PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE
Član 1.
U Zakonu o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS” broj 79/05 ), u članu 1. reči: „potrošača i osniva se Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija)” zamenjuju se rečima: „potrošača, osniva se Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) i uređuje njen položaj. ”
Član 2.
U članu 2. stav 1. tačka 3) reči: „pre svega” zamenjuju se rečima: „posebno”.
U stavu 2. posle reči: „prema:” dodaju se reči: „tržišnom udelu i stepenu ekonomske efikasnosti; ”
Stav 3. briše se.
Član 3.
Član 3. menja se i glasi:
„Ovaj zakon primenjuje se na akte i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosno na akte i radnje učinjene na teritoriji strane države koji utiču ili mogu uticati na konkurenciju na teritoriji Republike Srbije.”
Član 4.
U članu 4. stav 1. tačka 1) reč: „sedišta” zamenjuje se rečima: „sedišta države osnivanja”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Ovaj zakon se primenjuje na preduzeća, privredna društva i preduzetnike, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kao i na lica kojima je aktom nadležnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ako bi primena ovog zakona pravno ili činjenično sprečila obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno obavljanje poverenih poslova.”
Član 5.
U članu 5 posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Povezanim učesnicima na tržištu se smatraju i dva ili više učesnika na tržištu koji su pod kontrolom trećeg učesnika.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 6.
U članu 6. stav 4. menja se i glasi:
„Vlada bliže propisuje način utvrđivanja relevantnog tržišta i položaj učesnika na relevantnom tržištu.”
Član 7.
U poglavlju II. POVREDE KONKURENCIJE u nazivu odeljka 1. reč: „Akti” zamenjuje se rečju: „Sporazumi”.
Član 8.
Posle člana 8. dodaju se naslov i član 8a koji glase:
„Sporazumi male vrednosti
Član 8a
Sporazumi male vrednosti u smislu ovog zakona su:
1) horizontalni sporazumi koji su zaključeni između učesnika na tržištu čiji zajednički udeo ne prelazi 10% na svakom pojedinačnom relevantnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti zaključenog sporazuma;
2) vertikalni sporazumi koji su zaključeni između učesnika na tržištu čiji pojedinačni udeo na svakom pojedinačnom relevantnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti zaključenog sporazuma ne prelazi 15%;
3) sporazumi za koje nije moguće utvrditi da li su horizontalni ili vertikalni, a koji su zaključeni između učesnika na tržištu čiji pojedinačni udeo na svakom pojedinačnom relevantnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti zaključenog sporazuma ne prelazi 10%;
4) sporazumi sa sličnim uticajem na tržište zaključeni između različitih učesnika čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi 30% na relevantnom tržištu, pod uslovom da pojedinačni tržišni udeo svakog od učesnika sporazuma ne prelazi 5% na svakom pojedinačnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti sporazuma;
Vlada bliže propisuje uslove za utvrđivanje sporazuma male vrednosti iz stava 1. ovog člana.
Ako sporazum ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana njegovi učesnici nisu dužni da podnesu zahtev za pojedinačno izuzeće.
Na sporazume male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 7. stav 1. ovog zakona.”
Član 9.
U članu 9. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Zahtev za pojedinačno izuzeće može podneti svaki učesnik u sporazumu”
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reč: „Vlada” zamenjuje se rečju: „Komisija”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 10.
Član 11. briše se.
Član 11.
Član 12. menja se i glasi:
„Pojedine vrste zabranjenih sporazuma, a naročito sporazumi o specijalizaciji, sporazumi o istraživanju i razvoju, sporazumi o transferu tehnologije, sporazumi o distribuciji i servisiranju motornih vozila, nisu zabranjeni ako:
doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije, odnosno podstiču tehnički i ekonomski razvoj;
potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi;
sadrže samo ograničenja neophodna za postizanje navedenih ciljeva;
ne isključuju konkurenciju u bitnom delu predmetne robe ili usluga;
ispunjavaju druge uslove propisane za svaku pojedinu vrstu sporazuma.
Ako sporazum ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana njegovi učesnici nisu dužni da podnesu zahtev za pojedinačno izuzeće.
Izuzeće iz stava 1. ovog člana se neće odnositi na pojedini sporazum iz vrste sporazuma izuzete od zabrane, ako Komisija, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, utvrdi da taj sporazum ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Vlada propisuje uslove iz stava 1. tačka 5) ovog člana.”
Član 12.
Član 13. briše se.
Član 13.
Član 14. briše se.
Član 14.
Posle člana 14. dodaju se naslov i član 14a koji glase:
„Sporazumi koji ne mogu biti izuzeti od zabrane
Član 14a
Sporazumi iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji ne mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa članom 8a, članom 9. stav 1. i članom 12. stav 1. ovog zakona zabranjeni su i ništavi u celosti.
Vlada bliže propisuje uslove za horizontalne i vertikalne sporazume koji ne mogu biti izuzeti od zabrane.”
Član 15.
Naslov iznad člana 15. menja se i glasi:
„Postupak za utvrđivanje da pojedini sporazum nije zabranjen”.
U članu 15. stav 1. briše se.
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 1. posle reči „zakona” dodaju se reči:
„u roku od 15 dana od dana njihovog zaključivanja”.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „iz stava 2.” zamenjuju se
rečima „iz stava 1.”.
Dosadašnji stav 4. briše se.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 3. reči: „iz stava 3.” zamenjuje se rečima: „iz stava 2.”
Član 16.
U članu 16. stav 1. posle reči: „na tržištu koji” dodaju se reči: „u bitnoj meri”, a posle reči: „i/ili usluga” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „uzimajući u obzir:
udeo koji na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu, kao i udele
koji imaju njegovi konkurenti;
prepreke na ulasku na relevantno tržište;
ekonomsku snagu učesnika na relevantnom tržištu;
snagu njegovih potencijalnih konkurenata;
ekonomsku snagu kupca odnosno prodavca.”
Stav 2. menja se i glasi:
„Učesnik na tržištu može ali ne mora da ima dominantan položaj ako je njegov udeo na relevantnom tržištu veći od 40% i u tom slučaju učesnik na tržištu snosi teret dokazivanja da nema dominantan položaj.”
Stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.
Član 17.
U članu 17. st 1. i 2. menjaju se i glase:
„Dominantan položaj mogu imati dva ili više nezavisnih učesnika na tržištu ukoliko između njih na relevantnom tržištu u pogledu određene vrste roba i usluga ne postoji značajnija konkurencija, tako da zajednički deluju kao jedan učesnik na tržištu (kolektivna dominacija), uzimajući u obzir:
udeo koji na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu, kao i
udele koji imaju njegovi konkurenti;
2) prepreke na ulasku na relevantno tržište;
3) ekonomsku snagu učesnika na relevantnom tržištu;
4) snagu njegovih potencijalnih konkurenata;
5 ) ekonomsku snagu kupca odnosno prodavca.
Dva ili više učesnika na tržištu mogu ali ne moraju imati dominantan položaj ako je njihov ukupan udeo na relevantnom tržištu veći od 50% i u tom slučaju učesnici na tržištu snose teret dokazivanja da nemaju dominantan položaj.”
Član 18.
U članu 19. stav 2. posle reči: „dominantnog položaja” dodaju se reči: „iz člana 18. ovog zakona”.
Stav 3. briše se.
Član 19.
U članu 20. stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 20.
U članu 21. stav 1. tačka 1) reči: „statusnih promena” zamenjuju se rečima: „spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja.”
U tački 2. posle reči: „sticanja” dodaju se reči: „od strane jednog ili više učesnika na tržištu”.
U tački 3. posle reči: „novog učesnika” dodaju se reči: „ili sticanjem zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom”.
U stavu 2. tačka 2) reči: „na odlučujući uticaj” zamenjuju se rečima: „odlučujućeg uticaja” a posle reči: „odlučivanje” dodaje se reč: „organa”.
Stav 5. menja se i glasi:
„Smatraće se jednom koncentracijom dve ili više transakcija između istih učesnika na tržištu izvršenih u vremenskom periodu kraćem od dve godine, pri čemu se poslednjom transakcijom ispunjava uslov za podnošenje zahteva za izdavanje odobrenja iz člana 23. ovog zakona, a kao vreme njenog nastanka uzima se dan izvršenja poslednje transakcije.”
Član 21.
U članu 22. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„ 1) bankarska i druga finansijska organizacija privremeno stekne akcije ili udele radi dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije u roku od 12 meseci od dana sticanja i da ne vrši pravo glasa na osnovu stečenih akcija ili udela u cilju uticaja na ponašanje učesnika na tržištu, ili da vrši pravo glasa samo u cilju pripreme prodaje tog učesnika ili njegovog dela, njegove imovine ili stečenih akcija ili udela;”
Član 22.
U članu 23. stav 2. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:
„1) godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije u predhodnoj obračunskoj godini po učesniku prelazi iznos od 20 (dvadeset) miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan sastavljanja godišnjeg računa ili
2) svi učesnici u koncentraciji zajednički imaju preko 25% udela u relevantnom tržištu na teritoriji Republike Srbije.”
U stavu 3. posle reči: „ 12 meseci” dodaju se reči: „pre oporezivanja”.
Posle stava 5. dodaju se novi st. 6, 7. i 8. koji glase:
„Izuzetno od stava 5. ovog člana učesnici mogu sprovesti koncentraciju upućivanjem javne ponude za kupovinu hartija od vrednosti ili kupovinom hartija od vrednosti na berzi ili drugom organizovanom tržištu od više različitih prodavaca, pod uslovom da:
je zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije podnet u roku iz člana 25. ovog zakona;
sticalac kontrole ne vrši pravo glasa po osnovu pribavljenih hartija od vrednosti, osim u cilju očuvanja vrednosti ulaganja, po prethodno pribavljenom odobrenju Komisije.
Zahtev za izdavanje odobrenja za vršenje prava glasa iz stava 6. tačka 2.) ovog člana mora biti obrazložen i može se podneti prilikom podnošenja zahteva, ili posle podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije.
U postupku rešavanja o zahtevu za izdavanje odobrenja za vršenje prava glasa iz stava 6. tačka 2) ovog člana Komisija će posebno voditi računa o mogućim posledicama na učesnike u koncentraciji, treća lica i na konkurenciju.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.
Član 23.
U članu 24. u tački 1), potačka (3) menja se i glasi:
„(3) prihod od naknada i provizija;”
Član 24.
U članu 25. stav 1. menja se i glasi:
„Zahtev iz člana 23. stav 1. ovog zakona podnosi se Komisiji u roku od 15 dana od dana prve izvršene jedne od sledećih radnji: potpisivanje sporazuma, zatvaranje javne ponude ili sticanje kontrole.”
Član 25.
U članu 26. stav 1. menja se i glasi:
„Komisija može da objavi podatke iz zahteva u javnim glasilima ili na drugi pogodan način u cilju pribavljanja mišljenja učesnika na tržištu o efektima nameravane koncentracije.”
Član 26.
U članu 27. stav 1. tačka 1) reči „iz čl. 23. i 24.” zamenjuju se rečima: „iz člana 23.”
Član 27.
Član 29. briše se.
Član 28.
U članu 30. stav 1. posle reči: „koje se” dodaje se reč: „registruju” a reči: „registruju u odgovarajući registar” zamenjuju se rečima: „kojim se uređuje registracija privrednih subjekata”.
Član 29.
U članu 32. stav 1. posle reči: „izveštaj o radu”, dodaju se reči: „i koja donosi odluku o prihvatanju odnosno ne prihvatanju tog izveštaja”.
Član 30.
Član 33. menja se i glasi:
„Komisiju čini Savet za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Savet) i Stručna služba Komisije.
Savet je organ koji donosi sve odluke i akte o pitanjima iz nadležnosti Komisije.
Stručna služba Komisije ima odeljenja koja se organizuju u skladu sa opštim aktima Komisije.
Na prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u Komisiji primenjuju se opšti propisi o radu.”
Član 31.
U članu 34. stav 2. reč: „direktor” zamenjuje se rečju: „sekretar”.
St. 3. i 4. menjaju se i glase:
„Sekretara bira Savet po sprovedenom javnom konkursu.
Za sekretara može biti izabrano lice koje ima visoku stručnu spremu pravne ili ekonomske struke i koje ima potrebna znanja iz oblasti zaštite konkurencije.”
U stavu 5. reč: „Direktor” zamenjuje se rečju: „Sekretar”.
Stav 6. briše se.
Član 32.
U članu 35. stav 1. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a) koja glasi:
„3a) donosi pravilnike, uputstva i druge akte za sprovođenje ovog zakona;”
Član 33.
Član 36. menja se i glasi:
„ Savet ima četiri člana i predsednika.
Članove Saveta i predsednika Saveta bira Skupština na predlog nadležnog odbora Skupštine za poslove trgovine (u daljem tekstu: Nadležni odbor Skupštine). koji na svoju inicijativu predlaže listu od pet kandidata.
Za članove Saveta može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti prava ili ekonomije, najmanje 10 godina radnog staža u struci i koje raspolaže posebnim znanjima iz oblasti zaštite konkurencije.
Za predsednika Saveta može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti prava ili ekonomije, najmanje 15 godina radnog staža u struci i koje raspolaže posebnim znanjima iz oblasti zaštite konkurencije.”
Član 34.
U članu 37. st. 1. i 2. brišu se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 1. reči: „sve važeće liste” zamenjuju se rečima: „predloženu listu” a reči: „koje su podneli ovlšaćeni predlagači” brišu se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 2.
Dosadašnji stav 5. briše se.
Član 35.
U članu 38. stav 1. tačka 3) reči: „ poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore,” brišu se.
U stavu 1. tačka 4) reči: „državne zajednice Srbija i Crna Gora i” brišu se.
U stavu 1. tačka 5) reč: „funkcioner” zamenjuje se rečju: „član”.
U stavu 2. reči: „ovlašćenom predlagaču” zamenjuju se rečima: „Nadležnom odboru Skupštine”.
Član 36.
Član 39. briše se.
Član 37.
U članu 40. stav 2. reči: „jedan član” zamenjaju se rečju: „predsednik”, a reči: „predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor” zamenjuje se rečima: „predsednik Nadležnog odbora Skupštine žrebom određuje kandidate koji će biti izabrani”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Predsednik i članovi Saveta zasnivaju radni odnos u Komisiji za vreme trajanja svog mandata.”
Član 38.
U članu 41. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Posle tačke 3) dodaju se tač.4) i 5) koje glase:
„4) podnošenjem ostavke Skupštini;
5) prestankom radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju.”
Član 39.
U članu 42. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:
„5a) ako neblagovremeno preduzima akte predviđene ovim zakonom;”
Član 40.
U članu 44. stav 1. menja se i glasi:
„Nadležni odbor Skupštine utvrđuje predlog kandidata za člana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata člana Saveta.”
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3.menja se i glasi:
„U slučaju prestanka mandata na osnovu člana 41.tač. 2), 3), 4) i 5) ovog zakona Nadležni odbor Skupštine najkasnije u roku od dva meseca utvrđuje predlog kandidata za upražnjeno mesto u Savetu.”
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Skupština u roku od dva meseca od dana utvrđivanja predloga bira člana Saveta, na period od pet godina.”
Član 41.
U članu 46. dodaje se novi stav 1. koji glasi:
„Predsednik Saveta zastupa, predstavlja i rukovodi radom Komisije.”
Dosadašnji stav 1. postaje 2.
Dosadašnji stav 2. briše se.
Član 42.
U članu 47. stav 4. reč: „direktora” zamenjuje se rečju: „sekretara”.
Član 43.
Naslov iznad člana 48. menja se i glasi: „Pravo na zaradu”.
U članu 48. stav 1. reči: „novčanu naknadu za rad” zamenjuju se rečju: „zaradu”.
U stavu 2. reč: „naknade” zamenjuje se rečju: „zarade”.
Član 44.
U članu 50. stav 2. tačka 1) reči: „ovim zakonom” zamenjuju se rečima: „članom 9. stav 5, članom 15. stav 3, članom 20. stav 2. i članom 27. stav 2. ovog zakona”.
U tački 3) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.
Tačka 4) briše se.
Član 45.
U članu 51. stav 1. posle reči: „podnosi Vladi” dodaju se reči: „na saglasnost”, a reči: „1. novembra” zamenjuju se rečima: „30. novembra”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Izvršavanje rashoda Komisije ne može se vršiti bez saglasnosti Vlade na finansijski plan.“
Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:
„Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Komisije, kao i elementi za određivanje visine zarada i broja zaposlenih.”
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: „uključujući i rezerve,” brišu se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Dosadašnji st. 5. i 6. brišu se.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.
Član 46.
Posle člana 51. dodaje se naziv poglavlja koji glasi:
„IIIa POSTUPAK PRED KOMISIJOM”.
Član 47.
U članu 52. st. 2, 3, 4. i 5. brišu se.
Član 48.
U članu 54. stav 1. reči: „može se” zamenjuju se rečima: „zainteresovana strana može”.
U stavu 3. posle reči: „odlučuje” dodaje se reč: „zaključkom”.
U stavu 4. reči: „kojim se zabranjuje uvid može se ” zamenjuju se rečima: „se može”.
Član 49 .
U članu 57. stav 1. reči: „može da pokrene postupak” zamenjuju se rečima: „pokreće postupak”.
U stavu 2. reči: „može da pokrene postupak” zamenjuju se rečima: „pokreće postupak”.
U stavu 4. reči: „može da pokrene postupak po ” zamenjuju se rečima: „pokreće postupak po potpunom”, a tačka 1) menja se i glasi:
„1) svi učesnici u koncentraciji u slučajevima iz člana 21. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona;”
Član 50.
Član 58. menja se i glasi:
„ Zaključak o pokretanju postupka po zahtevu donosi predsednik Saveta u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Postupak je pokrenut danom dostavljanja zaključka o pokretanju postupka stranci.
Predsednik Saveta u roku iz stava 1. ovog člana donosi zaključak kojim odbacuje zahtev ako:
je zahtev podnet od strane neovlašćenog lica;
Komisija nije nadležna za rešavanje po zahtevu;
oceni da radnja opisana u zahtevu ima neznatan uticaj na konkurenciju ili
da je zanemarljiva za očuvanje ili jačanje konkurencije, odnosno da pokretanje postupka nije u javnom interesu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne donosi se zaključak o pokretanju postupka kada je postupak pokrenut po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije.
Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 60. ovog zakona za donošenje rešenja po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije u skraćenom postupku, predsednik Saveta će u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva doneti zaključak o sprovođenju ispitnog postupka.
Protiv zaključka o pokretanju postupka po zahtevu nije dopuštena posebna žalba niti se može voditi upravni spor.”
Član 51.
Naslov iznad člana 59. i član 59. menjaju se i glase:
„Postupanje po zahtevu
Član 59.
