PREDLOG ZAKONA
O SOCIJALNOM STANOVANjU
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za razvoj socijalnog stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje
Član 2.
Socijalno stanovanje u smislu ovog zakona jeste stanovanje odgovarajućeg standarda koje se obezbeđuje uz podršku države, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za realizaciju strategije, domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Član 3.
Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja u Republici Srbiji, a u cilju realizacije utvrđene nacionalne stambene politike, kojom se određuju i mere za njeno sprovođenje, donosi se Nacionalna strategija socijalnog stanovanja.
Član 4.
Opština, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), radi obezbeđivanja uslova za razvoj socijalnog stanovanja:
1) donosi lokalnu stambenu strategiju;
2) donosi, u skladu sa lokalnom stambenom strategijom i Nacionalnom strategijom socijalnog stanovanja, dugoročni, srednjoročni i godišnji program socijalnog stanovanja;
3) planira budžetska sredstva za sprovođenje lokalne stambene strategije;
4) obezbeđuje razvoj socijalnog stanovanja putem odgovarajuće zemljišne politike i planiranja i uređenja prostora;
5) vodi registar stanova;
6) osniva samostalno ili zajedno sa drugim zainteresovanim jedinicama lokalne samouprave neprofitnu stambenu organizaciju (stambenu agenciju) radi sprovođenja lokalne stambene strategije, realizacije programa socijalnog stanovanja i upravljanja stanovima za socijalno stanovanje datim pod zakup, kao i radi obavljanja drugih aktivnosti od javnog interesa u oblasti stanovanja.
Član 5.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja (u daljem tekstu: Strategija) donosi se za teritoriju Republike Srbije.
Strategijom se određuju dugoročni ciljevi razvoja socijalnog stanovanja, u skladu sa regionalnim, ukupnim ekonomskim i socijalnim razvojem, izvori i način obezbeđivanja sredstava za realizaciju Strategije, razvoj socijalnog stanovanja i drugi elementi od značaja za socijalno stanovanje.
Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove, za period od najmanje 10 godina.
Strategija se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 6.
Radi realizacije Strategije donosi se dugoročni, srednjoročni i godišnji program.
Programe iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove.
Član 7.
Godišnjim programom iz člana 6. stav 1. ovog zakona utvrđuju se naročito:
1) prioriteti za godinu za koju se program donosi u pogledu projekata i obima sredstava;
2) kriterijumi pod kojima se sredstva utvrđena programom mogu koristiti;
3) uslovi odobravanja i vraćanja sredstava.
Član 8.
Sredstva za socijalno stanovanje obezbeđuju se iz:
1) sredstava budžeta Republike Srbije;
2) donacija;
3) domaćih i inostranih kredita;
4) sredstava od otplate kredita odobrenih u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Član 9.
Sredstva iz člana 8. ovog zakona koriste se za:
1)odobravanje dugoročnih kredita neprofitnim stambenim organizacijama radi obezbeđivanja stanova za socijalno stanovanje;
2) odobravanje dugoročnih kredita fizičkim i pravnim licima za obezbeđivanje stanova za socijalno stanovanje;
3) podsticanje dugoročne stambene štednje;
4) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje u vlasništvu ili u zakup;
5)podsticanje partnerstva javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;
6) druge namene u skladu sa ovim zakonom i programom.
Vlada bliže propisuje merila i kriterijume za korišćenje sredstava za namene iz stava 1. ovog člana, na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove.
Član 10.
Pravo na rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom imaju lica koja su bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog člana su:
1) stambeni status;
2) visina primanja;
3) zdravstveno stanje;
4) invalidnost;
5) telesno oštećenje;
6) broj članova domaćinstva.
Vlada bliže propisuje uslove i merila iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član 11.
Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja, kao i obezbeđivanja i korišćenja sredstava za namene utvrđene ovim zakonom, Vlada će osnovati Republičku agenciju za stanovanje (u daljem tekstu: Agencija).
Na osnivanje i pravni položaj Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije.
Saglasnost na akt kojim se utvrđuju visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.
