Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O

ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Član 1.

U Zakonu o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), u članu 3. tač. 8), 18) i 24) menjaju se i glase:

„8) registar izvora zagađivanja životne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu;

18) emisija jeste ispuštanje i isticanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagađivanja u životnu sredinu;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, transportu opasnih materija cevovodima, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju (u daljem tekstu: hemijski udes). Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; prevoz; pumpne stanice, udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, osim ako se te sirovine hemijski i termički prerađuju ili skladište, a sadrže opasne materije u propisanim količinama; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica hemijskog udesa izazvanog takvim oštećenjima; ”.

Posle tačke 26) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju tač. 27) i 28) koje glase:

„27) izvori zagađivanja životne sredine jesu lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije u životnu sredinu;

28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa.”

Član 2.

Naslov iznad člana 16. i član 16. menjaju se i glase:

„Sanacija, rekultivacija i remedijacija

Pravno i fizičko lice za koje se utvrdi da degradira životnu sredinu dužno je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa projektom sanacije, rekultivacije i remedijacije.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) u saradnji sa ministrom nadležnim za poslove rudarstva i energetike propisuje metodologiju za izradu projekta sanacije, rekultivacije i remedijacije.”

Član 3.

U članu 22. stav 1. menja se i glasi:

„Način korišćenja i zaštita zemljišta od zagađivanja i degradacije ostvaruje se sprovođenjem mera za njegovo očuvanje, merama sistemskog praćenja kvaliteta, preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera kojima se smanjuje ili sprečava zagađivanje, kao i sprovođenjem projekta sanacije, rekultivacije i remedijacije.”

Član 4.

U članu 27. st. 4, 5. i 6. menjaju se i glase:

„Određene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi koji se mogu sakupljati, odnosno koristiti ili stavljati u promet, kao i način i uslovi njihovog sakupljanja, odnosno korišćenja ili stavljanja u promet uređuju se aktom koji donosi Vlada.

Sakupljanje, odnosno korišćenje ili stavljanje u promet vrši se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

Za sakupljanje, odnosno korišćenje ili stavljanje u promet vrsta divlje flore i faune koje se mogu sakupljati, odnosno koristiti ili stavljati u promet, plaća se naknada čija je visina utvrđena aktom iz stava 1. ovog člana.”

Član 5.

Član 28. menja se i glasi:

„Uvoz ili izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iz člana 27. ovog zakona vrši se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže dokaz o poreklu vrste divlje flore i faune.

Uvoz ili izvoz vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova zaštićenih međunarodnim ugovorima vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, da uvezena, odnosno izvezena količina ili broj primeraka zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz iz stava 3. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

1) dokaz o poreklu vrste, izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

2) mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se uvozom, odnosno izvozom zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene za uvoz ili izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune.

Ministar propisuje vrste za koje se izdaje dozvola iz stava 3. ovog člana, dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev, postupak izdavanja dozvole, sadržinu, izgled i način vođenja registra izdatih dozvola.”

Član 6.

U članu 33. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) obezbedi očuvanje i održavanje značajnih ili karakterističnih obeležja predela, unapređivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog značaja za zaštitu divlje flore i faune i njihovih staništa;”.

Član 7.

U članu 34. stav 2. posle tačke 2) dodaju se tač. 2a) i 2b) koje glase:

„2a) utvrđivanje mera integrisane zaštite i planiranja predela koje obuhvataju područja izvan zaštićenih prirodnih dobara, radi uređenja dugoročne koncepcije, namene i organizacije predela i usklađivanja višenamenskog korišćenja prostora koje ugrožava predeo (poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, rudarstvo, energetika, saobraćaj, stanovanje, rekreacije i dr.);

2b) utvrđivanje područja u kojim će se dugoročno sačuvati odgovarajuće udaljenosti između objekata u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su veće od propisanih i stambenih područja, javnih prostora, kao i područja od posebnog značaja, radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine;”.

Član 8.

U članu 35. stav 1. posle reči: „vrši se za” dodaje se reč: „strategije,” .

Član 9.

U članu 36. stav 2. posle reči: „na životnu sredinu” dodaju se reči: „iz stava 1. ovog člana”, a reč: „sve” briše se.

Član 10.

U članu 37. stav 1. posle reči: „postrojenja” dodaju se reči: „i aktivnosti”, a posle reči: „životnu sredinu” dodaju se reči: „ili materijalna dobra”.

Član 11.

Član 38. menja se i glasi:

„Pravno lice ili preduzetnik koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama dužno je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom. ”

Član 12.

U članu 40. stav 1. reči: „propisani standardi” zamenjuju se rečima: „propisane granične vrednosti”.

U stavu 3. posle reči: „proizvode i” dodaje se reč: „/ili”.

Član 13.

Član 43. menja se i glasi:

„Status ugrožene životne sredine određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa.

Na osnovu akta iz stava 1. ovog člana Vlada donosi sanacioni plan, u skladu sa zakonom.

Vlada utvrđuje kriterijume i postupak za određivanje statusa ugrožene životne sredine. ”

Član 14.

U članu 44. stav 2. reč: „JUS-ISO” zamenjuju se rečima: „SRPS-ISO”.

Član 15.

U članu 45. stav 6. menja se i glasi:

„Bliže uslove za podnošenje zahteva iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar. ”

U stavu 9. reč: „jedne” zamenjuje se rečju: „tri”.

Posle stava 10. dodaje se stav 11. koji glasi:

„Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizičkog lica upisanog u registar vrši se jednom godišnje.”

Član 16.

U članu 47. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Ministar propisuje sadržinu, izgled i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.”

Član 17.

U članu 51. stav 1. posle reči: „proizvoditi” stavlja se zapeta i dodaje reč: „skladištiti”, a reči: „standarde životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda” zamenjuju se rečima: „tehničke zahteve, ”.

U stavu 2. posle reči: „tehnologija,” dodaje se reč: „skladištenje,”.

U stavu 3. posle reči: „tehnologije,” dodaje se reč: „skladištenja,”.

U stavu 4. reči: „nisu propisani domaći standardi” zamenjuju se rečima: „tehnički zahtevi nisu utvrđeni tehničkim propisima”.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Ministar u saradnji sa ministrima nadležnim za zdravlje, bezbednost na radu i unutrašnje poslove propisuje uslove i način skladištenja opasnih hemikalija.”

Član 18.

U članu 53. stav 1. posle reči: „izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda” zamenjuju se rečima: „izuzev proizvoda za ishranu, poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih u skladu sa propisom kojim se reguliše organska proizvodnja, pića, farmaceutskih proizvoda i medicinske opreme”.

U stavu 2. reč: „procese” zamenjuje se rečju: „proizvode”.

U stavu 3. posle reči: „proizvode” zapeta i reč: „ procese” brišu se, a posle reči: „proizvodnjom,” reči: „odnosno odvijanjem”, brišu se.

U stavu 4. posle reči: „uslove” dodaje se reč: „kriterijume”, a posle reči: „proizvode,” reč: „procese ” brišu se.

Član 19.

U članu 54. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Ministar propisuje visinu troškova iz stava 5. ovog člana.”

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: „proizvod” zapeta i reč: „proces” brišu se.

Član 20.

U članu 55. stav 1. tačka 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 7) koja glasi:

„7) doprinos u oblasti zaštite prirode.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 21.

Naziv pododeljka 3.2. Postupanje sa opasnim materijama i naslov iznad člana 58. i član 58. menjaju se i glase:

„3.2. Zaštita od hemijskog udesa

Obaveza izrade dokumenata o prevenciji i bezbednosti

Član 58.

Pravno lice ili preduzetnik koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama dužno je da izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od propisanih količina opasnih materija kojim vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima.

Ministar propisuje listu projekata, odnosno aktivnosti sa opasnim materijama za koje se izrađuje Politika prevencije udesa i listu projekata, odnosno aktivnosti sa opasnim materijama za koje se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.”

Član 22.

Posle člana 58. dodaje se naslov iznad člana i član 58a koji glase:

„Sadržina Politike prevencije udesa

Član 58a

Politika prevencije udesa sadrži ciljeve i principe delovanja kojima se definiše sistem upravljanja bezbednošću i obuhvata organizacionu strukturu preduzeća, odnosno postrojenja, odgovornost, procedure, praksu i sredstva za sprovođenje.

Politiku prevencije udesa iz stava 1. ovog člana pravno lice ili preduzetnik dužno je da dostavi Ministarstvu najkasnije šest meseci po dostavljanju obaveštenja iz člana 59. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje sadržinu i metodologiju izrade Politike prevencije udesa.

Ministarstvo daje saglasnost na Politiku prevencije udesa.”

Član 23.

Naslov iznad člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

„Obaveza dostavljanja obaveštenja

Član 59.

Pravno lice ili preduzetnik koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama dužno je da Ministarstvu, pre dostavljanja Politike prevencije udesa, dostavi obaveštenje o:

novim preduzećima, odnosno postrojenjima najmanje tri meseca pre početka rada;

postojećem preduzeću, odnosno postrojenju najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;

postojećem preduzeću, odnosno postrojenju čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene;

o trajnom prestanku rada preduzeća, odnosno postrojenja, kao i u slučaju modifikacije postrojenja, odnosno svakoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka hemijskog udesa.

Ministar propisuje sadržinu obaveštenja iz stava 1. ovog člana.”

Član 24.

Naslov iznad člana 60. i član 60. menjaju se i glase:

„Sadržina Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

Član 60.

Izveštaj o bezbednosti sadrži naročito: informacije o sistemu upravljanja i organizacije preduzeća, odnosno postrojenja u cilju sprečavanja hemijskog udesa; opis lokacije na kojoj se nalazi preduzeće, odnosno postrojenje; identifikaciju i analizu rizika od hemijskog udesa i način njegovog sprečavanja;

mere zaštite i interventne mere za ograničavanje posledica hemijskog udesa; popis opasnih materija i dr.

Plan zaštite od udesa sadrži naročito: okolnosti od značaja za mogućnost nastanka hemijskog udesa; opis postupka koji se preduzima radi kontrolisanja okolnosti koje mogu dovesti do hemijskog udesa u cilju ublažavanja njegovih posledica; mere za smanjenje rizika za zaposlene; mere za rano upozorenje od hemijskog udesa i dr.

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa može da izrađuje pravno lice i preduzetnik ako je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inženjeringa i izrade studija i analiza.

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da razmenjuje informacije i da usklađuje Plan zaštite udesa sa Planom zaštite nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike.

Ministar bliže propisuje sadržinu i metodologiju izrade Izveštaja o

bezbednosti i Plana zaštite od udesa.”

Član 25.

Posle člana 60. dodaje se naslov iznad člana i član 60 a koji glase:

„Obaveze pravnih lica ili preduzetnika

Član 60a

Pravno lice ili preduzetnik dužno je izradi i dostavi Ministarstvu Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:

za nova preduzeća, odnosno postrojenja najmanje tri meseca pre početka rada, odnosno tri meseca pre puštanja u rad;

za postojeća preduzeća, odnosno postrojenja najkasnije u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

postojećem preduzeću, odnosno postrojenju čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije šest meseci od dana promene.

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da Izveštaj o bezbednosti periodično pregleda i po potrebi ažurira najmanje svakih pet godina, a Plan zaštite od udesa svake tri godine, samostalno ili na zahtev Ministarstva.

Ministarstvo daje saglasnost na Izveštaj o bezbednosti, odnosno na Plan zaštite od udesa o ispunjenosti mera i uslova zaštite od hemijskog udesa i o preduzetim merama prevencije i ograničavanja posledica uticaja hemijskog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.”

Član 26.

Posle člana 60a dodaje se naslov iznad člana i član 60b koji glase:

„Obaveza vođenja evidencije

Član 60b

Na osnovu Izveštaja o bezbednosti i obaveštenja iz člana 59. ovog zakona Ministarstvo utvrđuje i vodi evidenciju o preduzećima, odnosno postrojenjima sa povećanom verovatnoćom nastanka hemijskog udesa ili sa povećanim posledicama tog udesa zbog njihove lokacije, blizine sličnih preduzeća, odnosno postrojenja ili zbog vrste opasnih materija. ”

Član 27.

Posle člana 60b dodaje naslov iznad člana i član 60v koji glase:

„Obaveštavanje o udesu

Član 60 v

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave i to o: okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloživim podacima za procenu posledica udesa za ljude i životnu sredinu i o preduzetim hitnim merama.

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da neposredno po nastanku hemijskog udesa obavesti nadležne organe iz stava 1. ovog člana o planiranim merama za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica udesa i za sprečavanje ponovnog nastanka hemijskog udesa.”

Član 28.

U članu 61. stav 2. menja se i glasi:

„Plan zaštite od udesa na nivou Republike Srbije sastavni je deo republičkog plana zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, odnosno plana zaštite u vanrednim situacijama.

U stavu 4. tačka 1) briše se.

U tački 2) reč: „prevozu,” briše se.

Tač. 3 ) i 4) brišu se.

Stav 6. se menja i glasi:

„Ako aktivnosti iz člana 11. ovog zakona mogu imati značajan uticaj na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo u što kraćem roku, a najkasnije kada obaveštava svoju javnost, dostavlja drugoj državi obaveštenje o pravnom licu ili preduzetniku koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama. ”

Posle stav 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Ministarstvo obaveštava nadležni organ druge zemlje o svim bitnim činjenicama iz izveštaja o bezbednosti pravnih lica ili preduzetnika čije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograničnim posledicama.”

Član 29.

Član 65. menja se i glasi:

„Akcioni plan je kratkoročni instrument za implementaciju Nacionalnog programa.

Akcionim planom razrađuju se regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije.

Akcioni plan donosi se za:

zaštitu vazduha, atmosfere i suzbijanje klimatskih promena;

zaštitu ekosistema i šuma i zaštićena prirodna dobra;

zaštitu od hemijskog udesa;

zaštitu od buke i vibracija;

zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja;

zaštitu voda;

zaštitu zemljišta;

upravljanje otpadom;

upravljanje hemikalijama;

smanjenje uticaja sektora industrije na životnu sredinu;

smanjenje uticaja sektora rudarstva na životnu sredinu;

održivo upravljanje energijom i smanjenje uticaja sektora energetike

na životnu sredinu;

smanjenje uticaja poljoprivrede, šumarstva i lovstva na životnu sredinu;

smanjenje uticaja sektora transporta na životnu sredinu;

razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja i dr.”

Član 30.

U članu 69. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Agencija za zaštitu životne sredine priprema program monitoringa iz stava 3. ovog člana i stara se o njegovoj realizaciji.”

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 31.

U članu 70. stav 1. menja se i glasi:

„Monitoring se vrši sistematskim praćenjem indikatora, odnosno praćenjem aktivnosti društveno-ekonomskog razvoja, pritisaka koji taj razvoj vrši na životnu sredinu, promena u stanju životne sredine i uticaja na zdravlje ljudi i opstanak ekosistema i reakcija društva kao povratnog dejstva na aktivnosti društveno-ekonomskog razvoja.”

Član 32.

Član 72. menja se i glasi:

„Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćene organizacije ili samostalno, obavlja monitoring, odnosno da:

prati indikatore aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, indikatore emisija, prati indikatore uticaja aktivnosti na životnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja;

obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja.

Zagađivač je dužan da izradi plan obavljanja monitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu i da dostavlja izveštaje, u skladu sa ovim zakonom.

Vlada utvrđuje vrste aktivnosti i drugih pojava koje su predmet monitoringa, metodologiju rada, indikatore, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa, kao i za druga merenja i praćenje uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.”

Član 33.

U članu 74. stav 2. menja se i glasi:

„Informacioni sistem omogućava formiranje i održavanje baza podataka o životnoj sredini, kao i prezentaciju i distribuciju odgovarajućih indikatora.”

Član 34.

U članu 75. stav 1. reči: „vodi se integralni katastar zagađivača” zamenjuju se rečima: „vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja životne sredine.”

U stavu 2. reči: „Integralni katastra zagađivača” zamenjuju se rečima: „Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Lokalni registar izvora zagađivanja životne sredine vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. ”

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

„Ministar po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove vodoprivrede propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 35.

U članu 76. stav 1. reči: „jedanput godišnje” zamenjuju se rečima: „jedanput u dve godine.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Agencija za zaštitu životne sredine izrađuje izveštaj o stanju životne sredine na osnovu prikupljenih podataka. ”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 36.