Kada je podnet zahtev za pokretanje postupka iz člana 57. stav 3. ovog zakona, Komisija može da dostavi zahtev radi davanja odgovora učesniku na tržištu za koga se smatra da je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije.
Kada je zaključak o pokretanju postupka donet bez prethodnog dostavljanja na odgovor u smislu stava 1. ovog člana, zahtev se dostavlja stranci na odgovor zajedno sa zaključkom o pokretanju postupka.
Učesnik na tržištu iz stava 1.ovog člana, odnosno stranka iz stava 2. ovog člana, ima pravo da odgovori na zahtev u roku koji odredi Komisija, a koji ne može biti kraći od osam dana.
Kada zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenja koncentracije ne sadrži sve podatke i priloge propisane na osnovu člana 23. stav 9. ovog zakona, Komisija će pozvati podnosioca da u roku koji ona odredi zahtev upotpuni.
Ako podnosilac zahteva ne postupi na način i u roku iz stava 4. ovog člana Komisija će takav zahtev odbaciti.”
Član 52.
U članu 60. stav 1. reči: „Komisija može doneti” zamenjuju se rečima: „Savet donosi”.
U tački 4) tačka na kraju se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi:
„5) je podnosilac zahteva učesnik na tržištu koji imovinu ili kapital drugog učesnika na tržištu stiče u postupku privatizacije.”
Član 53.
U članu 61. stav 1. reči: „direktor” zamenjuje se rečju: „sekretar”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Zaposleni u Službi koji kao ovlašćena lica sprovode radnje u ispitnom postupku imaju službene legitimacije čiji izgled i sadržinu propisuje Savet.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 54.
U članu 63. stav 3. reči: „konačnog upravnog akta” zamenjuju se rečima: „rešenja Komisije o prestanku mera”.
Član 55.
U članu 64. stav 1. reči: „je dužan” zamenjuju se rečju: „može”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Savet može da prenese na Službu nadležnost za održavanje usmene rasprave po pojedinačnim slučajevima na kojima mora biti prisutan član Saveta koga odredi predsednik Saveta.”
Član 56.
U članu 66. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Ukoliko Komisija ne donese rešenje po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije u roku iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatraće se da je na zahtev odgovoreno potvrdno.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
„Ako je za utvrđivanje činjeničnog stanja i ocenu dokaza potrebno izvršiti dopunska veštačenja ili analize ili kada je reč o osetljivim industrijama ili tržištima, Komisija može produžiti rokove za donošenje rešenja iz stava 1. ovoga člana pre isteka tih rokova najviše za tri meseca o čemu je obavezna izvestiti stranke u postupku.”
Član 57.
U članu 67. stav 1. posle reči: „pred Komisijom” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „odnosno Višim trgovinskim sudom.”
Član 58.
Posle člana 67. dodaje se naslov i član 67a koji glase:
„Poništavanje, ukidanje i izmena rešenja
Član 67a
Komisija može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke da:
1) poništi rešenje ako je rešenje doneto na osnovu netačnih ili neistinitih podataka koji su bili od odlučujućeg uticaja za njegovo donošenje;
2) ukine rešenje ako se promene uslovi na tržištu i nastupe okolnosti koje su bile bitne za donošenje rešenja ili ako učesnici na tržištu ne ispune dodatni uslov ili obavezu iz rešenja kojim se koncentracija uslovno odobrava;
3) izmeni rešenje ako se promene uslovi na tržištu i nastupe okolnosti koje su bile bitne za donošenje rešenja čije nastupanje učesnici na tržištu nisu mogli da predvide, izbegnu ili otklone, a koje za posledicu nemaju ukidanje rešenja iz tačke 2.ovog člana ili ako učesnici na tržištu ne mogu da ispune neki od uslova utvrđenih u rešenju o uslovnom odobrenju zbog okolnosti čije nastupanje nisu mogli da predvide, izbegnu ili otklone.”
Član 59.
Naslov iznad člana 68. i član 68. brišu se.
Član 60.
Posle člana 69. dodaje se naslov i član 69a koji glase:
„Pribavljanje podataka
Član 69a
Organizacije nadležne za poslove statistike, organi nadležni za utvrđivanje poreza, drugi državni organi i organizacije i organi i organizacije lokalnih samouprava, privredne komore i druga udruženja učesnika na tržištu, dužni su da Komisiji, na njen zahtev, dostave zbirne i pojedinačne podatke o učesnicima na tržištu, naročito o:
obimu i vrednosti proizvedene robe ili pruženih usluga,
ostvarenom prihodu i dobiti;
broju zaposlenih;
kreditnim zaduženjima;
vrednosti investicija;
vrednosti stvari datih ili uzetih u zakup;
vrednosti amortizacije;
broju i površini prodajnih ili uslužnih objekata i drugih
organizacionih jedinica;
drugim podacima koji se odnose ili su od značaja za poslovanje učesnika
na tržištu.
Komisija može pribavljene podatke iz stava 1. ovog člana koristiti isključivo za svrhe vođenja ispitnog postupka.”
Član 61.
Naziv poglavlja „IV. KAZNENE ODREDBE” menja se i glasi: „IV. UPRAVNE MERE”.
Član 62.
Naslov iznad člana 70. briše se, a član 70. menja se i glasi:
„Protiv učesnika na tržištu koji je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije i učesnika na tržištu koji nije dostavio podatke iz člana 55. ovog zakona Komisija rešenjem izriče upravne mere.
U postupku izricanja upravnih mera primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.”
Član 63.
Posle člana 70. dodaju se čl. 70a i 70b koji glase:
„Mere privremene zabrane
Član 70a
Ako učesnik na tržištu ne postupi u skladu sa merama i rokovima koji su određeni u rešenju iz člana 8. stav 2. i člana 19. stav 2. ovog zakona Komisija može doneti rešenje kojim će prema tom učesniku na tržištu izreći mere, i to:
1) privremeno zabraniti vršenje prometa određene vrste robe i/ili usluga na relevantnom tržištu;
privremeno zabraniti vršenje delatnosti ako i pored zabrane iz tačke 1.
ovog člana učesnik na tržištu nastavi da vrši promet robe i/ili usluga na relevantnom tržištu.
Privremene mere iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi najkasnije do donošenja pravnosnažne presude Višeg trgovinskog suda.
Mere dekoncentracije
Član 70b
Ako Komisija utvrdi da je sprovedena koncentracija za koju nije izdato odobrenje ili nisu izvršeni uslovi i obaveze u slučaju da je koncentracija uslovno odobrena može u roku od 12 meseci od dana donošenja rešenja po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncetracije pokrenuti postupak izricanja mere potrebne za uspostavljanje ili očuvanje efektivne konkurencije na relevantnom tržištu, i to:
naložiti učesnicima da izvrše podelu, otuđe akcije ili udele, raskinu ugovor ili izvrše druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije;
naložiti druge potrebne mere da bi učesnici izvršili nalog iz tačke 1. ovog člana.”
Član 64.
Naslov iznad člana 71. i član 71. menjaju se i glase:
„Mere plaćanja novčanog iznosa
Učesniku na tržištu izriče se mera plaćanja novčanog iznosa u visini od 1% do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda koji podleže oporezivanju, računatog u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana odnosno dobit preduzeća, za prethodnu obračunsku godinu, pre oporezivanja, ako:
1) zaključi ili izvrši zabranjeni sporazum u smislu člana 7. ovog zakona;
2) ne izvrši mere naložene rešenjem kojim se utvrđuje zabrana sporazuma ili zloupotreba dominantnog položaja u smislu čl. 8. i 19. ovog zakona;
3) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu u smislu člana 18. ovog zakona;
4) sprovede koncentraciju za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije u smislu člana 23. ovog zakona;
5) sprovede koncentraciju za koju je izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije na osnovu netačnih podataka ili neistinito prikazanih činjenica u smislu člana 67a stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona;
6) ne postupi po rešenju u skladu sa članom 63. stav 2. ovog zakona;
7) ne postupi po rešenju u skladu sa članom 70a ovog zakona.
Ako je sporazum kojim se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija zaključilo ili izvršilo poslovno udruženje, za određivanje visine plaćanja novčanog iznosa računaće se ukupan godišnji prihod ostvaren u prethodnoj obračunskoj godini svih učesnika na tržištu, članova udruženja.
Mera plaćanja novčanog iznosa poslovnom udruženju može se solidarno naplatiti od članova udruženja ako je udruženje nesposobno za plaćanje ili nema svoju imovinu.
Mera plaćanja novčanog iznosa u visini od 1% do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda računatog u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana za prethodnu obračunsku godinu izriče se odgovornom licu u pravnom licu za izvršenje radnje iz stava 1. ovog člana.
Mera plaćanja novčanog iznosa ne može se izreći učesniku na tržištu protekom pet godina od dana izvršene radnje iz stava 1. ovog člana.
Pri određivanju visine plaćanja novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana, Komisija će naročito uzeti u obzir težinu povrede konkurencije na tržištu, dužinu njenog trajanja i saradnju sa Komisijom.”
Član 65.
U članu 72. stav 1. menja se i glasi:
„Učesniku na tržištu izriče se mera plaćanja novčanog iznosa u visini od 1% do 3 % od ukupnog godišnjeg prihoda koji podleže oporezivanju, računatog u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana, odnosno dobit preduzeća za prethodnu obračunsku godinu pre oporezivanja, ako:
ne prijavi sporazum koji može biti izuzet od zabrane u smislu člana 15
ovog zakona;
ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke
ili joj dostavi ili saopšti netačne, nepotune ili lažne podatke u smislu člana 55. ovog zakona.”
U stavu 2. reči:„Novčanom kaznom”, zamenjuju se rečima: „Mera plaćanja novčanog iznosa”, a reči: „kazniće se odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj ” zamenjuju se rečima: „izriče se odgovornom licu u pravnom licu za izvršavanje radnje”.
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Mera plaćanja novčanog iznosa ne može se izreći učesniku protekom tri godine od dana izvršene radnje iz stava 1. ovog člana.”
Član 66.
Posle člana 72. dodaju se čl.72a i 72b koji glase:
„Član 72a
Sredstva ostvarena od mera naplate novčanog iznosa u skladu sa čl. 71. i 72. ovog zakona uplaćuju se u budžet Republike Srbije.
Oslobađanje od mera plaćanja novčanog iznosa
Član 72b
Učesnik sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona, kao i odgovorno lice, koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma i njegove učesnike i dostavio dokaz na osnovu koga je Komisija donela zaključak o pokretanju postupka, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanog iznosa.
Učesnik sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona, kao i odgovorno lice, koji je prvi Komisiji dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi člana 7. stav 1. ovog zakona, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanog iznosa .
Oslobađanje od mere plaćanja novčanog iznosa, navedeno stavu 1. ovog člana primeniće se pod uslovom da Komisija, u momentu dostavljanja dokaza, nije imala saznanje o postojanju sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona ili je imala saznanje ali nije imala dovoljno dokaza da donese zaključak o pokretanju postupka.
Oslobađanje od mere plaćanja novčanog iznosa navedeno u stavu 2. ovog člana primeniće se pod uslovom da Komisija, u momentu dostavljanja dokaza, nije imala dovoljno dokaza da donese rešenje o povredi člana 7. stav 1. ovog zakona i da ni jednom drugom učesniku tog sporazuma nije odobreno izuzeće od mere, u smislu stava 1. ovog člana.
Učesniku sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji ne ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iznosa visina plaćanja novčanog iznosa može biti smanjena, pod uslovom da u toku postupka Komisiji dostavi dokaze koji joj u tom trenutku nisu bili dostupni, a koji će omogućiti okončanje postupka i donošenje rešenja o povredi člana 7. stav 1. ovog zakona.
Odredbe st. 1-5. ovog člana ne primenjuju se na učesnike sporazuma koji je inicirao zaključenje sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Vlada bliže uređuje uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iznosa iz st. 1.- 5. ovog člana.”
Član 67.
Naslov iznad člana 73. i član 73. brišu se.
Član 68.
Naslov iznad člana 74. i član 74. brišu se.
Član 69.
Posle poglavlja IV dodaju se poglavlje „ IVa POSTUPAK PO ŽALBI i čl.
74a-74ž koji glase:
Član 74a
Protiv rešenja Komisije kojim je izrečena upravna mera može se izjaviti žalba Višem trgovinskom sudu.
Žalbu može izjaviti učesnik u postupku kojem je izrečena upravna mera u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba protiv rešenja može se izjaviti samo pismeno.
Blagovremeno izjavljena žalba odlaže izvršenje rešenja.
Član 74b
Žalba se podnosi preko Komisije.
Komisija se može pismeno izjasniti o navodima u žalbi.
Komisija je dužna da u roku od tri dana od prijema žalbe dostavi Višem trgovinskom sudu žalbu i sve potrebne spise.
Član 74v
Protiv rešenja Komisije kojim je izrečena upravna mera, žalba se može izjaviti zbog:
1)bitne povrede postupka;
2)pogrešne primene materijalnog prava;
3)pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja;
4)odluke o visini plaćanja novčanog iznosa.
Član 74g
Viši trgovinski sud odlučuje o žalbi samo na nejavnoj sednici veća.
Izuzetno Viši trgovinski sud može odlučiti da sednici prisustvuju predstavnici Komisije ili predstavnici učesnika u postupku, ako je to potrebno za razjašnjenje predmeta postupka.
Član 74d
Viši trgovinski sud odlučuje rešenjem i presudom.
Viši trgovinski sud rešenjem odbacuje neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu.
Viši trgovinski sud presudom:
1) odbija žalbu i potvrđuje prvostepeno rešenje;
2) usvaja žalbu, ukida prvostepeno rešenje i predmet vraća Komisiji na ponovni postupak;
3) preinačuje prvostepeno rešenje u pogledu odluke o plaćanju novčanih iznosa.
Odluku iz stava 1. ovog člana Viši trgovinski sud donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe i svih potrebnih spisa.
Član 74đ
Ako Viši trgovinski sud usvoji žalbu i predmet vrati Komisiji na ponovni postupak, Komisija je dužna na sprovede novi postupak i donese rešenje u roku od 15 dana od dana prijema spisa.
U ponovnom postupku po žalbi, Viši trgovinski sud sam utvrđuje činjenično stanje, ukoliko smatra da nije dovoljno razjašnjeno i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja donosi presudu u roku od 30 dana od dana prijema spisa.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Viši trgovinski sud utvrđuje činjenično stanje na javnoj sednici u prisustvu učesnika u postupku i predstavnika Komisije.
U slučaju nedolaska učesnika u postupku ili predstavnika Komisije Viši trgovisnki sud donosi presudu bez njihovog prisustva.
Član 74e
Odluka doneta u postupku po žalbi kojom je žalba odbačena, prvostepeno rešenje potvrđeno ili preinačeno i odluka doneta u ponovnom postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za ponavljanje postupka, zahtev za zaštitu zakonitosti, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti se može voditi upravni spor.
Član 74ž
U postupku pred Višim trgovinskim sudom na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima.”
Član 70.
Savet će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasiti statut i druge akte sa ovim zakonom.
Član 71.
Nadležni odbor Skupštine je dužan da predloge kandidata za članove i predsednika Saveta dostavi Skupštini u roku od tri mesesca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Skupština će izabrati članove Saveta u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga kandidata iz stava 1. ovog člana.
Član 72.
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okonačaće se primenom propisa prema kojima su započeti.
Član 73.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona predstavlja Ustav Republike Srbije (“Službeni glasnik” broj 83/06), koji u članu 97. stav 1., tačka 6. predviđa da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravnih položaj privrednih subjekata i sisitem obavljanja pojedinih delatnosti, a tačkom 7. da obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. Pored toga, član 84. stav 2. Ustava propisuje da su zabranjeni akti kojima se suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Donošenje Zakona o zaštiti konkurencije (“Službeni glasnik“ broj 79/05) obeležio je novu fazu u razvoju prava i politike zaštite konkurencije u Srbiji. Nov pravni okvir, koji sadrži rešenja usklađena sa propisima evropskog prava i osnivanje Komisije za zaštitu konkurencije, predstavlja nesumljivo veliki napredak u odnosu na predhodne propise koji su regulisali ovu oblast. Međutim, praksa je pokazala da ovaj Zakon u mnogome nedorečen i da ima određene nedostatke koji se prevashodno tiču ovlašćenja Komisije, radnji kojima se narušava konkurencija i postupka koji sprovodi Komisija.
Pre svega, odredbe Zakona koje se tiču zabranjenih sporazuma su nepotpune, nedorečene i ne pružaju pravni osnov za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje zakona. Ovde se naročito misli na horizontalne i verikalne sporazume koji mogu biti izuzeti od zabrane kao i sporazume male vrednosti. Jasno zakonsko definisanje ovih sporazuma koje prati detaljna podzakonska regulativa je od velike važnosti za učesnike na tržištu i pravnu sigurnost.
Takođe, praksa je pokazala da su kriterijumi određivanja praga za kontrolu koncentracija neadekvatni iz razloga što su prenisko postavljeni te bezrazložno usporavaju koncentracije manjeg značaja, otežavaju strana ulaganja i nepotrebno opterećuju Komisiju koja ne može svoj rad da usresredi na značajnije slučajeve narušavanja slobodne konkurencije, kao što su karteli i zloupotreba dominantnog položaja.
Zatim, pravila postupka pred Komisijom su nedorečena i nisu dovoljno jasna učesnicima na tržištu. Ova primedba se naročito odnosi na odredbe o pokretanju postupka i rokove u kojima Komisija treba da donese rešenje, gde postoje pravne praznine koje je neophodno otkloniti.
Pored toga, ovlašćenja kojima Komisija raspolaže u primeni ovog Zakona su se pokazala nedovoljnim. Ova primedba se pre svega odnosi na nemogućnost Komisije da sama izriče novčane kazne. Naime, nadležnost za izricanje kazni data je prekršajnim sudovima, što nije dobro rešenje iz više razloga, kao što su nekompetentnost prekršajnih sudova da odlučuju u ovoj oblasti, mogućnost vršenja pritiska obzirom na činjenicu da su prekršajni organi deo izvršne vlasti, odugovlačenje postupka i mogućnost donošenja suprotnih rešenja u dva odvojena postupka o istoj stvari (po tužbi pred Vrhovnim sudom i pred prekršajnim sudom).
Takođe, postoji potreba za uvođenjem dodatnih mera koje Komisija može da izrekne učesnicima za narušavanje konkurencije na tržištu. Jedna od ovih mera koja vidno nedostaje sistemu ovlašćenja Komisije je mera tzv. dekoncentracije kojom se nalaže da učesnik na tržištu koji je izvršio koncentraciju suprotno rešenju Komisije mora da izvrši podelu, otuđi akcije ili raskine ugovor kako bi se ponovo uspostavila efektivna konkurencija na tržištu, a ne samo da plati predviđenu novčanu kaznu kako predviđa važeći zakon.
