Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Član 1.

U Zakonu o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03 i 45/05), u članu 3. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Predmet privatizacije je i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„U skladu sa odredbama ovog zakona privatizuje se kapital i imovina u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

Član 2.

U članu 5. stav 2. posle reči: „postupak” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „kao i poslove likvidacionog upravnika, neposredno ili preko ovlašćenog lica (poverenik Agencije), u skladu sa ovim zakonom.”

Član 3.

U članu 12. stav 3. tačka 3) reč: „lice” zamenjuje se rečima: „fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica”, a tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela:

krivična dela protiv privrede;

krivična dela protiv službene dužnosti;

teško ubistvo;

teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, neosnovano korišćenje kredita i druge pogodnosti, iznuda, ucena i zelenaštvo;

neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, omogućavanje uživanja opojnih droga, proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica i teška dela protiv zdravlja ljudi;

zagađivanje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja;

zločinačko udruživanje, izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljeno prelaženje državne granice i krijumčarenje ljudi, neovlašćeno organizovanje igara na sreću i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću;

organizovanog kriminala;

krivično delo iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06).”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Kupac kapitala ili imovine ne može biti ni privredno društvo u kojem se lice iz stava 3. tač. 2), 3) i 4) ovog člana smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 4.

Član 14. menja se i glasi:

„Za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora da se objavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine.

Ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (u daljem tekstu: likvidacija).

Likvidacija subjekta privatizacije pokreće se i ako:

društveni kapital, odnosno imovina, subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije;

subjekt privatizacije nije podneo godišnji finansijski izveštaj agenciji nadležnoj za vođenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno.”

Član 5.

Posle člana 14. dodaje se član 14a koji glasi:

„Član 14a

Postupak likvidacije subjekta privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa ovim zakonom.

Ako subjekt likvidacije ne usvoji likvidacioni bilans (bilans stanja, privremeni izveštaj o preduzetim radnjama, finansijski izveštaj, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji i završni likvidacioni bilans), likvidacioni upravnik okončava postupak likvidacije i bez odobrenja bilansa.

Sredstva koja preostanu po okončanju postupka likvidacije prihod su budžeta Republike Srbije, osim sredstava koja su u privatnoj svojini.

Likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada).

Visinu nagrade i naknade iz stava 4. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

Na likvidaciju subjekta privatizacije shodno se primenjuju odredbe zakona o privrednim društvima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava.”

Član 6.

U članu 20. stav 1. posle reči: „restrukturiranja subjekta privatizacije” dodaju se reči: „koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Državni poverioci dužni su da otpuste dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:

koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili državnim kapitalom;

u kojem je društveni ili državni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.”

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 7.

Član 20v briše se.

Član 8.

U članu 20d stav 1. posle reči: „metodom javnog tendera” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „odnosno metodom javne aukcije.”

Član 9.

Posle člana 20đ dodaju se dva člana 20e i 20ž, koji glase:

„Član 20e

Odredbe o otpustu duga koje se odnose na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije primenjuju se i na subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije.

Član 20ž

Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave.

Odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu.

Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu.

Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.

Zabrana iz stava 5. ovog člana primenjuje se do dana uplate prodajne cene ili prve rate ako se prodajna cena plaća na rate.

Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.

Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.”

Član 10.

U članu 22. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Agencija vrši kontrolu programa iz stava 1. ovog člana i prihvata ga ako taj program sadrži propisane podatke.”

Dosadašnji st. 4, 5, 6, 7, 8. i 9. postaju st. 5, 6, 7, 8, 9. i 10.

Član 11.

U članu 24. stav 1. menja se i glasi:

„U subjektu privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije utvrđuje se raspon vrednosti kapitala ili imovine.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 12.

Član 25. menja se i glasi:

„Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje, osim ako propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije drugačije uređeno.

Procenat kapitala koji se prodaje u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom čiji pravni položaj, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije uređen posebnim propisom, određuje Vlada.

U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa ovim zakonom, prodaje se celokupan kapital ili imovina.”

Član 13.

U članu 25a stav 1. menja se i glasi:

„Ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 180 dana od dana donošenja odluke o prekidu postupka. Dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Agencija obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije.”

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „projektovanog rasta cena na malo, odnosno” zamenjuju se rečima: „projektovanog rasta cena na malo ili”.

Član 14.

U članu 30. stav 2. menja se i glasi:

„Ako učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu cenu, gubi pravo na vraćanje depozita, a Agencija poziva drugorangiranog učesnika na tenderu radi potpisivanja ugovora.”

Član 15.

U članu 32. stav 1. reč: „kupca” zamenjuju se rečima: „najpovoljnijeg ponuđača”.

Član 16.

U članu 41. posle stava 1. dodaju se st. 2, 3, 4, 5. i 6. koji glase:

„Akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene.

Kada kupac kapitala, odnosno imovine, izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, što se dokazuje potvrdom Agencije, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala, odnosno imovine, od koga ih je stekao.

Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, akcije iz stava 2. ovog člana prenose se Akcijskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom. Sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, po odbitku troškova prodaje, Akcijski fond prenosi kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, raskinut.

Na otuđenje, režim i druge pravne poslove koji se odnose na sopstvene akcije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 7. i 8.

Član 17.

U članu 41a stav 1. posle tačke 6) dodaje se tačka 6a) koja glasi:

„6a) ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenima u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose, za period od najmanje devet meseci u toku kalendarske godine;”

Član 18.

U članu 41b posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Izuzetno, sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine iz člana 3. stav 5. ovog zakona, posle izmirivanja troškova prodaje iz stava 3. ovog člana, uplaćuju se na poseban račun budžeta Republike Srbije.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 19.

U članu 41d stav 1. posle reči: „odnosno imovine” stavlja se zapeta i dodaju reči: „prestaju sva vlasnička i upravljačka prava kupca, a”.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4. koji glase:

„Organ upravljanja subjekta privatizacije dužan je da privremenom zastupniku kapitala omogući upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u Registar privrednih subjekata i drugi odgovarajući registar.

Organ upravljanja subjekta privatizacije ne može, do izbora novog organa upravljanja, da donosi odluke o:

smanjenju, odnosno povećanju kapitala privrednog društva;

sticanju, odnosno raspolaganju nepokretnom imovinom ili imovinom velike vrednosti;

reorganizaciji privrednog društva;

zalaganju stvari, uspostavljanju hipoteke i drugom načinu opterećivanja imovine;

davanju ili uzimanju imovine u dugoročan zakup;

poravnanju sa poveriocima.

Odluka doneta suprotno stavu 3. ovog člana ništava je.”

Dosadašnji st. 2, 3, 4. i 5. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

Član 20.

U članu 43. stav 3. menja se i glasi:

„Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se:

u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje;

po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potraživanja Republike Srbije u trajni ulog.”

Stav 4. menja se i glasi:

„Zaposleni u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje imaju pravo na novčanu naknadu iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije koja preostanu posle raspodele iz člana 41b stav 2. ovog zakona, a pre uplate na uplatni račun budžeta Republike Srbije.”

Posle stava 4. dodaju se st. 5, 6. i 7. koji glase:

„U slučaju stečaja ili likvidacije subjekta privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje, zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu iz sredstava ostvarenih prodajom društvene imovine koja predstavlja višak stečajne, odnosno likvidacione mase.

Zaposlenima u smislu st. 4. i 5. ovog člana smatraju se zaposleni iz člana 42. ovog zakona.

Vlada bliže propisuje način prodaje preostale društvene imovine, kao i kriterijume i način isplate novčane naknade iz st. 4. i 5. ovog člana.”

Član 21.

U članu 55. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na subjekt privatizacije čiji je oblik organizovanja zakonom propisan kao obavezan.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 22.

Naslov iznad člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

„7. Promena pravne forme

Član 59.

Privredno društvo koje u strukturi kapitala ima akcije u vlasništvu Akcijskog fonda ili akcije koje taj Fond prodaje po zakonu, ne može vršiti promenu pravne forme, niti otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno, bez saglasnosti Akcijskog fonda.”

Član 23.

U članu 61. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine iz člana 3. stav 5. ovog zakona koriste se za sprovođenje sporazuma koji se odnosi na pitanje sukcesije sa bivšim republikama SFRJ.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 24.

Posle člana 64. dodaje se član 64a koji glasi:

„Član 64a

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za privredni prestup državni poverilac ako podnese zahtev za prinudnu naplatu ili bilo koju meru postupka izvršenja, radi naplate potraživanja prema subjektu koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije (član 20ž stav 5).

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u državnom poveriocu.”

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 25.

Poverilac koji je otpustio dug prema privrednom društvu kod kojeg je učešće akcija Akcijskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje su im prenete u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS”, broj 32/97), u ukupnom broju akcija tog privrednog društva jednak ili veći od 33,4%, namiruje svoje potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje tih akcija.

