Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 85/06),
M E M O R A N D U M
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2008. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2009. I 2010. GODINU
I. UVOD
1. Makroekonomski okvir
Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila značajne pozitivne rezultate u pogledu privrednog rasta, smanjivanja inflacije, rasta izvoza, poboljšanja efikasnosti privrede, rasta finansijskog sektora, priliva stranih direktnih investicija i rasta deviznih rezervi, uz visok spoljnotrgovinski deficit, održanje nezaposlenosti na visokom nivou, visoku apresijaciju dinara, rast javne potrošnje i rast zarada iznad rasta produktivnosti.
Makroekonomska kretanja u 2006. godini obeležena su realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,7% i redukcijom inflacije na 6,6%. Pored toga, postignut je značajan rast izvoza izraženog u evrima od 41,4% i rast deviznih rezervi NBS, koje su krajem 2006. godine iznosile 9 mlrd evra. Trend rasta privredne aktivnosti nastavljen je u 2007. godini. Procenjuje se da će realni rast BDP u 2007. godini iznositi oko 7%, uz rast cena na malo od 8,5%.
Uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i proces strukturnog prilagođavanja za period od 2008. do 2010. godine projektovan je realni rast BDP po prosečnoj stopi od 6,3%, sa tendencijom ubrzavanja koja bi trebalo da prati proces restrukturiranja i tranzicije privrede. Ostvarivanju projektovane stope rasta BDP najviše će doprineti rast izvoza robe i usluga od 24,1%, prosečno godišnje i rast investicija od 16,1%, prosečno godišnje. Rast domaćih i stranih investicija neophodan je za modernizaciju privrede, posebno infrastrukture i za podizanje nivoa izvoza kao ključne komponente privrednog rasta. Na osnovu rasta BDP i investicija u naredne tri godine očekuje se rast zaposlenosti i standarda građana.
Projekcijom je predviđeno smanjivanje inflacije u narednom periodu, tako da se inflacija svede na procenjenih 4% u 2010. godini. Tokom 2007. godine došlo je do ubrzanja ukupne inflacije (8,5%) u odnosu na 2006. godinu (6,6%), uz usporavanje bazne inflacije (4-4,5%) u odnosu na 2006. godinu (5,9%) i rast nebazne inflacije (12,6%) u odnosu na 2006. godinu (7,4%). Glavni generatori ubrzanja nebazne inflacije u 2007. godini bili su administrativno otklanjanje dispariteta cena, rast cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte, rast cena poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda u avgustu i septembru zbog suše i postojanje nekonkurentnih struktura u privredi Srbije.
Osnovne pretpostavke makroekonomskog okvira za rast i stabilnost privrede Srbije u naredne tri godine jesu:
Vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike, što treba da stvori osnovu za makroekonomsku stabilnost;
Ubrzanje strukturnih reformi, posebno završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i ubrzano restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća;
Jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta, te tako zaposliti radnike koji u procesu tranzicije ostaju bez posla, a posebno mlade koji završavaju obrazovni proces;
Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentskog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture.
Ispunjenje planiranih aktivnosti rezultiraće u dominantnom učešću privatnog sektora u privredi nakon privatizacije postojećih i osnivanja novih preduzeća, potom u uspostavljanju celovitog pravnog okvira za funkcionisanje tržišne privrede i to najviše kroz donošenje i primenu sistemskih zakona harmonizovanih sa regulativom EU i sa principima STO, a na osnovu svega toga ispoljiće se i u aktivnoj ulozi Vlade u vođenju ekonomske politike i poboljšanju poslovnog ambijenta i kredibiliteta zemlje.
2. Fiskalna politika
U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.
Međutim, u drugoj polovini 2006. godine, značajno je povećana javna potrošnja, čime je napravljeno odstupanje od čvrste fiskalne politike koja je realizovana od sredine 2004. godine. Osim toga, u drugoj polovini 2006. godine potpisani su protokoli i ugovori i doneti su zakoni na osnovu kojih je značajno povećan nivo javne potrošnje u 2007. godini, iako prihodi nisu u istoj meri povećani. Procenjuje se da će, prvenstveno usled navedenih mera, učešće konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu godinu, biti povećano za 2,4 procentna poena, dok će se neto rezultat (suficit/deficit) pogoršati za oko 2,1 procentnih poena BDP. Rezultat ekspanzivne fiskalne politike, u kombinaciji sa prekomernim rastom zarada i kreditnom ekspanzijom, jeste ubrzan rast domaće tražnje, počev od poslednjeg kvartala 2006. godine. Ekspanzija tražnje je najvećim delom preneta na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, čak mnogo više nego što je inicijalno planirano, a u manjoj meri je „povukla” domaću privrednu aktivnost. S obzirom na to da je ostvareni nivo spoljnotrgovinskog deficita dugoročno neodrživ, neophodno je preduzeti miks mera za njegovo smanjenje. U tome ključnu ulogu ima fiskalna politika, ali je važan i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa.
Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zahteva smanjenje domaće tražnje putem snažnog fiskalnog prilagođavanja u 2008. godini, kroz smanjenje učešća javnih rashoda u BDP za 1,2 procentna poena. Planirano je da se i u 2009. godini učešće javnih rashoda u BDP smanji za dodatnih 0,8 procentnih poena BDP.
Ključne mere za smanjenje javne potrošnje u odnosu na BDP jesu: realno nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama, tokom cele 2008. godine, na nivou koji će biti dostignut krajem 2007. godine, tj. nakon realizacije ranije potpisanih protokola o povećanju plata; smanjenje subvencija za 5% u odnosu na sredstva predviđena budžetom za 2007. godinu; smanjenje javnih investicija budžeta Republike za više od 10% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.
Konsolidovani javni prihodi će u narednom periodu zadržati približno isto učešće u BDP (ukoliko se posmatraju javni prihodi bez prihoda od licence), a u istom periodu doći će do smanjenja učešća javnih rashoda. Rezultat ovakvog kretanja javnih prihoda i javnih rashoda je deficit konsolidovanog bilansa sektora države u 2008. godini, uz blagi suficit u poslednje dve godine srednjoročnog perioda.
U narednom periodu nastaviće se fiskalne reforme, koje će obuhvatati poboljšanja poreskog sistema, restrukturiranje javne potrošnje, povećanje transparentnosti javnih finansija, jačanje poreske i carinske administracije i dr.
3. Strukturne reforme
Planirani makroekonomski ciljevi, koji se odnose na visoke stope privrednog rasta, rast izvoza i investicija u fiksni kapital, neće biti ostvarivi ukoliko se ne ubrza proces strukturnih reformi. Najbitniji zadaci u domenu strukturnih reformi biće završetak procesa privatizacije društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava, nastavak restrukturiranja i početak privatizacije javnih preduzeća, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća i privlačenje stranih direktnih investicija, kao i nastavak reforme upravljanja javnim finansijama i reforme državne uprave.
Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu u javnom sektoru biće sprovođenje preostalih neophodnih mera u javnim preduzećima, kako bi se ova preduzeća osposobila za tržišno poslovanje, a potom i za delimičnu ili potpunu privatizaciju.
Nastavkom sprovođenja strukturnih reformi povećaće se pritisci na tržištu rada, što će usloviti da prioritet ekonomske politike Vlade bude podsticanje razvoja i rasta malih i srednjih preduzeća, kako bi se izvršilo amortizovanje negativnih pritisaka koje izaziva proces strukturnih reformi u privredi. Najveći doprinos promeni negativnog trenda na tržištu rada moglo bi dati privlačenje stranih direktnih grinfild investicija, ali da bi se to ostvarilo neophodno je izvršiti dalje poboljšanje investicionog ambijenta, prvenstveno pravnog sistema.
Upravljanje javnim finansijama se permanentno unapređuje. U narednom periodu akcenat reformi u ovom području biće na jačanju kontrole javnih finansija od strane Državne revizorske institucije, unapređenju sistema srednjoročnog planiranja, smanjivanju rashoda putem reformi penzijskog i drugih sistema socijalnog osiguranja, povećanju efikasnosti naplate poreza i smanjivanju prostora za vršenje poreske evazije. Adekvatnim državnim ulaganjima u infrastrukturu povećaće se konkurentnost Republike Srbije, dati značajan impuls privrednom rastu i omogućiti ostvarivanje utvrđenih strateških ciljeva. Jedan od osnovnih principa na kome će se zasnivati državna ulaganja biće ispravljanje regionalnih dispariteta u pogledu stepena privredne razvijenosti.
Reforma javne uprave za cilj će imati stvaranje efikasne administracije, pri čemu će se reforma zasnivati na principima decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i racionalizacije.
