DEO 9
Pravila za gradnju brodova
Poglavlje 9.1 Pravila za gradnju brodova za transport suvog tereta 9.1.0 Pravila za gradnju koja se primenjuju na brodove za transport suvog teretaOdredbe od 9.1.0.0 do 9.1.0.79 odnose se na brodove za transport suvog tereta. 9.1.0.0 Materijali za gradnjuTrup broda gradi se od brodskog čelika ili drugog metala, pod uslovom da ovaj metal ima minimum ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre. 9.1.0.1- 9.1.0.10 (Rezervisano) 9.1.0.11 Tovarni prostori 9.1.0.11.1 Svaki tovarni prostor mora biti vezan za krmu i pramac pomoću vodootpornih metalnih pregrada.Tovarni prostori ne smeju imati zajedničku pregradu sa rezervoarom za gorivo. 9.1.0.11.2 Dno tovarnih prostora mora da bude takvo da omogući njihovo sušenje i čišćenje. 9.1.0.11.3 Poklopci grotla moraju biti otporni na prskanje i padavine ili pokriveni vodonepropusnim ceradama. Vodonepropusne cerade koje se koriste za ovakvo pokrivanje tovarnih prostora ne smeju biti zapaljive. 9.1.0.11.4 Na tovarnim prostorima ne smeju biti instalirana nikakva grejna tela. 9.1.0.12 Ventilacija 9.1.0.12.1 Ventilacija svih tovarnih prostora vrši se pomoću dva nezavisna ventilatora za ekstrakciju čija je snaga dovoljna da se za jedan čas kroz tovarni prostor ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar petostrukoj zapremini samog tovarnog prostora koji se provetrava. Ventilator je projektovan da nema kontakta ventilatora sa kućištem, i ne sme se proizvesti statički elektricitet. Izduvni kanali sistema za ventilaciju nalaze se na samim krajevima tovarnog prostora i spuštaju se naniže , najviše 500 mm iznad dna. Ekstrakcija gasova i pare kroz kanale mora da se obezbedi i za transport rasutog tereta. Ukoliko su izduvne cevi pokretne, one će odgovarati za sklapanje ventilatora i mogu da se propisno pričvrste. Mora se osigurati zaštita od loših meteoroloških uslova i prskanja. Tokom ventilacije mora se obezbediti dotok svežeg vazduha. 9.1.0.12.2 Ventilacioni sistem tovarnog prostora organizuje se na takav način da opasni gasovi ne mogu prodreti u stambeni prostor, mašinski prostor i kormilarnicu. 9.1.0.12.3 Ventilacija se obezbeđuje za stambeni prostor i radne prostore. 9.1.0.13 – 9.1.0.16 (Rezervisano) 9.1.0.17 Stambeni prostor i radni prostori 9.1.0.17.1 Stambeni prostor mora biti odvojen od skladišta metalnim pregradama bez otvora. 9.1.0.17.2 Za otvore u stambenom prostoru i kormilarnici, na onom delu koji je okrenut ka tovarnim prostorima moraju se obezbediti uređaji za zatvaranje koji su nepropusni za gasove. 9.1.0.17.3 Nijedan ulaz niti otvor na mašinskom prostoru ne sme biti okrenut ka zaštićenoj zoni. 9.1.0.18 -9.1.0.19 Rezervisano) 9.1.0.20 Vodeni balastProstori duple oplate i dvodna mogu se organizovati tako da se pune vodenim balastom. 9.1.0.21 -9.1.0.30 (Rezervisano) 9.1.0.31 Motori 9.1.0.31.1 Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55° Celzijusa. 9.1.0.31.2 Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i usisi motora koji ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, nalaze se na rastojanju ne kraćem od 2,00m od zaštićenog prostora. 9.1.0.31.3 U zaštićenom prostoru ne sme da nastane varničenje. 9.1.0.32 Tankovi za tečno gorivo 9.1.0.32.1 Dvodno u skladišnom prostoru sme se preurediti u tank za tečno gorivo, uz uslov da dubina dvodna nije manja od 0,60m. Zabranjeno je da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u tovarnom prostoru. 9.1.0.32.2 Sve cevi za sve tankove za tečno gorivo izdižu se do 0,50m iznad otvorene palube. Na svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i na svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje cure prema palubi stavlja se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima. 9.1.0.33 (Rezervisano) 9.1.0.34 Izduvne cevi 9.1.0.34.1 Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, naviše kroz izduvnu cev, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova nalazi se na rastojanju ne manjem od 2,00 m od otvora grotla. Izduvne cevi motora su raspoređene tako da se izduvni gasovi odvode izvan broda. Nijedna izduvna cev ne sme biti smeštena unutar zaštićene zone. 9.1.0.34.2 Na izduvne cevi postavljaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica. 9.1.0.35 Instalacije za isušivanjePumpe za isušivanje namenjene za tovarne prostore su smeštene u zaštićenoj zoni. Ovaj zahtev se ne primenjuje u situaciji kada se isušivanje rešava pomoću ejektora. 9.1.0.36 – 9.1.0.39 (Rezervisano) 9.1.0.40 Uređenje sistema za gašenje požara 9.1.0.40.1 Postavljanje sistema za gašenje požara na brod je obavezno. Sistem mora da zadovolji sledeće zahteve:Sistem napajaju dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih je jedna spremna za upotrebu u svakom trenutku. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom; Na glavni vodeni cevovod sistema montirana su najmanje tri hidranta u zaštićenom prostoru iznad palube. Obezbeđuju se tri podesna i dovoljno dugačka creva čije raspršivačke mlaznice imaju u prečniku najmanje 12mm. Svaku tačku na palubi u zaštićenom prostoru u isto vreme moraju da pokrivaju najmanje dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant. Jedan opružni nepovratni ventil montira se kako bi se sprečilo isticanje gasova kroz sistem za suzbijanje požara u stambeni prostor ili radni prostor izvan zaštićenog prostora;Kapacitet ovog sistema mora biti dovoljan da najmanji domet mlaza vode dosegne najmanje razdaljinu onoliku koliko iznosi širina broda od bilo koje tačke na brodu, kada se dve prskalice koriste istovremeno. Jedna protivpožarna ili balastna pumpa mora biti dovoljna za baržu bez svog sopstvenog pogona. 9.1.0.40.2 Dodatno, mašinski prostori moraju biti opremljene trajno pričvršćenim sistemom za gašenje požara koji zadovoljava sledeće zahteve: 9.1.0.40.2.1 Agensi za gašenje vatreZa protiv-požarnu zaštitu u mašinskim kućicama, kotlarnicama i pumpnim stanicama, dozvoljeni su jedino trajno pričvršćeni sistemi za gašenje požara koji koriste sledeće agense za gašenje:SO2 (ugljen dioksid)HFC 227 ea (hepafluoropropan);IG-541 (52% azota, 40% argona, 8% ugljen dioksida).Drugi agensi za gašenje su dozvoljeni samo shodno preporukama Upravnog odbora. 9.1.0.40.2.2 Ventilacija, izvlačenje vazduhaVazduh koje se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne bi smeo da potiče iz prostora zaštićenih trajno pričvršćenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva nije obavezno ako na brodu postoje dva nezavisna glavna mašinska prostora, odvojena pregradom nepropusnom za gasove, ili ako uz glavni mašinski prostor postoji i zasebni mašinski prostor sa instaliranim pramčanim propulzionim sistemom koji samostalno može da obezbedi kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru. Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostoru koji treba zaštititi moraju se automatski isključiti onog momenta kada se aktivira sistem za gašenje požara.Na sve otvore u prostoru koji se mora zaštititi a koji dozvoljavaju ulazak vazduha ili isticanje gasa, moraju se pričvrstiti uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje. Razlika između otvorenog i zatvorenog položaja ovih otvora mora da bude jasno uočljiva.Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila na vazdušnim tankovima pod pritiskom instaliranih u mašinskom prostoru odvodi se u slobodan prostor. Nadpritisak ili podpritisak koji nastaje kao posledica difuzije agensa za gašenje požara ne sme da uništi sastavne elemente prostora koji treba zaštiti. Mora se omogućiti bezbedno izjednačavanje pritisaka. Zaštićeni prostor je opremljen sredstvima za izvlačenje agensa za gašenje. Ako su instalirani uređaji za izvlačenje, ne sme postojati mogućnost da se oni uključe u toku gašenja vatre. 9.1.0.40.2.3 Protivpožarni sistem za uzbunjivanjeProstor koji treba zaštititi nadzire se odgovarajućim sistemom protivpožarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja i mora se čuti u kormilarnici, stambenom prostoru i prostoru koji treba zaštititi. 9.1.0.40.2.4 Sistem cevovodaAgens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi, i raspoređuje se unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi moraju biti od čelika. Ovo se ne odnosi na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod uslovom da upotrebljeni materijali za njihovu izradu imaju ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljna strana svih cevi mora se zaštititi od korozije.Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da obezbede pravilnu difuziju agensa za gašenje požara. 9.1.0.40.2.5 Uređaj za aktiviranjeSistemi za gašenje požara koji se automatski aktiviraju nisu dozvoljeni.Treba da se obezbedi mogućnost da se sistem za gašenje požara aktivira iz odgovarajuće tačke locirane izvan prostora koji treba zaštititi. Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da se mogu aktivirati u slučaju požara, a s druge strane tako da je rizik njihovog kvara u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru. Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem napajaju se iz dva energetska izvora nezavisna jedan od drugog. Ovi izvori energije su locirani izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji, najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara. Za električne instalacije se smatra da zadovoljavaju ovaj uslov ako su u skladu sa standardom IEC 60331-21:1999. Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu vidljivi, komponente koje ih sakrivaju moraju biti označene simbolom „sistem za gašenje požara“, koji je sa svake strane najmanje 10 cm dugačak, na kome mora biti sledeći tekst ispisan crvenim slovima na beloj podlozi:Sistem za gašenje požaraAko je sistem za gašenje požara instaliran sa namenom da zaštiti nekoliko prostora, on se mora sastojati od međusobno odvojenih i jasno označenih uređaja za aktiviranje sistema za svaki prostor;Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik broda zna da pročita i razume, a ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemački, uputstva moraju biti na engleskom, francuskom ili nemačkom. U uputstvima se nalaze sledeće informacije o:aktiviranju sistema za gašenje požarapotrebi da se obezbedi da sva lica napuste prostor koji treba zaštititi;ispravnom ponašanju posade u slučaju aktiviranja sistema;ispravnom ponašanju članova posade u slučaju kvara koji ugrožava normalan rad sistema za gašenje požara.(f) U uputstvima se navodi da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara, motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji su montirani u tom prostoru i ispuštaju vazduh iz prostora koji treba zaštititi, moraju isključiti. 9.1.0.40.2.6 Uređaj za uzbunjivanje Svaki stalno pričvršćeni sistem za gašenje požara je opremljen zvučnim i vizuelnim alarmnim uređajem;Uređaj za uzbunjivanje uključuje se automatski onog momenta kada se sistem za gašenje požara aktivira. Ovaj uređaj mora da bude uključen određeno vreme pre oslobađanja agensa za gašenje požara; ne sme da postoji mogućnost da se on isključi;Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostorima koje treba zaštititi i na njihovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radnim uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Mora biti obezbeđeno da se oni jasno razlikuju od svih drugih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi;Zvučni signali za uzbunjivanje takođe se moraju jasno čuti i u susednim prostorima, kada su vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena, i kad u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke;Ako uređaj za uzbunjivanje nije na najbolji način zaštićen od mogućih kratkih spojeva, kidanja žičanih provodnika i pada napona, tada mora biti omogućeno nadgledanje njegovog rada;Znak sa sledećim tekstom ispisan crvenim slovima na beloj podlozi biće postavljen na vidljivo mesto na ulazu u svaki prostor do koga agens za gašenje požara ima domet:Upozorenje, sistem za gašenje požara!Napustite ovaj prostor odmah kada je …(opis) uzbunjivanje aktivirano! 9.1.0.40.2.7 Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura) Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura), moraju biti u skladu sa zahtevima nadležnog organa.Tankovi pod pritiskom moraju biti instalirani u skladu sa uputstvima proizvođača.Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura), ne smeju biti instalirani u stambenom prostoru.Temperatura u ormanima i prostorima za skladištenje za rezervoare pod pritiskom ne sme biti iznad 50 ° C.Ormari i prostori za skladištenje na palubi moraju biti bezbedno raspoređeni. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljeni su tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može da prodre u unutrašnjost broda. Direktna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena. 9.1.0.40.2.8 Količina agensa za gašenje požara Ukoliko je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne mora biti veća od količine propisane za najveću od svih prostorija koje se na ovaj način štite. 9.1.0.40.2.9 Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacijaMontažu ili preradu sistema obavlja isključivo kompanija koja je specijalizovana za sisteme protivpožarne zaštite. Uputstva (podaci o proizvodu, list o bezbednosnim performansama proizvoda) koje dostavlja proizvođač agensa za gašenje požara ili uputstva o sistemu moraju biti poštovana. Sistem pregleda stručno lice:pre njegovog uvođenja u upotrebu;svaki put kada se sistem vraća u upotrebu posle aktiviranja;posle svake prepravke ili popravke;na redovnoj osnovi, bar jednom u dve godine.Tokom pregleda, od stručnog lica se zahteva da proveri da li je sistem u skladu sa zahtevima 9.1.0.40.2.Pregled minimalno mora da obuhvati sledeće:spoljašnji pregled celokupnog sistema;pregled kojim se potvrđuje da cevovod nema naprslina gde bi se pojavilo curenje;pregled kojim se potvrđuje da su sistemi upravljanja i aktiviranja ispravni;ispitivanje pritiska u tankovima i njihove sadržine;pregled kojim se potvrđuje da sredstva za zatvaranje prostora koji treba zaštititi nemaju naprslina zbog eventualnog curenja;pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;pregled uređaja za uzbunjivanje.Lice koje vrši pregled sastavlja, potpisuje i datira sertifikat o obavljenom pregledu.Broj trajno instaliranih protivpožarnih sistema mora se naznačiti u sertifikatu o obavljenom pregledu. 9.1.0.40.2.10 Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)Dodatno zahtevima sadržanim u stavovima 9.1.0.40.2.1 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid prilagođavaju se sledećim odredbama:Tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora. Vrata takvih prostora ili ormana otvaraju se ka spoljašnjosti; ona imaju bravu i postavljen simbol „Upozorenje:opasnost“, visine ne manje od 5 centimetara, i u istoj boji i veličini znak „CO2“;Ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja. Ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima motora ekstraktora, koji su potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;Tankovi sa ugljen-dioksidom pune se maksimalno do nivoa od 0.75 kilograma agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56 metara kubnih prostora;Koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru je tolika da agens zauzima ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 120 sekundi. Postoji mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;Otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila predstavljaju dve različite radnje;Odgovarajući vremenski interval koji se spominje u 9.1.0.40.2.6(b) ne sme da bude kraći od 20 sekundi. Podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebno pouzdanom instalacijom. 9.1.0.40.2.11 Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)Dodatno zahtevima sadržanim u stavovima 9.1.0.40.2.1 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste heptafluoropropan prilagođavaju se sledećim odredbama: Tamo gde postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;Na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj osigurava bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;Na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;Tankovi sa heptafluoropropanom pune se maksimalno do nivoa od 1.15 kilograma agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374 metara kubnih prostora;Koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi je tolika da agens zauzima ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 10 sekundi;Na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa; U slučaju da ne postoji kormilarnica, alarm se aktivira izvan prostora koji treba zaštititi;Nakon pražnjenja, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme da bude takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;Ni jedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme da bude izrađen od aluminijuma. 9.1.0.40.2.12 Sistem za gašenje požara na bazi smeše IG-541Dodatno uz zahteve pod 9.1.0.40.2 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji koriste IG-541 kao agens za gašenje moraju biti u skladu sa sledećim odredbama:Tamo gde postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;Na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj osigurava bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;Na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;Pritisak punjenja tankova ne sme da premaši 200 bara pri temperaturi od +150 C;Koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru je ne manja od 44% i ne veća od 50% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 120 sekundi. 9.1.0.40.2.13 Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštituU cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.1.0.40.3 U zaštićenom prostoru nalaze se dvohvatni aparati za gašenje požara na koje se upućuje u 8.1.4. 9.1.0.40.4 Količina podesnog agensa za gašenje požara u trajno fiksiranom sistemu za gašenje požara dovoljna je za suzbijanje požara. 9.1.0.41 Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom 9.1.0.41.1 Ispusti dimnjaka nalaze se na rastojanju minimum 2.00 m od tovarnog prostora, i sprečavaju svako iskakanje varnica ili prodor vode. 9.1.0.41.2 Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju da troše tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva. Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550 Celzijusa.Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u kormilarnici sa metalnim podom i stambenim prostorijama. 9.1.0.41.3 Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje. 9.1.0.42-9.1.0.51 (Rezervisano) 9.1.0.52 Vrsta i mesto ugradnje električne opreme 9.1.0.52.1 Mora se omogućiti izolovanje električne opreme u zaštićenom prostoru pomoću centralno lociranih prekidača, izuzev:u tovarnim prostorima gde mora biti atestirana i da odgovara najmanje temperaturama klase T4 i grupi eksplozivnosti II B; i u zaštićenom prostoru na palubi gde pripada tipu ograničenog rizika eksplozivnosti.Odgovarajuća električna kola moraju imati kontrolne lampice koje pokazuju da li je strujno kolo uključeno.Prekidači moraju biti zaštićeni od nenamernog i neovlašćenog rukovanja. Utičnice koje se koriste u ovom prostoru projektovane su tako da spreče povezivanje, izuzev kada nisu aktivne. Uronjene pumpe koje su instalirane ili se koriste u skladištima pripadaju tipu bezbednih odobrenih pumpi za temperature klase T4 i tipa eksplozivnosti II B. 9.1.0.52.2 Elektromotori za ventilatore tovarnih prostora koji su poređani u smeru protoka vazduha pripadaju tipu bezbednih atestiranih motora. 9.1.0.52.3 Utičnice za povezivanje signalnih svetala i osvetljenja brodskih stepeništa moraju biti čvrsto pričvršćene za brod u blizini signalne katarke ili brodskog stepeništa. Utičnice namenjene da strujom napajaju uronjenene pumpe, ventilatore tovarnih prostora ili kontejnere moraju biti stalno pričvršćene za brod u blizini grotla. 9.1.0.52.4 Akumulatori se moraju nalaziti izvan zaštićenog prostora. 9.1.0.53-9.1.0.55 (Rezervisano) 9.1.0.56 Električni kablovi 9.1.0.56.1 Kablovi i utičnice u zaštićenom prostoru zaštićeni su od mehaničkih oštećenja. 9.1.0.56.2 Upotreba pokretnih kablova u zaštićenom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima, za kontejnere, uronjene pumpe, ventilatore tovarnih prostora i vrata koja rade na električni pogon. 9.1.0.56.3 Pokretni kablovi čija se upotreba dozvoljava u skladu sa 9.1.0.56.2 mogu biti samo gumirani kablovi tipa N07 RN-F shodno 245 IEC 66 ili kablovi najmanje u ekvivalentnoj izradi, sa provodnicima koji imaju površinu poprečnog preseka najmanje 1,5 mm2 . Ovi kablovi su što je moguće kraći a polažu se tako da se minimalizuje verovatnoća njihovog oštećivanja. 9.1.0.57-9.1.0.69 (Rezervisano) 9.1.0.70 Metalne žice, katarkeSve metalne žice koje prolaze preko tovarnih prostora i sve katarke moraju imati uzemljenje, izuzev ako su povezane električnim putem za metalni trup broda kroz instalacije. 9.1.0.71 Pristup na brod Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pristupa u skladu sa odredbom 8.3.3 moraju biti jasno vidljive sa obe strane broda. 9.1.0.72-9.1.0.73 (Rezervisano) 9.1.0.74 Zabrana pušenja, paljenja vatre i korišćenja svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom 9.1.0.74.1 Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pušenja, u skladu sa odredbom 8.3.4 moraju biti jasno čitljive sa obe strane broda. 9.1.0.74.2 Oglasne table na kojima se navode okolnosti pod kojima važi zabrana postavljaju se u blizini ulaza u prostore gde pušenje, paljenja vatre i upotreba otvorenog plamena nisu zabranjeni sve vreme. 9.1.0.74.3 Pepeljare će biti obezbeđene u blizini svakog izlaza iz smeštajnog prostora i u kormilarnici. 9.1.0.75 – 9.1.0.79 (Rezervisano) 9.1.0.80 Dodatna pravila za brodove sa duplom oplatomPravila navedena pod 9.1.0.88 do 9.1.0.99 primenjuju se na brodove sa duplom oplatom sa namenom da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8, ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama koje prelaze one navedene pod 7.1.4.1.1. 9.1.0.81 – 9.1.0.87 (Rezervisano) 9.1.0.88 Klasifikacija 9.1.0.88.1 Brodovi sa duplom oplatom sa namenom da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8, ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama koje prelaze one navedene pod 7.1.4.1.1 moraju biti sagrađeni ili prerađeni pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva tako da pripadaju najvišoj klasi. Klasifikaciono društvo to potvrđuje odgovarajućim sertifikatom. 9.1.0.88.2 Nije potrebno obnavljanje klase. 9.1.0.88.3 Buduće prepravke i generalne popravke trupa vršiće se pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva. 9.1.0.89 – 9.1.0.90 (Rezervisano) 9.1.0.91 Tovarni prostori 9.1.0.91.1 Brod se gradi kao brod sa prostorima duple oplate i sa prostorima duple oplate i dvodnom u zaštićenom prostoru. 9.1.0.91.2 Razmak između bokova broda i uzdužnih pregrada u skladištu ne sme biti manji od 0,80 m. Bez obzira na zahteve koji se odnose na širinu pešačkih hodnika na palubi, smanjenje ovog razmaka do 0,60 m je dozvoljeno, pod uslovom da se, u poređenju sa dimenzijama propisanim u pravilima za gradnju objavljenim od strane priznatog klasifikacionog društva, učine sledeća ojačanja:Na mestima gde su bokovi broda konstruisani prema sistemu uzdužnih ramova, razmak između ramova ne sme da bude veći od 0,60 m. Uzdužnice moraju biti poduprte rupičastim tj. mrežastim ramovima sa otvorima za olakšanje konstrukcije slično kao na podovima u dvodnu i sa međusobnim razmacima maksimalno 1,80 m.Na mestima gde su bokovi broda građeni prema sistemu poprečnih okvira, ili:se postavljaju dve uzdužne grede. Razmak između dve horizontalne grede i između grede postavljene na najviši položaj i brodskog mosta ne sme biti veći od 0,80 m. Debljina greda mora biti najmanje jednaka debljini poprečnih ramova a površina poprečnog preseka prednje ploče ne sme biti manji od 15 cm2 Uzdužne horizontalne grede moraju biti poduprte mrežastim rupičastim ramovima sa otvorima za olakšanje konstrukcije slično kao na pločastim podovima u dvodnu sa međusobnim razmacima ne većim od 3,60 m. Poprečni spoljni ramovi i vertikalni učvršćivači pregrade u tovarnim prostorima povezani su na dnu pomoću noseće ploče visine najmanje 0,90 m a debljine jednake debljini podova; iliće se na svaki poprečni ram postaviti rupičasti tj. mrežasti ramovi sa otvorima kao na pločastim podovima u dvodnu;brodska stepeništa su poduprta poprečnim pregradama ili poprečnim vezama sa međusobnim razmakom od najviše 32 m. Kao alternativu usklađivanju sa zahtevima pod (c) kako je gore navedeno, dokaz izveden računskim putem, izdat od strane priznatog klasifikacionog društva kojim se potvrđuje da su dodatna ojačanja ugrađena u prostore duple oplate i da se poprečna čvrstina broda može smatrati zadovoljavajućom. 