Član 12.
Agencija, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom, obavlja poslove koji se odnose na: upravljanje sredstvima namenjenim za socijalno stanovanje; izradu dugoročnih, srednjoročnih i godišnjih programa rada Agencije; pripremu modela finansiranja programa socijalnog stanovanja; izbor programa socijalnog stanovanja koji ispunjavaju uslove za finansiranje; kontrolu namenskog korišćenja sredstava sa stanovišta ostvarivanja ciljeva i zadataka razvoja socijalnog stanovanja; pružanje stručne pomoći i tehničke podrške u izradi i realizaciji programa socijalnog stanovanja; organizovanje stručnih aktivnosti na izradi normativa i drugih dokumenata koji unapređuju delatnost Agencije; druge zadatke i poslove od značaja za rad Agencije.
Član 13.
Obezbeđivanje, odnosno pribavljanje, upravljanje i davanje u zakup stanova namenjenih za socijalno stanovanje mogu obavljati neprofitne stambene organizacije.
Neprofitna stambena organizacija može da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana ako je upisana u odgovarajući registar za obavljanje te vrste poslova i ako je upisana u poseban registar neprofitnih stambenih organizacija koje vodi ministarstvo nadležno za stambene poslove.
Neprofitne stambene organizacije mogu biti stambene agencije, koje osnivaju jedinice lokalne samouprave i drugi organizacioni oblici.
U cilju obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, kao i poslova na realizaciji programa za socijalno stanovanje, neprofitna stambena organizacija može konkurisati za dobijanje finansijskih sredstva koja se, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuju za te namene.
Višak prihoda nad rashodima neprofitna stambena organizacija može preneti u narednu godinu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
Neprofitna stambena organizacija dužna je da u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana primenjuje propisane standarde i normative za planiranje, projektovanje, građenje, korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje i za korišćenje zemljišta za izgradnju, propisan način određivanja zakupnine i postupak nabavke dobara, usluga i radova u izgradnji stanova, kao i druge propisane uslove.
Vlada bliže propisuje uslove, standarde i normative iz stava 6. ovog člana.
Član 14.
Ministarstvo nadležno za stambene poslove vodi poseban registar neprofitnih stambenih organizacija.
U registar iz stava 1. ovog člana može da se upiše neprofitna stambena organizacija koja je upisana u odgovarajući registar i koja ima licencu za obavljanje poslova iz člana 13. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: licenca za rad).
Licencu za rad izdaje ministar nadležan za stambene poslove neprofitnoj organizaciji koja ispunjava propisane uslove.
Izdatu licencu za rad ministar nadležan za stambene poslove može rešenjem oduzeti ako utvrdi da neprofitna stambena organizacija ne posluje u skladu sa propisanim uslovima.
Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje uslove za izdavanje i oduzimanje licence za rad, kao i sadržinu posebnog registra iz stava 1. ovog člana.
Član 15.
Radi obezbeđivanja uslova za socijalno stanovanje, korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom i pripreme godišnjeg programa, korišćenje preostalih sredstava solidarne stambene izgradnje, jedna ili više opština mogu da osnuju neprofitnu stambenu organizaciju (u daljem tekstu: opštinska stambena agencija).
Član 16.
Opštinska stambena agencija:
1) prikuplja podatke potrebne za izradu i utvrđivanje stambene politike lokalne samouprave (snimanje i analiza postojećeg stambenog fonda i stambenih potreba i dr.);
2) upravlja projektima izgradnje stanova za socijalno stanovanje za izdavanje u zakup na određeno vreme, bez mogućnosti otkupa ili kupovine, odnosno bez mogućnosti sticanja svojine putem kupovine;
3) izrađuje programe za realizaciju utvrđene stambene politike lokalne samouprave;
4) vrši upravljanje u vezi sa korišćenjem i održavanjem stanova za socijalno stanovanje koji se izdaju pod zakup (naplata zakupnine, otplata kredita prema Agenciji i drugim zajmodavcima, organizovanje poslova održavanja stanova i dr.);
5) obavlja poslove koji se odnose na izbor stanova za socijalno stanovanje, ugovaranje zakupa i kupovine stanova, naplate zakupnine, u saradnji sa institucijama socijalne zaštite i organima lokalne samouprave;
6) razvija nove programe finansiranja socijalnog stanovanja i podstiče partnerski odnos između javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;
7) obavlja i druge poslove u oblasti stanovanja od značaja za opštinu.