Pored toga, neophodno je usavršiti i olakšati operativni rad Komisije. Tako, imajući u vidu činjenicu da je saradnja Komisije sa nadležnim organima za poslove statistike, poreskih i drugih organa neophodna u cilju pribavljanja podataka o učesnicima na tržištu, ova saradnja ne sme biti dobrovoljna, već obavezna. Zatim, zaposleni u Komisiji koji sprovode radnje u ispitnom postupku moraju posedovati službene legitimacije.
Više je nego nepotpuno postojeće rešenje o mogućnosti oslobađanja od kazne za učesnika koji prijavi Komisiji postojanje kartela. Naime, ne samo što je potrebno predvideti smanjenje kazne, pored samog oslobađanja, već uslove za to kao i relevantan momenat. Takođe, imajući u vidu detaljnu regulativu na evropskom nivou, potrebno je predvideti donošenje podzakonskog akta koji bi detaljno regulisao ovu oblast ne ostavljajući u odlučivanju veliku diskrecionu širinu.
Imajući u vidu velika ovlašćenja koju poseduje Komisija potrebno je istovremeno jačati njenu nezavisnost i stručnost. U tom smislu neadekvatno je i inkompatibilno rešenje važećeg Zakona u pogledu ovlašćenih predlagača članova Saveta Komisije koji istovremeno mogu biti učesnici ili predstavnici učesnika na tržištu na koje se ovaj Zakon odnosi ( ovde se naročito misli na Privrednu komoru Srbije i Advokatsku komoru Srbije). Pored toga, neophodno je povećati postojeće kriterijume koje članovi Saveta treba da ispunjavaju u pogledu kvalifikacija i predvideti stalno zaposlenje kao način njihovog angažovanja.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Čl. 1-4. Zakona usavršava se tekst zakona.
Član 5. Zakona uvodi novi stav koji proširuje pojam povezanih učesnika na tržištu na koje se ovaj Zakon primenjuje i to na onog učesnika, odnosno učesnike koji su pod kontrolom trećeg učesnika na tržištu. Ovaj konkretan oblik koji se uvodi odnosi se na holding kompanije i njihovu specifičnu strukturu. Jasno definisanje kategorije povezanih učesnika na tržištu je veoma važno za efikasno sprovođenje ovog zakona imajući u vidu da se povezani učesnici na tržištu tretiraju kao jedan učesnik.
Čl. 6. i 7. Zakona usavršava se tekst zakona.
Član 8. Zakona uvodi kategoriju sporazuma male vrednosti na koje se ne primenjuju odredbe o zabrani sporazuma u smislu člana 7. stav 1. Zakona. Naime, ovi sporazumi su, u skladu sa principom „de minimis”, sporazumi malog značaja i kao takvi ne mogu da ugroze slobodnu konkurenciju na tržištu i stoga se izuzimaju od obaveze prijavljivanja i podnošenja zahteva za pojedinačno izuzeće. Ideja je da se Komisija rastereti predmeta koji nemaju kapacitet da izazovu distorziju na tržištu i olakša razvoj malih i srednjih preduzeća koji u skladu sa ekonomskom politikom Srbije treba da jačaju. Ovom izmenom se uvodi u domaći pravni sistem Obaveštenje Evropske komisije o sporazumima male vrednosti broj SL 2001, C 368/13 (Commission Notice on agreements of minor importance which do not appreciably restrict competition under Article 81 (1) of the Treaty establishing the European Community OJ 2001, C 368/13, celex broj 52001XC1222).
Princip „de minimis” se odnosi kako na horizontalne tako i na vertikalne sporazume. U prvom slučaju, izuzeti su od obaveze prijavljivanja sporazumi onih učesnika na istom nivou proizvodnje ili distribucije čiji zajednički udeo ne prelazi 10% relevantnog tržišta, a u drugom slučaju, kada se radi o preduzećima koja se ne nalaze na istom nivou proizvodnje ili distribucije pojedninačni udeo ne sme biti veći od 15% datog tržišta. Pored toga ovaj princip se odnosi i na nezavisna mala i srednja preduzeća, bez obzira da li se radi o horizontalnim ili vertikalnim sporazumima čiji pojeninačni udeo na svakom relevantnom pojedinačnom tržištu ne prelazi 10%.
Ukoliko na relevantnom tržištu postoji više sporazuma koji na sličan način utiču na tržište, bez obzira što što je svaki pojedinačni sporazum zaključen između strana koje nemaju veći udeo od dozvoljenog, njihov zajednički, odnosno kumulativni efekat takvih sporazuma može narušiti konkurenciju iz razloga što je uzevši ukupno, udeo na tržištu svih tih sporazuma veći od dozvoljenog. Stoga je uvedena odredba da ovaj zajednički tržišni udeo ne može da bude veći od 30%, a pojedinačni udeli svakog od učenika sporazuma ne prelazi 5% na svakom pojedinačnom tržištu. Vlada će propisati detaljnije kriterijume vezane za ove sporazume.
U članu 9. Zakona predviđeno je da Komisija sama utvrđuje bliže sadržinu zahteva za pojedinačno izuzeće, a ne Vlada Republike Srbije. Naime, Komisija je ta koja ceni zahteve i koja je jedina u mogućnosti da proceni koja joj je vrsta podataka potrebna od učesnika na tržištu kako bi donela rešenje, stoga ona treba direktno i samostalno da određuje sadržinu zahteva.
Članom 10. Zakona briše se član 11. Zakona, imajući u vidu da se u okviru nove glave IIIa “Postupak pred Komisijom” uvodi član 67a koji na jednom mestu reguliše poništavanje, ukidanje i izmenu svih rešenja koje donosi Komisija na osnovu Zakona.
Član 11. Zakona propisuje da pojedine vrste zabranjenih sporazuma, a naročito sporazumi o specijalizaciji, o istraživanju i razvoju, sporazumi o transferu tehnologije, sporazumi o distribuciji i servisiranju motornih vozila nisu zabranjeni pod uslovima propisanim zakonom u kom slučaju njegovi učesnici nisu dužni da podnesu zahtev za pojedinačno izuzeće. Opravdanje za uvođenje ovakve odredbe se nalazi u činjenici da u određenim slučajevima, pod striktno navedenim uslovima i u ograničenom trajanju treba tolerisati sporazume koji bi inače bili zabranjeni- ukoliko se njima podstiče istraživački, ekonomski napredak..itd., gde bi korist bila veća nego zabrana. Ovim putem se omogućava uvođenje u domaći pravni sistem sledećih propisa EU koji su neophodni za regulisanje određenih tržišta: Uredba Komisije o vertikalnim sporazumima i usaglaešnoj praksi u sektoru motornih vozila broj 1400/2002, Uredba Komisije o sporazumima o transferu tehnologije 772/2004, Uredba Komisije o sporazumima o specijalizaciji 2658/2000, Uredba Komisije o sporazumima o istraživanju i razvoju 2659/2000 i Uredba Komisije o sporazumima o vertikalnim sporazumima i usaglašenoj praksi 2790/1999.Sa ovim u vezi, članom 12 Zakona, briše se odredba člana 13. koja nije na dovoljno jasan način regulisala ovu oblast, s tim što će još detaljnija regulativa biti doneta podzakonskim aktom.
Članom 13. briše se član 14, dok Član 14. Zakona uvodi novu odredbu koja se odnosi na horizontalne i verikalne sporazume koji ni pod kojim uslovom ne mogu biti izuzeti od zabrane u smislu odredbi o sporazumima male vrednosti, pojedinačnom izuzeću i izueću po vrstama. Intencija uvođenja ovog člana je da se jasno predoči učesnicima na tržištu da ovi sporazumi ne mogu biti izuzeti od zabrane, da su ništavi i da se učesnici ne mogu ni upuštati eventualno u proceduru njihovog izuzeća, budući da to predstavljaju najteža kršenja slobodne konkurencije. Bliže uslove za ove sporazume propisaće Vlada. Propisi Evropske unije koji se uvode izmenom navedenom u članu 12 takođe obuhvataju i ovu materiju.
To su tzv. blok izuzeća koja ne mogu ni na koji način unaprediti konkurenciju u meri u kojoj dopušta izuzeće od zabrane. Ukoliko se radi o horizontalnim sporazumima to su: sporazumi o cenama (bilo da se radi o prodajnim ili kupovnim cenama, povećanju ili sniženju cena..itd), podeli tržišta ili potrošača (u smislu da obavezuju strane da ne konkurišu jedna drugoj najčešće na određenom geografskom području), ograničavanju proizvodnje ili prodaje (u smislu kvota kojima se ograničava ili kontroliše proizvodnja, isporuka, tehički razvoj ili ulaganja), izigravanju svrhe tendera. Ukoliko se radi o vertikalnim sporazumima to su sporazumi koji za cilj imaju ograničavanje prava kupcu da slobodno određuju prodajnu cenu robe i/ili usluge, ograničavanje teritorije ili krajnjih potrošača kojima kupac može prodati robu i/ili usluge ograničavanje međusobne razmene između distributera u okviru selektivne distributivne mreže..itd.
Čl. 16.-18. Zakona usavršavaju se odredbe koje se odnose na dominantni položaj i kolektivnu dominaciju.
Članom 19. Zakona briše se odredba u članu koja se odnosi na mogućnost Komisije da ukine, odnosno poništi rešenje, imajući u vidu da se u okviru glave III “Postupak pred Komisijom” uvodi novi član 67a koji na jednom mestu reguliše poništavanje, ukidanje i izmenu svih rešenja koje donosi Komisija na osnovu Zakona.
Čl. 20. i 21. Zakona preciziraju se i usavršavaju odredbe koje se odnose na pojam koncentracije.
Član 22. Zakona uvodi nove pragove za kontrolu koncentracija. U tom smislu, postavljena su dva alternativna praga: jedan, ukoliko je godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije prelazi iznos od dvadeset miliona evra po učesniku i drugi, kada svi učesnici u koncentraciji zajednički imaju preko 25% na relevantnom tržištu na teritoriji Republike Srbije.
Ovakvim rešenjem se ukida tzv. međunarodni, odnosno svetski prag od 50 milona evra i zadržava se samo nacionalni prag. Naime, međunarodni prag od 50 miliona evra pokazao se u praksi nedekvatnim pre svega iz razloga što je nizak i bilo koja ozbiljnija strana kompanija ispunjava ovaj uslov i kada kupuje makar i najmanji objekat na teritoriji Srbije te mora da prolazi kroz proceduru odobrenja. Strana firma (od kojih većina prisutna u Srbiji ima promet 50 čak i iznad 100 miliona evra), u tom slučaju, mora da traži dozvolu od Komisije, što joj produžava postupak, a imajući u vidu cenu izdavanja dozvole, podiže i troškove ulaganja u Srbiji iz čisto administrativnih razloga. Dakle, ozbiljnim firmama koje su potrebne Srbiji, nameće se bespotrebna obaveza a pri tom se ne ostvaruje nikakva efektivna kontrola.
Sa stanovišta politike konkurencije bitno je kontrolisati preuzimanja i spajanja preduzeća u cilju sprečavanja nastajanja dominantnog položaja koji kasnije može biti zloupotrebljen. To je predstraža sprečavanja zloupotrebe dominatnog položaja. Zbog toga su bitna samo spajanja i preuzimanja velikih preduzeća na našem tržištu. Najbitnije koncentracije nastaju kada se spajaju dva preduzeća koja već posluju na tržištu Srbije i koje su konkurencija jedno drugom. Ako strano preduzeće koje ne posluje na domaćem tržištu kupuje domaće preduzeće tada se menja samo vlasnička struktura ali ne i struktura tržišta i takve koncentracije sa makroekonomskog stanovišta zaštite konkurencije nisu relevatne. Pitanje porekla kapitala i njegovog eventualnog „pranja“ nisu pitanja iz domena ovog zakona nego iz nadležnosti finansijskoh organa.
Dakle, navedeno rešenje se ograničava na kontrolu domaćih koncentracija i tu je prag promenjen sa 10 miliona ukupnog prihoda na 20 miliona evra prihoda po svakom (najmanje dva) učesniku na tržištu. Prag od 10 milona evra ukupnog prihoda se takođe pokazao neadekvatnim iz razloga što je suviše nisko postavljen i Komisija biva zatrpana zahtevima za kontrolu preuzimanja koji su sa stanovišta tržišta Srbije nebitni i pri tom vezuje sebi, ionako malobrojne kapacitete da se bavi pitanjima koja su u Srbiji najbitinija, a to su restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja. Pored toga, rešenje po kome se računa ukupan prihod učesnika na tržištu koji se spajaju, nije dobar iz razloga što dodvodi do situacije da veliko preduzeće koje kupuje makar i najmanji objekat mora da traži odobrenje Komisije. U tom smislu, uvođenje praga od 20 miliona evra po učesniku, rešava ovaj problem, te Komisija kontroliše samo velika preduzeća koja se spajaju i koja mogu da izazovu distorziju na tržištu Srbije.
Drugi, alternativno postavljen domaći prag u smislu udela na tržištu većeg od 25% uveden je da bi se kontrolisala spajanja na tržištima na kojima posluju preduzeća koja pojedinačno nemaju veliki obrt (preko 20 miliona €) ali imaju veliki udeo na tržištu i za kratko vreme mogu dostići veliku vrednost (npr. tržište vina, kompjuterksih hardvera itd.). Ovim rešenjem se takođe obuhvataju i granični slučajevi koncentracija (dva preduzeća sa prometom oko 20 miliona €) ali koja imaju značajan udeo na tržištu. Ovo rešenje urađeno je po uzoru na Slovenački zakon o zaštiti konkurencije.
Članom 23. Zakona usavršava se tekst zakona.
U članu 24. Zakona rok za podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije je promenjen sa osam na petnaest dana. Takođe, momenat od koga se računa taj rok nije više momenat upućivanja javne ponude, već momenat zatvaranja javne ponude. Ovakvo rešenje je prihvatljivije imajući u vidu da u momentu upućivanja javne ponude još uvek nije poznato koji će učesnik učestvovati u koncentraciji.
Članom 25. Zakona menja se odredba po kojoj je Komisija dužna da objavi podatke iz zahteva za odobrenje koncentracije učesnika na tržištu, odredbom da Komisija može da objavi ove podatke. Naime, Komisija sama treba da proceni da li će objavljivati zahteve ili ne, zavisno od toga da li joj je potrebno mišljenje drugih učesnika na tržištu o efektima nameravane koncentracije ili ne.
Članom 27. Zakona briše se član koji se odnosi na mogućnost Komisije da ukine, odnosno poništi rešenje, imajući u vidu da se Zakonom u okviru glave III “Postupak pred Komisijom” uvodi novi član 67a koji na jednom mestu reguliše poništavanje, ukidanje i izmenu svih rešenja koje donosi Komisija na osnovu Zakona.
Članom 28. Zakona usavršava se tekst zakona u smislu da se precizira se na koji registar se odnosi obaveza učesnika koncentracije da registruju koncentraciju.
Član 29. Zakona propisuje obavezu Skupštine da donese odluku o prihvatljivosti godišnjeg izveštaja o radu koji podnosi Komisija.
Članom 30. Zakona usavršava se tekst zakona koji se odnosi na organizaciju Komisije. Takođe, u istom članu se uvodi novi stav koji predviđa da se na prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u Komisiji primenjuju opšti propisi o radnim odnosima. Naime, imajući u vidu da Komisija nije organ državne uprave, na prava i obaveze zaposlenih se ne primenjuje Zakon o državnim službenicima već Zakon o radu.
Pored toga, Članom 31. Zakona menja član 34. Zakona na način da stručnom službom Komisije ne rukovodi direktor već sekretar. Naime, obim ovlašćenja koji po Zakonu ima direktor više odgovara položaju sekretara nego direktora. Pored toga, veliku zabunu izaziva postojanje predsednika i direktora u okviru istog organa.
Članom 32. Zakona proširuje se normativna nadležnost Komisije u smislu mogućnosti donošenja pravilnika, uputstva i drugih akata u skladu sa ovim Zakonom imajući u vidu kompleksnost Zakona i potrebu da se detaljnim regulisanjem olakša rad Komisije.
Članovima 33. i 34. Zakona propisuje nov način izbora članova Saveta u smislu da ovlašćeni predlagači nisu više Udruženje pravnika, Naučno društvo ekonomista, Advokatska komora, Privredna komora i Vlada, već se ova uloga poverava Nadležnom odboru Skupštine za poslove trgovine koji na svoju inicijativu predlaže listu od pet kandidata. Naime, zahtev da članovi saveta budu stručna lica, nezavisna u svom radu, ne može se ostvariti ukoliko ih biraju ovlašćeni predlagači po sadašnjem rešenju. Ovde se naročito misli na Privrednu (i Advokatsku) komoru koja je, po prirodi stvari u direktnom sukobu interesa sa Komisijom, kao i Naučno društvo ekonomista koje daje nalaze o strukturi tržišta.
Takođe, postavljaju se dodatni kriterijumi pri izboru članova Saveta koji moraju da budu državljani Republike Srbije sa najmanje deset, odnosno za predsednika, najmanje petnaest godina radnog staža i da imaju najmanje visoku stručnu spremu u oblasti prava ili ekonomije.
Izmena predviđena članom 35. Zakona se takođe odnosi na kriterijume za izbor članova Saveta u smislu da član Saveta ne može biti član političke stranke, a ne samo funkcioner kako predviđa važeći zakon, predstavlja još jedan način jačanja nezavisnosti Komisije.
Članom 36. briše se odredba Zakona u skladu sa izmenom ovlašćenih predlagača članova Saveta.
Član 37. Zakona predviđa da predsednik i članovi Saveta zasnivaju radni odnos u Komisiji za vreme trajanja svog mandata. Ovaj stav je uveden kako bi se sprečila situacija da članovi Saveta rade istovremeno na više mesta i na taj način budu manje posvećeni radu u Komisiji.
Čl. 38. i 39. Zakona upotpunjuje se lista razloga za prestanak mandata (u slučaju podnošenja ostavke i ispunjenja uslova za starosnu penziju), odnosno za razrešenje članova Komisije (u slučaju neblagovremenog preduzimanja akata u skladu sa zakonom).
Član 40. Zakona menja se u skladu sa promenom ovlašćenih predlagača za izbor članova Saveta koju uvodi član 33. Zakona.
Članom 41. Zakona definiše se položaj predsednika Komisije.
Članom 43. Zakona usavršava se tekst zakona u smislu da je adekvatniji naziv za primanja članova Komisije “zarada” od termina “naknada za rad”, i usklađen je sa propisima o radnim odnosima, imajući u vidu da član 31. Zakona uvodi obavezu za članove Saveta da zasnuju radni odnos u Komisiji za vreme trajanja svog mandata.