9.1.0.91.3 Dubina dvodna ne sme biti manja od 0,50 m. Dubina ispod crpne pumpe međutim, može se lokalno smanjiti na 0,40 m, pod uslovom da crpna pumpa ima kapacitet najviše 0,03 m3 . 9.1.0.92 Izlaz u slučaju opasnostiProstori čiji su ulazi i izlazi delimično ili potpuno potopljeni u oštećenom stanju moraju imati izlaze u slučaju opasnosti na najmanje 0,10 m iznad površine vode. Ovo se ne odnosi na prednji i zadnji pik. 9.1.0.93 Stabilitet (uopšteno) 9.1.0.93.1 Mora se posedovati dokaz o dovoljnom stabilitetu uključujući i stabilitet u oštećenom stanju. 9.1.0.93.2 Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo pomoću detaljnog izračunavanja mase i momenta. U potonjem slučaju težina praznog broda se proverava odgovarajućim testom, uz granice tolerancije ± 5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza. 9.1.0.93.3 Dokaz o dovoljnom stabilitetu i u neoštećenom stanju sačinjava se prilikom svih faza utovara i istovara i po završetku završne faze utovara. Sposobnost plutanja posle oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U ovu svrhu utvrđuje se proračunati dokaz dovoljnog stabiliteta za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta i u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega grafika poluge momenta stabiliteta i u oštećenom stanju, stabilitet pokazuju odgovarajuće pozitivne vrednosti. 9.1.0.94 Stabilitet ( u neoštećenom stanju) 9.1.0.94.1 Zahtevi za stabilitet u neoštećenom stanju koja je rezultat proračuna stabiliteta u oštećenom stanju moraju se poštovati. 9.1.0.94.2 Za transport kontejnera, dokaz dovoljnog stabiliteta i mora se takođe prikazati u skladu sa odredbama propisa navedenih pod 1.1.4.6. 9.1.0.94.3 Najoštriji od zahteva navedenih pod 9.1.0.9.4.1 i 9.1.0.94.2 se smatra starijim. 9.1.0.95 Stabilitet (u oštećenom stanju) 9.1.0.95.1 Sledeće pretpostavke uzimaju se u obzir za oštećeno stanje:Obim bočnog oštećenja je sledeći:podužno: najmanje 0,10 L ali ne manje od 5,00 m;poprečno: 0,59 m;vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenjaNivo oštećenja dna je sledeći:podužno: najmanje 0,10 L ali ne manje od 5,00 m;poprečno: 3,00 m;vertikalno: od baze 0,49 m naviše, izuzev sabirne jame;Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećenog dela i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način kako bi se obezbedilo plutanje broda posle naplavljivanja dva ili više susednih odeljenja u podužnom pravcu.Primenjuju se sledeće odredbe:u slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i dva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozori, pristupi grotlima) u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0,10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;u principu, pretpostavlja se propustljivost od 95%. Tamo gde se izračuna da je prosečna propustljivost za bilo koje odeljenje manja od 95%, može se upotrebiti ovako izračunata vrednost umesto pretpostavljene vrednosti.Međutim, usvajaju se sledeće minimalne vrednosti:mašinski prostori 85%stambeni prostori 95%dvodna, tankovi za tečno gorivo, balastni tankovi,itd., zavisno od toga da li se, shodno njihovoj predviđenoj nameni, pretpostavlja da su puni ili prazni za brod koji pluta sa maksimalnim dozvoljenim gazom: 0% ili 95%Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za samo jedno odeljenje to jest pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene. 9.1.0.95.2 U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 12º. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako se ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja ima maksimum koji je jednak ili veći od 0,05 m gde je ujedno površina oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta veća od ili bar jednaka sa 0,0065 m. rad. krivine. Minimalne vrednosti stabiliteta zadovoljene su do uranjanja prvog propusnog otvora za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27º. Ukoliko su otvori koji su propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta. [pic] 9.1.0.95.3 Brodovi koji transportuju kontejnere u saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima koji nisu osigurani moraju zadovoljiti sledeće kriterijume stabiliteta u oštećenom stanju:U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 5º. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja ima površinu oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta jednaku ili veću od 0,0065 m.rad. Minimalne vrednosti stabiliteta zadovoljene su do uranjanja prvog otvora propusnog za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 10º. Ukoliko su otvori propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta. [pic] 9.1.0.95.4 Ukoliko je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da budu vodonepropusni, uređaji za zatvaranje moraju biti adekvatno označeni. 9.1.0.95.5 Tamo gde postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme biti duže od 15 minuta, ukoliko se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet. 9.1.0.96 – 9.1.0.99 (Rezervisano)
Poglavlje 9.2 Pravila za gradnju koja se primenjuju na pomorske brodove usklađene sa zahtevima konvencije SOLAS 74, poglavlje II-2, odredba 19 ili sa zahtevima konvencije SOLAS 74, poglavlje II-2, odredba 54 9.2.0 Zahtevi 9.2.0.0 do 9.2.0.79 primenjuju se na pomorske brodove usklađene sa sledećim zahtevima:- SOLAS 74, Poglavlje II-2, odredba 19 izmenjena i dopunjena verzija- SOLAS 74, Poglavlje II-2, odredba 54 izmenjena i dopunjena verzija, u skladu sa rezolucijama navedenim u Poglavlju II-2, odredba 1, stav 2.1, pod uslovom da je brod konstruisan pre 01.07.2002. godine.Pomorski brodovi koji nisu usklađeni sa gore navedim zahtevima Konvencije SOLAS 74, moraju biti usklađeni sa zahtevima 9.1.0.0 do 9.1.0.79. 9.2.0.0 Materijali za gradnjuTrup broda gradi se od brodskog čelika ili drugog metala pod uslovom da taj metal ima bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre. 9.2.0.1-9.2.0.19 (Rezervisano) 9.2.0.20 Vodeni balast Prostori u duploj oplati i dvodna mogu se podesiti tako da se ispune vodenim balastom. 9.2.0.21 – 9.2.0.30 (Rezervisano) 9.2.0.31 Motori 9.2.0.31.1 Dozvoljeni su samo motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55ºS. 9.2.0.31.2 Vazdušni usisi motora moraju se postaviti na najmanjoj udaljenosti od 2,00m od zaštićenog prostora. 9.2.0.31.3 Unutar zaštićene zone ne sme da dođe do varničenja. 9.2.0.32 -9.2.0.33 (Rezervisano) 9.2.0.34 Izduvne cevi 9.2.0.34.1 Izduvni gasovi se evakuišu iz brodova u spoljni prostor naviše kroz izduvne cevi ili kroz spoljnu oplatu. Ispusti izduvnih gasova moraju se postaviti najmanje na udaljenosti od 2,00m od otvora grotla. Izduvne cevi motora moraju se postaviti tako da se izduvni gasovi odvedu izvan broda. Nijedna izduvna cev ne sme se postaviti u zaštićenu zonu. 9.2.0.34.2 Izduvne cevi moraju se opremiti uređajem koji sprečava iskakanje varnica, odnosno hvatačem varnica. 9.2.0.35 -9.2.0.40 (Rezervisano) 9.2.0.41 Vatra i izvori svetla sa otvorenim plamenom 9.2.0.41.1 Ispusti dimnjaka moraju se postaviti na udaljenosti minimum 2,00m od otvora grotla. Treba preduzeti mere da se spreči svako iskakanje varnica i prodor vode. 9.2.0.41.2 Uređaji za grejanje, kuvanje i rashlađivanje ne smeju biti napajani tečnim energentima, tečnim gasom, niti čvrstim gorivom. Međutim, instalacija aparata za grejanje koji se napajaju tečnim gorivom koji imaju tačku paljenja iznad 55ºS je dozvoljena u mašinskom prostoru ili drugom odvojenom prostoru. Aparati za kuvanje i rashladni uređaji su dozvoljeni samo u kormilarnici sa metalnim podovima i u stambenom prostoru. 9..2.0.41.3 Uređaji za električno osvetljenje su jedino dozvoljeni izvan stambenog prostora i kormilarnice. 9.2.0.42 -9.2.0.70 (Rezervisano) 9.2.0.71 Pristup na brodOglasne table na kojima je objavljena zabrana pristupa u skladu sa odredbom 8.3.3 mora biti jasno vidljiva sa obe strane broda. 9.2.0.72 -9.2.0.73 (Rezervisano) 9.2.0.74 Zabrana pušenja, paljenja vatre i upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom 9.2.0.74.1 Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pušenja, u skladu sa odredbom 8.3.4 moraju biti jasno čitljive sa obe strane broda. 9.2.0.74.2 Oglasne table na kojima se navode okolnosti pod kojima važi zabrana biće pričvršćene u blizini ulaza u prostore gde pušenje, paljenje vatre i upotreba izvora svetlosti sa otvorenim plamenom nisu zabranjeni sve vreme. 9.2.0.74.3 Pepeljare će biti obezbeđene u blizini svakog izlaza iz stambenog prostora i u kormilarnici. 9.2.0.75-9.2.0.79 (Rezervisano) 9.2.0.80 Dodatna pravila koja se primenjuju na brodove sa duplom oplatomPravila navedena pod 9.2.0.88 do 9.2.0.99 primenjuju se na brodove sa duplom oplatom koji imaju namenu da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8 ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama većim od onih navedenih u 7.1.4.1.1. 9.2.0.81 –9.2.0.87 (Rezervisano) 9.2.0.88 Klasifikacija 9.2.0.88.1 Brodovi sa duplom oplatom čija je namena transport opasnih tereta Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8 ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama većim od onih navedenih u 7.1.4.1.1, grade se pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva shodno pravilima za najvišu klasu koje to klasifikaciono društvo donosi. Klasifikaciono društvo potvrđuje to izdavanjem odgovarajućeg sertifikata. 9.2.0.88.2 Potrebno je obnoviti klasu. 9.2.0.89 -9.2.0.90 (Rezervisano) 9.2.0.91 Tovarni prostori 9.2.0.91.1 Brod se gradi kao brod sa duplom oplatom, i sa dvostrukim zidovima i dvodnom u zaštićenoj zoni. 9.2.0.91.2 Razmak između strana broda i uzdužnih pregrada tovarnog prostora ne sme biti manji od 0,80m. Dozvoljeno je lokalno smanjiti taj razmak na krajevima broda, pod uslovom da najmanji razmak od strane broda do uzdužne pregrade (mereno pod pravim uglom u odnosu na stranu) ne bude manji od 0,60 m. Dovoljna konstruktivna čvrstina broda (uzdužna, poprečna i lokalna čvrstina) se potvrđuje sertifikatom o klasi. 9.2.0.91.3 Dubina dvodna ne sme biti manja od 0,50 m.Dubina ispod usisnih pumpi se, međutim, sme smanjiti lokalno na 0,40m, pod uslovom da usisna pumpa ima kapacitet najviše 0,03 m³. 9.2.0.92 (Rezervisano) 9.2.0.93 Stabilitet (uopšteno) 9.2.0.93.1 Dokaz o dovoljnom stabilitetu mora se pokazati, uključujući i stabilitet u oštećenom stanju. 9.2.0.93.2 Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo pomoću detaljnog izračunavanja mase i momenta. U poslednjem slučaju težina praznog broda se proverava odgovarajućim testom, uz granice tolerancije ± 5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza. 9.2.0.93.3 Dokaz o stabilitetu i u neoštećenom stanju mora biti obezbeđen za sve faze utovara i istovara kao i po završetku poslednje faze utovara.Sposobnost plutanja po oštećenju se dokazuje pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U ove svrhe utvrđuje se proračunati dokaz dovoljnog stabiliteta za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta i u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega grafika poluge momenta stabiliteta i u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti. 9.2.0.94 Stabilitet (u neoštećenom stanju) 9.2.0.94.1 Zahtevi za stabilitetom (u neoštećenom stanju) koja je rezultat izračunavanja stabiliteta i u oštećenom stanju moraju se u potpunosti poštovati. 9.2.0.94.2 Za transport kontejnera, dodatni dokaz o dovoljnom stabilitetu i se mora podneti u skladu sa zahtevima odredbe navedene pod 1.1.4.6. 9.2.0.94.3 Za takav brod preovlađuju najoštriji zahtevi navedeni pod 9.2.0.94.1 i 9.2.0.94.2. 9.2.0.94.4 Za pomorske brodove navedene odredbe pod 9.2.0.94.2 mogu se smatrati kao da su ispoštovane, ako je stabilitet usklađena sa Rezolucijom A.749 (18) Međunarodne pomorske organizacije, (IMO) i ako su dokumenta o stabilitetu i proverena od strane nadležnog organa. Ovo se primenjuje samo u slučajevima kada su svi kontejneri osigurani kao obično na pomorskim brodovima, i kada je relevantan dokument o stabilitetu i odobren od strane nadležnog organa. 9.2.0.95 Stabilitet (u oštećenom stanju) 9.2.0.95.1 Sledeće pretpostavke uzimaju se u obzir o stanju oštećenog broda:Nivo bočnog oštećenja je sledeći:podužno: najmanje 0,10 L ali minimum 5,00 m;poprečno: 0,59 m;vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenjaNivo oštećenja dna je sledeći:podužno: najmanje 0,10 L ali minimum 5,00 m;poprečno: 3,00 m;vertikalno: od osnove 0,59 m naviše, izuzev sabirne jame;Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećenog dela takođe pretrpele oštećenja što znači da se položaj pregrada bira na takav način kako bi se osiguralo plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljenja u podužnom pravcu. Primenjuju se sledeće odredbe:U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i dva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozori, pristupi grotlima) u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0,10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;U principu, pretpostavlja se propustljivost od 95%. Tamo gde se izračuna da je prosečna propustljivost za bilo koje odeljenje manja od 95%, može se upotrebiti ovako izračunata vrednost umesto pretpostavljene vrednosti. Međutim, upotrebiće se sledeće minimalne vrednosti:mašinski prostori 85%stambeni prostor 95%dvodna, tankovi za tečno gorivo, balastni tankovi, itd. zavisno od toga da li se, shodno njihovoj predviđenoj nameni, pretpostavlja da su puni ili prazni za brod koji pluta sa maksimalnim dozvoljenim gazom: 0% ili 95% Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za samo jedno odeljenje to jest pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene. 9.2.0.95.2 U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 12º. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako se ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta i po dostizanju ravnotežnog položaja ima vrednost poluge momenta jednaku ili veću od 0,05 m gde je ujedno površina oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta i jednaka ili veća od 0,0065 m rad. Minimalne vrednosti stabiliteta i zadovoljene su do uranjanja prvog propusnog otvora za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27º. Ukoliko su otvori koji su propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta. [pic] 9.2.0.95.3 Ukoliko je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da budu vodonepropusni, uređaji za zatvaranje moraju biti adekvatno označeni. 9.2.0.95.4 Tamo gde postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme biti duže od 15 minuta, ukoliko se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet. 9.2.0.96 – 9.2.0.99 (Rezervisano)
Poglavlje 9.3 Pravila za gradnju tankera 9.3.1 Pravila za gradnju tankera tipa GPravila u stavovima 9.3.1.0 do 9.3.1.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa G. 9.3.1.0 Materijali za gradnju 9.3.1.0.1 Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima.Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata. 9.3.1.0.2 Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.1.0.3 koja sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora. 9.3.1.0.3 Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:staze sa rešetkastim gazištima i spoljne merdevine;pokretne komade opreme;uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;jarbole i sličnu drvenu građu;delove motora;delove električnih instalacija;poklopce kutija smeštenih na palubi.Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);električne kablove;utovarna i istovarna creva;izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasova. 9.3.1.0.4 Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u predmete obojene tom bojom. 9.3.1.0.5 Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljena je se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi. 9.3.1.1 – 9.3.1.7 ( Rezervisano ) 9.3.1.8 Klasifikacija 9.3.1.8.1 Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim teretama koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stav 1.16.1.2.5). 9.3.1.8.2 Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa navedenim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda. 9.3.1.8.3 Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.1.52.3 (b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu. 9.3.1.9 ( Rezervisano ) 9.3.1.10 Zaštita od prodiranja gasova 9.3.1.10.1 Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene i radne prostore. 9.3.1.10.2 Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu.Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine minimum 0.50m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu minimum 0.10m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu minimum 0.50m. 9.3.1.10.3 Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna. 9.3.1.10.4 U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube. 9.3.1.11 Tovarni prostori i teretni tankovi 9.3.1.11.1 Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:L x B x H (m3)Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka (m3)do 600600 do 3750preko 3750L x B x H x 0.3180 + (L x B x H – 600) x 0.0635380U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je:L = ukupna dužina trupa;B = najveća širina trupa;H = najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora.U slučaju brodova sa kovčegom, H se zamenjuje sa N’, gde se N’ dobija iz sledeće formule:[pic]gde je:ht = visina kovčega (rastojanje između palube tog prostora i glavne palube mereno na boku prostora na L/2);bt = širina kovčega;lt = dužina kovčega.Zabranjuje se upotreba teretnih tankova pod pritiskom kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika veći od 7.Teretni tankovi pod pritiskom projektuju se za temperaturu tereta od 400S. 9.3.1.11.2 U tovarnom prostoru, trup se projektuje kako sledi:kao brod sa duplom oplatom i dvodnom. Unutrašnje rastojanje između bočnih oplata broda i uzdužnih pregrada ne sme biti manje od 0.80m, visina dvodna ne sme biti veća od 0.60 m, teretni tankovi podupiru se sedlima koja se prostiru između tankova minimum 200 ispod horizontalne geometrijske ose teretnih tankova.Rashlađivani teretni tankovi instaliraju se samo u skladišnim prostorima oivičenim prostorima u duploj oplati i dvodnom. kao brod sa jednostrukom oplatom, gde su za bočne oplate broda između palubnog puta i najvišeg patosa predviđene bočne proveze koje se postavljaju na jednakim međusobnim rastojanjima koja nisu veća od 0.60m, ojačane okvirnim rebrima postavljenim na jednakim međusobnim rastojanjima koja nisu veća od 2.00m. Visina bočnih proveza i okvirnih rebara ne sme biti veća od 10%-nog dela širine, ali ni manja od 0.30m. Bočne proveze, odnosno okvirna rebra moraju imati porube od ravne čelične ploče sa površinama poprečnog preseka 7.5, odnosno 15sm2.Rastojanje između bočne oplate broda i teretnih tankova ne sme biti manje od 0.80m, a između dna broda i teretnih tankova minimum 0.60m. Visina ispod usisnih okna se sme smanjiti do 0.50m.Bočno rastojanje između usisnog okna teretnog tanka i struktura na njegovom dnu ne sme biti manje od 0.10m.Podupirači i pričvršćivači teretnih tankova moraju biti kako sledi:teretni tankovi podupiru se sedlima koja se prostiru između tankova minimum 20º ispod horizontalne geometrijske ose teretnih tankova; iza susedne cilindrične teretne tankove predviđa se jedan umetak za održavanje razmaka sa dimenzijama 500mm x 450mm i jedan umetak sa istom namenom sa dimenzijama 2000mm x 450mm na sredini rastojanja između svaka dva sedla.Susedni teretni tankovi zbijaju se jedan uz drugog pomoću umetaka.Umetke moraju činiti materijali sa apsorpcionim svojstvima.teretni tankovi pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.kapacitet usisnog okna ograničava se na najviše 0.10m3. Međutim, u slučaju teretnih tankova pod pritiskom, dozvoljava se kapacitet usisnog okna od 0.20m3Zabranjuje se konstrukcija u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskih bokova sa nosiocima čvrstoće uzdužnih zidova teretnih tankova ili bi ih podupirali, kao i ona u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskog dna sa dnom teretnih tankova. 9.3.1.11.3 Skladišni prostori odvajaju se od stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju pregradama koje, po pitanju izolacije od vatre, zadovoljavaju definiciju Klase „A-60“ prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74. Između teretnih tankova i ivičnih pregrada skladišnih prostora mora se predvideti prostor širine minimum 0.20m. U slučaju da su ivične pregrade teretnih tankova ravne, širina ovog prostora ne sme biti manja od 0.50m.Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj. 9.3.1.11.4 Pregrade koje oivičavaju sladišne prostore moraju biti vodonepropusne. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.Kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi uz poštovanje odredaba stava 9.3.1.17.5. 9.3.1.11.5 Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.1.32. 9.3.1.11.6 Potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegova ivična pregrada pruža vertikalno do dna i da se pregrada koja nije okrenuta ka tovarnom prostoru prostire od jednog do drugog boka broda, u ravni jednog brodskog rebra. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube. Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedenog stava (a).Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.1.17.6. 9.3.1.11.7 U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. 9.3.1.11.8 Tovarni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi vršenja njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu, čiji se ni jedan zid ne graniči sa teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora ne sme biti ispod 0.36m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina između ojačanja ne sme biti manja od 0.50m. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m.Teretni tankovi mogu imati kružne otvore najmanjeg prečnika od 0.68m. 9.3.1.12 Ventilacija 9.3.1.12.1 Svaki od tovarnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom. 9.3.1.12.2 Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, takođe i u pregracima između mašinskih prostora i pumpnih stanica, ako takvi pregraci postoje. 9.3.1.12.3 Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora.Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu, na rastojanju koje nije manje od 2.00m od otvora teretnih tankova, odnosno najmanje 6.00m od ispusta sigurnosnih ventila.Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni. 9.3.1.12.4 Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora. 9.3.1.12.5 Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru ne smeju oslobađati varnice prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta. 9.3.1.12.6 Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00m od tovarnog prostora.Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora. 9.3.1.13. Stabilitet (uopšteno) 9.3.1.13.1 Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabilitetu i je obaveza i ovaj dokaz se zahteva kako za neoštećene brodove, tako i za one u oštećenom stanju. 9.3.1.13.2 Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza. 9.3.1.13.3 Dokaz o dovoljnom stabilitetu sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.Sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti. 9.3.1.14 Stabilitet (u neoštećenom stanju)Zahteva se puno poštovanje uslova za stabilitet u neoštećenom stanju koja proizilazi iz proračuna stabiliteta i u oštećenom stanju. 9.3.1.15 Stabilitet (u oštećenom stanju) 9.3.1.15.1 U obzir se moraju uzeti sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:Obim bočnog oštećenja je sledeći:podužno: najmanje 0.10L, ali minimum 5.00m;poprečno: 0.79m;vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenja.Obim oštećenja dna je sledeći:podužno: najmanje 0.10L, ali minimum 5.00m;poprečno: 3.00m;vertikalno: od osnovne linije 0.59m naviše, uz izuzetak bunara.Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu.Primenjuju se sledeće odredbe:U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;U opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%. U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti.Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:mašinski prostori: 85%;stambene prostorije: 95%;dvodna, tankovi za gorivo, balastni tankovi itd. u zavisnosti od toga da li se, prema njihovoj predviđenoj nameni, pretpostavlja da su puni ili prazni kada brod pluta: 0% ili 95%Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene. 9.3.1.15.2 U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 120. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.Pozitivni deo krive kraka i momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je minimum jednak ili veći od 0.05m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabiliteta minimum jednaka ili veća od 0.0065m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog otvora propusnog za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 270. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima. [pic] 9.3.1.15.3 Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi. 9.3.1.15.4 U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet. 9.3.1.16 Mašinski prostori 9.3.1.16.1 Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.1.16.2 Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru. 9.3.1.17 Stambeno nadgrađe i radni prostori 9.3.1.17.1 Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00m smeju biti nagnuti ka napred. 9.3.1.17.2 Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru. 9.3.1.17.3 Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.1.17.4 Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne sme se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija. 9.3.1.17.5 Pogonske osovine kaljužnih ili pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.1.11.6.Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.I pored stava 9.3.1.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora. U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove. 9.3.1.17.6 Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice brodskog sistema za pražnjenje od gasova, npr. kompresora ili kombinacije kompresora, toplotnog izmenjivača i pumpe, osim:u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;u slučaju da “A-60” pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.1.17.5(a);u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora;u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;u slučaju da se sve utovarne, odnosno istovarne cevi na usisnoj, odnosno potisnoj strani vode kroz palubu iznad pumpne stanice, kada se potrebno upravljanje kontrolnim i regulacionim uređajima, pokretanje pumpi ili kompresora i regulacija brzine protoka tečnih fluida vrše se sa palube;u slučaju da je ovaj sistem u potpunosti integrisan u cevni sistem za vođenje gasnih i tečnih fluida;u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti; senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube.Merenje mora biti neprekidno. Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.1.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času. 9.3.1.17.7 Na ulazu u teretnu pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicuproveriti da li postoji prisutvo gasovai ima li dovoljno kiseonika.Ne otvarati vrata i ulazne otvorebez dozvole zapovednika.Smesta se udaljiti u slučaju uzbune. 9.3.1.18 Postrojenje za inertizacijuU slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa. Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta. Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisutvo ispravne atmofere u njima.Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti. 9.3.1.19 -9.3.1.20 ( Rezervisano ) 9.3.1.21 Sigurnosne i kontrolne instalacije 9.3.1.21.1 Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:(Rezervisano);merač nivoa;uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 86%-nom ispunjenju tanka;senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;instrument za merenje pritiska;instrument za merenje temperature tereta;priključak za zatvoreni uređaj za uzorkovanje. 9.3.1.21.2 Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se maksimalna greška od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor. 9.3.1.21.3 Merni krug merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.1.21.4 Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavisan od merača nivoa. 9.3.1.21.5 Senzor visokog nivoa u smislu prethodnog stava 9.3.1.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara. Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda. Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje. Senzor visokog nivoa mora biti nezavisan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna sigurnosna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju. Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda. 9.3.1.21.6 Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa. Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude sigurnosno izvedena. 9.3.1.21.7 Kada pritisak ili temperatura premaši postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje pritiska, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara ili istovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu prethodnog stava 9.3.1.21.5, momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko. Senzor koji aktivira pomenuta sredstva za uzbunjivanje može se povezati u instalaciju predviđenu za ova sredstva. 9.3.1.21.8 U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaji za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.1.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature tereta.U kontrolnom centru se mora osigurati zadovoljavajući nadzor tovarnog prostora. 9.3.1.21.9 Brod se mora opremiti sigurnosnom instalacijom za prekid operacije utovara i/ili istovara koja će obezbediti zatvaranje fleksibilnih vodova od broda ka obali u kojima su montirani brzoreagujući blokadni ventili, pomoću prekidača koji upravljaju stanjem tih ventila. Po jedan ovakav prekidač postavlja se na dva mesta na brodu (na krmenom i pramčanom delu).Električna kola sistema za prekid operacije utovara i/ili istovara projektuju se u skladu sa principom mirne struje. 9.3.1.21.10 U slučaju prevoza hlađenih materija pritisak za otvaranje bezbednosnog sistema utvrđuje se prema konstrukciji teretnih tankova. Prilikom transporta materija koje se moraju prevoziti u rashlađenom stanju, pritisak za otvaranje bezbednosnog sistema ne sme biti manji od 25 kPa niti veći od maksimalnog pritiska proračunatog prema 9.3.1.27. 9.3.1.22 Otvori teretnih tankova 9.3.1.22.1 Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10m2 moraju se nalaziti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. 9.3.1.22.2 Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.1.23.1. 9.3.1.22.3 Izlazni otvori ispusti sigurnosnih ventila za ispuštanje pritiska moraju se nalaziti na visini minimum 2.00m iznad palube, na minimalnom rastojanju od 6.00m od stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast. 9.3.1.22.4 Uređaji za zatvaranje koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje. 9.3.1.22.5 Svaki tank u kojem se transportuje pothlađena supstanca mora se opremiti bezbednosnim sistemom sa funkcijom sprečavanja pojave nedozvoljenih potpritiska ili nadpritiska. 9.3.1.23 Pneumo-testovi 9.3.1.23.1 Teretni tankovi i utovarne i istovarne cevi moraju biti usaglašeni sa odredbama o sudovima pod pritiskom koje su, za supstancu koja se transportuje, utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo. 9.3.1.23.2 Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, svi pregraci podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.Ispitni pritisak ne sme biti manji od 10 kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta. 9.3.1.23.3 Najduži vremenski razmak između periodičnih testova u smislu prethodnog stava 9.3.1.23.1 ne sme biti duži od 11 godina. 9.3.1.24 Regulacija pritiska i temperature tereta 9.3.1.24.1 Osim ako ceo sistem nije projektovan da, bez posledica bude izložen punom pritisku teretnih isparenja pri vršnim vrednostima projektovane ambijentalne temperature, pritisak u tanku mora se održavati ispod najveće postavljene vrednosti pritiska otvaranja sigurnosnih ventila, zbog čega se predviđa jedan ili više sledećih sistema:sistem regulacije pritiska u teretnom tanku, u kojem se koristi mehaničko rashlađivanje;bezbednosni sistem koji se pokreće u slučaju zagrevanja tereta ili povećanja pritiska u teretnom tanku; izolacija, projektovani pritisak teretnog tanka ili kombinacija ova dva faktora mora biti takva da se ostavi odgovarajuća vremenska rezerva tokom koje će se, pomoću ovog sistema, postići očekivana temperatura tereta; sistem se, u svim slučajevima, smatra prihvatljivim, ako je to mišljenje priznatog klasifikacionog društva;svi ostali sistemi koje priznato klasifikaciono društvo smatra prihvatljivima. 9.3.1.24.2 Sistemi propisani u prethodnom stavu 9.3.1.24.1 izvode se, instaliraju i testiraju pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, do potpunog zadovoljenja zahteva koje je to društvo postavilo. Izbor materijala koji će se koristiti u njihovoj izradi vrši se prema svojstvima tereta koje treba transportovati. Pod normalnim uslovima, gornja vršna projektovana ambijentalna temperatura mora biti:za vazduh: +300S;za vodu: +200S. 9.3.1.24.3 Sistem za skladištenje tereta mora posedovati sposobnost otpora dejstvu punog pritiska pare tereta na gornjim temperaturama okoline, bez obzira na sistem koji radi sa gasom koji isparava. Ovaj zahtev naznačen je primedbom 37 u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.1.25 Pumpe i cevni sistem 9.3.1.25.1 Pumpe, kompresori i pomoćne utovarne i istovarne cevi moraju se nalaziti u tovarnom prostoru. Za teretne pumpe i kompresore mora se predvideti mogućnost isključivanja i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti. Teretne pumpe i kompresori postavljeni na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora. 9.3.1.25.2 Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i radnih prostora namenjenih postavljanju brodskog sistema za pražnjenje od gasova.(Rezervisano). Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.Palubni segmenti utovarnih i istovarnih cevi, parovodi bez obalskih priključaka ali sa sigurnosnim ventilima i mašinski ventili moraju se nalaziti na podužnom pravcu određenom spoljnim ivicama kupole, na rastojanju od spoljne brodske oplate koje nije manje od četvrtine širine broda. Ovaj zahtev ne primenjuje se na rasteretne cevi iza sigurnosnih ventila. Ukoliko, međutim, u poprečnom pravcu broda postoji samo jedna kupola, cevi i ventili o kojima je reč ne smeju se nalaziti bliže od 2.70m do spoljne brodske oplate. U slučaju da su teretni tankovi postavljeni bok uz bok, svi priključci ka kupolama moraju se nalaziti sa njihove unutrašnje strane. Spoljni priključci kupole mogu se nalaziti na njenim simetralnim linijama ka pramcu i krmi. Uređaji za zatvaranje montiraju se ili neposredno na kupolu, ili u njenoj blizini, u meri u kojoj je to najviše moguće. Uređaj za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi sa unutrašnjim prečnikom manjim od 50mm može se smatrati bezbednosnim uređajem za zaštitu od praska ili eksplozije u takvim cevovodima.Obalski priključci moraju se nalaziti na minimalnom rastojanju od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje i brzoreagujućim blokadnim ventilom. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi. 9.3.1.25.3 Rastojanja u smislu stava 9.3.1.25.1 i 9.3.1.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.1.2.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata. Na vratima se ističe sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.1.25.4 Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda. 9.3.1.25.5 Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju. 9.3.1.25.6 Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja. 9.3.1.25.7 Na usisnoj i potisnoj strani pumpi na koje su priključene utovarne ili istovarne cevi moraju se montirati manometri.Očitavanja vrednosti pritisaka sa ovih manometara moraju biti omogućene na kontrolnom mestu brodskog sistema za pražnjenje od gasova. Vršne vrednosti nadpritiska i potpritiska moraju se, crvenom oznakom, naznačiti na svakom manometru.Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.1.25.8 Ne dozvoljava se korišćenje utovarnih i istovarnih cevi u bilo kojoj operaciji u vezi sa balastiranjem. 9.3.1.26 (Rezervisano) 9.3.1.27 Rashladni sistem 9.3.1.27.1 Rashladni sistem u smislu stava 9.3.1.24.1(a) mora činiti jedna ili više rashladnih jedinica sa tehničkom sposobnošću da održava pritisak i temperaturu tereta na propisanim nivoima, kada temperatura pokaže tendenciju porasta ka vršnoj vrednosti projektovane ambijentalne temperature. Ukoliko se druga sredstva koja priznato klasifikaciono društvo smatra zadovoljavajućima ne predviđaju u ovu svrhu, mora se propisati prisustvo jedne ili više rezervnih jedinica koje će biti u pripravnosti i čiji rashladni kapacitet neće biti manji od najvećeg rashladnog kapaciteta među propisanim jedinicama. Ovu rezervnu jedinicu treba da čini kompresor sa sopstvenim pogonskim motorom, kontrolnim sistemom i ostalom pomoćnom opremom koja je potrebna da bi se jedinici obezbedila funkcionalnost nezavisno od, pod normalnim okolnostima korišćenih jedinica. Rezervni toplotni izmenjivač propisuje se uvek kada toplotni izmenjivač sistema koji se koristi pod normalnim okolnostima nema rezervu u kapacitetu, jednaku najmanje 25%-nom delu najvećeg propisanog kapaciteta. Posebne odredbe za postavljanje dodatnih cevi nisu neophodne.Toplotna izolacija teretnih tankova, cevnih sistema i pomoćne opreme mora se izvesti na takav način da obezbedi da se u periodu dužine 52 časa po otkazivanju svih sistema za rashlađivanje tereta, čitav teret zadrži u stanju koje neće dovesti do otvaranja sigurnosnih ventila. 9.3.1.27.2 Kada su brodski teretni tankovi napunjeni do najvećeg dozvoljenog nivoa, sigurnosni uređaji i linije rashladnog sistema priključuju se na ove tankove na takav način da budu u kontaktu sa gasnom fazom tereta, u kojoj se moraju zadržati i prilikom svih nagiba broda do ugla od 120. 9.3.1.27.3 Rashladnim sistemima mora se pridati posebna pažnja u svim slučajevima transporta nekoliko različitih vrsta pothlađivanog tereta koji mogu stupati u međusobne reakcije, praćene stvaranjem potencijalno opasnih produkata, sa ciljem sprečavanja svakog njihovog mešanja. U svakoj operaciji ovog tipa, za svaki teret predviđa se zaseban rashladni sistem sa kompletnom rezervnom jedinicom u smislu stava 9.3.1.27.1. Kada se, međutim, rashlađivanje vrši pomoću posrednog ili pomoću kombinovanog rashladnog sistema i kada procurivanje u izmenjivače ne može, pod u dogledno vreme vladajućim okolnostima, dovesti do mešanja različitih tereta, nije potrebno donositi odredbe za zasebne rashladne jedinice različitih tereta. 9.3.1.27.4 Rashladnim sistemima mora se pridati posebna pažnja u svim slučajevima transporta dva ili više različitih vrsta pothlađivanog tereta koji, pod datim uslovima transporta, nisu uzajamno rastvorivi, a čiji bi se pritisci parnih faza, u slučaju mešanja, sabrali, sa ciljem sprečavanja takvog mešanja. 9.3.1.27.5 U rashladnim sistemima u kojima se kao rashladno sredstvo koristi voda, potrebnu količinu vode za normalan rad sistema obezbeđuje pumpa ili pumpe predviđene isključivo za ovu namenu. Ova pumpa, odnosno pumpe moraju imati najmanje dve cevi do svoje usisne strane, koje, ako je to moguće, dolaze od dva vodena usisa, jednog sa leve i drugog sa desne strane broda. Moraju se doneti i odredbe za rezervnu pumpu koja bi osigurala zadovoljavajući protok vode; to može biti pumpa koja se koristi u druge svrhe pod pretpostavkom da njeno prevezivanje u rashladni sistem neće ugroziti normalno funkcionisanje nijednog drugog suštinski bitnog brodskog sistema. 9.3.1.27.6 Rashladni sistemi mogu se izvesti u jednom od sledeća tri vida:neposredni sistemi: teretna isparenja se sabijaju, kondenzuju i vraćaju u teretne tankove u svom tečnom obliku; ovi sistemi ne smeju se koristiti za hlađenje određenih tereta, za koje se takva zabrana precizira u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2;posredni sistemi: teret, odnosno teretna isparenja hlade se, odnosno kondenzuju pomoću rashladnog sredstva, bez njihovog prethodnog sabijanja;kombinovani sistemi: teretna isparenja sabijaju se i kondenzuju u toplotnom izmenjivaču u kojem rashladno sredstvo oduzima deo energije od teretnih isparenja, a zatim se njihova tečna faza vraća u teretne tankove; ovi sistemi ne smeju se koristiti za hlađenje određenih tereta, za koje se takva zabrana precizira u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2, ovaj zahtev označen je primedbom 36 u koloni (20) ove tabele. 9.3.1.27.7 Svi glavni i pomoćni rashladni fluidi moraju biti kako uzajamno usaglašeni, tako i ispravno odabrani prema teretu sa kojim bi mogli doći u dodir. proces toplotne razmene može se vršiti ili u izmenjivačima koji su izmešteni od teretnog tanka, ili na rashladnim namotajima pričvršćenim sa unutrašnje ili spoljašnje strane teretnog tanka. 9.3.1.27.8 Da bi se rashladni sistem instalirao u zaseban radni prostor, taj prostor mora zadovoljavati zahteve iz stava 9.3.1.17.6. 9.3.1.27.9 Koeficijent toplotnog prenosa se, za sve teretne sisteme, određuje računskim putem. Računska tačnost mora se proveriti testom rashladnog sistema (testom toplotne ravnoteže).Ovaj test vrši se u skladu sa pravilima koja je postavilo priznato klasifikaciono društvo. 9.3.1.27.10 Uz molbu za izdavanje ili obnavljanje sertifikata o odobrenju mora se priložiti i sertifikat priznatog klasifikacionog društva u kojem se potvrđuje usaglašenost prema odredbama iz prethodnih stavova 9.3.1.27.1 i 9.3.1.27.4. 9.3.1.28 Sistem za vodeno orošavanjeKada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu smanjenja količine teretnih isparenja prskanjem njihove cele površine vodom.Sistem mora imati priključni uređaj preko kojeg bi se vršilo njegovo napajanje sa obale. Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se oslobođeni gasovi bezbedno talože. Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada. 9.3.1.29 – 9.3.1.30 ( Rezervisano ) 9.3.1.31 Motori 9.3.1.31.1 Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C. 9.3.1.31.2 Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.1.31.3 Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja. 9.3.1.31.4 Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.1.52.3(b). 9.3.1.31.5 Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 200C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 400C. 9.3.1.32 Tankovi za gorivo 9.3.1.32.1 U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori i dvodna, svako dvodno tovarnog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60m. Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru. 9.3.1.32.2 Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati preko 0.5m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima. 9.3.1.33 ( Rezervisano ) 9.3.1.34 Izduvne cevi 9.3.1.34.1 Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju najmanje 2.00m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora. 9.3.1.34.2 Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica. 9.3.1.35 Ispumpavanje kaljuže i balastna rešenja 9.3.1.35.1 Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.Ova odredba ne primenjuje se na:prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;pregratke i skladišne prostore gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora. 9.3.1.35.2 U slučaju da se dvodno koristi kao tank ze tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže. 9.3.1.35.3 U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora. 9.3.1.35.4 Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice. 9.3.1.36-9.3.1.39 ( Rezervisano ) 9.3.1.40 Sistem za gašenje požara 9.3.1.40.1 Postavljanje sistema za gašenje požara na brod je obaveza. Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu; ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;za sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube; moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika minimum 12mm; mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant. Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda. 9.3.1.40.2 Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove: 9.3.1.40.2.1 Agensi za gašenjeZa protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:CO2 (ugljen-dioksid);HFC 227 ea (heptafluoropropan);IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.1.40.2.2 Ventilacija, izvlačenje vazduhaVazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani propulzioni sistem koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru. Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva. Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor. Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka. Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje. 9.3.1.40.2.3 Protiv-požarni sistem za uzbunjivanjeNadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi. 9.3.1.40.2.4 Cevni sistemAgens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije. Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje. 9.3.1.40.2.5 Uređaj za aktiviranjeNe dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru. Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999. Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, na zaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica koje nisu kraće od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:Sistem za gašenje požaraAko je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema. Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, onda na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:aktiviranjem sistema za gašenje požara;potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara;u uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh. 9.3.1.40.2.6 Uređaj za uzbunjivanjeUz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje. Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja. Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radnim uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:Upozorenje, sistem za gašenje požara!Smesta napustiti ovaj prostor kada je…(opis)uzbunjivanje aktivirano! 9.3.1.40.2.7 Tankovi pod pritiskom, fitinzi i ceviTankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 500C.Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena. 9.3.1.40.2.8 Količina agensa za gašenjeAko je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način. 