PREDLOG ZAKONA
O IZBORIMA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
I. OSNOVNE ODREDBE
Izbor i mandat predsednika Republike
Član 1.
Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem.
Predsednik Republike bira se na pet godina.
Pasivno i aktivno biračko prvo
Član 2.
Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište u Republici Srbiji (u daljem tekstu: birač).
Sloboda glasanja
Član 3.
Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao ili da traži od njega da se izjasni zašto nije glasao ili za koga je glasao.
Rok u kome se raspisuju i održavaju izbori
Član 4.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine odlukom, koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se održe u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.
Ako se mandat predsednika Republike produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.
Ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.
Sadržina odluke
Član 5.
U odluci o raspisivanju izbora utvrđuje se dan glasanja za predsednika Republike i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji.
Dan glasanja mora da padne u dan u koji se ne radi.
Sredstva za sprovođenje izbora
Član 6.
Sredstva za sprovođenje izbora za predsednika Republike obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Organi koji sprovode izbore
Član 7.
Izbore za predsednika Republike sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike.
Shodna primena drugog zakona
Član 8.
U pitanjima koja ovim zakonom nisu posebno uređena shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju izbori za narodne poslanike.
II. PREDLAGANjE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Ko može da predloži kandidata
Član 9.
Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože politička stranka koja je registrovana u Republici Srbiji na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije”, koalicija političkih stranaka i grupa građana.
Grupu građana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv.
Predlog kandidata podnosi u ime političke stranke ili grupe građana lice koje je politička stranka ili grupa građana ovlastila, a u ime koalicije političkih stranaka najviše dva lica koja su ovlastile političke stranke koje su u koaliciji.
Potpisi podrške predlogu kandidata
Član 10.
Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača.
Potpisi birača prikupljaju se na obrascu u koji se unosi ime i prezime birača i biračev jedinstveni matični broj građana.
Zabranjeno je da se potpisi podrške prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu ili da se birač na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži predlog kandidata.
Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.
Predlagač kandidata izdaje posebno ovlašćenje licima koja su zadužena za prikupljanje potpisa podrške birača.
Podnošenje predloga kandidata
Član 11.
Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora.
Predlog kandidata sadrži ime i prezime, prebivalište i zanimanje kandidata, kandidatov jedinstveni matični broj građana i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da kandidata predlaže grupa građana ako grupa građana nema naziv.
Uz predlog kandidata podnose se:
1. pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike;
2. uverenje o državljanstvu kandidata;
3. uverenje o izbornom pravu kandidata;
4. potvrda o prebivalištu kandidata;
5. potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata;
6. pismeno ovlašćenje lica koje podnosi predlog kandidata;
7. koalicioni ugovor ako predlog kandidata podnosi koalicija političkih stranaka;
8. sporazum o osnivanju grupe građana ako predlog kandidata podnosi grupa građana.
Kod suda moraju biti overeni samo potpisi birača na sporazumu o osnivanju grupe građana i potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata.
Obrasci za podnošenje predloga kandidata
Član 12.
Sve obrasce koji su potrebni za podnošenje predloga kandidata propisuje Republička izborna komisija u posebnom aktu, štampa ih i stavlja na raspolaganje javnosti u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora.
Povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature
Član 13.
Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike.
Ako je kandidata predložila koalicija političkih stranaka, predlog je povučen kad i poslednja politička stranka koja je u koaliciji pismeno povuče predlog, ako koalicionim ugovorom nije drukčije određeno.
Ako je kandidata predložila grupa građana, predlog je povučen ako pismenu izjavu o povlačenju potpiše i svoje potpise overi kod suda ili većina birača koji su osnovali grupu građana ili onoliko birača koliko je sporazumom o osnivanju grupe građana određeno da može povući predlog.
Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika Republike.
Odustanak od kandidature izjavljuje se pismeno, a potpis kandidata overava kod suda.
III. LISTA KANDIDATA ZA IZBOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Član 14.
Republička izborna komisija utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku Republike Srbije” narednog dana od dana kada ju je utvrdila.
