Predlog zakona o stečaju

PREDLOG ZAKONA O STEČAJU

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.

Stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

2. Cilj stečaja

Član 2.

Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

3. Načela stečaja

Načelo zaštite stečajnih poverilaca

Član 3.

Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, u skladu sa ovim zakonom.

Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti

Član 4.

U stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Načelo ekonomičnosti

Član 5.

Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.

Načelo sudskog sprovođenja postupka

Član 6.

Po otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.

Načelo imperativnosti i prekluzivnosti

Član 7.

Stečajni postupak se sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Propisani rokovi su prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Načelo hitnosti

Član 8.

Stečajni postupak je hitan.

U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.

Načelo dvostepenosti

Član 9.

Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je ovim zakonom isključen pravni lek.

Načelo javnosti i informisanosti

Član 10.

Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu.

Zaključak o podacima koji predstavljaju službenu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika.

Sve oglase, rešenja i druge akte za koje je ovim zakonom propisano da se objavljuju na oglasnoj tabli suda, sud istog dana, odmah po donošenju predmetnog akta, dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, koji je dužan da takav oglas, rešenje ili drugi akt istog dana, i to odmah po prijemu, objavi na svojoj internet strani ili na drugi odgovarajući način ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.

Postupanje i donošenje odluka u stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u sve raspoložive informacije.

4. Stečajni razlozi

Član 11.

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.

Stečajni razlozi su:

1) trajnija nesposobnost plaćanja;

2) preteća nesposobnost plaćanja;

3) prezaduženost;

4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:

1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

2)  potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.

Prezaduženost postoji ako  je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koje je fizičko lice.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.

Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaćanja

Član 12.

Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac, koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja.

Posebni slučajevi u kojima se stečajni postupakobustavlja ili zaključuje bez odlaganja

Član 13.

Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, otvoreni stečajni postupak se obustavlja bez odlaganja.

Ako se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, stečajni postupak se zaključuje bez odlaganja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana stečajni sudija će rešenjem o zaključenju stečajnog postupka naložiti stečajnom upravniku da unovči imovinu stečajnog dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove. Ako po pokriću nastalih troškova preostanu sredstva, ta sredstva se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana stečajni postupak se ne zaključuje ako poverilac ili stečajni dužnik podnesu zahtev za sprovođenje postupka i ako po nalogu stečajnog sudije podnosilac zahteva položi sredstva neophodna za pokriće troškova stečajnog postupka.

5. Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje

Član 14.

Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republičkog budžeta odnosno budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije; Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti; javnim agencijama.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom.

Za obaveze pravnog lica nad kojim se u skladu sa stavom 1. ovog člana ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici, kao članovi ili akcionari.

II. NADLEŽNOST I ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA

Nadležnost

Stvarna nadležnost

Član 15.

Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova.

Izvršne radnje u stečajnom postupku sprovodi stečajni sudija u skladu sa ovim zakonom.

Mesna nadležnost

Član 16.

Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika.

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom koji nema sedište u Republici Srbiji sprovodi sud na čijem području je središte glavnih interesa stečajnog dužnika, ako su za to ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom.

Organi stečajnog postupka

Član 17.

Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

2.1. Stečajni sudija

Član 18.

Stečajni sudija:

odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;

2) utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka;

3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;

4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate;

5) određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika;

6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika;

7) razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije;

8) potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;

9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;

10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom.

2.2. Stečajni upravnik

Pravni položaj i status stečajnog upravnika

Član 19.

Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stečajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika, imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica.

Imenovanje

Član 20.

Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka.

Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje imenika stečajnih upravnika (u daljem tekstu: ovlašćena organizacija).

Izuzetno, izbor stečajnog upravnika može se vršiti odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika za teritoriju Republike Srbije ako delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja ili potreba za specifičnim iskustvom stečajnog upravnika to zahteva.

U prethodnom stečajnom postupku, privremeni stečajni upravnik se imenuje rešenjem stečajnog sudije na način iz st. 2. i 3. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove stečaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje bliže uslove i način izbora stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira.

Ograničenje u imenovanju

Član 21.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:

u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora ili koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika;

2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug stečajnog sudije, odnosno direktora ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika.

3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom;

bilo direktor ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;

5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;

poverilac stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka;

7) dužnik stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka;

preduzetnik koji se bavi delatnošću koja je konkurentska delatnosti stečajnog dužnika, lice zaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za stečajnog upravnika bilo u sukobu interesa u odnosu na stečajnog dužnika;

radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.

Imenovanje stečajnog upravnika u stečaju društvenih i državnih preduzeća

Član 22.

U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj ili društvenoj svojini, kao i u slučaju kada se tokom stečajnog postupka promeni vlasnička struktura stečajnog dužnika tako da stečajni dužnik postane pravno lice u većinskoj državnoj svojini, za stečajnog upravnika stečajni sudija imenuje organizaciju iz člana 19. stav 2. ovog zakona.

Na obavljanje poslova stečajnog upravnika od strane organizacije iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 20. i čl. 23. do 26. ovog zakona.

Organizacija iz stava 1. ovog člana dužna je da ovlašćenoj organizaciji dostavlja tromesečne izveštaje o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase, kao i drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom, u cilju vođenja statistike stečajnih postupaka za teritoriju Republike Srbije.

Licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika

Član 23.

Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje ovlašćena organizacija rešenjem o izdavanju licence.

Licenca se izdaje licu koje:

1) je državljanin Republike Srbije;

2) ima poslovnu sposobnost;

3) ima stečeno visoko obrazovanje;

4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili tri godine radnog iskustva na sprovođenju stečajnih postupaka;

5) ima položen stručni ispit za dobijanje licence;

6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika.

Licenca se ne može izdati licu protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, odnosno koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora ili za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika ili licu koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora.

Nije dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika u smislu stava 2. tačka 6) ovog člana lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati poslove stečajnog upravnika i čuvati ugled profesije stečajnog upravnika. Dostojnost poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika utvrđuje se naročito u skladu sa kodeksom etike stečajnih upravnika (u daljem tekstu: kodeks etike).

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence iz ovog člana, ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.

Rešenja iz st. 1. i 5. ovog člana su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor.

Licenca važi tri godine od dana izdavanja i može se obnoviti.

Zahtev za izdavanje licence podnosi se najkasnije u roku od godinu dana od polaganja stručnog ispita. Po isteku jedne godine od dana polaganja stručnog ispita, a pre isteka tri godine od dana polaganja tog ispita, uz zahtev za izdavanje licence dostavljaju se i dokazi o ispunjenosti uslova za obnavljanje licence, u skladu sa ovim zakonom. Po isteku tri godine od dana polaganja stručnog ispita zahtev za izdavanje licence smatra se nedozvoljenim.

Ministar bliže propisuje program i način polaganja stručnog ispita, kao i način izdavanja i obnavljanja licence.

Obnavljanje i oduzimanje licence

Član 24.

Licenca se obnavlja na zahtev stečajnog upravnika, koji se podnosi ovlašćenoj organizaciji najranije tri meseca pre isteka roka važnosti licence.

Stečajni upravnik može obnoviti licencu ako:

ispunjava uslove za izdavanje licence propisane ovim zakonom;

2) priloži dokaz da je u poslednje dve godine obavljao poslove stečajnog upravnika ili druge stručne poslove vezane za stečajni postupak;

3) je u prethodnom periodu važnosti licence savesno obavljao poslove stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

4) priloži dokaz o uplati naknade za obnavljanje licence čija je visina propisana tarifom o određivanju cena usluga ovlašćene organizacije;

5) priloži dokaz da je izmirio sve obaveze po osnovu novčanih kazni koje mu je izrekla ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora.

Lice koje ne ispunjava uslov iz stava 2. tačka 2) ovog člana za potrebe obnavljanja licence prilaže dokaz da je bilo polaznik najmanje tri stručna seminara ili kursa godišnje na temu sprovođenja stečajnog postupka, koje organizuje ili priznaje ovlašćena organizacija.

Licu koje ne ispunjava uslov iz stava 2. tačka 3) ovog člana ne može biti izdata ni nova licenca.

Licenca se može oduzeti i pre isteka roka važenja licence u slučaju da se u postupku po prijavi zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti utvrdi da stečajni upravnik nije savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

U slučaju iz st. 4. i 5. ovog člana ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za obnavljanje licence, odnosno rešenje o oduzimanju licence, na osnovu kojih stečajnog upravnika briše iz imenika stečajnih upravnika.

Rešenja iz stava 6. ovog člana su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor.

Ovlašćena organizacija bez odlaganja obaveštava sudove koji sprovode stečajne postupke o svim promenama u statusu licenciranog stečajnog upravnika.

Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen iz razloga propisanih u stavu 4. ovog člana ne može da se izda nova licenca u roku od pet godina od dana konačnosti rešenja o oduzimanju licence, odnosno rešenja o odbijanju zahteva za obnavljanje licence.

Imenik stečajnih upravnika

Član 25.

Imenik stečajnih upravnika vodi ovlašćena organizacija.

U imenik stečajnih upravnika upisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici ili kao neaktivni stečajni upravnici.

U imenik stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici upisuju se lica koja su, osim licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika, dostavila dokaz o postojanju obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti za tekuću godinu i koja su se registrovala kao preduzetnici ili su članovi društva lica.

U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.

U slučaju privremene nemogućnosti za obavljanje poslova stečajnog upravnika stečajni upravnik je dužan da o tome bez odlaganja pismenom izjavom obavesti ovlašćenu organizaciju, koja ga po prijemu obaveštenja prevodi u status neaktivnog stečajnog upravnika.

Po prestanku privremene nemogućnosti za obavljanje poslova stečajnog upravnika, a na pismeni zahtev stečajnog upravnika, ovlašćena organizacija neaktivnog stečajnog upravnika prevodi u status aktivnog stečajnog upravnika.

Stručni nadzor

Član 26.

Stručni nadzor vrši ovlašćena organizacija. Na postupak stručnog nadzora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora izriče sledeće mere:

1) opomenu;

2) javnu opomenu;

3) novčanu kaznu;

4) oduzimanje licence.

Mere iz stava 2. ovog člana izriču se rešenjem koje je konačno.

Rešenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se bez odlaganja svim sudovima koji sprovode stečajne postupke, kao i odboru poverilaca u svim postupcima u kojima je imenovan stečajni upravnik kome je izrečena disciplinska mera.

Po prijemu rešenja kojim se izriče mera oduzimanja licence stečajni sudija razrešava stečajnog upravnika.

Po prijemu rešenja kojima se izriču mere opomene, javne opomene i novčane kazne, stečajni sudija može razrešiti stečajnog upravnika ili odrediti druge mere, uključujući i obavezu dobijanja posebne saglasnosti stečajnog sudije ili pisanog odobrenja odbora poverilaca za sve ili pojedine radnje koje stečajni upravnik preduzima, ako oceni da samostalno postupanje stečajnog upravnika može dovesti do oštećenja stečajne mase.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor.

Delokrug poslova stečajnog upravnika

Član 27.

Stečajni upravnik je naročito dužan da:

1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno;

2) u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;

3) započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od deset dana od dana imenovanja i okonča njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

4) sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja stečajnog postupka u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u rokovima predviđenim poreskim propisima;

5) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom trenutku poznati uz navođenje svih podataka iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka, kao i drugih podataka od značaja za poverioce;

6) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve sudove pred kojima se vode izvršni postupci;

7) uz saglasnost stečajnog sudije, na teret stečajne mase, osigura imovinu stečajnog dužnika, u celini ili delimično, ako je to potrebno radi njene zaštite;

8) podnosi stečajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

9) podnosi stečajnom sudiji plan troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase za naredni mesec;

10) se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine;

11) daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac;

12) utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja;

13) unovči stvari i prava stečajnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom;

14) sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog računa;

15) izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je rešenje postalo pravosnažno u skladu sa ovim zakonom;

16) dostavi završni račun;

17) zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka;

18) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajući akt nadležnom organu strane države kao zastupnik stečajnog dužnika, kojim između ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili trećeg lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarađuje sa organima strane države ili stranim predstavnicima u skladu sa odrebama ovog zakona kojima se reguliše stečaj sa elementom inostranosti;

19) obavesti odgovarajuće registre o otvaranju stečajnog postupka, u skladu sa zakonom;

20) obavlja i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom ili su od interesa za uspešno sprovođenje stečajnog postupka.

Stečajni upravnik može uzeti kredit ili zajam, bez obezbeđenja ili uz obezbeđenje na imovini koja čini stečajnu masu, u skladu sa ovim zakonom.

Kredit ili zajam iz stava 2. ovog člana smatra se obavezom stečajne mase, čime se ne dira u ranije stečena prava razlučnih poverilaca, osim ako se razlučni poverilac ne saglasi drugačije.

Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

Stečajni upravnik, u vršenju svojih poslova, može da angažuje stručna strana ili domaća pravna ili fizička lica, uz saglasnost stečajnog sudije. Nad radom angažovanih lica nadzor vrši stečajni upravnik.

Stečajni upravnik je dužan da u vršenju svojih poslova pruža uvid u svoj rad ovlašćenoj organizaciji, te da obezbeđuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarađuje u postupku vršenja nadzora nad njegovim radom, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da vrši poslove stečajnog upravnika.

Stečajni upravnik može po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili stečajnog sudiju o pitanjima vezanim za stečajni postupak.

Stečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku vrši poslove određene rešenjem o njegovom imenovanju.

Ministar, na predlog ovlašćene organizacije, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike.

Preduzimanje radnji od izuzetnog značaja

Član 28.

Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje značajnije utiču na stečajnu masu, kao što su uzmanje kredita ili zajma, nabavka opreme veće vrednosti i druge slične radnje (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnošenjem tužbi ili na drugi način ne smatra se radnjom od izuzetnog značaja.

Radnje od izuzetnog značaja u toku prethodnog stečajnog postupka stečajni upravnik preduzima uz saglasnost stečajnog sudije.

Stečajni upravnik je dužan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnog značaja stečajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da odboru poverilaca, odnosno stečajnom sudiji u slučaju iz stava 2. ovog člana, uputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje te radnje u istom roku.

U slučajevima izuzetne hitnosti rok iz stava 3. ovog člana može biti i kraći, ali ne kraći od tri dana, pod uslovom da nijedan član odbora poverilaca pismenim putem ili na sednici odbora poverilaca ne prigovori takvom roku dostavljanja.

Smatraće se da je odbor poverilaca saglasan sa predloženom radnjom, ako je o njoj obavešten u roku iz st. 3. i 4. ovog člana i ako na obaveštenje stečajnog upravnika nije reagovao osporavanjem predložene ili predlaganjem druge radnje.

Izveštavanje

Član 29.

Stečajni upravnik dostavlja tromesečne pisane izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, stečajnom sudiji i ovlašćenoj organizaciji.

Na zahtev odbora poverilaca ili poverilaca čija su ukupna utvrđena ili osporena potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da dostavlja i mesečne i druge izveštaje.

Troškove pripreme i dostavljanja izveštaja iz stava 2. ovog člana snosi podnosilac zahteva, a u slučaju odbora poverilaca stečajna masa.

Pisani izveštaj može se dostaviti poštom, faksom, elektronskim putem ili ličnom dostavom.

Tromesečni izveštaj naročito sadrži:

spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena;

2) spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodna tri meseca;

3) početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika;

spisak obaveza stečajnog dužnika;

5) spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni.

Privremeni stečajni upravnik dostavlja poseban pisani izveštaj o toku prethodnog stečajnog postupka licima iz stava 1. ovog člana, koji naročito sadrži podatke iz stava 5. tač. 1) do 4) ovog člana.

Stečajni upravnik dostavlja završni račun stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji.

Obrazac i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana bliže propisuje ovlašćena organizacija.

Obavezno osiguranje

Član 30.

Aktivni stečajni upravnik je dužan da u svoje ime i za svoj račun zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zaključenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova stečajnog upravnika.

Odbor poverilaca može u bilo kom trenutku zahtevati od stečajnog upravnika da zaključi ugovor o dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni stečajni postupak i na iznos koji je veći od iznosa iz stava 1. ovog člana, a stečajni upravnik je dužan da takvo osiguranje ugovori, osim ukoliko ne dokaže da nije u mogućnosti da na tržištu ugovori takvo osiguranje.

Iznos iz stava 2. ovog člana određuje odbor poverilaca s obzirom na visinu stečajne mase i posebne okolnosti, kao i postojeće ili moguće rizike, s tim što stečajni sudija, postupajući po službenoj dužnosti ili po zahtevu zainteresovanog lica, može naložiti umanjenje tog iznosa ili u potpunosti zabraniti preuzimanje dodatnog osiguranja ako proceni da su troškovi premije dodatnog osiguranja neopravdano visoki.

Premija dodatnog osiguranja iz stava 2. ovog člana predstavlja obavezu stečajne mase.

Odgovornost za štetu

Član 31.

U slučaju kada je u obavljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik ličnom imovinom odgovara za takvu štetu.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za štetu koju učine stručna lica koja je angažovao stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od godinu dana od saznanja oštećenog za štetu, a u svakom slučaju po isteku roka od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ili obustavljanju stečajnog postupka, odnosno rešenja kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije.

Razrešenje

Član 32.

Stečajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog odbora poverilaca razrešava stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik:

ne ispunjava svoje obaveze;

2) ne poštuje rokove određene ovim zakonom;

3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;

4) po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja nije preduzeo odgovarajuće mere radi unovčenja imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je preduzimanje takvih mera bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima;

5) nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca;

6) nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim slučajevima gde je ovim zakonom propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca;

Stečajni sudija po službenoj dužnosti razrešava stečajnog upravnika ako je brisan iz imenika stečajnih upravika, kao i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Na predlog odbora poverilaca za razrešenje i istovremeno imenovanje novog stečajnog upravnika za koji se izjasnilo najmanje tri četvrtine članova odbora, stečajni sudija razrešava stečajnog upravnika i kada ne postoje razlozi za razrešenje iz stava 1. ovog člana i istim rešenjem imenuje predloženog stečajnog upravnika, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika.

Predlog iz stava 3. ovog člana odbor poverilaca može podneti na prvom poverilačkom ročištu ili najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Pre donošenja odluke o razrešenju iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će omogućiti stečajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razrešenje.

Stečajni sudija odluku o razrešenju iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja ovlašćenoj organizaciji.

Stečajni upravnik se razrešava i na lični zahtev.

Primopredaja

Član 33.

Po razrešenju, stečajni upravnik i novoimenovani stečajni upravnik izvršiće, bez odlaganja, primopredaju ceokupne imovine i dokumentacije. Stečajni upravnik koji je razrešen dužan je da izveštaj o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase od dana otvaranja stečajnog postupka do dana razrešenja dostavi stečajnom sudiji i odboru poverilaca. Izveštaj o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase sadrži sve podatke iz člana 29. stav 5. ovog zakona.

Obaveza iz stava 1. ovog člana u pogledu predaje dokumentacije važi i za treća lica, ako se dokumentacija stečajnog dužnika nalazi u njihovom posedu u trenutku razrešenja stečajnog upravnika.

