PREDLOG ZAKONA
O KOMUNALNOJ POLICIJI
I. OSNOVNE ODREDBE
Svrha komunalne policije
Član 1.
Komunalna policija na teritoriji grada i grada Beograda (u daljem tekstu: grad) obrazuje se za ovim zakonom određene komunalno-policijske i druge poslove čijim obavljanjem se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti grada u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada (u daljem tekstu: poslovi komunalne policije).
Komunalna policija na teritoriji grada Beograda, pored poslova iz stava 1. ovog člana, obavlja i određene poslove komunalne policije kojima se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti utvrđenih Zakonom o glavnom gradu.
Obrazovanje i unutrašnje uređenje komunalne policije
Član 2.
Komunalnu policiju grad obrazuje kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast.
U skladu s načelom ekonomičnosti i radi ujednačenog ostvarivanja svrhe komunalne policije iz člana 1. ovog zakona u svim gradovima, pri obrazovanju i uređenju komunalne policije grad obezbeđuje da broj komunalnih policajaca odgovara broju stanovnika grada prema poslednjem popisu, tako da na svakih pet hiljada stanovnika ne može imati više od jednog komunalnog policajca.
Ljudstvo komunalne policije
Član 3.
Komunalnom policijom rukovodi načelnik komunalne policije.
Poslove komunalne policije obavljaju komunalni policajci.
Načelnik komunalne policije i komunalni policajci u obavljanju poslova iz delokruga komunalne policije imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom, uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude.
Pomoć u izvršenjima (asistencija)
Član 4.
Komunalna policija pruža pomoć nadležnim organima grada, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu odluke skupštine grada odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka (u daljem tekstu: ovlašćene organizacije), kada po oceni nadležnog organa grada ili ovlašćene organizacije postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalnih policajaca ili upotrebe sredstava prinude.
O angažovanju komunalne policije i o obimu i načinu pružanja pomoći odlučuje načelnik komunalne policije u roku od 48 časova od podnošenja zahteva nadležnog organa grada, odnosno ovlašćene organizacije, shodno odredbama Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći.
Ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće ili ne uspe i pored angažovanja komunalne policije, nadležni organ grada, odnosno ovlašćena organizacija podnosi zahtev policiji da pruži pomoć u sprovođenju izvršenja, u skladu sa Zakonom o policiji.
Hitne mere i spasilačka funkcija
Član 5.
Komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi grada i ovlašćene organizacije, o čemu odmah obaveštava te organe odnosno organizacije.
U slučaju opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim oblicima ugrožavanja iz stava 1. ovog člana komunalna policija učestvuje u vršenju spasilačke funkcije i pruža pomoć drugim organima, pravnim i fizičkim licima na otklanjanju posledica.
Saradnja sa građanima
Član 6.
Komunalna policija u obavljanju poslova sarađuje sa građanima u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje komunalnih i drugih poslova iz nadležnosti grada.
Građani mogu komunalnoj policiji podnositi prijave, peticije i predloge u vezi sa komunalnim redom pismenim putem, elektronskom poštom, a u hitnim slučajevima telefonom i neposrednim usmenim obraćanjem.
Komunalna policija je dužna da građane, na njihov zahtev, obavesti o ishodu postupanja.
Saradnja sa gradskim inspekcijskim službama
Član 7.
Komunalna policija u obavljanju poslova sarađuje sa gradskim inspekcijskim službama, u skladu sa ovim zakonom i zakonima i propisima grada kojima se uređuje obavljanje inspekcijskih poslova.
Saradnja iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito: međusobno obaveštavanje, razmenu informacija, pružanje neposredne pomoći i preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od značaja za obavljanje poslova komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi.
Oblike i način ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi bliže propisuje skupština grada.
Saradnja sa policijom
Član 8.
U obavljanju poslova i primeni ovlašćenja komunalni policajci sarađuju sa policijom.
Kada je to potrebno radi izvršavanja poslova iz nadležnosti komunalne policije, na obrazloženi zahtev, policija će dostaviti lične podatke za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa zakonom.
Radi razvijanja međusobne saradnje komunalne policije i policije, gradonačelnik može sporazumno sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove da donosi odgovarajuće akte o saradnji i osniva koordinaciona tela od značaja za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.
II. POSLOVI KOMUNALNE POLICIJE
Pojam i obavljanje poslova
Član 9.
Poslovi komunalne policije, u smislu ovog zakona, jesu:
1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost;
2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti grada;
3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada;
4) zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad;
5) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada (u daljem tekstu: održavanje gradskog reda).
Održavanjem komunalnog reda iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se održavanje reda u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; lokalnih puteva i ulica; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju; auto-taksi prevoza; postavljanja privremenih poslovnih objekata; protivpožarne zaštite; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata.
Način obavljanja poslova
Član 10.
Poslovi komunalne policije obavljaju se organizovanim prisustvom komunalnih policajaca na mestima održavanja reda, preduzimanjem drugih preventivnih mera i primenom ovim zakonom predviđenih ovlašćenja komunalne policije.
Poslovi komunalne policije obavljaju se a ovlašćenja primenjuju u skladu sa načelima zakonitosti, profesionalizma, saradnje i srazmernosti.
U svom radu komunalni policajci rukovode se i principom rada sa najmanjim štetnim posledicama, a sredstva prinude primenjuju samo kad je to apsolutno nužno i u meri koja je neophodna za izvršenje zadataka bez nepotrebnih štetnih posledica.