Lista kandidata za izbor predsednika Republike sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv.
Redni broj kandidata na listi utvrđuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
IV. GLASANjE
Glasački listić
Član 15.
Pored naznake da se glasa za predsednika Republike glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži:
1) redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika Republike, ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv;
2) objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata.
Nevažeći glasački listić
Član 16.
Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.
V. REZULTATI IZBORA
Konačni i privremeni rezultati izbora
Član 17.
Republička izborna komisija zapisnički utvrđuje i objavljuje konačne rezultate izbora u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta.
Do objavljivanja konačnih rezultata izbora, Republička izborna komisija objavljuje privremene rezultate izbora.
Ko je izabran za predsednika Republike
Član 18.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.
Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
Ponavljanje glasanja
Član 19.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.
Dan ponovljenog glasanja utvrđuje Republička izborna komisija odlukom, koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Kandidati na ponovljenom glasanju
Član 20.
Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto.
Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova.
Redosled kandidata koji imaju isti broj glasova utvrđuje se žrebom.
Ko je izabran za predsednika Republike na ponovljenom glasanju
Član 21.
Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Ako na ponovljenom glasanju prvo mesto dele dva ili više kandidata, glasanje se ponavlja.
Gubitak biračkog prava kandidata između prvog i ponovljenog glasanja
Član 22.
Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biračko pravo, ponavlja se celi izborni postupak.
Nadležnost za izmene u izvodu iz biračkog spiska
Član 23.
Između prvog glasanja i ponovljenog glasanja izmene u izvode iz biračkog spiska unosi Republička izborna komisija, pri čemu u obzir uzima samo ona rešenja koja primi najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja.
VI. PRELAZNA ODREDBA
Član 24.
Na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema ovom zakonu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine.
VII. ZAVRŠNA ODREDBA
Član 25.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izboru predsednika Republike („Službeni glasnik RS”, br. 1/90, 79/92, 73/02, 72/03, 93/03 i 18/04).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi Ustava prema kojoj se predsednik Republike bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom (član 114. stav 1. Ustava).
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I OBIM ZAKONSKOG UREĐENjA
Ustav Srbije, poput Ustava iz 1990. godine, nije podrobnije uredio uslove za izbor predsednika Republike. Oba Ustava propisala su samo da se predsednik Republike bira na neposrednim izborima (da ga ne bira Narodna skupština), tajnim izborima (član 114. stav 1. Ustava i član 86. stav 1. Ustava iz 1990. godine). Ustavotvorac je prepustio zakonu da uredi s kojom se većinom predsednik Republike bira, druge uslove za njegov izbor i postupak u kome se on bira. Ustavno rešenje omogućava da se uslovi za izbor predsednika Republike menjaju zakonom, uprkos tome što su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom.
Zakon se donosi da bi se ispunila ustavna obaveza i uredili uslovi za izbor predsednika Republike. Pored toga, zakon propisuje i postupak u kome se sprovode izbori za predsednika Republike. Međutim, Zakon o izborima za predsednika Republike nije jedini izvor prava kojim se uređuje postupak u kome se bira predsednik Republike. Prevashodni izvor prava kojim se uređuje izborni postupak jeste Zakon o izboru narodnih poslanika, a Predlogom zakona uređuju se samo ona pitanja postupka koja su specifična za izbor predsednika Republike.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Na početku Predloga zakona sažimaju se u jednu formulaciju ustavna pravila o izborima i primenjuju na izbore predsednika Republike (član 1. stav 1. Predloga zakona). Reč je o odredbi Ustava kojom se uređuju svojstva izbornog prava, time i izbora (član 52. stav 2. Ustava). Predsednik Republike bira se na pet godina (član 2. Predloga zakona), što je takođe pravilo koje je preuzeto iz Ustava (član 116. stav 1. Ustava). Aktivno i pasivno biračko pravo za izbor predsednika Republike uređeno je bez posebnih ograničenja koja se ponekad propisuju za pasivno biračko pravo. Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište u Republici Srbiji (član 2. Predloga zakona). Sloboda glasanja na izborima za predsednika Republike dodatno se konkretizuje pravilom prema kome niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao ili da traži od njega da se izjasni zašto nije glasao ili za koga je glasao (član 3. Predloga zakona).