Član 26.

Subjekt privatizacije koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima manjinski društveni kapital prenosi 70% tog kapitala Akcijskom fondu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposlenima se prenosi bez naknade 30% društvenog kapitala, u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03 i 45/05), po izvršenoj prodaji kapitala iz Akcijskog fonda.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:

podređeno (zavisno) društvo koje u strukturi kapitala ima manjinski društveni kapital koji zajedno sa kapitalom koje kontrolno (matično) društvo sa većinskim društvenim i/ili državnim kapitalom ima u tom zavisnom preduzeću čini većinski kapital;

subjekt privatizacije za koji je Agencija, do dana stupanja na snagu ovog zakona, donela odluku o metodu privatizacije društvenog kapitala.

Član 27.

Agencija može, u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, podneti prijavu za prevođenje u Registar privrednih subjekata preduzeća koja posluju društvenim kapitalom a koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu podnela takvu prijavu.

Član 28.

Postupak privatizacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Član 29.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 7. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i svojinske odnose, kao i u odredbi člana 86. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kome se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o privatizaciji, kao propis kojim se uređuju uslovi i postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u Republici Srbiji, na snazi je od jula meseca 2001. godine. U primeni navedenog zakona stečena su određena iskustva koja su ukazala na potrebu izmena i dopuna pojedinih odredaba, radi usavršavanja i dograđivanja postojećih zakonodavnih rešenja.

Prilikom inoviranja teksta vodilo se računa da osnovni koncept Zakona o privatizaciji ostane nepromenjen, ali da postoji potreba da se prevaziđu, u međuvremenu, uočeni problemi i da se otklone teškoće tehničke prirode na koje se nailazilo tokom primene Zakona o privatizaciji. Dok su neke nove norme ubačene u tekst zakona, pojedine postojeće su dodatno precizirane, odnosno popunjene su određene pravne praznine.

Dodatno, imajući u vidu potrebu da se privredni ambijent i budžet Republike Srbije zaštiti od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije ili pranja novca, uvedena su određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova za učešće u postupcima privatizacije, kao i dodatni razlozi za raskid zaključenih ugovora. Ovakva izmena bi trebalo i da popravi, u meri u kojoj je to moguće zakonom, sliku o procesu privatizacije kod građana Republike Srbije i poveća javnu podršku za završetak ovog procesa.

Osim toga, polazeći od iskustava u praksi privatizovanih preduzeća, uvedeni su i određeni instituti zaštite interesa Republike Srbije u takvim privrednim društvima. Konkretno, predviđena je primena instituta sopstvenih akcija u pogledu investicija i drugih povećanja kapitala subjekta privatizacije od strane kupca kapitala, čime se sprečava zadržavanje kontrole nad subjektom privatizacije (kroz akcije stečene putem investiranja i na drugi način) od strane kupca kapitala kome je ugovor raskinut. Takođe, ukazala se potreba za dodatnim preciziranjem i poboljšanjem zakonskih rešenja koja regulišu preuzimanje kontrole od strane Akcijskog fonda u subjektima privatizacije gde je ugovor raskinut.

Konačno, radi potpunije zaštite zaposlenih u privatizovanim preduzećima, i na predlog sindikata, predviđeno je obavezno poštovanje određenog minimuma prava zaposlenih u smislu isplate od strane novog poslodavca minimalnih zarada i pripadajućih doprinosa.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predložena dopuna ima za cilj da jasnije definiše državni kapital koji može biti predmet privatizacije. Naime, postojeća formulacija državnog kapitala, kao predmeta privatizacije, izazivala je dileme u praksi ako se radilo o subjektima u kojima je državni kapital izražen u akcijama ili udelima određene nominalne vrednosti. Tako se postavljalo pitanje da li u postupku privatizacije na deo državnog kapitala koji je iskazan u akcijama treba primeniti propise o privatizaciji ili propis koji uređuje promet akcija, odnosno hartija od vrednosti. Pri tom se posebno ukazuje da je državni kapital (kapital u vlasništvu Republike Srbije) kod Agencije za privredne registre  registrovan trojako, kao: državni kapital, akcijski kapital u vlasništvu Republike Srbije i udeo u vlasništvu Republike Srbije.

Pošto je sada važećom odredbom člana 3. stav 1. Zakona  definisano da je predmet privatizacije samo državni kapital, to nije bilo moguće primeniti odredbe Zakona o privatizaciji (prenos besplatnih akcija) u postupku privatizacije državnog kapitala izraženog u akcijama ili udelima.

Navedenom izmenom Zakona stvoriće se pravni osnov za sprovođenje postupka privatizacije i državnog kapitala (kapitala u vlasništvu Republike Srbije) izraženog u akcijama ili udelima.

Da bi se ta dilema otklonila, predložena je odredba prema kojoj se na privatizaciju kapitala u svojini Republike Srbije koji je iskazan u akcijama ili udelima primenjuju propisi o privatizaciji, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nije drugačije uređen posebnim propisom.

Predloženi član dopunjen je i odredbom prema kojoj je moguće privatizovati kapital i imovinu u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ. Do sada kapital ovih preduzeća nije bio predmet privatizacije, s obzirom da se na njih primenjivala posebna uredba koja je uređivala zaštitu imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika. Međutim, iako je ova uredba (član 11.) omogućava da ta pravna lica mogu vršiti pretvaranje društvene svojine u druge oblike svojine, na osnovu saglasnosti Vlade, u praksi ona nije imala efekta, jer je privatizovan mali broj preduzeća.

Uz član 2.

U članu 2. Nacrta Zakona, proširen je krug poslova koji obavlja Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju obavlja i poslove likvidacionog upravnika. Osim toga, data je mogućnost da poslove likvidacionog upravnika obavlja lice koje ovlasti Agencija. To bi u praksi najčešće značilo da bi likvidaciju subjekta privatizacije vodili isti organi koji su vodili subjekt privatizacije do donošenja rešenja o pokretanju postupka prinudne likvidacije, ako se Agencija opredeli za takvo rešenje.

Uz član 3.

Članom 12. Zakona o privatizaciji bliže se definišu kupci kapitala, odnosno imovine. U dosadašnjoj primeni ove norme pokazalo se da postojećom odredbom nisu definisani svi slučajevi koji su se u praksi pojavljivali. Dopunama ove odredbe zakona ostalo se na generalnom opredeljenju da su subjekti privatizacije domaća ili strana pravna ili fizička lica.

Predloženom dopunom proširen je krug lica koji ne mogu biti kupci kapitala ili imovine u slučaju da je raskinut ugovor o prodaji kapitala ili imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza. Tako se jasnije definiše da kupac kapitala ili imovine ne može biti fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, sa kojim je raskinut ugovor o prodaji.

Takođe su, kao kupci kapitala ili imovine isključena sva lica koja su osuđivana za određena krivična dela ili protiv koga se vodi postupak za ta dela. Radi se o određenim krivičnim delima protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi, krivična dela protiv životne sredine i krivična dela protiv javnog reda i mira, ili protiv koga se vodi postupak za ta krivična dela.

Pored ovih lica, kupac kapitala ili imovine ne može biti ni privredno društvo u kojem su ta lica kontrolni članovi ili akcionari tog privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Gubljenje svojstva kupca u slučajevima utvrđenim zakonom povećava se stepen savesnosti i poštenja potencijalnih kupaca i minimizira stepen neuspešnih prodaja kapitala odnosno imovine.

Uz član 4.

Predloženom odredbom određen je rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala, s obzirom da određeni broj subjekata koji posluju društvenim kapitalom iz objektivnih razloga nije mogao biti privatizovan u roku koji je zakon predviđao (npr. nepotpuna imovinsko-pravna dokumentacija, postupak registracije u Agenciji za privredne registre koji nije okončan, subjekti čiji su osnivači sa teritorija bivših jugoslovenskih republika i dr.).

Takođe, predviđena je pravna posledica za subjekte privatizacije koji posluju društvenim kapitalom a koji se ne privatizuju u propisanom roku, s obzirom da Ustav Republike Srbije ne predviđa društvenu svojinu kao oblik svojine. U skladu sa tim, postojeća društvena svojina mora se, do isteka predloženog roka, pretvoriti u privatnu svojinu, iz kog razloga se i uvodi institut prinudne likvidacije.

Likvidacija se pokreće i za subjekt privatizacije:

čiji društveni kapital, odnosno imovina nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije;

koji nije podneo godišnji finansijski izveštaj agenciji nadležnoj za vođenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno.

Uz član 5.

Da bi se postupak privatizacije okončao Agencija pokreće postupak prinudne likvidacije za sve one subjekte čiji kapital ili imovina nisu mogli da budu prodati u skladu sa odredbama ovog Zakona.