9.3.1.40.2.9 Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacijaMontažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.Sistem pregleda stručno lice:pre njegovog uvođenja u upotrebu;svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;nakon svake prepravke ili popravke;na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.1.40.2Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:spoljašnji pregled celokupnog sistema;pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržajapregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;pregled uređaja za uzbunjivanje.Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavljenih sistema za gašenje požara. 9.3.1.40.2.10 Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.1.40.2.1 do 9.3.1.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora; vrata takvih prostora ili ormana moraju se otvarati ka spoljašnjosti; ona moraju imati bravu i postavljen simbol „Upozorenje:opasnost“, visine minimum 5 sm, i u istoj boji i veličini znak „CO2“;ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja; ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima na motorima ekstraktora, koji moraju biti potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;tankovi sa ugljen-dioksidom pune se najviše do nivoa od 0.75kg agensa po jednom litru njihove zapremine, tako da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56m3 prostora;koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora. Ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. Mora se obezbediti mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila moraju biti dve različite radnje;odgovarajući vremenski interval naveden u 9.3.1.40.2.6(b) ne sme biti kraći od 20 sekundi. Podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebnom pouzdanom instalacijom. 9.3.1.40.2.11 Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.1.40.2.1 do 9.3.1.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste HFC-227ea moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, koji mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;tankovi se sa heptafluoropropanom pune najviše do nivoa od 1.15kg agensa po jednom litru njihove zapremine, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374m3 prostora po dekompresiji;koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi mora biti tolika da agens zauzme minimum 8% bruto zapremine tog prostora a mora se osloboditi u roku od 10 sekundi;na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa;nakon pražnjenje, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme biti takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;nijedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme biti izrađen od aluminijuma; 9.3.1.40.2.12 Sistem za gašenje požara na bazi IG-541 smešePored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.1.40.2.1 do 9.3.1.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste IG-541 moraju se prilagoditi sledećim odredbama:u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, koji mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;pritisak punjenja tankova ne sme preći 200 bara pri temperaturi od +150C;koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru ne sme biti manja od 44% i veća od 50% bruto zapremine tog prostora, i mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. 9.3.1.40.2.13 Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštituU cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.1.40.3 U tovarnom prostoru se moraju nalaziti dvohvatni aparati za gašenje požara u smislu stava 8.1.4. 9.3.1.40.4 Količina prikladnog agensa za gašenje požara u trajno postavljenom sistemu za gašenje požara mora biti dovoljna za suzbijanje požara. 9.3.1.41 Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom 9.3.1.41.1 Ispusti dimnjaka moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora, napravljeni da se spreči svako iskakanje varnica ili prodor vode. 9.3.1.41.2 Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju trošiti tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva.Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C.Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u stambenim prostorijama. 9.3.1.41.3 Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje. 9.3.1.42-9.3.1.49 ( Rezervisano ) 9.3.1.50 Dokumentacija o električnim instalacijama 9.3.1.50.1 Osim dokumentacije koja se zahteva u skladu sa Uredbama u smislu stava 1.1.4.6, na brodu se moraju nalaziti sledeća dokumenta:crtež sa naznačenim granicama tovarnog prostora i položajem u njemu instalirane električne opreme;spisak električne opreme u smislu stava (a), koji obuhvata sledeće pojedinosti: naziv mašine ili uređaja, poziciju, vrstu mehaničke zaštite, vrstu protiveksplozijske zaštite, ispitni organ i broj odobrenja;spisak ili opšti plan u kojem se naznačava električna oprema van tovarnog prostora na kojoj se sme raditi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova. Sva preostala elektična oprema obeležava se crvenom bojom. Pogledati stavove 9.3.1.52.3 i 9.3.1.52.4. 9.3.1.50.2 Na dokumentima nabrojanim u prethodnom stavu mora se nalaziti pečat nadležnih organa koji izdaju sertifikat o odobrenju. 9.3.1.51 Električne instalacije 9.3.1.51.1 Dozvoljava se instalacija isključivo distributivnih sistema bez povratnog priključka ka trupu.Ova odredba ne primenjuje se na:električnu anti-korozivnu zaštitu od spoljnih struja;posebne ograničene delove instalacija postavljenih van tovarnog prostora (npr. priključke startera dizel-motora);uređaj za ispitivanje izolacije u smislu stava 9.3.1.51.2 koji sledi. 9.3.1.51.2 U svaku izolovanu distributivnu mrežu postavlja se automatski uređaj sa vizuelnim i zvučnim uzbunjivanjem, kojim se proverava stanje izolacije. 9.3.1.51.3 Prilikom izbora električne opreme koju treba koristiti u eksplozijski ugroženim zonama, u obzir se uzimaju eksplozijska grupa i temperaturni razred, dodeljeni supstanci koja se transportuje u kolonama (15) i (16) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.1.52 Vrsta i mesto ugradnje električne opreme 9.3.1.52.1 Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar teretnih tankova i utovarnih i istovarnih cevi (uporedivo sa zonom 0): merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje u protiveksplozivnoj izradi „povišena sigurnost“ (EEx (ia)).Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar pregradaka, prostora u duploj oplati i dvodnu, ili skladišnih prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);hermetički zatvoreni sonarni uređaji čiji se kablovi, sve do glavne palube, vode kroz čelične cevi debelih zidova na čijim spojevima nema propuštanja gasova iz okoline;kablovi za aktivnu katodnu zaštitu spoljne oplate broda koji se sprovode kroz čelične cevi nalik onima za kablove sonarnih uređaja.Samo se sledeća oprema sme instalirati u potpalubnim radnim prostorima unutar tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);pogonski motori ključne opreme, poput balastnih pumpi npr; motori moraju biti atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1.Ako kontrolni i zaštitni sistemi električne opreme u smislu stavova (a), (b) i (c) nisu sigurnosne izrade, oni se moraju nalaziti van tovarnog prostora.Električna oprema koja se nalazi u tovarnom prostoru na palubi (uporedivo sa zonom 0) mora biti atestirana za bezbednu upotrebu u zoni 1. 9.3.1.52.2 Akumulatori se moraju nalaziti izvan tovarnog prostora. 9.3.1.52.3 Električna oprema koja se koristi u toku operacija utovara, istovara i ispuštanja gasova dok se brod sidri i nalazi se izvan tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 2) mora biti atestirana za upotrebu najmanje u zoni sa ograničenom opasnošću od eksplozije.Ova odredba ne primenjuje se na:instalacije rasvete u stambenim prostorijama, sa izuzetkom prekidača koji se nalaze u blizini ulaza u ove prostorije;radiotelefonske instalacije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;instalacije mobilne ili fiksne telefonije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;električne instalacije u stambenim prostorijama, kormilarnici ili radnom prostoru izvan tovarnog prostora, pod sledećim uslovima:u ovim prostorima instaliran je sistem za ventilaciju koji obezbeđuje nadpritisak od 0.1kPa (0.001 bara) i nijedan prozor ne može se otvoriti; vazdušni usisi sistema za ventilaciju moraju se nalaziti što je moguće dalje, međutim, ne smeju biti na rastojanju manjem od 6.00m od tovarnog prostora i visini manjoj od 2.00m u odnosu na palubu;u prostorima je instaliran sistem za otkrivanje prisustva gasova čiji su senzori postavljeni:na usisnim otvorima sistema za ventilaciju;neposredno uz gornju ivicu praga ulaznih vrata u stambene prostorije i radne prostore;koncentracije gasova mere se neprekidno;kada koncentracija gasa dostigne 20% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, ventilatori se moraju isključiti; u tom slučaju, odnosno kada ne postoji mogućnost održavanja stalnog nadpritiska ili se desi kvar u sistemu za otkrivanje prisustva gasova, električna instalacija koja nije usklađena sa zahtevima iz prethodnog stava (a) mora se isključiti i ove radnje moraju biti momentalne i automatske, mora ih slediti uključenje svetala za slučaj opasnosti u stambenih prostorijama, kormilarnici i radnim prostorima, svetla za slučaj opasnosti moraju biti minimum za zonu sa ograničenom opasnošću od eksplozije, a na isključivanje moraju da ukažu sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u stambenim prostorijama i kormilarnici;sistem za ventilaciju, sistem za otkrivanje prisustva gasova i sredstva za uzbunjivanje koja pripadaju uređaju za isključivanje moraju u potpunosti biti usaglašeni sa zahtevima iz stava (a);automatski uređaj za isključivanje podešava se tako da do automatskog isključenja ne može doći u toku plovidbe. 9.3.1.52.4 Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u 9.3.1.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu. 9.3.1.52.5 Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz 9.3.1.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu. 9.3.1.52.6 Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona. 9.3.1.53.7 Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju. 9.3.1.53 Uzemljenje 9.3.1.53.1 Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda. 9.3.1.53.2 Odredbe iz prethodnog stava 9.3.1.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V. 9.3.1.53.3 Nezavisni teretni tankovi se moraju uzemljiti. 9.3.1.53.4 Za IBC ambalažu načinjene od metala i tank-kontejnere, koji se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja. 9.3.1.54-9.3.1.55 ( Rezervisano ) 9.3.1.56 Električni kablovi 9.3.1.56.1 Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu. 9.3.1.56.2 Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja. 9.3.1.56.3 Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi sigurnosnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima. 9.3.1.56.4 Kablovi za sigurnosnih električna kola koriste se isključivo u sigurnosnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama). 9.3.1.56.5 Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala i rasvete na brodskim stepeništima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN – F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka ne manju od 1.5mm2.Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja. 9.3.1.56.6 Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.1.52.1(b) i (c) prihvata se u pregracima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju. 9.3.1.57-9.3.1.59 ( Rezervisano ) 9.3.1.60 Posebna opremaNa brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora. 9.3.1.61-9.3.1.70 ( Rezervisano ) 9.3.1.71 Dozvola za ukrcavanjeTable sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda. 9.3.1.72-9.3.1.73 ( Rezervisano ) 9.3.1.74 Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom 9.3.1.74.1 Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda. 9.3.1.74.2 Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno. 9.3.1.74.3 U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare. 9.3.1.75 -9.3.1.91 ( Rezervisano ) 9.3.1.92 Izlaz za slučaj opasnostiProstori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani i krmeni pik. 9.3.1.93-9.3.1.99 ( Rezervisano ) 9.3.2 Pravila za gradnju tankera tipa CPravila u stavovima 9.3.2.0 do 9.3.2.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa C. 9.3.2.0 Materijali za gradnju 9.3.2.0.1 Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima. Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata.Unutrašnji parovodi i cevi kroz koje se vrši ispuštanje gasova moraju se zaštititi od erozije. 9.3.2.0.2 Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.2.0.3 koja sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora. 9.3.2.0.3 Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:staze sa rešetkastim gazištem i spoljne merdevine;pokretne komade opreme (upotreba aluminijumskih mernih šipki dozvoljena je, međutim, samo ako one imaju mesingano podnožje ili neku drugu vrstu zaštite kojom se izbegava pojava varničenja);uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;jarbole i sličnu drvenu građu;delove motora;delove električnih instalacija;uređaji za utovar i istovar;poklopce kutija smeštenih na palubi.Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:oblaganje teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva;sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);električne kablove;utovarna i istovarna creva;izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasove u. 9.3.2.0.4 Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u predmete obojene tom bojom. 9.3.2.0.5 Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljava se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi. 9.3.2.1 -9.3.2.7 ( Rezervisano ) 9.3.2.8 Klasifikacija 9.3.2.8.1 Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim teretama koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stavu 1.16.1.2.5). 9.3.2.8.2 Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa pomenutim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda. 9.3.2.8.3 Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.2.52.3(b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu. 9.3.2.9 ( Rezervisano ) 9.3.2.10 Zaštita od prodiranja gasova 9.3.2.10.1 Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene prostorije i radne prostore. 9.3.2.10.2 Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu.Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine minimum 0.50m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu minimum 0.10m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu minimum 0.50m. 9.3.2.10.3 Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna. 9.3.2.10.4 U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube. 9.3.2.11 Tovarni prostori i teretni tankovi 9.3.2.11.1 Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:L x B x H (m3)Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka (m3)do 600600 do 3750preko 3750L x B x H x 0.3180 + (L x B x H – 600) x 0.0635380 U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je: L – ukupna dužina trupa; B – najveća širina trupa; H – najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora.Prilikom projektovanja teretnih tankova u obzir se mora uzeti relativna gustina supstanci koje treba transportovati u njima. Najveća dozvoljena relativna gustina navodi se u sertifikatu o odobrenju.Kada se za brod predviđaju tankovi pod pritiskom, ovi tankovi projektuju se za radni pritisak od 400kPa (4 bara).Kod brodova čija dužina nije veća od 50.00m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 10.00m; i Kod brodova čija je dužina veća od 50.00m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 0.20 L. Ova odredba ne primenjuje se na brodove sa ugrađenim nezavisnim cilindričnim tankovima kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika manji ili jednak od 7. 9.3.2.11.2 U tovarnom prostoru (sa izuzetkom pregradaka) brod se projektuje kao brod sa neprekinutom palubom i duplom oplatom, sa prostorima u duploj oplati i dvodnom, ali bez kovčega. Teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa i rashlađivani teretni tankovi smeju se instalirati samo u skladišnom prostoru koji je ograđen duplom oplatom i dvodnom u skladu sa stavom 9.3.2.11.7. Teretni tankovi ne smeju se prostirati izvan palube.Teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.Kapacitet usisnog okna ograničava se na maksimum 0.10m3.Zabranjuje se konstrukcija u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskih bokova sa nosiocima čvrstoće uzdužnih zidova teretnih tankova ili bi ih podupirali, kao i ona u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskog dna sa dnom teretnih tankova. 9.3.2.11.3 Teretni tankovi odvajaju se od stambenih prostorija, mašinskog prostora i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju, ili od krajeva broda ako takve stambene prostorije, mašinski ili radni prostor ne postoje, pregracima širine minimum 0.60m. U slučaju da su teretni tankovi instalirani u brodsko skladište, između takvih tankova i ivičnih pregrada koje odvajaju skladišni prostor od ostatka broda mora se predvideti prostor širine minimum 0.50m. U ovom slučaju, izolovana ivična pregrada koja zadovoljava definiciju Klase „A-60“ prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74 smatra se ekvivalentom pregratka. U slučaju tankova pod pritiskom, rastojanje od 0.50m sme se smanjiti na 0.20m.Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj. 9.3.2.11.4 Pregrade koje oivičavaju teretne tankove, pregraci i skladišni prostori moraju biti vodonepropusni. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.Kroz pregradu između mašinskog prostora i pregratka ili radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.2.17.5. Kroz pregradu između teretnog tanka i teretne pumpne stanice u potpalublju smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.2.17.6. Kroz pregrade između teretnih tankova smeju se načiniti prolazi pod pretpostavkom da se istovarne cevi pripajaju na tank kojem pripadaju preko sigurnosnog uređaja za zatvaranje. 9.3.2.11.5 Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.2.32. 9.3.2.11.6 Pregradak, središnji deo pregratka ili neki drugi potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegove ivične pregrade vertikalno pružaju do dna. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube. Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedene stavke (a). Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.2.17.6. 9.3.2.11.7 U slučaju tankera sa dvostrukom oplatom kod kojih se teretni tankovi izvode oblikovanjem same brodske konstrukcije tj. njihovim integrisanjem u samu konstrukciju, razmak između brodskog bočnog zida i podužne pregrade teretnog tanka ne sme biti manji od 1.00m. Međutim, dozvoljava se spuštanje ovog rastojanja na 0.80m pod pretpostavkom da se, u poređenju sa zahtevanim dimenzijama prema pravilima za gradnju priznatog klasifikacionog društva, načine sledeća ojačanja:25%-no povećanje debljine palubne proveze;15%-no povećanje debljine bočne oplate;raspored konstrukcionih elemenata na brodskim bokovima prema pravilima uzdužnog sistema gradnje brodskog trupa, gde dubina uzdužnjaka ne sme biti manja od 0.15m i oni moraju imati porub sa površinom poprečnog preseka od najmanje 7.0sm2.proveza ili uzdužni sistem rebara mora se ojačati okvirnim rebrima koja, poput nosača dna sa otvorima za olakšanje, moraju biti na međusobnim rastojanjima ne većim od 1.80m. Ova rastojanja smeju se povećati ukoliko su uzdužnjaci ojačani na odgovarajući način.Kada se brod gradi prema pravilima poprečnog sistema gradnje brodskog trupa, umesto uređenja u smislu stava (c) predviđa se sistem uzdužnih proveza, pri čemu rastojanje između njih ne sme biti veće od 0.80m, dok njihova širina ne sme biti manja od 0.15m, pod pretpostavkom da su sve proveze u potpunosti zavarene za rebra. Površina poprečnog preseka njihovog poruba ne sme biti manja od 7.0sm2, kao što je prethodno navedeno pod stavom (c). U slučaju da na spoju proveze sa rebrima na njoj postoje izrezi, dubina ulaska proveze u okvir mora se uvećati za dubinu izreza.Srednja dubina dvodna ne sme biti manja od 0.70m, dok pojedinačne dubine, međutim, nikada ne smeju biti manje od 0.60m.Dubina ispod usisnog okna sme se spustiti na 0.50m. 9.3.2.11.8 Kada se brod gradi sa teretnim tankovima postavljenim u skladišnom prostoru ili sa rashlađivanim teretnim tankovima, razmak unutar duplih zidova skladišnog prostora ne sme biti manji od 0.80m, a dubina dvodna ne sme biti manja od 0.60m. 9.3.2.11.9 U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. 9.3.2.11.10 Pregraci, prostori u duploj oplati, dvodna, teretni tankovi, skladišni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu čiji se ni jedan zid ne graniči sa teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora ne sme biti ispod 0.36m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina između ojačanja ne sme biti manja od 0.50m. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m. Teretni tankovi mogu imati kružne otvore prečnika ne manjeg od 0.68m. 9.3.2.12 Ventilacija 9.3.2.12.1 Svaki od skladišnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom. 9.3.2.12.2 Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, u skladišnim prostorima i pregratcima. 9.3.2.12.3 Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora. Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu, na rastojanju minimum 2.00m od otvora teretnih tankova, odnosno minimum 6.00m od ispusta sigurnosnih ventila.Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni. 9.3.2.12.4 Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora. 9.3.2.12.5 Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru moraju biti izrađeni da ne oslobađaju varnica prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta. 9.3.2.12.6 Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora.Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora. 9.3.2.12.7 Prigušnice plamena propisane u stavovima 9.3.2.20.4, 9.3.2.22.4, 9.3.2.22.5 i 9.3.2.26.4 moraju posedovati tipski sertifikat koji u tu svrhu izdaju nadležni organi. 9.3.2.13 Stabilitet (uopšteno) 9.3.2.13.1 Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabiliteta je obaveza i ovaj dokaz se zahteva kako za neoštećene brodove, tako i za one u oštećenom stanju. 9.3.2.13.2 Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza. 9.3.2.13.3 Dokaz o dovoljnog stabilitet sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.Sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti. 9.3.2.14 Stabilitet (u neoštećenom stanju) 9.3.2.14.1 Zahteva se puno poštovanje uslova za stabilitet u neoštećenom stanju koji proizilaze iz proračuna stabiliteta u oštećenom stanju. 9.3.2.14.2 U slučaju brodova sa teretnim tankovima širine veće od 0.70V, sačinjava se dokaz da su zadovoljeni sledećih zahtevi u vezi sa stabilitetom:Od ulaska krive kraka i momenta stabiliteta u opseg pozitivnih vrednosti pa sve do momenta uranjanja prvog vodopropusnog otvora, veličina kraka momenta stabiliteta (GZ), koja se očitava na ordinati, ne sme biti manja od 0.10m;Površina oblasti ispod pozitivnog dela krive kraka i momenta stabilitet do potapanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27º, ne sme biti manja od 0.024 m·rad;Visina metacentra (GM) ne sme biti manja od 0.10m.Zahteva se da svi prethodni uslovi budu ispunjeni, pri čemu treba imati na umu uticaj svih slobodnih površi tečnosti u tankovima u toku svake od faza utovara i istovara. 9.3.2.14.3 Na brod se primenjuju najoštriji zahtevi iz stavova 9.3.2.14.1 i 9.3.2.14.2. 