Član 77. menja se i glasi:

„Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži podatke i informacije dobijene primenom odgovarajućih indikatora, o:

aktivnostima društveno-ekonomskog razvoja kao pokretačkih faktora;

pritiscima koji taj razvoj vrši na životnu sredinu;

promenama u stanju životne sredine;

uticajima na zdravlje ljudi i opstanak ekosistema i

reakcijama društva kao povratnog dejstva na aktivnosti društveno-ekonomskog razvoja.”

Član 37.

U članu 80. tačka 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 8) koja glasi:

„8) zaštitu životne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao što je lokacija retkih vrsta divlje flore i faune.”

Član 38.

Posle člana 81. dodaje se naslov iznad člana i član 81a koji glase:

„Pravo na pravdu

Član 81a

Zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom. ”

Član 39.

U članu 83. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Sredstva za zaštitu životne sredine mogu se obezbeđivati i putem donacija, kredita, sredstva međunarodne pomoći, sredstva stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine, sredstva iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i međunarodnih organizacija.”

Član 40.

U članu 84. stav 2. briše se.

Član 41.

U članu 85. stav 5. procenat: „40%” zamenjuje se procentom: „50%”, a procenat: „60%” zamenjuje se procentom: „50%”.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Sredstva ostvarena od naknade iz stava 5. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine u visini od 20% prihod su budžeta Republike, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine, a u visini od 50% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 42.

Član 87. menja se i glasi:

”Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Naknadu iz stava 1. ovog člana svojim aktom propisuje skupština jedinice lokalne samouprave.

Obveznici plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana su imaoci prava svojine na stambenim i poslovnim zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama koji se koriste za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost).

Na nepokretnosti iz stava 3. ovog člana na kojoj je konstituisano pravo zakupa obveznik plaćanja naknade je zakupac, a ne imalac prava svojine.

Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno u visini koja ne može biti veća od najvišeg iznosa propisanog u skladu ovim zakonom.

Vlada propisuje najviši iznos naknade iz stava 1. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave aktom iz stava 2. ovog člana utvrđuje visinu, obveznike, rokove, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona.

Jedinica lokalne samouprave ne može propisivati naknade koje su propisane na osnovu čl. 84. i 85. ovog zakona.”

Član 43.

Član 90. stav 2. menja se i glasi:

„Fond ima svojstvo pravnog lice sa javnim ovlašćenjima. ”

Član 44.

U članu 93. stav 2. tačka 5) posle reči: „biodiverziteta” dodaju se reči: „i geodiverziteta”.

Posle tačke 14) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju tač. 15), 16) i 17) koje glase:

„15) finansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti iz oblasti osnovnih geoloških istraživanja;

16) sufinansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti, obuke i stručnog usavršavanja iz oblasti zaštite i spasavanja tokom neposrednog delovanja prilikom hemijskog udesa i sanacije;

17) sufinansiranje programa i projekata tehničkog opremanja jedinica za zaštitu i spasavanje. ”

Član 45.

U članu 94. stav 1. menja se i glasi:

„Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.”

Član 46.

U članu 96. stav 3. menja se i glasi:

„Upravni odbor ima osam članova koje čine: tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije i Fonda.”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Ako su glasovi članova Upravnog odbora pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika.”

Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 5, 6. i 7.

Član 47.

Član 100. menja se i glasi:

„Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi su da otvore budžetski fond u skladu sa propisom kojim se uređuje budžetski sistem.

Budžetski fond iz stava 1. ovog člana finansira se iz naknada ostvarenih po osnovu čl. 85. i 87. ovog zakona.”

Član 48.

Naslov iznad člana 109. Upravni nadzor menja se i glasi:

„Inspekcijski nadzor”

Član 49.

Posle člana 109. dodaje se naslov iznad člana i član 109 a koji glase:

„Nadzor nad radom

Član 109 a

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova.”

Član 50.

U članu 110. stav 1. tačka 2) reč: „i” zamenjuje se rečju: „ili”.

U tački 17) reči: „ integralni katastar zagađivača;” zamenjuje se rečima: „registar izvora zagađivanja životne sredine;”.

Tačka 18) briše se.

Posle tačke 19) dodaje se tačka 19a) koja glasi:

„19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu lične karte, pasoša i drugih isprava;”.

U stavu 2. posle reči: „vrši” dodaje se reč: „povremeno”.

Član 51.

Član 111. menja se i glasi:

„U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1) naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4) zabrani uništavanje ili oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

5) zabrani sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani korišćenje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) zabrani upotrebu ili korišćenje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

14) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, skladištenje, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

15) obustavi rad uređaja dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

16) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

17) zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

18) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da se vrate pošiljaocu;

19) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

20) naredi vođenje propisane evidencije iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

21) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

22) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

23) zabrani upotrebu postrojenja, dela preduzeća ili skladišta kada se mere predviđenje u Politici prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;

24) naredi izradu Politike prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija, u skladu zakonom;

25) zabrani upotrebu postrojenja, rad dela preduzeća ili upotrebu skladišta ako u određenom roku nije dostavljeno obaveštenje, Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti ili Plan zaštite od udesa;

26) u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa Planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

27) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

28) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom;

29) zabrani raspolaganje novčanih sredstava sa računa pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica na osnovu izvršnog zaključka;

30) uzima uzorke zemljišta, voda, otpada, vazduha preko ovlašćene organizacije;

31) da u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečaćenje prostorija, postrojenja, opreme ili prostora zbog kojih je došlo ili je moglo doći do zagađivanja ili oštećivanja životne sredine, u skladu sa zakonom;

32) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 21) i 22) ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor. ”

Član 52.

U članu 112. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„U slučaju da je inspektor privremeno oduzeo robu koja je stečena protivzakonitom radnjom, a koja je podložna kvarenju ili se ne može na odgovarajući način zbrinuti ili ako njeno čuvanje zahteva veće troškove, prodaje se, na način utvrđen zakonom, a ostvarena sredstva prihod su budžeta Republike. ”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 53.

U članu 114. stav 1. menja se i glasi:

„Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa, odnosno organa grada Beograd, koje je doneto u vršenju poverenih poslova rešava ministar. ”

St. 3.i 4. menjaju se i glase:

„Po žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice Ministarstva rešava ministar.

Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine, rešava ministar.”

Član 54.

Član 116. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) koristi prirodne resurse ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 5);

5) izvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 3);

7) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

8) izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjene propisane granične vrednosti emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);

9) ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

10) primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi, skladišti i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane tehničke zahteve zaštite životne sredine, ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

11) upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje tehnički zahtevi nisu utvrđeni tehničkim propisima suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;

12) proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav 1);

13) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 56. stav 2);

14) uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

15) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

16) uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

17) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

18) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

19) ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

20) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;

21) ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. ”

Član 55.

Posle člana 116. dodaje se naslov iznad člana i član 116a koji glase:

„Zaštitne mere

Član 116a

Za privredni prestup iz člana 116. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera:

1) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću u trajanju od pet do deset godina,

2) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri do deset godina;

3) oduzimanje predmeta.”

Član 56.

Član 117. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

2) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

3) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

4) upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog zakona;

5) ne dostavi podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

6) ne dostavi obaveštenje iz člana 59. ovog zakona;

7) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

8) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

9) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.”

Član 57.

Posle člana 117. dodaje se član 117a koji glasi:

Član 117a

„Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) koristi prirodne resurse i dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 5);

5) izvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 3);

7) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

8) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

9) proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav 1);

10) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 56. stav 2);

11) uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

12) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

13) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

14) ne dostavi obaveštenje iz člana 59. ovog zakona;

15) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

16) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

17) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

18) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

19) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

20) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

21) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju do tri godine.”

Član 58.

Član 118. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3);

3) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 5);

4) izvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

5) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 3).

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).”

Član 59.

Posle člana 118. dodaje se član 118a koji glasi:

Član 118a

„Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, maloletnik učini prekršaj iz člana 118. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona.”

Član 60.

Član 119. briše se.

Član 61.

Član 120. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) izda saglasnost na projekat sanacije, rekultivacije i remedijacije bez propisane metodologije za izradu projekta sanacije, rekultivacije i remedijacije (član 16. stav 2);

3) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 5);

4) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

5) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34. ovog zakona;

6) ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

7) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

8) ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

9) odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno članu 48. ovog zakona;

10) ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

11) ne donese plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz člana 61. st. 5. i 6. ovog zakona;

12) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

13) ne vrši monitoring (član 69);

14) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

15) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

16) ne vodi registar izvora zagađivanja životne sredine (član 75. stav 2);

17) dostavlja informacije suprotno članu 79. ovog zakona;

18) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

19) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.”

Član 62.

U članu 121. reči: „čl. 117. i 118.” zamenjuju se rečima: „čl. 117, 117a, 118. i 118a. ”.

Član 63.

Akt iz člana 42. ovog zakona Vlada će doneti u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 64.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da usklade važeće propise o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 65.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.”

O b r a z l o ž e nj e

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE OSTVARUJU

Stanje normativne uređenosti

U Republici Srbiji sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004) koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao i podzakonskim aktima koji su doneti u skladu sa ovim zakonima.

2. Razlozi za donošenje Zakona

Osnov za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti životne sredine proizilazi iz Ustava Republike Srbije, međunarodnih propisa sa kojima se oblast zaštite životne sredine u procesu pridruživanja EU usklađuje, kao i iz dosadašnje primene zakona i potrebe da se pojedine odredbe jasnije propišu.

Izmenom i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ostavaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom odnosno pravilna primena ustanovljenih načela:

integracija politike zaštite i unapređivanja životne i ekonomske politike;

usklađenost odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;

obaveze svakog ko koristi prirodne vrednosti da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora;

zagađivač, kao obveznik, plaća državi samo jedanput naknadu za zagađivanje životne sredine i snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini;

primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.

3. Neka međunarodna iskustva

Koncept održivog razvoja usvojila je Evropska Unija 1990, a Ujedinjene nacije 1992. godine. Razvijene zemlje, posebno članice EU i SAD, politici zaštite životne sredine daju prioritetno mesto u okviru razvojnih politika. Težište politike zaštite životne sredine je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća“, „korisnik plaća“). Politika zaštite životne sredine usmerena je na izvore zagađivanja, s ciljem da se obezbedi uravnotežen odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine. Integralni pristup proglašen je osnovom politike zaštite životne sredine i svih politika na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Rešavanje problema industrijskog zagađenja zasniva se na primeni principa „zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC – princip „zagađivač plaća“ (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle) i Preporukom OECD – „Zagađivač plaća“. Da bi ispunila propisane standarde za zaštitu životne sredine, industrija mora da investira u zaštitu životne sredine sopstvenim sredstvima i korišćenjem kredita i drugih instrumenata na tržištu kapitala.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

Predloženim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine izmenjene su i dopunjene odredbe Zakona iz poglavlja: upravljanja prirodnim vrednostima, mere i uslovi zaštite životne sredine, praćenje stanja životne sredine, informisanje i učešće javnosti, ekonomski instrumenti, nadzor i kaznene odredbe.

U članu 1. Nacrta zakona izvršena je izmena u članu 3. Zakona, i to: tač. 8), 18) i 24) a posle tačke 26) dodate su dve nove tačke , 27) i 28).

Članom 2. Nacrta zakona izvršeno je preciziranje člana 16. Zakona i utvrđivanje obaveze ministra za zaštitu životne sredine da u saradnji sa ministrom nadležnim za poslove rudarstva i energetike propiše metodologiju za izradu projekata sanacije, rekultivacije i remedijacije.

Članom 3. Nacrta zakona promenjen je član 22. stav 1. Ovom izmenom je propisano da se način korišćenja i zaštita zemljišta od zagađenja i degradacije ostvaruje sprovođenjem mera za njegovo očuvanje, merama sistemskog praćenja kvaliteta, preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera kojima se smanjuje ili sprečava zagađivanje, kao i sprovođenjem projekta sanacije, remedijacije i rekultivacije.

U članu 4. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 27. Zakona , odnosno stavovi 4., 5. i 6. su precizirani i u stavu 1. određen pravni osnov za donošenje podzakonskog akta.

U članu 5. izmenjen je član 28. kojim je utvrđeno da se uvoz i izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova, od međunarodnog značaja vrši na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, što predstavlja izraz usaglašavanja sa Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih biljnih i životinjskih vrsta (CITES) koju je naša zemlja ratifikovala 2001. godine. Takođe, stvoren je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta – tzv. implementacioni akt za CITES, kojim će na sveobuhvatan način biti propisan uvoz i izvoz ovih vrsta, odnosno vrste za koje se izdaje dozvola za uvoz i izvoz, dokumentacija koja se podnosi uz zahtev, postupak za izdavanje dozvole, sadržina i izgled dozvole, sadržina, izgled i način vođenja registra izdatih dozvola.

Članom 6. i 7. Nacrta zakona odnosi se na dopune člana 33. i 34. a koje proizilaze iz neophodnosti zakonskog regulisanja oblasti integrisane zaštite predela na celoj teritoriji Republike Srbije. U toku je postupak dobijanja saglasnosti Vlade za potpisivanje Evropske konvencije o predelima, koja objedinjuje različite aspekte predeone raznovrsnosti (prirodne, kulturne, vizuelne karakteristike), objedinjenih kroz zakonski okvir kojim se reguliše odnos između planiranja predela i ostalih planova i programa, inicijativu za pristupanje Republike Srbije Evropskoj konvenciji o predelu pokreću tri nadležna republička organa: Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo kulture i Ministarstvo zaštite životne sredine. Potpisivanjem ove Konvencije, Republika Srbija će se pridružiti zemljama koje su pokazale razumevanje za vrednost evropskog kulturnog i prirodnog nasleđa kao temelja evropskog identiteta i unaprediti svoje odnosi sa Savetom Evrope u svim navedenim oblastima relevantnim za očuvanje predeone raznovrsnosti. Ovim sistemskim zakonom regulisana i intersektorska zaštita životne sredine odnosno strateško planiranje i korišćenje prostora i izrada Strategije prostornog razvoja Srbije, smatra se celishodnom predložena izmena i dopuna i u ovom zakonu kao i to da se predlaže izrada posebnog dokumenta kojim će biti regulisana koncepcija namene i organizacije predela u Srbiji u dugoročnom periodu održivog razvoja Srbije.

Član 8. Nacrta zakona odnosi se na izmenu u članu 35. kojim je izvršeno usklađivanje odredbe koja se odnosi na stratešku procenu uticaja na životnu sredinu sa odredbama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS”, broj 135/04).

U članu 9. izvršena je izmena u članu 36. odnosno usklađivanje odredbe koja se odnosi na procenu uticaja na životnu sredinu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS”, broj 135/04).

Članom 10. izvršena je izmena u članu 37. odnosno usklađivanje odredbe koja se odnosi na integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Sl. glasnik RS”, broj 135/04).

Članom 11. Nacrta zakona promenjen je član 38. i čime je izvršeno usklađivanje sa Direktivom 96/82/EZ o kontroli opasnosti od velikih udesa .

U članu 12. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 40. stav 3. da se posle reči: „proizvode i” dodaje se reč: „/ili.”

Članom 13. izvršena je izmena člana 43. kojom se reguliše da Vlada utvrđuje kriterijume i postupak za određivanje statusa ugrožene životne sredine, da status ugrožene životne sredine određuje Ministarstvo, a da Vlada donosi sanacioni plan.

U članu 14. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 44. radi usaglašavanja, naime prestao je da važi Jugoslovenski standard (JUS-ISO), i sada je Srpski standard (SRPS-ISO).

Članom 15. Nacrta zakona dopunjen je 45. kojim je regulisano da ministar propisuje bliže uslove za podnošenje zahteva za registraciju u sistem EMAS, kao i obrazac zahteva. Takođe, utvrđeno je da se upis u registar se vrši za period od tri godine, a provera ispunjenosti uslova pravnog i fizičkog lica upisanog u registar vrši se jednom godišnje, u skladu sa regulativom Evropske unije (Council Regulation /2001/761/EC – Eco-management and audit-scheme).

U članu 16. Nacrta zakona. dodat je novi stav člana 47. kojim je dato ovlašćenje ministru da propiše sadržinu, izgled i način vođenja registra pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS.

Članom 17. dopunjen je član 51. koji se odnosi i na skladišta, odnosno na skladištenje, da ministar u saradnji sa ministrom nadležnim za zdravlje i bezbednost i unutrašnjih poslova na radu propisuje uslove i način skladištenja opasnih hemikalija.