U skladu sa zakonom i drugim propisima, načelnik komunalne policije daje obavezne instrukcije komunalnim policajcima za obavljanje poslova komunalne policije.
Planiranje poslova
Član 11.
Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, donosi strateški plan komunalne policije kojim, na osnovu procene postojećeg stanja, utvrđuje prioritete u obavljanju poslova komunalne policije i, s tim u vezi, daje joj razvojne, organizacione, kadrovske i druge osnovne smernice za dalji rad.
U skladu sa strateškim planom, komunalna policija sačinjava godišnje planove rada i dostavlja ih gradskom veću na usvajanje.
Uz predlog plana iz st. 1. i 2. ovog člana, komunalna policija dostavlja i prethodno pribavljeno mišljenje načelnika jedinstvenog organa uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu.
Prilikom razmatranja godišnjeg plana rada komunalne policije gradsko veće, po potrebi, odlučuje i o izmenama i dopunama strateškog plana komunalne policije.
Usklađivanje poslova
Član 12.
Strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuju se pre donošenja sa propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u gradu.
Stručnu pomoć u pripremi strateškog plana i godišnjeg plana rada komunalne policije pruža policija, uz podršku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
III. UNUTRAŠNjE UREĐENjE KOMUNALNE POLICIJE
Unutrašnje organizacione jedinice
Član 13.
U komunalnoj policiji mogu se obrazovati područne organizacione jedinice za gradsku opštinu ili više njih ili za područje grada određeno aktom o unutrašnjem uređenju komunalne policije (u daljem tekstu: organizacione jedinice).
Organizacionim jedinicama rukovode šefovi tih jedinica, koji za svoj rad i rad organizacione jedinice kojom rukovode odgovaraju načelniku komunalne policije.
Uslovi za rukovođenje
Član 14.
Za rad na poslovima načelnika komunalne policije zaposleni mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, kao i da ispunjava opšte uslove propisane za rad u organima grada.
Pored rukovođenja komunalnom policijom, načelnik komunalne policije može neposredno da obavlja poslove komunalne policije.
Za rad na poslovima šefa organizacione jedinice zaposleni mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci, kao i da ispunjava opšte uslove propisane za rad u organima grada.
Pored rukovođenja organizacionom jedinicom, šef te jedinice može neposredno da obavlja poslove komunalne policije.
Raspoređivanje načelnika i šefa organizacione jedinice
Član 15.
Načelnika komunalne policije raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija.
Šefa organizacione jedinice raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija, na predlog načelnika komunalne policije.
IV. OVLAŠĆENjA KOMUNALNE POLICIJE
Vrste ovlašćenja
Član 16.
U obavljanju poslova komunalne policije, komunalni policajac ima sledeća ovlašćenja:
1) upozorenje;
2) usmeno naređenje;
3) provera identiteta;
4) dovođenje;
5) pregledanje lica i predmeta;
6) privremeno oduzimanje predmeta;
7) video nadzor;
8) upotreba sredstava prinude, i to fizičke snage, službene palice i sredstava za vezivanje.
Pored ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, komunalni policajac može, kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom i opštim aktom grada, izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podneti zahtev za vođenje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Upozorenje
Član 17.
Komunalni policajac upozoriće lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da naruši zakonom i drugim propisima uređeni komunalni ili drugi red iz nadležnosti grada.
Upozorenje se daje usmeno, pisano ili putem sredstava javnog informisanja.
Usmeno naređenje
Član 18.
Komunalni policajac usmenim naređenjem izdaje obavezna uputstva i zabrane i nalaže mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne policije.
Kad komunalna policija preduzima hitne mere i vrši spasilačku funkciju u smislu člana 5. ovog zakona, komunalni policajci usmena naređenja izdaju samo dok te poslove ne preuzmu nadležni organi grada i ovlašćene organizacije, i to radi otklanjanja neposredne opasnosti za ljude i imovinu, kao i neodložne zaštite životne sredine i druge zaštite iz delokruga grada.
Provera identiteta
Član 19.
Komunalni policajac izvršiće proveru identiteta lica čije ponašanje ili delovanje predstavlja kršenje propisa iz delokruga komunalne policije.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, komunalni policajac proveriće na licu mesta identitet lica i na opravdan usmeni zahtev službenog lica nadležnog organa grada, odnosno ovlašćene organizacije.
Pre provere identiteta komunalni policajac dužan je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta.
Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu ispravu ili na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.
Dovođenje
Član 20.
Ako komunalni policajac ne može da utvrdi identitet lica proverom iz člana 19. ovog zakona, to lice će bez odlaganja dovesti nadležnom organu radi utvrđivanja identiteta.
Pregledanje lica i predmeta
Član 21.
Prilikom obavljanja zakonom utvrđenih poslova komunalni policajac može izvršiti pregled lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne policije, vozila i predmeta koji su u neposrednoj blizini ili pod nadzorom lica koje pregleda.
Pregled lica i predmeta vrši se neposredno ili uz korišćenje tehničkog sredstva. Pre vršenja pregleda predmeta komunalni policajac pozvaće lice da omogući uvid u sadržaj predmeta, a ako lice to odbije sam će proveriti sadržaj predmeta. Prilikom prinudnog otvaranja predmeta komunalni policajac nastojaće da prouzrokuje što manju štetu, a ukoliko do štete dođe, obezbediće da se nastala oštećenja posle otvaranja predmeta fiksiraju fotografijom ili na drugi pogodan način.
Pregled lica mora vršiti lice istog pola.