Čl. 44 i 45. Zakona reguliše se samostalnost finansiranja Komisije. Precizirano je tačno iz kojih naknada Komisija može da se finansira i šta se utvrđuje finansijskim planom. Pored toga, mogućnost finansiranja iz sredstava rezervi je ukinuta, imajući u vidu da je takvo rešenje koje sadrži sadašnji zakon bilo privremeno.
Članom 46. Zakona uvodi se naslov odeljka koji glasi: “Postupak pred Komisijom“ kako bi se jasno odvojio postupak kao posebna celina od predhodne koja reguliše položaj, izbor i nadležnosti Komisije.
Čl. 47- 51. Zakona usavršavaju se odredbe zakona koje se odnose na pokretanje postupka koji vodi Komisija i produžavaju se rokovi za donošenje zaključka o pokretanju postupka po zahtevu sa osam na petnaest dana.
Član 52. predviđa vođenje skraćenog postupaka za slučaj privatizacije.
Članom 53. Zakona uvodi se odredba koja predviđa da zaposleni u Stručnoj službi Komisije kada sprovode radnje u okviru ispitnog postupka moraju da poseduju službene legitimacije čiji izgled propisuje Savet. Ovakvo rešenje je neophodno imajući u vidu da ova lica imaju velika ovlašćenja u ispitnom postupku (pribavljanje podataka od učesnika na tržištu, vršenje uviđaja, pregled prostorija, privremeno oduzimanje predmeta i isprava..).
Član 55. Zakona uvodi mogućnost da stručna služba održi javnu raspravu uz prisustvo jednog člana Saveta. Na ovaj način se olakšava i ubrzava rad Komisije.
Član 56. Zakona, koji se tiče rokova za donošenje rešenja, uvodi institut ćutanja uprave koji predstavlja pravnu pretpostavku da ukoliko organ (Komisija) ne donese rešenje po zahtevu u predviđenom roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva učesnika na tržištu, smatra se da je na zahtev odgovoreno potvrdno. Ovakvo regulisanje je neophodno iz razloga pravne sigurnosti učenika na tržištu koji blagovremeno trebaju da budu informisani o dopuštenosti njihovog poslovnog sporazuma, dogovora i aktivnosti (u smislu člana 8. stav 1., člana 19. stav 1. i člana 9. stav 1. Zakona).
U okviru istog člana se uvodi i stav 5. koji predviđa mogućnost za Komisiju da produži rokove iz stava 1. ukoliko oceni da je za utvrđivanje činjeničnog stanja i ocenu dokaza potrebno izvršiti dopunska veštačenja ili analize ili ukoliko se radi o osetljivim industrijama ili tržištima. Ova odredba je uvedena iz razloga što u pojedninim slučajevima kompleksnost predmeta o kome Komisija treba da odluči zahteva više vremena od propisanog i stoga je neophodno dati mogućnost Komisiji da ovaj rok može da produži. Pored toga, radi pravne sigurnosti, stranka u postupku će o tome blagovremeno biti obaveštena pre isteka roka od 4, odnosno 6 meseci.
Članom 58. Zakona uvodi novi član koji na jednom mestu reguliše poništavanje, ukidanje i izmenu svih rešenja koje donosi Komisija na osnovu Zakona.
Članom 59. Zakona briše se član 68 koji predviđa privremene mere koje rešenjem izriče Komisija, da bi se ista odredba uvela u odeljku IV koji se tiče upravnih mera članom 59. Zakona. Ovakvim rešenjem se dobija sistemska celovitost i preglednost u okviru samog zakona.
Članom 60. Zakona uvodi se nov član u cilju pribavljanja podataka koji su potrebni Komisiji od organizacija nadležnih za poslove statistike, organa za utvrđivanje poreza, i drugih državnih organa i oragnizacija lokalnih samouprava, privredne komore i drugih udruženja učesnika na tržištu koji su dužni da Komisiji na zahtev dostave podatke o učesnicima na tržištu i njihovom poslovanju. Ova obaveza saradnje se uvodi iz razloga što se Komisija u svom radu oslanja na podatke ovih organa i organizacija koji su joj neophodni kako bi tačno utvrdila položaj učesnika na tržištu i strukturu tržišta koje je predmet rešenja.
Pored toga, isti član u stavu 2. propisuje da se ovi podaci mogu koristiti od strane Komisije isključivo u svrhu vođenja ispitnog postupka, kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe podataka.
Članom 61. Zakona naslov odeljka “Kaznene odredbe” menja se u : “Upravne mere “ imajući u vidu da je Komisija, a ne prekršajni sud nadležna za izricanje mera plaćanja novčanog iznosa. Obrazloženje sledi u daljem tekstu.
Prema članu 62. Zakona Komisija je organ koji izriče upravne mere. Dakle, nadležnost za izricanje mera nije više u nadležnosti prekršajnih sudova, već u nadležnosti Komisije koja vodi ceo postupak. Ovakvo rešenje je celishodno iz više razloga. Pre svega, prekršajni sud u stručnom smislu nije adekvatan organ sposoban da odlučuje o ovako visokim kaznama iz domena konkurencije. Iako u ovim organima postoje specijalizovane sudije za privredne prestupe, važnost ovih predmeta je isuviše velika da bi o tome odlučivali prekršajni organi, koji ne predstavljaju ni deo sudske vlasti, već izvršne, (prema važećem zakonu sudije za prekršaje imenuje i razrešava Vlada) i u ovom smislu su više izloženi pritiscima od strane države i stranaka u postupku. Takođe, imajući u vidu da je pravo konkurencije grana u razvoju u domaćem pravnom sistemu, neophodno je voditi računa o izgradnji pravosudnih kapaciteta za njegovo sprovođenje.
Pored toga, prilikom izricanja mera u oblasti povrede prava konkurencije treba reagovati hitno i što pre normalizovati stanje/ ponašanje na tržištu koje narušava ili koje bi moglo da naruši konkurenciju. Dakle, rešenje koje predviđa pokretanje postupka od strane Komisije, samo nepotrebno odugovlači ceo postupak
Dakle, Komisija upravnim rešenjem izriče mere plaćanja novčanog iznosa, a sudska kontrola se prebacuje na Viši trgovinski sud (videti odredbu 66. Zakona) čime se smanjuje broj sudija koji se moraju specijalizovati za ovu oblast, što će dovesti do koncentracije sredstava za institucionalnu izgradnju na manji broj visoko specijalizovanih sudija.
Najzad, rešenje je u skladu sa Nacionalnom strategijom za pristupanje EU koja predviđa da Komisija sama izriče kazne, kao i propisima u drugim zemljama EU i na Evropskom nivou gde je Komisija (nacinalna ili evropska) ta koja je nadležna za izricanje kazni, a one se mogu osporavati pred Višim trgovinskim sudom, odnosno u postupku po žalbi.
Pored toga u skladu sa odredbom člana 62. Zakona Komisija će imati mogućnost da izrekne još jednu meru koja se tiče koncentracija, a to je mera tzv. dekoncentracije. Ova mera je neophodna da bi predupredila moguću situaciju u kojoj je učesniku isplativije da plati kaznu za nedozvoljenu koncentraciju i da nastavi sa stečenim monopolističkim položajem.
Čl. 64. i 65. Zakona menja se pre svega teriminologija svojstvena prekršajnom postupku, imajući u vidu novo rešenje koje uvodi ovaj Zakon da prekršajni sud više nije nadležan za izricanje kazni. Stoga, umesto reči prekršaji koristi se termin novčana plaćanja i umesto reči novčane kazne koristi se termin mere plaćanja novčanog iznosa. Pored toga precizira se da se ukupan godišnji prihod učesnika računa pre oporezivanja u predhodnoj obračunskoj godini.
Član 66. Zakona reguliše da se naknade od mera novčanog plaćanja učesnika na tržištu, koje izriče Komisija uplaćuju u budžet Republike Srbije. Imajući u vidu da između novčanih kazni koje Komisija naplaćuje u skladu sa članovima 71. i 72. Zakona i naknada za rad zaposlenih u Komisiji ne sme da postoji direktna veza, kako ne bi došlo do zloupotreba, naknade ostvarene po ovom osnovu čine prihod budžeta Republike Srbije.
Pored toga, uvodi se novi član koji oslobađa učesnika sporazuma iz člana 7. stav 2. Zakona obaveze plaćanja novčanog iznosa ukoliko prvi Komisiji prijavi postojanje sporazuma, učesnike i priloži odgovarajuće dokaze, na osnovu kojih je Komisija donela zaključak o pokretanju postupka, odnosno o rešenje o povredi člana 7. ovog Zakona, pod uslovom da nije imala saznanja o njegovom postojanju, odnosno nije imala dovoljno dokaza da pokrene postupak ili donese rešenje.
Ovakvo rešenje oslobađanja obaveze plaćanja se pravda činjenicom da su sporazumi iz člana 7. a naročito prećutni dogovori, usaglašene prakse i odluke udruženja najteže dokazivi načini povrede konkurencije a mogu imati veliki uticaj na distorziju tržišta. Veći je interes za društvo da otkrije postojanje ovakvog sporazuma i sankcioniše ga, nego da kazni pojedinca, odnosno učesnika. Pri tom, uvođenjem stava da učesnik sporazuma može biti oslobođen obaveze plaćanja (odnosno da mu se može smanjiti kazna) samo ukoliko nije i sam inicijator takvog sporazuma, smanjuje mogućnost malverzacije ove “pogodnosti”. Ovakvo rešenje je široko prihvaćeno ne samo na nivou nacionalnih zakonodavstava zemalja članica Evropske unije, već i na nivou zakonodavstva Evropske unije i tokom višegodišnje primene, pokazalo se kao vrlo efikasno sredstvo u zaštiti konkurencije. Ovom izmenom se uvodi u domaći pravni sistem Obaveštenje Evropske komisije o izuzeću od kazne i o smanjenju kazne u kartelnim slučajevima C 45/03 (Commission Notice on immunity from fines and reduction of fines in cartel cases OJ 2002, No. C45/03, celex broj 52006XC1208).
Članom 67. Zakona briše se član koji se odnosi na tzv. zaštitne mere imajući u vidu postojanje privremenih mera zabrane i mera dekoncentracije ovaj član je nesvrsishodan.
Članom 68. Zakona briše se član koji se odnosi na zastarelost gonjenja imajući u vidu da prekršajni sud više nije nadležan za izricanje kazni, te je ova odredba terminološki neadekvatna. Međutim, u okviru odredaba članova 60. i 61. Zakona sadržano je suštinski isto rešenje prema kome meru plaćanja novčanog iznosa iz ovih članova Komisija ne može izreći učesniku protekom 5, odnosno 3. godine od dana izvršene radnje povrede.
Članom 69. Uvodi se postupak po žalbi na rešenja Komisije. Za sudsku kontrolu u drugom stepenu nadležan je Viši trgovinski sud. Osnov za žalbu može biti bitna povrede postupka, pogrešna primena materijalnog prava, pogrešno utvrđeno činjenično stanje i odluka o visini plaćanja novčanog iznosa. Posle odluke suda, odnosno isteka roka za žalbu, rešenje Komisije postaje izvršno. Upravni spor se ne može voditi niti se može podneti zahtev za ponavljanje postupka, zahtev za zaštitu zakonitosti i zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.
Član 70. Zakona predviđa da Savet mora da uskladi svoje interne akte sa ovim Zakonom.
Član 71. Zakona menja se postojeća odredba Zakona u skladu sa promenom ovlašćenih predlagača koji predlažu kandidate za članove Saveta u skladu sa članom 33. Zakona
Član 72. Zakona propisuje da će se postupci započeti po važećem zakonu, iz razloga pravne sigurnosti učesnika na tržištu, okončati u skladu sa istim.
Član 73. predviđa da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog Zakona nije potrebno izdvojiti posebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA
Izmene i dopune Zakona usavršiće tekst postojećeg Zakona u onim delovima gde je bio nejsan i nedorečen, te će njegova primena biti olakšana kako za učesnike na tržištu na koje se Zakon odnosi tako i za Komisiju koja Zakon sprovodi. Pored toga, ove izmene i dopune jačaju položaj i ovlašćenja Komisije, otklanjaju postojeće nedostatke u okviru definisanja radnji povreda konkurencije i usavršavaju sam postupak.
Promena pragova za kontrolu koncentracija, uvođenje kategorije sporazuma male vrednosti, rasteretiće Komisiju suvišnog posla i omogućiće joj da svoj rad usresredi na značajnije slučajeve narušavanja slobodne konkurencije, kao što su karteli i zloupotreba dominantnog položaja. Pored toga, ove izmene smanjiće troškove učesnicima na tržištu koji će biti oslobođeni obaveze prijavljivanja sporazuma koji nisu obuhvaćeni predviđenim pragovima i olakšaće stranim investitorima postupak ulaganja. U tom smislu, usvajanjem Zakona, realizovaće se i deo mera utvrđen Akcionim planom za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja koji predstavlja integralni deo Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja ( “Službeni glasnik RS” broj 22/ 06).
Veća ovlašćenja Komisije u smislu izricanja mera novčanih plaćanja smanjiće vreme trajanja celog postupka, obzirom da se ne pokreće više postupak pred drugim organom, odnosno prekršajnim sudom, već ceo postupak vodi Komisija do kraja. Pri tom, učesnicima na tržištu je ostavljena mogućnost sudske kontrole odluka u postupku pred Višim trgovinskim sudom. Mere dekoncentracije omogućiće uspostavljanje stanja na tržištu koje je prethodilo povredi i sprečiće učesnike nedozvoljene koncentracije da plate kaznu i nastave da posluju narušavajući efektivnu konkurenciju na tržištu.
PREGLED ODREDBI KOJE SE MENJAJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se zaštita konkurencije na tržištu radi obezbeđivanja ravnopravnosti učesnika na tržištu, a u cilju podsticanja ekonomske efikasnosti i ostvarivanja ekonomskog blagostanja društva u celini, naročito potrošača i osniva se Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) I UREĐUJE NjEN POLOŽAJ.
Član 2.
Povredom konkurencije u smislu ovog zakona smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizičkih lica i ostalih učesnika na tržištu i to:
1) sporazumi kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija;
2) zloupotreba dominantnog položaja;
3) koncentracija kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, POSEBNO pre svega stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na tržištu.
Bitno sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana procenjuje se, u zavisnosti od konkretnog slučaja, prema: TRŽIŠNOM UDELU, STEPENU EKONOMSKE EFIKASNOSTI, stepenu i dinamici promena u strukturi relevantnog tržišta; ograničenjima i mogućnostima ravnopravnog pristupa tržištu novih konkurenata; razlozima za napuštanje tržišta od strane postojećih konkurenata; promenama kojima se ograničava mogućnost snabdevanja tržišta, stepenu pogodnosti nastalih za potrošače i drugim okolnostima od uticaja na povredu konkurencije.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) bliže propisuje kriterijume iz stava 2. ovog člana.
Član 3.
Ovaj zakon primenjuje se na akte i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosno na akte i radnje koji su nastali kao posledica akata ili radnji učinjenih na teritoriji državne zajednice Srbija i Crna Gora ili strane države, a kojima se vrše povrede konkurencije na teritoriji Republike Srbije. ili povrede konkurencije koje mogu uticati na trgovinu između država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora.
OVAJ ZAKON PRIMENjUJE SE NA AKTE I RADNjE UČINjENE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NA AKTE I RADNjE UČINjENE NA TERITORIJI STRANE DRŽAVE KOJI UTIČU ILI MOGU UTICATI NA KONKURENCIJU NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.
Član 4.
Ovaj zakon primenjuje se na sva pravna i fizička lica i državne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji, posredno ili neposredno, učestvuju u prometu roba ili usluga i koji svojim aktima i radnjama vrše ili mogu vršiti povrede konkurencije (u daljem tekstu: učesnici na tržištu), i to na:
1) privredna društva, preduzetnike i preduzeća, nezavisno od oblika svojine, sedišta, DRŽAVE OSNIVANjA, a za preduzetnike nezavisno i od državljanstva i prebivališta;
2) druga fizička i pravna lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju u prometu roba i/ili usluga, a nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine, državljanstva, sedišta ili prebivališta (sindikati, poslovna udruženja, sportske organizacije, ustanove, zadruge, nosioci prava intelektualne svojine i dr.);
3) državne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada posredno ili neposredno učestvuju u prometu robe ili usluga.
Ovaj zakon se ne primenjuje na preduzeća, privredna društva i preduzetnike, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kao i na lica kojima je aktom nadležnog organa dodeljen fiskalni monopol, OSIM ako bi primena ovog zakona PRAVNO ILI ČINjENIČNO sprečila obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno obavljanje poverenih poslova.
Član 5.
Ovaj zakon primenjuje se i na povezane učesnike na tržištu.
Povezanim učesnicima na tržištu u smislu ovog zakona smatraju se dva ili više učesnika na tržištu koji su povezani tako da jedan učesnik na tržištu neposredno ili posredno odlučujuće utiče na upravljanje u drugom učesniku na tržištu, a naročito po osnovu većinskog učešća u osnovnom kapitalu, većine glasova u organima upravljanja, prava na postavljanje većine članova upravnog ili nadzornog odbora i lica ovlašćenih za zastupanje učesnika na tržištu, kao i ugovora o prenošenju prava upravljanja.
POVEZANIM UČESNICIMA NA TRŽIŠTU SE SMATRAJU I DVA ILI VIŠE UČESNIKA NA TRŽIŠTU KOJI SU POD KONTROLOM TREĆEG UČESNIKA.
Dva ili više povezanih učesnika na tržištu u smislu ovog zakona smatraju se jednim učesnikom na tržištu.
Član 6.
Relevantno tržište u smislu ovog zakona jeste tržište koje obuhvata relevantno tržište proizvoda na relevantnom geografskom tržištu.
Relevantno tržište proizvoda u smislu ovog zakona jeste skup roba i/ili usluga koji su zamenjivi pod prihvatljivim uslovima od strane korisnika tih roba i/ili usluga, naročito u pogledu njihovog svojstva, uobičajene namene i cene.
Relevantno geografsko tržište u smislu ovog zakona jeste teritorija na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kojoj postoje isti uslovi konkurencije, koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama.
Vlada bliže propisuje NAČIN UTVRĐIVANjA RELEVANTNOG TRŽIŠTA I POLOŽAJ UČESNIKA NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU. kriterijume za utvrđivanje relevantnog tržišta.