Član 17.
Sredstva za osnivanje i rad opštinske stambene agencije obezbeđuju se iz:
1) budžeta jedinice lokalne samouprave po osnovu prihoda od zakupa stanova iz programa socijalnog stanovanja i zakupa stanova u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave;
2) donacija;
3) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
4) kreditnih sredstava odobrenih od strane Agencije;
5)primanja od zaduživanja prema međunarodnim institucijama za finansiranje socijalnog stanovanja;
6) sredstava od otplate kredita za raspodeljene stanove solidarnosti ako aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave nije drukčije određeno;
7) sopstvenih sredstava;
8) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Član 18.
Vlada će doneti osnivački akt Republičke agencije za stanovanje u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Poslove pripreme za početak rada Republičke agencije za stanovanje vrši ministarstvo nadležno za stambene poslove.
Član 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O b r a z l o ž e nj e
I. USTAVNI OSNOV
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tač. 7, 8, 9, 10 i 17. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem socijalne sigurnosti, održivi razvoj, osnovne ciljeve i pravce regionalnog i socijalnog razvoja, socijalne zaštite, politiku i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica (2002.) i Strategijom smanjenja siromaštva (2003.) Vlada je u delu koji se odnosi na stambene probleme, deklarativno otvorila polje državne podrške stanovanju, odnosno u svom širem značenju, sferu socijalnog stanovanja. Ova opredeljenja su u skladu sa osnovnim ljudskim pravima sadržanim u Socijalnoj povelji Saveta Evrope (revidovana verzija od 1996.). U tom smislu, kao jedan od osnovnih institucionalnih preduslova za razvoj socijalnog stanovanja, predviđeno je formiranje Republičke agencije za stanovanje. Zadatak Agencije je prikupljanje i usmeravanje budžetskih i drugih sredstava radi podrške stanovništvu koje nije u mogućnosti da na tržištu reši svoje stambene potrebe.
Na osnovu istih opredeljenja, koncipiran je i deo Programa rešavanja stanovanja i trajne integracije izbeglica u Srbiji (SIRP) kao donacija italijanske vlade od 15. mil. evra a sprovodi ga Program Ujedinjenih nacija za ljudska naselja – UN HABITAT zajedno sa ministarstvom nadležnim za poslove urbanizma i građevina i sedam gradova i opština Srbije. Jedan od ciljeva, ali i predpostavka realizacije ovog programa, je formiranje centralne institucije (Agencije) koji će primati sredstva od anuiteta subvencionisanih kredita za finansiranje izgradnje stanova. Komponenta tog programa je institucionalna reforma stambenog sektora, posebno u sferi neprofitnog, ili socijalnog stanovanja. U tom smislu, u toku pripremnih akitvnosti, 2003. godine, u skladu sa predviđenim razvojnim opredeljenjima došlo je do formiranja i prvih lokalnih (gradskih) stambenih agencija, u Kragujevcu i Nišu, nastalih transformacijom postojećih fondova solidarne stambene izgradnje. Ovakve neprofitne stambene organizacije predstavljaju pored republičke Agencije drugi konstitutivni element savremenog institucionalnog okvira sistema neprofitnog (socijalnog) stanovanja.