Izmenom u članu 18. Nacrta zakona izvršeno je usaglašavanje sa propisima iz oblasti poljoprivrede i preciziranje člana 53.

U članu 19. dodat je novi stav kojim je propisano da ministar za zaštitu životne sredine, propisuje troškove dodele prava na korišćenje ekološkog znaka (član 54.).

U članu 20., u stavu 1. dodaje se tačka 7) priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine mogu se dodeliti i za doprinos u oblasti zaštite prirode. Stav 2. člana 55. se briše, s obzirom da će ministar bliže propisati postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

Nacrtom zakona poglavlje 3.2. „Postupanje sa opasnim materijama“ definisano je kao „Zaštita od hemijskog udesa“. Članom 21. izvršena je izmena člana 58. i utvrđene obaveze pravnog lica i preduzetnika iz člana 11. ovog zakona da sačini Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite u zavisnosti od propisanih količina opasnih materija kojim vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima, da bez odlaganja obavesti Ministarstvo o trajnom prestanku rada preduzeća, odnosno postrojenja, kao i u slučaju modifikacije postrojenja, odnosno svakoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka hemijskog udesa, da pregleda i izvrši izmene i dopune u dokumentima i dostavi ih Ministarstvu.

Istim članom propisano je da ministar propisuje listu projekata odnosno aktivnosti sa opasnim materijama u količini za koje se izrađuje Politika prevencije udesa i listu projekata odnosno aktivnosti sa opasnim materijama u količini za koje se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Članom 22. dodat je novi član posle člana 58a kojim se reguliše sadržina politika prevencije udesa, na koji Ministarstvo daje saglasnost na Politiku prevencije udesa, kao i obaveza ministra da bliže propisuje sadržinu i metodologiju izrade Politike prevencije udesa.

Članom 23. Nacrta zakona promenjen je naslov iznad člana 59. i član 59. kojim je utvrđena obaveza pravnog lica ili preduzetnika da Ministarstvu pre dostavljanja Politike sprečavanja udesa, dostavi obaveštenje o: novim preduzećima, odnosno postrojenjima najmanje tri meseca pre početka rada; postojećem preduzeću, odnosno postrojenju najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona; postojećem preduzeću, odnosno postrojenju čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene. Istim članom utvrđeno da Ministar propisuje sadržaj obaveštenje.

Članom 24. Nacrta zakona promenjen je naslov iznad člana 60. i član 60.

kojim je utvrđen sadržaj Izveštaja o bezbednosti, Plana zaštite od udesa, obaveza Pravno lice ili preduzetnik je dužno da razmenjuje informacije i da usklađuje Plan zaštite sa Planom zaštite nadležnih organa lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike, kao i ko može da izrađuje ove dokumente.

Članom 25.-27. Nacrta dodata su posle člana 60. Zakona tri novih članova kojima se uređuje pitanje zaštite od hemijskog udesa, saglasno Direktivi 96/82/EZ od 9. decembra 1996. o kontroli opasnosti od velikih nesreća koje uključuju opasne materije.

Članom 28. Nacrta zakona dopunjen je član 61. u smislu obaveza koje država ima prema drugoj državi kada projekat iz člana 11. ovog zakona može imati značajan uticaj na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo u što kraćem roku, a najkasnije kada obaveštava svoju javnost, dostavlja drugoj državi obaveštenje o pravnom licu ili preduzetniku koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama.

Istim članom utvrđeno je da plan zaštite od hemijskog udesa na nivou Republike Srbije sastavni je deo republičkog plana za zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, odnosno plana zaštite u vanrednim situacijama.

Članom 29. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 65. kojim je utvrđeno da se Akcioni plan predstavlja kratkoročni instrument za sprovođenje Nacionalnog programa zaštite životne sredine i kao polaznu osnovu koristi kratkoročne i kontinuirane ciljeve politike definisane u Nacionalnom programu koji se razrađuju kroz: regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitorina, studije, izradu projektne dokumentacije, ekonomske instrumente, finansijske instrumente, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije.

U članu 30. Nacrta zakona izvršena je dopuna člana 69. Zakona kojim se utvrđuje nadležnost Agenciji za zaštitu životne sredine da priprema programa monitoringa, kao i staranju nad njegovom realizacijom u Republici Srbiji. Dosadašnja praksa planiranja i realizacije monitoringa je imala karakteristike parcijalnog pristupa, određenog stepena neorganizovanosti, kao i izostanka saradnje i koordinacije u realizaciji monitoringa. To se najbolje može objasniti preklapanjima praćenja stanja pojedinih elemenata životne sredine (kvalitet vazduha, voda) od strane više organizacija, dok drugi elementi nisu do sada ni praćeni (zagađenost zemljišta, upravljanje otpadom itd.). Usvajanjem ove izmene postiže se više rezultata, i to: uspostavlja se sistem monitoringa koji se harmonizuje sa zahtevima EU, uspostavlja se organizovano praćenje i drugih elemenata životne sredine, uvodi se čvršći sistem koordinacije i saradnje nad realizacijom monitoringa u Srbiji, racionalizacija kadrovskih potencijala i finansijskih sredstava za sprovođenje monitoringa.

Članom 31. Nacrta zakona izmenjen je stav 1. člana 70. zakona kojim se definiše sadržina i način vršenja monitoringa. Predviđenom izmenom se usaglašava sadržaj monitoringa sa zahtevima EU i izveštavanjem prema međunarodnoj zajednici. Monitoringom se prati niz indikatora koji su vezani za sve činioce životne sredine, a predstavljaju merene, osmotrene, izvedene ili odgovarajućom metodologijom procenjene parametre koji su pokazatelji uzročno posledičnih veza između životne sredine i ljudskih aktivnosti i pružaju informacije o pokretačkim faktorima, pritiscima i promenama u stanju životne sredine, uticajima na ljudsko zdravlje i opstanak ekosistema i reakcijama društva.

Članom 32. Nacrta zakona izmenjen je član 72. kojim se bliže određuje monitoring zagađivača kao posebne vrste monitoringa u skladu sa zahtevima koji proističu iz regulative EU, kao i zahteva za izveštavanjem prema EEA, kroz praćenje ne samo emisije zagađujućih materija, procesnih aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i veliki broj indikatora potrebnih za izveštavanje i dobijanje podataka.

U članovima 33. do 37. Nacrta zakona uređena je pitanje informacionog sistema životne sredine i usaglašavanje sa odgovarajućim informacionim sistemima u drugim zemljama, usaglašavanje sa odgovarajućom međunarodnom regulativom u oblasti registara izvora zagađivanja i to:

Regulation (EC) No. 166/2006. of the European Parliament and the Council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directive 91/689/EEC and 96/61/EC,

Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija Arhuske konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine (PRTR protokol).

Uvođenjem nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja dodatno se metodološki pojednostavljuje i racionalizuje prikupljanje podataka. Za nacionalni registar se prikupljaju podaci iz preduzeća shodno gore navedenoj međunarodnoj regulativi usklađenoj sa našim potrebama i mogućnostima. Lokalni registar vodi nadležni organi lokalne samouprave za lokalni registar izvora zagađivanja. Utvrđena je i obaveza ministra, da po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove vodoprivrede da pripremi podzakonskim aktima bliže propiše obimi, metodologije i način i rokovi prikupljanja podataka za registre.

Takođe, izmenjen je rok za izveštavanje o stanju životne sredine, promenom sa „jednom godišnje” u „jedanput u dve godine”, bliže određuje sadržaj Izveštaja o stanju životne sredine. Ovom izmenom uspostavlja se veza između podataka i indikatora koji se objavljuju u izveštaju sa podacima i indikatorima sistema monitoringa., monitoringa zagađivača, informacionog sistema životne sredine i registara izvora zagađivanja.

Članom 37. Nacrta zakona dopunjen je član 80. stav 1. tačkom 8) a koja se odnosi na slučaj kada zahtev za dostavljanje informacija može biti odbijen.

Članom 38. Nacrta zakona posle člana 80. dodat je novi člana 80a. Ovim izmenama i dopunama izvršeno je usaglašavanje sa međunarodnim propisima o učešću javnosti u odlučivanju po pitanju životne sredine.

Članom 39. Nacrta zakona predložena je dopuna člana 83. kojim se utvrđuje da se

programi zaštite životne sredine mogu se finansirati i sredstvima kao što su: donacije, krediti, sredstva međunarodne pomoći, sredstva stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine, sredstva iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i međunarodnih organizacija.

Članom 40. Nacrta zakona predložena je da se u članu 84. briše stav 2. iz razloga što je u stavu 1. ovog člana navedeno da korisnik prirodnih vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i da snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, a da se posebnim zakonima utvrđuje visina i raspodela sredstava ostvarenih po osnovu načela „korisnik plaća.“

U članu 41. Nacrta zakona u članu 85. u stavu 5. promenjeni su visine prihoda budžeta Republike i visine budžeta jedinice lokalne samouprave sa „40%” na „50%” odnosno sa „60%” na „50%”. Posle stava 5. dodat je novi stav 6. kojim se propisuje da kada se zagađenje životne sredine utvrdi na teritoriji autonomne pokrajine, sredstva koja su prihod budžeta Republike, u skladu sa stavom 5. ovog člana, u visini od 20% prihod su budžeta Republike, u visini od 20% prihod su budžeta autonomne pokrajine, a u visini od 50% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

U članu 42. predložena je izmena član 87. koja se odnosi na naknadu jedinice lokalne samouprave da može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, da se ta naknada utvrđuje aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. Ovim članom se utvrđuju obveznici plaćanja naknade, da se naknada određuje se prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno u visini koja ne može biti veća od najvišeg iznosa propisanog u skladu ovim zakonom. Vlada svojim propisuje najviši iznos ovih naknada, a jedinica lokalne samouprave aktom utvrđuje visinu, obveznike, rokove, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja. Takođe, utvrđeno je da se sredstva ostvarena od ove naknade koriste se namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona. Jedinica lokalne samouprave ne može propisivati naknade koje su propisane na osnovu člana 84. i 85. iz ovog zakona.

Članom 43. Nacrta zakona predložena je izmena člana 90. i preciziran status Fonda za zaštitu životne sredine. Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima.

Članom 44. Nacrta zakona dopunjen je član 93. u stavu 2. da se sredstva Fonda koriste i očuvanje geodiverziteta i dodate tačke 15.), 16) i 17) koje se odnose na finansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti iz oblasti osnovnih geoloških istraživanja; sufinansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti, obuke i stručnog usavršavanja iz oblasti zaštite i spasavanjatokom neposrednog delovanja prilikom udesa i sanacije i na sufinansiranje programa i projekata tehničkog opremanja jedinica za zaštitu i spasavanje.

Članom 45. Nacrta zakona promenjen je član 94. u stavu 1. kojim se uređuje da se sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

Članom 46. Nacrta zakona predlaže se izmena člana 96. stav 3. koji se odnosi na Upravni odbor ima osam članova koje čine: tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije i Fonda i dodaje novi stav koji se odnosi na odlučivanje u Upravnom odboru.

U članu 47. Nacrta zakona izmenjen je član 100. i utvrđena obaveza autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da otvore budžetski fond u skladu sa propisom kojim se uređuje budžetski sistem. Budžetski fond finansira se iz naknada ostvarenih po osnovu člana 85. i 87. ovog zakona.

U članovi 48. do 53. Nacrta zakona odnose se na izmene poglavlja VIII NADZOR, podnaslov „Upravni nadzor ” zamenjen se podnaslovom „Inspekcijski nadzor”, a posle člana 109. dodata su dva nova člana 109a. i 109b. kojim se uređuje pitanje nadzora nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u obavljanju poverenih poslova a koji vrši Ministarstvo i da inspektor zaštite životne sredine vrši inspekcijski nadzor na osnovu plana inpekcijskog nadzora i o svom isvršenom ispekcijskom nadzoru vodi evidenciju. Ministar propisuje sadržinu i rokove za izradu plana i izveštaja. U Članu 55. Nacrta zakona izvršene su izmene i dopune člana 110. u stavu 1. u tački 2) reč: „i,” zamenjuje se rečju: „ili,” a u tački 17) reči:„ integralni katastar zagađivača” zamenjuje se rečima: „registar izvora zagađivanja životne sredine;” u stavu 1, tačka 18) se briše, a posle tačke 19) dodate su nove tačke 19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu ličke karte, pasoša i drugih isprava; i 19b) da li je postupljeno u skladu sa nalogom iz izvršnog rešenja inspektora, u stavu 2. posle reči:„vrši” dodata je reč: „povremeno.”

U član 51. Nacrta zakona izvršene su izmene i dopune člana 111. u stavu 1. u tački 5) i 9) reč: „i”, zamenjena je rečju: „ili”, u tački 12) brisana je reč: „proizvod, poluproizvoda ili sirovina”. Posle tačke 12) dodaje se tačke 12a) zabrani upotrebu ili korišćenje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene”, u tački 14) posle reči: rad dodata je reč: „uređaja, ”, tačke 22) i 23) se menjaju i glase: 22) „Zabrani upotrebu postrojenja, dela preduzeća, ili skladišta kadase mere predviđenje u Politici prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;” 23) „Naredi izradu Politike prevencije udesa, ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa i preduzoimanje odgovarajućih prnjeventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu zakonom;” .Takođe, posle tačke 23) dodata je tačka 23a) koja glaasi: „Zabrani upotrebu postrojenja, rad dela preduzeća, ili upotrebu skladišta ako u određenom roku nije dostavio obaveštenje, Politiku prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa;. Posle tačke 26) dodaju se nove tačke: „26a), zabrani raspolaganje novčanih sredstava sa računa pravnog lica, preduzetnima i fizičkog lica na osnovu izvršnog zaključka;”, „26b) uzima uzorke zemljišta, voda, otpada, vazduha preko ovlašćene organizacije; i „26v) da u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečećenje prostorija, postrojenja, opremu ili prostora zbog kojih je došlo ili je moglo doći do zagađivanja ili oštećivanja životne sredine u skladu sa zakonom;” u stavu 3. istog člana reč: „ministru” zamenjena je rečju: „nadležnom organu.”

U članu 52. Nacrta zakona izvršena je dopuna člana 112. stavom kojim se uređuje mogućnost da inspektor privremeno oduzima robu koja je stečena protivzakonitom radnjom, a koja je podložna kvarenju ili se ne može na odgovarajući način zbrinuti ili ako njeno čuvanje zahteva veće troškove, i da se ta roba može prodati, na način utvrđen zakonom, a da su ta ostvarena sredstva prihod su budžeta Republike.

U članu 53. takođe je dodat novi stav člana 114. Zakona kojim je utvrđeno da o žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice ministarstva rešava ministar.

Članom 54. Nacrta zakona izmenjen je član 116. i usaglašen sa izmenama i dopunama prethodnih članova, povećan je minimalni novčani iznos kazne za privredne prestupe i odgovorno lice u pravnom licu, i dodat novi stav da se za privredne prestupe može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Članom 55. dodat je novi član 116a kojim se uvodi da se za privredni prestup može se izreći i zaštitna mera: zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do pet godina, zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri godine ili oduzimanje predmeta.

U Nacrtu zakona kojim se uređuju kazne promenjeni su članovi koji se odnose na prekršaje. Odvojene su kazne za prekršaje pravnih lica od kazni za prekršaje preduzetnika i fizičkih lica. Za prekršaj pravnih lica i preduzetnika propisano je i da se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu zabrana obavljanja poslova u trajanju do jedne godina. Dodat je novi član 118. a kojim se uređuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniti za prekršaj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, maloletnik učini prekršaj iz člana 118. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ovog zakona. Takođe, u članu 120. dodat je novi stav kojim je propisano da se za prekršaje koji su utvrđeni u zakonu odgovornom licu u organu uprave, odnosno lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja može uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Član 121. odnosi se na dopunu u člana 117. dodavanjem reči: 117a, i 118a., tako da glasi: Za prekršaj iz čl. 117.,117a, 118. i 118a ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja .

Član 63.- 65. odnosi se na prelazne i završne odredbe kojim je utvrđena obaveza iz člana 42. ovog zakona da Vlada donesi u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Jedinice lokalne samouprave dužne du da usklade važeće propise o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

V ANALIZA EFEKATA

Dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način zaštite životne sredine, sa i bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na životnu sredinu. Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira, propisivanje mera i uslova zaštite činioca životne sredine mogući su samo pod uslovom stalne ekološke i naučno zasnovane kontrole. Taj vid kontrole korišćenja jedan je od osnovnih zadataka u zaštiti životne sredine. Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je zahtev i potreba čoveka i njegov odnos prema prirodi. Takav odnos obezbeđuje potrebnu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti s jedne strane i očuvanje prirode i njenih vrednosti sa druge strane. .