Akti SPORAZUMI kojima se sprečava, ograničava ili narušava konkurencija
SPORAZUMI MALE VREDNOSTI
ČLAN 8a
SPORAZUMI MALE VREDNOSTI U SMISLU OVOG ZAKONA SU:
1) HORIZONTALNI SPORAZUMI KOJI SU ZAKLjUČENI IZMEĐU UČESNIKA NA TRŽIŠTU ČIJI ZAJEDNIČKI UDEO NE PRELAZI 10% NA SVAKOM POJEDINAČNOM RELEVANTNOM TRŽIŠTU NA KOME SE ISPOLjAVAJU EFEKTI ZAKLjUČENOG SPORAZUMA,
2) VERTIKALNI SPORAZUMI KOJI SU ZAKLjUČENI IZMEĐU UČESNIKA NA TRŽIŠTU ČIJI POJEDINAČNI UDEO NA SVAKOM POJEDINAČNOM RELEVANTNOM TRŽIŠTU NA KOME SE ISPOLjAVAJU EFEKTI ZAKLjUČENOG SPORAZUMA NE PRELAZI 15%,
3) SPORAZUMI ZA KOJE NIJE MOGUĆE UTVRDITI DA LI SU HORIZONTALNI ILI VERTIKALNI, A KOJI SU ZAKLjUČENI IZMEĐU UČESNIKA NA TRŽIŠTU ČIJI POJEDINAČNI UDEO NA SVAKOM POJEDINAČNOM RELEVANTNOM TRŽIŠTU NA KOME SE ISPOLjAVAJU EFEKTI ZAKLjUČENOG SPORAZUMA NE PRELAZI 10% ,
4) SPORAZUMI SA SLIČNIM UTICAJEM NA TRŽIŠTE ZAKLjUČENI IZMEĐU RAZLIČITIH UČESNIKA ČIJI ZAJEDNIČKI TRŽIŠNI UDEO NE PRELAZI 30% NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU, POD USLOVOM DA POJEDINAČNI TRŽIŠNI UDEO SVAKOG OD UČESNIKA SPORAZUMA NE PRELAZI 5% NA SVAKOM POJEDINAČNOM TRŽIŠTU NA KOME SE ISPOLjAVAJU EFEKTI SPORAZUMA
VLADA BLIŽE PROPISUJE USLOVE ZA UTVRĐIVANjE SPORAZUMA MALE VREDNOSTI.
AKO SPORAZUM ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. I 4. OVOG ČLANA NjEGOVI UČESNICI NISU DUŽNI DA PODNESU ZAHTEV ZA POJEDINAČNO IZUZEĆE
NA SPORAZUME MALE VREDNOSTI NE PRIMENjUJU SE ODREDBE ODREDBE ČLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA.
Član 9.
Komisija može, na zahtev učesnika u sporazumu, da odobri izuzeće pojedinog sporazuma ili dela tog sporazuma od zabrane (u daljem tekstu: pojedinačno izuzeće), ako taj sporazum, odnosno njegov deo, doprinosi unapređenju proizvodnje ili distribucije, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog razvoja, a potrošačima obezbeđuje pravičan deo koristi i koji sadrži samo ograničenja neophodna za postizanje navedenih ciljeva, a ne isključuje konkurenciju u bitnom delu predmetne robe ili usluga.
Teret dokazivanja postojanja uslova za izuzeće iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.
ZAHTEV ZA POJEDINAČNO IZUZEĐE MOŽE PODNETI SVAKI UČESNIK U SPORAZUMU.
Vlada KOMISIJA bliže uređuje sadržinu zahteva za pojedinačno izuzeće.
Za izdavanje akta po podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikom naknada iz člana 50. stav 4. ovog zakona.
Član 11.
Rešenje iz člana 10. ovog zakona Komisija može da ukine ako se izmene uslovi pod kojima je izuzeće odobreno, odnosno da poništi ako se izuzeće zasniva na netačnim ili neistinito prikazanim činjenicama ili ako se izuzeće zloupotrebljava.
Izuzeće sporazuma po vrstama
Član 12.
Vlada bliže propisuje uslove za izuzeće sporazuma po vrstama i određuje vrste zabranjenih sporazuma koji se izuzimaju od zabrane ako ispunjavaju uslove iz člana 9. stav 1. ovog zakona, kao i druge uslove propisane ovim zakonom.
Izuzeće iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na pojedine sporazume iz vrste sporazuma koja je izuzeta od zabrane, ako Komisija, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, utvrdi da taj sporazum ne ispunjava uslove iz člana 9. stav 1. ovog zakona, kao i druge uslove propisane ovim zakonom.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, teret dokazivanja snosi podnosilac zahteva, odnosno Komisija.
POJEDINE VRSTE ZABRANjENIH SPORAZUMA, A NAROČITO SPORAZUMI O SPECIJALIZACIJI, SPORAZUMI O ISTRAŽIVANjU I RAZVOJU, SPORAZUMI O TRANSFERU TEHNOLOGIJE, SPORAZUMI O DISTRIBUCIJI I SERVISIRANjU MOTORNIH VOZILA, NISU ZABRANjENI AKO:
DOPRINOSE UNAPREĐENjU PROIZVODNjE ILI DISTRIBUCIJE, ODNOSNO PODSTIČU TEHNIČKI I EKONOMSKI RAZVOJ;
POTROŠAČIMA OBEZBEĐUJU PRAVIČAN DEO KORISTI;
SADRŽE SAMO OGRANIČENjA NEOPHODNA ZA POSTIZANjE NAVEDENIH CILjEVA;
NE ISKLjUČUJU KONKURENCIJU U BITNOM DELU PREDMETNE ROBE ILI USLUGA I
ISPUNjAVAJU DRUGE USLOVE PROPISANE ZA SVAKU POJEDINU VRSTU SPORAZUMA.
AKO SPORAZUM ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NjEGOVI UČESNICI NISU DUŽNI DA PODNESU ZAHTEV ZA POJEDINAČNO IZUZEĆE.
IZUZEĆE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SE NEĆE ODNOSITI NA POJEDINI SPORAZUM IZ VRSTE SPORAZUMA IZUZETE OD ZABRANE, AKO KOMISIJA, NA ZAHTEV ZAINTERESOVANOG LICA ILI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI UTVRDI DA TAJ SPORAZUM NE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
VLADA PROPISUJE USLOVE ZA HORIZONTALNE I VERTIKALNE SPORAZUME IZ STAVA 1. TAČKA 5) OVOG ČLANA.
Član 13.
Horizontalni sporazumi, a naročito sporazumi o specijalizaciji, istraživanju i razvoju i saradnji, mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona, ako ostvaruju dejstvo na celoj teritoriji Republike Srbije i nisu zaključeni na period duži od sedam godina.
Sporazumi iz stava 1. ovog člana mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona i ako su zaključeni na period duži od sedam godina a ostvaruju dejstvo na pojedinom delu teritorije Republike Srbije.
Član 14.
Vertikalni sporazumi, a naročito sporazumi o:
1) ekskluzivnoj prodaji ili nabavci;
2) ekskluzivnoj distribuciji;
3) ekskluzivnoj dodeli klijenata;
4) selektivnoj distribuciji;
5) distributivnoj ili uslužnoj franšizi, koji podležu zabrani pošto sadrže odredbe o eksluzivnoj distribuciji ili nabavci;
6) ekskluzivnom zastupanju kojim zastupnik preuzima trgovački rizik;
7) ograničenju prodaje krajnjim korisnicima od strane trgovca na veliko;
8) transferu tehnologije,
mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona, ako nisu zaključeni na period duži od pet godina i ako ostvaruju dejstvo na celoj teritoriji Republike Srbije.
Sporazumi iz stava 1. ovog člana mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona i ako su zaključeni na period duži od pet godina a ostvaruju dejstvo na pojedinom delu teritorije Republike Srbije.
SPORAZUMI KOJI NE MOGU BITI IZUZETI OD ZABRANE
ČLAN 14a
SPORAZUMI IZ ČLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA KOJI NE MOGU BITI IZUZETI OD ZABRANE U SKLADU SA ČLANOM 8A, ČLANOM 9. STAV 1. I ČLANOM 12. STAV 1., ZABRANjENI SU I NIŠTAVI U CELOSTI.
VLADA BLIŽE PROPISUJE USLOVE ZA HORIZONTALNE I VERTIKALNE SPORAZUME KOJI NE MOGU BITI IZUZETI OD ZABRANE.
Prijava sporazuma koji mogu biti izuzeti od zabrane
POSTUPAK ZA UTVRĐIVANjE DA POJEDINI SPORAZUM NIJE ZABRANjEN
Član 15.
Sporazume iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa ovim zakonom, osim sporazuma iz člana 12. stav 1. ovog zakona, učesnici u sporazumu dužni su da prijave Komisiji u roku od 15 dana od dana njihovog zaključivanja.
Učesnik u sporazumu može da podnese zahtev za utvrđivanje da pojedini sporazum nije zabranjen u smislu člana 7. st. 1. i 2. ovog zakona U ROKU OD 15 DANA OD DANA NjIHOVOG ZAKLjUČENjA.
Komisija rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 2. IZ STAVA 1. ovog člana.
Ako se posle donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana kojim je utvrđeno da sporazum nije zabranjen izmene okolnosti na kojima se rešenje zasniva, Komisija donosi rešenje o ukidanju tog rešenja, a ako naknadnom proverom utvrdi da je rešenje kojim je utvrđeno da sporazum nije zabranjen doneto na osnovu neistinitih ili netačnih podataka Komisija to rešenje poništava.
Za izdavanje rešenja iz stava 3. IZ STAVA 2. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikom naknada iz člana 50. stav 4. ovog zakona.
2. Zloupotreba dominantnog položaja
Dominantan položaj
Član 16.
Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji U BITNOJ MERI posluje nezavisno od drugih učesnika na tržištu, odnosno koji donosi poslovne odluke ne vodeći računa o poslovnim odlukama svojih konkurenata, dobavljača, kupaca i/ili krajnjih korisnika njegove robe i/ili usluga, UZIMAJUĆI U OBZIR:
1) UDEO KOJI NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU IMA UČESNIK NA TRŽIŠTU, KAO I UDELE KOJE NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU IMAJU NjEGOVI KONKURENTI;
PREPREKE NA ULASKU NA RELEVANTNO TRŽIŠTE;
EKONOMSKU SNAGU UČESNIKA NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU;
SNAGU NjEGOVIH POTENCIJALNIH KONKURENATA;
EKONOMSKU SNAGU KUPCA ODNOSNO PRODAVCA.
Učesnik na tržištu može, ali ne mora da ima dominantan položaj ako je njegov udeo na relevantnom tržištu veći od 40% uzimajući u obzir udele koje na tom tržištu imaju njegovi konkurenti, prepreke ulasku na relevantno tržište i snagu njegovih potencijalnih konkurenata, kao i eventualan dominantan položaj kupca. I U TOM SLUČAJU UČESNIK NA TRŽIŠTU SNOSI TERET DOKAZIVANjA DA NEMA DOMINANTAN POLOŽAJ U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA.
Dominantan položaj na tržištu može da ima i učesnik na tržištu čiji je udeo na relevantnom tržištu manji od 40% i u tom slučaju Komisija, odnosno podnosilac zahteva, snosi teret dokazivanja dominantnog položaja.
Učesnik na tržištu koji na relevantnom tržištu ima udeo veći od 40 % snosi teret dokazivanja da nema dominantan položaj u smislu stava 2. ovog člana.
Udeo na relevantnom tržištu utvrđuje se na osnovu svih relevantnih ekonomskih kriterijuma koji određuju položaj učesnika na tržištu u odnosu na druge učesnike, uključujući naročito količinu robe i/ili usluga i prihod ostvaren prometom predmetnih roba i/ili usluga.
Kolektivni dominantan položaj
Član 17.
Dominantan položaj mogu imati dva ili više nezavisnih učesnika na tržištu UKOLIKO IZMEĐU NjIH NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU U POGLEDU ODREĐENE VRSTE ROBA I USLUGA NE POSTOJI ZNAČAJNIJA KONKURENCIJAkoji su na relevantnom tržištu povezani ekonomskim vezama, tako da zajednički deluju kao jedan učesnik na tržištu (kolektivna dominacija) UZIMAJUĆI U OBZIR:
1) UDEO KOJI NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU IMA UČESNIK NA TRŽIŠTU, KAO I UDELE KOJE IMAJU NjEGOVI KONKURENTI;
PREPREKE NA ULASKU NA RELEVANTNO TRŽIŠTE;
EKONOMSKU SNAGU UČESNIKA NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU;
SNAGU NjEGOVIH POTENCIJALNIH KONKURENATA;
EKONOMSKU SNAGU KUPCA ODNOSNO PRODAVCA.
Dva ili više učesnika na tržištu mogu, ali ne moraju imati dominantan položaj ako je njihov ukupan udeo na relevantnom tržištu veći od 50%, uzimajući u obzir udele koje na tom tržištu imaju njihovi konkurenti, prepreke ulasku na relevantno tržište i snagu njihovih potencijalnih konkurenata, kao i eventualan dominantan položaj kupca. U TOM SLUČAJU UČESNICI SNOSE TERET DOKAZIVANjA DA NEMAJU DOMINANTAN POLOŽAJ U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA.
Dominantan položaj na tržištu mogu da imaju dva ili više učesnika na tržištu čiji je udeo na relevantnom tržištu manji od 50% i u tom slučaju Komisija, odnosno podnosilac zahteva, snosi teret dokazivanja dominantnog položaja.
Dva ili više učesnika na tržištu koji imaju ukupni udeo na relevantnom tržištu veći od 50%, snose teret dokazivanja da nemaju dominantan položaj u smislu stava 2. ovog člana.
Član 19.
Ako Komisija, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, utvrdi da je zloupotrebljen dominantan položaj, donosi rešenje kojim utvrđuje povredu iz člana 18. ovog zakona.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana mogu da se odrede mere, koje su učesnici na tržištu dužni da preduzmu, radi uspostavljanja konkurencije na relevantnom tržištu i otklanjanja štetnih posledica zloupotrebe dominantnog položaja IZ ČLANA 18. OVOG ZAKONA, kao i rokovi za njihovo izvršenje.
Mere iz stava 2. ovog člana ne mogu da se odnose na podelu privrednog društva, odnosno preduzeća, otuđenje njegove imovine, akcija ili udela, raskid ugovora ili odricanje od prava koja daju mogućnost odlučujućeg uticaja na poslovanje drugog učesnika na tržištu.
Član 20.
Komisija može na zahtev učesnika na tržištu koji ima dominantan položaj na relevantnom tržištu rešenjem da utvrdi da pojedine radnje koje taj učesnik namerava da preduzme nisu radnje kojima se zloupotrebljava dominantan položaj u smislu člana 18. ovog zakona.
Komisija može rešenje iz stava 1. ovog člana da ukine ako se izmene okolnosti na kojima se rešenje zasniva ili da poništi ako je rešenje doneto na osnovu neistinitih ili netačnih podataka.
Za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikom naknada iz člana 50. stav 4. ovog zakona.
3. Koncentracija
Pojam
Član 21.
Koncentracija učesnika na tržištu nastaje u slučajevima:
1) SPAJANjA I DRUGIH statusnih promena U KOJIMA DOLAZI DO PRIPAJANjA učesnika na tržištu u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
2) sticanja , OD STRANE JEDNOG ILI VIŠE UČESNIKA NA TRŽIŠTU neposredne ili posredne kontrole jednog ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom na tržištu ili njegovim delom;
3) osnivanja i zajedničkog kontrolisanja novog učesnika ILI STICANJEM ZAJEDNIčKE KONTROLE NAD POSTOJEćIM UčESNIKOM na tržištu od strane najmanje dva nezavisna učesnika na tržištu, koji posluje na dugoročnoj osnovi, koji ima sve funkcije nezavisnog učesnika na tržištu i pristup tržištu (zajedničko ulaganje).
Kontrola iz stava 1. tačka 2) ovog člana je mogućnost odlučujućeg uticaja na poslovanje učesnika na tržištu, zasnovano na pravima, ugovorima ili bilo kojim drugim pravnim ili činjeničnim sredstvima, a naročito:
1) vlasništvu ili pravu korišćenja celokupne imovine učesnika na tržištu ili dela njegove imovine;
2) ugovornom ovlašćenju ili bilo kojem drugom osnovu kojim se stiče mogućnost ODLUČUJUĆEG UTICAJA na odlučujući uticaj na sastav, rad ili odlučivanje ORGANA drugog učesnika na tržištu.
Smatra se da je učesnik na tržištu stekao kontrolu ukoliko je imalac ili nosilac prava iz stava 2. ovog člana ili ako kontrolu može vršiti po nekom drugom osnovu.
Oblici kontrole iz stava 2. ovog člana procenjuju se nezavisno ili u kombinaciji jedan s drugim, pri čemu se uzimaju u obzir relevantne pravne i stvarne činjenice, ali ne i namera zainteresovanih strana.
SMATRAĆE SE JEDNOM KONCENTRACIJOM dve ili više TRANSAKCIJA koncentracija između istih učesnika na tržištu izvršenih u vremenskom periodu kraćem od dve godine, PRI čEMU SE POSLEDNJOM TRANSAKCIJOM ISPUNJAVA USLOV ZA PODNOšENJE ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA IZ ČLANA 23. OVOG ZAKONA, smatraće se kao jedna koncentracija, a kao vreme njenog nastanka uzima se dan izvršenja poslednje od ovih TRANSAKCIJA. koncentracija.
Član 22.
Ne smatra se da je nastala koncentracija učesnika na tržištu ako:
1) bankarska i druga finansijska organizacija privremeno stekne akcije ili udele radi dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije u roku od 12 meseci od dana sticanja i da NE VRšI PRAVO GLASA PO OSNOVU STEčENIH AKCIJA ILI UDELA U CILJU UTICAJA NA PONAšANJE UčESNIKA NA TRžIšTU, ILI DA VRšI PRAVO GLASA SAMO U CILJU PRIPREME PRODAJE TOG UčESNIKA ILI NJEGOVOG DELA, NJEGOVE IMOVINE, ILI STEčENIH AKCIJA ILI UDELA; ih ne koristi tako da utiče na poslovne odluke učesnika na tržištu koje se odnose na njegovo ponašanje na tržištu;
2) stečajni upravnik stekne kontrolu nad učesnikom na tržištu;
3) zajedničko ulaganje ima za cilj koordinaciju tržišnih aktivnosti između dva ili više učesnika na tržištu koji zadržavaju svoju pravnu nezavisnost, pri čemu će ovakvo zajedničko ulaganje biti ocenjivano kroz odredbe člana 7. ovog zakona.
Komisija može produžiti rok iz stava 1. tačka 1) ovog člana na zahtev sticaoca akcija ili udela, pod uslovom da sticalac dokaže da prodaja akcija ili udela nije razumno bila moguća u okviru tog roka.
Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije
Član 23.
Koncentracija iz člana 21. ovog zakona sprovodi se po pribavljenom odobrenju koje na zahtev učesnika na tržištu izdaje Komisija.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se pod uslovom da:
1) zajednički ukupan godišnji prihod svih učesnika NAJMANjE DVA UČESNIKA u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije u prethodnoj obračunskoj godini PO UČESNIKU prelazi iznos od 10 (deset) 20 (DVADESET) miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan sastavljanja godišnjeg računa ili
2) zajednički ukupan godišnji prihod učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini prelazi iznos od 50 (pedeset) miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan sastavljanja godišnjeg računa, pri čemu najmanje jedan učesnik na tržištu koji je učesnik koncentracije mora da bude registrovan na teritoriji Republike Srbije. SVI UčESNICI U KONCENTRACIJI ZAJEDNIčKI IMAJU PREKO 25 % UDELA U RELEVANTNOM TRžIšTU NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.
