenje pojedinih strateških opredeljenja, razrađenih akcionim planom, dostavljaće šestomesečno izveštaj timu za sprovođenje Strategije održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju. Najmanje jednom u dve godine Vlada će raspravljati o sprovođenju Strategije i usvajati odgovarajući program mera i akcija za unapređenje aktivnosti utvrđenih strateškim dokumentom.
Jedan od najvažnijih uslova za uspešno ostvarivanje ciljeva Strategije jeste puna uključenost svih institucija i zainteresovanih subjekata povezanih s njenim usvajanjem i primenom na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Praćenje stepena ostvarenosti ciljeva utvrđenih Strategijom zahteva da se unapred utvrde i postupci, u slučaju da zabeleženi rezultati ne zadovolje postavljene ciljeve. U tom slučaju, akcionim planom će se predvideti koji organi, institucije ili agencije treba da preduzmu odgovarajuće korake u cilju otklanjanja nastalih smetnji. Tokom primene Strategije odrediće se i indikatori uspešnosti sprovođenih mera i aktivnosti. U tom cilju, uvažiće se i utvrditi objektivni rizici, kao i stepen rizika, koji bi mogli uticati na izvodljivost zadataka utvrđenih Strategijom i razrađenih akcionim planom.
Akcioni plan predstavlja okvir i podlogu za sprovođenje Strategije i sadrži jasne ciljeve i zadatake po utvrđenim prioritetima. Zadaci će se izvršavati sprovođenjem precizno utvrđenih programa i projekata po opštinama, u utvrđenim rokovima i institucijama koje će biti nadležne za sprovođenje tih projekata. U akcionom planu treba naznačiti i mehanizme, instrumente i mere podrške investicionim i drugim ulaganjima kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.
Tim za sprovođenje Strategije sprovodiće jednom godišnje procenu postignutih strateških aktivnosti i ostvarenih rezultata i o tome izveštavati nadležne institucije.
VII. ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 019-672/2010-1
U Beogradu, 8. aprila 2010. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaGENERALNI SEKRETARTamara Stojčević PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić, s.r.