Određivanje problema koje nacrt zakona treba da reši

Važeći Zakon o zaštiti životne srtedine („Službeni glasnik SR“ broj 135/04) zajedno sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Osnov za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti životne sredine proizilazi iz novog Ustava Republike Srbije, međunarodnih propisa sa kojima se oblast zaštite životne sredine u procesu pridruživanja EU usklađuje, kao i iz dosadašnje primene zakona i potrebe da se pojedine odredbe jasnije propišu.

Cilj koji se postiže

Predloženim zakonskim rešenjem ne menja se koncept zakona, već se unapređuje sistem upravljanja i zaštite činioca životne sredine. Donošenje zakona je najbolje rešenje radi efikasnije i potpunije zaštite životne sredine, jer se time obezbeđuje pravna sigurnost svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu – „zagađivača“ da neće za zagađivanje plaćati dva puta naknadu (naknadu za zagađivanje i naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine). Takođe, time se opravdava i dosledna primena principa „korisnik plaća“. Na ovaj način izbeći će se u praksi slobodno tumačenje zakona i nezakonita primena, jer volja i namera zakonodavca nije da se isti pravni subjekat tereti plaćanjem dva poreza za istu stvar pod drugačijim nazivom.

Po osnovu člana 87. Zakona u praksi se donose odluke od strane jedinica lokalne samouprave kojima se pod nazivom „naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine“, propisuje ustvari naknada za korišćenje prirodnih vrednosti iz člana 84. Zakona (npr. promena vrste ekosistema u prostoru, za zakonom ustanovljena ograničenja u režimu korišćenja nedržavnog prostora, devastiran i nerekultivisan prostor i dr.) i naknada za zagađivanje životne sredine iz člana 85. Zakona.

Prema odredbi člana 84. Zakona obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti utvrđuju se u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine. U skladu sa članom 85. navedenog zakona obveznici plaćanja naknade za zagađivanje utvrđuju se prema vrsti zagađivanja koja potiču od izvora zagađivanja odnosno postrojenja koja obavljaju delatnost za koju se izdaje integrisana dozvola. Predloženom izmenom zakona izvršena je podela navedenih sredstava, tako da je 50% prihod budžeta Republike, a 50% su prihod budžeta jedinice lokalne samouprave. Takođe, izvršena je i dopuna člana tako da se deo sredstava koji je ostvaren po ovom osnovu raspoređuje i autonomnoj pokrajini u visini od 30% ako se zagađivač nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, a 20% prihod su budžeta Republike.

Član 87. Zakona daje mogućnost jedinici lokalne samouprave da, u okviru svojih prava i dužnosti, propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima. U praksi odredba člana 87. Zakona tumači se na takav način da jedinica lokalne samouprave ima pravo da, kao obveznike plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obuhvati zagađivače koji su već obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine iz člana 85. ovog zakona, a čiji se deo ustupa kao javni prihod jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji ostvari. Naime, članom 98. stav1. tačka 8. pod (1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da Republika ustupa deo naknade za zagađivanje životne sredine jedinici lokalne samouprave kao javne prihode koji se ostvare na njenoj teritoriji.

Takođe, u stavu 4. člana 87. utvrđeno je da se sredstva prikupljena preko tih naknada moraju namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine, a u skladu sa članom 18. stav 1. tačka 9) Zakona o lokalnoj samoupravi. Međutim, programom se u praksi predviđaju stavke koje predstavljaju nenamensko korišćenje sredstava (umesto za zaštitu životne sredine, sredstva bi se koristila npr. za očuvanje i izgradnju saobraćajnica, unapređenje zdravstvene, socijalne i dečije zaštite, izgradnju ambulante, izgradnju škole i dr).

Naime, jedinica lokalne samouprave saglasno članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i članu 18. stav 1. tačka 9. Zakona o lokalnoj samoupravi, a u vezi sa članom 98. stav 1. tačka 8. istog zakona, može da utvrdi posebnu naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pitanja od lokalnog značaja koja proizilaze iz zakonom utvrđenih prava i dužnosti.

Takođe, u praksi svojim aktima jedinice lokalne samouprave godišnje utvrđuju naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija koja je različita po opštinama, odnosno gradovima, kako u pogledu kriterijuma, tako i visine, odnosno načina plaćanja (mesečno/ godišnje), što se može zaključiti iz sledeće tabele:

Primeri pojedinih jedinica lokalne samouprave na osnovu Odluka koje se primenjuju

Naziv jedinice lokalne samouprave Stambeni prostor 65 m2 Poslovni prostor 600 m2 mesečno godišnje mesečno godišnje din/m2 Ukupno dinara Ukupno dinara din/m2 Ukupno dinara Ukupno dinara Beograd 0,60 9,00 468,00 1,20 720,00 8.640,00 Novi Sad 0,10 6,50 78,00 0,18 108,00 1.296,00 Boljevac 0,20 13,00 156,00 0,60 360,00 4.320,00 Lapovo 0,30 19,50 234,00 0,70 420,00 5.040,00 Kula 0,25 16,25 195,00 0,75 450,00 5.400,00

Da li razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Materija kojom se uređuje oblast zaštite životne sredine se ne može ustrojiti bez postojanja zakonskog akta koji bi dao osnov za donošenje niza propisa kojima se uređuju pravila i propisuju mere i uslove zaštite i korišćenja činioca životne sredine.

Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?

Izmenom i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ostavaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom odnosno pravilna primena ustanovljenih načela:

– usaglašavanje sa Direktivi 96/82/EZ od 9. decembra 1996. o kontroli opasnosti od velikih nesreća koje uključuju opasne materije;

– usklađenost odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;

– zagađivač, kao obveznik, plaća državi samo jedanput naknadu za zagađivanje životne sredine i snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini;

– primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.

Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Zakonom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koje se odnose na: ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodelu naknade za ustupanje i korišćenje ribarskog područja, kao i naknade za izdavanje dozvola za privredni, rekreativni i sportski ribolov.

Predloženim rešenjima u Nacrtu zakona obezbeđuje se odgovornost subjekata zaštite životne sredine s jedne strane i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, s druge strane.

Predloženo rešenje će pozitivno uticati na korisnike prirodnih resursa, odnosno zagađivače jer će naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih resursa izričito plaćati po osnovu člana 84. odnosno 85. Zakona.

Predloženom izmenom člana 90. precizira se status Fonda za zaštitu životne sredine.

Fonda za zaštitu životne sredine je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS 135/04), a postao je operativan 2005. godine. Iskustvo zemalja srednje Evrope (Poljska, Republika Češka i Slovačka) pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.

Prema članu 90. Zakona Fond je pravno lice. S obzirom da dosadašnju praksu Fonda, javila se potreba za preciziranjem njegovog statusa. Naime, Fond ima razdeo u budžetu, s jedne strane, dok s druge strane nije prepoznat kao organ državne uprave u Službi za zajedničke poslove. Izmenama zakona Fondu se daje svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima u skladu sa Zakonom o državnoj upravi (Sl.glasnik RS, br.79/05). Dosadašnja praksa je pokazala da je potrebno rešiti problem nenamenskog korišćenja sredstava, posebno u opštinama koje ostvaruju velike prihode od naknada po Uredbi o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade.

Izmenama člana 100. Zakona utvrđeno je da su autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi da otvore budžetski fond u skladu sa propisom kojim se uređuje budžetski sistem. Budžetski fond finansira se iz naknada ostvarenih po osnovu člana 85. i 87. ovog zakona.

Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Predložena rešenja pozitivno utiču na građane i privredu jer su datim zakonskim rešenjima razgraničene nadležnosti u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu i stvorene mogućnosti racionalne i usmerene raspodele sredstava u odnosu na potrebu rešavanja problema zaštite, unapređivanja i korišćenja činioca životne sredine. Propisivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnika odnosno zakupca nepokretnosti u smislu ovog zakona, ne izaziva dodatne troškove građanima odnosno privredi. Naime, ova naknada je do sada obuhvatala: naknadu za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija; naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti. Predloženom izmenom obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti (član 84) i obveznici plaćanja naknade za zagađivanje (član 85) neće plaćati istu vrstu naknade i po članu 87. Zakona, čime se onemogućava opterećenje troškovima koje su do sada snosili ovi obveznici plaćanja. Takođe, ujednačavanje kriterijuma za propisivanje naknade za građane, odnosno privredni sektor, kao i utvrđivanje najvišeg iznosa naknade prema površini nepokretnosti obezbediće da poslovni sektor deli sudbinu građana u određenoj lokalnoj zajednici (lokalne uslove). Predloženom izmenom člana 87. obezbeđuje se da Vlada utvrđuje najviši iznos naknade koje snose privredni sektori, čime će se sprečiti da se ove naknade propisuju na osnovu neujednačenih kriterijuma i u različititim visinama.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Propisi iz oblasti zaštite životne sredine ne utiču direktno na pojavu novih privrednih subjekata, ali poštovanje standarda i normativa zaštite životne sredine, kao jedan od uslova pridruživanja evropskoj zajednici, uvođenje čistije tehnologije, regulisanje potrošnje energije, planski odnos prema prostoru i vrednostima doprinositi kvalitetu proizvoda i lakšem plasmanu na tržištu.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Dosadašnja primena zakona i promene u međunarodnoj regulativi razlog su navedenih izmena i dopuna zakona.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?

Datim izmenama i dopunama zakona utvrđene su ili dopunjene osnove za donošenje propisa za sprovođenje zakona.

SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitii životne sredine ne zahteva obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava iz budžeta Republike.

PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

5) javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

6) geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

7) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8) katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

8)REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE JE SKUP SISTEMATIZOVANIH PODATAKA I INFORMACIJA O VRSTAMA, KOLIČINAMA, NAČINU I MESTU UNOŠENjA, ISPUŠTANjA ILI ODLAGANjA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U GASOVITOM, TEČNOM I ČVRSTOM AGREGATNOM STANjU ILI ISPUŠTANjA ENERGIJE (BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE, JONIZUJUĆEG I NEJONIZUJUĆEG ZRAČENjA) IZ TAČKASTIH, LINIJSKIH I POVRŠINSKIH IZVORA ZAGAĐIVANjA U ŽIVOTNU SREDINU;

9) aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

10) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

15) zagađujuće materije jesu materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

16) opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graničnih vrednosti) opterećenje;

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

18) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

18) EMISIJA JESTE ISPUŠTANjE I ISTICANjE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U GASOVITOM, TEČNOM I ČVRSTOM AGREGATNOM STANjU ILI EMISIJE ENERGIJE IZ IZVORA ZAGAĐIVANjA U ŽIVOTNU SREDINU;

19) imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

23) rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uključujući i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oštećenjem;

24) UDES JESTE IZNENADNI I NEKOTROLISANI DOGAĐAJ KOJI NASTAJE OSLOBAĐANjEM, IZLIVANjEM ILI RASIPANjEM OPASNIH MATERIJA, OBAVLjANjEM AKTIVNOSTI PRI PROIZVODNjI, UPOTREBI, PRERADI, TRANSPORTU OPASNIH MATERIJA CEVOVODIMA, SKLADIŠTENjU, ODLAGANjU ILI DUGOTRAJNOM NEADEKVATNOM ČUVANjU, (U DALjEM TEKSTU HEMIJSKI UDES). OVAJ IZRAZ NE OBUHVATA: VOJNA POSTROJENjA; NUKLEARNE UDESE; GENETIČKI MODIFIKOVANE ORGANIZME; PREVOZ; PUMPNE STANICE; UDESE PRI ISTRAŽIVANjU I EKSPLOATACIJI MINERALNIH SIROVINA, OSIM AKO SE TE SIROVINE HEMIJSKI I TERMIČKI PRERAĐUJU ILI SKLADIŠTE, A SADRŽE OPASNE MATERIJE U PROPISANIM KOLIČINAMA; OŠTEĆENjE BRANA, SA IZUZETKOM POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA IZAZVANOG TAKVIM OŠTEĆENjIMA.

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

26) javnost jeste jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;

27) IZVORI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE SU LOKACIJSKI ODREĐENI I PROSTORNO OGRANIČENI TAČKASTI, LINIJSKI I POVRŠINSKI IZVORI ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA I ENERGIJE U ŽIVOTNU SREDINU;

28) JESTE JAVNOST NA KOJU UTIČE ILI NA KOJU MOŽE UTICATI DONOŠENjE ODLUKE NADLEŽNOG ORGANA ILI KOJA IMA INTERESA U TOME, UKLjUČUJUĆI I NEVLADINE ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE I KOJE SU EVIDENTIRANE KOD NADLEŽNOG ORGANA.

Obaveze korisnika

Član 16.

Pravno i fizičko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra, dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugožavanje životne sredine.

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredine, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

„SANACIJA, REKULTIVACIJA I REMEDIJACIJE

ČLAN 16.

ČLAN 16. MENJA SE I GLASI:

PRAVNO I FIZIčKO LICE ZA KOJE SE UTVRDI DA DEGRADIRA žIVOTNU SREDINU DUžNO JE DA IZVRšI REKULTIVACIJU ILI NA DRUGI NAčIN SANIRA DEGRADIRANU žIVOTNU SREDINU, U SKLADU SA PROJEKTOM SANACIJE, REKULTIVACIJE I REMEDIJACIJE.

MINISTAR NADLEžAN ZA POSLOVE ZAšTITE žIVOTNE SREDINE (U DALJEM TEKSTU: MINISTAR) U SARADNJI SA MINISTROM NADLEžNIM ZA POSLOVE RUDARSTVA I ENERGETIKE PROPISUJE METODOLOGIJU ZA IZRADU PROJEKTA SANACIJE, REKULTIVACIJE I REMEDIJACIJE.

Član 22.

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

„NAčIN KORIšćENJA I ZAšTITA ZEMLJIšTA OD ZAGAđENJA I DEGRADACIJE OSTVARUJE SE SPROVOđENJEM MERA ZA NJEGOVO OčUVANJE, MERAMA SISTEMSKOG PRAćENJA KVALITETA, PREDUZIMANJEM TEHNIčKO-TEHNOLOšKIH I DRUGIH POTREBNIH MERA KOJIMA SE SMANJUJE ILI SPREčAVA ZAGAđIVANJE, KAO I SPROVOđENJEM PROJEKTA SANACIJE, REKMEDIJACIJE I REKULTIVACIJE”.

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište.

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

Član 27.

Radi zaštite biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadležni organi i organizacije kontrolišu unošenje i gajenje biljnih i životinjskih vrsta stranog porekla.

Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa.

Zabranjeno je uništavati, kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru, odnosno uništavati i razarati njena staništa.

Određene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na način i pod uslovima utvrđenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši promet vrsta divlje flore i faune dužno je da plaća naknadu.

Visina naknade iz stava 5. ovog člana utvrđuje se aktom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

ODREđENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVI RAZVOJNI OBLICI I DELOVI KOJI SE MOGU SE SAKUPLJATI, ODNOSNO KORISTITI ILI STAVLJATI U PROMET KAO I NAčIN I USLOVI NJIHOVOG SAKUPLJANJA, ODNOSNO KORIšćENJA ILI STAVLJANJA U PROMET UREđUJU SE AKTOM KOJI DONOSI VLADA.

SAKUPLJANJE, ODNOSNO KORIšćENJE I STAVLJANJE U PROMET VRšI SE NA OSNOVU DOZVOLE KOJU IZDAJE MINISTARSTVO, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM MIšLJENJU ORGANIZACIJE NADLEžNE ZA ZAšTITU PRIRODE.

ZA SAKUPLJANJE, ODNOSNO KORIšćENJE ILI STAVLJANJE U PROMET VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE KOJE SE MOGU SAKUPLJATI, ODNOSNO KORISTITI ILI STAVLJATI U PROMET, PLAćA SE NAKNADA čIJA SE VISINA UTVRđENA AKTOM IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog člana prihod su budžeta Republike i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa ovim zakonom.

Član 28.

Uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena količina ili broj primeraka ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

1) mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se izvozom ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici;

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene da se izvozom ugrožene i zaštićene vrste divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog člana, sadržinu i izgled dozvole.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan način.