U prvoj godini poslovanja prihod iz stava 2. ovog člana računaće se na osnovu prihoda ostvarenog u tekućoj obračunskoj godini na nivou 12 meseci PRE OPOREZIVANjA.
Pri računanju godišnjeg ukupnog prihoda iz stava 2. ovog člana neće se računati prihod koji ti učesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni.
Učesnici koncentracije su dužni da prekinu sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije kojim se nameravana koncentracija odobrava ili do isteka roka od četiri meseca od dana podnošenja zahteva.
IZUZETNO OD STAVA 5. OVOG čLANA UčESNICI MOGU SPROVESTI KONCENTRACIJU PUTEM UPUćIVANJA JAVNE PONUDE ZA KUPOVINU HARTIJA OD VREDNOSTI ILI KUPOVINE HARTIJA OD VREDNOSTI NA BERZI ILI DRUGOM ORGANIZOVANOM TRžIšTU OD VIšE RAZLIčITIH PRODAVACA, POD USLOVOM DA:
1) JE ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE PODNET U ROKOVIMA PREDVIđENIM OVIM ZAKONOM I
2) STICALAC KONTROLE NE VRšI PRAVO GLASA PO OSNOVU PRIBAVLJENIH HARTIJA OD VREDNOSTI, OSIM U CILJU OčUVANJA VREDNOSTI ULAGANJA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM ODOBRENJU KOMISIJE.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA VRšENJE PRAVA GLASA IZ STAVA 6. TAčKA 2.) OVOG čLANA MORA BITI OBRAZLOžEN I MOžE SE PODNETI PRILIKOM ILI NAKON PODNOšENJA ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE.
U POSTUPKU ODLUČIVANJA O ZAHTEVU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA VRšENJE PRAVA GLASA IZ STAVA 6. TAčKA 2.) OVOG čLANA KOMISIJA ćE POSEBNO VODITI RAčUNA O MOGUćIM POSLEDICAMA NA UčESNIKE U KONCENTRACIJI, TREćA LICA I NA KONKURENCIJU
Vlada bliže uređuje sadržinu i način podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije.
Član 24.
Ukupan godišnji prihod iz člana 23. stav 2. ovog zakona za učesnike na tržištu koji se bave pružanjem finansijskih usluga i za osiguravajuća društva i društva koja se bave poslovima reosiguranja, izračunava se na sledeći način:
1) za pravna lica koja se bave pružanjem finansijskih usluga, posle odbijanja poreza na promet, poreza na dodatu vrednost (posredna poreska davanja) i drugih poreza koji se direktno odnose na njih, uzima se zbir sledećih prihoda:
(1) prihod od kamata i slični prihodi;
(2) prihod od hartija od vrednosti (prihod od akcija i drugih hartija od vrednosti koje imaju promenljiv prinos, prihod od udela kod učesnika na tržištu, prihod od akcija u povezanim učesnicima na tržištu);
(3) potraživanja provizija; PRIHOD OD NAKNADA I PROVIZIJA;
(4) neto profit od finansijskih operacija;
(5) drugi prihodi iz poslovanja.
2) za osiguravajuća društva i društva koja se bave poslovima reosiguranja, bruto iznos naplaćenih ili potraživanih premija po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju zaključenih od strane ili u ime osiguravajućih društava pošto se od tog iznosa odbiju porezi koji se naplaćuju na iznos premija po jednom ugovoru ili na ukupan iznos premija.
Rokovi i ovlašćenje za podnošenje zahteva
Član 25.
Zahtev iz člana 23. stav 1. ovog zakona podnosi se Komisiji u roku od sedam PETNAEST dana od dana PRVE IZVRŠENE JEDNE OD SLEDEćIH RADNJI: potpisivanjE sporazuma, ZATVARANJE JAVNE PONUDE objavljivanja javnog poziva, odnosno ponude ili sticanjE kontrole.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i kada učesnici na tržištu pokažu ozbiljnu nameru za zaključenje ugovora, potpisivanjem pisma o nameri ili kada objave nameru da učine ponudu za kupovinu akcija.
Kada kontrolu nad celim ili nad delovima jednog ili više učesnika na tržištu stiče drugi učesnik na tržištu, zahtev podnosi učesnik na tržištu koji stiče kontrolu, a u svim ostalim slučajevima učesnici na tržištu podnose zajednički zahtev.
Postupanje po zahtevu
Član 26.
Komisija je dužna MOŽE da OBJAVI podatke iz zahteva objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a ako je koncentracija od značaja za zajedničko tržište državne zajednice Srbija i Crna Gora i u „Službenom listu Srbije i Crne Gore“. U JAVNIM GLASILIMA ILI NA DRUGI POGODAN NAčIN U CILJU PRIBAVLJANJA MIšLJENJA UčESNIKA NA TRžIšTU O EFEKTIMA NAMERAVANE KONCENTRACIJE.
Podaci iz stava 1. ovog člana koji se objavljuju odnose se na:
1) nazive učesnika na tržištu;
2) kratak opis koncentracije;
3) privredni sektor u okviru koga se koncentracija vrši.
Član 27.
Komisija po zahtevu može da :
1) odbaci zahtev, ako se nisu stekli uslovi iz čl. 3, 21 I 23. i 24. ovog zakona;
2) obustavi postupak, ako podnosilac zahteva odustane od zahteva;
3) odobri koncentraciju, ako se procenom njenih posledica, na osnovu člana 28. ovog zakona, utvrdi da ta koncentracija ne dovodi do bitnog sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije, pre svega stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na tržištu;
4) uslovno odobri koncentraciju, uz propisivanje dodatnih uslova i obaveza koje učesnici u koncentraciji moraju u utvrđenim rokovima da izvrše pre ili posle sprovođenja koncentracije;
5) odbije zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, ako traženo sprovođenje bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurenciju, pre svega stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na tržištu.
Za izdavanje akta iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikom naknada iz člana 50. stav 4. ovog zakona.
Na obrazloženi zahtev učesnika koncentracije Komisija može privremeno odobriti sprovođenje postupka koncentracije i pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir naročito posledice prekida sprovođenja koncentracije na učesnike i treća lica, kao i stepen verovatnoće povrede konkurencije takvom koncentracijom.
Član 29.
Komisija će da ukine rešenje ako učesnici u koncentraciji ne ispune dodatni uslov ili obavezu u skladu sa članom 27. stav 1. tačka 4) ovog zakona, odnosno da poništi rešenje kojim se koncentracija odobrava ili uslovno odobrava, ako je rešenje doneto na osnovu netačnih ili neistinito prikazanih činjenica.
Ako učesnici u koncentraciji ne mogu da ispune neki od uslova utvrđenih u rešenju kojim se koncentracija uslovno odobrava zbog okolnosti čije nastupanje nisu mogli da predvide, izbegnu ili otklone, Komisija će u skladu sa tim da izmeni rešenje.
Upis u registar
Član 30.
Za koncentracije koje se REGISTRUJU u skladu sa zakonom registruju u odgovarajućem registru KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA koje u smislu ovog zakona podležu obavezi pribavljanja odobrenja, uz prijavu za registraciju podnosi se i rešenje Komisije kojim se ta koncentracija odobrava.
Član 32.
Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu I KOJA DONOSI ODLUKU O PRIHVATANjU ODNOSNO NE PRIHVATANjU TOG IZVEŠTAJA.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana podnosi se najkasnije do kraja februara tekuće godine, za prethodnu godinu.
Organi Komisije
Član 33.
Organ Komisije je Savet Komisije (u daljem tekstu: Savet) koji donosi sve odluke i druge akte o pitanjima iz nadležnosti Komisije.
Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Saveta, a u slučaju njegove sprečenosti Komisiju zastupa zamenik predsednika Saveta.
Ako je i zamenik sprečen, zamenjuje ga po godinama najstariji član Saveta.
Predsednik Saveta, odnosno zamenik predsednika Saveta može u celini ili delimično preneti funkciju zastupanja Komisije drugom članu Saveta, samo na osnovu odluke Saveta.
KOMISIJU čINI SAVET ZA ZAšTITU KONKURENCIJE (U DALJEM TEKSTU: SAVET) I STRUčNA SLUžBA KOMISIJE.
SAVET JE ORGAN KOJI DONOSI SVE ODLUKE I AKTE O PITANJIMA IZ NADLEŽNOSTI KOMISIJE.
STRUčNA SLUžBA IMA ODELJENJA KOJA SE ORGANIZUJU U SKLADU SA OPšTIMA AKTIMA KOMISIJE.
NA PRAVA I OBAVEZE IZ RADNOG ODNOSA ZAPOSLENIH U KOMISIJI PRIMENJUJU SE OPŠTI PROPISI O RADU.
Stručna služba
Član 34.
Stručna služba Komisije (u daljem tekstu: Služba) obavlja stručne poslove iz nadležnosti Komisije, u skladu sa ovim zakonom, Statutom, pravilnikom i drugim aktima Komisije.
Službom rukovodi direktor SEKRETAR.
Savet većinom glasova postavlja direktora Službe iz reda zaposlenih u Službi.
Za direktora Službe (u daljem tekstu: direktor) može biti postavljeno lice sa visokom stručnom spremom pravne ili ekonomske struke, koje ima potrebna znanja iz oblasti zaštite konkurencije.
SEKRETARA BIRA SAVET PO SPROVEDENOM JAVNOM KONKURSU. ZA SEKRETARA MOŽE BITI IZABRANO LICE KOJE IMA VISOKU STRUČNU SPREMU PRAVNE ILI EKONOMSKE STRUKE I POSEDUJE POTREBNA ZNANJA IZ OBLASTI ZAŠTITE KONKURENCIJE.
Direktor SEKRETAR za svoj rad odgovara Savetu.
Na prava i obavezezaposlenih u Službi primenjuje se zakon kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada.
Nadležnost Komisije
Član 35.
Komisija je nadležna da:
1) rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom;
2) učestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije;
3) predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona;
3a) DONOSI PRAVILNIKE, UPUTSTVA I DRUGE AKTE ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA,
4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima;
5) daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise kojima se vrši povreda konkurencije;
6) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zaštite konkurencije;
7) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o zaštiti konkurencije u drugim državama;
8) sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi obezbeđivanja uslova za doslednu primenu ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu konkurencije;
9) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije;
10) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj na tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu sa ovim zakonom;
11) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije;
12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 11) i 12) ovog člana Komisija obavlja kao poverene poslove.
Sastav i izbor Saveta
Član 36.
SAVET IMA ČETIRI ČLANA I PREDSEDNIKA.
ČLANOVE SAVETA I PREDSEDNIKA BIRA SKUPšTINA NA PREDLOG NADLEžNOG ODBORA SKUPšTINE ZA POSLOVE TRGOVINE (U DALJEM TEKSTU: NADLEžNI ODBOR SKUPšTINE) KOJI NA SVOJU INICIJATIVU PREDLAžE LISTU OD PET KANDIDATA
ZA ČLANOVE SAVETA MOŽE BITI IZABRANO LICE KOJE JE DRŽAVLjANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE IMA NAJMANjE VISOKU STRUČNU SPREMU IZ OBLASTI PRAVA ILI EKONOMIJE, NAJMANjE 10 GODINA RADNOG STAŽA U STRUCI I KOJE RASPOLAŽE POSEBNIM ZNANjIMA IZ OBLASTI ZAŠTITE KONKURENCIJE.
ZA PREDSEDNIKA SAVETA MOžE BITI IZABRANO LICE KOJE JE DRžAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE IMA NAJMANJE VISOKU STRUčNU SPREMU IZ OBLASTI PRAVA ILI EKONOMIJE, NAJMANJE 15 GODINA RADNOG STAžA U STRUCI I KOJE RASPOLAžE POSEBNIM ZNANJIMA IZ OBLASTI ZAšTITE KONKURENCIJE.
Savet ima pet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka u oblasti prava ili ekonomije, koji raspolažu potrebnim znanjima iz oblasti zaštite konkurencije.
Članove Saveta bira Skupština, na predlog ovlašćenih predlagača.
Ovlašćeni predlagači su:
1) Udruženje pravnika Srbije;
2) Naučno društvo ekonomista Srbije;
3) Advokatska komora Srbije;
4) Privredna komora Srbije;
5) Vlada Republike Srbije.
Ovlašćeni predlagači utvrđuju predloge kandidata samostalno, a Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove trgovine.
Član 37.
Svaki ovlašćeni predlagač podnosi nadležnom odboru Skupštine predlog sa najmanje dva kandidata za člana Saveta. Svaki predlog mora biti potpisan i overen od strane ovlašćenog predlagača i sadržati lično ime, adresu i osnovne biografske podatke predloženih kandidata.
Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, nadležni odbor Skupštine vraća predlog ovlašćenom predlagaču da ga u roku od 15 dana uskladi sa ovim zakonom.
Predsednik Skupštine, najmanje 20 dana pre odlučivanja o izboru člana Saveta, na pogodan način, javno objavljuje sve važeće liste PREDLOŽENU LISTU kandidata koje su podneli ovlašćeni predlagači sa osnovnim biografskim podacima o kandidatima.
Nadležni odbor Skupštine može, pre odlučivanja o izboru članova Saveta, organizovati javni razgovor sa predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Komisije.
Skupština bira po jednog kandidata iz svakog važećeg predloga.
Član 38.
Član Saveta ne može biti:
1) lice starije od 65 godina u vreme izbora;
2) lice koje je srodnik člana Saveta u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji, zaključno sa drugim stepenom;
3) poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanik i poslanik skupštine autonomne pokrajine;
4) izabrano, imenovano i postavljeno lice u organima i organizacijama državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije, kao i drugi funkcioneri;
5) funkcioner ČLAN političke stranke;
6) preduzetnik i lice koje učestvuje u upravljanju ili radu pravnog lica koje se bavi privrednom delatnošću;
7) lice pravnosnažno osuđeno za krivična dela protiv službene dužnosti, za korupciju, prevaru, krađu ili drugo krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrečenu kaznu, kao i lica pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Kandidat je dužan da ovlašćenom predlagaču NADLEŽNOM ODBORU SKUPŠTINE dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1. tač. 2), 3), 4), 5) i 6) ovog člana.
Kandidat je dužan da uz pismenu izjavu iz stava 2. ovog člana priloži i dokaze iz stava 1. tač. 1) i 7) ovog člana, u originalu ili overenoj fotokopiji.
Član 39.
Članovi Saveta ne predstavljaju ovlašćene predlagače, već dužnost obavljaju samostalno, po najboljem znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Članu Saveta funkcija prestaje samo iz razloga i u postupku uređenom ovim zakonom.
Član 40.
Član Saveta bira se na pet godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom prvog izbora članova Saveta, dva člana se biraju na period od tri godine, dva člana na period od četiri godine, a PREDSEDNIK jedan član na period od pet godina. Prilikom izbora za prvi sastav Saveta, predsednik NADLEŽNOG ODBORA Skupštine žrebom određuje KANDIDATE KOJI ĆE BITI IZABRANI ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na tri, odnosno četiri godine.
Isto lice ne može da bude birano za člana Saveta više od dva puta uzastopno.
PREDSEDNIK I čLANOVI SAVETA ZASNIVAJU RADNI ODNOS U KOMISIJI ZA VREME TRAJANJA SVOG MANDATA.
Član 41.
Mandat člana Saveta prestaje:
1) istekom vremena na koje je izabran;
2) razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;
3) smrću;
4) PODNOšENJEM OSTAVKE NARODNOJ SKUPšTINI;
5) PRESTANKOM RADNOG ODNOSA ZBOG ISPUNJENJA USLOVA ZA STAROSNU PENZIJU.
Član 42.
Skupština, na predlog Saveta ili najmanje 20 narodnih poslanika, razrešava člana Saveta u sledećim slučajevima:
1) ako je, zbog bolesti, na osnovu nalaza zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci;
2) ako je član Saveta pri podnošenju predloga izneo o sebi neistinite podatke ili je propustio da iznese podatke o okolnostima iz čl. 38. i 47. ovog zakona;
3) ako je u toku trajanja mandata nastupila neka od okolnosti iz člana 38. ovog zakona;
4) ako član Saveta bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost u periodu od najmanje šest meseci neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci sa prekidima ne obavlja svoju dužnost;
5) ako vrši dužnost suprotno odredbama ovog zakona;
5A) AKO NEBLAGOVREMENO PREDUZIMA AKTE PREDVIđENE OVIM ZAKONOM;
6) ako iznese podatke suprotno članu 55. stav 2. ovog zakona;
7) ako član Saveta podnese ostavku Skupštini u pismenoj formi.
Član 44.
Predsednik Skupštine upućuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata NADLEžNI ODBOR SKUPšTINE UTVRđUJE PREDLOG KANDIDATA za člana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata člana Saveta i dostavlja ga ovlašćenim predlagačima koji su predložili kandidate kojima mandat ističe u skladu sa članom 41. tačka 1) ovog zakona.
Ovlašćeni predlagači u roku od dva meseca od dana dostavljanja poziva dostavljaju Skupštini predlog kandidata.
Skupština donosi odluku o izboru novih članova Saveta pre isteka mandata postojećih članova.
U SLUČAJU PRESTANKA MANDATA NA OSNOVU ČLANA 41 TAČ. 41. 2), 3), 4) I 5) OVOG ZAKONA NADLEŽNI ODBOR SKUPŠTINE, NAJKASNIJE U ROKU OD DVA MESECA UTVRĐUJE PREDLOG KANDIDATA ZA UPRAŽNjENO MESTO U SAVETU.
SKUPŠTINA U ROKU OD DVA MESECA OD DANA UTVRĐIVANjA PREDLOGA BIRA ČLANA SAVETA NA PERIOD OD PET GODINA.
U slučaju prestanka mandata na osnovu člana 41. tač. 2) i 3) ovog zakona, ovlašćeni predlagač koji je predložio člana , bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva meseca, Skupštini dostavlja predlog kandidata za upražnjeno mesto u Savetu. Skupština u roku od dva meseca od dana dostavljanja predloga bira člana Saveta, na mandatni period od pet godina.
Član 46.
PREDSEDNIK SAVETA ZASTUPA, PREDSTAVLjA I RUKOVODI RADOM KOMISIJE.
Predsednik Saveta rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke i druge akte i stara se o njihovom izvršenju i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom, Statutom, pravilnikom i drugim aktima Komisije.
Predsednika i zamenika predsednika bira Savet iz svojih redova većinom glasova prisutnih članova.
Sukob interesa
Član 47.