Potreba za institucionalnom reformom u sferi stanovanja ubrzana je i aktuelnim izmena poreskih zakona, i to:
– Zakonom o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada („Službeni glasnik RS” broj 35/04), počev od 01.07.04. prestaje obaveza izdvajanja sredstava radi finanansiranja solidarne stambene izgradnje, za sada jedinog organizovanog vida društvene brige u sferi stanovanja, čime se automatski otpočinje proces gašenja lokalnih Fondova solidarne stambene izgradnje;
– Sredstva (prema zakonu koji je prestao da važi) koja su po ovom osnovu izdvajana i usmeravana u solidarnu stambenu izgradnju (socijalno stanovanje) iznosila su od 0,3% do 1,0% od ukupnog fonda zarada (690-2.300 miliona dinara);
– Pored vakuuma u finansiranju i gašenja institucija, javlja se i dodatni problem prijema i trošenja sredstava koje će narednih godina prihodovati lokalne samouprave po osnovu anuiteta od otkupljenih stanova solidarnosti. Ova sredstva su značajna u velikim gradovima.
Navedene posledice uslovile su potrebu hitnog pronalaženja adekvatnog rešenja čime bi se značajno ubrzao predviđeni proces institucionalnih reformi u stambenom sektoru tako da on postaje prioritet, kako Vlade, tako i lokalnih uprava.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1.- utvrđen je predmet Zakona tako što su navedene grupe odnosa koji će njime biti uređeni.
Članom 2. – bliže je objašnjen pojam “socijalno stanovanje“ čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njegova precizna definicija.
U članu 3. – predviđeno je donošenje Nacionalne strategije socijalnog stanovanja a u cilju realizacije utvrđene nacionalne stambene politike.
Članom 4. – propisana je nadležnost jedinica lokalne samouprave u oblasti socijalnog stanovanja koja se odnosi naročito na donošenje lokalnih stambenih strategija i odgovarajućih programa kao i na obavezno vođenje registra stanova.
U članu 5.- predviđeno je da se Nacionalna strategija socijalnog stanovanja donosi za teritoriju Republike Srbije kojom se određuju dugoročni ciljevi razvoja socijalnog stanovanja u skladu sa ukupnim ekonomskim i socijalnim razvojem, izvori i način obezbeđivanja sredstava za podsticanje razvoja socijalnog stanovanja i drugi elementi od značaja za ostvarivanje ciljeva razvoja socijalnog stanovanja. Takođe je predviđeno da Strategiju, koja se objavljuje, donosi Vlada Republike Srbije.
U čl. 6. i 7. propisana je obaveza donošenja dugoročnog, srednjoročnog i godišnjeg programa a radi realizacije Nacionalne strategije socijalnog stanovanja.
U čl. 8. i 9. utvrđeni su izvori obezbeđenja sredstava kao i korišćenje sredstava za socijalno stanovanje.
U članu 10. utvrđeni su osnovni kriterijumi, odnosno uslovi i merila za rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom. Takođe dato je ovlašćenje Vladi da svojim aktom blliže propiše ove uslove i merila.
Članovima 11. i 12.-uređeno je osnivanje Republičke agencije za stanovanje kao javne agencije. Cilj osnivanja Agencije je stvaranje, odnosno obezbeđivanje uslova za podsticanje održivog razvoja socijalnog stanovanja, obezbeđivanje i korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
U članu 13. utvrđeni su opšti uslovi koje neprofitne stambene organizacije moraju da ispunjavaju za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom. Predviđena je mogućnost da poslove kojima će se omogućiti rešavanje stambenih problema domaćinstava koja to ne mogu obezbediti na slobodnom tržištu, mogu pod propisanim uslovima obavljati i druge organizacije s tim što moraju biti upisane u poseban registar neprofitnih stambenih organizacija (član 14).
Članom 15.- propisano je da jedna ili više opština mogu osnovati neprofitnu stambenu organizaciju – stambenu agenciju a radi obezbeđivanja uslova za socijalno stanovanje, korišćenja sredstava za namene utvrđene ovim zakonom i pripreme godišnjeg programa, kao i korišćenja preostalih sredstava fonda solidarne stambene izgradnje.
Čl. 16. i 17. uređena je i delatnost opštinske stambene agencije kao i izvori sredstava za njeno osnivanje i rad.
