Na osnovu člana 16. stav 6. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 85/05-dr. zakon, 101/05-dr. zakon, 34/06 i 104/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 ,71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
U R E D B U
O VISINI NAKNADE ZA KORIŠĆENjE NEMETALIČNIH SIROVINA ZA DOBIJANjE GRAĐEVINSKOG MATERIJALA ZA 2010. GODINU
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se visina naknade za korišćenje nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala za 2010. godinu.
Član 2.
Nemetalične mineralne sirovine za dobijanje građevinskog materijala u smislu ove uredbe su :
1) tehničko-građevinski kamen-sedimentne i metamorfne stene: krečnjak, dolomit, dolomitisani krečnjak, mermerisani krečnjak;
2) tehničko-građevinski kamen-magmatske stene: granit, granodiorit, trahit, dacit, andezit, andezit-bazalt, bazalt, dijabaz, amfibolit;
3) arhitektonsko-građevinski kamen: granit, granodiorit, bazalt, mermer, krečnjačka breča, mermerna breča, travertin, bigar-siga, mermerni oniks;
4) gline i sirovine za opekarsku i keramičku industriju: keramička glina, opekarska glina, vatrostalna glina, kaolinitisani granit, feldspat;
5) sirovine za cementnu industriju i industriju kreča: laporac, laporoviti krečnjak, gips, sve vrste tufova;
6) kalcijum-karbonatna sirovina kao punilo za industriju boja i lakova, fasadnih i termoizolacionih materijala: mermer, kalcit, dolomit, dolomitisani krečnjak, mermerisani krečnjak;
7) kvarcni pesak, građevinski pesak i šljunak.
Član 3.
Naknada za korišćenje nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala, određenih u članu 2. ove uredbe, utvrđuje se u dinarskom iznosu po toni iskopane mineralne sirovine, i to za:
1) tehničko-građevinski kamen- sedimentne i metamorfne stene:
krečnjak 12 dinara;
dolomit 12 dinara;
dolomitisani krečnjak 12 dinara;
mermerisani krečnjak 12 dinara.
2) tehničko-građevinski kamen – magmatske stene:
granit 18 dinara;
granodiorit 18 dinara;
trahit 18 dinara;
dacit 18 dinara;
andezit 18 dinara;
andezit- bazalt 18 dinara;
bazalt 18 dinara;
dijabaz 18 dinara;
amfibolit 18 dinara.
3) arhitektonsko-građevinski kamen:
granit 30 dinara;
granodiorit 30 dinara;
bazalt 30 dinara;
mermer 30 dinara;
krečnjačka breča 30 dinara;
mermerna breča 30 dinara;
travertin 30 dinara;
bigar-siga 30 dinara;
mermerni oniks 30 dinara.
4) gline i sirovine za opekarsku i keramičku industriju:
keramička glina 15 dinara;
opekarska glina 9 dinara;
vatrostalna glina 12 dinara;
kaolinitisani granit 15 dinara;
feldspat 15 dinara.
5) sirovine za cementnu industriju i industriju kreča:
laporac 12 dinara;
laporoviti krečnjak 12 dinara;
gips 12 dinara;
sve vrste tufova 12 dinara.
6) kalcijum-karbonatna sirovina kao punilo za industriju boja i lakova, fasadnih
i termoizolacionih materijala:
(1) mermer 30 dinara;
(2) kalcit 30 dinara;
dolomit 30 dinara;
(4) dolomitisani krečnjak 30 dinara;
(5) memrerisani krečnjak 30 dinara.
7) kvarcni pesak, građevinski pesak i šljunak:
kvarcni pesak 15 dinara;
građevinski pesak i šljunak 10 dinara.
Član 4.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
05 Broj
U Beogradu, 24. decembra 2009. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
O B R A Z L O Ž E Nj E
Pravni osnov za donošenje Uredbe
Pravni osnov za donošenje Uredbe sadržan je u odredbama člana 16. stav 6. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 34/06 i 104/09) kojim je određeno da visinu naknade u dinarskom iznosu određenom po toni iskopane mineralne sirovine, za nemetalične sirovine za dobijanje građevinskog materijala i u članu 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), po kome Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.