Članovi Saveta, odnosno zaposleni u Komisiji, su funkcioneri u smislu zakona kojim se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Član Saveta kome je prestalo članstvo i zaposleni kome je prestao radni odnos ne mogu da budu zastupnici u postupku, u skladu sa ovim zakonom, najmanje dve godine po prestanku članstva, odnosno radnog odnosa.
Član Saveta, odnosno zaposleni, u trenutku stupanja u članstvo, odnosno zasnivanja radnog odnosa, Savetu dostavlja pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1. ovog člana.
Član Saveta obaveštava predsednika, a zaposleni direktora SEKRETARA Službe, o interesima koje ima ili koje je stekao u privrednim delatnostima, a naročito o udelima kojima raspolaže u privrednim društvima, odnosno delatnostima i ne može učestvovati u odlučivanju u pitanjima u kojima ima takav interes.
Naknada za rad
PRAVO NA ZARADU
Član 48.
Predsednik i članovi Saveta imaju pravo na novčanu naknadu za rad. ZARADU.
Kriterijumi za određivanje visine naknade ZARADE utvrđuju se Statutom u visini plate predsednika, odnosno sudija Vrhovnog suda Srbije.
Član 50.
Sredstva za osnivanje i prvu godinu rada Komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz prihoda koje Komisija ostvari obavljanjem poslova, a naročito iz:
1) naknada koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom ČLANOM 9. STAV 5, ČLANOM 15. STAV 3, ČLANOM 20. STAV 2. I ČLANOM 27. STAV 2. OVOG ZAKONA.
2) donacija;
3) prihoda od prodaje izdanja Komisije;
4) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Komisije ne mogu da se obezbeđuju iz donacija učesnika na tržištu na koje se primenjuje ovaj zakon.
Visina naknade iz stava 2. tačka 1) ovog člana utvrđuje se Tarifnikom naknada koji donosi Savet, uz saglasnost Vlade.
Tarifnik iz stava 4. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 51.
Finansiranje Komisije vrši se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Komisija i podnosi Vladi NA SAGLASNOST najkasnije do 30. 1. novembra tekuće godine, za narednu godinu.
IZVRŠAVANjE RASHODA KOMISIJE NE MOŽE SE VRŠITI BEZ SAGLASNOSTI VLADE NA FINANSIJSKI PLAN.
Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Komisije, uključujući i izdvajanja za sredstva rezervi, kao i elementI za određivanje troškova zarada ODREĐIVANjE VISINE ZARADA I BROJA ZAPOSLENIH.
Ukupni rashodi Komisije obuhvaćeni finansijskim planom uključujući i rezerve, ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Komisije.
Višak prihoda nad rashodima Komisije, uplaćuje se u budžet Republike.
Višak rashoda nad prihodima Komisija pokriva iz sredstava rezervi, a ako ta sredstava nisu dovoljna – iz budžeta Republike.
Na finansijski plan saglasnost daje Vlada.
Završni račun Komisije podleže godišnjoj reviziji nezavisnog ovlašćenog revizora. Komisija objavljuje završni račun najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.
III A POSTUPAK PRED KOMISIJOM
Član 52.
U postupku pred Komisijom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako drugačije nije propisano ovim zakonom.
Rešenja Komisije su konačna.
Protiv konačnog rešenja može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Predsednik Saveta donosi zaključke.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Savetu, koja se podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja zaključka.
Član 54.
Zahtev za uvid u spise ZAINTERESOVANA STRANA može se podneti pismeno ili usmeno na zapisnik.
Stranka može da zahteva da se drugim zainteresovanim licima zabrani uvid u pojedine isprave u spisima ili podatke sadržane u njima, ako te isprave i podaci predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu.
O zahtevu za uvid i zahtevu za zabranu uvida odlučuje ZAKLjUČKOM predsednik Saveta ili član koga on odredi.
Zaključkom kojim se zabranjuje uvid može se MOŽE naložiti stranci da pripremi isprave bez podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu, radi omogućavanja uvida u njih.
Lica koja su podnela prijavu Komisiji da je izvršena radnja kojom se sprečava, ograničava ili narušava konkurencija imaju pravo obaveštavanja o toku postupka i pravo uvida u spise, u skladu sa zakonom. .
Član 57.
Komisija može da pokreĆE postupak po zahtevu za utvrđivanje da pojedini sporazum nije zabranjen ili po zahtevu za izuzimanje pojedinog sporazuma od zabrane, koji podnosi učesnik, odnosno učesnici u sporazumu.
Komisija može da pokreĆE postupak po zahtevu za utvrđivanje da pojedina radnja nije zabranjena u smislu ovog zakona o zloupotrebi dominantnog položaja koji podnosi učesnik na tržištu koji vrši tu radnju ili namerava da je vrši.
Komisija može da pokrene postupak po zahtevu za pokretanje postupka protiv učesnika na tržištu koji je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije, koji mogu podneti:
1) učesnici na tržištu kojima se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta;
2) privredne komore, udruženja poslodavaca i preduzetnika;
3) udruženja potrošača;
4) državni organ, organ teritorijalne autonomije i organ lokalne samouprave.
Komisija može da pokreĆE postupak po POTPUNOM zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije koji podnose:
1) SVI učesnici u koncentraciji u slučajEVIMA statusnih promena ili zajedničkog ulaganja; IZ ČLANA 21. STAV 1. TAČKA 1.) I TAČKA 3) ;
2) učesnik ili učesnici na tržištu koji stiču kontrolu nad drugim učesnikom na tržištu ili njegovim delom.
Član 58.
Zaključak o pokretanju postupka po zahtevu donosi predsednik Saveta u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Predsednik Saveta u roku iz stava 1. ovog člana donosi zaključak kojim odbacuje zahtev, ako je zahtev podnet od strane neovlašćenog lica ili ako radnja opisana u zahtevu nije radnja kojom se sprečava, ograničava ili narušava konkurencija,
ZAKLjUČAK O POKRETANjU POSTUPKA PO ZAHTEVU DONOSI PREDSEDNIK SAVETA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PODNOŠENjA ZAHTEVA.
POSTUPAK JE POKRENUT DANOM DOSTAVLJANJA ZAKLJUčKA O POKRETANJU POSTUPKA STRANCI.
PREDSEDNIK SAVETA U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI ZAKLjUČAK KOJIM ODBACUJE ZAHTEV AKO:
JE ZAHTEV PODNET OD STRANE NEOVLAŠĆENOG LICA;
KOMISIJA NIJE NADLEžNA ZA REšAVANJE PO ZAHTEVU;
OCENI DA RADNJA OPISANA U ZAHTEVU IMA NEZNATAN UTICAJ NA KONKURENCIJU, ILI DA JE ZANEMARLJIVA ZA OčUVANJE ILI JAčANJE KONKURENCIJE, ODNOSNO DA POKRETANJE POTUPKA NIJE U JAVNOM INTERESU.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG čLANA, NE DONOSI SE ZAKLJUčAK O POKRETANJU POSTUPKA KADA JE POSTUPAK POKRENUT PO ZAHTEVU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE.
UKOLIKO NISU ISPUNJENI USLOVI IZ ČLANA 60. OVOG ZAKONA ZA DONOšENJE REšENJA PO ZAHTEVU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE U SKRAćENOM POSTUPKU, PREDSEDNIK SAVETA ćE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOšENJA ZAHTEVA DONETI ZAKLjUČAK O SPROVOĐENjU ISPITNOG POSTUPKA.
PROTIV ZAKLJUčKA O POKRETANJU POSTUPKA PO ZAHTEVU NIJE DOPUšTENA POSEBNA žALBA NITI SE MOžE VODITI UPRAVNI SPOR.
Odgovor na zahtev
POSTUPANjE PO ZAHTEVU
Član 59.
Kada u postupku pred Komisijom učestvuju stranke sa suprotnim interesima, Komisija stranci protiv koje se vodi postupak dostavlja zahtev i zaključak o pokretanju postupka.
Stranka ima pravo da odgovori na zahtev u roku koji odredi Komisija, a koji ne može biti kraći od osam dana.
KADA JE PODNET ZAHTEV ZA POKRETANJE POSTUPKA IZ čLANA 57. STAV 3. OVOG ZAKONA, KOMISIJA MOžE DA DOSTAVI ZAHTEV RADI DAVANJA ODGOVORA UčESNIKU NA TRžIšTU ZA KOGA SE SMATRA DA JE UčINO RADNJU SPREčAVANJA, OGRANIčAVANJA ILI NARUšAVANJA KONKURENCIJE.
KADA JE ZAKLJUčAK O POKRETANJU POSTUPKA DONET BEZ PRETHODNOG DOSTAVLJANJA NA ODGOVOR U SMISLU STAVA 1. OVOG čLANA, ZAHTEV SE DOSTAVLJA STRANCI NA ODGOVOR ZAJEDNO SA ZAKLJUčKOM O POKRETANJU POSTUPKA.
UčESNIK NA TRžIšTU IZ STAVA 1, ODNOSNO STRANKA IZ STAVA 2. OVOG čLANA IMA PRAVO DA ODGOVORI NA ZAHTEV U ROKU KOJI ODRED I KOMISIJA, A KOJI NE MOžE BITI KRAćI OD OSAM DANA.
KADA ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJA KONCENTRACIJE NE SADRžI SVE PODATKE I PRILOGE U SKLADU SA PROPISOM IZ čLANA 23. STAV 9. OVOG ZAKONA, KOMISIJA ćE POZVATI PODNOSIOCA DA U ROKU KOJI ONA ODREDI ZAHTEV UPOTPUNI.
AKO PODNOSILAC ZAHTEVA NE POSTUPI NA NAčIN I U ROKU IZ STAVA 4. OVOG čLANA KOMISIJA ćE TAKAV ZAHTEV ODBACITI.
Član 60.
Komisija SAVET može doneti DONOSI rešenje neposredno, bez sprovođenja ispitnog postupka ako:
1) u postupku ne učestvuju stranke sa suprotnim interesima;
2) stranka u svom zahtevu navede činjenice ili podnese dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari ili ako se stanje stvari može utvrditi na osnovu činjenica poznatih Komisiji;
3) u postupku pokrenutom po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, na osnovu podnetih dokaza i drugih činjenica poznatih Komisiji, može osnovano da se pretpostavi da ta koncentracija ne dovodi do bitnog sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije, pre svega stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na tržištu;
4) nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa.
5) JE PODNOSILAC ZAHTEVA UČESNIK NA TRŽIŠTU KOJI IMOVINU ILI KAPITAL DRUGOG UČESNIKA NA TRŽIŠTU STIČE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE .
Član 61.
Ovlašćeno lice koga odredi direktor SEKRETAR sprovodi ispitni postupak u roku određenom u zaključku o pokretanju postupka i podnosi izveštaj Savetu.
ZAPOSLENI U STRUčNOJ SLUžBI KOJI KAO OVLAšćENA LICA SPROVODE RADNJE U ISPITNOM POSTUPKU IMAJU SLUžBENE LEGITIMACIJE čIJI IZGLED I SADRžINU PROPISUJE SAVET.
U ispitnom postupku ovlašćeno lice pribavlja isprave koje sadrže podatke od značaja za rešavanje u predmetu, vrši uviđaj i druge radnje potrebne da se pravilno utvrdi činjenično stanje, uzima izjave od stranaka, svedoka, veštaka i odgovornih lica ili lica koja su ranije imala svojstvo odgovornih lica, zaposlenih i ranije zaposlenih lica učesnika na tržištu protiv kojeg se postupak vodi, kao i od svih drugih lica koja mogu raspolagati posebnim podacima u vezi sa okolnostima postupka, ali nema pravo da održi usmenu raspravu.
Član 63.
Ako postoji opasnost od bitne povrede konkurencije ili kada je to neophodno radi zaštite interesa stranaka u postupku, stranka i drugi učesnici u postupku mogu da podnesu Komisiji predlog za određivanje privremenih mera.
Po predlogu iz stava 1. ovog člana, Komisija može rešenjem da naloži prestanak vršenja radnji povrede konkurencije i preduzimanje radnji kojima se otklanjaju njihove štetne posledice.
Privremene mere iz stava 2. ovog člana mogu trajati do donošenja konačnog upravnog akta. REŠENjA KOMISIJE O PRESTANKU MERA.
Član 64.
Savet je dužan MOžE da održi usmenu raspravu kada u postupku:
1) učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima;
2) treba da se sasluša svedok ili veštak.
Savet može da odluči da se održi usmena rasprava po zahtevu stranke ili po sopstvenom nahođenju ako smatra da bi to bilo korisno za razjašnjavanje spornih činjenica.
Usmena rasprava se može održati ako je prisutno više od polovine članova Saveta.
SAVET MOŽE DA PRENESE NA STRUČNU SLUŽBU NADLEŽNOST NAD ODRŽAVANjEM USMENE RASPRAVE PO POJEDINAČNIM SLUČAJEVIMA NA KOJIMA MORA BITI PRISUTAN ČLAN SAVETA KOGA ODREDI PREDSEDNIK SAVETA.
Član 66.
Komisija donosi rešenje kojim se utvrđuju povrede iz člana 8. stav 1. i člana 19. stav 1. ovog zakona kada se sporazumom ili pojedinim njegovim delom bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija ili zloupotrebi dominantan položaj, kao i rešenje o izuzeću od zabrane sporazuma iz člana 9. stav 1. ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od:
1) četiri meseca od dana podnošenja zahteva, u postupku pokrenutom po zahtevu stranke;
2) šest meseci od dana donošenja zaključka o pokretanju postupka, u postupku koji se vodi po službenoj dužnosti.
Komisija donosi rešenje u postupku pokrenutom po zahtevu za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva.
UKOLIKO KOMISIJA NE DONESE REšENJE PO ZAHTEVU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE, U ROKU IZ STAVA 1. TAČKE 1.) OVOG ČLANA, SMATRAćE SE DA JE NA ZAHTEV ODGOVORENO POTVRDNO.
U skraćenom postupku Komisija donosi rešenje kojim odobrava koncentraciju u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva.
AKO JE ZA UTVRđIVANJE čINJENIčNOG STANJA I OCENU DOKAZA POTREBNO IZVRšITI DOPUNSKA VEšTAčENJA ILI ANALIZE ILI KADA JE REč O OSETLJIVIM INDUSTRIJAMA ILI TRžIšTIMA, KOMISIJA MOžE PRODUžITI ROKOVE ZA DONOšENJE REšENJA IZ STAVA 1. OVOGA čLANA PRE ISTEKA TIH ROKOVA NAJVIšE ZA TRI MESECA O čEMU JE OBAVEZNA IZVESTITI STRANKE U POSTUPKU.
Član 67.
Služba kontroliše izvršenje rešenja o prekidu postupka, izvršenje rešenja koja sadrže obaveze, uslove i zabrane za stranku i ostalih odluka kojima je okončan postupak pred Komisijom, ODNOSNO VIŠIM TRGOVINSKIM SUDOM
Kada se u vršenju kontrole iz stava 1. ovog člana utvrdi da stranka ne postupa po rešenju, Služba bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana izvršene kontrole, o tome obaveštava Savet.
PONIšTAVANJE, UKIDANJE I IZMENA REšENJA
ČLAN 67a
KOMISIJA MOžE PO SLUžBENOJ DUžNOSTI ILI NA ZAHTEV STRANKE DA:
1) PONIšTI REšENJE AKO JE REšENJE DONETO NA OSNOVU NETAčNIH ILI NEISTINITIH PODATAKA KOJI SU BILI OD ODLUčUJUćEG UTICAJA ZA NJEGOVO DONOšENJE;
2) UKINE REšENJE AKO SE PROMENE USLOVI NA TRžIšTU I NASTUPE OKOLNOSTI KOJE SU BILE BITNE ZA DONOšENJE REšENJA ILI AKO UčESNICI NA TRžIšTU NE ISPUNE DODATNI USLOV ILI OBAVEZU IZ REšENJA KOJIM SE KONCENTRACIJA USLOVNO ODOBRAVA;
3) IZMENI REšENJE AKO SE PROMENE USLOVI NA TRžIšTU I NASTUPE OKOLNOSTI KOJE SU BILE BITNE ZA DONOšENJE REšENJA čIJE NASTUPANJE UčESNICI NA TRžIšTU NISU MOGLI DA PREDVIDE, IZBEGNU ILI OTKLONE, A KOJE ZA POSLEDICU NEMAJU UKIDANJE REšENJA IZ TAčKE 2.) OVOG čLANA ILI AKO UčESNICI NA TRžIšTU NE MOGU DA ISPUNE NEKI OD USLOVA UTVRđENIH U REšENJU O USLOVNOM ODOBRENJU ZBOG OKOLNOSTI čIJE NASTUPANJE NISU MOGLI DA PREDVIDE, IZBEGNU ILI OTKLONE.
Rešenja kojima se izriču mere
Član 68.
Ako učesnik na tržištu ne postupi u skladu sa merama i rokovima koji su određeni u rešenju iz člana 8. stav 2. i člana 19. stav 2. ovog zakona, Komisija može doneti rešenje kojim će prema tom učesniku na tržištu izreći mere i to:
1) privremeno zabraniti vršenje prometa određene vrste robe i/ili usluga na relevantnom tržištu, koje ne može trajati duže od tri meseca;
2) privremeno zabraniti vršenje delatnosti koje ne može trajati duže od četiri meseca, ako i pored zabrane iz tačke 1) ovog člana učesnik na tržištu nastavi da vrši promet robe i/ili usluga na relevantnom tržištu.
PRIBAVLJANJE PODATAKA
ČLAN 69a.
ORGANIZACIJE NADLEžNE ZA POSLOVE STATISTIKE, ORGANI NADLEžNI ZA UTVRđIVANJE POREZA, DRUGI DRžAVNI ORGANI I ORGANIZACIJE I ORGANI I ORGANIZACIJE LOKALNIH SAMOUPRAVA, PRIVREDNE KOMORE I DRUGA UDRUžENJA UčESNIKA NA TRžIšTU DUžNI SU DA KOMISIJI NA ZAHTEV DOSTAVE ZBIRNE I POJEDINAčNE PODATKE O UčESNICIMA NA TRžIšTU, A NAROčITO O:
OBIMU I VREDNOSTI PROIZVEDENE ROBE ILI PRUžENIH USLUGA,
OSTVARENOM PRIHODU I DOBITI,
BROJU ZAPOSLENIH,
KREDITNIM ZADUžENJIMA,
VREDNOSTI INVESTICIJA,
VREDNOSTI STVARI DATIH ILI UZETIH U ZAKUP,
VREDNOSTI AMORTIZACIJE,
BROJU I POVRšINI PRODAJNIH ILI USLUžNIH OBJEKATA I DRUGIH ORGANIZACIONIH JEDINICA I
DRUGIM PODACIMA KOJI SE ODNOSE ILI SU OD ZNAčAJA ZA POSLOVANJE UčESNIKA NA TRžIšTU.