U okviru „Osnovnih odredaba” Predloga zakona nalazi se i odredba kojom se uređuju rokovi u kojima se raspisuju i održavaju izbori za predsednika Republike (član 4. Predloga zakona). Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine (član 114. stav 2. Ustava i član 120. stav 3. Ustava). Forma akta kojim se raspisuju izbori je odluka, koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 4. stav 1. Predloga zakona). Nesumnjivo je da postoje tri slučaja koja su predviđena Ustavom, a u kojima se održavaju izbori za predsednika Republike: najpre, pre isteka mandata aktuelnog predsednika, potom kod prevremenog prestanka mandata predsednika Republike i konačno, posle isteka mandata predsednika Republike kome je mandat produžen do isteka tri meseca od prestanka ratnog ili vanrednog stanja. Raspisivanje izbora u poslednjem slučaju Ustav ne uređuje, ali dva prva slučaja uređuje pravilima koja su unekoliko različita. Naime: „Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom” (član 114. stav 2. Ustava) i „Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne skupštine je obavezan da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran” (član 120. stav 3. Ustava). U prvom slučaju izbori moraju da se okončaju, a u drugom slučaju izbori moraju da se održe. Pitanje je da li izrazi okončaju i održe imaju različito značenje. Oni bi mogli da imaju različito značenje samo ako bi postojao poseban razlog da se izbori za predsednika Republike koji se održavaju pre prestanka mandata aktuelnog predsednika po nečemu razlikuju od izbora koji se održavaju posle prevremenog prestanka mandata predsednika. Taj poseban razlog ne postoji: iz Ustava proizlazi da država pre treba da ima izabranog predsednika Republike kad je prethodnom predsedniku Republike mandat istekao pre vremena na koje je izabran (jer ga u tom slučaju zamenjuje predsednik Narodne skupštine) nego kad prethodnom predsedniku Republike ističe petogodišnji mandat (jer se novi predsednik Republike bira, po pravilu, pre isteka mandata prethodnog predsednika Republike). Stoga se u Predlogu zakona ujednačava ustavna terminologija tako što se koristi izraz održe koji u našem pravnom sistemu ima značenje dana u kome se odvija glasanje. Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike tako da se održe u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora (član 4. stav 2. Predloga zakona). Ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat (član 120. stav 3. Ustava i član 4. stav 4. Predlog zakona). Izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje, ako je predsedniku Republike produžen mandat usled ratnog ili vanrednog stanja (član 4. stav 3. Predloga zakona). Konačno, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana (član 4. stav 5. Predloga zakona). Najduži rok koji mora da protekne od raspisivanja izbora do održavanja izbora jeste rok u kojem se održavaju izbori pre nego što aktuelnom predsedniku Republike prestane mandat (to je 60 dana) i on je protegnut i na ostale slučajeve u kojima se raspisuju izbori.
Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik Narodne skupštine. U njoj mora da se utvrdi dan glasanja za predsednika Republike (dan kada se održavaju izbori) i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji (član 5. stav 1. Predloga zakona). Dan glasanja mora da padne u dan kada se ne radi (član 5. stav 2. Predloga zakona).
Sredstva za sprovođenje izbora za predsednika Republike obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije (član 6. Predloga zakona). Predlog zakona razlikuje se od važećeg zakona i po tome što predviđa da izbore za predsednika Republike sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike (član 7. Predloga zakona). Važeći Zakon o izboru predsednika Republike normira da izbore za predsednika Republike sprovode Republička izborna komisija, birački odbori i izborne komisije jedinica lokalne samouprave (član 5. važećeg zakona). Predlogom zakona ostavlja se mogućnost da se sistem organa koji sprovode izbore za predsednika Republike prilagođava sistemu organa koji sprovode izbore za narodne poslanike.