Adekvatnim koordinisanjem politika, koje se zasnivaju na usvojenim strategijama, omogućiće se ostvarivanje utvrđenih ciljeva i stvaranje uslova za dalji napredak Srbije. Jedna od bitnih karakteristika strukturnih reformi u narednom periodu mora biti brzina njihovog sprovođenja, kako bi se što pre ispravile neravnoteže u privredi i društvu i stvorili neophodni uslovi za ostvarivanje održivog i relativno visokog privrednog rasta i razvoja u narednom srednjoročnom periodu. Izvesno je da troškovi sprovođenja strukturnih reformi u mnogim sektorima u kratkom periodu mogu biti visoki, ali koristi koje će se ostvariti njihovim sprovođenjem treba da doprinesu daljem rastu i razvoju privrede Srbije i društva u celini.
II. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2008. DO 2010. GODINE
1. Makroekonomska kretanja u 2006. godini, sa procenom za 2007. godinu
1.1. Ocena makroekonomskih kretanja u 2006. godini
Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila jednocifrenu inflaciju, dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede (prvi put su dobici veći od gubitaka), visok rast deviznih rezervi i rast finansijskog sektora. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su visok spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa, visoka nominalna i realna apresijacija dinara, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje, uz visoku i još uvek rastuću nezaposlenost.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP u 2006. godini je povećan za 5,7% u odnosu na 2005. godinu sa različitom kvartalnom dinamikom, što prikazuje naredni grafikon.
Grafikon 1. Realne stope rasta BDP u 2006. godini
[pic]
Privredni rast u 2006. godini ostvaren je prvenstveno pod uticajem porasta domaće i izvozne finalne tražnje. Međutim, poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u 2006. godini, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti). Privredni rast u 2006. godini koincidira sa rastom produktivnosti od 8%, koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede, ali i od pratećeg smanjenja zaposlenosti. Ipak, postignuti rast BDP bio je nedovoljan da generiše neto rast zaposlenosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenost je u odnosu na 2005. godinu smanjena za 2,1%.
Najdinamičniji rast u realnom sektoru u 2006. godini ostvaren je u oblasti telekomunikacija i PTT, građevinarstva i saobraćaja, a značajan rast ostvaren je u trgovini na malo i industriji, što pokazuje naredna tabela.
Tabela 1. Privredna aktivnost u 2006. godini u %
Industrijska proizvodnja, fizički obim 4,7 Građevinarstvo, vrednost radova 31,0 Saobraćaj, obim usluga 10,0 Telekomunikacije i PTT, obim usluga 74,1 Promet u trgovini na malo, realan rast 7,7 Turizam, noćenja turista 1,0
Izvor: RZS
Prema podacima RZS, neto poljoprivredna proizvodnja u 2006. godini smanjena je za 0,3% u odnosu na 2005. godinu. Pri tome, biljna proizvodnja i stočarstvo su smanjeni za po 2,6%.
U oblasti spoljne trgovine ostvaren je značajan rast izvoza izražen u evrima od 41,4% u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Međutim, brzina rasta izvoza je nedovoljna u odnosu na rast uvoza, što pokazuje povećani deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, posebno sektora industrije. Na rast uvoza robe značajno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata krajem 2006. godine, investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.
Tabela 2. Robna razmena i platni bilans Srbije u 2006. godini u %
Izvoz robe, rast u evrima 41,4 Uvoz robe, rast u evrima 24,0 Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP 21,2 Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP 12,3 Strane direktne investicije, neto priliv u mil. EUR 3.497 Devizne rezerve NBS, u mil. EUR, kraj perioda 9.025 Devizna štednja, u mil. EUR, kraj perioda 3.346,1
Izvor: RZS i NBS
Spoljnotrgovinski deficit, prema podacima RZS, u 2006. godini povećan je za 529 mil. evra, i pored rasta izvoza od preko 40%. Povećan je i deficit tekućeg računa, koji iznosi 12,3% BDP, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Deficit spoljne trgovine finansiran je, pored ostalog, i iz ostvarenog neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u iznosu od oko 3,5 mlrd evra. Pošto su to prvenstveno SDI vezane za prodaju preduzeća, a ne greenfield investicije, takvo pokrivanje deficita tekućeg računa je neodrživo na srednji rok. Povećanje spoljnotrgovinskog deficita prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje, koja se povećala u četvrtom kvartalu 2006. godine zbog rasta javne potrošnje i rasta zarada. Apresijacija dinara realno za 12,9% dodatno je uticala na povećanje ovog deficita.
Značajan makroekonomski rezultat postignut u 2006. godini je smanjenje ukupne inflacije na 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2006. godini iznosila je 5,9%, a nebazna 7,4%.