KOMISIJA MOžE PRIBAVLJENE PODATKE IZ STAVA 1. OVOG čLANA KORISTITI ISKLJUčIVO ZA SVRHE VOđENJA ISPITNOG POSTUPKA.
IV. KAZNENE ODREDBE
IV. UPRAVNE MERE
ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRšAJNOG POSTUPKA
Član 70.
U prekršajnom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.
Protiv učesnika na tržištu koji je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije Komisija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom organu za prekršaje
PROTIV UČESNIKA NA TRŽIŠTU KOJI JE UČINIO RADNjU SPREČAVANjA, OGRANIČAVANjA ILI NARUŠAVANjA KONKURENCIJE I UČESNIKA NA TRŽIŠTU KOJI NIJE DOSTAVIO PODATKE IZ ČLANA 55. OVOG ZAKONA KOMISIJA REŠENjEM IZRIČE UPRAVNE MERE.
U POSTUPKU IZRICANJA UPRAVNIH MERA PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM SE UREđUJE OPšTI UPRAVNI POSTUPAK.
MERE PRIVREMENE ZABRANE
ČLAN 70a
AKO UčESNIK NA TRžIšTU NE POSTUPI U SKLADU SA MERAMA I ROKOVIMA KOJI SU ODREđENI U REšENJU IZ čLANA 8. STAV 2. I čLANA 19. STAV 2. OVOG ZAKONA, KOMISIJA MOžE DONETI REšENJE KOJIM ćE PREMA TOM UčESNIKU NA TRžIšTU IZREćI MERE, I TO:
1) PRIVREMENO ZABRANITI VRšENJE PROMETA ODREđENE VRSTE ROBE I/ILI USLUGA NA RELEVANTNOM TRžIšTU,
2) PRIVREMENO ZABRANITI VRšENJE DELATNOSTI AKO I PORED ZABRANE IZ TAčKE 1) OVOG čLANA UčESNIK NA TRžIšTU NASTAVI DA VRšI PROMET ROBE I/ILI USLUGA NA RELEVANTNOM TRžIšTU.
PRIVREMENE MERE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSTAJU NA SNAZI NAJKASNIJE DO DONOŠENjA PRAVOSNAŽNE PRESUDE VIŠEG TRGOVINSKOG SUDA.
MERE DEKONCENTRACIJE
ČLAN 70 b
AKO KOMISIJA UTVRDI DA JE SPROVEDENA KONCENTRACIJA ZA KOJU NIJE IZDATO ODOBRENJE ILI NISU IZVRšENI USLOVI I OBAVEZE U SLUčAJU DA JE KONCENTRACIJA USLOVNO ODOBRENA, MOžE U ROKU OD 12 MESECI OD DANA DONOŠENJA REšENJA PO ZAHTEVU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SPROVOđENJE KONCENTRACIJE POKRENUTI POSTUPAK IZRICANJA MERE POTREBNE ZA USPOSTAVLJANJE ILI OčUVANJE EFEKTIVNE KONKURENCIJE NA RELEVANTNOM TRžIšTU, I TO:
NALOžITI UčESNICIMA DA IZVRšE PODELU, OTUđE AKCIJE ILI UDELE, RASKINU UGOVOR ILI IZVRšE DRUGE RADNJE U CILJU USPOSTAVLJANJA STANJA PRE SPROVOđENJA KONCENTRACIJE,
NALOžITI SVE DRUGE POTREBNE MERE DA BI UčESNICI IZVRšILI NALOG IZ TAčKE 1. STAV 1. OVOG čLANA.
Prekršaji
MERE PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA
Član 71.
Novčanom kaznom u visini od 1 do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj obračunskoj godini kazniće se za prekršaj učesnik na tržištu koji:
zaključi ili izvrši zabranjeni sporazum (član 7)
ne izvrši mere naložene rešenjem kojim se utvrđuje zabrana sporazuma ili zloupotreba dominantnog položaja (čl. 8. i 19)
3) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu (član 18)
4) sprovede koncentraciju za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije (član 23);
5) sprovede koncentraciju za koju je izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije na osnovu netačnih podataka ili neistinito prikazanih činjenica (član 29. stav 1) ;
6) ne postupi po rešenju iz člana 63. stav 2 ;
7) ne postupi po rešenju iz člana 68.
Ako je sporazum kojim se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija zaključilo ili izvršilo poslovno udruženje, za određivanje visine novčane kazne računaće se ukupan godišnji prihod ostvaren u prethodnoj obračunskoj godini svih učesnika na tržištu, članova udruženja.
Novčana kazna izrečen poslovnom udruženju može se solidarno naplatiti od članova udruženja ako je udruženje nesposobno za plaćanje ili nema svoju imovinu.
Novčanom kaznom u visini od 1 do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda računatog u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana za prethodnu obračunsku godinu, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Ne izriče se kazna učesniku sporazuma iz člana 7. stav 1. ovog zakona, kao ni odgovornom licu, ako je učesnik prijavio Komisiji postojanje sporazuma i njegove učesnike pre donošenja zaključka o pokretanju postupka protiv njega.
UČESNIKU NA TRŽIŠTU IZRIČE SE MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA U VISINI OD 1 DO 10% OD UKUPNOG GODIŠNjEG PRIHODA KOJI PODEŽE OPOREZIVANjU, RAČUNATOG U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA ODNOSNO DOBIT PREDUZEĆA, ZA PREDHODNU OBRAČUNSKU GODINU, PRE OPOREZIVANjA, AKO:
ZAKLjUČI ILI IZVRŠI SPORAZUM U SMISLU ČLANA 7. OVOG ZAKONA;
NE IZVRŠI MERE NALOŽENE REŠENjEM KOJIM SE UTVRĐUJE ZABRANA SPORAZUMA ILI ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOŽAJA U SMISLU ČL. 8 I 19;
ZLOUPOTREBI DOMINANTNI POLOŽAJ NA RELEVANTNOM TRŽIŠTU U SMISLU ČLANA 18. OVOG ZAKONA
SPROVEDE KONCENTRACIJU ZA KOJU NIJE IZDATO ODOBRENjE ZA SPROVOĐENjE KONCENTRACIJE U SMISLU ČLANA 23. OVOG ZAKONA;
SPROVEDE KONCENTRACIJU ZA KOJU NIJE IZDATO ODOBRENjE ZA SPROVOĐENjE KONCENTRACIJE NA OSNOVU NETAČNIH PODATAKA ILI NEISTINITO PRIKAZANIH ČINjENICA U SMISLU ČLANA 67A STAV 1. TAČ 1) I 2) OVOG ZAKONA;
NE POSTUPI PO REŠENjU U SKLADU SA ČLANOM 63. STAV 2. OVOG ZAKONA;
NE POSTUPI PO REŠENjU U SKLADU SA ČLANOM 70 A OVOG ZAKONA.
AKO JE SPORAZUM KOJIM SE BITNO SPREČAVA, OGRANIČAVA ILI NARUŠAVA KONKURENCIJA ZAKLjUČILO ILI IZVRŠILO POSLOVNO UDRUŽENjE, ZA ODREĐIVANjE VISINE PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA RAČUNAĆE SE UKUPAN GODIŠNjI PRIHOD OSTVAREN U PREDHODNOJ OBRAČUNSKOJ GODINI SVIH UČESNIKA NA TRŽIŠTU, ČLANOVA UDRUŽENjA.
MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA POSLOVNOM UDRUŽENjU MOŽE SE SOLIDARNO NAPLATITI OD ČLANOVA UDRUŽENjA AKO JE UDRUŽENjE NESPOSOBNO ZA PLAĆANjE ILI NEMA SVOJU IMOVINU.
MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA U VISINI OD 1 DO 10% OD UKUPNOG GODIŠNjEG PRIHODA RAČUNATOG U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA ZA PREDHODNU OBRAČUNSKU GODINU IZRIČE SE ODGOVORNOM LICU U PRAVNOM LICU ZA IZVRŠENjE RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA NE MOžE SE IZREćI UčESNIKU PROTEKOM PET GODINA OD DANA IZVRšENE RADNJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
PRI ODREĐIVANJU VISINE PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOMISIJA ĆE NAROČITO UZETI U OBZIR TEŽINU POVREDE KONKURENCIJE NA TRŽIŠTU, DUŽINU NJENOG TRAJANJA I SARADNJU SA KOMISIJOM.
Član 72.
Novčanom kaznom u visini od 1 do 3 % od ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj obračunskoj godini kazniće se za prekršaj učesnik na tržištu koji:
1) ne prijavi sporazum koji može biti izuzet od zabrane (član 15);
2) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti netačne, nepotpune ili lažne podatke (član 55.)
UČESNIKU NA TRŽIŠTU IZRIČE SE MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA U VISINI OD 1 DO 3% OD UKUPNOG GODIŠNjEG PRIHODA KOJI PODLEŽE OPOREZIVANjU, RAČUNATOG U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, ODNOSNO DOBIT PREDUZEĆA ZA PREDHODNU OBRAČUNSKU GODINU PRE OPOREZIVANjA AKO:
1)NE PRIJAVI SPORAZUM KOJI MOŽE BITI IZUZET OD ZABRANE U SMISLU ČLANA 15. OVOG ZAKONA;
2) NE POSTUPI PO ZAHTEVU KOMISIJE DA JOJ DOSTAVI ILI SAOPŠTI TRAŽENE PODATKE ILI JOJ DOSTAVI ILI SAOPŠTI NETAČNE, NEPOTPUNE ILI LAŽNE PODATKE U SMISLU ČLANA 55. OVOG ZAKONA.
Novčanom kznom MERA PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA u visini od 1 do 3 % od ukupnog godišnjeg prihoda KOJI PODLEŽE OPOREZIVANjU računatog u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana za prethodnu obračunsku godinu kazniće se odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana. IZRIČE SE ODGOVORNOM LICU U PRAVNOM LICU ZA IZVRŠAVANjE RADNjE.
MERA PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA NE MOžE SE IZREćI UčESNIKU PROTEKOM TRI GODINE OD DANA IZVRšENE RADNJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
čLAN 72 a
SREDSTVA OSTVARENA OD MERA NAPLATE NOVČANOG IZNOSA U SKLADU SA ČL. 71. I 72. OVOG ZAKONA UPLAĆUJU SE U BUDžET REPUBLIKE SRBIJE.
OSLOBAđANJE OD MERA PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA
ČLAN 72 b
UčESNIK SPORAZUMA IZ čLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA, KAO I ODGOVORNO LICE, KOJI JE PRVI KOMISIJI PRIJAVIO POSTOJANJE SPORAZUMA I NJEGOVE UčESNIKE I DOSTAVIO DOKAZ NA OSNOVU KOGA JE KOMISIJA DONELA ZAKLJUčAK O POKRETANJU POSTUPKA, OSLOBAĐA SE OD OBAVEZE PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA.
UčESNIK SPORAZUMA IZ čLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA, KAO I ODGOVORNO LICE, KOJI JE PRVI KOMISIJI DOSTAVIO DOKAZE NA OSNOVU KOJIH JE KOMISIJA DONELA REšENJE O POVREDI čLANA 7. OVOG ZAKONA, OSLOBAĐA SE OBAVEZE PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA.
OSLOBAđANJE OD MERE PLAćANJA NOVčANOG IZNOSA, NAVEDENO STAVU 1. OVOG čLANA, PRIMENIćE SE POD USLOVOM DA KOMISIJA, U MOMENTU DOSTAVLJANJA DOKAZA, NIJE IMALA SAZNANJE O POSTOJANJU SPORAZUMA IZ čLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA ILI JE IMALA SAZNANJE ALI NIJE IMALA DOVOLJNO DOKAZA DA DONESE ZAKLJUčAK O POKRETANJU POSTUPKA.
OSLOBAđANJE OD MERE PLAćANJA NOVčANOG IZNOSA NAVEDENO U STAVU 2. OVOG čLANA, PRIMENIćE SE POD USLOVOM DA KOMISIJA, U MOMENTU DOSTAVLJANJA DOKAZA, NIJE IMALA DOVOLJNO DOKAZA DA DONESE REšENJE O POVREDI čLANA 7. OVOG ZAKONA I DA NI JEDNOM DRUGOM UčESNIKU TOG SPORAZUMA NIJE ODOBRENO IZUZEćE OD KAZNE, U SMISLU STAVA 1. OVOG čLANA.
UčESNIKU SPORAZUMA IZ čLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA KOJI NE ISPUNJAVA USLOVE ZA OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA, VISINA PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA MOžE BITI SMANJENA, POD USLOVOM DA U TOKU POSTUPKA KOMISIJI DOSTAVI DOKAZE KOJI JOJ U TOM TRENUTKU NISU BILI DOSTUPNI, A KOJI ćE OMOGUćITI OKONčANJE POSTUPKA I DONOšENJE REšENJA O POVREDI čLANA 7. OVOG ZAKONA.
ODREDBE ST.1-5. OVOG ČLANA NE PRIMENJUJU SE NA UČESNIKA SPORAZUMA KOJI JE INICIRAO ZAKLJUčENJE SPORAZUMA IZ čLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA.
VLADA BLIžE UREđUJE USLOVE ZA OSLOBAđANJE OD OBAVEZE PLAćANJA NOVčANOG IZNOSA IZ ST. 1. – 5. OVOG čLANA.
Zaštitne mere
Član 73.
Učesniku na tržištu koji je učinio prekršaj iz člana 71. stav 1. ovog zakona izriče se zaštitna mera oduzimanje predmeta i zabrane vršenja određene delatnosti.
Odgovornom licu u pravnom licu koje je učinilo prekršaj iz člana 71. stav 1. ovog zakona izriče se zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova.
Član 74.
Zastarelost gonjenja za prekršaje iz člana 71. st. 1. i 4. ovog zakona nastupa protekom pet godina od dana učinjenog prekršaja.
Zastarelost gonjenja za prekršaje iz člana 72. ovog zakona nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja.
IV.A. POSTUPAK PO ŽALBI
ČLAN 74 a
PROTIV REŠENjA KOMISIJE KOJIM JE IZREČENA UPRAVNA MERA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA VIŠEM TRGOVINSKOM SUDU.
ŽALBU MOŽE IZJAVITI UČESNIK U POSTUPKU KOJEM JE IZREČENA UPRAVNA MERA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA.
ŽALBA PROTIV REŠENjA SE MOŽE IZJAVITI SAMO PISMENO.
BLAGOVREMENO IZJAVLjENA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.
ČLAN 74 b
ŽALBA SE PODNOSI PREKO KOMISIJE.
KOMISIJA SE MOŽE PISMENO IZJASNITI O NAVODIMA U ŽALBI.
KOMISIJA JE DUŽNA DA U ROKU OD 3 DANA OD PRIJEMA ŽALBE DOSTAVI VIŠEM TRGOVINSKOM SUDU ŽALBU I SVE POTREBNE SPISE.
ČLAN 74v
PROTIV REŠENjA KOMISIJE KOJIM JE IZREČENA UPRAVNA MERA, ŽALBA SE MOŽE IZJAVITI ZBOG:
1) BITNE POVREDE POSTUPKA ;
2) POGREŠNE PRIMENE MATERIJALNOG PRAVA;
POGREŠNO UTVRĐENOG ČINjENIČNOG STANjA;
ODLUKE O VISINI PLAĆANjA NOVČANOG IZNOSA.
ČLAN 74g
VIŠI TRGOVINSKI SUD ODLUČUJE O ŽALBI NA NEJAVNOJ SEDNICI VEĆA.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, UKOLIKO VIŠI TRGOVINSKI SUD NAĐE DA BI PRISUSTVO PREDSTAVNIKA KOMISIJE ILI UČESNIKA U POSTUPKU BILO KORISNO ZA RAZJAŠNjENjE STVARI MOŽE ODLUČITI DA MOGU PRISUSTVOVATI SEDNICI VEĆA.
ČLAN 74d
VIŠI TRGOVINSKI SUD ODLUČUJE REŠENjEM ILI PRESUDOM.
VIŠI TRGOVINSKI SUD REŠENjEM ODBACUJE NEBLAGOVREMENU, NEPOTPUNU ILI NEDOZVOLjENU ŽALBU.
VIŠI TRGOVINSKI SUD PRESUDOM:
1) ODBIJA ŽALBU I POTVRĐUJE PRVOSTEPENO REŠENjE;
2) USVAJA ŽALBU, UKIDA PRVOSTEPENO REŠENjE I PREDMET VRAĆA KOMISIJI NA PONOVNI POSTUPAK;
3) PREINAČUJE PRVOSTEPENO REŠENjE U POGLEDU ODLUKE O PLAĆANjU NOVČANIH IZNOSA.
ODLUKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VIŠI TRGOVINSKI SUD DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE I SVIH POTREBNIH SPISA.
ČLAN 74 đ
AKO VIŠI TRGOVINSKI SUD USVOJI ŽALBU I PREDMET VRATI KOMSIJI NA PONOVNI POSTUPAK, KOMISIJA JE DUŽNA DA SPROVEDE NOVI POSTUPAK I DONESE REŠENjE U ROKU OD 15. DANA OD DANA PRIJEMA SPISA.
U PONOVNOM POSTUPKU PO ŽALBI, VIŠI TRGOVINSKI SUD SAM UTVRĐUJE ČINjENIČNO STANjE, UKOLIKO SMATRA DA NIJE DOVOLjNO RAZJAŠNjENO I NA OSNOVU TAKO UTVRĐENOG ČINjENIČNOG STANjA DONOSI PRESUDU U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA SPISA.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, VIŠI TRGOVINSKI SUD UTVRĐUJE ČINjENIČNO STANjE NA JAVNOJ SEDNICI, U PRISUSTVU UČESNIKA U POSTUPKU I PREDSTAVNIKA KOMISIJE.
U SLUČAJU NE DOLASKA UČESNIKA U POSTUPKU ILI PREDSTAVNIKA KOMISIJE, VIŠI TRGOVINSKI SUD DONOSI PRESUDU BEZ NjIHOVOG PRISUSTVA.
ČLAN 74 e
ODLUKA DONETA U POSTUPKU PO ŽALBI KOJOM JE ŽALBA ODBAČENA, PRVOSTEPENO REŠENjE POTVRĐENO ILI PREINAČENO I ODLUKA DONETA U PONOVNOM POSTUPKU PO ŽALBI JE PRAVSNAŽNA I PROTIV NjE SE NE MOŽE PODNETI ZAHTEV ZA PONAVLjANjE POSTUPKA, ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONISTOSTI, ZAHTEV ZA VANDREDNO PREISPITIVANjE SUDSKE ODLUKE, NITI SE MOŽE VODITI UPRAVNI SPOR.
ČLAN 74 ž
U POSTUPKU PRED VIŠIM TRGOVINSKIM SUDOM SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE POSTUPAK U UPRAVNIM SPOROVIMA, AKO DRUGAČIJE NIJE PROPISANO OVIM ZAKONOM.