Ako stečajni upravnik koji je razrešen ili lice iz stava 2. ovog člana odbije primopredaju imovine ili dokumentacije ili odugovlači sa tom primopredajom, stečajni sudija će na zahtev novoimenovanog upravnika bez odlaganja naložiti primopredaju pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U slučaju nepostupanja po nalogu iz stava 3. ovog člana stečajni sudija će prema stečajnom upravniku koji je razrešen ili licu iz stava 2. ovog člana sprovesti mere prinude radi izvršenja.

Razrešeni stečajni upravnik i lice iz stava 2. ovog člana odgovaraju za štetu nastalu usled neblagovremene primopredaje.

Nagrada za rad i naknada troškova

Član 34.

Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada troškova).

Konačnu visinu nagrade i naknade troškova određuje stečajni sudija u vreme zaključenja stečajnog postupka, u skladu sa osnovama i merilima za određivanje visine nagrade i naknade troškova.

Do određivanja konačne visine nagrade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminarnu visinu nagrade stečajnom upravniku.

Preliminarna visina nagrade može se odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je tako određena preliminarna visina nagradenesrazmerno visoka ili niska, stečajni sudija je može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati.

Protiv rešenja o preliminarnoj visini nagrade nije dozvoljena žalba.

Stečajni sudija može rešenjem odobriti mesečni iznos nagrade i naknade troškova stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezultatima rada stečajnog upravnika.

Naknada troškova određuje se prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju poslova, u skladu sa osnovama i merilima za određivanje visine nagrade i naknade troškova.

Ministar bliže propisuje osnove i merila za određivanje visine nagrade i naknade troškova stečajnog upravnika.

2.3. Skupština poverilaca

Formiranje i rad skupštine poverilaca

Član 35.

Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneli prijavu potraživanja.

Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini poverilaca samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci.

Procenu osnova i visine potraživanja za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu u slučaju iz stava 3. ovog člana, kao i u drugim slučajevima (uslovna potraživanja, sporna potraživanja i slično) vrši stečajni sudija.

Prvu sednicu skupštine poverilaca zakazuje:

1) stečajni upravnik;

2) stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.

Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine poverilaca i članova odbora poverilaca.

Zakazivanje i vođenje kasnijih sednica skupštine poverilaca, obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda vrši predsednik skupštine poverilaca na predlog stečajnih poverilaca.

Ako predsednik skupštine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanja predloga stečajnih poverilaca ne zakaže skupštinu poverilaca, stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca mogu da zakažu skupštinu poverilaca..

Stečajni poverioci se o održavanju skupštine poverilaca i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako skupština poverilaca ne donese odluku o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini poverilaca se glasa srazmerno visini potraživanja.

Skupština poverilaca odlučuje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih poverilaca, osim u slučaju glasanja o bankrotstvu stečajnog dužnika na prvom poverilačkom ročištu.

Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca, ali se glasanje u ovako formiranom odboru vrši srazmerno visini potraživanja.

Poverioci čija su potraživanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuli parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestili stečajnog upravnika prestaje svojstvo poverioca, a time i članstvo u skupštini poverilaca.

Prvo poverilačko ročište

Član 36.

Prvo poverilačko ročište se zakazuje rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, kojim se saziva i sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.

Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika.

Ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu.

Stečajni upravnik na početku ročišta daje stečajnom sudiji i prisutnim stečajnim poveriocima pregled svih potraživanja o kojima na dan održavanja ročišta ima saznanje, procenu njihove osnovanosti i visine, kao i iznos procentualnog učešća u odnosu na ukupna potraživanja stečajnih poverilaca.

Stečajni upravnik dužan je da pregled iz stava 5. ovog člana dostavi stečajnom poveriocu na njegov zahtev i pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta, uz napomenu da takav pregled može biti izmenjen do održavanja ročišta.

Delokrug skupštine

Član 37.

Skupština poverilaca:

donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika u skladu sa članom 36. stav 4. ovog zakona;

2) bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i odbor poverilaca;

3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

4) razmatra izveštaje odbora poverilaca;

5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.

2.4. Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca

Član 38.

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca.

Broj članova odbora poverilaca određuje skupština poverilaca, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.

Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Poverioci koji su istovremeno i zaposleni ili bivši zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.

Poverioci koji su međusobno povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca.

Člana odbora poverilaca razrešava skupština poverilaca ili stečajni sudija ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom.

Članu odbora poverilaca čije je potraživanje stečajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji predstavlja najmanje dve trećine prijavljenog potraživanja i koji nije pokrenuo parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestio stečajnog upravnika ili je takva parnica pravosnažno okončana u korist stečajnog dužnika prestaje članstvo u odboru poverilaca.

Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca ili član odbora poverilaca da ostavku na članstvo u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca prestane članstvo u tom odboru u skladu sa stavom 7. ovog člana, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog odbora.

Ako se na prvom poverilačkom ročištu ne formiraju poverilački organi, dužnost odbora poverilaca vrši pet poverilaca čija su neobezbeđena potraživanja najveća u odnosu na ukupna prijavljena potraživanja prema stečajnom dužniku sa presekom na dan održavanja prvog poverilačkog ročišta, u skladu sa ovim zakonom.

Način odlučivanja odbora poverilaca

Član 39.

Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice odbora poverilaca.

Predsednik odbora poverilaca je dužan da zakaže sednicu odbora poverilaca kada to traži više od polovine članova tog odbora.

Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora poverilaca. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika odbora poverilaca.

Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pravo glasa.

Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.

Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.

Delokrug i prava odbora poverilaca

Član 40.

Odbor poverilaca:

1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;

3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

4) daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika;

5) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;

6) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca;

7) vrši i druge poslove propisane ovim zakonom.

Član 41.

Odbor poverilaca ima pravo:

1) na podnošenje pismenih primedaba stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika;

2) na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije, kada je žalba dozvoljena;

3) uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu;

4) davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;

5) predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;

6) izjašnjavanja o visini konačne nagrade stečajnom upravniku.

Pismene primedbe na rad stečajnog upravnika odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za pojedinačnu radnju, a stečajni sudija je dužan da u roku od pet dana od dana prijema primedbe odluči o toj primedbi. Protiv odluke stečajnog sudije donete po primedbi odbora poverilaca nije dozvoljena žalba.

Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini poverilaca podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase.

Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom.

Naknada troškova

Član 42.

Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova koje na osnovu obrazloženog zahteva odobrava stečajni sudija.

Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.

Svaki poverilac pojedinačno snosi svoje troškove u stečajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UČESNICI U POSTUPKU

1. Osnovne procesne odredbe

Pravila postupka

Član 43.

Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.

Predlozi, izjave i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je ovim zakonom propisan za njihovo podnošenje, kao i u slučaju izostanka sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.

Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Zloupotreba zahteva za izuzeće i isključenje

Član 44.

Zloupotrebom prava na podnošenje zahteva za izuzeće i isključenje, u cilju odugovlačenja postupka, smatra se podnošenje jednog ili više zahteva za izuzeće, odnosno isključenje, u roku od tri dana pre zakazanog ročišta ili na ročištu ili zahteva za izuzeće, odnosno isključenje kojim su obuhvaćene sve sudije koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati, kao i kojim se istovremeno traži izuzeće i isključenje postupajućeg sudije i predsednika suda.

Zloupotrebom prava smatra se podnošenje zahteva za delegaciju suda u roku od tri dana pre zakazanog ročišta ili na ročištu.

Zahtevi iz st. 1. i 2. ovog člana odbacuju se kao nedozvoljeni.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Akti u stečajnom postupku

Član 45.

U stečajnom postupku donose se rešenja i zaključci.

Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku.

Zaključkom se odlučuje po primedbama i izdaje nalog službenom licu, organu koji sprovodi stečajni postupak ili trećem licu za izvršenje pojedinih radnji.

Protiv zaključka nije dozvoljena žalba ili prigovor.

Ako zaključak sadrži očiglednu tehničku ili slovnu grešku, stečajni sudija, na zahtev stečajnog upravnika, poverioca ili drugog zainteresovanog lica, bez odlaganja vrši ispravku zaključka, radi otklanjanja greške.

Žalba

Član 46.

Protiv rešenja se može izjaviti žalba sudu višeg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja rešenja učesnicima u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rešenje po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u sudu višeg stepena.

Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije odrećeno.

Član 47.

Po prijemu žalbe stečajni sudija će rešenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu.

Stečajni sudija može, ako oceni da je osnovana, žalbu izjavljenu protiv rešenja u celosti usvojiti i rešenje izmeniti donošenjem novog rešenja.

Ako stečajni sudija ne usvoji žalbu, dostaviće je bez odlaganja na rešavanje sudu višeg stepena.

Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne primenjuju se na rešenje o otvaranju stečajnog postupka, rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije i rešenje o zaključenju stečajnog postupka.

2. Poverioci i drugi učesnici u postupku

Stečajni poverilac

Član 48.

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.

Razlučni poverilac

Član 49.

Poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu.

Razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava. Ostvarivanje tih prava može biti privremeno odloženo u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Poverioci koji imaju zakonsko pravo zadržavanja stvari nisu dužni da predaju stvar stečajnom dužniku dok im se ne isplati njihovo razlučno potraživanje, ali su dužni da stečajnom upravniku omoguće prodaju stvari koja je predmet zadržavanja, u kom slučaju imaju pravo prioritetnog namirenja iz ostvarene kupoprodajne cene.

Poverioci iz st. 1. i 2. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je visina njihovog potraživanja veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.

Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci. Na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava.

Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadležnom registru.

Izlučni poverilac

Član 50.

Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.

Izlučni poverilac nije stečajni poverilac.

Stvar iz stava 1. ovog člana ne ulazi u stečajnu masu.

Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar iz stava 1. ovog člana u toku stečajnog postupka, izlučni poverilac ima pravo da traži namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari, koji se izmiruje kao obaveza stečajne mase.

Sticanje svojstva stranke

Član 51.

Stečajni dužnik stiče svojstvo stranke podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Poverioci stiču svojstvo stranke podnošenjem prijave potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Učešće u postupku

Član 52.

Poverioci na osnovu svojih potraživanja mogu da učestvuju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja sudu, na način i u obimu propisanim ovim zakonom.

Treća lica

Član 53.

U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici, jemci, garanti i slično, na način propisan ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku.

Redosled namirenja

Član 54.

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:

u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

2) u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

3) u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

Potraživanja stečajnih poverilaca koji su se pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, biće namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama.

IV. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK

1. Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Ovlašćeni predlagači

Član 55.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.

Poverilac podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Stečajni dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja jednog od stečajnih razloga iz člana 11. stav 2. ovog zakona.

Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučajevima propisanim zakonom kojim se urećuje pravni položaj privrednih društava.

Forma i sadržina predloga

Član 56.

Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se nadležnom sudu.

Predlog za pokretanje stečajnog postupka sadrži:

naziv suda kojem se predlog podnosi;

2) poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;

3) poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;

4) spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik;

5) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;

6) spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom za pokretanje stečajnog postupka

Član 57.

Ako predlog za pokretanje stečajnog postupka ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome obavestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog za pokretanje stečajnog postupka uredi i da nedostatke otkloni.

Ako predlagač ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će predlog za pokretanje stečajnog postupka odbaciti rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba.

U slučaju iz stava 2. ovog člana troškove postupka snosi predlagač.

Povlačenje predloga za pokretanje stečajnog postupka

Član 58.

Predlog za pokretanje stečajnog postupka se može povući do isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako predlagač povuče predlog za pokretanje stečajnog postupka, stečajni sudija obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač.

Naknada troškova

Član 59.

Predlagač je dužan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime troškova oglasa i troška obaveštavanja poverilaca iz člana 27. stav 1. tačka 5) ovog zakona, troškova angažovanja stečajnog upravnika i troškova neophodnih za obezbeđenje imovine, u visini koju odredi stečajni sudija.

Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Uplaćeni predujam smatra se troškom stečajnog postupka i isplaćuje se prioritetno iz stečajne mase, odmah po utvrđivanju da se troškovi obezbeđeni predujmom mogu namirivati iz preostalih sredstava stečajne mase, osim ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za otvaranje stečajnog postupka, kada se nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju iz uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana.

Ako su nastali troškovi veći od uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana, predlagač čiji je predlog za pokretanje stečajnog postupka odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati razliku, stečajni sudija obustavlja postupak, a svi nastali troškovi padaju na trošak predlagača.

Ako stečajni postupak bude otvoren, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka, kao i troškovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

2. Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

Član 60.

Stečajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.

Stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka:

ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;

2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;

3) u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja iz člana 12. ovog zakona.

Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke

Član 61.

Ovlašćena lica stečajnog dužnika, punomoćnici i lica koja za stečajnog dužnika vrše finansijske poslove i poslove revizije obavezna su da stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove upravnog i nadzornog odbora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost otvaranjem stečajnog postupka.

Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, naložiti stečajnom dužniku, kao i licima iz stava 1. ovog člana da, u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika.

Ako stečajni dužnik, odnosno lica iz stava 1. ovog člana ne postupe po nalogu stečajnog sudije, stečajni sudija može odrediti i sprovesti mere prinudnog izvršenja u skladu sa ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika ili uskraćivanjem tog izveštaja.

Mere obezbeđenja

Član 62.

Stečajni sudija će, po službenoj dužnosti ili na zahtev podnosioca predloga za pokretanje stečajnog postupka, rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka.

Stečajni sudija može izreći jednu ili više mera iz stava 1. ovog člana, i to:

imenovati privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika;

2) zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika;

3) zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika;

4) zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca.

U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. tačka 3) ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja stečajnog postupka.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Mere iz stava 2. ovog člana važe do okončanja prethodnog stečajnog postupka i stečajni sudija ih može u bilo koje doba usloviti ili ukinuti.

Mere iz stava 2. ovog člana mogu biti ukinute ili izmenjene pod uslovima i na način koji su ovim zakonom propisani za ukidanje ili uslovljavanje zabrane izvršenja.

Javnost mera obezbeđenja

Član 63.

Rešenje kojim se određuju mere obezbeđenja iz člana 62. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru koji je dužan da bez odlaganja upiše izrečene mere. Sadržina upisanih izrečenih mera objavljuje se i na internet strani tog registra.

Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje mera zabrane isplate sa računa, rešenje se istog dana dostavlja organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obaveštava sve poslovne banke, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Pružanje usluga od opšteg interesa

Član 64.

Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni dužnik je dužan da redovno vrši plaćanja za tekuće obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana, od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužniku pruže u toku kalendarskog meseca koji prethodi mesecu u kojem je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Privremeni stečajni upravnik u prethodnom stečajnom postupku

Član 65.

Za privremenog stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku može se imenovati lice koje ispunjava uslove da bude imenovano kao stečajni upravnik.

Ovlašćenja privremenog stečajnog upravnika

Član 66.

Ako je izrečena mera obezbeđenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlašćenje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na privremenog stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečajnog dužnika, osim ako stečajni sudija ne odredi prekid poslova.

Privremeni stečajni upravnik ima ovlašćenja određena rešenjem o njegovom imenovanju. Ovlašćenja privremenog stečajnog upravnika prestaju donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka.

Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.

Rok prethodnog stečajnog postupka

Član 67.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane ovlašćenog predlagača.

V. OTVARANJE STEČAJNOG POSTUPKA

1. Ročišta pre otvaranja stečajnog postupka

Rasprava o otvaranju stečajnog postupka

Član 68.

Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajni sudija zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako stečajni sudija ne donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka

Član 69.

Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka. U rešenju o odbijanju predloga za otvaranje stečajnog postupka određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.

Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni sudija donosi na ročištu o otvaranju stečajnog postupka.

Sadržina rešenja o otvaranju stečajnog postupka

Član 70.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka sadrži:

naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka;

2) matični broj, poslovno ime i sedište stečajnog dužnika;

3) postojanje stečajnog razloga;

4) odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;

5) poziv poveriocima da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije”, prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja;

6) poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

7) datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja;

8) datum, vreme i mesto održavanja prvog poverilačkog ročišta;

9) dan objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja o otvaranju stečajnog postupka.

Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa

Član 71.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Oglas o otvaranju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija odmah po donošenju rešenja.

Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda, u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a može se objaviti i u drugim domaćim i stranim sredstvima informisanja.

Oglas o otvaranju stečajnog postupka sadrži sve podatke iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka i druge podatke od značaja za poverioce.

2. Ročišta posle otvaranja stečajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i prvog poverilačkog ročišta

Član 72.

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i prvo poverilačko ročište.

Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja.

Prvo poverilačko ročište održava se u skladu sa odredbama člana 36. ovog zakona.

3. Vreme nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka

Nastupanje pravnih posledica

Član 73.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.

4. Posledice otvaranja stečajnog postupka po stečajnog dužnika

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Član 74.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju otvaranjem stečajnog postupka.

Pravo preče kupovine

Član 75.

Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.

Ako je nosilac prava preče kupovine za takvo pravo izvršio određenu prestaciju stečajnom dužniku, on može vrednost takve prestacije potraživati kao stečajni poverilac.

Ako se stečajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava preče kupovine nije prodata, pravo preče kupovine se ponovo uspostavlja.

Naslednička izjava

Član 76.

Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle otvaranja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

Član 77.

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava odgovarajući organ odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angažuje potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao obaveza stečajne mase.

Naziv stečajnog dužnika

Član 78.

Uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka „u stečaju”.

Računi stečajnog dužnika

Član 79.

Organizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema rešenja iz člana 71. stav 1. ovog zakona to rešenje dostavlja svim bankama, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Danom otvaranja stečajnog postupka banka blokira račune stečajnog dužnika, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa..

Na zahtev stečajnog upravnika, banka otvara novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.

Novčana sredstva sa blokiranih računa, na zahtev stečajnog upravnika prenose se na novi račun, a računi stečajnog dužnika se gase.

5. Posledice otvaranja stečajnog postupka na potraživanja

Potraživanja poverilaca

Član 80.

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.

Otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom.

Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima.

Dospelost potraživanja prema stečajnom dužniku

Član 81.

Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna potraživanja danom otvaranja stečajnog postupka. Danom otvaranja stečajnog postupka nenovčana potraživanja stečajnog dužnika izražavaju se u novčanoj vrednosti.

Potraživanja u stranoj valuti obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.

Pravo na prebijanje potraživanja u stečajnom postupku

Član 82.

Ako je poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja prema stečajnom dužniku sa potraživanjem stečajnog dužnika prema njemu, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.

Poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.

Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postojanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka.

Finansijskim ugovorom u smislu stava 3. ovog člana smatra se ugovor koji predviđa obavezu jedne ili obe ugovorne strane na vršenje nekog plaćanja ili isporuku određene robe, koji za predmet ima transakciju sa finansijskim derivatima poput svopova, opcija, fjučersa, forvarda i drugih neimenovanih derivata, repo transakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji je zaključen u pisanoj formi ili usmeno ukoliko o sadržini takvog usmenog finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladu sa uobičajenom poslovnom praksom za zaključivanje ugovora takve vrste.

Slučajevi kada je prebijanje nedopušteno

Član 83.

Prebijanje nije dopušteno:

ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen;

ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana prebijanje potraživanja je dopušteno ako je u pitanju potraživanje koje je stečeno u vezi sa ispunjenjem neizvršenih ugovora ili potraživanje kome je vraćeno pravno dejstvo uspešnim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.

