PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN O SARADNjI U OBLASTI VETERINE I ZAŠTITE ZDRAVLjA ŽIVOTINjA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja, potpisan 8. maja 2009. godine u Beogradu, u originalu na srpskom, persijskom i engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja u originalu na srpskom jeziku glasi:
Sporazum
između
Vlade Republike Srbije i
Vlade Islamske Republike Iran
o saradnji
u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja
Vlada Republike Srbije i Vlada Islamske Republike Irana (u daljem tekstu: strane ugovornice), u želji da zaključe Sporazum o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja, dogovorile su se sledeće:
Član 1.
Predmet Sporazuma
Predmet ovog sporazuma je međusobna saradnja koja ima za cilj kontrolu, suzbijanje, iskorenjivanje, kao i unapređenje sistema nadzora i praćenja zaraznih bolesti kopnenih i vodenih životinja, kao i olakšan promet dobara naznačenih u Zoosanitarnom Kodu Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja OIE (u daljem tekstu: Zoosanitarni kod).
Član 2.
Definicije
Termini koji se koriste u ovom sporazumu imaju isto značenje kao u Kodeksu OIE i njegovim kasnijim izmenama i dopunama.
Član 3.
Nadležni organi
Nadležni organi za sprovođenje ovog sporazuma u Republici Srbiji je Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u Islamskoj Republici Iran Iranska veterinarska organizacija, Ministarstva poljoprivrede.
Član 4.
Razmena informacija
Pored dostavljanja izveštaja o bolestima životinja, strane ugovornice će, shodno uputstvima iz Zoosanitarnog koda, redovno razmenjivati informacije.
Strane ugovornice će razmenjivati primerke najnovijih zakona i propisa iz oblasti kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti o kojima je reč u Zoosanitarnom kodu.
Strane ugovornice će se međusobno obaveštavati o svakoj izmeni u odnosu na gore pomenute zakone i propise, što je moguće pre, ali najkasnije 30 dana od datuma stupanja na snagu izmene na teritoriji njihovih država.
Strane ugovornice će pokušati da unaprede bilateralnu saradnju u naučno-istraživačkim centrima u oblasti kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti o kojima je reč u Zoosanitarnom kodu, a dobijene rezultate i informacije neće ustupati trećoj strani bez saglasnosti druge strane ugovornice. Strane ugovornice će, na zahtev, takođe pružati uzajamnu pomoć, u skladu sa naknadnim međusobnim dogovorima i sporazumima.
Strane ugovornice će se međusobno obaveštavati o naučnim, tehničkim i istraživačkim dostignućima u oblasti kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti o kojima je reč u Zoosanitarnom kodu. Pravno lice, koje je ostvarilo ova dostignuća, uživaće zaštitu prava intelektualne svojine na teritoriji države druge strane ugovornice.
Član 5.
Uslovi za uvoz, izvoz i tranzit robe
Uvoz, izvoz i tranzit robe, na koju se odnosi ovaj sporazum, vrši se u skladu sa smernicama o sanitarnim, karantinskim i dijagnostičkim merama iz Zoosanitarnog koda.
Uvoz robe, na koju se odnosi ovaj sporazum, na teritoriju države bilo koje strane ugovornice, uslovljen je dobijanjem osnovne saglasnosti od strane nadležnog organa zemlje uvoznice. Ova saglasnost uključuje sanitarne uslove za uvoz, navedene na jeziku države uvoznice i, ako to bude zatraženo, na engleskom jeziku.
Nadležni organ strane ugovornice koja izvozi obezbediće ispunjenje veterinarsko sanitarnih zahteva strane ugovornice koja uvozi, a izdavanje veterinarskog uverenja o zdravstvenom stanju na engleskom jeziku potvrdiće saglasnost uverenja sa zahtevima predviđenim Zoosanitarnim kodom. Original veterinarskog uverenja o zdravstvenom stanju pošiljke, prati pošiljku da bi bio dat na uvid veterinarskim inspektorima na graničnim prelazima prilikom uvoza.