Konačno, u svim pitanjima koja se ne uređuju posebno, na sprovođenje izbora za predsednika Republike shodno se primenjuje zakon kojim se uređuju izbori za narodne poslanike (član 8. Predloga zakona). Time se zadržava načelo našeg pravnog sistema prema kome je zakon kojim se uređuje izbor predsednika Republike lex specialis u odnosu na zakon kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, koji je lex generalis.
Pravo da predlažu kandidata za predsednika Republike imaju političke stranke koje su registrovane u Republici Srbiji na dan kada je odluka o raspisivanju izbora objavljena u službenom glasilu, grupe građana i koalicije političkih stranaka (član 9. Predloga zakona). Predlogom zakona se kratko razrađuje pojam grupe građana, budući da on nije uređen ni u važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika, ni u Zakonu o izboru predsednika Republike, što stvara probleme u praksi. Grupa građana nastaje pismenim sporazumom najmanje deset birača, a sporazum o osnivanju grupe građana je perfektan kad se potpisi birača overe kod suda (član 9. stav 2. Predloga zakona). Grupa građana može, ali ne mora da ima naziv (član 9. stav 2. in fine Predloga zakona).
Predlog kandidata može da bude podnesen Republičkoj izbornoj komisiji samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača (član 10. stav 1. Predloga zakona). Od birača koji potpisuju podršku uzimaju se ime i prezime i jedinstveni matični broj građana, što se unosi na obrazac koji propisuje Republička izborna komisija (član 10. stav 2. Predloga zakona u vezi s članom 12. Predloga zakona). Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. Sloboda političkog uverenja jemči se pravilom prema kome potpisi podrške ne smeju da se prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu, niti birač sme da se na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži predlog kandidata (član 10. stav 3. Predloga zakona).
Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 20 dana pre dana izbora (član 11. stav 1. Predloga zakona). Predlog kandidata, shvaćen u širem smislu, sastoji se od podneska koji sadrži podatke o kandidatu i naziv predlagača kandidata i priloga koji se podnose uz podnesak. Obrazac predloga kandidata (podneska) propisuje Republička izborna komisija (član 11. stav 2. Predloga zakona i član 12. Predloga zakona). Predlog kandidata sadrži ime i prezime, prebivalište, zanimanje i jedinstveni matični broj građana kandidata; pored toga, on sadrži i naziv predlagača kandidata (naziv političke stranke ili koalicije političkih stranaka), odnosno naziv grupe građana, a ako ona nema naziv, predlog sadrži samo naznaku da kandidata predlaže grupa građana. Uz predlog kandidata Republičkoj izbornoj komisiji podnose se: pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike; uverenje o državljanstvu kandidata; uverenje o izbornom pravu kandidata; potvrda o prebivalištu kandidata; potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata; pismeno ovlašćenje lica koje podnosi predlog kandidata; koalicioni ugovor ako predlog kandidata podnosi koalicija političkih stranaka; sporazum o osnivanju grupe građana ako predlog kandidata podnosi grupa građana (član 11. stav 3. Predloga zakona). Da bi se olakšalo kandidovanje i otklonile nedoumice koje su javljale u praksi, izričito se navodi da kod suda moraju biti overeni samo potpisi birača na sporazumu o osnivanju grupe građana i potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata (član 11. stav 4. Predloga zakona). Time se jasno naznačava da pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike i pismeno ovlašćenje lica koje podnosi predlog kandidata ne moraju da budu overeni kod suda.