Ako komunalni policajac pri pregledu nađe predmete za koje se osnovano može pretpostaviti da su predmet krivičnog dela ili prekršaja o tome će odmah obavestiti policiju i postupiti po dobijenim uputstvima.
Privremeno oduzimanje predmeta
Član 22.
Komunalni policajac privremeno će oduzeti predmet koji je pribavljen, upotrebljen ili nastao kršenjem propisa iz delokruga komunalne policije.
Privremeno oduzete predmete komunalni policajci dužni su da predaju nadležnom organu ili da postupaju sa tim predmetima u skladu sa nalogom tog organa. U slučaju kad se protiv lica od koga je predmet oduzet ne pokrene postupak pred nedležnim organom, predmeti će se odmah vratiti licu od koga su oduzeti.
Prilikom oduzimanju predmeta komunalni policajac dužan je da izda potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.
Video nadzor
Član 23.
Kada je to potrebno radi sprečavanja kršenja propisa iz delokruga komunalne policije, određeni prostor i objekat može se obezbediti video nadzorom.
Uređaji za video nadzor moraju biti vidljivi, sa istaknutim natpisom da je prostor ili objekat obezbeđen video nadzorom.
Upotreba sredstava prinude
Član 24.
Fizičku snagu i službenu palicu komunalni policajac može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način od sebe ili drugog ne može da odbije istovremeni protivpravni napad.
Službena palica ima tehnička obeležja utvrđena podzakonskim propisima policije o sredstvima prinude, odnosno o posebnoj opremi za obavljanje policijskih poslova.
Sredstva za vezivanje komunalni policajac može, u skladu sa zakonom, da upotrebi protiv lica koje pruža otpor ili pokušava da pobegne.
Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege i druga za to namenjena sredstva prema Zakonu o policiji i sa tehničkim i drugim karakteristikama utvrđenim podzakonskim propisom o sredstvima prinude.
Način primene ovlašćenja komunalne policije
Član 25.
Ovlašćenja komunalne policije utvrđena odredbama čl. 17. do 24. ovog zakona primenjuju se pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o policiji i podzakonskim propisima o policijskom ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova.
Evidencije
Član 26.
Komunalna policija vodi evidencije podnetih prijava, peticija i predloga građana, podnetih pritužbi na rad komunalnih policajaca, upotrebljenih sredstava prinude i drugih primenjenih ovlašćenja prema licima, privremeno oduzetih predmeta, službenih legitimacija, opreme i sredstava.
Na podatke o ličnosti sadržane u evidencijama iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o zaštiti podataka o ličnosti.
V. KONTROLA KOMUNALNE POLICIJE
Kontrola upotrebe sredstava prinude
Član 27.
O upotrebi sredstava prinude komunalni policajac podnosi pisani izveštaj načelniku komunalne policije, odnosno licu koje načelnik ovlasti da ocenjuje opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude.
Izveštaj se podnosi najkasnije 24 časa od upotrebe sredstava prinude, a sadrži podatke o licu, vremenu i mestu upotrebe sredstava prinude, vrsti upotrebljenog sredstva prinude i drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude.
U slučaju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude, načelnik komunalne policije preduzima zakonom predviđene mere radi utvrđivanja disciplinske, prekršajne, odnosno krivične odgovornosti komunalnog policajca i odmah o tome obaveštava načelnika jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija.
Ocena iz stava 1. ovog člana daje se i mere iz stava 3. ovog člana preduzimaju se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja o upotrebi sredstava prinude.
Podnošenje izveštaja policiji
Član 28.
O upotrebi sredstava prinude načelnik komunalne policije obaveštava nadležnu policijsku upravu najkasnije u roku od 48 časova od upotrebe sredstava prinude.
Ako prilikom upotrebe sredstava prinude nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne policije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.
Izveštaj iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime i broj legitimacije komunalnog policajca koji je upotrebio sredstva prinude; datum, vreme i mesto upotrebe; podatke o licu prema kome su sredstva prinude upotrebljena; vrstu upotrebljenog sredstva prinude; razlog upotrebe; opis događaja i povreda nanetih licu ili komunalnom policajcu; podatke o vremenu i mestu pružanju medicinske pomoći; podatke o šteti nastaloj usled upotrebe sredstava prinude; podatke o svedocima događaja i materijalnim dokazima.
Kontrola rešavanjem pritužbi
Član 29.
Komunalnoj policiji svako može podneti pritužbu ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom primenom ovlašćenja komunalnog policajca iz čl. 17 do 24.ovog zakona povređena prava.
Pritužba se podnosi u roku od 30 dana od dana kada je do povrede došlo, a razmatra je i sve okolnosti u vezi sa njom utvrđuje načelnik komunalne policije ili lice koje načelnik ovlasti da rešava pritužbe (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).
Načelnik komunalne policije, odnosno ovlašćeno lice, o svom stavu i eventualnim merama koje je preduzeo mora podnosioca pritužbe da obavesti dostavljanjem pisanog odgovora u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe, čime je postupak po pritužbi zaključen.
U slučajevima kad iz pritužbe ili podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno ovlašćenog lica proizlazi sumnja da je komunalni policajac primenom ovlašćenja iz stava 1. ovog člana učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, načelnik komunalne policije spise predmeta mora da ustupi Komisiji za rešavanje pritužbi, koja vodi dalji postupak rešavanja pritužbe.