Predloženim rešenjem Agencija za privatizaciju sprovodi postupak prinudne likvidacije subjekta privatizacije čiji kapital, odnosno imovina nije mogao biti privatizovan. Poslove likvidacionog upravnika obavlja Agencija za privatizaciju.

Takođe, predviđena je odredba koja omogućava okončanje likvidacije, iako nadležni organi subjekta likvidacije ne prihvate likvidacioni bilans. U takvim slučajevima, likvidacioni upravnik završava likvidaciju i bez odobrenja bilansa.

Likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova zašta osnove i merila propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

Kako se ne radi o sredstvima koja su ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije, zakonodavac je predvideo da sredstva koja preostanu po okončanju likvidacije predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, osim sredstava koja su u privatnoj svojini.

Odredbe zakona o privrednim društvima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava shodno se primenjuju na postupak likvidacije subjekta privatizacije.

Uz član 6.

Predložena izmena ima za cilj da se odredbe Zakona o privatizaciji o otpuštanju duga državnih poverilaca primene samo na subjekte privatizacije koji posluju većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Ovo iz razloga što bi bilo necelishodno da se odredbe o obavezi tzv. državnih poverilaca da otpuste dug prema subjektu privatizacije primene na privredna društva u većinskoj privatnoj svojini. Intencija zakonodavca uvođenjem instituta otpuštanja duga ima za cilj da se efikasnije privatizuje društveni kapital u subjektu privatizacije. Primena ovog instituta na privredna društva u većinskoj privatnoj svojini dovela bi u neravnopravan položaj ostale privredne subjekte koji su isključivo u privatnoj svojini sa jedne strane, a sa druge strane ne bi bilo ekonomski opravdano da državni poverioci otpuštaju svoje potraživanje prema privrednim društvima čija je struktura kapitala većinski privatna.

Pored toga je predloženo da je Agencija za osiguranje depozita dužna da otpusti dug prema subjektu privatizacije samo kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza. Ovo iz razloga što je bankama u likvidaciji dozvola za rad oduzeta i otvoren postupak likvidacije zbog utvrđenih nepravilnosti u poslovanju, a ne zbog nemogućnosti izvršenja obaveza prema poveriocima. Samim tim, vlasnicima akcija banaka u likvidaciji pripada pravo na likvidacioni višak, odnosno vrednost koja preostane nakon izmirenja troškova likvidacionog postupka i isplate utvrđenih potraživanja poverilaca u celini. Kao takav, likvidacioni višak se javlja kao imovina tih akcionara. U takvoj situaciji nametanje obaveze bankama u likvidaciji da otupuste svoja potraživanja prema subjektima privatizacije, uz pravo na srazmerno namirenje tih potraživanja iz prodajne cene kapitala ili imovine, direktno bi se reflektovalo na visinu likvidacionog viška, odnosno imovinu samih akcionara, što bi bilo u suprotnosti sa ustavnim načelima.

Uz član 7.

Predloženo je brisanje člana 20v Zakona o privatizaciji koji je postao suvišan u kontekstu novoformulisanog člana 20ž kojim se određuje zabrana sprovođenja prinudnog izvršenja, odnosno prekid postupka izvršenja koji je u toku i postupanje organa nadležnih za sprovođenje tog izvršenje.

Uz član 8.

Iz određenih normi Zakona o privatizaciji (član 19. stav 3. član 20. st. 1. i 3. i član 20g st. 1. i 2.) nesporno proizilazi da se institut otpuštanja duga primenjuje u svim postupcima prodaje kapitala subjekta privatizacije, bez obzira na metod prodaje (javni tender ili javna aukcija). Kako u članu 20d stav 1. Zakona o privatizaciji nije naveden metod prodaje javnom aukcijom, to predložena dopuna ima za cilj pravno-metodološko ujednačavanje norme.

Uz član 9.

Pravni osnov za primenu odredbi o uslovnom otpuštanju duga prema subjektu privatizacije i zabrani određivanja ili sprovođenja postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja na subjekt privatizacije čiji se kapital prodaje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije, bez obzira da li je do ovog načina privatizacije došlo tako što je preduzeće prethodno restrukturirano ili ne, bio je sadržan u čl. 33. i 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 45/05). Navedene odredbe koje imaju karakter prelaznih i završnih odredbi u praksi su stvarale probleme prilikom primene od strane Narodne banke Srbije Odeljenje za prinudnu naplatu i nadležnih sudova, koji su zauzimali stavove da se odredbe o otpuštanju duga i zabrani prinudne naplate odnose samo na subjekte koji se restrukturiraju u postupku privatizacije, a ne i na subjekta privatizacije čiji se kapital prodaje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije. Predložena izmena posledica je namere zakonodavca da primenu navedenih odredbi učini nespornim.

Tako se ovom odredbom uređuje i postupanje Agencije za privatizaciju i organa nadležnih za sprovođenje prinudne naplate koji su dužni da započete postupke prinudne naplate obustave i da ne donese nove osnove i naloge za tu naplatu do okončanja restrukturiranja, odnosno do prodaje kapitala subjekta privatizacije metodom javnog tendera ili javne aukcije.

Takođe je precizirano nad kojim potraživanjima se ne može sprovoditi prinudno izvršenje. Tako je predviđeno da državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja u odnosu na subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, radi namirenja potraživanja koja su nastala do 31. decembra 2007. godine. Na ovaj način obezbeđuje se ostvarenje prihoda budžeta Republike Srbije i održavanje postignute fiskalne i finansijske discipline, pri čemu se ne dovodi u pitanje cilj koji se želeo postići uvođenjem zabrane prinudnog izvršenja (omogućavanje uspešnog sprovođenja privatizacije u velikom broju preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom koja su po pravilu nesolventna).

Uz član 10.

Predloženom izmenom omogućava se efikasnije okončanje postupka privatizacije, s obzirom da se ovim rešenjima pojednostavljuje postupak kontrole programa privatizacije subjekta privatizacije. Naime, navedeni postupak se ograničava na kontrolu propisane sadržine programa privatizacije.

Uz član 11.

Predložena izmena je pravno-redakcijskog karaktera s obzirom da je stav 2. ovog člana prenet u član 22. Zakona.

Uz član 12.

Članom 25. Zakona o privatizaciji ustanovljen je princip da se prodaje 70% kapitala koji se privatizuje. Od ovog pravila dozvoljeno je odstupanje ako propisima kojima se utvrđuju poslovi i način obavljanja pojedinih delatnosti, odnosno poslova, kao i za pojedine oblike organizovanja, nije drugačije određeno. U trenutku predlaganja ovih izmena, propisi na koje upućuje član 25. stav 2. Zakona o privatizaciji su: Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik RS” br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05) i Uredba o procentu kapitala koji se privatizuje u privrednim društvima sa većinskim državnim kapitalom koja energetsku delatnost obavljaju kao pretežnu („Službeni glasnik RS”, broj 63/06). Oba navedena propisa predviđaju mogućnost da se proda manje ili više od 70% kapitala koji se privatizuje, ali samo u javnim preduzećima i preduzećima koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kao i u onima preduzećima koja energetsku delatnost obavljaju kao pretežnu. To znači da bi kod privatizacije privrednih društava koja posluju većinskim državnim kapitalom, a pri tome nisu u režimu obavljanja delatnosti od opšteg interesa, niti obavljaju energetsku delatnost kao pretežnu, bilo nemoguće prodati manje, odnosno više od 70% kapitala, čak i u situaciji kada bi strateški interes Republike Srbije to nalagao. Zbog toga je ovim izmenama data mogućnost da za privredna društva koja posluju većinskim državnim kapitalom, bez obzira na delatnost koju obavljaju, odnosno na oblik organizovanja, Vlada predvidi procenat kapitala koji se prodaje (manje, odnosno više od 70% državnog kapitala u tim društvima).

Uz član 13.

Prethodno zakonodavno rešenje je davalo mogućnost Agenciji za privatizaciju odredi prekid postupka privatizacije samo u slučaju nastupanja okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka. Navedena izmena je predložena zato što se postojeće rešenje pokazalo kao nedovoljno da obuhvati sve nastale situacije koje su se dešavale u praksi. Tako je Agencija dolazila u situaciju da ne može da odredi prekid postupka privatizacije i kada je to bilo neophodno, zato što se radilo o okolnostima koje su nastupile u toku sprovođenja postupka privatizacije, a onemogućavale su da se taj postupak sprovede. Prema predloženoj odredbi Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 180 dana

Novim stavom 2. data je mogućnost Agenciji da obustavi postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije. Tako se, na primer, u praksi dešavaju slučajevi da se pokrene inicijativa za privatizaciju društvenog preduzeća, a da se u toku sprovođenja postupka konstatuje da je preduzeće poslovalo sa državnim kapitalom. Takođe su se dešavali slučajevi, da društveno preduzeće za koje je pokrenuta inicijativa u međuvremenu postane javno preduzeće itd.