9.3.2.15 Stabilitet (u oštećenom stanju) 9.3.2.15.1 U obzir se moraju uzeti sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:Obim bočnog oštećenja je sledeći: podužno: najmanje 0.10L, ali minimum 5.00m; poprečno: 0.79m; vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenja.Obim oštećenja dna je sledeći: podužno: najmanje 0.10L, ali minimum 5.00m; poprečno: 3.00m; vertikalno: od osnovne linije 0.59m naviše, uz izuzetak kartera.Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu. Primenjuju se sledeće odredbe:u slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;u opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%; U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti. Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:mašinski prostori: 85%;stambene prostorije: 95%;dvodna, tankovi za gorivo, balastni tankovi itd. u zavisnosti od toga da li se, prema njihovoj predviđenoj nameni, pretpostavlja da su puni ili prazni kada brod pluta: 0% ili 95% Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene. 9.3.2.15.2 U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 120. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.Pozitivni deo krive kraka i momenta momenta stabilitet po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je veći od ili bar jednak sa 0.05m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabilitet veća od ili bar jednaka sa 0.0065m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27º. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima. [pic] 9.3.2.15.3 Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi. 9.3.2.15.4 U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet. 9.3.2.16 Mašinski prostori 9.3.2.16.1 Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.2.16.2 Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru. 9.3.2.17 Stambeno nadgrađe i radni prostori 9.3.2.17.1 Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00m smeju biti nagnuti ka napred. 9.3.2.17.2 Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru. 9.3.2.17.3 Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.2.17.4 Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne smeju se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija. 9.3.2.17.5 Pogonske osovine kaljužnih ili pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.2.11.6.Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.I pored stava 9.3.2.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora. U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove. 9.3.2.17.6 Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice sistema za utovar i istovar, osim:u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;u slučaju da “A-60” pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.2.17.5(a);u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na najmanjem rastojanju od 6.00m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora;u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;u slučaju da su na sve utovarne i istovarne cevi, kao i na cevi sistema za isušivanje tankova, na usisnoj strani pumpe, neposredno uz pregradu u pumpnoj stanici, postavljeni uređaji za zatvaranje. Sve potrebno upravljanje regulacionim i kontrolnim uređajima, uključivanje pumpi i regulacija protoka tečnosti vrše se sa palube;u slučaju da je kaljuža pumpne stanice opremljena uređajem za merenje nivoa ispunjenosti koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici pri svakoj akumulaciji tečnosti u njoj;u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti. Senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube.Merenje mora biti neprekidno. Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.2.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času. 9.3.2.17.7 Na ulazu u pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicuproveriti da li postoji prisustvo gasovai ima li dovoljno kiseonika.Ne otvarati vrata i ulazne otvorebez dozvole zapovednika.Smesta se udaljiti u slučaju uzbune. 9.3.2.18 Postrojenje za inertizacijuU slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji se treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa. Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta. Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisustvo ispravne atmosfere u njima.Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti. 9.3.2.19 ( Rezervisano ) 9.3.2.20 Uređenje pregradaka 9.3.2.20.1 Pregracima ili njihovim odeljenjima preostalim po uređenju radnog prostora u skladu sa stavom 9.3.2.11.6, pristupa se kroz pristupno grotlo. Ako je, međutim, pregradak povezan sa nekim prostorom u duploj oplati, dovoljno je da mu se može pristupiti iz tog prostora. Poslednja rečenica stava 9.3.2.10.3 ostaje u važnosti za otvore kroz koje se pristupa prostoru u duploj oplati na palubi. U tom slučaju radi se priprema za potencijalni nadzor pregratka sa namerom da se sa palube može saznati da li je on prazan ili ne. 9.3.2.20.2 Mora se predvideti mogućnost punjenja, odnosno pražnjenja pregradaka upumpavanjem, odnosno ispumpavanjem vode. Punjenje ne sme trajati duže od 30 minuta. Ovi zahtevi ne primenjuju se kada je pregrada između mašinskog prostora i pregratka zaštićena od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, ili kada je pregradak uređen kao radni prostor. U pregracima se ne smeju montirati ulazni ventili. 9.3.2.20.3 Ne sme postojati nijedna trajno pričvršćena cev kojom bi pregradak bio povezan sa ostalim cevnim sistemima na brodu izvan tovarnog prostora. 9.3.2.20.4 Na ventilacione otvore pregradaka montiraju se prigušnice plamena sposobne da izdrže deflagraciju. 9.3.2.21 Sigurnosne i kontrolne instalacije 9.3.2.21.1 Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:oznaka unutar tanka za ukazivanje na nivo tečnosti koji odgovara njegovom 95%-nom ispunjenju;merač nivoa;uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 90%-nom ispunjenju tanka;senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;instrument za merenje pritiska parne faze unutar tanka;instrument za merenje temperature tereta, ako se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva grejna instalacija, ili ako je u koloni (20) naznačena najveća dozvoljena temperatura;zatvoreni ili delimično zatvoreni priključak za uređaj za uzorkovanje i/ili najmanje jedan otvor za uzorkovanje kako se zahteva u koloni (13) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.2.21.2 Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se greška ne veća od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor. 9.3.2.21.3 Merni kruga merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.2.21.4 Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavistan od merača nivoa. 9.3.2.21.5 Senzor visokog nivoa u smislu prethodnog stava 9.3.2.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara. Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za rapoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda. Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje.Senzor visokog nivoa mora biti nezavistan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna samosigurna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju. Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda. 9.3.2.21.6 Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa. Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude u sigurnosnoj izradi. 9.3.2.21.7 Kada pritisak ili temperatura premaši postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska gasne faze u teretnom tanku, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu prethodnog stava 9.3.2.21.5, momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko.Instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska mora aktivirati sredstva za uzbunjivanje najkasnije kada se nadpritisak izjednači sa vrednošću koja je 1.15 puta veća od vrednosti nadpritiska pri kojoj se otvara sigurnosni uređaj za rasterećenje, ili kada se potpritisak izjednači sa projektovanim potpritiskom konstrukcije, uz uslov da to ne bude ispod 5kPa. Najveća dozvoljena temperatura naznačena je u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2. Senzori za uzbunjivanje koji se spominju u ovom stavu smeju se priključiti na senzorski uređaj za uzbunjivanje.Kada se to propiše u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2, instrument za merenje pritiska gasne faze mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici kada nadpritisak, u toku plovidbe, premaši vrednost od 40kPa. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti. 9.3.2.21.8 U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaj za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.2.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature tereta.U kontrolnom centru se mora osigurati zadovoljavajuću nadzor tovarnog prostora. 9.3.2.21.9 Brod se mora opremiti sigurnosnom instalacijom za prekid operacije utovara i/ili istovara koja će obezbediti zatvaranje fleksibilnih vodova od broda ka obali u kojima su montirani brzoreagujući blokadni ventili, pomoću prekidača koji upravljaju stanjem tih ventila. Po jedan ovakav prekidač postavlja se na dva mesta na brodu (na krmenom i pramčanom delu).Ova odredba primenjuje se jedino kada je propisana u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2.Električna kola sistema za prekid operacije utovara i/ili istovara projektuju se u skladu sa principom mirne struje. 9.3.2.22 Otvori teretnih tankova 9.3.2.22.1 Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10m2 i otvori sigurnosnih uređaja za zaštitu od nadpritiska moraju se nalaziti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. 9.3.2.22.2 Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.2.23.1. 9.3.2.22.3 Poklopci koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje. 9.3.2.22.4 Na svaki od teretnih tankova ili grupu teretnih tankova povezanih na zajednički parovod moraju se postaviti: sigurnosni uređaji za sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka. U slučaju da se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, uz vakuumski sigurnosni ventil montira se prigušnica plamena sposobna da izdrži deflagraciju, a uz sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska montira se brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju. Gasovi se ispuštaju naviše. Na vakuumskom sigurnosnom ventilu i brzoreagujućem sigurnosnom ventilu moraju se trajno naznačiti vrednosti pritisaka na kojima oni reaguju.priključak preko kojeg se na obalu vraćaju gasovi oslobođeni u toku operacije utovara;uređaj za bezbednu dekompresiju teretnih tankova koji se sastoji najmanje od jedne vatrostalne prigušnice plamena i jednog blokadnog ventila na kojem se jasno može razaznati da li je u otvorenom ili zatvorenom položaju. Ispusti brzoreagujućih sigurnosnih ventila moraju se nalaziti na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu i na rastojanju ne manjem od 6.00m od stambenih prostorija i radnog prostora smeštenog van tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast. Brzoreagujući sigurnosni ventili podešavaju se na takav način da u toku transporta ne mogu proreagovati i ispustiti gas sve dok je pritisak u teretnim tankovima manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska. 9.3.2.22.5 Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se prigušnica plamena sa nepokretnim ili opružnim pakovanjem, sposobna da izdrži detonaciju. Oprema se može sastojati od:prigušnice plamena sa montiranim napokretnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju;prigušnice plamena sa montiranim opružnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju;prigušnice plamena sa napokretnim pakovanjem;prigušnice plamena sa nepokretnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.2.21.7;prigušnice plamena sa opružnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.2.21.7.Prisustvo prigušnice plamena na pojedinačnim teretnim tankovima nije neophodno kada na palubi u tovarnom prostoru postoji trajno montirana protiv-požarna instalacija, koja se može aktivirati sa palube i iz kormilarnice.U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja; iliSve dok se u koloni (17) tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se vakuumski, odnosno sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju, odnosno detonaciju.U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja; iliSve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, u slučaju kada do svakog od teretnih tankova vodi nezavisni parovod, na svaki od tih parovod montira se nadpritisni/vakuumski sigurnosni ventil nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil nadograđen plamenom prigušnicom sposobnom da izdrži izlaganje postojanom gorenju. U ovom slučaju dozvoljeno je istovremeno transportovati nekoliko različitih supstanci; iliSve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom postavlja se uređaj za zatvaranje sposoban da izdrži detonaciju, u slučaju da su na svakom teretnom tanku montirani vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja; 9.3.2.23 Ispitivanje pritiska 9.3.2.23.1 Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, teretni tankovi, tankovi za višak tereta, pregraci i utovarne i istovarne cevi podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.U slučaju da unutar teretnih tankova postoji sistem za grejanje, grejni namotaji podvrgavaju se prijemnim testovima pre početka njihovog korišćenja, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima. 9.3.2.23.2 Ispitni pritisci teretnih i tankova za višak tereta ne smeju biti manji od vrednosti koje su 1.3 puta veće od njihovih projektovanih pritisaka. Ispitni pritisci pregradaka i otvorenih teretnih tankova ne smeju biti manji od 10kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta. 9.3.2.23.3 Ispitni pritisak utovarnih i istovarnih cevi ne sme biti manji od 1000 EPA (10 bara) gledano na skali mernog instrumenta. 9.3.2.23.4 Najduži vremenski razmak između periodičnih testova ne sme biti duži od 11 godina. 9.3.2.23.5 Postupak za izvođenje pneumo-testova mora biti usaglašena sa odredbama koje su utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo. 9.3.2.24 ( Rezervisano) 9.3.2.25 Pumpe i cevni sistem 9.3.2.25.1 Pumpe, kompresori i pomoćne utovarne i istovarne cevi moraju se nalaziti u tovarnom prostoru. Za teretne pumpe mora se predvideti mogućnost isključivanja i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti. Teretne pumpe postavljene na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora. 9.3.2.25.2 Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i teretnih pumpnih stanica.Utovarne i istovarne cevi postavljaju se na takav način da, po završetku operacije utovara ili istovara, u njima preostala tečnost može bezbedno da se ukloni oticanjem bilo u brodske teretne tankove, bilo u obalske tankove. Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.Utovarne i istovarne cevi sa palube moraju se, sa izuzetkom obalskih priključaka, nalaziti na rastojanju od spoljne brodske oplate koje je najmanje jednako četvrtini širine broda;Obalski priključci moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi. Svaki obalski priključak utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara oprema se uređajem za pražnjenje preostalog tereta, opisanim u stavu 8.6.4.1.Brod se oprema sistemom za isušivanje tankova.Za prirubnice i zaptivače moraju se predvideti sredstva za zaštitu od prskanja. 9.3.2.25.3 Rastojanja u smislu stavova 9.3.2.25.1 i 9.3.2.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.3.2.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata. Na vratima se ističe sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.2.25.4 Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda.Utovarne cevi moraju se pružati do dna teretnih tankova. 9.3.2.25.5 Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju. 9.3.2.25.6 Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja. 9.3.2.25.7 Najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak naznačavaju se na svakoj instalaciji. Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.2.25.8 Kada se utovarne ili istovarne cevi koriste prilikom punjenja teretnih tankova vodom za pranje ili vodenim balastom, usisi cevi moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.Pumpe sistema za pranje tankova i njihovi priključci smeju se nalaziti izvan tovarnog prostora pod pretpostavkom da je deo sistema putem kojeg se vrši pražnjenje uređen na takav način da nikakav usis vode kroz njega nije moguć. Za sprečavanje isticanja gasova iz teretnog prostora kroz sistem za pranje tankova predviđa se jedan opružni nepovratni ventil.Na spoju između usisne cevi za vodu i utovarne cevi montira se jedan nepovratni ventil. 9.3.2.25.9 Izračunavanje vrednosti dozvoljenih protoka prilikom operacija utovara i istovara je obaveza. Proračuni u vezi sa najvećim dozvoljenim protocima prilikom utovara i istovara za svaki teretni tank ili svaku grupu teretnih tankova uzimaju u obzir projekat sistema za ventilaciju. U ovim proračunima mora se uzeti u obzir činjenica da će, u slučaju nepredviđenog prekida kompenzacionog ili povratnog gasnog cevovoda obalskog postrojenja, sigurnosni uređaji teretnih tankova sprečiti da pritisak u tankovima premaši sledeće vrednosti:nadpritisak: 115% pritiska na kojem se otvara brzoreagujući sigurnosni ventilpotpritisak: ne iznad projektovanog potpritiska konstrukcije, pod uslovom da ne prelazi 5kPa (0.05 bara)Glavni faktori koje treba razmotriti su sledeći:Dimenzije sistema za ventilaciju teretnih tankova;Formiranje gasova u toku operacije utovara: najveću vrednost protoka prilikom utovara treba množiti faktorom ne manjim od 1.25;Gustina parne smeše tereta, čija se zapremina sastoji od 50% pare i 50% vazduha;Gubitak pritiska duž ventilacionih cevi, na ventilima i fitinzima. U obzir će se uzeti pretpostavka da postoji 30%-no začepljenje sita prigušnice plamena;Pritisak pri kojem kroz sigurnosne ventile postoji najveći moguć protok.Najveći dozvoljeni pritisci prilikom operacija utovara i istovara navode se u brodskim uputstvima za svaki teretni tank ili grupu teretnih tankova. 9.3.2.25.10 Sistem za isušivanje tankova podvrgava se prijemnim testovima pre nego što počne da se koristi ili nakon toga ako se na njemu izvrši bilo kakva prerada, pri čemu se kao ispitno sredstvo koristi voda. Test i određivanje preostalih količina ispitnog sredstva izvode se u skladu sa zahtevima iz stava 8.6.4.2. U ovom testu, preostale količine ne smeju biti veće od sledećih vrednosti:5 litara za svaki teretni tank;15 litara za svaki cevni sistem.Preostale količine koje se dobiju tokom testa, unose se u sertifikat iz stava 8.6.4.3. 9.3.2.25.11 Ako se brodom istovremeno transportuje nekoliko opasnih supstanci koje u uzajamnoj reakciji mogu stvoriti opasne produkte, za svaku od supstanci instalira se zasebna pumpa sa pripadajućim utovarnim i istovarnim cevima. Cevovod kroz koji protiče supstanca ne sme prolaziti kroz teretni tank sa drugom supstancom tamo gde su obe podložne uzajamnoj reakciji i stvaranju opasnih produkata. 9.3.2.26 Tankovi za višak tereta i tankovi za otpadne vode 9.3.2.26.1 Za brod se predviđa najmanje jedan tank za višak tereta i najmanje jedan tank za otpadne vode koje su neprikladne za ispumpavanje. Ovi tankovi moraju se nalaziti isključivo u tovarnom prostoru. Umesto trajno pričvršćenih tankova za višak tereta smeju se koristiti srednji kontejneri za transport rasutog tereta, tank-kontejneri ili prenosivi tankovi u skladu sa stavom 7.2.4.1. U toku punjenja srednjih kontejnera za transport rasutog tereta, tank-kontejnera, ili prenosivih tankova, ispod priključaka kroz koje sa ono vrši postavljaju se sredstva za prikupljanje iscurelog sadržaja. 9.3.2.26.2 Tankovi za otpadne vode moraju biti otporni na vatru i mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja pomoću zaklopaca (npr. doboši koji se zatvaraju polužnim prstenastim kapcima). Takvi tankovi se moraju obeležiti i oni moraju biti laki za rukovanje. 9.3.2.26.3 Najveća dozvoljena zapremina tanka za višak tereta je 30 m3. 9.3.2.26.4 Tankovi za višak tereta opremaju se:sigurnosnim ventilima za ispuštanje pritiska i vakuumskim sigurnosnim ventilima.Brzoreagujući sigurnosni ventil podešava se na takav način da ne može doći do njegovog otvaranja u toku transporta tereta. Ovaj uslov ispunjen je kada vrednost pritiska pri kojoj se ventil otvara zadovoljava uslove koji se zahtevaju u koloni (10) Tabele C iz Poglavlja 3.2;Kada se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, vakuumski sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži deflagraciju, dok brzoreagujući sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.pokazivačem nivoa;cevnim i crevnim priključcima sa montiranim uređajima za zatvaranje;IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne namenjeni prikupljanju viška tereta, ostataka tereta ili otpadnih voda opremaju se:priključkom koji omogućava bezbedno odvođenje gasova oslobođenih u toku punjenja;sredstvom koje obezbeđuje uvid u stepen ispunjenosti;cevnim i crevnim priključcima sa montiranimuređajima za zatvaranje;Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne i prenosive cisterne priključuju se na parovod teretnih tankova i ostaju na njemu samo u toku vremenskog intervala koji je potreban da bi se napunili u skladu sa stavom 7.2.4.15.2. Tankovi za višak tereta, IBC, tank-kontejneri i prenosivi tankovi moraju se nalaziti na rastojanju od brodskog trupa koje je jednakom najmanje četvrtini širine broda. 9.3.2.27 ( Rezervisano) 9.3.2.28 Sistem za vodeno orošavanjeKada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu osiguravanja taloženja gasova oslobođenih za vreme operacije utovara i rashlađivanja gornjih površi teretnih tankova prskanjem njihove cele površine vodom, da bi se tako, na bezbedan način, izbeglo aktiviranje brzoreagujućeg sigurnosnog ventila na pritisku od 50 kPa.U sistemu za taloženje gasova mora se predvideti uređaj za priključivanje na napojnu obalsku instalaciju.Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se orošavanjem pokrije cela paluba tovarnog prostora i da se oslobođeni gasovi bezbedno talože. Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada. 9.3.2.29. -9.3.2.30 ( Rezervisano ) 9.3.2.31 Motori 9.3.2.31.1 Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C. 9.3.2.31.2 Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.2.31.3 Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja. 9.3.2.31.4 Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.2.52.3(b). 9.3.2.31.5 Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 200C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 400C. 9.3.2.32 Tankovi za gorivo 9.3.2.32.1 U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori, svako dvodno ovog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60m. Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru. 9.3.2.32.2 Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati preko 0.5m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima. 9.3.2.33 ( Rezervisano ) 9.3.2.34 Izduvne cevi 9.3.2.34.1 Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora. 9.3.2.34.2 Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica. 9.3.2.35 Ispumpavanje kaljuže i balastna rešenja 9.3.2.35.1 Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.Ova odredba ne primenjuje se na:prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;pregratke, skladišne prostore i dvodna gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora. 9.3.2.35.2 U slučaju da se dvodno koristi kao tank ze tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže. 9.3.2.35.3 U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti se unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova. 9.3.2.35.4 Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice. 9.3.2.36 -9.3.2.39 ( Rezervisano ) 9.3.2.40 Sistem za gašenje požara 9.3.2.40.1 Postavljanje sistem za gašenje požara na brod je obaveza. Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:Sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;Za sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube. Moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika ne manjeg od 12mm. Mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant.Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;Najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda. 9.3.2.40.2 Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove: 9.3.2.40.2.1 Agensi za gašenjeZa protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:CO2 (ugljen-dioksid);HFC 227 ea (heptafluoropropan);IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.2.40.2.2 Ventilacija, izvlačenje vazduhaVazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani potisnik koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru. Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva. Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor. Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka.Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje. 9.3.2.40.2.3 Protiv-požarni sistem za uzbunjivanjeNadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi. 9.3.2.40.2.4 Cevni sistemAgens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije. Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje. 9.3.2.40.2.5 Uređaj za aktiviranjeNe dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999.Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, na zaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica ne kraćih od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:Sistem za gašenje požaraAko je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema. Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, ona na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:aktiviranjem sistema za gašenje požara;potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara.U uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh. 9.3.2.40.2.6 Uređaj za uzbunjivanjeUz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje. Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja. Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radni uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:Upozorenje, sistem za gašenje požara!Smesta napustiti ovaj prostor kada je…(opis)uzbunjivanje aktivirano! 9.3.2.40.2.7 Tankovi pod pritiskom, fitinzi i ceviTankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 500C.Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena. 9.3.2.40.2.8 Količina agensa za gašenjeAko je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način. 9.3.2.40.2.9 Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacijaMontažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.Sistem pregleda stručno lice:pre njegovog uvođenja u upotrebu;svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;nakon svake prepravke ili popravke;na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.2.40.2Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:spoljašnji pregled celokupnog sistema;pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržaja;pregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;pregled uređaja za uzbunjivanje.Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavnjenih sistema za gašenje požara. 9.3.2.40.2.10 Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:Tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora. Vrata takvih prostora ili ormana moraju se otvarati ka spoljašnjosti; ona moraju imati bravu i postavljen simbol „Upozorenje:opasnost“, visine ne manje od 5 sm, i u istoj boji i veličini znak „CO2“;Ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja. Ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima na motorima ekstraktora, koji moraju biti potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;Tankovi sa ugljen-dioksidom pune se najviše do nivoa od 0.75kg agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56m3 prostora;Koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora. Ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. Mora se obezbediti mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;Otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila moraju biti dve različite radnje;Odgovarajući vremenski interval koji se spominje u stavu 9.3.2.40.2.6(b) ne sme biti kraći od 20 sekundi. Podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebnom pouzdanom instalacijom. 9.3.2.40.2.11 Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste HFC-227ea moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;tankovi sa heptafluoropropanom pune se najviše do nivoa od 1.15kg agensa po jednom litru njihove zapremine, uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374m3 prostora;koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 10 sekundi;na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa;nakon pražnjenje, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme biti takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;nijedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme biti izrađen od aluminijuma; 9.3.2.40.2.12 Sistem za gašenje požara na bazi IG-541 smešepored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste IG-541 moraju se prilagoditi sledećim odredbama:U slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;Na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;Na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;Pritisak punjenja tankova ne sme preći 200 bara pri temperaturi od +150C;Koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru ne sme biti manja od 44% i veća od 50% bruto zapremine tog prostora. Ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. 9.3.2.40.2.13 Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštituU cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.2.40.3 U tovarnom prostoru se moraju nalaziti dvohvatni aparati za gašenje požara u smislu stava 8.1.4. 9.3.2.40.4 Količina prikladnog agensa za gašenje požara u trajno postavljenom sistemu za gašenje požara mora biti dovoljna za suzbijanje požara. 9.3.2.41 Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom 9.3.2.41.1 Ispusti dimnjaka moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora, izvedeni tako da se spreči svako iskakanje varnica ili prodor vode. 9.3.2.41.2 Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju trošiti tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva.Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C.Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u stambenim prostorijama. 9.3.2.41.3 Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje. 9.3.2.42 Sistem za grejanje tereta 9.3.2.42.1 Kotlovi koji se koriste za grejanje tereta moraju trošiti tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C. Oni se postavljaju ili u mašinski prostor, ili u neki drugi zaseban prostor u potpalublju izvan tovarnog prostora, kojem se pristupa sa palube ili iz mašinskog prostora. 9.3.2.42.2 Sistem za grejanje tereta projektuje se tako da u slučaju isticanja tereta u grejne namotaje ne može doći do njegovog prodiranja u kotao. Sistem za grejanje tereta sa veštački izvedenim strujanjem vazduha mora imati električno paljenje. 9.3.2.42.3 Sistem za ventilaciju mašinskog prostora projektuje se s obzirom na količinu vazduha koja je potrebna za rad kotla. 9.3.2.42.4 U slučaju da se sistem za grejanje koristi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova, radni prostor u kojem se ovaj sistem nalazi mora u potpunosti biti usklađen sa zahtevima iz stava 9.3.2.52.3(b). Ovaj zahtev ne primenjuje se na ulazne otvore sistema za ventilaciju. Pomenuti ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju od najmanje 2.00m od tovarnog prostora, odnosno najmanje 6.00m od otvora teretnih ili tankova za višak tereta, utovarnih pumpi postavljenih na palubi, otvora brzoreagujućih sigurnosnih ventila, sigurnosnih uređaja za zaštitu od nedozvoljenih nadpritisaka i obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi, i na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu. Zahtevi iz stava 9.3.2.52.3(b) ne primenjuju se pri istovaranju supstanci čija je tačka paljenja najmanje 600C, kada je temperatura proizvoda bar 15K niža pri temperaturi jednakoj tački paljenja. 9.3.2.43-9.3.2.49 ( Rezervisano ) 9.3.2.50 Dokumentacija o električnim instalacijama 9.3.2.50.1 Osim dokumentacije koja se zahteva u skladu sa Uredbama u smislu stava 1.1.4.6, na brodu se moraju nalaziti sledeća dokumenta:crtež sa naznačenim granicama tovarnog prostora i položajem u njemu instalirane električne opreme;spisak električne opreme u smislu stava (a), koji obuhvata sledeće pojedinosti: naziv mašine ili uređaja, poziciju, vrstu mehaničke zaštite, vrstu protiveksplozijske zaštite, ispitni organ i broj odobrenja;spisak ili opšti plan u kojem se naznačava električna oprema van tovarnog prostora na kojoj se sme raditi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova. Sva preostala elektična oprema obeležava se crvenom bojom. Pogledati stavove 9.3.2.52.3 i 9.3.2.52.4. 9.3.2.50.2 Na dokumentima nabrojanim u prethodnom stavu mora se nalaziti pečat nadležnih organa koji izdaju sertifikat o odobrenju. 9.3.2.51 Električne instalacije 9.3.2.51.1 Dozvoljava se instalacija isključivo distributivnih sistema bez povratnog priključka ka trupu.Ova odredba ne primenjuje se na:električnu anti-korozivnu zaštitu od spoljnih struja;posebne ograničene delove instalacija postavljenih van tovarnog prostora (npr. priključke startera dizel-motora);uređaj za ispitivanje izolacije u smislu stava 9.3.2.51.2 koja sledi. 9.3.2.51.2 U svaku izolovanu distributivnu mrežu postavlja se automatski uređaj sa vizuelnim i zvučnim uzbunjivanjem, kojim se proverava stanje izolacije. 9.3.2.51.3 Prilikom izbora električne opreme koju treba koristiti u eksplozijski ugroženim zonama, u obzir se uzimaju eksplozijska grupa i temperaturni razred, dodeljeni supstanci koja se transportuje u kolonama (15) i (16) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.2.52 Vrsta i mesto ugradnje električne opreme 9.3.2.52.1 Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar teretnih tankova, tankova za višak tereta i utovarnih i istovarnih cevi (uporedivo sa zonom 0): merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje u protiveksplozivnoj izradi „povišena sigurnost“ (EEx (ia)).Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar pregradaka, prostora u duploj oplati i dvodnu, ili skladišnih prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj verziji „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);hermetički zatvoreni sonarni uređaji čiji se kablovi, sve do glavne palube, vode kroz čelične cevi debelih zidova na čijim spojevima nema propuštanja gasova iz okoline;kablovi za aktivnu katodnu zaštitu spoljne oplate broda koji se sprovode kroz čelične cevi nalik onima za kablove sonarnih uređaja.Samo se sledeća oprema sme instalirati u potpalubnim radnim prostorima unutar tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj verziji „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);pogonski motori ključne opreme, poput balastnih pumpi npr; motori moraju biti atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1.Ako kontrolni i zaštitni sistemi električne opreme u smislu stavova (a), (b) i (c) nisu u sigurnosnoj izradi, oni se moraju nalaziti van tovarnog prostora.Električna oprema koja se nalazi u tovarnom prostoru na palubi (uporedivo sa zonom 0) mora biti atestirana za bezbednu upotrebu u zoni 1. 9.3.2.52.2 Akumulatori se moraju nalaziti izvan tovarnog prostora. 9.3.2.52.3 Električna oprema koja se koristi u toku operacija utovara, istovara i ispuštanja gasova dok se brod sidri i nalazi se izvan tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 2) mora biti atestirana za upotrebu najmanje u zoni sa ograničenom opasnošću od eksplozije.Ova odredba ne primenjuje se na:instalacije rasvete u stambenim prostorijama, sa izuzetkom prekidača koji se nalaze u blizini ulaza u ove prostorije;radiotelefonske instalacije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;instalacije mobilne ili fiksne telefonije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;električne instalacije u stambenim prostorijama, kormilarnici ili radnom prostoru izvan tovarnog prostora, pod sledećim uslovima:U ovim prostorima instaliran je sistem za ventilaciju koji obezbeđuje nadpritisak od 0.1kPa (0.001 bara) i nijedan prozor ne može se otvoriti; vazdušni usisi sistema za ventilaciju moraju se nalaziti što je moguće dalje, međutim, ne smeju biti na rastojanju manjem od 6.00m od tovarnog prostora i visini manjoj od 2.00m u odnosu na palubu;U prostorima je instaliran sistem za otkrivanje prisustva gasova čiji su senzori postavljeni:na usisnim otvorima sistema za ventilaciju;neposredno uz gornju ivicu praga ulaznih vrata u stambene prostorije i radne prostore;Koncentracije gasova mere se neprekidno;Kada koncentracija gasa dostigne 20% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, ventilatori se moraju isključiti. U tom slučaju, odnosno kada ne postoji mogućnost održavanja stalnog nadpritiska ili se desi kvar u sistemu za otkrivanje prisustva gasova, električna instalacija koja nije usklađena sa zahtevima iz prethodnog stava (a) mora se isključiti. Ove radnje moraju biti momentalne i automatske. Njih mora slediti uključenje svetala za slučaj opasnosti u stambenih prostorijama, kormilarnici i radnim prostorima. Svetla za slučaj opasnosti moraju biti najmanje za zonu sa ograničenom opasnošću od eksplozije. Na isključivanje moraju da ukažu sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u stambenim prostorijama i kormilarnici;Sistem za ventilaciju, sistem za otkrivanje prisustva gasova i sredstva za uzbunjivanje koja pripadaju uređaju za isključivanje moraju u potpunosti biti usaglašeni sa zahtevima iz stava (a);Automatski uređaj za isključivanje podešava se tako da do automatskog isključenja ne može doći u toku plovidbe. 9.3.2.52.4 Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u stavu 9.3.2.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu. 9.3.2.52.5 Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz stava 9.3.2.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu. 9.3.2.52.6 Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona. 9.3.2.52.7 Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju. 9.3.2.53 Uzemljenje 9.3.2.53.1 Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda. 9.3.2.53.2 Odredbe iz prethodnog stava 9.3.2.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V. 9.3.2.53.3 Nezavisni teretni tankovi, srednji kontejneri za transport rasutog tereta načinjeni od metala i tank-kontejneri moraju se uzemljiti. 9.3.2.53.4 Za IBC ambalažu načinjene od metala i kontejner cisterne, koje se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja. 9.3.2.54-9.3.2.55 ( Rezervisano ) 9.3.2.56 Električni kablovi 9.3.2.56.1 Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu. 9.3.2.56.2 Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja. 9.3.2.56.3 Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima. 9.3.2.56.4 Kablovi za samosigurna električna kola koriste se isključivo u samosigurnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama). 9.3.2.56.5 Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala i rasvete na brodskim stepeništima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN – F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka minimum 1.5mm2.Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja. 9.3.2.56.6 Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.2.52.1(b) i (c) prihvata se u pregratcima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju. 9.3.2.57-9.3.2.59 ( Rezervisano ) 9.3.2.60 Posebna opremaNa brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora. 9.3.2.61-9.3.2.70 ( Rezervisano ) 9.3.2.71 Dozvola za ukrcavanjeTable sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda. 9.3.2.72-9.3.2.73 ( Rezervisano ) 9.3.2.74 Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom 9.3.2.74.1 Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda. 9.3.2.74.2 Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno. 9.3.2.74.3 U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare. 9.3.2.75-9.3.2.91 ( Rezervisano ) 9.3.2.92 Izlaz za slučaj opasnostiProstori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani pik i krmeni pik. 9.3.2.93-9.3.2.99 ( Rezervisano ) 9.3.3 Pravila za gradnju tankera tipa NPravila u stavovima 9.3.3.0 do 9.3.3.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa N. 9.3.3.0 Materijali za gradnju 9.3.3.0.1 Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima. Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata.Unutrašnji parovodi i cevi kroz koje se vrši ispuštanje gasova moraju se zaštititi od erozije. 9.3.3.0.2 Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.3.0.3 koji sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora. 9.3.3.0.3 Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:brodska stepeništa i spoljne merdevine;pokretne komade opreme (upotreba aluminijumskih mernih šipki dozvoljena je, međutim, samo ako one imaju mesingano podnožje ili neku drugu vrstu zaštite kojom se izbegava pojava varničenja);Uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;jarbole i sličnu drvenu građu;delove motora;delove električnih instalacija;uređaje za utovar i istovar;poklopce kutija smeštenih na palubi.Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:oblaganje teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva;sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);električne kablove;utovarna i istovarna creva;izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasove u. 9.3.3.0.4 Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u tom bojom obojene predmete. 9.3.3.0.5 Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljava se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi. 9.3.3.1 – 9.3.3.7 ( Rezervisano ) 9.3.3.8 Klasifikacija 9.3.3.8.1 Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim materijama koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stavu 1.16.1.2.5). 9.3.3.8.2 Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa gorepomenutim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda. 9.3.3.8.3 Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.3.52.3(b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu. 9.3.3.8.4 Stavovi 9.3.3.8.2 i 9.3.3.8.3, odredbe u vezi sa sistemom za otkrivanje prisustva gasova, ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N. 9.3.3.9 ( Rezervisano ) 9.3.3.10 Zaštita od prodiranja gasova 9.3.3.10.1 Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene prostorije i radne prostore. 9.3.3.10.2 Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu ne manju od 0.50m u odnosu na palubu.Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine ne manje od 0.50m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu ne manju od 0.10m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu ne manju od 0.50m. 9.3.3.10.3 Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu ne manju od 0.50m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna. 9.3.3.10.4 U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube. 9.3.3.10.5 Prethodno navedene stavove 9.3.3.10.1 do 9.3.3.10.4 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N. 9.3.3.11 Skladišni prostori i teretni tankovi 9.3.3.11.1 Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:L x B x H (m3)Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka (m3)do 600600 do 3750preko 3750L x B x H x 0.3180 + (L x B x H – 600) x 0.0635380 U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je: L = ukupna dužina trupa; B = najveća širina trupa; H = najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora. U slučaju brodova sa kovčegom, H se zamenjuje sa N’, gde se N’ dobija iz sledeće formule:[pic] gde je: ht – visina kovčega (rastojanje između palube tog prostora i glavne palube mereno na boku prostora na L/2); bt – širina kovčega; lt – dužina kovčega.Prilikom projektovanja teretnih tankova u obzir se mora uzeti relativna gustina supstanci koje treba transportovati u njima. Najveća dozvoljena relativna gustina navodi se u sertifikatu o odobrenju.Kada se za brod predviđaju tankovi pod pritiskom, ovi tankovi projektuju se za radni pritisak od 400kPa (4 bara).Kod brodova čija dužina nije veća od 50.00m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 10.00m; i Kod brodova čija je dužina veća od 50.00m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 0.20 L. Ova odredba ne primenjuje se na brodove sa ugrađenim nezavisnim cilindričnim tankovima kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika manji ili jednak od 7. 9.3.3.11.2 teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.kapacitet usisnog okna ograničava se na maksimum 0.10m3. 9.3.3.11.3 Teretni tankovi odvajaju se od stambenih prostorija, mašinskog prostora i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju, ili od krajeva broda ako takve stambene prostorije, mašinski ili radni prostor ne postoje, pregratcima širine ne manje od 0.60m. U slučaju da su teretni tankovi instalirani u brodsko skladište, između takvih tankova i ivičnih pregrada koje odvajaju skladišni prostor od ostatka broda mora se predvideti prostor širine ne manje od 0.50m. U ovom slučaju, izolovana ivična pregrada koja zadovoljava definiciju Klase „A-60“ prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74 smatra se ekvivalentom pregratka. U slučaju tankova pod pritiskom, rastojanje od 0.50m sme se smanjiti na 0.20m.Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj. 9.3.3.11.4 Pregrade koje oivičavaju teretne tankove, pregratci i sladišni prostori moraju biti vodonepropusni. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.Kroz pregradu između mašinskog prostora i pregratka ili radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.3.17.5. Kroz pregradu između teretnog tanka i teretne pumpne stanice u potpalublju smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.3.17.6. Kroz pregrade između teretnih tankova smeju se načiniti prolazi pod pretpostavkom da se istovarne cevi pripajaju na tank kojem pripadaju preko sigurnosnog uređaja za zatvaranje. Za ove uređaje mora postojati opcija aktiviranja sa palube. 9.3.3.11.5 Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.3.32. 9.3.3.11.6 Pregradak, središnji deo pregratka ili neki drugi potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegove ivične pregrade vertikalno pružaju do dna. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube. Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedenog stava 9.3.3.11.4.Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.3.17.6. 9.3.3.11.7 U slučaju tankera sa dvostrukom oplatom kod kojih se teretni tankovi izvode oblikovanjem same brodske konstrukcije tj. njihovim integrisanjem u samu konstrukciju, ili kada su teretni tankovi izvedeni nezavisno od brodske konstrukcije i naknadno ugrađeni u skladišni prostor, razmak između brodskog zida i zida teretnog tanka ne sme biti manji od 0.60m.Razmak između brodskog dna i dna teretnih tankova ne sme biti manji od 0.50m. Razmak se sme smanjiti na 0.40m ispod kartera pumpi.Vertikalni razmak između usisnog okna teretnog tanka i struktura na na dnu ne sme biti manji od 0.10m. Kada se trup u tovarnom prostoru gradi kao dupla oplata, a u skladišnom prostoru se instaliraju nezavisni teretni tankovi, prethodno navedene vrednosti primenjuju se na duplu oplatu. Ukoliko u ovom slučaju nije izvodljivo postići najmanje vrednosti u smislu stava 9.3.3.11.9 koje su u vezi sa vršenjem tehničkih pregleda nezavisnih tankova, mora se omogućiti lako pomeranje tih tankova u svrhu obavljanja tog pregleda. 