Republička izborna komisija dužna je da propiše sve obrasce koji su potrebni za podnošenje predloga kandidata, da ih odštampa i stavi na raspolaganje javnosti u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora (član 12. Predloga zakona). Posredi je sasvim nova obaveza Republičke izborne komisije, koja ne postoji u pozitivnom zakonodavstvu Srbije. Svrha nove obaveze jeste da se potencijalnim predlagačima kandidata omogući da počnu ispunjavati materijalne i proceduralne uslove za podnošenje predloga kandidata pre nego što Republička izborna komisija propiše ostale akte za sprovođenje zakona (uputstvo o sprovođenju zakona, pravila o radu biračkih odbora itd.). Važeće rešenje, prema kome su obrasci za podnošenje predloga kandidata sastavni deo uputstva za sprovođenje izbora, izaziva nezadovoljstvo potencijalnih predlagača kandidata zbog sporosti Republičke izborne komisije, a Republičku izbornu komisiju tera da što pre sačini uputstvo zbog čega u brzini može da načini greške.
Pravo da povuče predlog kandidata ima predlagač kandidata (politička stranka, koalicija političkih stranaka i grupa građana) do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike (koja je pandan zbirnoj izbornoj listi u izborima za narodne poslanike). Izvesni problemi s povlačenjem kandidature mogu da nastanu ako je predlog kandidata podnela koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Popunjavajući prazninu koja postoji u našem pravu, Predlog zakona daje prednost pravilima koja su sadržana u koalicionom ugovoru, odnosno u sporazumu o osnivanju grupe građana (član 13. stav 2. in fine Predloga zakona i član 13. stav 3. in fine Predloga zakona). Ako ne postoji odredba u koalicionom ugovoru ili u sporazumu o osnivanju grupe građana koja uređuje to pitanje, primenjuje se dispozitivno pravilo prema kome je predlog povučen kad poslednji koalicioni partner pismeno povuče predlog, odnosno kad izjavu o povlačenju predloga potpiše većina birača koji su osnovali grupu građana i svoje potpise overi kod suda (član 13. stav 2. Predloga zakona i član 13. stav 3. Predloga zakona). Kandidat može i sam sebe da isključi iz izbornog postupka izjavom o odustajanju od kandidature koju daje u pismenom obliku, a njegov potpis na izjavi overava se kod suda (član 13. stav 5. Predloga zakona). Odustanak od kandidature moguć je do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike (član 13. stav 4. Predloga zakona), dakle, do istog trenutka do koga je moguće povlačenje predloga kandidata. Pravne posledice povlačenja predloga kandidata i odustanka od kandidature zavise od trenutka kad je povučen predlog kandidata ili u kome se odustalo od kandidature. Sve dok je prema pravnom i faktičkom stanju moguće podneti nov predlog kandidata koji Republička izborna komisija ima kad da potvrdi, predlagač kandidata može podneti nov predlog. Ako se predlog kandidata povuče (ili se odustane od kandidature) u rasponu od 20 dana pre dana izbora (do kada može da se podnese predlog kandidata) do utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike, predlagač kandidata ne može podneti novi predlog kandidata i on nema kandidata na izborima. Konačno, ako se predlog kandidata povuče (ili se odustane od kandidature) posle utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike, predlagač kandidata i kandidat dužni su da učestvuju na izborima.
Listu kandidata za izbor predsednika Republike čini zbir svih punovažnih predloga kandidata. Listu sastavlja Republička izborna komisija najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku Republike Srbije” narednog dana od dana kada ju je utvrdila (član 14. stav 1. Predloga zakona). Lista kandidata sadrži ime i prezime kandidata i naziv političke stranke ili koalicije koja predlaže kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ili naziv grupe građana ako ga ona ima (član 14. stav 2. Predloga zakona). Lista kandidata za izbor predsednika Republike vidno se ističe na biračkom mestu (član 63. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika). U našem izbornom zakonodavstvu pravilo je da se redosled kandidata koji je određen na listi kandidata, odnosno na zbirnoj izbornoj listi prenosi i na glasački listić. Važeći Zakon o izboru predsednika Republike propisuje da se redosled kandidata na izbornoj listi, time i na glasačkom listiću određuje prema azbučnom redosledu njihovih ličnih imena (član 5v Zakona o izboru predsednika Republike), a Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da se redosled izbornih lista određuje prema redosledu njihovog proglašenja (član 47. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika). Predlog zakona unosi novinu u naš pravni sistem, koja je preuzeta iz uporednog prava. Redni broj kandidata na listi utvrđuje Republička izborna komisija žrebom u prisustvu predstavnika predlagača kandidata (član 14. stav 3. Predloga zakona u vezi s članom 14. stav 1. Predloga zakona).