Uz član 14.

Predloženom odredbom Nacrta Zakona o privatizaciji uređuje se pravna situacija koja nastupa u slučaju da učesnik na tenderu ne potpiše ugovor o prodaji imovine ili ne uplati ugovorenu cenu. U Zakonu do sada nisu bile regulisane ove pravne situacije i postavljalo se pitanje da li se na taj način okončava tenderski postupak za prodaju tog subjekta privatizacije ili se postupak može nastaviti sa sledećim učesnikom na tenderu čija je ponuda najviše rangirana. Pozivanje na potpisivanje ugovora o prodaji imovine drugorangiranog učesnika na tenderu u slučaju da prvorangirani ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu cenu ima, kao razlog, ekonomičnost i efikasnost postupka. Razlog za ovakvo rešenje treba tražiti i u činjenici da između potpisivanja ugovora i sticanja uslova za zatvaranje ponude, pravne posledice zaključenja ugovora o prodaji još uvek nisu nastupile, zato što kupac nije uplatio prodajnu cenu i nije u potpunosti stupio u posed predmeta prodaje. Samim tim, raskidom ugovora o prodaji ne bi se stvorile obaveze ni za kupca ni za prodavca u pogledu restitucije, a za subjekt privatizacije je povoljnije da se tender nastavi i ponudi se zaključenje ugovora prvom sledećem ponuđaču sa tender liste, nego da se tenderska procedura ponavlja, što bi vremenski produžilo privatizaciju za najmanje šest do devet meseci i stvorili nove troškove.

Uz član 15.

Po sprovedenom postupku javnog tendera formira se rang lista ponuđača, a sa ponuđačem koji je prvi na rang listi, odnosno koji je dao najbolju ponudu započinju se pregovori, radi zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije. Samim tim što je ovaj ponuđač određen za najboljeg ponuđača ne znači da će na kraju pregovora sa njim i biti zaključen ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine (da će on i postati kupac). Trenutak relevantan za određivanje ko je postao kupac kapitala mogao bi se smatrati samo trenutak zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Unošenjem predložene izmene izbegla bi se nedoumica oko toga u kom trenutku Agencija za privatizaciju obaveštava sve učesnike javnog tendera o rezultatima postupka.

Uz član 16.

Kada se kapital koji je bio predmet prodaje, posle raskida ugovora prenese Akcijskom fondu, dešava se da se Akcijskom fondu faktički prenosi manjinski paket akcija, s obzirom da je kupac kapitala, u toku važenja ugovora o prodaji, stekao većinski paket akcija po osnovu izvršenog povećanja osnovnog kapitala, tako da je Akcijski fond, odnosno privremeni zastupnik kapitala koga on imenuje, praktično onemogućen da upravlja subjektom privatizacije i vrši druga ovlašćenja koja su mu zakonom data. S druge strane, zadržavanjem akcija iz dokapitalizacije, nesavestan kupac kapitala je često u mogućnosti da i dalje preko organa upravljanja u kojima ima većinu glasova nesmetano raspolaže materijalnim i finansijskim sredstvima subjekta privatizacije. Zato je zakonodavac uveo institut sticanja sopstvenih akcija u subjektu privatizacije.

Prema predloženom rešenju kupac kapitala, odnosno imovine dužan je da sve akcije koje je stekao dokapitalizacijom prenese subjektu privatizacije koje ih drži kao sopstvene akcije sve dok kupac ne izvrši ugovorene obaveze. Takođe je predviđeno postupanje u slučaju da se ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine raskine. U tom slučaju akcije se prenose Akcijskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije i od prodajne cene nadoknađuje kupcu iznos koji je uložio kao investiciju. Po izvršenju obaveza iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekt privatizacije prenosi sopstvene akcije na kupca od kojih je te akcije stekao.

Predloženim zakonodavnim rešenjem ustanovljen je i pravni osnov da bi Centralni registar hartija od vrednosti mogao da izvrši prenos vlasništva na akcijama. Tako je u ovom slučaju potrebno da Agencija za privatizaciju dostavi Centralnom registru hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg će se izvršiti prenos sopstvenih akcija sa računa hartija od vrednosti kupca na subjekt privatizacije na račun hartija od vrednosti subjekta privatizacije kao i obrnuto sa računa subjekta na račun kupca.

Institut sticanja sopstvenih akcija preuzet je iz Zakona o privrednim društvima ali je prilagođen za potrebe postupka privatizacije. U ovom slučaju ne može da se govori o koliziji ova dva zakona, zato što zakonodavac ima pravo da specijalnim zakonima i specijalnim normama odstupi od opštih zakona i opštih normi. U suprotnom, ne bi smeo da postoji nijedan specijalni zakon i nijedna specijalna norma. Tako nešto ne predviđa ni Ustav Republike Srbije.

Uz član 17.

Navedenim članom prošireni su zakonski razlozi za raskid ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Tako se, u cilju zaštite zaposlenih u subjektu privatizacije, ugovor o prodaji raskida i u slučaju kada kupac kapitala ili imovine ne isplati u celini minimalnu zaradu i pripadajuće doprinose za period od najmanje devet meseci u toku jedne kalendarske godine.

Uz član 18.

Ovim članom pravi se izuzetak od raspodele sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Naime, kako se radi o prodaji kapitala i imovine u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ, na ovaj način se štiti privatna svojina i stečena prava građana i drugih pravnih lica od strane države sukcesora, a radi realizacije sporazuma koji se odnosi na pitanje sukcesije (Prilog G).

Uz član 19.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza kapital koji je bio predmet prodaje (70% kapitala) Agencija za privatizaciju prenosi Akcijskom fondu. Iako je zakoniti imalac hartija od vrednosti, Akcijski fond nije u mogućnosti da ostvaruje upravljačka prava u subjektu privatizacije. Naime, u najvećem broju slučajeva Akcijski fond, odnosno privremeni zastupnik kapitala kome se po zakonu prenosi pravo upravljanja, nije u mogućnosti da zakaže vanrednu skupštinu akcionara, radi promene uprave subjekta privatizacije izabrane od strane bivšeg kupca.

Navedenim predlogom otklanja se pravna praznina u pogledu odlučivanja od strane uprave subjekta privatizacije izabrane od strane bivšeg kupca kapitala, do dana izbora novih organa uprave subjekta privatizacije, na koji način se štiti i državni kapital (70% akcija) prenet Akcijskom fondu.

Uz član 20.

Predloženom izmenom isključena je primena odredaba Zakona o privatizaciji o podeli akcija bez naknade prilikom privatizacije preduzeća u kome je sprovedeno restrukturiranje i po osnovu prodaje kapitala u subjektima privatizacije koji je nastao konverzijom potraživanja Republike Srbije u trajni ulog. Ovaj izuzetak predložen je zato što zaposleni u subjektu privatizacije nisu učestvovali u stvaranju tog kapitala, već upravo suprotno, radi se dugu koji je subjekt privatizacije imao prema državi a koji je konvertovanjem postao trajni ulog države u kapitalu subjekta privatizacije.

Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se ni u subjektima privatizacije koji se restrukturiraju, s obzirom da u najvećem broju slučajeva takvi pravni subjekti ne raspolažu kapitalom za raspodelu, pošto su obaveze subjekta privatizacije premašile ukupnu vrednost kapitala.

Međutim, kako su zaposleni u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje učestvovali u stvaranju društvenog kapitala, predloženom normom dato im je pravo na novčanu naknadu, umesto prava na akcije bez naknade. Pravo na novčanu naknadu, zaposleni u ovim subjektima stiču, umesto prava na besplatne akcije, iz sredstava koja preostanu posle raspodele sredstava od prodaje kapitala u postupku privatizacije, a pre uplate na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

Članom 124. Zakona o stečajnom postupku propisano je da će se prodaja i raspodela imovine u društvenoj ili državnoj svojini vršiti u skladu sa propisima o privatizaciji. U dosadašnjim zakonodavnim rešenjima ovo pitanje nije bilo uređeno. Iz tog razloga je predviđena odredba prema kojoj zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu iz viška stečajne, odnosno likvidacione mase koji preostane posle izmirenja svih poverilaca, u slučaju stečaja ili likvidacije subjekta privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje.

Uz član 21.

Dopunom člana 55. Zakona o privatizaciji omogućava se privatizacija i onih subjekata koji do sada nisu mogli biti privatizovani, s obzirom da je svaki subjekt privatizacije, po sprovedenom postupku privatizacije, morao da se organizuje kao društvo kapitala. Kako je pojedinim zakonima onemogućeno da pravna lica mogu da imaju pravnu formu društva kapitala, to i nije bila moguća privatizacija za veliki broj pravnih subjekata (npr. zdravstvene ustanove, zadruge i dr.).