Konverzija potraživanja stečajnog dužnika

Član 84.

Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika od trećih lica unose se u stečajnu masu i izražavaju se u novčanoj vrednosti na dan otvaranja stečajnog postupka.

Potraživanja prema stečajnom dužniku u stranoj valuti prijavljuju se u toj valuti i preračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.

Kamate

Član 85.

Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka.

Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.

Ako posle izmirenja svih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija odobrava obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima i za period posle otvaranja stečajnog postupka i obračunavanje i plaćanje kamate obezbeđenih poverilaca koje nisu izmirene iz realizovane vrednosti predmeta obezbeđenja.

Kamata iz stava 3. ovog člana obračunava se po propisima kojima se određuje stopa zakonske zatezne kamate iz obligacionih odnosa, pri čemu se kamata svim stečajnim poveriocima isplaćuje srazmerno, nezavisno od isplatnih redova.

Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku.

Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre otvaranja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.

Zastarelost

Član 86.

Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.

Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Uslovna potraživanja

Član 87.

Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase.

Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.

Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.

6. Procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka

Prekid postupka

Član 88.

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Nastavak postupka

Član 89.

Sudski postupak iz člana 88. ovog zakona u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.

Upravni postupak iz člana 88. ovog zakona pokrenut na zahtev stečajnog dužnika nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Član 90.

Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je:

tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja;

na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja;

3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja;

4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3) ovog člana.

Član 91.

Ako nisu ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka

Ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka.

Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.

Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred trgovinskim sudom kod koga se ne vodi stečajni postupak nad tuženim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, rešenjem oglašava mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji vodi stečajni postupak nad tuženim.

Protiv rešenja iz st. 3. i 4. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Član 92.

Ukoliko u predlogu za nastavak postupka tužilac ne preinači tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva, nadležni sud će nastaviti postupak i odbaciti tužbu kao nedozvoljenu.

Zabrana izvršenja i namirenja

Član 93.

Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju se.

U slučaju izricanja mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 62. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajni sudija, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja ili namirenja iz stava 1. ovog člana u odnosu na imovinu koja je predmet razlučnog prava ako:

stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku;

se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine;

3) je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.

O zahtevu iz stava 4. ovog člana stečajni sudija odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema tog zahteva. Ako stečajni sudija u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je zabrana izvršenja privremeno ukinuta u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom.

Na predlog razlučnog poverioca, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja određivanjem sledećih mera:

isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;

2) zamena imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3) podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;

4) popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

7. Posledice otvaranja stečajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

Član 94.

Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.

Odredbe ovog člana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano.

Finansijski lizing

Član 95.

Ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči predmet lizinga, pod uslovima iz ovog člana.

Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 93. ovog zakona shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizinga na izlučenje iz stečaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno do potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze stečajnog dužnika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja stečajnog postupka smatraju se obavezama stečajne mase.

U slučaju da stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmet lizinga tako da je njegova bezbednost izložena riziku davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili uslovljavanje mera obezbeđenja, odnosno ukidanje zabrane izvršenja i namirenja.

Na odlučivanje po zahtevu iz stava 3. ovog člana primenjuje se član 93. stav 5. ovog zakona.

Davalac lizinga može zahtevati i primenu mera zaštite iz člana 93. stav 6. tačka 4) i 5) ovog zakona.

Stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika, i pre odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno usvajanja plana reorganizacije da naloži predaju davaocu lizinga predmeta lizinga koji nije od ključnog značaja za reorganizaciju stečajnog dužnika.

U slučaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izlučenje predmeta lizinga, a stečajni sudija bez odlaganja odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana. Ako je izlučni zahtev usvojen, stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, u suprotnom davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Izuzetno, stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca, odbiti izlučni zahtev i odrediti isplatu punog ugovorenog iznosa lizing naknade. Ukoliko takva isplata nije izvršena u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da predmet lizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predviđa nastavak korišćenja predmeta lizinga i plaćanje lizing naknada u skladu sa ugovorom o lizingu.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne izvrši predaju predmeta lizinga u skladu sa stavom 7. ovog člana, odnosno ne izvršava obaveze iz ugovora o lizingu nakon potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Fiksni poslovi

Član 96.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja kao stečajni poverilac.

Naknada zbog neispunjenja iz stava 1. ovog člana određuje se u visini razlike između ugovorene i tržišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan otvaranja stečajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

Član 97.

Odredbe čl. 94. i 96. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle otvaranja stečajnog postupka.

Nalozi i ponude

Član 98.

Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.

Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana otvaranja stečajnog postupka prestaju da važe danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.

Zakup

Član 99.

Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem stečajnog postupka.

Saugovarač stečajnog dužnika može svoja prava koja su nastala pre otvaranja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku ostvarivati samo kao stečajni poverilac.

Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.

Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog neplaćanja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.

Ako je stečajni postupak otvoren pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu u roku od 30 dana od dana otvaranja stečajnog postupka, a po isteku tog roka shodno se primenjuju odredbe st. 3. do 5. ovog člana.

Stečajni upravnik može imovinu stečajne mase izdati u zakup, ali najduže do prodaje imovine koja je predmet zakupa.

Roba u prevozu

Član 100.

Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana otvaranja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika – pravo na potragu.

Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.

VI. STEČAJNA MASA

1. Obim i sastav stečajne mase

Pojam stečajne mase

Član 101.

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

U pogledu imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se urećuje međunarodni stečaj, ukoliko je takva imovina predmet stranog postupka.

Izlučna prava i naknada za izlučna prava

Član 102.

Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre otvaranja stečajnog postupka, izlučni poverilac može zahtevati da se na njega prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, ima pravo na naknadu štete kao stečajni poverilac. Ukoliko je stvar otuđena tokom prethodnog stečajnog postupka nakon stupanja na dužnost privremenog stečajnog upravnika, naknada štete predstavlja obavezu stečajne mase.

Troškovi stečajnog postupka

Član 103.

Troškovi stečajnog postupka obuhvataju:

1) sudske troškove stečajnog postupka;

2) nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku;

3) druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Obaveze stečajne mase

Član 104.

Obaveze stečajne mase su obaveze:

1) koje su prouzrokovane radnjama stečajnog upravnika ili na drugi način upravljanjem, unovčenjem i podelom stečajne mase, a koje ne spadaju u troškove stečajnog postupka;

2) iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje traži za stečajnu masu ili mora uslediti nakon otvaranja stečajnog postupka;

3) koje su nastale neosnovanim obogaćenjem stečajne mase;

4) prema zaposlenima stečajnog dužnika, nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.

Obaveze stečajne mase su i obaveze iz stava 1. ovog člana koje su nastale tokom prethodnog stečajnog postupka ako se stečajni postupak otvori.

2. Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje stečajne mase

Član 105.

Otvaranjem stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja.

Ako stečajni dužnik ili treće lice odbije da izvrši predaju stvari koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika, stečajni upravnik će od stečajnog sudije zatražiti da hitno naloži i sprovede prinudno izvršenje. Uz nalog za predaju stvari, stečajni sudija može prema stečajnom dužniku ili trećem licu odrediti i mere prinude radi sprovođenja izvršenja. U tom slučaju lice koje je odbilo da preda stvari koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika i koje ne postupi po nalogu suda odgovara za štetu koja je nastala usled takvog postupanja.

Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Popis i pečaćenje

Član 106.

Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti veštaku.

Stečajni upravnik može, pošto je preuzeo stečajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatražiti da službeno lice stečajnog suda zapečati prostorije u kojima se nalaze stvari stečajnog dužnika.

Stečajni dužnik obaveštava stečajnog sudiju i odbor poverilaca o pečaćenju i skidanju pečata.

Lista poverilaca

Član 107.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraživanja.

U listi iz stava 1. ovog člana posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada.

Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:

1) poslovnom imenu odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt adresom;

2) iznosu potraživanja, sa određivanjem glavnog duga i obračunom kamata;

3) pravnom osnovu potraživanja;

4) stvarima na kojima postoji razlučno ili izlučno potraživanje.

Popis dužnika stečajnog dužnika

Član 108.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika, sa podacima iz člana 107. stav 3. ovog zakona.

Početni stečajni bilans i izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju

Član 109.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika sastavi početni stečajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika.

Na predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može produžiti iz opravdanih razloga, ali najviše za pet dana.

Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Poslovne knjige

Član 110.

Poslovne knjige stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi.

Otvaranjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina.

Stečajni sudija može da postavi ovlašćenog revizora za ocenu završnog računa odnosno početnog stečajnog bilansa.

VII. UTVRĐIVANJE POTRAŽIVANJA

Prijavljivanje potraživanja

Član 111.

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti:

naziv, odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;

2) matični broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matični broj graćana za fizička lica;

3) broj poslovnog ili tekućeg računa;

4) pravni osnov potraživanja;

5) iznos potraživanja i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate;

6) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno;

7) određeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadržini tužbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.

Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tražiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana otvaranja stečajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa.

Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.

Troškove održavanja dopunskog ročišta za ispitivanje potraživanja iz stava 5. ovog člana dužan je da predujmi podnosilac prijave. Ako se u roku koji odredi sud ne položi predujam, prijava će se odbaciti.

Izlučno potraživanje

Član 112.

Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

Rok iz stava 2. ne može biti duži od deset dana od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca, osim u slučaju da stečajni sudija iz opravdanih razloga odobri produženje ovog roka.

Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo na primedbu stečajnom sudiji u roku od pet dana od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika.

Ako stečajni sudija ospori pravo na izlučenje stvari, poverilac svoje pravo može ostvarivati u drugim sudskim postupcima.

Ako izlučni poverilac ne podnese zahtev za izlučenje do momenta prodaje imovine koja je predmet zahteva, izlučni poverilac svoja prava može ostvarivati samo u drugim postupcima, u skladu sa zakonom.

Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja

Član 113.

Posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku.

Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana isteka roka određenog od strane stečajnog sudije za podnošenje prijave potraživanja.

Potraživanje prijavljeno na osnovu izvršne isprave može se osporiti ako je:

1) izvršna isprava ukinuta, poništena, preinačena ili stavljena van snage;

2) potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila nakon izvršnosti;

3) protekao rok u kome se po zakonu može tražiti izvršenje;

4) potraživanje nije prešlo na stečajnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prešla na stečajnog dužnika;

5) izvršna isprava takva da bi radnja njenog izvršenja mogla biti predmet pobijanja u skladu sa ovim zakonom.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, dostavi listu potraživanja stečajnom sudiji koji je dužan da istu objavi na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi.

Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje.

Ako stečajni upravnik ne postupi u skladu sa stavom 5. ovog člana, poverilac čije potraživanje je osporeno može uložiti primedbu o kojoj odlučuje stečajni sudija.

Ako stečajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, dužan je da ispravi listu iz stava 2. ovog člana.

Ispitno ročište

Član 114.

Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu.

Na ispitno ročište se poziva stečajni upravnik i poverioci, a može se pozvati i stečajni dužnik, kao i lica koja su obavljala poslove kod stečajnog dužnika, a mogu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja, kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika.

Ispitno ročište će se održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.

Medijacija

Član 115.

Poverilac osporenog potraživanja, odnosno stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca, može predložiti rešavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije.

Ukoliko do zaključenja ispitnog ročišta postoji saglasnost stečajnog upravnika i odbora poverilaca, odnosno poverioca osporenog potraživanja, o rešenju spornog potraživanja putem medijacije, stečajni sudija će sporne prijave izdvojiti iz liste potraživanja.

Postupak medijacije može trajati najduže 30 dana od dana zaključenja ispitnog ročišta, u kom roku je stečajni upravnik dužan da obavesti stečajnog sudiju o rezultatu sprovedenog postupka.

Izuzetno, u opravdanim slučajevima, na saglasan predlog svih učesnika u postupku posredovanja, stečajni sudija može odobriti produženje roka iz stava 3. ovog člana, a najduže do isteka roka od 60 dana od dana zaključenja ispitnog ročište.

Poverilac koji je po sprovedenom postupku medijacije, utvrdio svoje potraživanje, ima pravo da traži da se uvrsti u listu utvrđenih potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Poverilac osporenog potraživanja, koje po isteku roka iz st. 3. i 4. ovog člana nije utvrđeno u sprovedenom postupku medijacije stiče status poverioca osporenog potraživanja.

Utvrđena potraživanja

Član 116.

Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta.

Stečajni sudija će usvojiti konačnu listu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik i na osnovu izmena unetih na ročištu. Konačna lista sadrži podatke o svim prijavljenim potraživanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena, kao i potraživanja o kojima će biti donet zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja .

Na osnovu konačne liste iz stava 2. ovog člana stečajni sudija donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja.

Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda

Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.

Zaključak iz stava 3. ovog člana dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu čije je potraživanje osporeno i koji je upućen na parnicu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih potraživanja.

Osporena potraživanja

Član 117.

Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 116. ovog zakona, odnosno od dana isteka roka za medijaciju u skladu sa članom 115. ovog zakona.

Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika, upućuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog člana. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.

Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana obavesti stečajnog sudiju.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajnog sudiju o pokretanju parnice, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem.

U slučaju osporavanja potraživanja prijavljenih na osnovu izvršne isprave stečajni sudija zaključkom upućuje stečajnog upravnika ili poverioca koji je osporio potraživanje na parnicu u skladu sa stavom 1. ovog člana. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako stečajni upravnik ili poverilac ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.

Postupak o osporenom potraživanju

Član 118.

Ako u trenutku otvaranja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju, stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku otvaranja stečajnog postupka.

Ako se parnica iz stava 1. ovog člana ne vodi pred stečajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dozvoljena žalba.

Pravnosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika.

Odluka doneta po vanrednom pravnom leku nema dejstvo prema poveriocima u pogledu isplata primljenih na osnovu rešenja o glavnoj deobi.

VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEČAJNOG DUŽNIKA

Opšti uslovi

Član 119.

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre otvaranja stečajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.

Pobijati se mogu i pravni poslovi, pravne i procesne radnje na osnovu kojih je doneta izvršna isprava ili koje su preduzete po osnovu izvršne isprave ili u postupku prinudnog izvršenja, ako ispunjavaju uslov iz stava 1. ovog člana. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema stečajnoj masi.

Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu.

Uobičajeno namirenje

Član 120.

Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobičajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.

Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Smatraće se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Za lice koje je bilo povezano sa stečajnim dužnikom u vreme preduzimanja pravnog posla ili druge pravne radnje smatra se da je znalo ili moralo znati za nesposobnost za plaćanje ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Neubičajeno namirenje

Član 121.

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednjih dvanaest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Neposredno oštećenje poverilaca

Član 122.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštećuju može se pobijati ako je:

preduzet u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost plaćanja;

posao zaključen posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a saugovarač stečajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka;

3) u pitanju preduzimanje ili propuštanje preduzimanja pravne radnje stečajnog dužnika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti, a radnja je preduzeta ili propuštena u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Smatraće se da je saugovarač znao ili je morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja, odnosno da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka.

U slučaju iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 120. st. 3. i 4. ovog zakona.

Namerno oštećenje poverilaca

Član 123.

Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Član 124.

Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ne mogu se pobijati uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su učinjeni bili srazmerni finansijskim mogućnostima stečajnog dužnika i uobičajeni za privrednu granu kojoj stečajni dužnik pripada.

Odricanje od nasledstva smatra se pravnom radnjom stečajnog dužnika bez naknade.

Povezana lica

Član 125.

Povezanim licima stečajnog dužnika u smislu ovog zakona smatraju se:

1) direktor, član organa upravljanja ili organa nadzora stečajnog dužnika;

2) član stečajnog dužnika koji za njegove obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom;

3) član ili akcionar sa značajnim učešćem u kapitalu stečajnog dužnika;

4) pravno lice koje stečajni dužnik kontroliše u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

5) lica koja zbog svog posebnog položaja u društvu imaju pristup poverljivim informacijama ili imaju mogućnost da se upoznaju sa finansijskim stanjem stečajnog dužnika;

6) lice koje je faktički u poziciji da vrši značajniji uticaj na poslovanje stečajnog dužnika;

7) lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug fizičkih lica iz tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana.

Nemogućnost pobijanja

Član 126.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje preduzete radi:

izvršenja usvojenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzete posle otvaranja stečajnog postupka;

nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja stečajnog postupka;

isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

Pravna radnja odnosno pravni posao koji se smatra uobičajenim, odnosno neuobičajenim namirenjem u smislu ovog zakona ne može se pobijati ako je stečajni dužnik istovremeno ili u kratkom periodu pre ili posle izvršenog pravnog posla odnosno pravne radnje primio jednaku vrednost u vidu protivnaknade od poverioca ili drugog lica, za čiji račun je izvršen pravni posao odnosno pravna radnja.

Pravna radnja odnosno pravni posao koji predstavlja uobičajeno ili neuobičajeno namirenje poverilaca, odnosno kojim se poverioci neposredno oštećuju ne može se pobijati ako je radnja preduzeta, odnosno posao zaključen:

1) pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka;

2) na osnovu okvirnog ugovora iz člana 82. stav 3. ovog zakona;

3) u skladu sa uobičajenom poslovnom praksom za izvršavanje ugovora takve vrste.

Rokovi

Član 127.

Rokovi koji se računaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se do dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa do poslednjeg dana tog meseca.

Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, a ako je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je zahtev za upis podnet odgovarajućem organu.

Radnje pobijanja

Član 128.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se tužbom.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika mogu se pobijati i podnošenjem protivtužbe ili prigovora u parnici, u kom slučaju ne važi rok propisan u članu 119. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanja

Član 129.

Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog dužnika odnosno stečajne mase. Stečajni upravnik dužan je pobijati pravne radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnošenje tužbe, bez obaveze pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca.

Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

Tužba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje može se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.

Tužba se može podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:

pravni sledbenik znao za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;

2) ono što je stečeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanja

Član 130.

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.

Protivnik pobijanja, nakon što vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog člana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac, podnošenjem naknadne prijave potraživanja.

IX. UNOVČENJE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKLJUČENJE STEČAJNOG POSTUPKA

1. Unovčenje stečajne mase

Rešenje o bankrotstvu i unovčenju imovine

Član 131.

Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako:

je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju;

2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 36. stav 4. ovog zakona;

3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije;

5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;

6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije.

U slučaju iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana stečajni sudija je dužan da rešenje o bankrotstvu stečajnog dužnika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnošenje plana reorganizacije, odnosno na ročištu na kome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana održavanja tog ročišta.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalbu mogu izjaviti stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Način unovčenja

Član 132.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik dužan je da izvrši procenu celishodnosti prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odnosno, odnosno celokupne imovine stečajnog dužnika u odnosu na prodaju imovine stečajnog dužnika u delovima i da o tome obavesti odbor poverilaca.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa Nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Uz saglasnost odbora poverilaca stečajni upravnik može angažovati domaća ili strana lica stručna za vršenje prodaja javnim nadmetanjem ako je predmet prodaje umetničko delo, odnosno drugi specifičan predmet prodaje za koji postoji specijalizovano tržište ili ako smatra da će se takvim angažovanjem ostvariti veća javnost prodaje i povoljnije unovčenje.