Tranzit robe, na koju se odnosi ovaj sporazum, preko teritorija država strana ugovornica moći će da se obavlja uz prethodnu saglasnost njihovih nadležnih organa i nakon podnošenja originala veterinarskog uverenja o zdravlju životinja, izdatog od strane nadležnih organa zemlje porekla.
Član 6.
Posebni uslovi za uvozne i preventivne aktivnosti
Strane ugovornice imaju pravo da preko nadležnih organa svojih država:
1) zahtevaju posebne uslove za uvoz robe na koju se odnosi ovaj sporazum;
2) zabrane uvoz robe na koju se odnosi ovaj sporazum, u slučaju nepoštovanja pomenutih posebnih uslova.
3) odrede granične prelaze određene za kontrolu robe koja je predmet ovog sporazuma i da o tome obaveste drugu stranu ugovornicu.
4) proveravaju, kontrolišu dokumentaciju, vrše organoleptički pregled, uzorkuju i testiraju uvozne pošiljke, da bi se osigurale da nema prisutnih uzročnika bolesti navedenih u Zoosanitarnom kodu, kao ni drugih uzročnika opasnih po zdravlje ljudi i životinja.
5) vrate ili unište pošiljke koje se uvoze, ako se utvrdi da su kontaminirane uzročnicima bolesti opasnih po zdravlje životinja i ljudi, i da, u pisanoj formi, upoznaju drugu stranu ugovornicu sa tim slučajem, navodeći razloge i dokumentaciju.
Član 7.
Pristup sudskim organima
U slučaju da se pošiljke, koje se spominju u članu 6. stav 5, ovog sporazuma vrate ili unište, državljani strane ugovornice koji su pretrpeli gubitak imaju pravo da iznesu slučaj pred sudske organe druge strane ugovornice, uz obrazloženje osnova i razloga za pokretanje postupka i negiranje postojanja kontaminacije, i da traže naknadu štete.
Strane ugovornice su saglasne da državljani obe strane ugovornice imaju jednak tretman u pogledu pristupa sudskim organima na teritoriji druge strane ugovornice, kao i oslobađanja državljana druge strane ugovornice od plaćanja boravišne takse koju plaćaju strani državljani, kako je predviđeno nacionalnim zakonima strana ugovornica.
Član 8.
Zajedničke mere
Nadležni organi država strana ugovornica mogu, u posebnim slučajevima i na osnovu prethodnog dogovora, da preduzimaju zajedničke mere koje uključuju nadzor, kontrolu, pregled i laboratorijsko ispitivanje robe na koju se odnosi ovaj sporazum. Pribor, oprema i uređaji koji su potrebni za preduzimanje takvih mera na teritoriji države jedne strane ugovornice biće stavljeni na raspolaganje državi druge strane ugovornice.
Član 9.
Odnos prema drugim sporazumima
Odredbe ovog sporazuma neće uticati na prava i obaveze strana ugovornica, koji proizlaze iz drugih međunarodnih sporazuma.
Član 10.
Zajednička komisija
Strane ugovornice obrazuju Zajedničku komisiju ( u daljem tekstu: komisija. Komisija se sastoji od jednakog broja eksperata obe strane ugovornice, koja će se sastajati svake druge godine, naizmenično na teritoriji država strana ugovornica. Komisija će imati sledeće zadatke:
prati sprovođenje ovog sporazuma.
razmenjuje informacije i ekspertska mišljenja o zdravlju životinja i veterini.
predlaže rešenja za prevazilaženje problema koji mogu da nastanu u toku sprovođenja ovog sporazuma.
predlagaže izmene i dopune i revizije ovog sporazuma.
Član 11.
Rešavanje sporova
Strane ugovornice će nastojati da sve sporove, koji proisteknu iz tumačenja ili primene ovog sporazuma, pre svega reše na prijateljski način, putem pregovora. Ako se ne postigne dogovor, bilo koja od strana ugovornica može, u skladu sa njenim nacionalnim zakonima i propisima, i uz prethodno obaveštavanje druge strane ugovornice, predati spor Arbitražnom sudu sastavljenom od tri člana – dva arbitra, od kojih po jednog imenuje svaka strana ugovorica, i predsednika Arbitražnog suda.