Uz član 22.

Postojeći član 59. Zakona o privatizaciji je u suprotnosti sa svim drugim propisima donetim posle stupanja na snagu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine. Prema propisima koji su na snazi promet akcija se vrši u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava.

Predloženi tekst ovog člana otklanja mogućnost da otvorena društva u kome je Akcijski fond akcionar postaju zatvorena društva koja ne podležu javnom prometu hartija, što je u suprotnosti sa osnovnim principom, odnosno zakonskim odredbama da se akcije navedenih institucija prodaju na javno organizovanom tržištu hartija od vrednosti, bez diskriminacije ostalih učesnika u postupku kupovine tih akcija. Ovakva mogućnost je predviđena samo u slučaju da se dobije saglasnost Akcijskog fonda.

Uz član 23.

Kao posledica rešenja kojim je predviđena privatizacija kapitala i imovine u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ, utvrđena je namena sredstva ostvarenih od te prodaje, odnosno predloženo je da se sredstva ostvarena od prodaje koriste za sprovođenje sporazuma koji se odnosi na pitanje sukcesije sa bivšim republikama SFRJ.

Uz član 24.

Ovom normom uveden je privredni prestup, kao forma kaznene odgovornosti, pravnog lica (državni poverilac) i odgovornog lica u pravnom licu, koji suprotno odredbi člana 20ž stav 7. pokrenu postupak prinudne naplate protiv subjekta koji se privatizuje metodom javnog tendera ili javne aukcije.

Uz član 25.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), čl. 32. i 36. propisano je da su državni poverioci dužni da otpuste dug prema privrednom društvu u slučaju prodaje akcija, koje su shodno odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji, besplatno prenete Akcijskom fondu i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kada je udeo tih akcija u ukupnom broju akcija privrednog društva jednak ili veći od 33,4%.

Pravno i logički je neprihvatljivo da se državni poverioci koji su pod ovim uslovima otpustili dug prema privrednom društvu namiruju samo iz sredstava ostvarenih od prodaje akcija privrednog društva u vlasništvu Akcijskog fonda (čije je učešće u kapitalu privrednog društva daleko manje od navedenog procenta), kako je to predviđeno napred navedenim odredbama važećeg zakona.

Stoga se Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predviđa da državni poverioci, koji su pod napred navedenim uslovima otpustili dug, svoje potraživanje namiruju, kako iz sredstava ostvarenih prodajom akcija privrednog društva u vlasništvu Akcijskog fonda, tako i iz sredstava ostvarenih prodajom akcija u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prodaja akcija u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje predstavalja okončanje privatizacije u odnosu na taj deo kapitala privrednog društva, dakle, privatizacioni prihod. Pored toga, da državni poverioci nisu otpustili dug imajući u vidu i udeo akcija u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ukupnom broju akcija privrednog društva, onda bi prihod ostvaren prodajom tih akcija bio daleko niži.

Uz član 26.

Predloženim članom uređuje se postupak u pogledu preostalog dela društvenog kapitala u subjektu privatizacije koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima manjinski društveni kapital.

Manjinski društveni kapital u subjektima privatizacije koji imaju imenovanog vlasnika nad većinskim kapitalom nije atraktivan za privatizaciju, odnosno za potencijalnog kupca. U cilju efikasnosti postupka privatizacije, odnosno da bi se skratilo sprovođenje složenog postupka privatizacije zbog malog procenta društvenog kapitala, zakonodavac je predložio da se 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala, kao manjinskog, prenosi Akcijskom fondu.

Kako, međutim, u navedenim subjektima privatizacije nije bilo tzv. „besplatne” podele akcija, stavom 2. navedenog člana propisano je da se 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi zaposlenima bez naknade, skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona o privatizaciji.

Zakonodavac je predložio izuzetak od ovog pravila u slučaju kada kontrolno (matično) društvo posluje većinskim društvenim kapitalom a u podređenom (zavisnom) društvu ima većinski kapital, s obzirom da se i u ovim slučajevima radi o društvenom kapitalu. Drugi izuzetak je predviđen zbog pravne sigurnosti subjekata privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona već utvrđen metod privatizacije.

Uz član 27.

Određeni broj preduzeća sa društvenim kapitalom nisu ispunila svoju zakonsku obavezu i, u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. 55/04 i 61/05) nisu podneli prijavu za prevođenje u registar privrednih subjekata koji se vodi kod Agencije za privredne registre. Da bi ova preduzeća mogla da se privatizuju u skladu sa rokovima koje predviđa ovaj zakon, predloženim zakonodavnim rešenjem daje se ovlašćenje Agenciji za privatizaciju da može podneti prijavu za prevođenje u Registar privrednih subjekata.

Uz član 28.

Navedenim članom je predviđeno da će se privatizacija koja je započeta po odredbama Zakona o privatizaciji nastaviti po odredbama ovog zakona.

Uz član 29.

Navedenim članom predviđeno je stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Donošenjem Zakona o privatizaciji omogućava se privatizacija društvenog i državnog kapitala što je osnovni preduslov za stvaranje efikasnog privrednog ambijenta, priliv inostranog kapitala, restrukturiranje privrede i finansijskog tržišta i bržeg uključivanja u evropske i svetske integracione tokove. Otuda, ovaj zakon predstavlja ključnu etapu reformskog koncepta privrede.

Zakon čije se donošenje predlaže uticaće na efikasnije sprovođenje postupka privatizacije, što je od ključnog uticaja na uspešnost u sprovođenju reformi u oblasti svojinskih odnosa. Od uspešnosti sprovođenja reformi u ovoj oblasti koja je od uticaja na korporativno upravljanje i na efikasnost ukupne privrede, u velikoj meri zavisi brzina ukupnih reformi, odnosno procesa tranzicije u društvu.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 3.

Predmet privatizacije je društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

PREDMET PRIVATIZACIJE JE I DRŽAVNI KAPITAL KOJI JE ISKAZAN U AKCIJAMA ILI UDELIMA, AKO USLOVI I POSTUPAK PRODAJE TOG KAPITALA NISU DRUGAČIJE UREĐENI POSEBNIM PROPISOM.

U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.

U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA PRIVATIZUJE SE KAPITAL I IMOVINA U DRUŠTVENIM PREDUZEĆIMA OSNOVANIM OD DELOVA PREDUZEĆA U REPUBLICI SRBIJI ČIJE JE SEDIŠTE NA TERITORIJI REPUBLIKA BIVŠE SFRJ.

Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa.

Član 5.

Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) jeste pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) obavlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak., KAO I POSLOVE LIKVIDACIONOG UPRAVNIKA, NEPOSREDNO ILI PREKO OVLAŠĆENOG LICA (POVERENIK AGENCIJE) U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima.

Položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom.

Član 12.

Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.

Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže, radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i da ovlaste jedno lice za zastupanje.

Kupac kapitala ili imovine ne može biti:

domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom;

fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji;

lice FIZIČKO LICE, PRAVNO LICE I OSNIVAČ PRAVNOG LICA sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza;

4) FIZIČKO LICE KOJE JE OSUĐIVANO ILI PROTIV KOGA SE VODI POSTUPAK ZA SLEDEĆA KRIVIČNA DELA:

KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE;

KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI;

TEŠKO UBISTVO;

TEŠKA KRAĐA, RAZBOJNIČKA KRAĐA, RAZBOJNIŠTVO, UTAJA, PREVARA, NEOSNOVANO KORIŠĆENjE KREDITA I DRUGE POGODONOSTI, IZNUDA, UCENA I ZELENAŠTVO;

NEOVLAŠĆENA PROIZVODNjA, DRŽANjE I STAVLjANjE U PROMET OPOJNIH DROGA, OMOGUĆAVANjE UŽIVANjA OPOJNIH DROGA, PROIZVODNjA I STAVLjANjE U PROMET ŠKODLjIVIH PROIZVODA, ZAGAĐIVANjE VODE ZA PIĆE I ŽIVOTNIH NAMIRNICA I TEŠKA DELA PROTIV ZDRAVLjA LjUDI;

ZAGAĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE, NEPREDUZIMANjE MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, PROTIVPRAVNA IZGRADNjA I STAVLjANjE U POGON OBJEKATA I POSTROJENjA KOJA ZAGAĐUJU ŽIVOTNU SREDINU, UNOŠENjE OPASNIH MATERIJA U SRBIJU I NEDOZVOLjENO PRERAĐIVANjE, ODLAGANjE I SKLADIŠTENjE OPASNIH MATERIJA I NEDOZVOLjENA IZGRADNjA NUKLEARNIH POSTROJENjA;

ZLOČINAČKO UDRUŽIVANjE, IZRAĐIVANjE I NABAVLjANjE ORUŽJA I SREDSTAVA NAMENjENIH ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH DELA, NEDOZVOLjENO DRŽANjE ORUŽJA I EKSPLOZIVNIH MATERIJA, NEDOZVOLjENO PRELAŽENjE DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENjE LjUDI, NEOVLAŠĆENO ORGANIZOVANjE IGARA NA SREĆU I NEOVLAŠĆENO BAVLjENjE ODREĐENOM DELATNOŠĆU;

ORGANIZOVANOG KRIMINALA;

KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 149. STAV 2. ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 47/03 I 34/06).