UVOZ ILI IZVOZ ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVOH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA IZ čLANA 27. OVOG ZAKONA VRšI SE NA OSNOVU DOZVOLE KOJU IZDAJE MINISTARSTVO.

UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA UVOZ ILI IZVOZ IZ STAVA 1. OVOG čLANA PODNOSILAC ZAHTEVA PRILAžE DOKAZ O POREKLU VRSTE

UVOZ ILI IZVOZ VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA ZAšTIćENIH MEđUNARODNIM UGOVORIMA VRšI SE POD USLOVOM DA UVOZ, ODNOSNO IZVOZ NIJE ZABRANJEN, DA UVEZENA, ODNOSNO IZVEZENA KOLIčINA ILI BROJ PRIMERAKA ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE NEćE UGROZITI OPSTANAK TE VRSTE U REPUBLICI, KAO I POD DRUGIM USLOVIMA PROPISANIM ZAKONOM, NA OSNOVU DOZVOLE KOJU IZDAJE MINISTARSTVO.

TRANZIT ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA VRšI SE POD USLOVOM DA JE IZDATA IZVOZNA DOZVOLA.

UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA UVOZ ILI IZVOZ IZ STAVA 3. OVOG čLANA PODNOSILAC ZAHTEVA PRILAžE:

1) DOKAZ O POREKLU VRSTE, IZJAVU UVOZNIKA, ODNOSNO IZVOZNIKA U KOJE SVRHE ćE SE KORISTITI PRIMERAK VRSTE;

2) MIšLJENJE OVLAšćENE NAUčNE I STRUčNE ORGANIZACIJE DA SE UVOZOM, ODNOSNO IZVOZOM ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE U TRAžENOJ KOLIčINI ILI BROJU PRIMERAKA NEćE UGROZITI OPSTANAK TE VRSTE U REPUBLICI;

3) DRUGU PROPISANU DOKUMENTACIJU.

MINISTAR NADLEžAN ZA POSLOVE ZAšTITE žIVOTNE SREDINE (U DALJEM TEKSTU: MINISTAR) ODREđUJE NAUčNE I STRUčNE ORGANIZACIJE KOJE DAJU STRUčNE OCENE ZA UVOZ ILI IZVOZ ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE.

MINISTAR PROPISUJE VRSTE ZA KOJE SE IZDAJE DOZVOLA IZ STAVA 3. OVOG čLANA, DOKUMENTACIJU KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV, POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE, SADRžINU, IZGLED I NAčIN VOđENJA REGISTRA IZDATIH DOZVOLA.

Član 33.

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područjima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

1A) OBEZBEDI OČUVANjE I ODRŽAVANjE ZNAČAJNIH ILI KARAKTERISTIČNIH OBELEŽJA PREDELA, UNAPREĐIVANjE, PONOVNO USPOSTAVLjANjE I STVARANjE, KOJA SU OD VELIKOG ZNAČAJA ZA ZAŠTITU DIVLjE FLORE I FAUNE I NjIHOVIH STANIŠTA;

2) obezbedi zaštita i nesmetano ostvarivanje funkcija zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

3) obezbedi očuvanje izgrađenog prostora;

4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju čoveka;

5) odrede mere zaštite životne sredine;

6) prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 2), 3) i 4) ovog člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom.

Član 34.

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

1) utvrđivanje posebnih režima očuvanja i korišćenja područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanaciju ovih područja;

2A) UTVRĐIVANjE MERA INTEGRISANE ZAŠTITE I PLANIRANjA PREDELA KOJA OBUHVATA PODRUČJA IZVAN ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA, RADI UREĐENjA DUGOROČNE KONCEPCIJE, NAMENE I ORGANIZACIJE PREDELA I USKLAĐIVANjA VIŠENAMENSKOG KORIŠĆENjA PROSTORA KOJE UGROŽAVA PREDEO (POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO, VODOPRIVREDA, RUDARSTVO, ENERGETIKA, SAOBRAĆAJ, STANOVANjA REKREACIJE I DR.);

2B) UTVRđIVANJE PODRUčJA U KOJIM ćE SE DUGOROčNO SAčUVATI ODGOVARAJUćE UDALJENOSTI IZMEđU OBJEKATA U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOžE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIšE OPASNIH MATERIJA U PROPISANIM KOLIčINAMA I STAMBENIH PODRUčJA, JAVNIH PROSTORA KAO I PODRUčJA OD POSEBNOG ZNAčAJA RADI ZAšTITE žIVOTA I ZDRAVLJA LJUDI I žIVOTNE SREDINE;

utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

Član 35.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za STRATEGIJE, planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

Član 36.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu IZ STAVA 1. OVOG ČLANA obuhvata projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Član 37.

Za rad novih i postojećih postrojenja I AKTIVNOSTI koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu ILI MATERIJALNA DOBRA pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom.

Član 38.

Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a koje mogu izazvati udes dužno je da u postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

1) sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije.

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

ČLAN 38.

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK KOJE OBAVLjA AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOŽE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIŠE OPASNIH MATERIJA U PROPISANIM KOLIČINAMA, DUŽNO JE DA PREDUZME SVE NEOPHODNE MERE ZA SPREČAVANjE HEMIJSKOG UDESA I OGRANIČAVANjA UTICAJA TOG UDESA NA ŽIVOT I ZDRAVLjE LjUDI I ŽIVOTNU SREDINU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Član 40.

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani standardi PROPISANE GRANIčNE VREDNOSTI emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti.

Prevozna sredstva koja se proizvode i/ILI puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja.

Član 43.

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za područje od značaja za Republiku određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.

Status posebno ugrožene životne sredine određuje Vlada.

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

VLADA UTVRĐUJE KRITERIJUME I POSTUPAK ZA ODREĐIVANjE STATUSA UGROŽENE ŽIVOTNE SREDINE.

STATUS UGROŽENE ŽIVOTNE SREDINE ODREĐUJE MINISTARSTVO, PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA.

NA OSNOVU AKTA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA VLADA DONOSI SANACIONI PLAN U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 44.

U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS SRPS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

Član 45.

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjivač iz pravnog i fizičkog lica ili van njega.

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

1) izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2) potvrda akreditovanog ocenjivača EMAS o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana propisuje ministar.

BLIŽE USLOVE ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, KAO I OBRAZAC ZAHTEVA PROPISUJE MINISTAR.

Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar.

Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne TRI godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

PROVERA ISPUNjENOSTI USLOVA PRAVNOG I FIZIČKOG LICA UPISANOG U REGISTAR VRŠI SE JEDNOM GODIŠNjE.

Član 47.

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS.

Podaci iz registra EMAS su javni.

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivača sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije ocenjivača EMAS.

Na zahtev Ministarstva akreditovani ocenjivač EMAS dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU, IZGLED I NAČIN VOĐENjA REGISTRA.

Član 51.

Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi, SKLADIšTITI i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda TEHNIčKE ZAHTEVE ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, SKLADIšTENJE, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

Ocenu tehnologije, SKLADIšTENJA, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi TEHNIčKI ZAHTEVI NISU UTVRđENI UTVRđENI TEHNIčKIM PROPISIMA mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljud i.

MINISTAR U SARADNJI SA MINISTRIMA NADLEžNIM ZA ZDRAVLJE, BEZBEDNOST NA RADU I UNUTRAšNJIH POSLOVA PROPISUJE USLOVE I NAčIN SKLADIšTENJA OPASNIH HEMIKALIJA.

Član 53.

Ekološki znak utvrđuje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, POLJOPRIVREDNIH I DRUGIH PROIZVODA DOBIJENIH U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE REGULIšE ORGANSKA PROIZVODNJA, pića i farmaceutskih proizvoda koji u poređenju sa sličnim proizvodima manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji I MEDICINSKE OPREME, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

Ekološki znak utvrđuje se i za PROIZVODA procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizičko lice može dobiti pravo na korišćenje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

1) potrošnja energetskih resursa;

2) emisija štetnih i opasnih materija;

3) proizvodnja otpada;

4) potrošnja prirodnih resursa i dr.

Ministar propisuje bliže uslove, KRITERIJUME i postupak za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemente, izgled i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

Član 54.

Akt o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

Pravo na korišćenje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri godine.

Zahtev za dobijanje ekološkog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 53. ovog zakona.

Troškove dodele prava na korišćenje ekološkog znaka snosi podnosilac zahteva.

MINISTAR PROPISUJE VISINU TROŠKOVA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.

Pravo na korišćenje ekološkog znaka oduzima se ako proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

Član 55.

Priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine mogu se dodeliti za:

1) sprečavanje zagađivanja životne sredine;

2) najpovoljnija rešenja u proizvodnim postupcima u odnosu na životnu sredinu;

3) razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine;

4) razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine ili za doprinos u međunarodnoj saradnji;

6) doprinos stručnih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine;

7) DOPRINOS U OBLASTI ZAŠTITE PRIRODE.

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

Ministar bliže propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

Obaveze pravnog i fizičkog lica

Član 58.

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.

U slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

„3.2 Zaštita od hemijskog udesa

OBAVEZA IZRADE DOKUMENATA O PREVENCIJI I BEZBEDNOSTI

ČLAN 58

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK KOJE OBAVLJA AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOžE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIšE OPASNIH MATERIJA U PROPISANM KOLIčINAMA DUžNO JE DA IZRADI POLITIKU PREVENCIJE UDESA ILI IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA, U ZAVISNOSTI OD PROPISANIH KOLIčINA OPASNIH MATERIJA KOJIM VRšI TE AKTIVNOSTI I DA PREDUZME MERE ZA SPREčAVANJE HEMIJSKOG UDESA I OGRANIčAVANJA UTICAJA TOG UDESA NA žIVOT I ZDRAVLJE LJUDI I žIVOTNU SREDINU, UTVRđENE U TIM DOKUMENTIMA.

MINISTAR PROPISUJE LISTU PROJEKATA ODNOSNO AKTIVNOSTI SA OPASNIM MATERIJAMA ZA KOJE SE IZRAđUJE POLITIKA PREVENCIJE UDESA I LISTU PROJEKATA ODNOSNO AKTOVNOSTI SA OPASNIM MATERIJAMA ZA KOJE SE IZRAđUJE IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA.”

POSLE čLANA 58. DODAJE NASLOV IZNAD čLANA I čLAN 58A KOJI GLASE:

„SADRžINA POLITIKA PREVENCIJE UDESA

ČLAN 58A

POLITIKA PREVENCIJE UDESA SADRžI CILJEVE I PRINCIPE DELOVANJA KOJIMA SE DEFINIšE SISTEM UPRAVLJANJA BEZBEDNOšćU I OBUHVATA ORGANIZACIONU STRUKTURU PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA, ODGOVORNOST, PROCEDURE, PRAKSU I SREDSTVA ZA SPROVOđENJE.

POLITIKU PREVENCIJE UDESA IZ STAVA 1. OVOG čLANA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK DUžAN JE DA DOSTAVI MINISTARSTVU NAJKASNIJE šEST MESECI PO DOSTAVLJANJU OBAVEšTENJA IZ čLANA 59. OVOG ZAKONA.

MINISTAR BLIžE PROPISUJE SADRžINU I METODOLOGIJU IZRADE POLITIKE PREVENCIJE UDESA.

MINISTARSTVO DAJE SAGLASNOST NA POLITIKU PREVENCIJE UDESA.”

Odgovor na udes

Član 59.

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

OBAVEZA DOSTAVLJANJA OBAVEšTENJA

ČLAN 59.

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK IZ čLANA KOJE OBAVLJA AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOžE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIšE OPASNIH MATERIJA U PROPISANM KOLIčINAMA DUžAN JE DA MINISTARSTVU PRE DOSTAVLJANJA POLITIKE PREVENCIJE UDESA, DOSTAVI OBAVEšTENJE O:

NOVIM PREDUZEćIMA, ODNOSNO POSTROJENJIMA NAJMANJE TRI MESECA PRE POčETKA RADA;

POSTOJEćEM PREDUZEćU, ODNOSNO POSTROJENJU NAJKASNIJE GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA;

POSTOJEćEM PREDUZEćU, ODNOSNO POSTROJENJU čIJE SU AKTIVNOSTI BILE TAKVE DA SU OPASNE MATERIJE BILE PRISUTNE U KOLIčINAMA MANJIM OD PROPISANIH, U SLUčAJU POVEćANJA KOLIčINA OPASNIH MATERIJA DO KOLIčINA PROPISANIH U čLANU 58. OVOG ZAKONA, NAJKASNIJE TRI MESECA OD DANA PROMENE;

O TRAJNOM PRESTANKU RADA PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA, KAO I U SLUčAJU MODIFIKACIJE POSTROJENJA, ODNOSNO SVAKOJ PROMENI KOJA MOžE UTICATI NA MOGUćNOST NASTANKA HEMIJSKOG UDESA.

MINISTAR PROPISUJE SADRžINA OBAVEšTENJA IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

Obaveza dostavljanja obaveštenja

Član 60.

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

2) postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja;

2) identifikaciji, količini i fizičkom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji;

3) stanju sigurnosti;

4) sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

5)merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

SADRžINA IZVEšTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAšTITE OD UDESA

ČLAN 60.

IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI SADRžI NAROčITO: INFORMACIJE O SISTEMU UPRAVLJANJA I ORGANIZACIJE PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA U CILJU SPREčAVANJA HEMIJSKOG UDESA; OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE NALAZI PREDUZEćE ODNOSNO POSTROJENJE; IDENTIFIKACIJU I ANALIZU RIZIKA OD HEMIJSKOG UDESA I NAčIN NJEGOVOG SPREčAVANJA;

MERE ZAšTITE I INTERVENTNE MERE ZA OGRANIčAVANJE POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA; POPIS OPASNIH MATERIJA I DR.

PLAN ZAšTITE OD UDESA SADRžI NAROčITO: OKOLNOSTI OD ZNAčAJA ZA MOGUćNOST NASTANKA HEMIJSKOG UDESA, OPIS POSTUPKA KOJI SE PREDUZIMA RADI KONTROLISANJA OKOLNOSTI KOJE MOGU DOVESTI DO HEMIJSKOG UDESA U CILJU UBLAžAVANJA NJEGOVIH POSLEDICA; MERE ZA SMANJENJE RIZIKA ZA ZAPOSLENE; MERE ZA RANO UPOZORENJE OD HEMIJSKOG UDESA I DR.

IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA MOžE DA IZRAđUJE PRAVNO LICE I PREDUZETNIK AKO JE UPISANO U ODGOVARAJUćI REGISTAR ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROJEKTOVANJA, INžENJERINGA I IZRADE STUDIJA I ANALIZA.

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK JE DUžNO DA RAZMENJUJE INFORMACIJE I DA USKLAđUJE PLAN ZAšTITE SA PLANOM ZAšTITE NADLEžNIH ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, AUTONOMNE POKRAJINE I REPUBLIKE.

MINISTAR BLIžE PROPISUJE SADRžAJ I METODOLOGIJU IZRADE IZVEšTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAšTITE OD UDESA.

POSLE čLANA 60. DODAJE NASLOV IZNAD čLANA I čLAN 60A KOJI GLASE:

OBAVEZE PRAVNIH LICA ILI PREDUZETNIKA

ČLAN 60A

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK DUžNO JE IZRADI I DOSTAVI DOSTAVLJA MINISTARSTVU IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA:

ZA NOVA PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA NAJMANJE TRI MESECA PRE POčETKA RADA, ODNOSNO TRI MESECA PRE PUšTANJA U RAD;

ZA POSTOJEćA PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA NAJKASNIJE U ROKU OD OSAMNAEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA;

POSTOJEćEM PREDUZEćU, ODNOSNO POSTROJENJU čIJE SU AKTIVNOSTI BILE TAKVE DA SU OPASNE MATERIJE BILE PRISUTNE U KOLIčINAMA MANJIM OD PROPISANIH, U SLUčAJU POVEćANJA KOLIčINA OPASNIH MATERIJA DO KOLIčINA PROPISANIH U čLANU 24. OVOG ZAKONA, NAJKASNIJE šEST MESECI OD DANA PROMENE.

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK DUžAN JE DA IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI PERIODIčNO PREGLEDA I PO POTREBI AžURIRA NAJMANJE SVAKIH PET GODINA, I PLAN ZAšTITE OD UDESA SVEKE TRI GODINE, SAMOSTALNO ILI NA ZAHTEV MINISTARSTVA.