Razlozi za donošenje
Razlozi za donošenje ove uredbe sastoje su u činjenici da je kod određivanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala, kao mineralnih sirovina koje se dalje prerađuju (laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, tehničko-građevinski i arhitektonsko-građevinski kamen i dr), potrebno utvrditi visinu naknade za korišćenje mineralne sirovine prema vrsti mineralne sirovine uzevši u obzir upotrebu mineralnih sirovina, tako da visinu naknade u dinarskom iznosu određenom po toni iskopane mineralne sirovine, za nemetalične sirovine za dobijanje građevinskog materijala, određuje Vlada u poslednjem kvartalu tekuće godine za narednu godinu, prema vrsti sirovine za dobijanje građevinskog materijala.
Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Odredbama člana 1. Uredbe u skladu sa članom 16. stav 6. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 34/06 i ) određeno je se da Uredbom utvrđuje visina naknade za korišćenje nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala za 2010. godinu.
Mineralne sirovine za dobijanje građevinskih materijala u članu 2. Uredbe razvrstane su shodno odredbama Zakona o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja („Službeni list SRJ“ br. 12/98), u napred navedene grupe na osnovu karakterističnih petrografskih, mineraloških, hemijskih, fizičko-mehaničkih i tehnoloških osobina, koje im određuju (omogućavaju) i odgovarajuće područje primene u različitim granama privredne delatnosti (putogradnji, visokogradnji, proizvodnji cementa, kreča, vatrostalnih, keramičkih i opekarskih materijala, kao i punila i mnogim industrijskim granama).
Odredbama člana 3. Uredbe u cilju utvrđivanja visine naknade, analizirane su vrednosti mineralne sirovine određene na osnovu tržišnih kretanja cena, aktuelnih cenovnika rudarskih preduzeća koja se bave ovom delatnošću, kao i projektovanih cena u projektno-tehničkoj dokumentaciji. Odlučeno je da se visina naknade utvrđuje na osnovu najniže tržišne cene usled velike oscilacije potreba za ovakvom vrstom mineralnih sirovina u poslednjih 5 godina, povećanim rizikom daljeg kontinuiranog razvoja, pretnjom povećanog uvoza, i stagnacijom razvoja ove privredne grane.
U cilju jasnog i preciznog određivanja visine naknade po vrsti i količini mineralne sirovine, kod određivanja predložene visine naknada uzeti su u razmatranje i predlozi Privredne komore Srbije i udruženja Kamen Srbije.
Način obračuna visine naknade za mineralne sirovine, svrstane u grupe određene u članu 2. Uredbe, izvršen je tako da predloženi dinarski iznos naknade predstavlja 3% od utvrđene najniže tržišne cene mineralnih sirovina, za sirovine navedene u članu 2. Uredbe u tačkama 1, 2, 4, 5, 6 i 7, osim u slučaju tačke 3. kojom se određuju sirovine iz grupe AGK – arhitektonsko građevinski kamen.
Naime, za grupu AGK – arhitektonsko građevinski kamen uvažen je predlog Privredne komore Srbije, da se kao mera podsticaja ove industrijske grane, odredi visina naknade u dinarskom iznosu koji predstavlja iznos od 1% od tržišne cene mineralne sirovine. Motiv je da se sa niskom visinom naknade za ovu industrijsku granu stimuliše domaća proizvodnja arhitektonsko-građevinskog kamena u Republici Srbiji, s obzirom da je uvoz iste sirovine u vrednosti od oko 40 miliona evra godišnje.