KUPAC KAPITALA ILI IMOVINE NE MOŽE BITI NI PRIVREDNO DRUŠTVO U KOJEM SE LICE IZ STAVA 3. TAČ. 2), 3) I 4) OVOG ČLANA SMATRA KONTROLNIM ČLANOM ILI KONTROLNIM AKCIONAROM, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.

Kupac kapitala ili imovine matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno matično preduzeće.

Član 14.

Privatizacija društvenog kapitala sprovodi se najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZA PRIVATIZACIJU NEPRIVATIZOVANOG DRUŠTVENOG KAPITALA JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA JAVNOM TENDERU, ODNOSNO JAVNOJ AUKCIJI, MORA DA SE OBJAVI NAJKASNIJE DO 31. DECEMBRA 2008. GODINE.

AKO SE JAVNI POZIV NE OBJAVI U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AGENCIJA DONOSI REŠENjE O POKRETANjU PRINUDNE LIKVIDACIJE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE (U DALjEM TEKSTU: LIKVIDACIJA).

LIKVIDACIJA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE POKREĆE SE I AKO:

DRUŠTVENI KAPITAL, ODNOSNO IMOVINA, SUBJEKTA PRIVATIZACIJE NIJE PRODAT NI POSLE TREĆEG SPROVEDENOG JAVNOG TENDERA, ODNOSNO JAVNE AUKCIJE;

SUBJEKT PRIVATIZACIJE NIJE PODNEO GODIŠNjI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ AGENCIJI NADLEŽNOJ ZA VOĐENjE REGISTRA PRIVREDNIH SUBJEKATA DVE GODINE UZASTOPNO.

ČLAN 14A

POSTUPAK LIKVIDACIJE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE SPROVODI AGENCIJA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

AKO SUBJEKT LIKVIDACIJE NE USVOJI LIKVIDACIONI BILANS (BILANS STANjA, PRIVREMENI IZVEŠTAJ O PREDUZETIM RADNjAMA, FINANSIJSKI IZVEŠTAJ, IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ LIKVIDACIJI I ZAVRŠNI LIKVIDACIONI BILANS), LIKVIDACIONI UPRAVNIK OKONČAVA POSTUPAK LIKVIDACIJE I BEZ ODOBRENjA BILANSA.

SREDSTVA KOJA PREOSTANU PO OKONČANjU POSTUPKA LIKVIDACIJE PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, OSIM SREDSTAVA KOJA SU U PRIVATNOJ SVOJINI.

LIKVIDACIONI UPRAVNIK IMA PRAVO NA NAGRADU ZA SVOJ RAD I NAKNADU STVARNIH TROŠKOVA (U DALjEM TEKSTU: NAGRADA I NAKNADA).

VISINU NAGRADE I NAKNADE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE PRIVATIZACIJE.

NA LIKVIDACIJU SUBJEKTA PRIVATIZACIJE SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA KOJIMA SE UREĐUJE LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA.

Član 20.

U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije KOJI POSLUJE U CELINI ILI VEĆINSKIM DRUŠTVENIM ILI DRŽAVNIM KAPITALOM, javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije.

DRŽAVNI POVERIOCI DUŽNI SU DA OTPUSTE DUG I PREMA PODREĐENOM (ZAVISNOM) DRUŠTVU:

KOJE U STRUKTURI KAPITALA IMA VEĆINSKI KAPITAL KONTROLNOG (MATIČNOG) DRUŠTVA KOJE POSLUJE VEĆINSKIM DRUŠTVENIM ILI DRŽAVNIM KAPITALOM;

U KOJEM JE DRUŠTVENI ILI DRŽAVNI KAPITAL VEĆINSKI ZAJEDNO SA KAPITALOM KONTROLNOG DRUŠTVA.

Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka kada vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika nad bankama u stečaju, odnosno likvidaciji i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.

DRŽAVNIM POVERIOCEM SMATRA SE I AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA KADA VRŠI FUNKCIJU STEČAJNOG UPRAVNIKA NAD BANKAMA U STEČAJU I KADA UPRAVLjA U IME I ZA RAČUN REPUBLIKE SRBIJE POTRAŽIVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU PREUZETIH INO OBAVEZA.

Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije (u daljem tekstu: ostali poverioci).

Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.

Član 20v

Ako se subjekt privatizacije saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, Agencija može da podnese zahtev nadležnom organu, odnosno organizaciji, za odlaganje mera zabrane isplate sa računa subjekta privatizacije za neizmirene obaveze za vreme koje ne može biti duže od 18 meseci od dana donošenja odluke o restrukturiranju.

Član 20d

Otpuštanje duga državnog poverioca delimično ili u celini prema subjektu privatizacije punovažno je u slučaju da je kapital ili imovina subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera, ODNOSNO METODOM JAVNE AUKCIJE.

Potraživanje državnog poverioca smatra se izmirenim u potpunosti ako je izmireno na način propisan članom 20g Zakona.

ČLAN 20E

ODREDBE O OTPUSTU DUGA KOJE SE ODNOSE NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE KOJI SE RESTRUKTURIRA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE PRIMENjUJU SE I NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE KOJI SE PRIVATIZUJE METODOM JAVNOG TENDERA, ODNOSNO JAVNE AUKCIJE.

ČLAN 20Ž

OD DANA DONOŠENjA ODLUKE O RESTRUKTURIRANjU DO DANA DONOŠENjA ODLUKE O OKONČANjU RESTRUKTURIRANjA, NE MOŽE SE PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NAD NjEGOVOM IMOVINOM, ODREDITI ILI SPROVESTI PRINUDNO IZVRŠENjE NITI BILO KOJA MERA POSTUPKA IZVRŠENjA RADI NAMIRENjA POTRAŽIVANjA.

ODLUKA O RESTRUKTURIRANjU IMA SNAGU IZVRŠNE ISPRAVE.

ODLUKU O RESTRUKTURIRANjU AGENCIJA, U ROKU OD PET DANA OD DANA NjENOG DONOŠENjA, DOSTAVLjA ORGANU NADLEŽNOM ZA SPROVOĐENjE PRINUDNE NAPLATE, SUDOVIMA I DRUGIM ORGANIMA NADLEŽNIM ZA DONOŠENjE OSNOVA I NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU.

NA OSNOVU ODLUKE O RESTRUKTURIRANjU ORGAN NADLEŽAN ZA SPROVOĐENjE PRINUDNE NAPLATE OBUSTAVLjA IZVRŠAVANjE EVIDENTIRANIH OSNOVA I NALOGA, A SUDOVI I DRUGI ORGANI NADLEŽNI ZA DONOŠENjE OSNOVA I NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU NE DONOSE NOVE OSNOVE I NALOGE ZA PRINUDNU NAPLATU.

ZA SUBJEKTE KOJI SE PRIVATIZUJU METODOM JAVNOG TENDERA, ODNOSNO JAVNE AUKCIJE, DRŽAVNI POVERIOCI NE MOGU TRAŽITI PRINUDNU NAPLATU NITI BILO KOJU MERU POSTUPKA IZVRŠENjA RADI NAMIRENjA POTRAŽIVANjA NASTALIH DO 31. DECEMBRA 2007. GODINE.

ZABRANA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE DO DANA UPLATE PRODAJNE CENE ILI PRVE RATE AKO SE PRODAJNA CENA PLAĆA NA RATE.

POSTUPAK PRINUDNOG IZVRŠENjA KOJI JE U TOKU PREKIDA SE.

PO OKONČANjU RESTRUKTURIRANjA, ODNOSNO POSLE PRODAJE JAVNIM TENDEROM ILI JAVNOM AUKCIJOM, AGENCIJA OBAVEŠTAVA SUDOVE I ORGANE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA O UPLATI PRODAJNE CENE I O POVERIOCIMA KOJI SVOJE POTRAŽIVANjE NAMIRUJU IZ TE CENE.

Član 22.

Program privatizacije sadrži naročito podatke o: poslovanju, vrednosti kapitala ili imovine i obliku organizovanja subjekta privatizacije.

Program privatizacije donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Program privatizacije dostavlja se Agenciji u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana dostavljanja odluke o metodu privatizacije.

AGENCIJA VRŠI KONTROLU PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I PRIHVATA GA AKO TAJ PROGRAM SADRŽI PROPISANE PODATKE.