Komisiju za rešavanje pritužbi obrazuje skupština grada. U Komisiju, koja se sastoji od predsednika i četiri člana, obavezno se imenuju tri odbornika skupštine grada, načelnik komunalne policije i predstavnik policije.
U postupku razmatranja pritužbe Komisija je ovlašćena da od podnosioca pritužbe i drugih lica prikuplja potrebna obaveštenja i dokaze o činjenicama i okolnostima na koje se pritužba odnosi, kao i da od gradske uprave i policije traži potrebnu pomoć i saradnju. Komisija postupak rešavanja pritužbe zaključuje dostavljanjem odgovora podnosiocu pritužbe u roku od 30 dana od dana isteka roka za vođenje postupka kod načelnika komunalne policije, odnosno ovlašćenog lica.
Nezavisno od ishoda rešavanja pritužbe, podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda.
Podzakonski propis o kontroli komunalne policije
Član 30.
Način i postupak vršenja kontrole komunalne policije bliže propisuje ministar nadležan za lokalnu samoupravu.
VI. KOMUNALNI POLICAJCI
Primena propisa
Član 31.
Na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti komunalnih policajaca primenjuju se propisi o radnim odnosima koji važe za zaposlene u organima grada, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.
Uslovi za obavljanje poslova
Član 32.
Načelnik komunalne policije, odnosno komunalni policajac, pored uslova predviđenih propisima iz člana 31. ovog zakona, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da:
ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove;
ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca (u daljem tekstu: ispit);
nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
nije mu ranije prestao radni odnos u državnom ili drugom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju.
Ministar nadležan za lokalnu samoupravu donosi propis o načinu utvrđivanja potrebne psihofizičke sposobnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana i rešenjem ovlašćuje zdravstvenu ustanovu za utvrđivanje ove sposobnosti i izdavanje lekarskih uverenja o tome.
Stručno osposobljavanje
Član 33.
Komunalni policajac – pripravnik može poslove samostalno da obavlja posle stručnog osposobljavanja i položenog ispita iz člana 32. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Komunalni policajac – pripravnik dužan je da ispit iz stava 1. ovog člana položi najkasnije u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa u komunalnoj policiji.
Stručno usavršavanje
Član 34.
Održavanje i unapređenje stručnosti komunalnih policajaca obezbeđuje se stručnim usavršavanjem, kao i periodičnim proverama stručne osposobljenosti – redovnim i vanrednim, koje sprovodi ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu.
Komunalni policajac obavezan je da se podvrgne stručnom usavršavanju, kao i proveri stručne osposobljenosti iz stava 1. ovog člana u vreme određeno za usavršavanje, odnosno proveru, o čemu mora biti obavešten pismenim pozivom najkasnije osam dana pre dana za koji je zakazan oblik stručnog usavršavanja ili provera stručne osposobljenosti.
Ispitna komisija, podzakonski propis i troškovi
Član 35.
Ispit iz člana 32. stav 1. tačka 2), ispit iz člana 33. i provera stručne osposobljenosti iz člana 34. ovog zakona obavljaju se pred Ispitnom komisijom, koju obrazuje ministar nadležan za lokalnu samoupravu, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Program, vreme i način stručnog osposobljavanja i stručnog usavršavanja, sadržaj i način polaganja ispita i provere stručne osposobljenosti, sadržaj i način vođenja evidencije osposobljavanja i usavršavanja, položenih ispita i izdatih uverenja o položenim ispitima i utvrđenoj osposobljenosti propisuje ministar nadležan za lokalnu samoupravu, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje, ispiti i provere osposobljenosti obavljaju se o trošku grada.
Provera psihofizičke sposobnosti
Član 36.
Po nalogu gradonačelnika, načelnik komunalne policije, a po nalogu načelnika komunalne policije, komunalni policajac dužan je da se podvrgne proveri psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije i da u roku od 15 dana od dana prijema naloga dostavi gradonačelniku, odnosno načelniku komunalne policije lekarsko uverenje ovlašćene zdravstvene ustanove kao dokaz da ima psihofizičke sposobnosti potrebne za dalje obavljanje poslova komunalne policije iz člana 32. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Nalog iz stava 1. ovog člana izdaje se u pismenom obliku i mora da sadrži naziv i adresu ovlašćene zdravstvene ustanove, razlog, mesto i vreme lekarskog pregleda radi utvrđivanja psihofizičke sposobnosti za dalje obavljanje poslova komunalne policije.
Lekarski pregled iz stava 2. ovog člana obavlja se o trošku grada.
Raspoređivanje van komunalne policije
Član 37.
Van komunalne policije, na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, raspoređuje se komunalni policajac koji:
ne dobije pozitivnu ocenu na proveri stručne osposobljenosti iz člana 34. ovog zakona;
prestane da ispunjava uslove u pogledu psihofizičkih sposobnosti potrebnih za obavljanje poslova komunalne policije iz člana 36. stav 1. ovog zakona.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana van komunalne policije, na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, raspoređuje se i načelnik komunalne policije.
Prestanak radnog odnosa po sili zakona
Član 38.
Ako odgovarajuće radno mesto za raspoređivanje iz člana 37. ovog zakona ne postoji ili se komunalni policajac, odnosno načelnik komunalne policije ne saglasi sa raspoređivanjem- prestaje mu radni odnos.
Uniforma i oznake na uniformi
Član 39.
Kad obavlja poslove komunalni policajac nosi službenu uniformu sa oznakama.
Oznake na uniformi sastoje se od naziva komunalne policije i grada, prezimena, identifikacionog broja i oznake položaja komunalnog policajca i od grba grada postavljenog na odgovarajućoj podlozi.