Predlog prodaje iz stava 4. ovog člana mora sadržati sve uslove takve prodaje, uključujući i troškove angažovanja stručnih lica.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije i to najkasnije 30 dana pre dana određenog za javno nadmetanje ili dostavljanje ponuda.

Izuzetno, ako su troškovi oglašavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na način drugačiji od načina propisanog stavom 6. ovog člana.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Prodaja celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a organ nadležan za zaštitu konkurencije postupa sa naročitom hitnošću i u skraćenom postupku.

Postupak prodaje

Član 133.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, stečajnom sudiji, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje, rokovima prodaje i obaveštenje o proceni celishodnosti iz člana 132. stav 2. ovog zakona.

Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana održavanja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži:

1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;

2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;

3) početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje.

U slučaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda, obaveštenje mora da sadrži:

mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;

detaljan opis imovine i njene funkcije;

procenu vrednosti imovine;

proceduru i uslove za izbor ponuda;

U slučaju prodaje neposrednom pogodbom, obaveštenje mora da sadrži:

1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;

2) detaljan opis imovine i njene funkcije;

3) procenu vrednosti imovine;

4) podatke o kupcu koji se predlaže;

5) sve uslove prodaje koja se predlaže, uključivši i cenu i način plaćanja.

Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverilac može u roku od deset dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da predloži povoljniji način unovčenja imovine.

Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od deset dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca u roku od deset dana od dana izvršene prodaje.

Poverioci mogu staviti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utiče na izvršenu prodaju, već predstavlja osnov za utvrćivanje odgovornosti stečajnog upravnika ako je šteta nastala radnjom stečajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor može biti prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora.

Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.

Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje koji uključuju i nagradu stečajnog upravnika, a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu.

Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Podela imovine pravne zajednice

Član 134.

Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i slični oblici pravne ili imovinske zajednice stečajnog dužnika sa trećim licem.

Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparničnog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.

Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice iz stava 1. ovog člana, danom otvaranja stečajnog postupka zabrana prestaje da važi.

Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica

Član 135.

Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca.

Pre nego što izloži prodaji stečajnog dužnika kao pravno lice, stečajni upravnik je dužan da izvrši procenu njegove vrednosti.

Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a organ nadležan za zaštitu konkurencije postupa sa naročitom hitnošću i u skraćenom postupku.

Posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica

Član 136.

Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja.

Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak se nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.

U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu imovine stečajnog dužnika imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom učešću vrednosti imovine koja je predmet razlučnog prava u odnosu na procenjenu vrednost pravnog lica.

Za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima, a pravna lica koja su stečajnom dužniku pružala usluge od opšteg interesa ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre otvaranja stečajnog postupka .

U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja registra stečajnih masa, kao i vrste i visinu naknada za registraciju i druge usluge koje pruža organ nadležan za vođenje tog registra.

Prodaja kvarljive robe

Član 137.

Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz obaveštavanje stečajnog sudije o nameravanoj prodaji.

Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji.

Stečajni upravnik kod ove prodaje nije dužan da sprovede postupak prodaje iz člana 133. ovog zakona.

2. Deoba

Opšta pravila

Član 138.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajni sudija odlučuje da li će odobriti delimičnu deobu, koja se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Nacrt rešenja za glavnu deobu

Član 139.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).

Stečajni upravnik nacrt rešenja za glavnu deobu dostavlja stečajnom sudiji radi objavljivanja na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganja na uvid u pisarnici suda.

Nacrt za glavnu deobu sadrži sledeće podatke:

1) konačnu listu svih potraživanja iz člana 114. ovog zakona, uključujući i potraživanja koja su utvrćena nakon ispitnog ročišta u postupku medijacije ili parničnom postupku;

2) iznos svakog potraživanja;

3) isplatni red potraživanja;

4) iznos stečajne mase koji će se raspodeliti stečajnim poveriocima, kao i procenat namirenja stečajnih poverilaca.

5) način raspodele viška deobne mase ako je očigledno da postoji takav višak.

Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor poverilaca je dužan da obavesti stečajne poverioce da je nacrt za glavnu deobu objavljen na oglasnoj tabli suda odnosno da se nalazi u pisarnici u određenoj prostoriji i da se u taj nacrt može izvršiti uvid u roku od 15 dana od dana objavljivanja na oglasnu tablu suda.

Rešenje o glavnoj deobi

Član 140.

Stečajni sudija van ročišta donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana dostave nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno.

Primedbe koje su izjavljene po isteku roka od 15 dana iz stava 1. ovog člana, neće se uzeti u razmatranje.

Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinačno podnesu primedbe na nacrt za glavnu deobu, stečajni sudija će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.

Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio primedbu i stečajnom upravniku.

Smatra se da je dostava svim poveriocima uredno izvršena po isteku osam dana od dana dostave rešenja odboru poverilaca.

Žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci čije primedbe na nacrt za glavnu deobu nisu prihvaćene, uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

Žalba iz stava 6. ovog člana može se izjaviti samo zbog pogrešne ocene osnovanosti primedaba na nacrt za glavnu deobu.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci i u slučaju da rešenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu, kao i zbog povrede ranije stečenog prava ili pogrešnog obračuna, u svakom slučaju uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

Osporena potraživanja

Član 141.

U slučaju da je poverilac čije je potraživanje osporeno u zakonskom roku podneo tužbu, odnosno predlog za nastavak ranije pokrenute parnice, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice.

Potraživanja vezana za uslov

Član 142.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Glavna deoba

Član 143.

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.

Deobi stečajne mase pristupa se i u slučaju delimične pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, u delu u kome je to rešenje postalo pravnosnažno.

Deobi se, na predlog stečajnog upravika, može pristupiti i pre pravnosnažnosti rešenja, uz prethodnu rezervaciju sredstava potrebnih za ostvarenje prava podnosioca žalbe.

O predlogu iz stava 2. ovog člana odlučuje stečajni sudija zaključkom.

Završna deoba

Član 144.

Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.

Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Završno ročište

Član 145.

Stečajni sudija rešenjem određuje završno ročište na kom se:

raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika;

2) raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika;

3) podnose primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada;

4) odlučuje o neraspodeljenim delovima stečajne mase;

5) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje.

Polaganje zadržanih iznosa

Član 146.

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda ili na poseban namenski račun iznose koji su na ime osporenih potraživanja izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

Postupanje sa viškom deobne mase

Član 147.

U slučaju da se u postupku deobe, pre završne deobe ili u završnoj deobi, mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne mase raspodeli imaocima udela ili akcija u privrednom društvu, u skladu sa pravilima postupka likvidacije.

Višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Na obrazloženi predlog stečajnog upravnika stečajni sudija može doneti rešenje o raspodeli sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana i pre isplate stečajnih poverilaca ako se nesumnjivo utvrdi da se iz raspoloživih novčanih sredstava (postojeće deobne mase) svi stečajni poverioci mogu namiriti u celosti, sa pripadajućim kamatama u skladu sa ovim zakonom.

3. Zaključenje stečajnog postupka

Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

Član 148.

Stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu.

Ako je unovčena sva imovina stečajnog dužnika, a postoje parnice koje su toku, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka.

U slučaju iz stava 2. ovog člana stečajni upravnik se imenuje za zastupnika stečajne mase stečajnog dužnika koju čine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraživanja i sredstva koja se ostvare okončanjem parnica u korist stečajnog dužnika.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa i zastupa je stečajni upravnik.

U slučaju da se parnica okonča u korist poverioca osporenog potraživanja, stečajni upravnik će po pravnosnažnosti sudske odluke izvršiti isplatu osporenog potraživanja poveriocu u skladu sa rešenjem o glavnoj deobi.

U slučaju da se parnica okonča u korist stečajne mase, stečajni upravnik će postupati u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje sprovođenje naknadne deobe.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a po pravnosnažnosti se dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajućem registru radi brisanja stečajnog dužnika iz tog registra.

Sprovođenje naknadne deobe

Član 149.

Ako se nakon zaključenja stečajnog postupka pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika ili drugog zainteresovanog lica sprovodi postupak naknadne deobe unovčenjem i raspodelom sredstava ostvarenih prodajom te imovine.

U slučaju naknadno pronađene imovine stečajnog dužnika, prodaja i deoba imovine vrši se u skladu sa ovim zakonom, osim u delu koji se odnosi na prava i obaveze poverilačkih organa. Saglasnost na prodaju naknadno pronađene imovine daje stečajni sudija.

Protiv rešenja o sprovođenju postupka naknadne deobe nije dozvoljena žalba.

Rešenje o sprovođenju naknadne deobe dostavlja se stečajnom upravniku koji naknadno pronađenu imovinu unovčava i deli na osnovu rešenja o glavnoj deobi.

O unovčenju i deobi naknadno pronađene imovine stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečajnom sudu.

Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za rad u slučaju prodaje naknadno pronađene imovine i namirenja poverilaca iz ostvarenih sredstava. Nagrada se obračunava u skladu sa osnovama i merilima iz člana 34. stav 2. ovog zakona.

X. POSEBNI POSTUPAK U SLUČAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI ZA PLAĆANJE

Obaveštenje i pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Član 150.

Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da jednom mesečno i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka, dostavi obaveštenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje dve godine.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na pravna lica koja su u postupku restrukturiranja u skladu sa propisima kojima se uređuje postupak privatizacije.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate objavljuje u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na svojoj internet strani.

Po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka.

Rok za uplatu predujma

Član 151.

Stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog postupka odrediti visinu predujma iz člana 59. stav 1. ovog zakona i rok od 60 dana od dana objavljivanja rešenja u kome poverioci ili stečajni dužnik mogu tražiti sprovođenje stečajnog postupka i položiti predujam.

Rešenje iz člana 150. stav 4. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i protiv njega nije dozvoljena žalba.

Rasprava o otvaranju stečajnog postupka

Član 152.

Ako u roku iz člana 151. stav 1. ovog zakona bude uplaćen predujam, stečajni sudija bez odlaganja zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, na dalji tok postupka primenjuju se odredbe ovog zakona o otvaranju i sprovođenju stečajnog postupka.

Ako predujam ne bude uplaćen u roku iz člana 151. stav 1. ovog zakona smatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka.

Rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka

Član 153.

U slučaju iz člana 152. stav 3. ovog zakona stečajni sudija donosi rešenje kojim:

1) otvara stečajni postupak nad dužnikom;

2) utvrđuje ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja;

3) utvrđuje da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka;

4) zaključuje stečajni postupak.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja registru privrednih subjekata.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik i poverioci u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda.

Postupanje sa imovinom stečajnog dužnika

Član 154.

Rešenje iz člana 153. stav 1. ovog zakona po pravnosnažnosti se dostavlja nadležnom organu koji vodi registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar i predstavlja osnov za brisanje iz tog registra.

Imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini. Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika.

Republika Srbija može stupiti umesto stečajnog dužnika u parnicu koja se vodi po njegovoj tužbi za naplatu potraživanja ili predaju stvari.

Imovinom iz stava 2. ovog člana upravlja se i raspolaže u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje i raspolaganje sredstvima u svojini Republike Srbije.

U slučaju da zainteresovano lice podnese predlog iz člana 149. stav 1. ovog zakona u pogledu imovine dužnika nad kojim je postupak stečaja zaključen u skladu sa članom 153. ovog zakona, stečajni sudija će takav predlog odbaciti usled nepostojanja pravnog interesa.

XI. REORGANIZACIJA

Sprovođenje reorganizacije

Član 155.

Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja.

Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi.

Plan reorganizacije može se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili nakon otvaranja stečajnog postupka u skladu sa ovim zakonom.

Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka njegov naziv se menja u unapred pripremljen plan reorganizacije, a sadržina i postupak koji se na njega primenjuje određuju se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se to pitanje uređuje.

Sadržina plana reorganizacije i unapred pripremljenog plana reorganizacije

Član 156.

Plan reorganizacije sadrži:

1) kratak uvod u kojem su uopšteno objašnjeni delatnost koju stečajni dužnik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća;

2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti;

3) detaljnu listu poverilaca sa podelom na klase poverilaca i kriterijume na osnovu kojih su klase formirane;

4) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema klasi poverilaca, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i sredstva rezervisana za poverioce osporenih potraživanja, postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku plaćanja;

5) opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati sa založnim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje;

6) rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti;

7) jasno naznačenje da se usvajanjem plana reorganizacije sva prava i obaveze poverilaca iz plana definišu isključivo u skladu sa odredbama usvojenog plana, uključujući i situaciju u kojoj plan nije u potpunosti izvršen, odnosno u kojoj se izvršenje plana obustavlja;

8) spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada;

9) spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad;

10) ime nezavisnog stručnog lica koje će pratiti sprovođenje plana u interesu svih poverilaca obuhvaćenih planom i način na koji će to lice obaveštavati poverioce o sprovođenju plana reorganizacije, kao i iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad;

11) godišnje finansijske izveštaje za prethodne tri godine sa mišljenjem revizora ako su bili predmet revizije;

12) finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za period izvršenja plana reorganizacije;

13) procenu novčanog iznosa koji bi se dobio unovčenjem imovine sprovođenjem bankrotstva;

14) datum početka primene plana reorganizacije;

15) rok sprovođenja plana koji ne može biti duži od pet godina;

16) predlog za imenovanje stečajnog upravnika i članova odbora poverilaca ako je planom predviđeno njihovo angažovanje.

Rok iz stava 1. tačka 15) ovog člana ne odnosi se na mere za realizaciju plana reorganizacije koje se odnose na predviđanje otplate potraživanja u ratama, izmene rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma, kredita ili drugog potraživanja ili instrumenta obezbeđenja, period otplate kredita ili zajma uzetog u toku stečajnog postupka ili u skladu sa planom reorganizacije, kao ni na rokove dospelost dužničkih hartija od vrednosti.

Unapred pripremljen plan reorganizacije pored elemenata iz stava 1. ovog člana sadrži i:

1) odredbu kojom se određuje da će potraživanje poverioca koje nije obuhvaćeno odredbama plana o namirenju poverilaca, takvo potraživanje biti namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase;

2) potpisanu izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana i spremni da glasaju za njegovo usvajanje;

3) izjavu stečajnog dužnika o verodostojnosti podataka i informacija navedenih u planu;

4) podatke o postupku pripreme plana reorganizacije, uključujući i podatke o poslatim obaveštenjima, dostupnosti informacija poveriocima i toku pregovora;

5) vanredni izveštaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga utvrđenim najkasnije 60 dana pre dana podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije sudu, sa pregledom svih potraživanja i procentualnim učešćem svakog poverioca u odgovarajućoj klasi plana;

6) izjavu revizora ili licenciranog stečajnog upravnika da je unapred pripremljen plan reorganizacije izvodljiv;

7) kratak izveštaj o očekivanim bitnim događajima u poslovanju nakon dana sačinjavanja plana i pregled obaveza čije se dospeće očekuje u narednih 90 dana, kao i načina namirenja tih obaveza.

Mere za realizaciju plana reorganizacije

Član 157.

Mere za realizaciju plana reorganizacije su:

1) predviđanje otplate u ratama, izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma, kredita ili drugog potraživanja ili instrumenta obezbeđenja;

2) namirenje potraživanja;

3) unovčenje imovine sa teretom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja;

4) zatvaranje pogona ili promena delatnosti;

5) raskid ili izmena ugovora;

6) otpust duga;

7) izvršenje, izmena ili odricanje od založnog prava;

8) davanje u zalog opterećene ili neopterećene imovine;

9) pretvaranje potraživanja u kapital;

10) zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu;

11) osporavanje i pobijanje potraživanja koja nisu pravno valjana;

12) otpuštanje zaposlenih ili angažovanje drugih lica;

13) ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja;

14) izmene i dopune opštih akata stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;

15) statusne promene;

16) promene pravne forme;

17) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili novosnovanih subjekata;

18) poništavanje izdatih ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečajnog dužnika ili bilo kog novoformiranog subjekta;

19) druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

U slučaju da je planom reorganizacije predviđena mera pretvaranja potraživanja u kapital stečajnog dužnika, stečajni sudija može, po službenoj dužnosti ili na predlog stečajnog upravnika, angažovati nezavisno stručno lice da izvrši procenu kapitala stečajnog dužnika, o trošku podnosioca plana.

Sprovođenje mera predviđenih planom reorganizacije ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojima se uređuje zaštita konkurencije, a organ nadležan za zaštitu konkurencije postupa sa naročitom hitnošću i u skraćenom postupku. Podnosilac plana reorganizacije dužan je da plan reorganizacije podnese organu nadležnom za zaštitu konkurencije istovremeno sa podnošenjem plana stečajnom sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije. Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca ne može biti održano pre donošenja odluke organa nadležnog za zaštitu konkurencije, odnosno pre isteka roka propisanog zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Obaveza plaćanja naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije nastaje usvajanjem plana reorganizacije.

Podnošenje unapred pripremljenog plana reorganizacije

Član 158.

Ako stečajni dužnik istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka podnese unapred pripremljen plan reorganizacije u predlogu se mora jasno naznačiti da se predlaže pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom, u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Stečajni dužnik je dužan da uz predlog iz stava 1. ovog člana podnese dokaz o postojanju nekog od stečajnih razloga iz člana 11. ovog zakona.

Stečajni sudija će po službenoj dužnosti ili po primedbi zainteresovanog lica odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka i predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije, ako:

1) plan nije u skladu sa zakonom;

2) planom nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni planom, mogli da svojim glasanjem utiču na odluku o usvajanju plana;

3) je plan nepotpun ili neuredan, a naročito ako nisu poštovane odredbe ovog zakona o ovlašćenim podnosiocima, sadržini i roku za podnošenje plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u roku koji je odredio stečajni sudija;

4) utvrdi da ne postoji stečajni razlog iz člana 11. ovog zakona.

U slučaju da unapred pripremljen plan reorganizacije sadrži otklonjive nedostatke ili tehničke greške, stečajni sudija može zaključkom naložiti stečajnom dužniku da u roku od osam dana izvrši potrebne ispravke.

Ukoliko stečajni dužnik u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Prethodni postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije

Član 159.

Stečajni sudija u roku od tri dana od dana podnošenja urednog predloga iz člana 158. ovog zakona, donosi rešenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije kojim zakazuje ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu na koje poziva sve poznate poverioce. Ročište se održava u roku predviđenom za okončanje prethodnog postupka.

Oglas o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, izrađuje stečajni sudija odmah po donošenju rešenja iz stava 1. ovog člana.

Oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i u najmanje tri visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije. Troškove objavljivanja oglasa kao i druge troškove prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana dužan je da predujmi predlagač u iznosu koji odredi sud, a u roku od tri dana od dana dobijanja sudskog naloga.

U slučaju da predlagač ne uplati predujam u roku iz stava 3. ovog člana, stečajni sudija obustaviće prethodni postupak i predlog odbaciti.

Oglas iz stava 2. ovog člana, uz podatke iz rešenja o pokretanju prethodnog postupka, mora da sadrži i:

1) obaveštenje poveriocima o tome gde i kada mogu izvršiti uvid u predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije;

2) poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije kojima osporavaju sadržinu unapred pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dostave stečajnom dužniku i nadležnom sudu u roku koji nije kraći od 20 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe dostavi nadležnom sudu u roku od pet dana od dana objavljivanja oglasa.