Uz program iz stava 3. ovog člana dostavlja se izjava odgovornog lica u subjektu privatizacije o tačnosti podataka sadržanih u programu privatizacije. Odgovorno lice odgovara za štetu koju svojom izjavom prouzrokuje subjektu privatizacije ili kupcu kapitala, ako je izjava data grubom nepažnjom ili sa namerom da se šteta prouzrokuje.

Agencija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja programa privatizacije donese odluku o prihvatanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa privatizacije, u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj i način izrade programa privatizacije.

Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa privatizacije izvrši u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke iz stava 4. ovog člana.

Ako Agencija ne donese odluku u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je program privatizacije prihvaćen.

Subjekt privatizacije dužan je da postupi po odluci Agencije.

U slučaju da subjekt privatizacije ne dostavi program privatizacije ili ne postupi po odluci Agencije, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa zakonom.

Član 24.

Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije procenom utvrđuje raspon vrednosti kapitala ili imovine.

U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE KOJI SE PRIVATIZUJE METODOM JAVNE AUKCIJE UTVRĐUJE SE RASPON VREDNOSTI KAPITALA ILI IMOVINE.

Agencija vrši kontrolu procene iz stava 1. ovog člana.

Cena po kojoj će kapital ili imovina biti prodati primenom metoda iz člana 10. Zakona formira se zavisno od uslova na tržištu.

Vlada Republike Srbije propisuje metodologiju procene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije.

Član 25.

Prodaja kapitala sprovodi se u subjektima privatizacije koji su se organizovali i uskladili svoje opšte akte sa odredbama zakona kojim je uređen pravni položaj preduzeća.

Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje, osim ako propisima kojima se utvrđuju uslovi i način obavljanja pojedinih delatnosti, odnosno poslova, kao i za pojedine oblike organizovanja, nije drugačije određeno.

U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa Zakonom, prodaje se celokupan kapital ili imovina.

PREDMET PRODAJE JE 70% KAPITALA KOJI SE PRIVATIZUJE, OSIM AKO PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PRAVNI POLOŽAJ PRIVREDNIH SUBJEKATA, ODNOSNO USLOVI I NAČIN OBAVLjANjA POJEDINIH PRIVREDNIH I DRUGIH DELATNOSTI, NIJE DRUGAČIJE UREĐENO.

PROCENAT KAPITALA KOJI SE PRODAJE U SUBJEKTIMA PRIVATIZACIJE SA VEĆINSKIM DRŽAVNIM KAPITALOM ČIJI PRAVNI POLOŽAJ, ODNOSNO USLOVI I NAČIN OBAVLjANjA POJEDINIH PRIVREDNIH I DRUGIH DELATNOSTI NIJE UREĐEN POSEBNIM PROPISOM, ODREĐUJE VLADA.

U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE KOJI SE RESTRUKTURIRA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, PRODAJE SE CELOKUPAN KAPITAL ILI IMOVINA.

Član 25a

Ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 90 dana od dana donošenja odluke o prekidu. Dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi.

AKO U TOKU SPROVOĐENjA POSTUPKA PRIVATIZACIJE NASTUPE OKOLNOSTI KOJE ONEMOGUĆAVAJU PRODAJU KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, AGENCIJA MOŽE DA ODREDI PREKID POSTUPKA KOJI TRAJE DOK POSTOJE RAZLOZI ZA PREKID, A NAJDUŽE 180 DANA OD DANA DONOŠENjA ODLUKE O PREKIDU POSTUPKA. DOK TRAJE PREKID POSTUPKA PRESTAJU DA TEKU PROPISANI ROKOVI.

AGENCIJA OBUSTAVLjA POSTUPAK PRIVATIZACIJE U SLUČAJU SAZNANjA ZA OKOLNOSTI ZA KOJE SE NIJE ZNALO U VREME POKRETANjA POSTUPKA, A KOJE U POTPUNOSTI ONEMOGUĆAVAJU PRODAJU KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.

Preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarada zaposlenih, samo uz prethodnu saglasnost Agencije, ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo, odnosno PROJEKTOVANOG RASTA CENA NA MALO ILI ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom.

Član 30.

Podnosilac ponude uplaćuje depozit za učešće na javnom tenderu.

Učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom, odnosno prvi sledeći učesnik čija je ponuda najviše rangirana, koji ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu cenu u predviđenom roku, gubi pravo na vraćanje depozita.

AKO UČESNIK NA TENDERU ČIJA JE PONUDA PROGLAŠENA NAJPOVOLjNIJOM NE ZAKLjUČI UGOVOR ILI NE PLATI UGOVORENU CENU GUBI PRAVO NA VRAĆANjE DEPOZITA, A AGENCIJA POZIVA DRUGORANGIRANOG UČESNIKA NA TENDERU, RADI POTPISIVANjA UGOVORA.

Ministar nadležan za poslove privatizacije utvrđuje visinu i način uplate depozita iz stava 1. ovog člana.

Član 32.

Po sprovedenom postupku javnog tendera Agencija obaveštava sve učesnike javnog tendera o rezultatima postupka, odnosno o određivanju kupca NAJPOVOLjNIJEG PONUĐAČA.

Učesnik javnog tendera ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka.

Prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o rezultatima javnog tendera.

Po podnetom prigovoru odlučuje se u roku od osam dana od dana prijema prigovora.

Akt organa donet po prijemu prigovora konačan je.

Član 41.

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, korišćenju zemljišta, načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, načinu rešavanja pitanja zaposlenih i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane.

AKCIJE KOJE STIČE KUPAC IZ NOVIH EMISIJA PO OSNOVU POVEĆANjA KAPITALA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ZA VREME IZVRŠENjA UGOVORNIH OBAVEZA SMATRAJU SE SOPSTVENIM AKCIJAMA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE KOJE SU U POTPUNOSTI PLAĆENE.

KADA KUPAC KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE IZVRŠI OBAVEZE IZ UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE, ŠTO SE DOKAZUJE POTVRDOM AGENCIJE, SUBJEKT PRIVATIZACIJE KOJI JE STEKAO SOPSTVENE AKCIJE DUŽAN JE DA IH BEZ NAKNADE PRENESE KUPCU KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE OD KOGA IH JE STEKAO.

AGENCIJA DOSTAVLjA REGISTRU NADLEŽNOM ZA VOĐENjE RAČUNA HARTIJA OD VREDNOSTI REŠENjE NA OSNOVU KOJEG SE VRŠI UPIS SOPSTVENIH AKCIJA NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE, KAO I REŠENjE NA OSNOVU KOJEG SE VRŠI PRENOS SOPSTVENIH AKCIJA NA KUPCA.

U SLUČAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE, AKCIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PRENOSE SE AKCIJSKOM FONDU KOJI IH PRODAJE ZAJEDNO SA AKCIJAMA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE KOJE SU MU PRENETE U SKLADU SA ZAKONOM. SREDSTVA OSTVARENA OD PRODAJE SOPSTVENIH AKCIJA STEČENIH PO OSNOVU POVEĆANjA KAPITALA NOVIM ULOZIMA, PO ODBITKU TROŠKOVA PRODAJE, AKCIJSKI FOND PRENOSI KUPCU SA KOJIM JE UGOVOR O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE RASKINUT.

NA OTUĐENjE, REŽIM I DRUGE PRAVNE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA SOPSTVENE AKCIJE SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.

Ugovor iz stava 1. ovog člana smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija i overava se u sudu.

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja.

Član 41a

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac:

ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata;

ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i roku utvrđen ugovorom;

raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;

ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan;

ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom;

ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih;

6A)NE ISPLATI U CELINI MINIMALNE ZARADE ZAPOSLENIMA U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE I PRIPADAJUĆE DOPRINOSE, ZA PERIOD OD NAJMANjE DEVET MESECI U TOKU KALENDARSKE GODINE;

u drugim slučajevima predviđenim ugovorom.

Raskidom ugovora iz stava 1. ovog člana zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa.

Član 41b

Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije.

Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

Troškovima prodaje, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se izdaci za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika u postupku privatizacije, naknade za oglašavanje javnih poziva i drugih informacija koje su od značaja za sprovođenje postupka privatizacije koje ne snosi subjekt privatizacije u skladu sa Zakonom, kao i drugi troškovi.

IZUZETNO, SREDSTVA OSTVARENA OD PRODAJE KAPITALA I IMOVINE IZ ČLANA 3. STAV 5. OVOG ZAKONA, POSLE IZMIRIVANjA TROŠKOVA PRODAJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, UPLAĆUJU SE NA POSEBAN RAČUN BUDžETA REPUBLIKE.

Visinu provizije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

Član 41d

Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, PRESTAJU SVA VLASNIČKA I UPRAVLjAČKA PRAVA KUPCA, A Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala (u daljem tekstu: zastupnik kapitala), radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje kapitala subjekta privatizacije.