Izgled uniforme i oznaka na uniformi komunalnih policajaca i način nošenja uniforme propisuje skupština grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za lokalnu samoupravu.
Službena legitimacija
Član 40.
Komunalni policajac ima službenu legitimaciju kojom se predstavlja, pokazujući je pre primene ovlašćenja na zahtev lica prema kome ovlašćenje primenjuje.
Službenu legitimaciju izdaje gradonačelnik, kada komunalni policajac stekne pravo da samostalno obavlja svoje poslove. U slučaju prestanka radnog odnosa u komunalnoj policiji komunalni policajac dužan je službenu legitimaciju da preda gradonačelniku.
Službena legitimacija mora da sadrži podatke o službenom svojstvu i ovlašćenjima komunalnog policajca i njegove identifikacione podatke.
Boju, oblik, sastavne delove, obrasce službenih legitimacija, kao i tekst ovlašćenja komunalnih policajaca, propisuje ministar nadležan za lokalnu samoupravu.
Vozila, plovila i oprema
Član 41.
Radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti komunalni policajci upotrebljavaju službena vozila i posebnu opremu, a na vodnom području koje je u nadležnosti grada mogu upotrebljavati i službena plovila.
Oznake na službenim vozilima i plovilima sastoje se od naziva komunalne policije i grada i od grba grada, nanetog u propisanim dimenzijama.
Boju i način označavanja vozila i plovila, kao i opremu komunalne policije, propisuje skupština grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za lokalnu samoupravu.
Zaštita uniforme i oznaka
Član 42.
Državni organi, privredna društva, preduzetnici, udruženja i druga pravna i fizička lica ne smeju da reprodukuju ili upotrebljavaju uniforme i oznake koje su po boji, kroju i oznakama iste ili slične uniformi i oznakama komunalne policije, odnosno koje mogu da izazovu zabunu da se radi o uniformi ili oznakama komunalne policije, kao ni da reprodukuju i upotrebljavaju vozila i plovila koja su označena isto ili slično kao vozila i plovila komunalne policije, odnosno koja mogu da izazovu zabunu da se radi o vozilu i plovilu komunalne policije.
Za postupanje protivno stavu 1. ovog člana kazniće se za prekršaj:
pravno lice, odnosno preduzetnik – novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara;
odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara;
fizičko lice – novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Uz kaznu za ponovljeni prekršaj iz stava 2. ovog člana učiniocu će se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u vezi sa kojom je izvršio prekršaj.
VII. ZAŠTITA KOMUNALNIH POLICAJACA
Prekršaj
Član 43.
Ko ometa ili sprečava komunalnog policajca u obavljanju poslova komunalne policije, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 din.
Krivičnopravna zaštita
Član 44.
Komunalni policajac u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje propisa
Član 45.
Propise iz člana 30, člana 32. stav 3, člana 35. stav 2. i člana 40. stav 2. ovog zakona, ministar nadležan za lokalnu samoupravu doneće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a propise iz člana 7. stav 3, člana 39. stav 3. i člana 41. stav 3. ovog zakona, u istom roku doneće skupština grada.
Rok za obrazovanje i unutrašnje uređenje komunalne policije
Član 46.
Akta o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne policije u skladu sa ovim zakonom gradovi će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za obrazovanje komisije
Član 47.
Ispitnu komisiju iz član 35. stav 1. ovog zakona ministar nadležan za lokalnu samoupravu obrazovaće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za polaganje ispita
Član 48.
Zaposleni u komunalnoj policiji dužni su da polažu ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca najkasnije u roku od godinu dana od dana donošenja propisa iz člana 35. stav 2. ovog zakona.
Rok za donošenje strateškog plana
Član 49.
Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanje na snagu ovog zakona
Član 50.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanju na snagu, izuzev odredaba čl. 45, 46. i 47. koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o komunalnoj policiji sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje „druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom” i, s tim u vezi, sa odredbama Ustava kojima se uređuju nadležnost jedinica lokalne samouprave i pravila o uređenju organa tih jedinica. Prema članu 177. stav 1. Ustava jedinice lokalne samouprave su nadležne u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar tih jedinica. Članom 190. Ustava utvrđene su osnovne nadležnosti opštine, a članom 189. st. 3. i 5. da gradovi i grad Beograd imaju nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, kao i da se gradovima i gradu Beogradu zakonom mogu poveriti i druge nadležnosti. U pogledu organa jedinica lokalne samouprave, Ustav utvrđuje da je skupština njihov najviši predstavnički organ i da ona odlučuje o izboru izvršnih organa, kao i da jedinice lokalne samouprave svojim statutom, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi (čl. 179. i 191. Ustava).