9.3.3.11.8 U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. 9.3.3.11.9 Pregraci, prostori u duploj oplati, dvodna, teretni tankovi, skladišni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi vršenja njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu čiji se niti jedan zid ne graniči teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora mora biti 0.36m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina slobodnog uvara ne sme biti manja od 0.50m u sektoru sa takvom namenom. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m. Teretni tankovi mogu imati kružne otvore prečnika ne manjeg od 0.68 m. 9.3.3.11.10 Stav 9.3.3.11.6(c) ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N. 9.3.3.12 Ventilacija 9.3.3.12.1 Svaki od skladišnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom. 9.3.3.12.2 Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, u skladišnim prostorima i pregratcima. 9.3.3.12.3 Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora. Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu, na rastojanju ne manjem od 2.00m od otvora teretnih tankova, odnosno ne manjem od 6.00m od ispusta sigurnosnih ventila.Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni.Na brodove otvorenog tipa N dovoljno je postaviti odgovarajuće instalacije bez ventilatora. 9.3.3.12.4 Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora. 9.3.3.12.5 Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru moraju biti izrađeni da ne oslobađaju varnica prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta. 9.3.3.12.6 Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora.Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora. 9.3.3.12.7 Prigušnice plamena propisane u stavovima 9.3.3.20.4, 9.3.3.22.4, 9.3.3.22.5 i 9.3.3.26.4 moraju posedovati tipski sertifikat koji u tu svrhu izdaju nadležni organi. 9.3.3.12.8 Prethodni stavovi 9.3.3.12.5, 9.3.3.12.6 i 9.3.3.12.7 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N. 9.3.3.13 Stabilitet (uopšteno) 9.3.3.13.1 Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabiliteta je obaveza. Ovaj dokaz ne zahteva se za brodove sa teretnim tankovima čija širina nije veća od 0.70V. 9.3.3.13.2 Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza. 9.3.3.13.3 Dokaz o dovoljnom stabilitetu sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti. 9.3.3.14 Stabilitet (u neoštećenom stanju) 9.3.3.14.1 U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, mora se postići puno poštovanje zahteva za stabilitetom u neoštećenom stanju koji proizilaze iz proračuna stabilitet u oštećenom stanju. 9.3.3.14.2 U slučaju brodova sa teretnim tankovima širine veće od 0.70V, sačinjava se dokaz da su zadovoljeni sledećih zahtevi u vezi sa stamilitetom:Od ulaska krive kraka i momenta stabiliteta u opseg pozitivnih vrednosti pa sve do momenta uranjanja prvog vodopropusnog otvora, veličina kraka momenta stabiliteta (GZ), koja se očitava na ordinati, ne sme biti manja od 0.10m;Površina oblasti ispod pozitivnog dela krive kraka i momenta stabiliteta do potapanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom manjim od ili jednakim sa 270, ne sme biti manja od 0.024 m·rad;Visina metacentra (GM) ne sme biti manja od 0.10m.Zahteva se da svi prethoni uslovi budu ispunjeni, pri čemu treba imati na umu uticaj svih slobodnih površi tečnosti u tankovima u toku svake od faza utovara i istovara. 9.3.3.15 Stabilitet (u oštećenom stanju) 9.3.3.15.1 U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, u obzir se uzimaju sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:Obim bočnog oštećenja je sledeći: podužno: najmanje 0.10L, ali ne manje od 5.00m; poprečno: 0.59m; vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenja.Obim oštećenja dna je sledeći: podužno: najmanje 0.10L, ali ne manje od 5.00m; poprečno: 3.00m; vertikalno: od osnovne linije 0.49m naviše, uz izuzetak kartera.Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu. Primenjuju se sledeće odredbe:U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;U opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%. U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti. Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:mašinski prostori: 85%;stambene prostorije: 95%;dvodna, tankovi za gorivo, balastni tankovi itd. u zavisnosti od toga da li se, prema njihovoj predviđenoj nameni, pretpostavlja da su puni ili prazni kada brod pluta: 0% ili 95% Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene. 9.3.3.15.2 U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 120. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.Pozitivni deo krive kraka i momenta momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je veći od ili bar jednak sa 0.05m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabiliteta veća od ili bar jednaka sa 0.0065m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom manjim od ili jednakim sa 270. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima. [pic] 9.3.3.15.3 Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi. 9.3.3.15.4 U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet. 9.3.3.16 Mašinski prostori 9.3.3.16.1 Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.3.16.2 Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru. 9.3.3.16.3 Stav 9.3.3.16.2, poslednja rečenica, ne primenjuje se na brodove za snabdevanje i uljne separatore. 9.3.3.17 Stambeno nadgrađe i radni prostori 9.3.3.17.1 Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00 m smeju biti nagnuti ka napred. 9.3.3.17.2 Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom protoru. 9.3.3.17.3 Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.3.17.4 Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne smeju se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija. 9.3.3.17.5 Pogonske osovine kaljužnih i pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.3.11.6.Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.I pored stava 9.3.3.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora. U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove. 9.3.3.17.6 Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice sistema za utovar i istovar, osim:u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;u slučaju da “A-60” pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.3.17.5(a);u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora;u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;u slučaju da su na sve utovarne i istovarne cevi, kao i na cevi sistema za isušivanje tankova, na usisnoj strani pumpe, neposredno uz pregradu u pumpnoj stanici, postavljeni uređaji za zatvaranje. Sve potrebno upravljanje regulacionim i kontrolnim uređajima, uključivanje pumpi i regulacija protoka tečnosti vrše se sa palube;u slučaju da je kaljuža pumpne stanice opremljena uređajem za merenje nivoa ispunjenosti koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici pri svakoj akumulaciji tečnosti u njoj;u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti. Senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube. Merenje mora biti neprekidno. Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.3.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času. 9.3.3.17.7 Na ulazu u pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicuproveriti da li postoji prisutvo gasovai ima li dovoljno kiseonika.Ne otvarati vrata i ulazne otvorebez dozvole zapovednika.Smesta se udaljiti u slučaju uzbune. 9.3.3.17.8 Stavovi 9.3.3.17.5 (g), 9.3.3.17.6 i 9.3.3.17.7 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N.Stav 9.3.3.17.2, poslednja rečenica, 9.3.3.17.3, poslednja rečenica i 9.3.3.17.4 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje i uljne separatore. 9.3.3.18 Postrojenje za inertizaciju U slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji se treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa. Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta. Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisutvo ispravne atmofere u njima.Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti. 9.3.3.19 ( Rezervisano ) 9.3.3.20 Uređenje pregradaka 9.3.3.20.1 Pregratcima ili njihovim odeljenjima preostalim po uređenju radnog prostora u skladu sa stavom 9.3.3.11.6, pristupa se kroz pristupno grotlo. Ako je, međutim, pregradak povezan sa nekim prostorom u duploj oplati, dovoljno je da mu se može pristupiti iz tog prostora. Poslednja rečenica stava 9.3.2.10.3 ostaje u važnosti za otvore kroz koje se pristupa prostoru u duploj oplati na palubi. U tom slučaju radi se priprema za potencijalni nadzor pregratka sa namerom da se sa palube može saznati da li je on prazan ili ne. 9.3.3.20.2 Mora se predvideti mogućnost punjenja, odnosno pražnjenja pregradaka upumpavanjem, odnosno ispumpavanjem vode. Punjenje ne sme trajati duže od 30 minuta. Ovi zahtevi ne primenjuju se kada je pregrada između mašinskog prostora i pregratka zaštićena od vatre “A-60” izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74. U pregratcima se ne smeju montirati ulazni ventili. 9.3.3.20.3 Ne sme postojati nijedna trajno pričvršćena cev kojom bi pregradak bio povezan sa ostalim cevnim sistemima na brodu izvan tovarnog prostora. 9.3.3.20.4 Na ventilacione otvore pregradaka montiraju se prigušnice plamena. 9.3.3.20.5 Prethodni stav 9.3.3.20.4 ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.Prethodni stav 9.3.3.20.2 ne primenjuje se na brodove za snabdevanje i uljne separatore. 9.3.3.21 Sigurnosne i kontrolne instalacije 9.3.3.21.1 Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:oznaka unutar tanka za ukazivanje na nivo tečnosti koji odgovara njegovom 97%-nom ispunjenju;merač nivoa;uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 90%-nom ispunjenju tanka;senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;instrument za merenje pritiska parne faze unutar tanka;instrument za merenje temperature tereta, ako se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva grejna instalacija, ili ako se u koloni (20) iste tabele zahteva mogućnost grejanja tereta, ili ako je naznačena najveća temperatura;zatvoreni ili delimično zatvoreni priključak za uređaj za uzorkovanje i/ili najmanje jedan otvor za uzorkovanje kako se zahteva u koloni (13) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.3.21.2 Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se greška ne veća od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor. 9.3.3.21.3 Merni krug merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.3.21.4 Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavistan od merača nivoa. 9.3.3.21.5 Senzor visokog nivoa u smislu stava 9.3.3.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara. Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za rapoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda. Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje. Senzor visokog nivoa mora biti nezavistan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.Na uljnim separatorima, senzor u smislu stava 9.3.3.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i isključiti pumpu koja se koristi za odvođenje kaljužne vode. Brodovi za snabdevanje i ostali brodovi slične namene opremaju se postrojenjem za pretovar koje je u saglasnosti sa evropskim standardom EN 12 827:1996, kao i uređajem za brzo zatvaranje koji omogućava prekid operacije dopunjavanja gorivom. Ovde se mora predvideti mogućnost aktiviranja uređaja za zatvaranje električnim signalom iz sistema za zaštitu od prelivanja. Električna kola za pobuđivanje uređaja za brzo zatvaranje osiguravaju se u skladu sa principom mirne struje, ili pomoću nekih drugih odgovarajućih mera za otkrivanje grešaka u radu tih kola. Ako se radni režimi takvih kola ne mogu iskontrolisati primenom principa mirne struje, u tom slučaju mora se predvideti mogućnost njihove lake neposredne provere. Aktiviranje uređaja za brzo zatvaranje mora se omogućiti i nezavisno od električnog signala. Uređaj za brzo zatvaranje mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje na brodu.U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna samosigurna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju. Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za rapoznavanje, položaj nosnog dela na 10h. Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda. 9.3.3.21.6 Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa. Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude u sigurnosnoj izradi. 9.3.3.21.7 Kada pritisak ili temperatura premaše postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska gasne faze u teretnom tanku, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu stava 9.3.3.21.5(a), momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko.Instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska mora aktivirati sredstva za uzbunjivanje najkasnije kada se nadpritisak izjednači sa vrednošću koja je 1.15 puta veća od vrednosti nadpritiska pri kojoj se otvara sigurnosni uređaj za rasterećenje, ili kada se potpritisak izjednači sa projektovanim potpritiskom konstrukcije, uz uslov da to ne bude ispod 5kPa. Najveća dozvoljena temperatura naznačena je u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2. Senzori za uzbunjivanje koji se spominju u ovom stavu smeju se priključiti na senzorski uređaj za uzbunjivanje.Kada se to propiše u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2, instrument za merenje pritiska gasne faze mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici kada nadpritisak premaši vrednost od 40kPa. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti. 9.3.3.21.8 U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaj za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.3.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature.Nadzor tovarnog prostora na zadovoljavajuću način, vrši se iz kontrolnog centra. 9.3.3.21.9 Stavovi 9.3.3.21.1(e), i 9.3.3.21.7 u pogledu merenja pritiska, ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i otvorenog tipa N.Stavovi 9.3.3.21.1(b), (c) i (g), 9.3.3.21.3 i 9.3.3.21.4 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje i uljne separatore.Na tankerima otvorenog tipa N ne zahteva se prisustvo blindi u otvorima za uzorkovanje.Stavovi 9.3.3.21.1(f) i 9.3.3.21.7 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje.Stavovi 9.3.3.21.5(a) ne primenjuje se na uljne separatore. 9.3.3.22 Otvori teretnih tankova 9.3.3.22.1 Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10m2 i otvori sigurnosnih uređaja za zaštitu od nadpritiska moraju se nalaziti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. 9.3.3.22.2 Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.3.23.1. 9.3.3.22.3 Poklopci koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje. 9.3.3.22.4 Na svaki od teretnih tankova ili grupu teretnih tankova povezanih na zajednički parovod moraju se postaviti sigurnosni uređaji za sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka. Ti sigurnosni uređaji moraju biti onakvi kako sledi: za brod otvorenog tipa N:sigurnosni uređaji projektovani da spreče svaku akumulaciju vode i njeno prodiranje u teretne tankove; za brod otvorenog tipa N sa prigušnicama plamena:sigurnosna oprema sa prigušnicama plamena sposobnim da izdrže izlaganje postojanom gorenju, projektovana da spreči svaku akumulaciju vode i njeno prodiranje u teretne tankove; za brod zatvorenog tipa N:sigurnosni uređaji ze sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka. U slučaju da se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, uz vakuumski sigurnosni ventil montira se prigušnica plamena sposobna da izdrži deflagraciju, a uz sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska montira se brzoreagujući sigurnosni ventil koji deluje kao prigušnica plamena sposobna da izdrži izlaganje postojanom gorenju. Gasovi se ispuštaju naviše. Na vakuumskom sigurnosnom ventilu i brzoreagujućem sigurnosnom ventilu trajno se naznačavaju vrednosti pritisaka na kojima oni reaguju.priključak preko kojeg se na obalu vraćaju gasovi oslobođeni u toku operacije utovara;uređaj za bezbednu dekompresiju teretnih tankova koji se sastoji najmanje od jedne prigušnice plamena i jednog blokadnog ventila na kojem se jasno može razaznati da li je u otvorenom ili zatvorenom položaju. Ispusti brzoreagujućih sigurnosnih ventila moraju se nalaziti na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu i na rastojanju ne manjem od 6.00m od stambenih prostorija i radnog prostora smeštenog van tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast. Brzoreagujući sigurnosni ventili podešavaju se na takav način da u toku transporta ne mogu proreagovati i ispustiti gas sve dok je pritisak u teretnim tankovima manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska. 9.3.3.22.5 Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozivna zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se prigušnica plamena sa nepokretnim ili opružnim pakovanjem, sposobna da izdrži detonaciju. Oprema se može sastojati od:prigušnice plamena sa montiranim napokretnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju;prigušnice plamena sa montiranim opružnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju;prigušnice plamena sa napokretnim pakovanjem;prigušnice plamena sa nepokretnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.3.21.7;prigušnice plamena sa opružnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.3.21.7.U ratzličitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;iliSve dok se u koloni (17) tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se vakuumski, odnosno sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju, odnosno detonaciju.U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;iliSve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, u slučaju kada do svakog od teretnih tankova vodi nezavisni parovod, na svaki od tih parovod montira se nadpritisni/vakuumski sigurnosni ventil nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil nadograđen plamenom prigušnicom sposobnom da izdrži izlaganje postojanom gorenju. U ovom slučaju dozvoljeno je transportovati nekoliko različitih supstanci istovremeno;iliSve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom postavlja se uređaj za zatvaranje sposoban da izdrži detonaciju, u slučaju da su na svakom teretnom tanku montirani vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja; 9.3.3.22.6 Stavovi 9.3.3.22.2, 9.3.3.22.4(b) i 9.3.3.22.5 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i brodove otvorenog tipa N.Stav 9.3.3.22.3 ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N. 9.3.3.23 Pneumo-testovi 9.3.3.23.1 Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, teretni tankovi, tankovi za višak tereta, pregratci i utovarne i istovarne cevi, uz izuzetak creva za pražnjenje, podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.U slučaju da unutar teretnih tankova postoji sistem za grejanje, grejni namotaji podvrgavaju se prijemnim testovima pre početka njihovog korišćenja, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima. 9.3.3.23.2 Ispitni pritisci teretnih i tankova za višak tereta ne smeju biti manji od vrednosti koje su 1.3 puta veće od njihovih projektovanih pritisaka. Ispitni pritisci pregradaka i otvorenih teretnih tankova ne smeju biti manji od 10kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta. 9.3.3.23.3 Ispitni pritisak utovarnih i istovarnih cevi ne sme biti manji od 1000 kPa (10 bara) gledano na skali mernog instrumenta. 9.3.3.23.4 Najduži vremenski razmak između periodičnih testova ne sme biti duži od 11 godina. 9.3.3.23.5 Postupak za izvođenje pneumo-testova mora biti usaglašena sa odredbama koje su utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo. 9.3.3.24 ( Rezervisano) 9.3.3.25 Pumpe i cevni sistem 9.3.3.25.1 Pumpe i pomoćne utovarne i istovarne cevi se moraju nalaziti u tovarnom prostoru.Teretne pumpe isključuju se i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti.Teretne pumpe postavljene na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora. 9.3.3.25.2 Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i teretnih pumpnih stanica.Utovarne i istovarne cevi postavljaju se na takav način da, po završetku operacije utovara ili istovara, u njima preostala tečnost može bezbedno da se ukloni oticanjem bilo u brodske teretne tankove, bilo u obalske tankove. Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.( Rezervisano )Obalski priključci moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi. Svaki obalski priključak utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara oprema se uređajem za pražnjenje preostalog tereta, opisanim u modelu iz stava 8.6.4.1.Brod se oprema sistemom za isušivanje tankova. 9.3.3.25.3 Rastojanja na koja se odnose stavove 9.3.3.25.1(c) i (e) i 9.3.3.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.3.3.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata. Na vratima se ističe sledeće upozorenje:Ne otvarati u toku utovara i istovarabez dozvole zapovednika.Smesta zatvoriti. 9.3.3.25.4 Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda.Utovarne cevi moraju se pružati do dna teretnih tankova. 9.3.3.25.5 Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju. 9.3.3.25.6 Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja. 9.3.3.25.7 Najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak naznačavaju se na svakoj instalaciji. Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima. 9.3.3.25.8 Kada se utovarne ili istovarne cevi koriste prilikom punjenja teretnih tankova vodom za pranje ili vodenim balastom, usisi cevi moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.Pumpe sistema za pranje tankova i njihovi priključci smeju se nalaziti izvan tovarnog prostora pod pretpostavkom da je deo sistema putem kojeg se vrši pražnjenje uređen na takav način da nikakav usis vode kroz njega nije moguć. Za sprečavanje isticanja gasova iz teretnog prostora kroz sistem za pranje tankova predviđa se jedan opružni nepovratni ventil.Na spoju između usisne cevi za vodu i utovarne cevi montira se jedan nepovratni ventil. 9.3.3.25.9 Izračunavanje vrednosti dozvoljenih protoka prilikom operacija utovara i istovara je obaveza. Kod brodova otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i brodova otvorenog tipa N, ovi protoci zavise od ukupne površine poprečnih preseka svih izduvnih kanala.Proračuni u vezi sa najvećim dozvoljenim protocima prilikom utovara i istovara za svaki teretni tank ili svaku grupu teretnih tankova uzimaju u obzir projekat sistema za ventilaciju. U ovim proračunima mora se uzeti u obzir činjenica da će, u slučaju nepredviđenog prekida kompenzacionog ili povratnog gasnog cevovoda obalskog postrojenja, sigurnosni uređaji teretnih tankova sprečiti da pritisak u tankovima premaši sledeće vrednosti:nadpritisak: 115% pritiska na kojem se otvara brzoreagujući sigurnosni ventilpotpritisak: ne iznad projektovanog potpritiska konstrukcije, pod uslovom da ne prelazi 5kPa (0.05 bara)Glavni faktori koje treba razmotriti su sledeći:Dimenzije sistema za ventilaciju teretnih tankova;Formiranje gasova u toku operacije utovara: najveću vrednost protoka prilikom utovara treba množiti faktorom ne manjim od 1.25;Gustina parne smeše tereta, čija se zapremina sastoji od 50% pare i 50% vazduha;Gubitak pritiska duž ventilacionih cevi, na ventilima i fitinzima. U obzir će se uzeti pretpostavka da postoji 30%-no začepljenje sita prigušnice plamena;Pritisak pri kojem kroz sigurnosne ventile postoji najveći moguć protok.Najveći dozvoljeni pritisci prilikom operacija utovara i istovara navode se u brodskim uputstvima za svaki teretni tank ili grupu teretnih tankova. 