Stečajni sudija može naložiti podnosiocu predloga da oglas iz stava 2. ovog člana objavi i u drugim domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja.

Prethodni postupak iz stava 1. ovog člana traje najmanje 30, a najviše 45 dana. Stečajni sudija može zaključkom produžiti ovaj rok za najviše 15 dana, ukoliko to zahtevaju razlozi složenosti poslovanja i dužničko poverilačkih odnosa u vezi sa stečajnim dužnikom ili postupanje po primedbama iz stava 5. tačka 2) ovog člana ili postupanje stečajnog dužnika po nalogu suda.

Tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija može, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, imenovati privremenog stečajnog upravnika ili angažovati druga stručna lica u cilju utvrđivanja tačnosti podataka iz unapred pripremljenog plana. Privremeni stečajni upravnik obavlja poslove određene rešenjem o njegovom imenovanju. Troškove angažovanja upravnika i stručnog lica snosi podnosilac predloga.

Na predlog podnosioca plana stečajni sudija u roku od pet dana od dana podnošenja predloga može odrediti zabranu izvršenja na obezbeđenoj i neobezbeđeno imovini stečajnog dužnika.

Protiv rešenja iz st. 8. i 9. ovog člana nije dozvoljena žalba. Tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može zakazati ročište za rešavanje o zahtevu za određivanje mere zabrane izvršenja i namirenja, za angažovanje privremenog stečajnog upravnika, odnosno za razmatranje drugih pitanja u vezi sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije propisani ovim zakonom stečajni sudija odbacuje predlog za pokretanje postupka, a najkasnije pet dana pre održavanja ročišta za glasanje o unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Ročište za odlučivanje o predlogu za pokretanje postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije

Član 160.

Za potrebe glasanja o unapred pripremljenom planu reorganizacije smatra se da su sve obaveze stečajnog dužnika nastale pre podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije dospele na dan održavanja ročišta o glasanju za plan.

Stečajni sudija, postupajući po zahtevu zainteresovanog lica, može izvršiti procenu visine potraživanja za potrebe glasanja o unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija će rešenjem istovremeno otvoriti stečajni postupak, potvrditi usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustaviti stečajni postupak.

Ako se na ročištu ne usvoji unapred pripremljen plan reorganizacije stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Ako je podnosilac plana izdejstvovao meru zabrane izvršenja iz člana 159. stav 8. ovog zakona dovođenjem stečajnog sudije u zabludu tako što je prikazao netačne podatke o svojim dugovanjima, odnosno propustio da navede podatke od značaja za odluku suda, podnosilac predloga je u obavezi da naknadi štetu koja je poveriocima prouzrokovana takvom zabranom.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuju reorganizacija i plan reorganizacije, osim odredaba čl. 161. do 164. ovog zakona, primenjuju se i na postupak stečaja pokrenut u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, osim ako je ovim zakonom drugačije propisano.

Troškove sačinjavanja i podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije snosi predlagač plana reorganizacije.

Obaveze nastale od dana podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije do dana održavanja ročišta za odlučivanje o predlogu, u slučaju usvajanja plana, smatraju se troškom stečajnog postupka, ako planom reorganizacije nije drugačije predviđeno.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja reorganizacije po unapred pripremljenom planu reorganizacije i sadržinu plana.

Podnosilac plana i troškovi podnošenja plana reorganizacije

Član 161.

Plan reorganizacije, mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, razlučni poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi predlagač plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije, koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik, predstavljaju trošak stečajnog postupka.

Rok za podnošenje plana

Član 162.

Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Ako je u roku iz stava 1. ovog člana podnet obrazloženi predlog za produženje tog roka, stečajni sudija može rok iz stava 1. ovog člana da produži najviše za 60 dana.

Ako u roku za podnošenje plana reorganizacije ovlašćeni predlagač zatraži dodatni rok za izmenu podnetog plana reorganizacije, stečajni sudija može, uz saglasnost odbora poverilaca, da odobri dodatni rok od najviše 60 dana.

Odbacivanje predloga plana reorganizacije

Član 163.

Stečajni sudija može po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica naložiti stečajnom upravniku ili drugim stručnim licima koje je angažovao da utvrde tačnost podataka iz predloga plana reorganizacije. Troškove nastale po tom osnovu snosi podnosilac predloga plana reorganizacije.

Stečajni sudija će po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica odbaciti predlog plana reorganizacije ako:

nisu poštovane odredbe ovog zakona o ovlašćenim podnosiocima, sadržini i roku za podnošenje plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u primerenom roku koji je odredio stečajni sudija;

ako plan nije u skladu sa drugim propisom.

Protiv rešenja kojim se odbacuje plan reorganizacije žalbu može izjaviti samo podnosilac plana.

Rasprava o planu reorganizacije

Član 164.

Stečajni sudija održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja predloga plana reorganizacije, osim u slučaju iz člana 157. stav 3. ovog zakona kada se ročište održava u roku od sedam dana od dana prijema odluke organa nadležnog za zaštitu konkurencije u sudu.

Sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, dostavlja obaveštenje o zakazivanju ročišta stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim poveriocima obuhvaćenim planom, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika, kao i svim drugim zainteresovanim licima najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se i plan reorganizacije, ili se tim licima na drugi način omogućava dostupnost planu reorganizacije najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta.

Plan reorganizacije i svaka izmena prvobitno predloženog plana sud bez odlaganja dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru radi objavljivanja na internet strani tog registra najkasnije narednog dana od dana prijema.

Sud oglašava obaveštenje o ročištu za razmatranje plana reorganizacije i glasanju od strane poverilaca, odnosno rešenje iz člana 159. ovog zakona, u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u dva visokotiražna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije. U obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja, kao i način na koji se sva lica mogu upoznati sa sadržinom plana.

Glasanje i usvajanje

Član 165.

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano stečajni sudija će izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.

Kada se glasanje obavlja pismenim putem, sudu se moraju podneti glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica.

Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca. Potraživanja poverilaca dele se najmanje na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja prema isplatnim redovima.

Stečajni sudija može naložiti ili odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

1) ako su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;

2) ako su sva potraživanja u okviru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 6. ovog člana.

Sud može naložiti formiranje posebne klase poverilaca ako na osnovu dostavljenih dokaza utvrdi da su poverioci koji imaju više od 30% potraživanja u okviru jedne od klasa:

1) lica povezana sa licem koje je kontrolni član ili akcionar ili poseduje značajno učešće u kapitalu stečajnog dužnika, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

2) pravna lica u kojima su lica iz tačke 1) ovog stava direktno ili indirektno kontrolni članovi ili akcionari, odnosno poseduju značajno učešće u kapitalu, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

3) lica koja sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava deluju zajedno u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

Lica iz stava 5. ovog člana čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije.

Posebna administrativna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih razloga ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi pojedinačno ne prelaze 20.000 dinara, pod uslovom da sud odobri formiranje takve klase. Potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraživanja i ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu potraživanja iz klasa koje su formirane u okviru prvog i drugog isplatnog reda.

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja pismenim putem (glasanje u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena pre početka primene plana reorganizacije ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Danom početka primene plana reorganizacije smatra se dan koji je određen planom reorganizacije, s tim da početak primene tog plana ne može nastupiti pre isteka najmanje tri odnosno najviše 15 dana posle dana donošenja rešenja kojim se potvrđuje usvajanje plana reorganizacije.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije o njima se glasa po redosledu podnošenja, a usvojenim se smatra plan reorganizacije koji je prvi izglasan.

Ako plan reorganizacije, osim plana iz člana 158. ovog zakona, ne dobije potreban broj glasova, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije da najduže u daljem roku od 30 dana podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakazati ročište u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni tako izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo.

Rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije

Član 166.

Na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen.

Po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja stečajnim i razlučnim poveriocima, stečajnom dužniku i podnosiocu plana, ako to nije stečajni dužnik.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik, stečajni upravnik, stečajni poverioci i razlučni poverioci.

Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 1. ovog člana usvojeni plan reorganizacije stečajni sudija dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, radi objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi odgovarajući način ukoliko takav registar nema svoju internet stranu. Registar je dužan da obezbedi da usvojeni plan reorganizacije ostane trajno dostupan svim trećim licima.

Pravne posledice potvrđivanja plana

Član 167.

Po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije.

Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije.

Donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju”.

Prioritet klasa poverilaca

Član 168.

Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz klase nižeg isplatnog reda mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadržati određena prava, samo ako su sva potraživanja poverilaca iz višeg isplatnog reda u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci nižeg isplatnog reda.

Namirenje preko nominalnog iznosa potraživanja

Član 169.

Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao naknada za produženje rokova isplate.

Poverioci klase višeg isplatnog reda mogu biti isplaćeni u iznosu koji premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja ako su sva potraživanja poverilaca klase nižeg isplatnog reda u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti

Član 170.

Na hartije od vrednosti koje se učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na izdavanje hartija od vrednosti i propisi o preuzimanju akcionarskih društava.

Pravo poverilaca na informisanje

Član 171.

Tokom sprovođenja usvojenog plana reorganizacije svi poverioci na koje se plan odnosi imaju pravo na informisanje i pristup aktima subjekta reorganizacije u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na pravo akcionara na informisanje i pristup aktima društva.

Izvršenje plana reorganizacije

Član 172.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije prestaju potraživanja poverilaca utvrđena planom reorganizacije.

Nepostupanje po usvojenom planu i prevaran i nezakonit plan kao stečajni razlog

Član 173.

Poverioci obuhvaćeni usvojenim planom, kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana a nisu obahvećeni planom, mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka i u slučaju da:

1) je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način;

2) stečajni dužnik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije ako se time bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.

Smatra se da je sprovođenje plana bitno ugroženo u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana ako je usled nepostupanja po planu ili postupanja suprotno usvojenom planu došlo do:

negativnog odražavanja na novčane tokove subjekta reorganizacije;

2) onemogućavanja subjekta reorganizacije da obavlja poslovnu delatnost;

3) značajnog ugrožavanja interesa jedne ili više klasa poverilaca.

U slučaju iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može angažovati stručno lice ili imenovati privremenog stečajnog upravnika radi utvrđivanja činjenica od značaja za ocenu postojanja stečajnog razloga tokom prethodnog stečajnog postupka.

XII. MEĐUNARODNI STEčAJ

Primena odredaba o međunarodnom stečaju

Član 174.

Odredbe o međunarodnom stečaju primenjuju se ako:

strani sud ili drugi strani organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovanjem dužnika ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa stranim postupkom;

sud ili stečajni upravnik zatraži pomoć u stranoj državi u vezi sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom;

se strani postupak vodi istovremeno sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom.

Pod stranim postupkom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sudski ili upravni postupak, uključujući i prethodni postupak, koji se sa ciljem kolektivnog namirenja poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva ili likvidacije sprovodi u stranoj državi u skladu sa propisom kojim se uređuje insolventnost, a u kojem su imovina i poslovanje dužnika pod kontrolom ili nadzorom stranog suda ili drugog nadležnog organa.

Dužnik u smislu stava 2. ovog člana može biti:

1) pravno lice koje nema registrovano sedište u Republici Srbiji;

2) fizičko lice koje nije rezident Republike Srbije u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Strani predstavnik u smislu stava 1. ovog člana jeste lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju, bankrotstvo ili likvidaciju nad imovinom ili poslovima dužnika ili da preduzimaju radnje kao predstavnik stranog postupka.

Merodavno pravo

Član 175.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

U slučaju priznanja stranog postupka u skladu sa ovim zakonom, na izlučna ili razlučna prava na stvarima ili pravima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije primenjuju se propisi Republike Srbije.

Za dejstvo stečajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.

Stvarna nadležnost za priznanje stranog postupka i saradnju

Član 176.

Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadležnim organima sprovodi sud iz člana 15. stav 1. ovog zakona, u skladu sa zakonom.

Mesna nadležnost za priznanje stranog postupka i saradnju

Član 177.

Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadležnim organima sprovodi sud na čijem području se nalazi pretežni deo imovine dužnika u Republici Srbiji u slučaju iz člana 174. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno sud koji sprovodi stečajni postupak u Republici Srbiji u slučajevima iz člana 174. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi

Član 178.

Stečajni upravnik imenovan u skladu sa ovim zakonom ovlašćen je da preduzima radnje u stranoj državi u ime i za račun stečajnog dužnika, odnosno stečajne mase, ako je to dopušteno zakonom te države.

Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku

Član 179.

Nadležni sud može da odbije da preduzme radnju u vezi sa međunarodnim stečajem ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.

Pomoć u skladu sa drugim zakonima

Član 180.

Nadležni sud ili stečajni upravnik mogu da pruže i drugu pomoć stranom predstavniku, u skladu sa zakonom.

Tumačenje

Član 181.

Prilikom primene odredbi o međunarodnom stečaju nadležni sud će posebno imati u vidu njihov međunarodni karakter i potrebu poboljšanja njihove jednoobrazne primene u dobroj veri.

Pravo neposrednog pristupa

Član 182.

Strani predstavnik ima pravo neposrednog postupanja pred sudovima u Republici Srbiji.

Strani predstavnik je prilikom preduzimanja radnji iz stava 1. ovog člana putem podnošenja odgovarajućeg zahteva ili na drugi način dužan da u cilju dokazivanja svoga svojstva podnese:

odluku o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika u originalu ili overenoj kopiji ili overenom prepisu, prevedenu na jezik koji je u službenoj upotrebi u nadležnom sudu u Republici Srbiji, zajedno sa dokazom o njenoj izvršnosti po pravu strane države;

potvrdu stranog suda ili drugog nadležnog organa o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji nadležni sud u Republici Srbiji smatra da je prihvatljiv, a u odsustvu dokaza iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Nadležnost u slučaju podnošenja zahteva od strane stranog predstavnika

Član 183.

Podnošenjem zahteva nadležnom sudu u Republici Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja se nadležnost tog suda samo za odlučivanje po predmetnom zahtevu.

Predlog stranog predstavnika za pokretanje postupka

Član 184.

Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka ako su ispunjeni uslovi za pokretanje takvog postupka u skladu sa ovim zakonom.

Učestvovanje stranog predstavnika u postupku

Član 185.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da učestvuje u postupku koji se prema dužniku vodi u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za priznanje stranog postupka

Član 186.

Strani predstavnik može nadležnom sudu u Republici Srbiji da podnese zahtev za priznanje stranog postupka u kojem je imenovan, pri čemu svoje svojstvo dokazuje na način predviđen članom 182. stav 2. ovog zakona.

Uz zahtev za priznanje prilaže se izjava stranog predstavnika u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dužnikom koji su poznati stranom predstavniku, prevedena na jezik koji je u službenoj upotrebi u nadležnom sudu u Republici Srbiji.

Pretpostavke u vezi sa priznanjem

Član 187.

Ako odluka, odnosno potvrda iz člana 182. stav 2. ovog zakona pruža dokaz da strani postupak ima obeležja postupka iz člana 174. stav 2. ovog zakona i da je strani predstavnik lice ili organ iz člana 174. stav 4. ovog zakona, sud može te činjenice smatrati utvrđenim.

Sud može dokumenta koja su podneta uz zahtev za priznanje da smatra autentičnim, bez obzira na to da li su legalizovana u smislu zakona kojim se uređuje legalizacija isprava u međunarodnom saobraćaju.

Ako se ne dokaže suprotno, smatra se da je registrovano sedište dužnika, odnosno njegovo prebivalište ako se radi o fizičkom licu, središte njegovih glavnih interesa.

Odluka o priznanju stranog postupka

Član 188.

Osim u slučaju iz člana 179. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako:

ima obeležja postupka iz člana 174. stav 2. ovog zakona;

je strani predstavnik koji podnosi zahtev za priznanje lice ili organ iz člana 174. stav 4. ovog zakona;

zahtev ispunjava uslove iz člana 182. stav 2. ovog zakona;

je zahtev podnet nadležnom sudu, u skladu sa čl. 176. i 177. ovog zakona.

Strani postupak se priznaje kao:

glavni strani postupak, ako se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa dužnika;

sporedni strani postupak, ako dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu u toj stranoj državi.

Pod glavnim stranim postupkom, u smislu stava 2. tačka 1) ovog člana, podrazumeva se strani postupak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa dužnika koji nema registrovano sedište u Republici Srbiji. Izuzetno, pod glavnim stranim postupkom podrazumeva se strani postupak koji se vodi u državi u kojoj je registrovano sedište dužnika, ako se prema pravu države u kojoj se nalazi središte glavnih interesa dužnika glavni strani postupak ne može voditi po tom osnovu.

Pod sporednim stranim postupkom u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana podrazumeva se strani postupak koji se vodi u državi u kojoj dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu.

Pod stalnom poslovnom jedinicom u smislu stava 4. ovog člana podrazumeva se bilo koje mesto poslovanja u kojem dužnik obavlja ekonomsku aktivnost koja nije tranzitornog karaktera, upotrebom ljudske radne snage i dobara ili usluga.

O zahtevu za priznanje stranog postupka sud odlučuje rešenjem u hitnom postupku.

Rešenje o priznanju stranog postupka prvostepeni sud će po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica izmeniti ili ukinuti ako se utvrdi da uslovi za njegovo donošenje nisu bili ispunjeni ili da su nakon priznanja stranog postupka prestali da postoje.

Posle otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom čije je registrovano sedište u Republici Srbiji, odnosno čije je središte glavih interesa u Republici Srbiji, strani postupak se može priznati samo kao sporedni strani postupak.

Obaveza obaveštavanja

Član 189.

Posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je dužan da bez odlaganja obavesti sud kojem je zahtev podnet o:

svakoj bitnoj promeni statusa stranog postupka ili statusa stranog predstavnika;

svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim dužnikom za koji strani predstavnik sazna.

Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka

Član 190.

Sud može, od momenta podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka pa do odlučivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pružiti potrebnu pomoć privremene prirode u slučaju da je ta pomoć hitno potrebna radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca.

Pomoć iz stava 1. ovog člana obuhvata izricanje sledećih mera:

zabranu prinudnog izvršenja nad imovinom dužnika;

poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zaštite i očuvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, preti opasnost od nestanka, gubljenja vrednosti ili je ugrožena na drugi način;

druge mere koje se u skladu sa ovim zakonom mogu odrediti posle priznanja stranog postupka.

Na određivanje, važnost, ukidanje i izmenu mera iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje regulišu mere obezbeđenja u prethodnom stečajnom postupku.

Mere iz stava 2. ovog člana koje je sud odredio prestaju da važe donošenjem odluke o zahtevu za priznanje, osim ako njihovo dejstvo nije produženo u skladu sa ovim zakonom u okviru pomoći koja se pruža posle priznanja stranog postupka.

Sud može odbiti da pruži zatraženu pomoć ako bi takva pomoć ometala vođenje glavnog stranog postupka.

Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka

Član 191.

Posledice priznanja glavnog stranog postupka su zabrana:

pokretanja novih i prekid započetih postupaka u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima dužnika;

prinudnog izvršenja na imovini dužnika;

prenosa, opterećivanja i drugog raspolaganja imovinom dužnika.