ORGAN UPRAVLjANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE DUŽAN JE DA PRIVREMENOM ZASTUPNIKU KAPITALA OMOGUĆI UPRAVLjANjE SUBJEKTOM PRIVATIZACIJE, KAO I DA SPROVEDE SVE RADNjE NEOPHODNE ZA UPIS PROMENA U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA I DRUGI ODGOVARAJUĆI REGISTAR.

ORGAN UPRAVLjANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE NE MOŽE, DO IZBORA NOVOG ORGANA UPRAVLjANjA, DA DONOSI ODLUKE O:

SMANjENjU, ODNOSNO POVEĆANjU KAPITALA PRIVREDNOG DRUŠTVA;

STICANjU, ODNOSNO RASPOLAGANjU NEPOKRETNOM IMOVINOM ILI IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI;

REORGANIZACIJI PRIVREDNOG DRUŠTVA;

ZALAGANjU STVARI, USPOSTAVLjANjU HIPOTEKE I DRUGOM NAČINU OPTEREĆIVANjA IMOVINE;

DAVANjU ILI UZIMANjU IMOVINE U DUGOROČAN ZAKUP;

PORAVNANjU SA POVERIOCIMA.

ODLUKA DONETA SUPROTNO STAVU 3. OVOG ČLANA NIŠTAVA JE.

Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice iz reda akcionara u subjektu privatizacije, kao i iz reda lica izvan subjekta privatizacije.

Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji.

Zastupnik kapitala ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada). Troškove za nagradu i naknadu zastupnika snosi subjekt privatizacije u visini koju određuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

Registracija podatka o privremenom zastupniku kapitala i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Član 43.

Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.

Pravo na sticanje akcija bez naknade može se ostvariti najviše za 35 godina radnog staža.

Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se u subjektima privatizacije u kojima nije prodato više od 50% društvenog kapitala ni u subjektima privatizacije u kojima se sprovodi restrukturiranje.

PRAVO NA STICANjE AKCIJA BEZ NAKNADE NE OSTVARUJE SE:

U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE U KOJEM JE SPROVEDENO RESTRUKTURIRANjE;

PO OSNOVU KAPITALA KOJI JE U SUBJEKTIMA PRIVATIZACIJE NASTAO KONVERZIJOM POTRAŽIVANjA REPUBLIKE SRBIJE U TRAJNI ULOG.

U subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom zaposleni stiču pravo na akcije bez naknade, u skladu sa propisom kojim se utvrđuju uslovi i način obavljanja pojedinih delatnosti ili poslova, odnosno u skladu sa propisom kojim je uređen pravni položaj pojedinih oblika organizovanja.

ZAPOSLENI U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE U KOJEM JE SPROVEDENO RESTRUKTURIRANjE IMAJU PRAVO NA NOVČANU NAKNADU IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE KOJA PREOSTANU POSLE RASPODELE IZ ČLANA 41B STAV 2. OVOG ZAKONA, A PRE UPLATE NA UPLATNI RAČUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE.

U SLUČAJU STEČAJA ILI LIKVIDACIJE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U KOJEM JE SPROVEDENO RESTRUKTURIRANjE, ZAPOSLENI IMAJU PRAVO NA NOVČANU NAKNADU IZ SREDSTAVA OSTVARENIH PRODAJOM DRUŠTVENE IMOVINE KOJA PREDSTAVLjA VIŠAK STEČAJNE, ODNOSNO LIKVIDACIONE MASE.

ZAPOSLENIMA U SMISLU ST. 4. I 5. OVOG ČLANA SMATRAJU SE ZAPOSLENI IZ ČLANA 42. OVOG ZAKONA.

VLADA BLIŽE PROPISUJE NAČIN PRODAJE PREOSTALE DRUŠTVENE IMOVINE, KAO I KRITERIJUME I NAČIN ISPLATE NOVČANE NAKNADE IZ ST. 4. I 5. OVOG ČLANA.

Član 55.

Posle izvršene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt privatizacije koji nije organizovan kao društvo kapitala donosi odluku o promeni oblika organizovanja u društvo kapitala.

ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA NE ODNOSI SE NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE ČIJI JE OBLIK ORGANIZOVANjA ZAKONOM PROPISAN KAO OBAVEZAN.

Odluka iz stava 1. ovog člana, pored odredaba koje sadrži osnivački akt, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, sadrži i odredbe o drugim pitanjima od značaja za organizovanje subjekta privatizacije u društvo kapitala.

7. Promet akcija

7. PROMENA PRAVNE FORME

Član 59.

Promet akcija emitovanih u postupku privatizacije slobodan je na sekundarnom tržištu i odvija se preko finansijske berze.

PRIVREDNO DRUŠTVO KOJE U STRUKTURI KAPITALA IMA AKCIJE U VLASNIŠTVU AKCIJSKOG FONDA ILI AKCIJE KOJE TAJ FOND PRODAJE PO ZAKONU, NE MOŽE VRŠITI PROMENU PRAVNE FORME, NITI OTVORENO AKCIONARSKO DRUŠTVO MOŽE POSTATI ZATVORENO, BEZ SAGLASNOSTI AKCIJSKOG FONDA.

Član 61.

Sredstva iz člana 41b stav 2. ovog zakona raspoređuju se na sledeći način:

10% sredstava uplaćuje se Republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje;

50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije.

Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

5% sredstava izdvojiće se za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana;

5% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije.

SREDSTVA OSTVARENA OD PRODAJE KAPITALA I IMOVINE IZ ČLANA 3. STAV 5. OVOG ZAKONA KORISTE SE ZA SPROVOĐENjE SPORAZUMA KOJI SE ODNOSI NA PITANjE SUKCESIJE SA BIVŠIM REPUBLIKAMA SFRJ.

Vlada Republike Srbije utvrđuje visinu sredstava za vraćanje dugova čiji je obveznik ili garant Republika Srbija i određuje druge namene iz člana 60. tačka 6. Zakona, kao i visinu sredstava za finansiranje tih namena.

ČLAN 64A

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 300.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP DRŽAVNI POVERILAC AKO PODNESE ZAHTEV ZA PRINUDNU NAPLATU ILI BILO KOJU MERU POSTUPKA IZVRŠENjA, RADI NAPLATE POTRAŽIVANjA PREMA SUBJEKTU KOJI SE PRIVATIZUJE METODOM JAVNOG TENDERA, ODNOSNO JAVNE AUKCIJE (ČLAN 20Ž STAV 7).

NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 100.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I ODGOVORNO LICE U DRŽAVNOM POVERIOCU.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 25.

POVERILAC KOJI JE OTPUSTIO DUG PREMA PRIVREDNOM DRUŠTVU KOD KOJEG JE UČEŠĆE AKCIJA AKCIJSKOG FONDA I REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, KOJE SU IM PRENETE U SKLADU SA ZAKONOM O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 32/97), U UKUPNOM BROJU AKCIJA TOG PRIVREDNOG DRUŠTVA JEDNAK ILI VEĆI OD 33,4%, NAMIRUJE SVOJE POTRAŽIVANjE IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE TIH AKCIJA.

ČLAN 26.

SUBJEKT PRIVATIZACIJE KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA IMA MANjINSKI DRUŠTVENI KAPITAL PRENOSI 70% TOG KAPITALA AKCIJSKOM FONDU.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAPOSLENIMA SE PRENOSI BEZ NAKNADE 30% DRUŠTVENOG KAPITALA, U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 42. DO 44. ZAKONA O PRIVATIZACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 38/01, 18/03 I 45/05), PO IZVRŠENOJ PRODAJI KAPITALA IZ AKCIJSKOG FONDA.

ODREDBE ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE NA:

PODREĐENO (ZAVISNO) DRUŠTVO KOJE U STRUKTURI KAPITALA IMA MANjINSKI DRUŠTVENI KAPITAL KOJI ZAJEDNO SA KAPITALOM KOJE KONTROLNO (MATIČNO) DRUŠTVO SA VEĆINSKIM DRUŠTVENIM I/ILI DRŽAVNIM KAPITALOM IMA U TOM ZAVISNOM PREDUZEĆU ČINI VEĆINSKI KAPITAL;

SUBJEKT PRIVATIZACIJE ZA KOJI JE AGENCIJA, DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, DONELA ODLUKU O METODU PRIVATIZACIJE DRUŠTVENOG KAPITALA.

ČLAN 27.

AGENCIJA MOŽE, U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA, PODNETI PRIJAVU ZA PREVOĐENjE U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA PREDUZEĆA KOJA POSLUJU DRUŠTVENIM KAPITALOM A KOJA DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA NISU PODNELA TAKVU PRIJAVU.

ČLAN 28.

POSTUPAK PRIVATIZACIJE ZAPOČET DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA NASTAVIĆE SE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

ČLAN 29.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

Ostavite komentar