MINISTARSTVO DAJE SAGLASNOST NA IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI, ODNOSNO NA PLAN ZAšTITE OD UDESA O ISPUNJENOSTI MERA I USLOVA ZAšTITE OD HEMIJSKOG UDESA I O PREDUZETIM MERAMA PREVENCIJE I OGRANIčAVANJA POSLEDICA UTICAJA HEMIJSKOG UDESA NA žIVOT I ZDRAVLJE LJUDI I žIVOTNU SREDSINU.”

POSLE čLANA 60A DODAJE NASLOV IZNAD čLANA I čLAN 60B KOJI GLASE:

„OBAVEZA VOđENJA EVIDENCIJE

ČLAN 60B

NA OSNOVU IZVEšTAJA O BEZBEDNOSTI I OBAVEšTENJA IZ čLANA 59. OVOG ZAKONA MINISTARSTVO UTVRđUJE I VODI EVIDENCIJU O PREDUZEćIMA, ODNOSNO POSTROJENJIMA SA POVEćANOM VEROVATNOćOM NASTANKA UDESA ILI SA POVEćANIM POSLEDICAMA TOG UDESA ZBOG NJIHOVE LOKACIJE, BLIZINE SLIčNIH PREDUZEćA, ODNOSNO POSTROJENJA ILI ZBOG VRSTE OPASNIH MATERIJA KOJIMA VRšE SVOJE AKTIVNOSTI.”

POSLE čLANA 60B DODAJE NASLOV IZNAD čLANA I čLAN 60V KOJI GLASE

„OBAVEšTAVANJE O UDESU

ČLAN 60 V

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK DUžAN JE DA ODMAH O UDESU OBAVESTI MINISTARSTVO, NADLEžNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE ODNOSNO ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I TO O: OKOLNOSTIMA VEZANIM ZA HEMIJSKI UDES, PRISUTNIM OPASNIM MATERIJAMA, RASPOLOžIVIM PODACIMA ZA PROCENU POSLEDICA UDESA ZA LJUDE I žIVOTNU SREDINU I O PREDUZETIM HITNIM MERAMA.

PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK JE DUžAN DA NEPOSREDNO PO NASTANKU HEMIJSKOG UDESA OBAVESTI NADLEžNE ORGANE IZ STAVA 1. OVOG čLANA O PLANIRANIM MERAMA ZA OTKLANJANJE SREDNJOROčNIH I DUGOROčNIH POSLEDICA UDESA I ZA SPREčAVANJE PONOVNOG NASTANKA UDESA”

Obaveze nadležnih organa

Član 61.

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

Plan zaštite od udesa sa prekograničnim efektima donosi Vlada.

PLAN ZAšTITE OD UDESA NA NIVOU REPUBLIKE SRBIJE SASTAVNI JE DEO REPUBLIčKOG PLANA ZAšTITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH NEPOGODA, ODNOSNO PLANA ZAšTITE U VANREDNIM SITUACIJAMA.

Planovi iz st. 1. i 2. ovog člana revidiraju se svake treće godine.

Ministar propisuje:

1) sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

2) način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, način i rokove dostavljanja podataka;

3) nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

4) način i kriterijume za kategorizaciju i karakterizaciju opasnih materija;

5) kriterijume za utvrđivanje obima udesa za proglašavanje stanja ugroženosti životne sredine od udesa.

Na osnovu obaveštenja iz čl. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je veća verovatnoća ili mogućnost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

AKO AKTIVNOSTI IZ čLANA 11. OVOG ZAKONA MOžE IMATI ZNAčAJAN UTICAJ NA žIVOT I ZDRAVLJE LJUDI I žIVOTNU SREDINU, DRUGE DRžAVE ILI AKO DRžAVA čIJA žIVOTNA SREDINA MOžE BITI ZNAčAJNO UGROžENA TO ZATRAžI, MINISTARSTVO U šTO KRAćEM ROKU, A NAJKASNIJE KADA OBAVEšTAVA SVOJU JAVNOST, DOSTAVLJA DRUGOJ DRžAVI OBAVEšTENJE O PRAVNOM LICU ILI PREDUZETNIKU KOJE OBAVLJA AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOžE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIšE OPASNIH MATERIJA U KOLIčINAMA VEćIM OD PROPISANIH.

Ministarstvo obaveštava nadležni organ druge zemlje o svim bitnim činjenicama iz izveštaja o bezbednosti pravnih lica ili preduzetnika čije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograničnim posledicama.

Član 65.

Akcioni planovi donose se za:

1) unapređivanje prostornog planiranja i uređenja prostora;

2) zaštitu zemljišta;

3) zaštitu voda;

4) zaštitu vazduha i atmosfere;

5) zaštitu šuma;

6) zaštitu ekosistema;

7) zaštićena prirodna dobra;

8) upravljanje otpadom;

9) upravljanje hemikalijama;

10) zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

11) zaštitu od udesa;

12) zaštitu od buke i vibracija;

13) održivo upravljanje energijom;

14) razvoj informacionog sistema;

15) razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

AKCIONI PLAN JE KRATKOROČNI INSTRUMENT ZA IMPLEMENTACIJU NACIONALNOG PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.

AKCIONIM PLANOM RAZRAĐUJU SE REGULATORNE I INSTITUCIONALNE AKTIVNOSTI, AKTIVNOSTI MONITORINGA, STUDIJE, IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE, EKONOMSKIH I FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, INFORMISANjE, OBRAZOVANjE, RUKOVOĐENjE I KAPITALNE INVESTICIJE.

AKCIONI PLANOVI DONOSE SE ZA:

ZAŠTITU VAZDUHA, ATMOSFERE I UTICAJ NA KLIMATSKE PROMENE;

ZAŠTITU VODA;

ZAŠTITU ZEMLjIŠTA;

ZAŠTITU EKOSISTEMA, ŠUMA I ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA;

UPRAVLjANjE OTPADOM;

UPRAVLjANjE HEMIKALIJAMA;

ZAŠTITU OD UDESA;

ZAŠTITU OD BUKE I VIBRACIJU;

ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENjA;

ZAŠTUTU OD NEJONIZUJUĆIH ZRAČENjA;

SMANjENjE SEKTORA INDUSTRIJE NA ŽIVOTNU SREDINU;

SMANjE UTICAJA SEKTORA RUDARSTVA NA ŽIVOTNU SREDINU;

ODRŽIVO UPRAVLjANjE ENERGIJOM I SMANjENjE UTICAJA SEKTORA ENERGETIKE NA ŽIVOTNU SREDINU;

SMANjENjE UTICAJA POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I LOVSTVA NA ŽIVOTNU SREDINU;

SMANjENjE UTICAJA SEKTORA TRANSPORTA NA ŽIVOTNU SREDINU,

RAZVOJ NAUČNOG ISTRAŽIVANjA, OBRAZOVANjA I VASPITANjA I

DR.

Član 69.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE PRIPREMA PROGRAM MONITORINGA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA I STARA SE O NjEGOVOJ REALIZACIJI.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog člana.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

Član 70.

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagađenja životne sredine koje obuhvata praćenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uključujući i prekogranični monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke, otpada, ranu najavu udesa sa praćenjem i procenom razvoja zagađenja životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

MONITORING SE VRŠI SISTEMATSKIM PRAĆENjEM INDIKATORA, ODNOSNO, PRAĆENjEM AKTIVNOSTI DRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA, PRITISAKA KOJI TAJ RAZVOJ VRŠI NA ŽIVOTNU SREDINU, PROMENA U STANjU ŽIVOTNE SREDINE I UTICAJA NA LjUDSKO ZDRAVLjE I OPSTANAK EKOSISTEMA I REAKCIJA DRUŠTVA KAO POVRATNOG DEJSTVA NA AKTIVNOSTI DRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA.

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka.

Član 72.

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

1) obavlja monitoring emisije;

2) obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

3) učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

PRAVNO I FIZIČKO LICE KOJE JE VLASNIK, ODNOSNO KORISNIK POSTROJENjA KOJE PREDSTAVLjA IZVOR EMISIJA I ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE DUŽNO JE DA, U SKLADU SA ZAKONOM, PREKO NADLEŽNOG ORGANA, ORGANIZACIJE, OVLAŠĆENE ORGANIZACIJE ILI SAMOSTALNO, U SVOJOJ ORGANIZACIJI, OBAVLjA MONITORING, ODNOSNO DA:

PRATI INDIKATORE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU, INDIKATORE EMISIJA, PRATI INDIKATORE UTICAJA AKTIVNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU, INDIKATORE EFIKASNOSTI PRIMENjENIH MERA PREVENCIJE NASTANKA ILI SMANjENjA NIVOA ZAGAĐENjA;

OBEZBEĐUJE METEOROLOŠKA MERENjA ZA VELIKE INDUSTRIJSKE KOMPLEKSE ILI OBJEKTE OD POSEBNOG INTERESA ZA REPUBLIKU, AUTONOMNU POKRAJINU ILI JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE;

UČESTVUJE U TROŠKOVIMA MERENjA IMISIJE U ZONI UTICAJA, PO POTREBI.

ZAGAĐIVAČ JE DUŽAN DA IZRADI PLAN OBAVLjANjA MONITORINGA, DA VODI REDOVNU EVIDENCIJU O MONITORINGU I DOSTAVLjA IZVEŠTAJE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

VLADA UTVRĐUJE VRSTE AKTIVNOSTI I DRUGIH POJAVA, METODOLOGIJU RADA, INDIKATORE I DRUGE POJAVE KOJE SU PREDMET MONITORINGA, NAČIN EVIDENTIRANjA, ROKOVE DOSTAVLjANjA I ČUVANjA PODATAKA.

ZAGAĐIVAČ PLANIRA I OBEZBEĐUJE FINANSIJSKA SREDSTVA ZA OBAVLjANjE MONITORINGA, KAO I ZA DRUGA MERENjA I PRAĆENjE UTICAJA SVOJE AKTIVNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU.

Član 74.

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

INFORMACIONI SISTEM OMOGUĆAVA FORMIRANjE I ODRŽAVANjE BAZA PODATAKA O ŽIVOTNOJ SREDINI, KAO I PREZENTACIJU I DISTRIBUCIJU ODGOVARAJUĆIH INDIKATORA.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

Informacioni sistem obezbeđuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedničke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

Član 75.

Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača NACIONALNI I LOKALNI REGISTRI IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE u skladu sa ovim zakonom.

Integralni katastar zagađivača NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

LOKALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE VODI NADLEŽNI ORGAN LOKALNE SAMOUPRAVE.

Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

MINISTAR, PO PRIBAVLJANJENOM MIšLJENJU MINISTRA NADLEžNOG ZA POSLOVE VODOPRIVREDE PROPISUJE METODOLOGIJU ZA IZRADU NACIONALNOG I LOKALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANjA, KAO I METODOLOGIJU ZA VRSTE, NAČINE I ROKOVE PRIKUPLjANjA PODATAKA.

Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.

Član 76.

Vlada jedanput godišnje JEDANPUT U DVE GODINE podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE IZRAĐUJE IZVEŠTAJ NA OSNOVU PRIKUPLjENIH PODATAKA

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Član 77.

Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži naročito podatke o:

1) stanju i promenama u životnoj sredini;

2) sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4) finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5) prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne sredine;

6) drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine.

IZVEŠTAJ IZ ČLANA OVOG ZAKONA SADRŽI PODATKE I INFORMACIJE DOBIJENE PRIMENOM ODGOVARAJUĆIH INDIKATORA, O:

AKTIVNOSTIMADRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA KAO POKRETAČKIH FAKTORA;

PRITISCIMA KOJI TAJ RAZVOJ VRŠI NA ŽIVOTNU SREDINU;

PROMENAMA U STANjU ŽIVOTNE SREDINE;

UTICAJIMA NA LjUDSKO ZDRAVLjE I OPSTANAK EKOSISTEMA I

REAKCIJAMA DRUŠTVA KAO POVRATNOG DEJSTVA NA AKTIVNOSTI DRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA.

Član 80.

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

1) poverljivost rada državnih organa kada je ona predviđena zakonom;

2) međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3) rad pravosudnih organa;

4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviđena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugrožavaju životnu sredinu;

5) prava intelektualne svojine;

6) poverljivost ličnih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviđena zakonom;

7) interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem;

8) ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NA KOJU SE TAKVA INFORMACIJA ODNOSI, KAO ŠTO JE LOKACIJA RETKIH VRSTA DIVLjE FLORE I FAUNE.

PRAVO NA PRAVDU

ČLAN 81A

ZAINTERESOVANA JAVNOST, U POSTUPKU OSTVARIVANjA PRAVA NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU, KAO STRANKA IMA PRAVO DA, POKREĆE POSTUPAK PREISPITIVANjA ODLUKE PRED NADLEŽNIM ORGANOM, ODNOSNO SUDOM U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 83.

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

SREDSTVA ZA ZAšTITU žIVOTNE SREDINE MOGU SE OBEZBEđIVATI I PUTEM DONACIJA, KREDITA, SREDSTVA MEđUNARODNE POMOćI, SREDSTVA STRANIH ULAGANJA NAMENJENIH ZA ZAšTITU žIVOTNE SREDINE, SREDSTVA IZ INSTRUMENATA, PROGRAMA I FONDOVA EU, UN I MEđUNARODNIH ORGANIZACIJA.

Član 84.

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana, u visini od 60% prihod su budžeta Republike, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

Član 85.

Zagađivač je dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine.

Kriterijumi za određivanje naknade iz stava 1. ovog člana su:

1) vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

2) vrsta, količina ili osobine emisija proizvedenog ili odloženog otpada;

3) sadržaj materija štetnih po životnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu.

Obveznik plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

Vlada bliže određuje vrstu zagađivanja, kriterijume za obračun naknade i obveznike, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% 50% prihod su budžeta Republike, a u visini od 60% 50% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG čLANA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE U VISINI OD 20% PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE, U VISINI OD 30% PRIHOD SU BUDžETA AUTONOMNE POKRAJINE, A U VISINI OD 50% PRIHOD SU BUDžETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE

Sredstva iz stava 5. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Član 87.

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fizičko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOžE, IZ OKVIRA SVOJIH PRAVA I DUžNOSTI, PROPISATI NAKNADU ZA ZAšTITU I UNAPREđIVANJE žIVOTNE SREDINE.

NAKNADU IZ STAVA 1. OVOG čLANA SVOJIM AKTOM PROPISUJE SKUPšTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

OBVEZNICI PLAćANJA NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG čLANA SU IMAOCI PRAVA SVOJINE NA STAMBENIM I POSLOVNIM ZGRADAMA, STANOVIMA I POSLOVNIM PROSTORIJAMA KOJI SE KORISTE ZA STANOVANJE, ODNOSNO OBAVLJANJE POSLOVNE DELATNOSTI (U DALJEM TEKSTU: NEPOKRETNOST).

NA NEPOKRETNOSTI IZ STAVA 3. OVOG čLANA NA KOJOJ JE KONSTITUISANO PRAVO ZAKUPA OBVEZNIK PLAćANJA NAKNADE JE ZAKUPAC, A NE IMALAC PRAVA SVOJINE.

NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG čLANA ODREđUJE SE PREMA POVRšINI NEPOKRETNOSTI I PLAćA SE MESEčNO U VISINI KOJA NE MOžE BITI VEćA OD NAJVIšEG IZNOSA PROPISANOG U SKLADU OVIM ZAKONOM.

VLADA PROPISUJE NAJVIšI IZNOS NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE AKTOM IZ STAVA 2. OVOG čLANA UTVRđUJE VISINU, OBVEZNIKE, ROKOVE, NAčIN PLAćANJA NAKNADE I OLAKšICE ZA ODREđENE KATEGORIJE OBVEZNIKA PLAćANJA.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG čLANA KORISTE SE NAMENSKI ZA ZAšTITU I UNAPREđENJE žIVOTNE SREDINE PREMA USVOJENIM PROGRAMIMA, ODNOSNO LOKALNIM AKCIONIM I SANACIONIM PLANOVIMA, U SKLADU SA STRATEšKIM DOKUMENTIMA KOJI SE DONOSE NA OSNOVU OVOG ZAKONA I POSEBNIH ZAKONA.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NE MOžE PROPISIVATI NAKNADE KOJE SU PROPISANE NA OSNOVU čLANA 84. I 85. IZ OVOG ZAKONA.

Član 90.

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

Fond ima svojstvo pravnog lica.

FOND IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA SA JAVNIM OVLAŠĆENjIMA.

Sedište Fonda je u Beogradu.

Član 93.