Sud može odrediti izuzeća od primene posledica iz stava 1. ovog člana samo u slučajevima predviđenim ovim zakonom za izuzeća od primene posledica otvaranja stečajnog postupka, kao i u slučaju kada utvrdi da glavni strani postupak ne obezbeđuje odgovarajuću zaštitu interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Zabrana iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne predstavlja smetnju za podnošenje tužbi, odnosno za pokretanje postupka, ako je to neophodno radi očuvanja potraživanja poverioca prema dužniku.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka u Republici Srbiji ili za prijavljivanje potraživanja u takvom postupku.

Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka

Član 192.

Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, ako je to neophodno radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca, sud može, na zahtev stranog predstavnika, pružiti odgovarajuću pomoć putem određivanja sledećih mera:

zabrane pokretanja novih, odnosno prekid započetih postupaka u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima dužnika, ako nisu prekinuti u skladu sa članom 191. stav 1. tačka 1) ovog zakona;

zabrane izvršenja na imovini stečajnog dužnika, ako izvršenje nije prekinuto u skladu sa članom 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

zabrane prenosa, opterećivanja ili drugog raspolaganja imovinom stečajnog dužnika, ako takva zabrana nije posledica primene odredbe člana 191. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

4) izvođenja dokaza saslušanjem svedoka ili na drugi način, kao i pružanje podataka u vezi sa imovinom, poslovanjem, pravima, obavezama ili odgovornostima dužnika;

5) poveravanja stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji;

6) produženja važenja mera iz člana 190. st. 1. i 2. ovog zakona;

7) davanja drugih ovlašćenja koja ima stečajni upravnik po osnovu ovog zakona ili određivanje drugih zabrana u skladu sa ovim zakonom.

Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, sud može na zahtev stranog predstavnika poveriti sprovođenje deobe imovine ili dela imovine dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, pod uslovom da sud utvrdi da je obezbeđena odgovarajuća zaštita interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Prilikom pružanja pomoći stranom predstavniku u slučaju sporednog stranog postupka u skladu sa ovim članom, sud je dužan da utvrdi da se takva pomoć odnosi na imovinu kojom bi, po odredbama ovog zakona, trebalo da se upravlja u okviru tog sporednog stranog postupka ili da se odnosi na podatke koji su potrebni u tom postupku.

Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica

Član 193.

Prilikom donošenja odluke o pružanju ili odbijanju pružanja pomoći u skladu sa čl. 190. i 192. ovog zakona ili odluke o izmeni ili stavljanju van snage takvih mera u skladu sa stavom 3. ovog člana, sud je dužan da utvrdi da je obezbeđena odgovarajuća zaštita interesa poverilaca i drugih zainteresovanih lica, uključujući i dužnika.

Sud može usloviti dejstvo određenih mera na način koji smatra odgovarajućim.

Sud može na zahtev stranog predstavnika ili lica na koje utiču mere određene u okviru pružanja pomoći na osnovu čl. 190. i 192. ovog zakona ili po službenoj dužnosti izmeniti ili staviti van snage određene mere.

Pobijanje pravnih radnji dužnika

Član 194.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik može pobijati pravne radnje dužnika u skladu sa pravilima o pobijanju pravnih radnji stečajnog dužnika.

U slučaju sporednog stranog postupka, sud je dužan da utvrdi da se pobijanje odnosi na imovinu kojom bi, po odredbama ovog zakona, trebalo da se upravlja u okviru tog sporednog stranog postupka.

Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji

Član 195.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik može, u skladu sa zakonom, biti učesnik u svakom postupku u kojem je dužnik stranka.

Postojanje ovlašćenja stranog predstavnika predstavlja prethodno pitanje u postupku iz stava 1. ovog člana.

Saradnja i neposredno obraćanje između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova i drugih nadležnih organa ili stranih predstavnika

Član 196.

U slučajevima iz člana 174. ovog zakona, sud je dužan da u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima i drugim nadležnim organima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko stečajnog upravnika.

Sud ima pravo da se neposredno obraća, odnosno da neposredno zatraži podatke ili pomoć od stranih sudova i drugih nadležnih organa ili od stranih predstavnika.

Saradnja i neposredno obraćanje između stečajnog upravnika i stranih sudova i drugih nadležnih organa ili stranih predstavnika

Član 197.

U slučajevima iz člana 174. ovog zakona, stečajni upravnik je dužan da, u vršenju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima i drugim nadležnim organima ili stranim predstavnicima.

Stečajni upravnik ima pravo da se, u vršenju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, neposredno obraća stranim sudovima i drugim nadležnim organima ili stranim predstavnicima.

Oblici saradnje

Član 198.

Saradnja iz čl. 196. i 197. ovog zakona može se sprovoditi na bilo koji odgovarajući način, a naročito:

imenovanjem lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;

razmenom podataka na način za koji sud smatra da je odgovarajući;

koordinacijom upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima dužnika;

odobravanjem ili primenom od strane sudova sporazuma o koordinaciji postupaka;

koordinacijom istovremenih postupaka koji se vode prema istom dužniku.

Otvaranje stečajnog postupka posle priznanja glavnog stranog postupka

Član 199.

Posle priznanja glavnog stranog postupka, stečajni postupak se može otvoriti samo u slučaju da stečajni dužnik ima imovinu u Republici Srbiji.

Stečajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se samo u odnosu na imovinu stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa čl. 196, 197. i 198. ovog zakona, kao i u odnosu i na drugu imovinu stečajnog dužnika kojom bi, u skladu sa ovim zakonom, trebalo da se upravlja u okviru stečajnog postupka.

Koordinacija stečajnog postupka i stranog postupka

Član 200.

Kada se strani postupak i stečajni postupak vode istovremeno prema istom dužniku, sud će zatražiti saradnju i koordinaciju u skladu sa čl. 196, 197. i 198. ovog zakona.

Kada je u vreme podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka već podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka:

1) svaka pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 190. ili 192. ovog zakona mora biti u skladu sa pravilima i potrebama prethodnog stečajnog postupka, odnosno stečajnog postupka;

2) član 191. ovog zakona se neće primenjivati ako je strani postupak priznat kao glavni strani postupak.

Kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podnet posle priznanja ili posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka:

1) sud će po službenoj dužnosti preispitati svaku pomoć koja je pružena u skladu sa čl. 190. ili 192. ovog zakona i izmeniće, odnosno staviti van snage sve takve mere ukoliko su u suprotnosti sa pravilima ili potrebama prethodnog stečajnog postupka, odnosno stečajnog postupka;

2) ako se radi o glavnom stranom postupku, izmena ili stavljanje van snage zabrana iz člana 191. stav 1. ovog zakona izvršiće se u skladu sa članom 191. stav 2. ovog zakona, ako su takve zabrane u suprotnosti sa pravilima ili potrebama prethodnog stečajnog postupka, odnosno stečajnog postupka.

Kod određivanja ili izmene mera pomoći koja se pruža predstavniku sporednog stranog postupka sud je dužan da utvrdi da se takva pomoć odnosi na imovinu kojom bi, u skladu sa odredbama ovog zakona, trebalo da se upravlja u tom sporednom stranom postupku, odnosno da je u vezi sa podacima koji su potrebni u okviru tog postupka.

Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka

Član 201.

U slučajevima iz člana 174. ovog zakona, kada se prema istom dužniku vodi više od jednog stranog postupka, sud će zatražiti saradnju i koordinaciju u skladu sa čl. 196, 197. i 198. ovog zakona, pri čemu:

svaka pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 190. ili 192. ovog zakona predstavniku sporednog stranog postupka posle priznanja glavnog stranog postupka mora biti u skladu sa pravilima i potrebama glavnog stranog postupka;

ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog postupka ili posle podnošenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud će po službenoj dužnosti preispitati svaku pomoć koja je pružena u skladu sa čl. 190. ili 192. ovog zakona i izmeniće, odnosno staviće van snage sve takve mere ukoliko su u suprotnosti sa pravilima ili potrebama glavnog stranog postupka;

ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud će po službenoj dužnosti ili na zahtev stranog predstavnika odrediti, izmeniti ili staviti van snage mere pomoći u cilju obezbeđivanja koordinacije postupaka.

Pretpostavka postojanja stečajnog razloga na osnovu priznanja glavnog stranog postupka

Član 202.

Ako se ne dokaže suprotno, postojanje stečajnog razloga se pretpostavlja u slučaju postojanja pravnosnažne odluke o priznanju glavnog stranog postupka koji se vodi prema stečajnom dužniku. Sud neće otvoriti stečajni postupak ako stečajni dužnik dokaže da ne postoji nijedan od stečajnih razloga iz člana 11. ovog zakona.

Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno

Član 203.

Osim u slučaju postojanja razlučnog ili izlučnog prava, poverilac čije je potraživanje delimično isplaćeno u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom kojim se uređuje insolventnost u stranoj državi ne može da primi isplatu na ime istog potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi prema istom dužniku sve dok su isplate prema ostalim poveriocima istog isplatnog reda ili klase u reorganizaciji proporcionalno manje od iznosa koji je taj poverilac već primio.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Prijavljivanje lažnog potraživanja

Član 204.

Ko sudu u stečajnom postupku koji se vodi po odredbama ovog zakona prijavi lažno potraživanje podnošenjem lažnih dokumenata ili na drugi način, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom od 500.000 dinara do 10.000.000 dinara.

Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka

Član 205.

Ko posle otvaranja stečajnog postupka, a pre stupanja na dužnost stečajnog upravnika raspolaže stvarima i pravima iz stečajne mase bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je krivično delo učinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.

Ko posle imenovanja privremenog stečajnog upravnika, dok on ne stupi na dužnost, raspolaže stvarima i pravima stečajnog dužnika bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je krivično delo učinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.

Lažno prikazivanje i prikrivanje činjenica u unapred pripremljenom planu reorganizacije

Član 206.

Ko u unapred pripremljenom planu reorganizacije lažno prikaže ili prikrije činjenice od značaja za donošenje odluke suda ili glasanje poverilaca o planu, kazniće se se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je krivično delo učinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 207.

Stečajni postupci koji su u toku na dan početka primene ovog zakona nastaviće se po propisima po kojima su i započeti.

Izuzetno, na stečajne postupke iz stava 1. ovog člana primenjivaće se:

1) odredbe člana 20. st. 2. i 4. ovog zakona, s tim što će se odredba člana 20. stav 4. ovog zakona primenjivati počev od 1. januara 2012. godine;

2) odredbe čl. 22. do 30. ovog zakona, s tim što će se odredba člana 30. ovog zakona primenjivati počev od 1. juna 2010. godine.

Član 208.

U periodu od godinu dana od dana početka primene čl. 150. do 154. ovog zakona odredbe tih članova primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine.

Član 209.

U stečajnim postupcima nad bankama i društvima za osiguranje, nadležnosti i ovlašćenja stečajnog sudije iz ovog zakona vrši stečajno veće, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, osim ako je tim zakonom drugačije propisano.

Član 210.

Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 211.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 84/04 i 85/05-dr.zakon).

Član 212.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

OBRAZLOŽENjE

IUSTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o stečaju nalazi se u članu 97. stav 1. tačka 6. i članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), na osnovu kojih Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, a Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije.

IIRAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o stečajnom postupku ( „Službeni. glasnik RS”, br. 84/05 i 85/05) usvojen je u julu mesecu 2004. godine. Iako je donošenjem Zakona o stečajnom postupku znatno unapređen stečajni postupak u Republici Srbiji, petogodišnja praksa u primeni navedenog zakona, ukazala je na postojanje izvesnih problema u primeni pojedinih odredbi Zakona, što se može otkloniti donošenjem Zakona o stečaju. Osim toga, u uslovima svetske finansijske krize dodatno je važno omogućiti privredi efikasne pravne mehanizme za rešavanje posledično nastalih problema u poslovanju. Zakon o stečaju upravo nudi dodatne podsticaje, pre svega zaduženim privrednim subjektima, ali i poveriocima, da pokrenu stečajni postupak, da svoje odnose redefinišu i kada je to moguće, očuvaju poslovne aktivnosti, odnosno da kada nije moguće očuvati poslovanje, imovinu preduzeća u kratkom roku vrate u upotrebu ne čekajući da tehnologija zastari i vrednost znatno opadne.

Glavni pokazatelji efikasnosti stečajnog postupka su stepen namirenja, dužina trajanja i troškovi stečajnog postupka. Zakon o stečaju ima za cilj unapređenje kvaliteta stečajnog postupka u Republici Srbiji i to upravo kroz veći stepen namirenja poverilaca, manje troškove stečajnog postupka i smanjenje dužine trajanja stečajnog postupka, kao i uvođenje dodatnih podsticaja za poverioce, a naročito dužnike da blagovremeno pokrenu stečajni postupak kako bi pokušali da prevaziđu finansijske poteškoće i održe poslovanje. Novine ovog zakona u odnosu na važeći zakon mogu se podeliti na korekcije problema uočenih u praksi; promene kojima se uvode dodatni podsticaji i mehanizmi za poverioce, a naročito dužnike da pokreću stečajne postupke u uslovima globalne krize; promene kojima se unapređuju postojeća rešenja u cilju povećanja efikasnosti stečaja, i na pravno tehničku redakciju važećeg zakona.

Ključne novine u odnosu na Zakon o stečajnom postupku ogledaju se u: uvođenju načela i cilja stečajnog postupka; preciziranju i uvođenju novih stečajnih razloga; ukidanju stečajnog veća; pojašnjenju odredbi o statusu i imenovanju stečajnog upravnika; preciziranju uloge Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u vršenju nadzora nad radom stečajnog upravnika; uvođenju prekluzivnog roka za prijavu potraživanja; uvođenju mogućnosti prebijanja potraživanja; postojanju unapred pripremljenog plana reorganizacije; preciziranju pravnih posledica usvajanja plana reorganizacije; brisanju stečaja preduzetnika i stečaja male vrednosti.

U izradi teksta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva, iskustva stručnjaka i učesnika u stečajnom postupku (stečajnih sudija, stečajnih upravnika, privrednika, advokata…) koji su u prethodnih pet godina primenjivali Zakon o stečajnom postupku, kao i statistika i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona. Radna grupa je započela svoj rad analizom preko pedeset pitanja koja su postavili neposredni učesnici u postupku – stečajne sudije, stečajni upravnici, poverioci i advokati. Osim toga prikupljeni su i statistički podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, trgovinskih sudova, Narodne banke Srbije i Agencije za privredne registre. Neka od rešenja rezultat su daljih intenzivnih konsultacija i fokus grupa održanih sa stečajnim upravnicima i stečajnim sudijama, uvida u do sada usvojene planova reorganizacije i razmatranja uporedno-pravnih rešenja, kako regionalnih, tako i razvijenih zemalja. Komentari su dobijeni i od međunarodnih organizacija – USAID’a, Svetske banke, EBRD-a i UNCITRAL-a. Kako se stečajni sistemi u svetu značajno razlikuju, ne postoji univerzalno, „najbolje“ rešenje, tako da su sva rešenja ponuđena ovim zakon prilagođena našem pravnom okviru.

Cilj donošenja novog zakona, osim poboljšanja navedenih pokazatelja efikasnosti stečajnog postupka jeste pokušaj da se prevaziđe dosadašnje shvatanje stečaja kao slepe ulice, kao i podsticaj privrednika da o stečaju razmišljaju kao o još jednoj mogućnosti da reše svoje finansijske probleme, a naročito, ako počnu da ih rešavaju blagovremeno. Podaci jasno govore o tome da se koda nas stečajni postupak pokreće veoma kasno, te da kada zaista bude otvoren, najčešće više nema „zdravog“ poslovanja, ni imovine koju treba zaštititi, što neminovno dovodi i do niskog stepena namirenja poverilaca. Stoga je Zakon predvideo niz podsticaja za blagovremeno pokretanje stečaja, namenjenih kako poveriocima, tako i dužnicima. Ipak, ostaje napomena da i najbolji Zakon o stečaju neće biti dovoljno atraktivan sve dok je izvršni postupak neefikasan. U ovom slučaju dužnik nema interes da se stečajnim postupkom „brani“ od pojedinačnih izvršenja na njegovoj imovini.

IIIOBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Osnovne odredbe- predmet, cilj,načela, stečajni razlozi (čl. 1.-14.).

Članom 1. Zakona definisan je predmet zakona. Naime bankrotstvo i reorganizacija predstavljaju dva načina sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, dok reorganizacija podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusne promene dužnika ili na drugi način predviđen planom. Cilj reorganizacije jeste očuvanje poslovanja stečajnog dužnika, onda kada za to postoje realni ekonomski uslovi.

Članom 2.-10. Definisani su cilj i načela stečaja, što predstavlja novinu u odnosu na raniji zakon. Razlog za definisanje cilja i načela jeste potreba da se pravne praznine, sporne odredbe i nejasne odredbe jedinstveno tumače. Naime dosadašnja primena zakona ukazala je na potrebu definisanja cilja i načela. U praksi se pokazalo da nedostatak definisanja cilja i načela u Zakonu o stečajnom postupku dovodi do različitih sudskih odluka u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, što bitno narušava principe zakonitosti i pravne sigurnosti. Iz navedenih razloga definisano je da cilj stečajnog postupka jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Uvedeno je 8 načela stečajnog postupka i to: načelo zaštite stečajnih poverilaca po kome stečajni postupak omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca; načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti po kome se u stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije; načelo ekonomičnosti po kome se stečajni postupak sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu sa što manje troškove; načelo sudskog sprovođenja postupka po kome otvoreni stečajni postupak sprovodi nadležni sud po službenoj dužnosti; načelo imperativnosti i prekluzivnosti po kome je ovaj zakon lex specialis u odnosu na ostale propise, uz shodnu primenu odredaba parničnog postupka, dok su rokovi prekluzivni, što predstavlja novinu u ovom zakonu; načelo hitnosti po kome u stečaju nema zastoja i prekida; načelo dvostepenosti, i načelo javnosti i informisanosti.

Članom 11. – 12. Regulisani su stečajni razlozi i pretpostavka njihovog postojanja. Stečajni razlozi u smislu ovog zakona jesu trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost kao i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i plan izdejstvovan na prevaren ili nezakonit način. Smatra se da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje ako: ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; ako je potpuno obustavio plaćanje u periodu od 30 dana neprekidno. Preteća nesposobnost plaćanja postoji ukoliko stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću. Prezaduženost (inslovntnost) predstavlja novi stečajni razlog koji se javlja u slučaju kada je imovina dužnika manja od njegovih obaveza. Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac, koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja. Nepostupanje po usvojenom planu postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije ako se time bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.

Član 13. Propisani su posebni slučajevi kada se stečajni postupak obustavlja ili zaključuje. Stečajni postupak se obustavlja bez odlaganja po utvrđivanju da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, dok se stečajni postupak zaključuje bez odlaganja u slučaju da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti.

Član 14. Novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja nemogućnost sprovođenja stečajnog postupka prema Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, kao i prema drugim ustanovama i institucijama i organizacijama koje su osnovane posebnim zakonom i imaju svojstvo pravnog lica a nisu privredna društva.

Nadležnost i organi stečajnog postupka (čl. 15.-42.).

Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Član 18. reguliše nadležnost stečajnog sudije. Ukidanje stečajnog veća predstavlja novinu u Zakonu o stečaju, a sva dosadašnja ovlašćenja veća prenose se na stečajnog sudiju, odbor poverilaca i skupštinu poverilaca. Primena važećeg zakona po kome je stečajno veće sastavljeno od trojice sudija odlučivalo u drugoj instanci i donosilo ključne odluke pokazalo se kao neefikasno. U dosadašnjoj praksi postojale su brojne teškoće u formiranju stečajnog veća budući da u velikom broju trgovinskih sudova nema dovoljno sudija za formiranje specijalizovanih veća već iste sudije vode sve vrste postupaka uključujući i stečaj. To je dalje dovodilo do situacija u kojima isti sudija sudi parnice proistekle iz stečaja i vodi stečajni postupak, kao predsednik veća, član veća ili stečajni sudija. U praksi se takođe pokazalo da je stečajno veće gotovo uvek potvrđivalo odluku stečajnog sudije, čime se nepotrebno odugovlačio stečajni postupak. Osim toga, obezbeđivanje dvostepenosti podrazumeva dvostepenost suda koji odlučuje, a ne dvostepenost odlučivanja u okviru istog suda, pa je ukidanjem stečajnog veća omogućeno suštinsko poštovanje načela dvostepenosti. Ukidanje stečajnog veća dovelo je i do promene sistema pravnih lekova, pa je predviđeno da na zaključak stečajnog sudije nema pravnog leka, dok o žalbi uvek odlučuje sud višeg stepena u roku od 30 dana.

Nadležnosti stečajnog veća prešle su na stečajnog sudiju koji donosi ključne odluke u stečajnom postupku i to: odlučuje o pokretanju stečajnog postupka; utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka; imenuje i razrešava stečajnog upravnika; odobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate; određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika; odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika; razmatra predlog plana reorganizacije i odbacuje ga, odnosno zakazuje ročište za razmatranje plana; potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen; donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase; odlučuje o nastavku stečajnog postupka; donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom.

Ukidanje stečajnog veća takoće je imalo za posledicu brisanje odredbi o stečaju male vrednosti imajući u vidu da je on izgubio svoj značaj ukidanjem stečajnog veća- prema važećem zakonu stečajni postupak male vrednosti vodi i odluke donosi stečajni sudija.

Član 19.-34. Reguliše položaj stečajnog upravnika. Pravni položaj stečajnog upravnika, imenovanje (uvođenje metoda slučajnog izbora), razrešenje, delokrug poslova i odgovornost stečajnog upravnika precizirani su ovim članovima.

Zakonom je propisano da se u imenik stečajnih upravnika upisuju lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici ili kao neaktivni stečajni upravnici. Propisano je da u imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, izuzev ukoliko je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva, čime je profesiji stečajnog upravnika omogućen odgovarajući pravni status. Imajući u vidu specifičnost stečajnih postupaka i potrebu potpune posvećenosti stečajnog upravnika predmetima koji su mu dodeljeni, isključena je mogućnost da stečajni upravnik bude u radnom odnosu, osim ako je radni odnos zasnovao kod preduzetnika ili u društvu koje se bavi sprovođenjem stečanjih postupaka. Primena navedene odredbe o zabrani radnog odnosa odložena je do januara 2012. godine, kako bi se stečajnim upravnicima dalo dovoljno vremena da regulišu svoj radno-pravni status. Propisano je i da stečajni upravnik ima status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika. Razlog za ovu odredbu jeste specifičnost posla stečajnog upravnika koja dovodi do čestih ometanja u njegovom radu kako od strane dužnika tako i od strane poverilaca, koja su uvelikom broju slučaja za posledicu imala fizičke napade, kao i brojne druge neprijatnosti sa kojima se stečajni upravnik susretao prilikom obavljanja svojih poslova. Stoga je neophodno pružiti stečajnom upravniku odgovarajuću pravnu zaštitu u vršenju njegovih dužnosti i tretirati napad na stečajnog upravnika kao krivično delo napada na službeno lice, u smislu Krivičnog zakonika RS.

Imajući u vidu veliki broj stečajnih upravnika i činjenicu da nekima od njih nikada nije dodeljen nijedan stečajni predmet, Zakon propisuje da se stečajni upravnik, po pravilu, bira metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika. Izuzetno izbor stečajnog upravnika može se vršiti odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika za teritoriju Republike Srbije ako delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja i potreba za specifičnim iskustvom stečajnog upravnika to zahtevaju.

Zakonom jasno su propisani uslovi za imenovanje, uslovi za izdavanje i obnavljanje licence kao i razlozi za njeno oduzimanje. Licencu izdaje organizacija koja je posebnim zakonom ovlašćena za licenciranje stečajnih upravnikavana, donošenjem rešenja o izdavanju licence, licu koje je državljanin republike Srbije; koje je poslovno sposobno; ima visoku stručnu spremu; 3 godine radnog iskustva, sa visokom stručnom spremom ili 3 godine radnog iskustva na sprovođenju stečajnih postupaka; ima položen stručni ispit i koje je dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika. Licenca se izdaje na period od tri godine. Za stečajnog upravnika u stečajnom postupku nad pravnim licem u većinskoj državnoj svojini, odnosno društvenoj svojini, sud imenuje organizaciju koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika.

Ovim zakonom je takođe precizirana uloga Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koja po važećem zakonu nije imala pravni mehanizam za vršenje nadzora nad radom stečajnih upravnika. Zakon propisuje da Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ( u daljem tekstu ALSU) vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, po službenoj dužnosti ili po pritužbi zainteresovanog lica uz primenu propisa koji regulišu upravni postupak. ALSU u postupku nadzora izriče sledeće disciplinske mere: opomene, javne opomene, novčane kazne kao i meru oduzimanja licence.

Važeći zakon jasno propisuje delokrug poslova stečajnog upravnika. Novine Zakona o stečaju jesu odredbe kojima se upravnik obavezuje da bez odlaganja pisanim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom trenutku poznati; da podnosi stečajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase, stara se o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine; da izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je rešenje postalo pravosnažno u skladu sa odredbama ovog zakona; da zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka i da podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajući akt nadležnom organu strane države, kao zastupnik stečajnog dužnika, kojim između ostalog, zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu, ili je pod kontrolom tog organa ili trećeg lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarađuje sa organima strane države ili stranim predstavnicima u skladu sa odrebama ovog zakona kojima se reguliše stečaj sa elementom inostranosti.

Zakon uvodi obavezu osiguranja stečajnih upravnika po kome je aktivni stečajni upravnik dužan da u svoje ime i za svoj račun zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zaključenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova stečajnog upravnika. Takođe je predviđeno i dodatno osiguranje na zahtev odbora poverilaca pri čemu premija dopunskog osiguranja predstavlja trošak stečajne mase.

Odredbe Zakona koje se odnose na razrešenje stečajnog upravnika unose novinu koja se tiče odbora poverilaca na čiji predlog stečajni sudija po službenoj dužnosti razrešava stečajnog upravnika ukoliko su ispunjeni određeni zakonski uslovi. Stečajni sudija može razrešiti stečajnog upravnika uz istovremeno imenovanje novog i ukoliko ne postoje zakonom predviđeni uslovi ako se za takav predlog izjasnilo najmanje tri četvrtine članova odbora poberilaca.

Član 35.- 37. Odredbe zakona koje se odnose na skupštinu poverilacu uvode novinu u pogledu zakazivanja sednice. Naime Zakon predviđa da ukoliko predsednik skupštine u roku od pet dana od dana dobijanja predloga stečajnih poverilaca ne zakaže skupštinu, skupštinu mogu da zakažu stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca. Važeće odredbe koje regulišu nadležnosti skupštine poverilaca nisu menjane.

Član 38.-42. Odredbe koje regulišu odbor poverilaca unose novinu u pogledu propisivanja prestanka članstva u odboru poverilaca. Zakonom o stečaju je propisano da članovima odbora poverilaca čija su potraživanja osporena u celosti ili u delu koji predstavlja najmanje 2/3 prijavljenog potraživanja, prestaje članstvo u odboru poverilaca ako je stečajni upravnik osporio njihovo potraživanje a oni nisu pokrenuli parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestili stečajnog upravnika. Takođe je predviđeno automatsko formiranje odbora poverilaca u odsustvu odluke skupštine poverilaca o formiranju odbora. Naime, predviđeno je da, ukoliko se na prvom poverilačkom ročištu ne formiraju poverilački organi, dužnost odbora poverilaca vrši pet poverilaca čija su neobezbeđena potraživanja najveća u odnosu na ukupna prijavljena potraživanja prema stečajnom dužniku, na dan održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Imajući u vidu načelo hitnosti i ekonomičnosti postupka zakon je takođe regulisao situaciju u slučaju kada je odbor poverilaca neaktivan predviđajući da se smatra da je odbor poverilaca saglasan sa predlogom stečajnog upravnika ako na obaveštenje o nameravanoj radnji nije reagovao u roku predviđenom za izvršenje te radnje.

Nadležnosti odbora poverilaca su sledeće: davanje mišljenja stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i davanje saglasnosti u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom; davanje mišljenja o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; razmatranje izveštaja stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; davanje saglasnosti na završni račun stečajnog dužnika; pregledanje i pribavljanje dokumentacije; izveštavanje skupštine poverilaca i vršenje drugih poslova predviđenih zakonom.

Osnovne procesne odredbe i stranke u postupku (čl.43-54).

Čl. 43.- 44. Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača. Imajući u vidu da je stečajni postupak hitan u stečajnom postupku se ne može tražiti vraćanje u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka, a odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave. Radi sprečavanja odugovlačenja postupka zabranjena je zloupotreba prava na izuzeće sudija ili prava na delegaciju postupka. Zloupotrebom prava na podnošenje zahteva za izuzeće i isključenje, u cilju odugovlačenja postupka smatra se podnošenje jednog ili više zahteva za izuzeće, odnosno isključenje: u roku od tri dana pre zakazanog ročišta, ili na samom ročištu; kojim su obuhvaćene sve sudije koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati, kao i kojim se istovremeno traži izuzeće i isključenje postupajućeg sudije i predsednika suda.

Čl. 45.-47. Regulisani su akti u stečajnom postupku. Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku a zaključkom se izdaje nalog službenom licu, organu koji sprovodi postupak ili trećem licu za izvršenje pojedinih radnji. Ukidanje stečajnog veća dovelo je i do promene sistema pravnih lekova. U stečajnom postupku donosi se rešenje i zaključak. Predviđeno je da na zaključak stečajnog sudije nema pravnog leka, dok o žalbi uvek odlučuje sud višeg stepena u roku od 30 dana. Stečajni sudija, međutim, može po prijemu žalbe, rešenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu ili ako oceni da je osnovana, žalbu usvojiti i svoje rešenje izmeniti.

Član 48.-54. Stečajni dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice. Poverioci koji učestvuju u stečajnom postupku jesu stečajni poverioci, razlučni poverioci i izlučni poverioci. Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Izlučni poverioci imaju pravo na namirenje kroz sve postupke, dok stečajni i razlučni poverioci, danom pokretanja stečajnog postupka imaju pravo na namirenje samo kroz stečajni postupak, sa tim što je za razlučne poverioce omogućeno odstupanje od ovog pravila, u posebno propisanim slučajevima. Pod izlučnim pravima smatraju se prava trećih lica (po osnovu stvarnog ili ličnog prava) na izdvajanje stvari koje ne pripadaju stečajnom dužniku. Razlučni poverioci imaju pravo na prioritetno namirenje iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava ali je ostvarenje njihovih prava delimično ograničeno, odnosno odloženo u slučaju mera obezbeđenja odreženih tokom prethodnog stečajnog postupka ili, ex lege, zabranom izvršenja i namirenja koja je posledica otvaranja stečajnog postupka. Zakonom je takođe propisano da stečajni poverioci stiču svojstvo stranke podnošenjem prijave potraživanja, ali da i pre sticanja svojstva stranke mogu učestvovati u postupku u obimu i na način propisan zakonom.

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase, nakon čega se pristupa namirenju poverilaca po isplatnim redovima. Ustanovljen je sledeći redosled isplatnih redova: u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka; u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. Zakon u pogledu redosleda namirenja uvodi novinu tako što predviđa mogućnost da stečajni poverioci koji su se pre pokretanja stečajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, budu namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama, a redosled njihovog namirenja odrediće se u skladu sa uslovima takve saglasnosti. U formiranju isplatnih redova vodilo se računa o potrebi prioritetnog namirenja određenih kategorija potraživanja i potrebi njihovog ograničenja, kako se ne bi ugrozilo pravo namirenja ostalih poverilaca.

Pokretanje stečajnog postupka i prethodni stečajni postupka čl. ( 55. -67.)

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverilaca, dužnika ili likvidacionog upravnika. Poverilac podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka samo u slučaju postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja ( nelikvidnosti) i dodatnih razloga u slučaju neispunjenja plana. Stečajni dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja bilo kog zakonom predviđenog stečajnog razloga. Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučajevima propisanim zakonom koji reguliše privredna društva. Prethodni stečajni postupak traje najduže 30 dana.

Imajući u vidu visoke troškove predujma koji se, u praksi trgovinskih sudova veoma razlikuju, što za posledicu ima izbegavanje pokretanja stečajnog postupka i u slučajevima, kada su ispunjeni svi uslovi, ovim zakonom definiše se i ograničava visina predujma. Naime u troškove predujma ulaze samo troškovi neophodni za pokretanje stečajnog postupka i to: troškovi oglasa i obaveštavanja poverilaca, troškovi angažovanja stečajnog upravnika i troškovi neophodni za obezbeđenje imovine. Predlagač je dužan da u roku od 3 dana od dana dobijanja naloga suda uplati predujam, a zakon propisuje da se uplaćeni predujam smatra troškom stečajnog postupka i prioritetno vraća poveriocu, čime se otklanjaju različita dosadašnja tumačenja prirode i tretmana uplaćenog predujma i stimuliše blagovremeno pokretanje stečaja.

Zakon propisuje mere obezbeđenja koje stečajni sudija može izreći u toku prethodnog stečajnog postupka radi sprečavanja promene imovinskog stanja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka. Osim postavljanja privremenog stečajnog upravnika koji će preduzeti sva ovlašćenja organa stečajnog dužnika, stečajni sudija može zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika; zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca.

Zakonom su takođe propisani slučajevi u kojima stečajni sudija, na zahtev razlučnog poverioca može tokom trajanja prethodnog postupka ukinuti mere obezbeđenja ili nakon otvaranja postupka ukinti ili usloviti zakonom propisanu zabranu izvršenja i namirenja, odnosno uslovi pod kojima se razlučnom poveriocu obezbeđuje dodatna zaštita. Stečajni sudija, na zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja ako: stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku, ili ako vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita, ili ako je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, a predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju. Na predlog razlučnog poverioca, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja određivanjem sledećih mera: isplate redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke; zamene imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; podele prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja; popravke, održavanja, osiguranja ili mera posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine; drugih zaštitnih mera ili nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će adekvatno zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Otvaranje stečajnog postupka ( čl. 68. – 100.)

Čl. 68.- 72. Ako stečajni sudija ne donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, zakazaće ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijem predloga za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni sudija rešenjem odlučuje o usvajanju, odnosno odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka i to na ročištu o otvaranju stečajnog postupka.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka sadrži: naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka; naziv i sedište stečajnog dužnika; postojanje stečajnog razloga; odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu; poziv poveriocima da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja; poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja; datum, vreme i mesto održavanja poverilačkog ročišta dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda. Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja o otvaranju stečajnog postupka. Imajući u vidu načelo hitnosti i ekonomičnosti, zakon kao novinu propisuje prekluzivni rok u pogledu prijave potraživanja koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 120 dana.

Čl. 73. – 79. Početkom dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, nastupaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka u odnosu na dužnika, njegovo poslovanje, potraživanje poverilaca i pravne poslove dužnika. Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika. Kao novinu zakon unosi gubitak ranije stečenih prava preče kupovine, otvaranjem stečajnog postupka.

Čl. 80.- 87. Ovim odredbama regulisane su posledice otvaranja stečajnog postupka na potraživanja. Otvaranjem stečajnog postupka stečajni i razlučni poverioci svoje potraživanje mogu ostvariti samo u stečajnom postupku, dok izlučni poverilac svoje potraživanje može ostvariti u svim postupcim. Jedna od ključnih novina u Zakonu o stečaju jeste uvođenje prava na prebijanje. Zakon predviđa da ukoliko je pravo na prebijanje stečeno pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, otvaranje stečajnog postupka nema uticaja na postojanje prava na prebijanje. Stečajni poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja (koji je prekluzivan i koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 120 dana) sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja, kao i izjavu o prebijanju, u suprotnom stečajni poverilac gubi pravo na prebijanje. Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postojanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka. Kako bi se sprečile razne zloupotrebe, Zakon takođe propisuje slučajeve u kojima prebijanje nije dopušteno i to: ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili prezadužen; ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati. Prebijanje u napred navedenim slučajevima može biti dopušteno ako je u pitanju potraživanje koje je stečeno u vezi sa ispunjenjem neizvršenih ugovora, ili potraživanje kome je vraćeno pravno dejstvo uspešnim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.

Zakonom su precizirane odredbe o kamati. Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka, dok se na obezbeđena potraživanja, u stečajnom postupku obračunava ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja. Zakonom je pitanje obračuna kamate usklađeno sa dosadašnjom praksom, pa je predviđeno da se kamata obračunava po propisima kojima se reguliše stopa zakonske zatezne kamate iz obligacionih odnosa i isplaćuje poveriocima iz svih isplatnih redova srazmerno, nezavisno od isplatnih redova.

Čl. 88.- 93. Ovim odredbama regulisane su procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka. U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika. Zakonom o stečajnom postupku nisu jasno precizirane procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka, što je ovim zakonom otkolonjeno, jasnim regulisanjem pitanja prekida i nastavka postupka. Sudski postupak iz člana u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak. Upravni postupakiz pokrenut na zahtev stečajnog dužnika nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak. Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakonom su takođe precizirani slučajevi u kojima se parnični postupak nastavlja ukoliko je stečajni dužnik tuženi. Naime predviđeno je da će se u tom slučaju postupak nastaviti ukoliko je: tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja, i ako je tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u predviđenom roku.

Čl. 94. – 100. Ovim odredbama regulisano je pitanje posledica otvaranja stečajnog postupka na pravne poslove. Zakonom je propisano pravo izbora stečajnog upravnika u slučaju dvostrano teretnih ugovora, što ne predstavlja novinu u odnosu na postojeći zakon. Jedina novina ogleda se u tome što ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se troškom stečajne mase, za razliku od trenutnog rešenja po kome to potraživanje spada u prvi isplatni red kao trošak stečajnog postupka. Ova novina nastala je kao posledica podele troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase.

Zakonom su precizirane odredbe o finansijskom lizingu .Propisano je da ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči predmet lizinga. Odredbe ovog zakona o zabrani izvršenja i namirenja shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizinga na izlučenje iz stečaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno do potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze stečajnog dužnika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja stečajnog postupka smatraju se obavezom stečajne mase. U slučaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izlučenje predmeta lizinga, i stečajni sudija će bez odlaganja odlučiti o takvom zahtevu. Ako je izlučni zahtev usvojen, stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu. Izuzetno, stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca, odbiti izlučni zahtev i odrediti isplatu punog ugovorenog iznosa lizing naknade. Ukoliko takva isplata nije izvršena u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da predmet lizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predviđa nastavak korišćenja predmeta lizinga i plaćanje lizing naknada u skladu sa ugovorom o lizingu

Stečajna masa ( čl. 101.- 110.).