Na bazi predloženih visina naknade za pojedine vrste korisnih mineralnih sirovina definisanih ovim pravilnikom i realizovanog fizičkog obima proizvodnje iz 2008. od 22,2 miliona tona mineralne sirovine, po osnovu primene ove Uredbe u 2010. godini očekuju se sledeći rezultati primene Uredbe:
grupa vrsta sirovine Plaćena naknada u 2008.g Procenjeni fizički obim proizvodnje u tonama za 2008.g Očekivana visina naknade po Uredbi za 2010. g Predlog naknade po Uredbi RSD/t 1) TGK kamen – sedimentne i metamorfne stene 52.744.001 11.094.709 133.435.923 12,0 2) TGK kamen – magmatske stene 3.805.760 301.175 5.421.150 18,0 3) AGK kamen 118.596 5.810 174.300 30,0 4) gline i sirovine za opekarsku i keramičku industriju 18.170.517 3.014.691 29.483.368 1. keramička glina 1.691.091 185.121 2.776.815 15,0 2. opekarska glina 16.479.426 2.829.570 26.151.190 9,0 5) sirovine za cementnu industriju i industriju kreča 29.796.284 4.290.917 57.135.687 1. krečnjak 19.693.123 2.547.351 30.892.212 12,0 2. laporac 10.103.161 1.743.566 20.922.792 12,0 6) kalcijum karbonatna punila za industriju boja i lakova 1.067.253 435.426 13.055.050 1. krečnjak 118.565 5.810 174.300 30,0 2. mermer 948.688 429.616 12.880.750 30,0 7) kvarcni pesak, građevinski pesak i šljunak 5.212.008 3.088.918 30.889.180 1. kvarcni pesak 3.854.819 366.104 3.661.040 15,0 2. pesak i šljunak 1.357.189 2.722.814 27.228.140 10,0 U K U P N O: 110.914.419 22.231.646 263.718.612 237 % Povećanje vrednosti naknade
Iz izloženog se vidi da je po osnovu naknade za ove mineralne sirovine, koje se koriste u industriji građevinskog materijala, u 2008. godini naplaćeno od privrednih subjekata 110.914.419 dinara za ostvareni fizički obim proizvodnje od 22.231.646 tona mineralne sirovine i po tom osnovu ostvarene su manje jedinične cene sirovina u odnosu na visinu predloženih naknada po novoj Uredbi.
Prema tome, navedenim predlogom visina naknade po jedinici i vrsti mineralne sirovine ostvariće se porast naplate sa 110.914.419 dinara na očekivanih 263.718.612 dinara što predstavlja povećanje od 237 % za isti nivo proizvodnje, ali i dalje manji za oko 30% od realne vrednosti naknade. Realna vrednost naknade se dobija kada se za osnovicu obračuna koristi ostvarena prosečna tržišna cena po vrsti i kvalitetu mineralne sirovine i to u uslovima stabilnog rada i funkcionisanja rudarskih preduzeća. Realnu vrednost naknade postepeno treba dostizati narednih godina donošenjem Uredbe o visini naknade na godišnjem nivou.
Količina iskopane mineralne sirovine utvrđuje na osnovu godišnjeg izveštaja o poslovanju preduzeća za prethodnu kalendarsku godinu, godišnjeg operativnog plana rudnika i izveštaja o stanju bilansnih rezervi mineralnih sirovina, s obzirom na to da se na osnovu iste dokumentacije u tehničkom i finansijskom smislu može vršiti kontrola fizičkog obima proizvodnje u prethodnoj godini.
Preduzeća koja vrše eksploataciju mineralnih sirovina u godišnjem izveštaju o poslovanju iskazuju podatke o ostvarenim proizvodno-tehničkim i finansijskim rezultatima u prethodnoj kalendarskoj godini, a u godišnjem operativnom planu rudnika iskazuje se plan razvoja rudarskih radova po mesecima za tekuću kalendarsku godinu, kao i procena proizvodnje i finansijskih obaveza preduzeća. Situacione karte stanja rudarskih radova na početku i na kraju prethodne kalendarske godine su sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju rudnika, a situacione karte stanja rudarskih radova na početku i na kraju tekuće kalendarske godine su sastavni deo godišnjeg operativnog plana rudnika. Izveštajem o stanju bilansnih rezervi mineralnih sirovina, daje se stanje bilansnih rezervi na kraju prethodne kalendarske godine.
Shodno odredbama člana 16. stav 8. Zakona o rudarstvu prinudnu naplatu i kontrolu obračuna i uplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina vrši nadležni poreski organ, s time da se u pogledu prinudne naplate, kontrole, kamate i zastarelosti naknade za korišćenje mineralnih sirovina, primenjuju odredbe zakona kojim je uređen poreski postupak.
Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Uredbe
Za sprovođenje ove Uredbe nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Razlozi zbog kojih se predlaže da Uredba stupu na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja
Odredbama člana 16. stav 6. Zakona o rudarstvu, određeno da Vlada određuje visinu naknade u dinarskom iznosu u poslednjem kvartalu tekuće godine za narednu godinu, to je potrebno da se Uredba za 2010. godinu donese do kraja 2009. godine.