Opredeljenje za zakonsko regulisanje komunalne policije saglasno je ovlašćenju gradova da po članu 190 stav 1. tačka 1. Ustava preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuju i obezbeđuju obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti . Istovremeno, ovo ovlašćenje nije protivno ustavnom pravu gradova i grada Beograda na samostalno uređivanje svojih organa, niti sa istim pravom utvrđenim u članu 6. stav 1. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi (1985). Ovo zbog činjenice da se to pravo ostvaruje u skladu sa Ustavom i zakonom, ali i zbog toga što je neophodno da osnivanje i delovanje komunalne policije bude zakonskim uređenjem podređeno ustavnim načelima o vladavini prava, jednakosti svih pred zakonom, pravnoj sigurnosti i poštovanju ljudskih prava. Poslovi komunalne policije, naime, podrazumevaju i izvesna ovlašćenja kojima se može posezati u ljudska prava i slobode, pa je tim pre nužno da organizovanje i delovanje komunalne policije budu stavljeni pod neophodan zakonski okvir.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o komunalnoj policiji već su bili predmet ocene prilikom zakonskog uređivanja sistema lokalne samouprave, krajem 2007. godine. Naime, Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o glavnom gradu (2007) propisano je da grad, odnosno grad Beograd, u skladu sa zakonom, obrazuje komunalnu policiju, obezbeđuje i organizuje vršenje poslova komunalne policije (član 24. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi i član 8. stav 1. tačka 3) Zakona o glavnom gradu), kao i da će se poseban zakon o komunalnoj policiji doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o lokalnoj samoupravi (član 102. tog zakona).
Ukratko, potreba za uvođenjem komunalne policije utvrđena je na osnovu ocene da su u dosadašnjem funkcionisanju gradova i grada Beograda uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne delatnosti u nadležnosti grada, kao i u obavljanju nekih drugih značajnih poslova, kakvi su ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.
Ne manje važan razlog za uvođenje komunalne policije predstavlja ocena da će se organizovanjem ovakve službe i njenim delovanjem na ulicama gradova doprineti kako sprečavanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivno delovati na predupređivanju tih prekršaja. Na ovaj način se gradovima omogućuje da, u saradnji sa policijom i drugim subjektima, preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi gradski red, a time i za bezbedan i miran život svojih stanovnika.
Poznato je, naime, da se lokalna bezbednosna problematika zaoštrava u gradovima širom sveta i da se zbog toga čine brojni napori u smeru jačanja uloge lokalnih zajednica u održavanju reda i zaštiti stanovnika i razvijanju njihovog partnerstva u tome sa policijom. Na tu temu održan je i veći broj konferencija, koje je organizovao Kongres lokalnih i regionalnih vlasti (CLRAE) pri Savetu Evrope. U zaključcima jedne od tih konferencija (održane u Pragu, 2003. godine) ističe se da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti i neposrednom pružanju bezbednosti svojim stanovnicima, kao i da u tome treba da tesno sarađuju sa policijom. Među najvažnijim bezbednosnim problemima u čijem se rešavanju vidi uloga lokalnih zajednica istaknuti su problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, buka, upadi u stanove, garaže, javne objekte i poslovne prostorije, oštećenja javne i privatne imovine i drugi. Kapaciteti policije u nizu zemalja nisu dovoljni da bi se uvek obezbedilo potrebno policijsko prisustvo i reagovanje, naročito u oblasti prekršaja protiv javnog reda (koji i u statistikama kažnjivih dela zauzimaju veliki deo). To sve čini da se građani osećaju nesigurni i ugroženi, ali i narušava njihovo poverenje u demokratske institucije, pa se u jačanju odgovornosti lokalnih zajednica na ovom polju vidi jedan od mogućih i preko potrebnih odgovora.
Rukovođene tim razlozima, pojedine zemlje su nedavno pristupile osnivanju komunalne policije ili već odranije imaju neki od oblika takve službe (sa različitim ovlašćenjima), dok se u drugima teži razvijanju saradnje lokalnih zajednica sa policijom, bez osnivanja lokalnih policijskih službi. Ovaj poslednji pristup poznaje i naš Zakon o policiji (2005), kojim se utvrđuje policiji obaveza na saradnju sa organima lokalne samouprave, a skupština, odnosno izvršni organ opštine i grada, ovlašćuju na podnošenje predloga policiji o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine, kao i predviđa mogućnost osnivanja koordinacionih tela za saradnju (čl. 6, 17, 18, 24, 25. i 188. Zakona o policiji). Osnivanje savetodavnih tela za bezbednost ili rad policije u lokalnim zajednicama, preko kojih one mogu da utiču na ostvarivanje uloge policije, praksa je koju poznaju brojne države. Ova se praksa u nekim zemljama (na primer, u SR Nemačkoj) kombinuje sa uvođenjem tzv. „dobrovoljnih policajaca“, koji, pod nadzorom policije, svojim prisustvom, opažanjima i upozorenjima, čuvanjem javnih parkova i sličnim aktivnostima pružaju doprinos bezbednosti u lokalnoj zajednici.
Nasuprot tome, postoje zemlje, kakve su Italija i Francuska, u kojima opštinska policija ima znatan udeo u obavljanju pravih policijskih poslova na lokalnom području i u tome stoji pod nadzorom državne policije. Ovom se modelu delom približava i rešenje usvojeno u Sloveniji (Zakon o opštinskom redarstvu, 2006), prema kome je opštinsko i gradsko redarstvo nadležno za kontrolu bezbednosti saobraćaja na putevima u naseljima, za održavanje javnog reda i još neke zadatke s područja javne bezbednosti i javnog reda na teritoriji opštine i grada. Sasvim drugačijeg karaktera je u svetskim okvirima specifično rešenje u Velikoj Britaniji, gde je kompletna policija tradicionalno razvijana u lokalnim zajednicama (oblastima) i ostala u njihovoj nadležnosti, tako da nikada nije podržavljena.
Za razliku od izloženih rešenja, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj uvedena je komunalna policija, čije su nadležnosti ostale u svemu jednake nadležnostima ranije komunalne inspekcije, na čije su mesto i stupile.