Čl. 101- 104. Danom otvaranja stečajnog postupka obrazuje se stečajna masa koju čini celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Sva novčana i nenovčana potraživanja dužnika (pri čemu se nenovčana potraživanja obračunavaju kao novčana), pokretne i nepokretne stvari, osnovna sredstva i intelektualna svojina čine stečajnu masu. Izlučna i razlučna prava ne ulaze u stečajnu masu.

Novinu u stečajnom zakonu predstavlja uvođenje pojma obaveze stečajne mase. Naime Zakon je izvršio podelu na troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase. Troškovi stečajnog postupka obuhvataju: sudske troškove stečajnog postupka; nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku i druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka. U obaveze stečajne mase spadaju sledeće obaveze: obaveze prouzrokovane radnjama stečajnog upravnika ili na drugi način upravljanjem, unovčenjem i podelom stečajne mase, a koje ne spadaju u troškove stečajnog postupka; obaveze iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje traži za stečajnu masu ili mora uslediti nakon otvaranja stečajnog postupka; nastale neosnovanim obogaćenjem stečajne mase; obaveze prema zaposlenima stečajnog dužnika, nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.

Čl. 105. – 110. Ovim odredbama regulisano je pitanje upravljanja imovinom i pravima stečajnog dužnika. Danom otvaranja stečajnog postupka stečajni upravnik uzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečjnu masu i njome upravlja. Stečajni upravnik je dužan da: izvrši popis i pečaćenje imovine, sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije, da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika, kao i da sastavi u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika sastavi početni bilans.

Utvrđivanje potraživanja ( čl. 111. – 119.).

Značajna novina u Zakonu o stečaju, svakako jeste uvođenje prekluzivnog roka. Prema važećem zakonu o stečajnom postupku rok za prijavu potraživanja iznosio je 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Navedeni rok nije bio prekluzivan, te je stoga poverilac mogao da svoje potraživanje prijavi i naknadno. Nepostojanje prekluzivnog roka dovelo je do brojnih zloupotreba i čestih odugovlačenja postupaka. Polazeći od načela hitnosti i načela ekonomičnosti, kao ključnih načela stečajnog postupka, Zakon o stečaju uvodi prekluzivan rok za prijavu potraživanja. Naime, zakon propisuje da stečajni sudija određuje rok za prijavu potraživanja, s tim što taj rok ne može biti manji od 30 dana, niti duži od 120 dana. Zakonom je predviđena i mogućnost naknadne prijave, ali je ta mogućnost ograničena, pa se prijave mogu podneti po isteku roka odreženog rešenjem o otvaranju postupka, ali najkasnije do isteka roka od 120 dana. Sve prijave podnete nakon tog roka biće odbačene kao neblagovremene. Predviđeno je i da troškove održavanja ročišta za naknadno ispitivanje potraživanja predujmi podnosilac prijave, s tim što će sud prijavu odbaciti ukoliko poverilac ne uplati predujam u roku koji je sud odredio.

Zakon predviđa mogućnost osporavanja potraživanja prijavljenih na osnovu izvršne isprave, ako je: izvršna isprava ukinuta, poništena, preinačena, ili stavljena van snage; potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila nakon izvršnosti; protekao rok u kome se po zakonu može tražiti izvršenje; potraživanje nije prešlo na stečajnog poverioca odnosno ako obaveza nije prešla na stečajnog dužnika; ili ako je izvršna isprava stečena na osnovu priznanja ili izostanka ukoliko bi, da je takva isprava izvršena, radnje stečajnog dužnika preduzete radi izvršenja obaveza iz takve isprave mogle biti predmet pobijanja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kao novinu Zakon o stečaju uvodi institut medijacije koja može trajati najduže 30 dana, odnosno, u opravdanim slučajevima, najduže 90 dana. Uvođenje medijacije predstavlja veliku prednost u odnosu na postojeći zakon, imajući u vidu činjenicu da se korišćenjem ovog pravnog instituta mogu rasteretiti sudovi i smanjiti troškovi postupka. Zakon predviđa mogućnost da poverioci osporenog potraživanja, odnosno stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca, predlože rešavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa zakonom koji reguliše postupak medijacije. Poverilac koji je u sprovedenom postupku medijacije, utvrdio svoje potraživanje, ima pravo da traži da se uvrsti u tabelu utvrđenih potraživanja.

Potraživanje se smatra utvrđenim ukoliko nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta. U koliko je potraživanje poverioca osporeno, poverilac se upućuje na parnicu radi utvrđivanja potraživanja koju je dužan da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka o listi potraživanja, odnosno od dana isteka roka za medijaciju.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika ( čl. 119. – 130.)

Imajući u vidu posledice i razmere globalne finansijske krize, Zakonom su propisani znatno duži rokovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. Rok za pobijanje radnji nastalih uobičajenim namirenjem iznosi 6 meseci, dok za radnje proistekle iz neuobičajenog namirenja rok iznosi 12 meseci, a u slučaju neposrednog oštećenja 6 meseci. Rok za namerno oštećenje nije menjan i isti iznosi 5 godina, dok je rok za pobijanje pravnog posla bez naknade, ili uz neznatnu naknadu, produžen sa 3 na 5 godina. Svi rokovi teku unazad od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ne mogu se pobijati uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su učinjeni bili srazmerni finansijskim mogućnostima stečajnog dužnika i uobičajeni za privrednu granu kojoj stečajni dužnik pripada.

Uveden je i izuzetak za pravne poslove proistekle iz uobičajenog ili neuobičajenog namirenja, kod kojih je istovremeno primljena odgovarajuća protivvrednost. Ovi poslovi ne mogu se pobijati jer nije došlo do umanjenja stečajne mase.

Radi daljeg sprečavanja zlupotreba Zakonom je definisano koja lica se smatraju povezanim lica stečajnog dužnika, odnosno za koja lica se smatra da su znala ili morala znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, odnosno da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka. U smislu ovog zakona povezanim licima se smatra direktor, član organa upravljanja ili organ nadzora stečajnog dužnika; član stečajnog dužnika koji za njegove obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom; član ili akcionar sa značajnim učešćem u kapitalu stečajnog dužnika; pravno lice koje stečajni dužnik kontroliše u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva; lica koja zbog svog posebnog položaja u društvu imaju pristup poverljivim informacijama ili imaju mogućnost da se upoznaju sa finansijskim stanjem stečajnog dužnika; lice koje je faktički u poziciji da vrši značajniji uticaj na poslovanje stečajnog dužnika; lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug ovde pomenutih fizičkih lica.

Unovčenje i deoba stečajne mase, namirenje i zaključenje stečajnog postupka (131.- 149.)

Čl. 131. – 137. Ovim odredbama regulisano je pitanje unovčenja stečajne mase. Nakon donošenja rešenja o bankrotstvu stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika.Ova odluka može biti doneta i pre isteka roka za podnošenje plana reorganizacije. Shodno tome, stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu i unovčenju ako: je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju; na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca; stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona; stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije; nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta.

Zakon predviđa pet načina prodaje, odnosno unovčenja imovine stečajnog dužnika i to: prodaju javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda, neposrednom pogodbom, uz saglasnost odbora poverilaca, prodaju na odgovarajućoj berzi, odnosno tržištu u slučaju da su predmet imovine dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku, odnosno tržišnu cenu i prodaju kvarljive robe po hitnom postupku, uz obaveštavanje stečajnog sudije.

Zakon propisuje da prodaja celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a organ nadležan za zaštitu konkurencije postupa sa naročitom hitnošću i u skraćenom postupku.

Čl. 138.- 147. Regulisano je pitanje deobe. Deobnu masu čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se posle pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, u delu u kome je rešenje postalo pravnosnažno. Zakon, međutim predviđa i da se deoba, na predlog stečajnog upravika, može izvršiti pre pravnosnažnosti rešenja, ako postoje raspoloživa sredstva koja se mogu rezervisati za ostvarenje prava podnosioca žalbe. Zakonom su ograničeni razlozi za žalbu na rešenje o glavnoj deobi, zbog pogrešne ocene osnovanosti primedbi na nacrt za glavnu deobu. Izuzetno, žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci i u slučaju da rešenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu, kao i zbog povrede ranije stečenog prava ili pogrešnog obračuna, u svakom slučaju uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

Završnoj deobi pristupa se po unovčenju celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa. U slučaju viška deobne mase, nakon utvrđivanja da se svi stečajni poverioci mogu namiriti u celosti, sa pripadajućim kamatama, stečajni upravnik je dužan da višak deobne mase raspodeli imaocima udela ili akcija u privrednom društvu, u skladu sa pravilima postupka likvidacije, dok se višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji.

Čl. 148.- 149. Regulisano je zaključenje stečajnog postupka. Nakon unovčenja celokupne imovine stečajnog dužnika, osim parnica koje su u toku, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka koje se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije i dostavlja nadležnom organu koji vodi registar privrednih subjekata, koji na osnovu takvog rešenja sprovodi brisanje stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata odnosno drugog nadležnog registra. U slučaju okončanja preostalih parnica u korist poverioca čije je potraživanje bilo osporeno, stečajni upravnik će, po pravnosnažnosti sudske odluke, izvršiti isplatu poveriocu osporenog potraživanja u skladu sa rešenjem o glavnoj deobi. U slučaju da se parnica okonča u korist stečajnog dužnika, stečajni upravnik će postupati u skladu sa odredbama o sprovođenju naknadne deobe. Stečajna masa upisuje se u registar stečajnih masa kod Agencije za privredne registre i zastupa je stečajni upravnik. Davanjem pravnog subjektiviteta stečajnoj masi i propisivanjem mogućnosti da se stečajni postupci zaključuju u predmetima u kojima su sve radnje okončane i u kojima se samo čeka ishod parničnih postupaka pokrenutih tokom stečajnog postupka rešavaju se mnogobrojni problemi na koje trenutna praksa ukazuje, vezani za vođenje računa u poslovnim bankama, PIB, matični broj i sl. a takođe se dobija jasnije i preciznije merenje dužine trajanja stečajnih postupaka, budući da se vreme poptrebno za okončanje parnica neće više uračunavati u vreme potrebno za okončanje stečajnog postupka.

Poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti plaćanja ( Čl. 150.-155.)

Regulisan je poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti plaćanja. Imajući u vidu veliki broj subjekata čiji su računi blokirani dug vremenski period, u nekim slučajevima i preko 3 godine, javila se potreba regulisanja pitanja pokretanje stečajnog postupka u slučaju obustavljanja svih plaćanja u periodu od najmanje dve godine. Zato zakon predviđa da organizacija koja sprovodi postupak prinudna naplate jednom mesečno, i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka, dostavi obaveštenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su trajnije nesposobna za plaćanje tako što su potpuno obustavila sva plaćanja u periodu od najmanje dve godine. Radi informisanja poverilaca navedeno obaveštenje objavljuje se u jednom visokotiražnom listu kao i na internet strani organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate. U periodu od godinu dana od dana početka primene ove odredbe period neprekidnog trajanja obustave svih plaćanja iznosiće tri godine.

Po prijemu obaveštenja stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se, osim postojanja stečajnog razloga, utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka. Stečajni sudija rešenjem o pokretanju prethodnog postupka određuje visinu predujma i rok od 60 dana od dana objavljivanja rešenja u kome poverioci mogu tražiti sprovođenje stečajnog postupka i položiti predujam.

Predviđeno je da ukoliko u predviđenom roku bude uplaćen predujam, stečajni sudija bez odlaganja zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka. Ukoliko nijedan poverilac u predviđenom roku ne uplati određeni predujam smatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka i u tom slučaju stečajni sudija, odmah po isteku roka, donosi rešenje kojim: otvara stečajni postupak nad dužnikom; utvrđuje da je ispunjen stečajni razlog trajnije nesposobnosti plaćanja; utvrđuje da ne postoji interes poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka; i zaključuje stečajni postupak. Navedeno rešenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i protiv njega se može izjaviti žalba u roku od 30 dana od dana objave rešenja na oglasnoj tabli suda.

Po pravnosnažnosti rešenja kojim se stečajni postupak zaključuje stečajni dužnik briše iz registra a imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini. Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika a imovinom se upravlja i raspolaže u skladu sa zakonom koji uređuje sredstva u svojini Republike Srbije.

Reorganizacija ( čl. 155. – 173.)

Čl. 155. – 157. Reorganizacija predstavlja načina sprovođenja stečaja koji podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, pravnog položaja dužnika ili na drugi način predviđen planom. Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. Cilj reorganizacije jeste nastavak poslovanja ili dela poslovanja, stečajnog dužnika, odnosno ili opstanak stečajnog dužnika kao pravnog subjekta, a time, u oba slučaja, i očuvanje, odnosno otvaranje novih radnih mesta.

Čl.158. – 160. Kako bi se kreirao još direktniji podsticaj za dužnika da na vreme signalizira da postoje problemi u poslovanju i pokuša da se dogovori sa većinskim poveriocima o načinu za njihovo prevazilaženje, zakon uvodi institut unapred pripremljenog plana reorganizacije. Pokretanje postupka uz unapred pripremljeni plan podrazumeva poseban, znatno skraćen postupak, koji se okončava usvajanjem ili odbacivanjem plana u roku od najmanje 30 do najviše 60 dana. Ovaj poseban postupak je i bitno jeftiniji – troškovi su minimalni i prevashodno se, odnosno, na pružanje zaštitnih mera poveriocima. U postupku unapred pripremljenog plana reorganizacije nema prijavljivanja ni ispitivanja potraživanja, budući da je on zasnovan na saglasnosti i podršci većinskih poverilaca. Ipak, zakon uvodi niz odredaba kojima je cilj da se što jasnije utvrde i potvrde podaci iz samog plana, kao i da se pruže odgovarajuća obezbeđenja svim poveriocima.

Postupak stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije može pokrenuti samo dužnik, ako pritom postoji neki od zakonom predviđenih stečajnih razloga. Zakonom je propisana dodatna sadržina unapred pripremljenog plana reorganizacije po kojoj je predviđeno da plan, pored ostalog, mora da sadrži i: odredbu kojom se određuje da će potraživanje poverioca koje nije obuhvaćeno odredbama plana o namirenju poverilaca, takvo potraživanje biti namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase; potpisanu izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana i spremni da glasaju za njegovo usvajanje; izjavu stečajnog dužnika o verodostojnosti podataka i informacija navedenih u planu; podatke o postupku pripreme plana reorganizacije, uključujući i podatke o poslatim obaveštenjima, dostupnosti informacija poveriocima i toku pregovora; vanredni izveštaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga na dan koji ne prethodi danu podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije više od 30 dana; pregled obaveza čije se dospeće očekuje u narednih 60 dana od dana sačinjavanja plana, prema dinamici poslovanja, kao i predlog namirenja tih obaveza.

U slučaju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajni sudija istovremeno, istim rešenjem, otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja stečajni postupak.

Član 161. – 172. Zakonom je propisano u kom roku se može podneti plan reorganizacije. Naime predviđeno je da se plan podnosi stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka. Takođe je predviđena mogućnost produžetka navedenog roka za period od najviše 60 dana, uz obrazloženje predlagača o razlozima produženja.

Plan reorganizacije, mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Predviđeno je da stečajni sudija po službenoj dužnosti odbacuje predlog plana reorganizacije ako: nisu poštovane odredbe ovog zakona o ovlašćenim podnosiocima, sadržini i roku za podnošenje plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u primerenom roku koji je odredio stečajni sudija i ako plan nije u skladu sa drugim propisima. Ovim je razrešena dosadašnja nedoumica u praksi oko toga kada, i u kojoj meri, stečajni sudija ulazi u analizu predloga plana – stečajni sudija to čini pre ročišta za glasanje o planu, a njegovo razmatranje plana ograničeno je na procenu postojanja razloga za odbacivanje plana.

Zakon o stečaju propisuje da se, po pravnosnažnosti rešenja kojim se potvrđuje usvajanje plana reorganizacije, stečajni postupak obustavlja. Samim tim, nakon obustave, sva potraživanja nastala pre otvaranja stečaja definisana su isključivo usvojenim planom, i subjekt reorganizacije nastavlja da posluje u redovom pravnom i privrednom okruženju. Obaveze koj nastanu nakon usvajanja plana nemaju prioritetan status, a usvojeni plan ne može se menjati. Poveriocima stoje na raspolaganju redovni načini namirenja van stečaja, uključujući i izvršni postupak.

Međutim, prema odredbama Zakona nepostupanje po planu reorganizacije predstavlja dodatni stečajni razlog. Poverioci obuhvaćeni usvojenim planom mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka i u slučaju da je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način ili ako stečajni dužnik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije, pod uslovom da se time bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije. Bitnim ugrožavanjem plana smatra se postupanje koje je dovelo do negativnog odražavanja na novčane tokove, onemogućavanja subjekta reorganizacije u obavljanju poslovne delatnosti ili značajnog ugrožavanja interesa jedne ili više klasa poverilaca.

Međunarodni stečaj ( čl. 174- 203.)

Odredbe Zakona o stečajnom postupku preuzete su po uzoru na UNCITRAL model zakona čija se primena preporučuje i koji je već sastavni deo nacionalnih zakonodavstava velikog broja država, uključujući i države u regionu. Izmene u ovom delu zakona ogledaju se u preciznijem prevodu UCITRAL modela i njegovog usklađivanja sa domaćom zakonodavnom tehnikom.

Kaznene odredbe ( čl. 204.- 206.)

Zakon i dalje poznaje dve vrste krivičnih dela, prijavljivanje lažnog potraživanja i raspolaganje imovinom stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka. Jedina razlika u odnosu na važeći zakon jeste u tome što su novčane kazne za navedena krivična dela povećane. Kao novinu predstavlja uvođenje kazne zatvora od jedne do pet godina u slučaju navođenja netačnih podataka u unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Prelazne i završne odredbe (čl. 207.-212.)

Kada je reč o prelaznim odredbama imajući u vidu da su u toku postupci pokrenuti po Zakonu o stečajnom postupku, kao i po Zakonu o prinudnom poravnanju stečaju i likvidaciji ( „Sl. list SFRJ“, br. 84/089 i „Sl. list SRJ“, br. 28/96) predviđeno je da se stečajni postupci koji su u toku na dan početka primene ovog zakona nastave po propisima kojima su i započeti. Izuzetak predstavljaju odredbe člana 20. stav 2. i čl. 22. do 30. ovog zakona koje će se primenjivati na započete stečajne postupke od dana početka njegove primene, s tim što će se: odredba člana 20. stav 4. ovog zakona primenjivati počev od 1. januara 2012. godine a odredba člana 30. ovog zakona primenjivati počev od 1. juna 2010. godine.

Odredba koja propisuje odloženu primenu odredaba o posebnom postupku u slučaju dugotrajne nesposobnosti plaćanja – ove odredbe primenjuju se po isteku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U stečajnim postupcima nad bankama i društvima za osiguranje nadležnosti i ovlašćenja stečajnog sudije iz ovog zakona vrši stečajno veće, u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ako je takvim zakonom drugačije propisano.

IVPROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u Budžetu Republike Srbije.