U članu 18. predviđeno je da Vlada donese osnivački akt Republičke agencije za stanovanje u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da ministarstvo za infrastrukturu obavi poslove koji se odnose na početak rada Republičke agencije za stanovanje.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA
SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su posebna finansijska sredstva u buxetu Republike Srbije i to za osnivanje i početak rada Republičke agencije za stanovanje sredstava u visini od oko 12.500.000 dinara (plate i naknade zaposlenih, nabavka osnovnih sredstava, potrošnog materijala, tekućih popravki, službenih putovanja i drugih neplaniranih troškova).
Pored ovih sredstava značajna sredstva za rad Agencije, odnosno za finansiranje socijalnog stanovanja priticala bi i iz inostranih specijalizovanih izvora, kao što je kredit Banke za razvoj Saveta Evrope. Jedan od preduslova realizacije ovog kredita je upravo osnivanje odgovarajuće republičke institucije za stanovanje, koja bi obavljala stručne poslove vezane za tehničke detalje pripreme odgovarajućeg projekta, kontrole realizacije projekata na lokalnom nivou, kao i povraćaja sredstava u dužem vremenskom periodu (ovi krediti su obično na 10-15 godina). U slučaju realizacije ovakvog kredita preko Agencije za stanovanje, praktično ne bi bilo potrebno izdvajati nikakva dodatna sredstva iz budžeta, mimo formalnog osnivačkog uloga.
Privremeno, dok se ne obezbede sredstva iz budžeta Republike Srbije, donacija i kredita, deo sredstava za osnivanje i početak rada Agencije bi se obezbedio iz sredstava – resursa Ministarstva za infrastrukturu. Stručne, tehničke i finansijske poslove u tom periodu obavljalo bi Ministarstvo za infrastrukturu.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određenje problema koje ovim zakonom treba rešiti
Predloženim zakonom obezbeđuju se uslovi za rešavanje sledećih problema:
Nedostatak stanova u javnom sektoru, što je posledica opadanja javnih subvencija, posebno usmerenih ka stanogranji i privatizacije stanova u društvenom vlasništvu (otkup stanova);
Visoko procentualno učešće onih koji dele stan i kategorije koje upućuju na druge opcije reflektuje prisustvo mnogobrojnih izbeglica i interno raseljenih lica, koji dele stan sa rođacima;
Ponuda stanova za izdavanje u privatnom sektoru je nestabilna. Ovaj stambeni sektor je gotovo neregulisan, odvija se bez pravno valjanih ugovora što rezultira niskim stepenom sigurnosti, dok je izdavanje stanova u ovom sektoru gotovo u potpunosti neformalno i sa stanovišta oporezivanja ostvaredih dohodaka, izdaju stanove u zavisnosti od trenutne situacije u kojoj se nalaze, dakle, u trenutcima kada raspolažu određenim viškom stambenog prostora sa tendencijom da stan povuku sa tržišta kada se okolnosti izmene;
Ponuda stanova u Srbiji je neadekvatna, pri čemu porast broja domaćinstava nije bio usklađen sa porastom broja novih stanova;
Subvencije u stambenom sektoru retko su usmerene na ugrožene socijalne grupe i domaćinstva sa niskim primanjima.
Ciljevi koji se donošenjem Zakona postižu
Predloženim rešenjima će se obezbediti uslovi za rešavanje stambenih potreba domaćinstava koja te potrebe ne mogu da reše po tržišnim uslovima iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga.
Socijalno stanovanje je izuzetno važan faktor postizanja socijalne ravnoteže i njime se obezbeđuje integracija svih grupa u društvenu zajednicu uključujući i one koje smatramo ugroženima.
Zakonom se stimuliše izgradnja stanova kroz subvencionisanje troškova izgradnje posebno u javnom, odnosno neprofitnom sektoru čime se omogućava lakša primena socijalnih principa distribucije stanova u odnosu na način na koji to čini neformalni privatni sektor u Srbiji.
Zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, poput povećanja mobilnosti radne snage, zadržavanje kvalifikovane radne snage čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju.
Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema razmatrane
Prilikom izrade ovog zakona uzete su u obzir alternativne subvencije koje se odnose na problem socijalnog stanovanja. To se pre svega odnosi na na mogućnost primene odgovarajućih subvencija kako bi se podstakla gradnja stanova za iznajmljivanje, merama koje bi podstakle aktere privatnog ili neprofitnog sektora da grade stanove za iznajmnjivanje, odnosno podsticanjem partnerskog odnosa javnog i privatnog sektora; povećanjem sposobnosti siromašnih domaćinstava u pogledu plaćanja zakupnine putem stambenog dodatka usmerenog na domaćinstva koja iznajmljuju stan kako u javnom tako i u privatnom vlasništvu i regulacijom privatnog sektora, prvenstveno u delu pravne zaštite, kao i kombinacije pomenutih alternativa.
Zašto je donošenje Zakona najbolje za rešavanje problema
Sistemskim rešenjima predviđenim u Predlogu zakona omogućava se pored ostalog, postavljanje zakupnine na pristupačan nivo uz poštovanje principa pokrivanja realnih troškova (izgradnje, tekućeg i investicionog održavanja, poreza i dr.).
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica i Strategijom smanjenja siromaštva u delu koji se odnosi na stambene probleme, deklarativno je otvoreno polje državne podrške stanovanju, odnosno u svom širem značenju, sferu socijalnog stanovanja. Ova opredeljenja su u skladu sa osnovnim ljudskim pravima sadržanim u Socijalnoj povelji Saveta Evrope. Pravo na rešavanje stambenih potreba prema Predlogu zakona imaju domaćinstva, odnosno lica koja su bez stana , odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda koja bez podrške države ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Aspekti održivog razvoja koji se tiču socijalnog stanovanja odnose se na proces proizvodnje stanova kao i na postojanje sistema socijalnog stanovanja kojim se omogućuje ravnomeran razvoj kroz obezbeđenje zadovoljenja stambenih potreba za sve društvene grupe.
Da li Zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata i tržišnu konkureciju
Poslove koji su u funkciji realizacije rešavanja stambenih problema domaćinstava koja te probleme ne mogu da reše po tržišnim uslovima, mogu obavljati i druge neprofitne organizacije čime se pospešuje zdrava konkurencija a time i osnivanje novih neprofitnih stambenih organizacija.
Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog zakona neće izazvati posebne troškove građanima i privredi. Jedinice lokalne samoprave će samostalno odlučivati o osnivanju stambenih agencija, korišćenju sredstava za namene utvrđene ovim zakonom kao i o korišćenju preostalih sredstava fonda solidarne stambene izgradnje.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu zakona
U raspravama i konsultacijama u toku pripreme ovog zakona sa predstavnicima ministarstava i posebnih organizacija, organa grada Beograda, UN-HABITAT-a, Komesarijata za izbeglice, javnih stambenih preduzeća, Saveza stambenih zadruga Srbije, stambenih agencija i dr., zainteresovane strane su imale priliku da iznesu svoje stavove koji su u velikoj meri uticali na konačna rešenja u ovom zakonu.
Koje mere će se tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarili ciljevi donošenja propisa
Predlogom zakona predviđeno je donošenje četiri podzakonska akta. U obrazloženju je dat pregled tih akata sa rokovima za njihovo donošenje. U fazi primene ovog zakona, jedinicama lokalne samouprave, neprofitnim stambenim organizacijama i građanima će se pružati neophodna stručna pomoć kako bi se ostvarili ciljevi i razlozi za donošenje ovog zakona.
PREGLED
IZVRŠNIH PROPISA (PODZAKONSKIH AKATA) SA ROKOVIMA ZA NjIHOVO DONOŠENjE
Uredba o merilima i kriterijumima za korišćenje sredstava za socijalno stanovanje;
Uredba o uslovima i merilima za rešavanje stambenih potreba lica bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda;
Uredba o uslovima, standardima i normativima za planiranje i projektovanje, građenje, korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje;
Pravilnik o uslovima za izdavanje i oduzimanje licence za rad, kao i sadržinu posebnog registra neprofitnih stambenih organizacija.
Navedene propise doneće Vlada, odnosno ministar nadležan za stambene poslove, poslove urbanizma i građevinarstva u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.