Fond u obavljanju svojih poslova, a naročito u planiranju i korišćenju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, međunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naročito za:

1) zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;

2) sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

3) podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

4) tehnologije i proizvode koji smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine;

5) zaštitu i očuvanje biodiverziteta I GEODIVERZITETA;

6) podsticanje održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;

7) podsticanje održivog razvoja ruralnog područja;

8) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu energetsku efikasnost;

9) podsticanje čistijeg transporta;

10) podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja;

11) unapređenje sistema informisanja o stanju životne sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;

12) podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;

13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa;

14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama;

15) FINANSIRANjE PROGRAMA, PROJEKATA I DRUGIH AKTIVNOSTI IZ OBLASTI OSNOVNIH GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA.

16) SUFINANSIRANJE PROGRAMA, PROJEKATA I DRUGIH AKTIVNOSTI, OBUKE I STRUčNOG USAVRšAVANJA IZ OBLASTI ZAšTITE I SPASAVANJATOKOM NEPOSREDNOG DELOVANJA PRILIKOM UDESA I SANACIJE;

17) SUFINANSIRANJE PROGRAMA I PROJEKATA TEHNIčKOG OPREMANJA JEDINICA ZA ZAšTITU I SPASAVANJE.

Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog člana, ako ih organizuju i finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

Član 94.

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

SREDSTVA FONDA DAJU SE PRAVNIM I FIZIčKIM LICIMA, KORISNICIMA SREDSTAVA, RADI FINANSIRANJA NAMENA UTVRđENIH U čLANU 93. OVOG ZAKONA NA OSNOVU JAVNOG KONKURSA KOJI OBJAVLJUJE FOND.

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i učestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Opštim aktom Fonda utvrđuju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Fonda.

Član 100.

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji će se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

Na Fond iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 90-99. ovog zakona.

AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE OBAVEZNI SU DA OTVORE BUDžETSKI FOND U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREđUJE BUDžETSKI FOND.

BUDžETSKI FOND IZ STAVA 1. OVOG čLANA FINANSIRA SE IZ NAKNADA OSTVARENIH NA OSNOVU čLANA 85. I 87. OVOG ZAKONA.

Upravni nadzor

INSPEKCIJSKI NADZOR

POSLE čLANA 109. DODAJE NASLOV IZNAD čLANA I čLAN 109A KOJI GLASE

NADZOR NAD RADOM

ČLAN 109A

MINISTARSTVO VRŠI NADZOR NAD RADOM AGENCIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, AUTONOMNE POKRAJINE, JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I OVLAŠĆENIH PRAVNIH LICA, U VRŠENjU POVERENIH POSLOVA.

ČLAN 109B

INSPEKTOR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE VRŠI INSPEKCIJSKI NADZOR NA OSNOVU PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA I O SVOM IZVRŠENOM INSPEKCIJSKOM NADZORU VODI EVIDENCIJU.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU I ROKOVE ZA IZRADU PLANA I IZVEŠTAJA.

Član 110.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1) da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

2) da li se sakupljanje i ILI stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4) da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji;

5) da li se primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije;

6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7) da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima;

8) da li se znak EMAS koristi na propisan način;

9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagađivača REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

19a) IDENTITET SUBJEKATA NADZORA I DRUGIH LICA NA OSNOVU LIČNE KARTE, PASOŠA I DRUGIH ISPRAVA;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne sredine.

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši POVREMENO republički inspektor na granici.

Član 111.

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1) naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4) zabrani uništavanje i oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

5) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani korišćenje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

16) zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da se vrati pošiljaocu;

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

19) naredi vođenje propisane evidencije iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

21) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama ovog zakona;

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

24) u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

25) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

26) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim zakonom;

27) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

U VRšENJU POSLOVA IZ čLANA 110. OVOG ZAKONA INSPEKTOR JE OVLAšćEN DA:

1) NAREDI U ODREđENOM ROKU OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI U SPROVOđENJU MERA ZAšTITE, REKULTIVACIJE I SANACIJE žIVOTNE SREDINE PRI KORIšćENJU PRIRODNIH RESURSA I DOBARA;

2) ZABRANI KORIšćENJE ILI UPOTREBU PRIRODNIH RESURSA I DOBARA BEZ ODOBRENJA ILI PROTIVNO ODOBRENJU I NALOžI SANACIJU, ODNOSNO PREDUZIMANJE DRUGIH ODGOVARAJUćIH MERA ZAšTITE;

3) ZABRANI UNOšENJE I GAJENJE FLORE I FAUNE INOSTRANOG POREKLA RADI SLOBODNOG NASELJAVANJA U PRIRODI, A KOJE BI MOGLE UGROZITI AUTOHTONE VRSTE I NJIHOVO RASPROSTRANJENJE;

4) ZABRANI UNIšTAVANJE ILI OšTEćIVANJE DIVLJE FLORE I FAUNE I NJIHOVIH STANIšTA;

5) ZABRANI SAKUPLJANJE ILI STAVLJANJE U PROMET DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA BEZ DOZVOLE;

6) ZABRANI UVOZ I IZVOZ UGROžENIH I ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA čIJI JE PROMET ZABRANJEN MEđUNARODNIM UGOVORIMA;

7) ZABRANI UVOZ I IZVOZ UGROžENIH I ZAšTIćENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA čIJI JE PROMET DOZVOLJEN AKO SE VRšI BEZ DOZVOLE;

8) ZABRANI IZGRADNJU I UPOTREBU POSTROJENJA I OBAVLJANJE AKTIVNOSTI AKO NISU ISPUNJENI PROPISANI STANDARDI I NORMATIVI U POGLEDU EMISIJE I IMISIJE, AKO NEMAJU ODGOVARAJUćU I ISPRAVNU OPREMU I UREđAJE KOJIMA SE SMANJUJE ILI SPREčAVA EMISIJA ZAGAđUJUćIH MATERIJA ILI ENERGIJE ILI AKO NISU PREDUZETE DRUGE MERE I USLOVI ZAšTITE žIVOTNE SREDINE;

9) ZABRANI PROIZVODNJU I PROMET PREVOZNIH SREDSTAVA KOJA NE ISPUNJAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAđIVANJA;

10) ZABRANI ISPUšTANJE ZAGAđUJUćIH I OPASNIH MATERIJA, OTPADNIH VODA ILI ENERGIJE U VAZDUH, VODU I ZEMLJIšTE NA NAčIN I U KOLIčINAMA, ODNOSNO KONCENTRACIJAMA ILI NIVOIMA IZNAD PROPISANIH;

11) ZABRANI KORIšćENJE ZNAKA EMAS SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA;

12) ZABRANI RAD, UPOTREBU ILI KORIšćENJE TEHNOLOGIJE, TEHNOLOšKOG PROCESA, KOJE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA NISU DOZVOLJENE;

13) ZABRANI UPOTREBU ILI KORIšćENJE PROIZVODA, POLUPROIZVODA ILI SIROVINA KOJE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA NISU DOZVOLJENE;

14) NALOžI DA SE U SLUčAJU SUMNJE ODREđENA TEHNOLOGIJA, SKLADIšTENJE, TEHNOLOšKI PROCES, PROIZVOD, POLUPROIZVOD ILI SIROVINA ISPITAJU U POGLEDU MOGUćEG šTETNOG UTICAJA NA žIVOTNU SREDINU I PRIVREMENO ZABRANI NJIHOVU UPOTREBU ILI KORIšćENJE DOK SE REZULTATI ISPITIVANJA NE DOSTAVE NA UVID;

15) OBUSTAVI RAD UREđAJA DOK SE NE ISPITA EFIKASNOST UREđAJA KOJI SLUžE ZA UKLANJANJE ILI PREčIšćAVANJE ZAGAđUJUćIH MATERIJA ZA KOJE NISU PROPISANI STANDARDI;

16) ZABRANI STAVLJANJE U PROMET SIROVINA, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA KOJI NEMAJU VIDLJIVU OZNAKU O MOGUćOJ šTETNOSTI PO žIVOTNU SREDINU;

17) ZABRANI KORIšćENJE EKOLOšKOG ZNAKA PROTIVNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA;

18) ZABRANI UVOZ I IZVOZ SUPSTANCI I PROIZVODA KOJI OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč čIJI JE PROMET ZABRANJEN RATIFIKOVANIM MEđUNARODNIM UGOVORIMA I NAREDI DA SE VRATE POšILJAOCU;

19) ZABRANI UVOZ ILI IZVOZ SUPSTANCI KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč čIJI JE PROMET DOZVOLJEN AKO SE VRšI BEZ PROPISANE DOZVOLE ILI SUPROTNO USLOVIMA U DOZVOLI;

20) NAREDI VOđENJE PROPISANE EVIDENCIJE IZ čLANA 56. STAV 6. OVOG ZAKONA;

21) ZABRANI UVOZ OPASNOG OTPADA INOSTRANOG POREKLA;

22) ZABRANI UVOZ, IZVOZ I TRANZIT OTPADA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA I NAREDI DA SE VRATI POšILJAOCU;

23) ZABRANI UPOTREBU POSTROJENJA, DELA PREDUZEćA ILI SKLADIšTA KADA SE MERE PREDVIđENJE U POLITICI PREVENCIJE UDESA ILI IZVEšTAJA O BEZBEDNOSTI ILI PLANA ZAšTITE OD UDESA NE SPROVODE ILI SE NEDOVOLJNO SPROVODE;

24) NAREDI IZRADU POLITIKE PREVENCIJE UDESA ILI IZVEšTAJA O BEZBEDNOSTI ILI PLANA ZAšTITE OD UDESA I PREDUZIMANJE ODGOVARAJUćIH PREVENTIVNIH I DRUGIH MERA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE OD OPASNIH MATERIJA, U SKLADU ZAKONOM;

25) ZABRANI UPOTREBU POSTROJENJA, RAD DELA PREDUZEćA ILI UPOTREBU SKLADIšTA AKO U ODREđENOM ROKU NIJE DOSTAVLJENO OBAVEšTENJE, POLITIKA PREVENCIJE UDESA ILI IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI ILI PLAN ZAšTITE OD UDESA;

26) U SLUčAJU UDESA NAREDI PREDUZIMANJE INTERVENTNIH MERA I POSTUPAKA REAGOVANJA NA UDES, SPROVOđENJE MERA U SKLADU SA PLANOM ZAšTITE OD UDESA, ANGAžOVANJE LJUDI, SREDSTAVA I PREDUZIMANJE MERA SANACIJE I SPREčAVANJA šIRENJA ZAGAđENJA OD UDESA;

27) NAREDI OBAVLJANJE MONITORINGA NA PROPISAN NAčIN;

28) NAREDI SPROVOđENJE MERA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

29) ZABRANI RASPOLAGANJE NOVčANIH SREDSTAVA SA RAčUNA PRAVNOG LICA, PREDUZETNIKA I FIZIčKOG LICA NA OSNOVU IZVRšNOG ZAKLJUčKA;

30) UZIMA UZORKE ZEMLJIšTA, VODA, OTPADA, VAZDUHA PREKO OVLAšćENE ORGANIZACIJE;

31) DA U POSTUPKU PRINUDNOG IZVRšENJA REšENJA IZVRšI PEčAćENJE PROSTORIJA, POSTROJENJA, OPREME ILI PROSTORA ZBOG KOJIH JE DOšLO ILI JE MOGLO DOćI DO ZAGAđIVANJA ILI OšTEćIVANJA žIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA ZAKONOM;

32) NAREDI IZVRšENJE DRUGIH PROPISANIH OBAVEZA U ODREđENOM ROKU.

NA REšENJA INSPEKTORA IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE IZJAVITI žALBA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAčIJE PROPISANO.

ŽALBA IZ STAVA 2. OVOG čLANA IZJAVLJUJE SE NADLEžNOM ORGANU U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REšENJA I NE ZADRžAVA IZVRšENJE REšENJA.

REšENJE INSPEKTORA IZ STAVA 1. TAč. 6), 7), 17), 18), 21) I 22) OVOG čLANA JE KONAčNO.

PROTIV REšENJA IZ STAVA 4. OVOG čLANA MOžE SE VODITI UPRAVNI SPOR. ”

Član 112.

U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

U SLUČAJU DA JE INSPEKTOR PRIVREMENO ODUZEO ROBU KOJA JE STEČENA PROTIVZAKONITOM RADNjOM, A KOJA JE PODLOŽNA KVARENjU, ILI SE NE MOŽE NA ODGOVARAJUĆI NAČIN ZBRINUTI, ILI AKO NjENO ČUVANjE ZAHTEVA VEĆE TROŠKOVE, PRODAJE SE, NA NAČIN UTVRĐEN ZAKONOM, A OSTVARENA SREDSTVA PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE.

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

Član 114.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

PO žALBI NA PRVOSTEPENO REšENJE NADLEžNOG OPšTINSKOG, ODNOSNO GRADA, ODNOSNO GRADA BEOGRAD, KOJI JE DONETO U VRšENJU POVERENIH POSLOVA REšAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

PO žALBI NA PRVOSTEPENO REšENJE PODRUčNE JEDINICE MINISTARSTVA REšAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

PO žALBI NA PRVOSTEPENO REšENJE NADLEžNOG ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE, REšAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

Član 116.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) pri korišćenju resursa i dobara, u toku izvođenja radova, kao i po njihovom prestanku ne sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine (član 16. stav 1);

3) ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 2);

4) sakuplja i stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

5) vrši uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima (član 28. stav 1);

6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

7) ne izradi procenu opasnosti od udesa (član 38. stav 1);

8) izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);

9) ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

10) proizvodi i stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

11) primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

12) upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;

13) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

14) proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav 1);

15) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 56. stav 2);

16) uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

17) uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

18) uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

19) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

20) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 2. ovog zakona;

21) ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

22) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;

23) ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

„NOVčANOM KAZNOM OD 1.500.000 DO 3.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP PRAVNO LICE AKO:

1) KORISTI PRIRODNE RESURSE ILI DOBRA, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (čLAN 15. STAV 1);

2) NE IZVRšI REKULTIVACIJU ILI NA DRUGI NAčIN NE SANIRA DEGRADIRANU žIVOTNU SREDINU (čLAN 16. STAV 1);

3) VRšI REKULTIVACIJU ILI NA DRUGI NAčIN SANIRA DEGRADIRANU žIVOTNU SREDINU, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (čLAN 16. STAV 2);

4) SAKUPLJA ILI STAVLJA U PROMET ODREđENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRđENIM U DOZVOLI (čLAN 27. STAV 5);

5) IZVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 1);

6) IZVOZI ILI UVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 3);

7) PRI UPRAVLJANJU OPASNIM MATERIJAMA NE PREDUZIMA SVE POTREBNE ZAšTITNE I SIGURNOSNE MERE (čLAN 29. STAV 2);

8) IZGRADI I UPOTREBLJAVA POSTROJENJA I OBAVLJA AKTIVNOSTI AKO NISU ISPUNJENE PROPISANE GRANIčNE VREDNOSTI EMISIJE I IMISIJE, OPREME I UREđAJA KOJIMA SE SMANJUJE ILI SPREčAVA EMISIJA ZAGAđUJUćIH MATERIJA ILI ENERGIJE, KAO I AKO NISU PREDUZETE DRUGE MERE I RADNJE ZA OBEZBEđENJE PROPISANIH USLOVA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE (čLAN 40. STAV 1);

9) ISPUšTA ZAGAđUJUćE I OPASNE MATERIJE, OTPADNE VODE ILI EMITUJE ENERGIJU U VAZDUH, VODU ILI ZEMLJIšTE NA NAčIN I U KOLIčINAMA, ODNOSNO KONCENTRACIJAMA ILI NIVOIMA IZNAD PROPISANIH (čLAN 40. STAV 2);

10) PRIMENJUJE DOMAćU ILI UVOZNU TEHNOLOGIJU ILI PROCES, ODNOSNO PROIZVODI, SKLADIšTI I STAVLJA U PROMET PROIZVODE KOJI NE ISPUNJAVAJU PROPISANE TEHNIčKE ZAHTEVE ZAšTITE žIVOTNE SREDINE, ILI JE TEHNOLOGIJA, PROCES, PROIZVOD, POLUPROIZVOD ILI SIROVINA ZABRANJEN U ZEMLJI IZVOZNIKU (čLAN 51. STAV 1);

11) UPOTREBLJAVA UREđAJE KOJI SLUžE ZA UKLANJANJE ILI PREčIšćAVANJE ZAGAđUJUćIH MATERIJA ZA KOJE TEHNIčKI ZAHTEVI NISU UTVRđENI TEHNIčKIM PROPISIMA SUPROTNO čLANU 51. STAV 4. OVOG ZAKONA;

12) PROIZVODI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč (čLAN 56. STAV 1);

13) UVOZI I IZVOZI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč, ODNOSNO PROIZVODE KOJI SADRžE OVE SUPSTANCE, KOJE SU UTVRđENE RATIFIKOVANIM MEđUNARODNIM UGOVOROM IZ ZEMALJA, ODNOSNO U ZEMLJE KOJE NISU STRANE UGOVORNICE TOG UGOVORA (čLAN 56. STAV 2);

14) UVOZI, PROIZVODI I STAVLJA U PROMET NOVE I KORIšćENE PROIZVODE KOJI SADRžE SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč SUPROTNO čLANU 56. STAV 3. OVOG ZAKONA;

15) UVOZI I IZVOZI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 56. STAV 4);

16) UVOZI OPASAN OTPAD (čLAN 57. STAV 1);

17) UVOZI, IZVOZI ILI VRšI TRANZIT OTPADA BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA I UTVRđENIM USLOVIMA (čLAN 57. STAV 3);

18) NE POSTUPA U SKLADU SA ODREDBAMA čLANA 58. STAV 1. OVOG ZAKONA;

19) NE PREDUZIMA MERE SANACIJE O SVOM TROšKU (čLAN 63. STAV 1);

20) NE IZRADI ILI NE REALIZUJE SANACIONI PLAN IZ čLANA 66. STAV 4. OVOG ZAKONA;

21) NE OSIGURA SE ZA SLUčAJ šTETE PRIčINJENE TREćIM LICIMA USLED UDESA (čLAN 106).