Pored naznake da se glasa za predsednika Republike, glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika Republike, ime i prezime kandidata i naziv predlagača ili naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv (član 15. tačka 1. Predloga zakona) i objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata (član 15. stav 2. Predloga zakona). Definicija nevažećeg glasačkog listića je kraća i logički korektnija nego u važećim zakonima (član 16. Predloga zakona).
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali (član 18. stav 1. Predloga zakona). Prema tome, nije bitno koliko je birača glasalo na izborima. Predloženo rešenje je identično onom koje sadrži važeći zakon posle njegovih izmena iz februara 2004. godine. Izmenama iz 2004. godine konačno je odbačen tzv. uslov izlaska birača, prema kome je izlazak apsolutne većine birača na izbore (najpre u oba kruga, potom samo u prvom krugu) bio uslov za izbor predsednika Republike. Određivanje uslova izlaska birača bilo bi suprotno Ustavu. Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji (član 18. stav 2. Predloga zakona), dakle, ni na osnovu važećih glasačkih listića, ali ni na osnovu broja birača koji su izašli na izbore. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja (član 19. stav 1. Predloga), a dan ponovljenog glasanja određuje Republička izborna komisija, odlukom koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 19. stav 2. Predloga zakona). Pravilo je da na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova (član 20. stav 1. Predloga zakona). Više od dva kandidata mogu da učestvuju na ponovljenom glasanju ako više njih deli prvo ili drugo mesto (član 20. stav 2. Predloga zakona). Posredi je gotovo teorijska mogućnost, koju Predlog zakona ipak uređuje. Recimo, dva kandidata imaju isti, a najveći broj glasova ili dva ili više kandidata imaju isti a drugi po veličini broj glasova. Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova (član 20. stav 3. Predloga zakona), a ako su kandidati imali isti broj glasova, njihov redosled se utvrđuje žrebom (član 20. stav 4. Predloga zakona). Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova (član 21. stav 1. Predloga zakona). Ako na ponovljenom glasanju prva dva ili više kandidata dobiju isti broj glasova, glasanje se ponavlja (član 21. stav 2. Predloga zakona). I ovde je posredi teorijska mogućnost. Ako od prvog glasanja do ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biračko pravo (umre, izgubi poslovnu sposobnost itd.) ponavlja se celi izborni postupak (član 22. Predloga zakona).
Iz važećeg Zakona o izboru predsednika Republike preuzeto je i redakcijski izmenjeno pravilo prema kome između glasanja i ponovljenog glasanja izmene u izvode iz biračkog spiska unosi Republička izborna komisija, pri čemu u obzir uzima samo ona rešenja koja primi najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja (član 23. Predloga zakona).
Potom, propisano je da na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema novom Ustavu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine (član 24. Predloga zakona). Posredi je težnja da se dva republička organa koja se biraju na neposrednim izborima – Narodna skupština i predsednik Republike – biraju iz istog biračkog korpusa.
Zakon o izboru predsednika Republike („Službeni glasnik RS”, br. 1/90, 79/92, 73/02, 72/03, 93/03 i 18/04) prestaje da važi ako predlog ovog zakona bude usvojen u Narodnoj skupštini (član 25. stav 1. Predloga zakona) i danom kad on stupi na snagu. Predlog zakona, bude li pretočen u zakon, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 25. stav 2. Predloga zakona).
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje zakona kojim se uređuju izbori za predsednika Republike jeste jedan od uslova koji treba da se ispune da bi se raspisali i sproveli izbori za predsednika Republike (član 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije). Stoga je neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice po rad državnih organa.