Imajući u vidu navedena i druga uporedna iskustva, može se konstatovati da uvođenje komunalne policije u gradovima i gradu Beogradu prati savremene tendencije koje naglašavaju novu ulogu i odgovornost gradova (i drugih lokalnih zajednica) u održavanju reda i jačanju njihovog partnerstva sa policijom. Zakonom se stvara pravni okvir za organizovanje i delovanje komunalne policije, čije uvođenje treba da doprinese otklanjanju postojećih slabosti u izvršavanju nadležnosti gradova.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA
Osnovne odredbe (čl. 1–8)
U osnovnim odredbama uređuju se svrha komunalne policije, oblik njenog obrazovanja i ljudstvo, saradnja sa građanima, inspekcijskim službama i policijom i njena posebna uloga u pružanju pomoći organima grada u izvršenjima, kao i u preduzimanju hitnih mera i obavljanju spasilačke funkcije.
Članom 1. definisana je osnovna uloga komunalne policije, tako da ona obavlja određene komunalno-policijske poslove kojima se izvršavaju Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti gradova i grada Beograda i obezbeđuje nesmetano obavljanje poslova iz gradske nadležnosti. Dimenzije te uloge, osim nadležnostima gradova i grada Beograda, određuju se sasvim konkretno u odredbama zakona kojima se uređuju poslovi i ovlašćenja komunalne policije.
Komunalna policija se obrazuje kao unutrašnja organizaciona jedinica u sastavu jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast (član 2), a njeno ljudstvo čine načelnik i komunalni policajci, koji jedini i mogu da primenjuju ovlašćenja utvrđena ovim zakonom (član 3).
Rešenje u članu 4. određuje posebnu ulogu komunalne policije u izvršavanju izvršnih odluka organa i javnih službi grada i rukovođeno je potrebom da se u ovoj oblasti postigne veća efikasnost, a delimično i rastereti policija od ovih poslova. Ipak, kada komunalna policija ne bude u mogućnosti da sprovede izvršenje, predviđeno je da se nadležni organ, odnosno organizacija obrati sa zahtevom za pomoć policiji.
Članom 5. uređuju se hitne mere i spasilačka funkcija komunalne policije u posebnim situacijama (nepogode, požari i dr).
Članom 6. uređuje se saradnja sa građanima, kao važno pitanje od koga zavisi efikasnost komunalne policije.
Članom 7. uspostavlja se načelni odnos između komunalne policije kao nove gradske službe i postojećih gradskih inspekcijskih službi. Očigledno, poslovi komunalne policije imaće značajne dodirne tačke sa poslovima inspekcijskih službi, tako da je njihova tesna saradnja jedna od pretpostavki za uspešno ostvarivanje poslova ukupnih nadležnosti gradova.
U članu 8. opredeljeni su odnosi saradnje između komunalne policije i policije, na način koji je primeren ostvarivanju osnovne ideje uvođenja komunalne policije: da ona bude služba koja će doprineti otklanjanju slabosti u izvršavanju nadležnosti gradova, ali i da pruža doprinos ostvarivanju reda u gradovima kroz partnerstvo sa policijom.
Poslovi komunalne policije (čl. 9–12)
Detaljno uređivanje poslova komunalne policije i način njihovog obavljanja dolaze u red najznačajnijih pitanja koje rešava ovaj zakon. Ti su poslovi izvedeni iz nadležnosti gradova i grada Beograda (član 9), a u pogledu načina njihovog obavljanja uređeno je (član 10. stav 1) da se oni obavljaju organizovanim prisustvom komunalnih policajaca na mestima održavanja reda i primenom zakonom utvrđenih ovlašćenja.
Kao osnovna načela na kojima treba da počiva obavljanje poslova komunalne policije propisana su načela zakonitosti, profesionalizma, saradnje, srazmernosti, rada s najmanje štenih posledica i ograničavanja u primeni sredstava prinude (član 10. st. 2. i 3).
Planiranje poslova komunalne policije i usklađivanje planova sa odgovarajućim planskim aktima policije, kao i obaveza policije da pruža stručnu pomoć komunalnoj policiji u pripremi planova, uređeni su u čl. 11. i 12.
Unutrašnje uređenje komunalne policije (čl. 13–15)
U svega tri člana ovog odeljka propisana su pravila za unutrašnje uređenje komunalne policije, s ciljem obezbeđenja nužnog jedinstva u tome. U komunalnoj policiji mogu se obrazovati područne organizacione jedinice, kojima rukovode šefovi tih jedinica, odgovorni načelniku komunalne policije (član 13). Uslovima za rad na poslovima načelnika komunalne policije i šefova organizacionih jedinica i načinom njihovog raspoređivanja bave se čl. 14. i 15.
Ovlašćenja komunalne policije (čl. 16–26)
Detaljne odredbe u ovom odeljku zakona rezultat su potrebe da u vršenju ovlašćenja komunalne policije budu obezbeđene pretpostavke za poštovanje vladavine prava. Saglasno tome, ovom odeljku je i dato najviše prostora u zakonu.
Komunalni policajci bi imali i sledeća naročita ovlašćenja: upozorenje, usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor, upotreba sredstava prinude, i to fizičke snage, službene palice, sredstava za vezivanje (član 16. stav 1). Procenjeno je da je ovaj korpus ovlašćenja neophodan za obavljanje zakonom opredeljenih poslova komunalne policije i istovremeno dovoljan, tako da ga nije potrebno dalje proširivati.