9.3.3.25.10 Sistem za isušivanje tankova podvrgava se prijemnim testovima pre nego što počne da se koristi ili nakon toga ako se na njemu izvrši bilo kakva prerada, pri čemu se kao ispitno sredstvo koristi voda. Test i određivanje preostalih količina ispitnog sredstva izvode se u skladu sa zahtevima iz stava 8.6.4.2. U ovom testu, preostale količine ne smeju biti veće od sledećih vrednosti:5 litara za svaki teretni tank;15 litara za svaki cevni sistem.Preostale količine koje se dobiju tokom testa, unose se u sertifikat iz stava 8.6.4.3. 9.3.3.25.11 Ako se brodom istovremeno transportuje nekoliko opasnih supstanci koje u uzajamnoj reakciji mogu stvoriti opasne produkte, za svaku od supstanci instalira se zasebna pumpa sa pripadajućim utovarnim i istovarnim cevima. Cevovod kroz koji protiče supstanca ne sme prolaziti kroz teretni tank sa drugom supstancom tamo gde su obe podložne uzajamnoj reakciji i stvaranju opasnih produkata. 9.3.3.25.12 Stavovi 9.3.3.25.1(a) i (c), 9.3.3.25.2(a), poslednja rečenica i (e), 9.3.3.25.3 i 9.3.3.25.4(a) ne primenjuju se na brodove otvorenog tip N, osim ako supstanca koja se transportuje ima korozivna svojstva (pogledati kolonu (5) Tabele C iz Poglavlja 3.2, rizik 8).Stav 9.3.3.25.4(b) ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.Stavovi 9.3.3.25.2 (f), poslednja rečenica, 9.3.3.25.2 (g), 9.3.3.25.8 (a), poslednja rečenica i 9.3.3.25.10 ne primenjuju se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.Stav 9.3.3.25.9 ne primenjuje se na uljne separatore. Stav 9.3.3.25.2 (h) ne primenjuje se na brodove za snabdevanje. 9.3.3.26 Tankovi za višak tereta i tankovi za otpadne vode 9.3.3.26.1 Za brod se predviđa najmanje jednan tank za višak tereta i najmanje jedan tank za otpadne vode. Ovi tankovi moraju se nalaziti isključivo u tovarnom prostoru. Umesto trajno pričvršćenih tankova za višak tereta smeju se koristiti srednji kontejneri za transport rasutog tereta, tank-kontejneri ili prenosivi tankovi u skladu sa stavom 7.2.4.1. U toku punjenja srednjih kontejnera za transport rasutog tereta, tank-kontejnera, ili prenosivih tankova, ispod priključaka kroz koje sa ono vrši postavljaju se sredstva za prikupljanje iscurelog sadržaja. 9.3.3.26.2 Tankovi za otpadne vode moraju biti otporni na vatru i mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja pomoću zaklopaca (npr. doboši koji se zatvaraju polužnim prstenastim kapcima). Takvi tankovi se moraju obeležiti i oni moraju biti laki za rukovanje. 9.3.3.26.3 Najveća dozvoljena zapremina tanka za višak tereta je 30 m3. 9.3.3.26.4 Tankovi za višak tereta opremaju se:u slučaju otvorenog sistema:uređajem za obezbeđivanje pneumatske ravnoteže;otvorom za određivanje nivoa nezauzetog prostora u tanku;cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;u slučaju zaštićenog sistema:uređajem za obezbeđivanje pneumatske ravnoteže, uz koji se montira prigušnica plamena sposobna da izdrži izlaganje postojanom gorenju;otvorom za određivanje nivoa nezauzetog prostora u tanku;cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;u slučaju zatvorenog sistema:vakuumskim sigurnosnim ventilom i brzoreagujućim sigurnosnim ventilom;Brzoreagujući sigurnosni ventil podešava se na takav način da ne može doći do njegovog otvaranja u toku transporta tereta. Ovaj uslov ispunjen je kada vrednost pritiska pri kojoj se ventil otvara zadovonjava uslove koji se zahtevaju u koloni (10) Tabele C iz Poglavlja 3.2, za supstancu koja se treba transportovati. Kada se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, vakuumski sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži deflagraciju, dok brzoreagujući sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.uređajem za merenje stepena ispunjenosti;cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne namenjeni prikupljanju viška tereta, ostataka tereta ili otpadnih voda opremaju se:priključkom koji omogućava bezbedno odvođenje gasova oslobođenih u toku punjenja;sredstvom koje obezbeđuje uvid u stepen ispunjenosti;cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne priključuju se na parovod teretnih tankova i ostaju na njemu samo u toku vremenskog intervala koji je potreban da bi se napunili u skladu sa stavom 7.2.4.15.2. Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne moraju se nalaziti na rastojanju od brodskog trupa koje je jednakom najmanje četvrtini širine broda. 9.3.3.26.5 Prethodni stav 9.3.3.26.1 i 9.3.3.26.3 ne primenjuje se na uljne separatore. 9.3.3.27 ( Rezervisano) 9.3.3.28 Sistem za vodeno orošavanjeKada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu rashlađivanja gornjih površi teretnih tankova prskanjem njihove cele površine vodom, da bi se tako, na bezbedan način, izbeglo aktiviranje brzoreagujućeg sigurnosnog ventila na pritisku od 10 kPa, ili kako je već podešeno. Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se orošavanjem pokrije cela paluba tovarnog prostora i da se oslobođeni gasovi bezbedno talože. Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada. 9.3.3.29.-9.3.3.30 ( Rezervisano ) 9.3.3.31 Motori 9.3.3.31.1 Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C. 9.3.3.31.2 Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. 9.3.3.31.3 Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja. 9.3.3.31.4 Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.3.52.3(b). 9.3.3.31.5 Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 200C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 400C. 9.3.3.31.6 Prethodni stav 9.3.3.31.2 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje. 9.3.3.32 Tankovi za gorivo 9.3.3.32.1 U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori, svako dvodno ovog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60m. Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru. 9.3.3.32.2 Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati do 0.5m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima. 9.3.3.33 ( Rezervisano ) 9.3.3.34 Izduvne cevi 9.3.3.34.1 Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora. 9.3.3.34.2 Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica. 9.3.3.34.3 Rastojanje propisano stavom 9.3.3.34.1 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje. 9.3.3.35 Ipumpavanje kaljuže i balastna rešenja 9.3.3.35.1 Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.Ova odredba ne primenjuje se na:prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;pregratke, duplu oplatu, dvodno i skladišne prostore gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora. 9.3.3.35.2 U slučaju da se dvodno koristi kao tank ze tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže. 9.3.3.35.3 U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti se unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova. 9.3.3.35.4 Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice. 9.3.3.36-9.3.3.39 ( Rezervisano ) 9.3.3.40 Sistem za gašenje požara 9.3.3.40.1 Postavljanje sistem za gašenje požara na brod je obaveza. Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:Sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube. Moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika ne manjeg od 12mm. Mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant.Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;Najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda. 9.3.3.40.2 Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove: 9.3.3.40.2.1 Agensi za gašenjeZa protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:CO2 (ugljen-dioksid);HFC 227 ea (heptafluoropropan);IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.3.40.2.2 Ventilacija, izvlačenje vazduhaVazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani potisnik koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru. Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva. Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor. Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka. Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje. 9.3.3.40.2.3 Protiv-požarni sistem za uzbunjivanjeNadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi. 9.3.3.40.2.4 Cevni sistemAgens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije. Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje. 9.3.3.40.2.5 Uređaj za aktiviranjeNe dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999.Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, nazaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica ne kraćih od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:Sistem za gašenje požaraAko je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema. Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, ona na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:aktiviranjem sistema za gašenje požara;potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara.U uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh. 9.3.3.40.2.6 Uređaj za uzbunjivanjeUz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje. Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja. Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radni uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:Upozorenje, sistem za gašenje požara!Smesta napustiti ovaj prostor kada je…(opis)uzbunjivanje aktivirano! 9.3.3.40.2.7 Tankovi pod pritiskom, fitinzi i ceviTankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 50ºC.Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena. 9.3.3.40.2.8 Količina agensa za gašenjeAko je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način. 9.3.3.40.2.9 Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacijaMontažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.Sistem pregleda stručno lice:pre njegovog uvođenja u upotrebu;svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;nakon svake prepravke ili popravke;na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.3.40.2Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:spoljašnji pregled celokupnog sistema;pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržaja;pregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;pregled uređaja za uzbunjivanje.Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavnjenih sistema za gašenje požara. 9.3.3.40.2.10 Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora, vrata takvih prostora ili ormana moraju se otvarati ka spoljašnjosti; ona moraju imati bravu i postavljen simbol „Upozorenje:opasnost“, visine ne manje od 5 sm, i u istoj boji i veličini znak „CO2“;ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja, ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima na motorima ekstraktora, koji moraju biti potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;tankovi sa ugljen-dioksidom pune se najviše do nivoa od 0.75 kg agensa po jednom litru njihove zapremine, uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56 m3 prostora;koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi i mora se obezbediti mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila moraju biti dve različite radnje;odgovarajući vremenski interval koji se spominje u stavu 9.3.3.40.2.6(b) ne sme biti kraći od 20 sekundi, podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebnom pouzdanom instalacijom. 9.3.3.40.2.11 Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste HFC-227ea moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;tankovi sa heptafluoropropanom pune se najviše do nivoa od 1.15 kg agensa po jednom litru njihove zapreminem, uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374m3 prostora;koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 10 sekundi;na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa;nakon pražnjenje, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme biti takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;nijedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme biti izrađen od aluminijuma; 9.3.3.40.2.12 Sistem za gašenje požara na bazi IG-541 smešePored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste IG-541 moraju se prilagoditi sledećim odredbama:u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;pritisak punjenja tankova ne sme preći 200 bara pri temperaturi od +150C;koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru ne sme biti manja od 44% i veća od 50% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. 9.3.3.40.2.13 Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštituU cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora. 9.3.3.40.3 U tovarnom prostoru se moraju nalaziti dvohvatni aparati za gašenje požara u smislu stava 8.1.4. 9.3.3.40.4 Količina prikladnog agensa za gašenje požara u trajno postavljenom sistemu za gašenje požara mora biti dovoljna za suzbijanje požara. 9.3.3.40.5 Prethodni stav 9.3.3.40 i 9.3.3.40.2 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje. 9.3.3.41 Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom 9.3.3.41.1 Ispusti dimnjaka moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora, izvedeni tako da se spreči svako iskakanje varnica ili prodor vode. 9.3.3.41.2 Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju trošiti tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva.Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C.Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u stambenim prostorijama. 9.3.3.41.3 Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje. 9.3.3.42 Sistem za grejanje tereta 9.3.3.42.1 Kotlovi koji se koriste za grejanje tereta moraju trošiti tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 550C. Oni se postavljaju ili u mašinski prostor, ili u neki drugi zaseban prostor u potpalublju izvan tovarnog prostora, kojem se pristupa sa palube ili iz mašinskog prostora. 9.3.3.42.2 Sistem za grejanje tereta projektuje se tako da u slučaju isticanja tereta u grejne namotaje ne može doći do njegovog prodiranja u kotao. Sistem za grejanje tereta sa veštački izvedenim strujanjem vazduha mora imati električno paljenje. 9.3.3.42.3 Sistem za ventilaciju mašinskog prostora projektuje se s obzirom na količinu vazduha koja je potrebna za rad kotla. 9.3.3.42.4 U slučaju da se sistem za grejanje koristi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova, radni prostor u kojem se ovaj sistem nalazi mora u potpunosti biti usklađen sa zahtevima iz stava 9.3.3.52.3(b). Ovaj zahtev ne primenjuje se na ulazne otvore sistema za ventilaciju. Pomenuti ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju od najmanje 2.00m od tovarnog prostora, odnosno najmanje 6.00m od otvora teretnih ili tankova za višak tereta, utovarnih pumpi postavljenih na palubi, otvora brzoreagujućih sigurnosnih ventila, sigurnosnih uređaja za zaštitu od nedozvoljenih nadpritisaka i obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi, i na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu. Zahtevi iz stava 9.3.3.52.3(b) ne primenjuju se pri istovaranju supstanci čija je tačka paljenja najmanje 600C, kada je temperatura proizvoda bar 15K niža pri temperaturi jednakoj tački paljenja. 9.3.3.43-9.3.3.49 ( Rezervisano ) 9.3.3.50 Dokumentacija o električnim instalacijama 9.3.3.50.1 Osim dokumentacije koja se zahteva u skladu sa Uredbama u smislu stava 1.1.4.6, na brodu se moraju nalaziti sledeća dokumenta:crtež sa naznačenim granicama tovarnog prostora i položajem u njemu instalirane električne opreme;spisak električne opreme u smislu stava (a), koji obuhvata sledeće pojedinosti:naziv mašine ili uređaja, poziciju, vrstu mehaničke zaštite, vrstu protiveksplozijske zaštite, ispitni organ i broj odobrenja;spisak ili opšti plan u kojem se naznačava električna oprema van tovarnog prostora na kojoj se sme raditi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova. Sva preostala elektična oprema obeležava se crvenom bojom. Pogledati stavove 9.3.3.52.3 i 9.3.3.52.4. 9.3.3.50.2 Na dokumentima nabrojanim u stavu 9.3.3.50.1 mora se nalaziti pečat nadležnih organa koji izdaju sertifikat o odobrenju. 9.3.3.51 Elektične instalacije 9.3.3.51.1 Dozvoljava se instalacija isključivo distributivnih sistema bez povratnog priključka ka trupu.Ova odredba ne primenjuje se na:električnu anti-korozivnu zaštitu od spoljnih struja;posebne ograničene delove instalacija postavljenih van tovarnog prostora (npr. priključke startera dizel-motora);uređaj za ispitivanje izolacije u smislu stava 9.3.3.51.2 koja sledi. 9.3.3.51.2 U svaku izolovanu distributivnu mrežu postavlja se automatski uređaj sa vizuelnim i zvučnim uzbunjivanjem, kojim se proverava stanje izolacije. 9.3.3.51.3 Prilikom izbora električne opreme koju treba koristiti u eksplozijski ugroženim zonama, u obzir se uzimaju eksplozijska grupa i temperaturni razred, dodeljeni supstanci koja se transportuje u kolonama (15) i (16) Tabele C iz Poglavlja 3.2. 9.3.3.52 Vrsta i mesto ugradnje električne opreme 9.3.3.52.1 Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar teretnih tankova, tankova za višak tereta i utovarnih i istovarnih cevi (uporedivo sa zonom 0): merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje u protiveksplozivnoj izradi „povišena sigurnost“ (EEx (ia)).Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar pregradaka, prostora u duploj oplati i dvodnu, ili skladišnih prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);hermetički zatvoreni sonarni uređaji čiji se kablovi, sve do glavne palube, vode kroz čelične cevi debelih zidova na čijim spojevima nema propuštanja gasova iz okoline;kablovi za aktivnu katodnu zaštitu spoljne oplate broda koji se sprovode kroz čelične cevi nalik onima za kablove sonarnih uređaja.Samo se sledeća oprema sme instalirati u potpalubnim radnim prostorima unutar tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 1):merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi „nepropaljivo kućište“ (EEx d) i „zaštita nadpritiskom“ (EEx p);pogonski motori ključne opreme, poput balastnih pumpi npr; motori moraju biti atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1.Ako kontrolni i zaštitni sistemi električne opreme u smislu stavova (a), (b) i (b) nisu u sigurnosnoj izradi, oni se moraju nalaziti van tovarnog prostora.Električna oprema koja se nalazi u tovarnom prostoru na palubi (uporedivo sa zonom 0) mora biti atestirana za bezbednu upotrebu u zoni 1. 9.3.3.52.2 Akumulatori se moraju nalaziti izvan tovarnog prostora. 9.3.3.52.3 Električna oprema koja se koristi u toku operacija utovara, istovara i ispuštanja gasova dok se brod sidri i nalazi se izvan tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 2) mora biti atestirana za upotrebu najmanje u zoni sa ograničenom opasnošću od eksplozije.Ova odredba ne primenjuje se na:instalacije rasvete u stambenim prostorijama, sa izuzetkom prekidača koji se nalaze u blizini ulaza u ove prostorije;radiotelefonske instalacije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;instalacije mobilne ili fiksne telefonije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;električne instalacije u stambenim prostorijama, kormilarnici ili radnom prostoru izvan tovarnog prostora, pod sledećim uslovima:u ovim prostorima instaliran je sistem za ventilaciju koji obezbeđuje nadpritisak od 0.1kPa (0.001 bara) i nijedan prozor ne može se otvoriti; vazdušni usisi sistema za ventilaciju moraju se nalaziti što je moguće dalje, međutim, ne smeju biti na rastojanju manjem od 6.00m od tovarnog prostora i visini manjoj od 2.00m u odnosu na palubu;u prostorima je instaliran sistem za otkrivanje prisustva gasova čiji su senzori postavljeni:na usisnim otvorima sistema za ventilaciju;neposredno uz gornju ivicu praga ulaznih vrata u stambene prostorije i radne prostore;koncentracije gasova mere se neprekidno;kada koncentracija gasa dostigne 20% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, ventilatori se moraju isključiti u tom slučaju, odnosno kada ne postoji mogućnost održavanja stalnog nadpritiska ili se desi kvar u sistemu za otkrivanje prisustva gasova, električna instalacija koja nije usklađena sa zahtevima iz prethodnog stava (a) mora se isključiti; ove radnje moraju biti momentalne i automatske; njih mora slediti uključenje svetala za slučaj opasnosti u stambenih prostorijama, kormilarnici i radnim prostorima, svetla za slučaj opasnosti moraju biti najmanje za zonu sa ograničenom opasnošću od eksplozije, a na isključivanje moraju da ukažu sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u stambenim prostorijama i kormilarnici;sistem za ventilaciju, sistem za otkrivanje prisustva gasova i sredstva za uzbunjivanje koja pripadaju uređaju za isključivanje moraju u potpunosti biti usaglašeni sa zahtevima iz stava (a);automatski uređaj za isključivanje podešava se tako da do automatskog isključenja ne može doći u toku plovidbe. 9.3.3.52.4 Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u stavu 9.3.3.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu. 9.3.3.52.5 Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz stava 9.3.3.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu. 9.3.3.52.6 Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona. 9.3.3.53.7 Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju. 9.3.3.53 Uzemljenje 9.3.3.53.1 Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda. 9.3.3.53.2 Odredbe iz prethodnog stava 9.3.3.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V. 9.3.3.53.3 Nezavisni teretni tankovi, srednji kontejneri za transport rasutog tereta načinjeni od metala i tank-kontejneri moraju se uzemljiti. 9.3.3.53.4 Za IBC ambalažu, načinjenu od metala i kontejner cisterne, koji se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja. 9.3.3.54-9.3.3.55 ( Rezervisano ) 9.3.3.56 Električni kablovi 9.3.3.56.1 Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu. 9.3.3.56.2 Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja. 9.3.3.56.3 Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima. 9.3.3.56.4 Kablovi za samosigurna električna kola koriste se isključivo u samosigurnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama). 9.3.3.56.5 Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala, rasvete na brodskim stepeništima i uronjenih pumpi na uljnim separatorima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN – F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka ne manju od 1.5mm2.Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja. 9.3.3.56.6 Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.3.52.1(b) i c) prihvata se u pregratcima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju. Kada brod poseduje dozvolu za transport isključivo supstanci za koje se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 ne zahteva protiveksplozijska zaštita, dozvoljava se da kablovi prolaze u skladišne prostore. 9.3.3.57-9.3.3.59 ( Rezervisano ) 9.3.3.60 Posebna opremaNa brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora.Ovaj zahtev ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje. 9.3.3.61-9.3.3.70 ( Rezervisano ) 9.3.3.71 Dozvola za ukrcavanjeTable sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda. 9.3.3.72-9.3.3.73 ( Rezervisano ) 9.3.3.74 Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom 9.3.3.74.1 Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda. 9.3.3.74.2 Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno. 9.3.3.74.3 U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare. 9.3.3.75-9.3.3.91 ( Rezervisano ) 9.3.3.92 Izlaz za slučaj opasnostiNa tankerima u smislu stava 9.3.3.11.7, prostori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani pik i krmeni pik. 9.3.3.93-9.3.3.99 ( Rezervisano )