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE IZREćI NOVčANA KAZNA U SRAZMERI SA VISINOM UčINJENE šTETE, NEIZVRšENE OBAVEZE ILI VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PRIVREDNOG PRESTUPA, A NAJVIšE DO DVADESETOSTRUKOG IZNOSA UčINJENE šTETE, NEIZVRšENE OBAVEZE ILI VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PRIVREDNOG PRESTUPA.

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG čLANA KAZNIćE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVčANOM KAZNOM OD 100.000 DO 200.000 DINARA.

ZAšTITNE MERE

116A

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ čLANA 116. OVOG ZAKONA MOžE SE IZREćI I ZAšTITNA MERA:

1) ZABRANE OBAVLJANJA DELATNOSTI U TRAJANJU DO PET GODINA;

2) ZABRANA ODGOVORNOM LICU DA VRšI ODREđENE DUžNOSTI U TRAJANJU OD TRI GODINA;

3) ODUZIMANJE PREDMETA.

2. Prekršaji

Član 117.

Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

2) upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog zakona;

3) ne dostavlja podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

4) ne vodi evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju (član 58. stav 3);

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije (član 58. stav 4);

6) ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija (član 58. stav 5);

7) u slučaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja nadležnih organa (član 59);

8) ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz člana 60. ovog zakona;

9) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje integralnog katastra zagađivača životne sredine na propisan način (član 75. stav 4);

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim iz tač. 3) i 9), kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

NOVčANOM KAZNOM OD 500.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ PRAVNO LICE AKO:

1) PROIZVODI I/ILI STAVLJA U PROMET PREVOZNA SREDSTAVA KOJA NE ISPUNJAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAđIVANJA (čLAN 40. STAV 3);

2) KORISTI ZNAK EMAS, A NIJE REGISTROVAN U SISTEM EMAS (čLAN 49);

3) NA DEKLARACIJI SIROVINE, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA NE UPOZORI NA ZAGAđENJE žIVOTNE SREDINE I šTETU PO ZDRAVLJE LJUDI KOJE SIROVINA, POLUPROIZVOD ILI PROIZVOD, ODNOSNO NJIHOVO PAKOVANJE UZROKUJE ILI MOžE UZROKOVATI U žIVOTNOJ SREDINI (čLAN 52. STAV 1);

4) UPOTREBLJAVA EKOLOšKI ZNAK SUPROTNO ODREDBAMA čLANA 53. OVOG ZAKONA;

5) NE DOSTAVI PODATKE IZ čLANA 56. STAV 6. OVOG ZAKONA;

6) NE DOSTAVI OBAVEšTENJE IZ čLANA 59.OVOG ZAKONA

7) NE DOSTAVI IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA MINISTARSTVU SA PODACIMA IZ čLANA 60A OVOG ZAKONA;

8) NE POSTUPI U SKLADU SA čLANOM 60V OVOG ZAKONA;

9) VRšI MONITORING BEZ OVLAšćENJA (čLAN 71. STAV 3);

10) NE VRšI MONITORING I PRAćENJE DRUGIH UTICAJA NA STANJE žIVOTNE SREDINE (čLAN 72);

11) NE DOSTAVLJA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAčIN (čLAN 73);

12) NE DOSTAVLJA PODATKE OD ZNAčAJA ZA VOđENJE REGISTRA IZVORA ZAGAđIVANJA žIVOTNE SREDINE NA PROPISAN NAčIN (čLAN 75. STAV 5);

13) NE OMOGUćI INSPEKTORU OBAVLJANJE KONTROLE, ODNOSNO NE POSTUPI PO REšENJU INSPEKTORA (čLAN 111).

ZA PREKRšAJ IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE IZREćI NOVčANA KAZNA U SRAZMERI SA VISINOM PRIčINJENE šTETE ILI NEIZVRšENE OBAVEZE, VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PREKRšAJA, A NAJVIšE DO DVADESETOSTRUKOG IZNOSA TIH VREDNOSTI.

ZA PREKRšAJ IZ STAVA 1. OVOG čLANA KAZNIćE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVčANOM KAZNOM OD 25.000 DO 50.000 DINARA.

ZA PREKRšAJ IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE IZREćI I ZAšTITNA MERA ZABRANE VRšENJA ODREđENE DELATNOSTI U TRAJANJU DO TRI GODINE, A ODGOVORNOM LICU DA VRšI ODREđENE POSLOVE U TRAJANJU DO JEDNE GODINE.

POSLE ČLANA 117. DODAJE SE ČLAN 117A KOJI GLASI:

ČLAN 117A.

NOVčANOM KAZNOM OD 250.000 DO 500.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ PREDUZETNIK AKO:

1) KORISTI PRIRODNE RESURSE I DOBRA, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (čLAN 15. STAV 1);

2) NE IZVRšI REKULTIVACIJU ILI NA DRUGI NAčIN NE SANIRA DEGRADIRANU žIVOTNU SREDINU (čLAN 16. STAV 1);

3) VRšI REKULTIVACIJU ILI NA DRUGI NAčIN SANIRA DEGRADIRANU žIVOTNU SREDINU, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (čLAN 16. STAV 2);

4) SAKUPLJA ILI STAVLJA U PROMET ODREđENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRđENIM U DOZVOLI (čLAN 27. STAV 5);

5) IZVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 1);

6) IZVOZI ILI UVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 3);

7) PROIZVODI I/ILI STAVLJA U PROMET PREVOZNA SREDSTAVA KOJA NE ISPUNJAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAđIVANJA (čLAN 40. STAV 3);

8) NA DEKLARACIJI SIROVINE, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA NE UPOZORI NA ZAGAđENJE žIVOTNE SREDINE I šTETU PO ZDRAVLJE LJUDI KOJE SIROVINA, POLUPROIZVOD ILI PROIZVOD, ODNOSNO NJIHOVO PAKOVANJE UZROKUJE ILI MOžE UZROKOVATI U žIVOTNOJ SREDINI (čLAN 52. STAV 1);

9) PROIZVODI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč (čLAN 56. STAV 1);

10) UVOZI I IZVOZI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč, ODNOSNO PROIZVODE KOJI SADRžE OVE SUPSTANCE, KOJE SU UTVRđENE RATIFIKOVANIM MEđUNARODNIM UGOVOROM IZ ZEMALJA, ODNOSNO U ZEMLJE KOJE NISU STRANE UGOVORNICE TOG UGOVORA (čLAN 56. STAV 2);

11) UVOZI, PROIZVODI I STAVLJA U PROMET NOVE I KORIšćENE PROIZVODE KOJI SADRžE SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč SUPROTNO čLANU 56. STAV 3. OVOG ZAKONA;

12) UVOZI I IZVOZI SUPSTANCE KOJE OšTEćUJU OZONSKI OMOTAč, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 56. STAV 4);

13) NE POSTUPA U SKLADU SA ODREDBAMA čLANA 58. STAV 1. OVOG ZAKONA;

14) NE DOSTAVI OBAVEšTENJE IZ čLANA 59. OVOG ZAKONA;

15) NE DOSTAVI IZVEšTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAšTITE OD UDESA MINISTARSTVU SA PODACIMA IZ čLANA 60A OVOG ZAKONA;

16) NE POSTUPI U SKLADU SA čLANOM 60V OVOG ZAKONA;

17) VRšI MONITORING BEZ OVLAšćENJA (čLAN 71. STAV 3);

18) NE VRšI MONITORING I PRAćENJE DRUGIH UTICAJA NA STANJE žIVOTNE SREDINE (čLAN 72);

19) NE DOSTAVLJA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAčIN (čLAN 73);

20) NE DOSTAVLJA PODATKE OD ZNAčAJA ZA VOđENJE REGISTRA IZVORA ZAGAđIVANJA žIVOTNE SREDINE NA PROPISAN NAčIN (čLAN 75. STAV 5);

21) NE OMOGUćI INSPEKTORU OBAVLJANJE KONTROLE, ODNOSNO NE POSTUPI PO REšENJU INSPEKTORA (čLAN 111).

ZA PREKRšAJ IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE IZREćI I ZAšTITNA MERA ZABRANE VRšENJA DELATNOSTI U TRAJANJU DO TRI GODINE.

Član 118.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3).

NOVčANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA ILI KAZNOM ZATVORA DO 30 DANA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ GRAđANIN AKO:

1) UZNEMIRAVA, ZLOSTAVLJA, OZLEđUJE I UNIšTAVA DIVLJU FAUNU, ODNOSNO RAZARA NJENA STANIšTA (čLAN 27. STAV 2);

2) UNIšTAVA, KIDA ILI NA DRUGI NAčIN PUSTOšI DIVLJU FLORU, ODNOSNO UNIšTAVA I RAZARA NJENA STANIšTA (čLAN 27. STAV 3).

3) SAKUPLJA ILI STAVLJA U PROMET ODREđENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRđENIM U DOZVOLI (čLAN 27. STAV 5);

4) IZVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 1);

5) IZVOZI ILI UVOZI ZAšTIćENE VRSTE DIVLJE FLORE I FAUNE, NJIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (čLAN 28. STAV 2).

NOVčANOM KAZNOM OD 5.000 DO 20.000 DINARA ILI KAZNOM ZATVORA DO 30 DANA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ FIZIčKO LICE – AKREDITOVANI OCENJIVAč EMAS, AKO NA ZAHTEV MINISTARSTVA NE DOSTAVLJA PODATKE O POSTUPKU PROVERAVANJA SISTEMA EMAS U PRAVNOM I FIZIčKOM LICU (čLAN 47. STAV 4).

POSLE ČLANA 118. DODAJE SE ČLAN 118A KOJI GLASI:

ČLAN 118A.

NOVčANOM KAZNOM U IZNOSU OD 5.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ RODITELJ, STARALAC, ODNOSNO ODGOVORNO LICE U ORGANU STARATELJSTVA, AKO ZBOG PROPUšTANJA DUžNOG NADZORA NAD MALOLETNIKOM, MALOLETNIK UčINI PREKRšAJ IZ čLANA 117B. STAV 1 TAčKA1), 2) I 3) OVOG ZAKONA.

Član 119.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

Član 120.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

3) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

4) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34;

5) ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

6) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

7) ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

8) odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno članu 48. ovog zakona;

9) ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

10) ne donese plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog člana;

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi integralni katastar zagađivača (član 75. stav 2);

16) dostavljanje informacija vrši suprotno članu 79. ovog zakona;

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

NOVčANOM KAZNOM DO 25.000 DO 50.000 DINARA ILI KAZNOM ZATVORA DO 30 DANA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ ODGOVORNO LICE U ORGANU UPRAVE, ODNOSNO LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ORGANIZACIJI KOJA VRšI JAVNA OVLAšćENJA AKO:

1) IZDA ODOBRENJE ZA KORIšćENJE PRIRODNOG RESURSA ILI DOBRA BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (čLAN 15. STAV 1);

2) IZDA SAGLASNOST NA PROJEKAT SANACIJE, REKULTIVACIJE I REMEDIJACIJE BEZ PROPISANE METODOLOGIJE ZA ZA IZRADU PROJEKTA SANACIJE I REKULTIVACIJE (čLAN 16. STAV 2);

3) IZDA DOZVOLU BEZ PRIBAVLJENOG MIšLJENJA ORGANIZACIJE NADLEžNE ZA ZAšTITU PRIRODE (čLAN 27. STAV 5);

4) IZDA DOZVOLU BEZ PROPISANE DOKUMENTACIJE ILI NE VODI REGISTAR IZDATIH DOZVOLA NA PROPISAN NAčIN (čLAN 28);

5) PRIPREMI PROSTORNI ILI URBANISTIčKI PLAN BEZ USLOVA ZA OBEZBEđENJE MERA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE IZ čLANA 34;

6) NE OBAVEšTAVA JAVNOST I NE DONESE AKT O UVOđENJU POSEBNIH MERA U SLUčAJEVIMA IZ čLANA 42. OVOG ZAKONA;

7) IZVRšI REGISTRACIJU PRAVNOG I FIZIčKOG LICA U SISTEM EMAS SUPROTNO ODREDBAMA čLANA 45. OVOG ZAKONA;

8) NE VODI REGISTAR PRAVNIH I FIZIčKIH LICA UKLJUčENIH U SISTEM EMAS (čLAN 47. STAV 1);

9) ODBIJE UPIS I VRšI BRISANJE IZ REGISTRA SUPROTNO čLANU 48. OVOG ZAKONA;

10) NE DONESE PLAN ZAšTITE OD UDESA IZ čLANA 61. STAV 1. OVOG ZAKONA I NE IZVRšI OBAVEZE IZ ST. 5. I 6. OVOG čLANA;

11) NE PROGLASI STANJE UGROžENOSTI žIVOTNE SREDINE I NE OBAVEšTAVA JAVNOST O PREDUZETIM MERAMA (čLAN 62);

12) NE VRšI MONITORING (čLAN 69);

13) NE DOSTAVLJA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAčIN (čLAN 73);

14) NE VODI INFORMACIONI SISTEM ZAšTITE žIVOTNE SREDINE (čLAN 74);

15) NE VODI REGISTAR IZVORA ZAGAđIVANJA žIVOTNE SREDINE (čLAN 75. STAV 2);

16) DOSTAVLJANJE INFORMACIJA VRšI SUPROTNO čLANU 79. OVOG ZAKONA;

17) NE DOSTAVLJA IZVEšTAJE O OSTVARIVANJU PROGRAMA RADA FONDA U PROPISANOM ROKU ILI NA ZAHTEV MINISTARSTVA (čLAN 95. ST. 3. I 4);

18) BLAGOVREMENO I ISTINITO NE OBAVEšTAVA JAVNOST O OBAVLJANJU SVOJE DELATNOSTI ZA KOJU JE OSNOVAN NA NAčIN PROPISAN STATUTOM FONDA ILI NA ZAHTEV JAVNOSTI NE DAJE INFORMACIJE O OBAVLJANJU POSLOVA IZ SVOJE DELATNOSTI (čLAN 98. STAV 2).

ZA PREKRšAJ IZ STAVA 1. OVOG čLANA ODGOVORNOM LICU U ORGANU UPRAVE, ODNOSNO LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ORGANIZACIJI KOJA VRšI JAVNA OVLAšćENJA MOžE SE UZ IZREčENU KAZNU IZREćI I ZAšTITNA MERA ZABRANE VRšENJA ODREđENIH POSLOVA U TRAJANJU DO JEDNE GODINE.

Član 121.

Za prekršaj iz čl. 117.,117A, 118. i 118A ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

ČLAN 63.

AKT IZ čLANA 42. OVOG ZAKONA VLADA ćE DONETI U ROKU OD TRIDESET DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 64.

JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUžNE DU DA USKLADE VAžEćE PROPISE O NAKNADI ZA ZAšTITU I UNAPREđIVANJE žIVOTNE SREDINE U ROKU OD DVA MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.