U narednim članovima (17–24) uređuju se uslovi za upotrebu svakog pojedinog od navedenih ovlašćenja i upućuje u članu 25. na obaveznu primenu podrobnijih pravila o tome, sadržanih u Zakonu o policiji i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova. U posebnom članu (26) propisane su evidencije koje će biti dužna da vodi komunalna policija.
Kontrola komunalne policije (čl. 27–30)
Imajući u vidu da je nad svakim subjektom, bilo državnim ili nedržavnim, koji se snabdeva izvesnim ovlašćenjima čijim se vršenjem može posezati u ljudska prava neophodno obezbediti jasne i višestruke mehanizme za kontrolu, u ovom odeljku je uređena kontrola komunalne policije, posebno kontrola upotrebe sredstava prinude (član 27), uz izveštavanje policije (član 28) i kontrola rešavanjem pritužbi (član 29). Ovo zbog toga što se upravo ovlašćenje za upotrebu sredstava prinude pojavljuje kao ono kojim se može najozbiljnije posezati u ljudska prava i što upotreba tih sredstava treba da bude posebno nadzirana, razume se, uz efikasnu kontrolu nad primenom i drugih, manje „osetljivih“ ovlašćenja.
Mehanizam kontrole uključuje obavezu podnošenja pismenog izveštaja o svakoj upotrebi sredstava prinude od strane komunalnog policajca, kao i obavezu načelnika komunalne policije, odnosno lica koje on ovlasti da ocenjuje opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude. O svakoj upotrebi sredstava prinude načelnik komunalne policije obaveštavao bi nadležnu policijsku upravu, a u slučaju nastupanja težih posledica zbog upotrebe sredstava prinude telesna povreda ili smrt ) načelnik bi podnosio i poseban pismeni izveštaj toj upravi član 28).
Komisija za rešavanje pritužbi bavila bi se kontrolom komunalne policije putem rešavanja pritužbi, a njeno angažovanje bi započinjalo posle razmatranja pritužbe u komunalnoj policiji (čl. 29). Ona se pojavljuje u ulozi spoljneg organa kontrole nad rešavanjem pritužbi od strane načelnika komunalne policije, i to kao organ sa ovlašćenjem da sprovede nezavisnu dodatnu istragu, u slučaju kada proceni da hijerarhijska kontrola koju je obavio načelnik komunalne policije nije bila zadovoljavajuća. Takvim se rešenjem obezbeđuje postojanje jednog od modernih uporednih obrazaca spoljne kontrole nad rešavanjem pritužbi.
Da bi se obezbedilo jedinstveno postupanje u kontroli, predviđeno je da način i postupak vršenja kontrole komunalne policije bliže propisuje ministar nadležan za lokalnu samoupravu (član 30).
Komunalni policajci (čl. 31 – 42)
Odredbe u ovom odeljku uređuju najpre izvesna prava i obaveze komunalnih policajaca kojima se, saglasno prirodi posla koji oni obavljaju, odstupa od propisa o radnim odnosima koji važe za zaposlene u organima grada. Odstupanja se odnose na propisivanje posebnih uslova za obavljanje poslova (član 32) i na posebne oblike stručnog osposobljavanja i usavršavanja (čl. 33. i 34), koji uključuju i obavezu polaganja posebnog ispita, kao i proveru osposobljenosti za obavljanje poslova (član 35). Predviđena je i provera psihofizičke sposobnosti, koja je uslov za bavljenje ovim poslovima tokom čitave karijere komunalnog policajca (član 36). Posebno su određeni razlozi, odnosno slučajevi u kojima komunalni policajac (i načelnik komunalne policije) mora biti raspoređen van komunalne policije (član 37) i, eventualno, kad mu zbog toga prestaje radni odnos po sili zakona (član 38).
Pored toga, uređuju se službena uniforma i oznake na uniformi (član 39), službena legitimacija (član 40) i oznake na službenim vozilima, plovilima i opremi (član 41). S tim u vezi, u posebnom članu je propisana zaštita uniforme i oznaka komunalne policije (član 42).
Zaštita komunalnih policajaca (čl. 43-44)
Priroda posla koji će obavljati komunalni policajci obezbeđuje im status službenog lica i podrazumeva potrebu propisivanja posebnih mera njihove zaštite od mogućih ometanja, pretnji i napada koji mogu uslediti od strane fizičkih lica prema kojima oni primenjuju svoja ovlašćenja. U tom cilju je predviđeno sankcionisanje takvih ponašanja, propisivanjem jednog prekršaja (član 43) i upućivanjem na krivičnopravnu zaštitu koju službena lica imaju po zakonu (član 44).
Prelazne i završne odredbe (čl. 45-50)
Prelaznim i završnim odredbama uređuju se rokovi za donošenje podzakonskih propisa i akata o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne policije, za obrazovanje ispitne komisije i polaganje ispita, kao i rok za donošenje prvog strateškog plana komunalne policije i rok za stupanje zakona na snagu.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
U budžetima gradova i grada Beograda potrebno je, međutim, obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne policije, uključujući i sredstva za nabavku uniforme, oznaka i opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje komunalnih policajaca. Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja gradova i grada Beograda u pogledu broja ljudstva komunalne policije. S druge strane, od uvođenja komunalne policije mogu se očekivati uvećani budžetski prihodi od naplata novčanih kazni za prekršaje, kao i neposredni pozitivni efekti u vidu budžetskih ušteda koji se mogu postići efikasnim delovanjem komunalne policije. Uz to, komunalna policija treba da doprinose boljoj zaštiti ljudi i imovine u gradovima.