Ako se spor preda Arbitražnom sudu, svaka strana ugovornica će imenovati svog arbitra u roku od šezdeset dana od prijema obaveštenja od druge strane ugovornice, a arbitri, koje su imenovale strane ugovornice, će imenovati predsednika Arbitražnog suda u roku od šezdeset dana od imenovanja poslednjeg arbitra.
Ako ni jedna strana ugovornica ne imenuje svog arbitra ili se imenovani arbitri ne slažu sa imenovanjem predsednika Arbitražnog suda u pomenutim rokovima, jedna ili druga strana ugovornica može da zahteva od generalnog direktora Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja (OIE) da imenuje arbitra za stranu ugovornicu koja to nije učinila ili predsednika Arbitražnog suda, zavisno od slučaja. Međutim, predsednik Arbitražnog suda mora biti državljanin neke treće države koja ima diplomatske odnose sa obe strane ugovornice u vreme imenovanja.
Ako arbitar ili predsednik Arbitražnog suda, koga imenuje generalni direktor Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja (OIE), nije u stanju da obavlja pomenute dužnosti ili ako je državljanin države jedne od strana ugovornica, imenovanje će obaviti stariji zamenik generalnog direktora. U slučaju da se ponovi situacija kao kod prethodnog imenovanja, imenovanje će obaviti direktor Direkcije za pravne poslove pri pomenutoj organizaciji.
Sudski postupak i mesto arbitraže određuje Arbitražni sud.
Strane u sporu podjednako snose troškove arbitraže.
Presude Arbitražnog suda su obavezujuće za strane u sporu.
Član 12.
Izmene i dopune Sporazuma
Ovaj sporazum može da se menja i dopunjuje samo uz pismenu saglasnost strana ugovornica. Svaka izmena ili dopuna će stupiti na snagu u skladu sa odredbama člana 13. ovog sporazuma.
Član 13.
Stupanje sporazuma na snagu
Ovaj sporazum se zaključuje na period od tri godine, a stupa na snagu tridesetog dana od dana prijema poslednjeg obaveštenja da su strane ugovornice preduzele sve neophodne mere za stupanje ovog sporazuma na snagu, u skladu sa njihovim nacionalnim zakonima i propisima. Po isteku pomenutog perioda, ovaj sporazum će ostati na snazi sledeće tri godine, osim ako jedna strana ugovornica pismeno ne obavesti drugu stranu ugovornicu o svojoj nameri da ga raskine. U tom slučaju, smatraće se da je Sporazum raskinut šest meseci nakon dostavljanja pomenutog obaveštenja.
Član 14.
Jezik
Ovaj sporazum, sačinjen je u dva originalna primerka u………………………………., dana……………………… , svaki na srpskom, persijskom i engleskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta podjednako verodostojna. U slučaju razlike u tumačenju, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
za Vladu za Vladu
Republike Srbije Islamske Republike Irana
Mlađan Dinkić Sejad Masud Mirkazemi
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori“.
OBRAZLOŽENjE
1. Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja, sadržan je u odredbi člana 99. tačka 4. Ustava Republike Srbije prema kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
2. Razlozi za donošenje zakona
Potpisivanjem i potvrđivanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja:
– Republika Srbija pokazuje spremnost da doprinese razvoju ukupnih ekonomskih odnosa dve zemlje;
– saradnja dve zemlje u oblasti veterine dobiće pravni okvir;
– stvaraju se uslovi za saradnju nadležnih veterinarskih organa dve zemlje, razvoj naučnih i tehnoloških veza;
– stvara se osnov za uspostavljanje poslovnih veza predstavnika poljoprivredno-prehrambene industrije dve zemlje;
– povećaće se obim razmene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.
3. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Član 1. Zakona propisuje da se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja, potpisan 8. maja 2009. godine u Beogradu, u originalu na srpskom, perzijskom i engleskom jeziku.
Član 2. Zakona sadrži tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja u originalu na srpskom jeziku.
Član 3. Zakona propisuje stupanje na snagu Zakona tj. da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori“.
4. Procena iznosa finansijskih sredstava za sprovođenje zakona
Za primenu ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.