Tabela 3. Inflacija u 2006. godini u %
Inflacija, ukupno, kraj perioda 6,6 Bazna inflacija*, kraj perioda 5,9 Nebazna inflacija, kraj perioda 7,4
* Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda
Izvor: RZS i NBS
Restriktivna monetarna politika dala je najveći doprinos obaranju inflacije u 2006. godini. U prvoj polovini 2006. godine NBS je usporavala rast količine novca repo operacijama i kontrolom priliva kapitala po osnovu zaduživanja banaka u inostranstvu. U drugoj polovini 2006. godine došlo je do rasta priliva inostrane valute po osnovu stranih direktnih investicija, uključujući značajnu komponentu privatizacionih prihoda, a potom i po osnovu zaduživanja u inostranstvu banaka i preduzeća. Sve to je, uz ograničenu ponudu domaće valute i visoku referentnu kamatnu stopu, dovelo do veće apresijacije dinara koja je delovala na usporavanje inflacije preko smanjenja uvozne inflacije i usporavanja privredne aktivnosti. Nije izvesno u kojoj meri su visoke kamatne stope NBS u 2006. godini autonomno uticale na priliv stranog kapitala, a potom i na apresijaciju dinara. U ostale činioce koji su doveli do niže inflacije u 2006. godini spadaju zaustavljanje rasta cene nafte na svetskom tržištu i odlaganje povećanja administrativno regulisanih cena.
Fiskalna politika, uključujući i politiku zarada u javnom sektoru, u prva tri kvartala 2006. godine bila je neutralna sa stanovišta uticaja na agregatnu tražnju, a u četvrtom kvartalu bila je ekspanzivna i doprinela je povećanju agregatne tražnje. To se najvećim delom odrazilo na rast spoljnog deficita, a u manjoj meri na rast privredne aktivnosti, dok je nastavljen trend opadanja inflacije. Zarade su u 2006. godini realno porasle za 11,4%, a u 2005. godini za 6,4%, što je iznad rasta produktivnosti (8% i 5,3%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede, a time i na rast spoljnotrgovinskog deficita. Rast prosečnih zarada sa 258,2 evra krajem 2005. godine na 357,8 evra krajem 2006. godine doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.
Tabela 4. Prosečne neto zarade u 2006. godini
U dinarima Stope rasta Neto zarade – ukupno 21.707 11,4 Privreda 20.667 12,3 Vanprivreda 23.964 9,3 Javna državna preduzeća 28.737 11,1 Javna lokalna preduzeća 26.162 3,0 Administracija,svi nivoi 28.887 9,2 Izvor: RZS
1.2. Ekonomska kretanja u periodu januar-avgust 2007. godine, sa procenom za 2007. godinu
U periodu januar-avgust 2007. godine ekonomska kretanja su obeležena visokim rastom privredne aktivnosti, izvoza, uvoza i zarada, uz ubrzanje inflacije od marta. Ostvarena makroekonomska kretanja mogu se oceniti kao povoljna, izuzev visokog spoljnotrgovinskog deficita, koji je generisan većim rastom tražnje usled fiskalne ekspanzije u četvrtom kvartalu 2006. godine, a zatim i ubrzanog rasta zarada, posebno u javnom sektoru. Takođe, rast domaćih i stranih kredita u prvih osam meseci 2007. godine (za 24,8% i 12,7%, respektivno) doprineo je povećanju domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti i spoljnotrgovinskom deficitu.
Realni rast BDP u prvom polugodištu 2007. godine prema proceni RZS iznosio je 8,0% u odnosu na prvo polugodište 2006. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2007. godine veći je za 5,4% u odnosu na isti period 2006. godine, u čemu je prerađivačka industrija zabeležila rast od 6,6%. Ovakva struktura rasta industrijske proizvodnje predstavlja značajan rezultat kad se ima u vidu da je sektor energetike zabeležio nizak rast od 2,2% usled relativno tople zime. U prvom polugodištu 2007. godine u odnosu na isti period 2006. godine visok rast ostvarilo je građevinarstvo dostigavši stopu od 38,1% mereno vrednošću izvedenih radova, kao i poštanske aktivnosti i telekomunikacije sa stopom od 29,1%. U prvih osam meseci 2007. godine realni rast prometa u trgovini na malo iznosio je 25,3%, a broj noćenja turista je povećan za 14%. Povećanje turističkog prometa u 2007. godini u odnosu na prethodne godine rezultat je većeg domaćeg turističkog prometa, ali i promenjene evidencije turističkog prometa i obuhvata hostela i privatnog smeštaja.
Prema procenama RZS, očekuje se smanjenje neto poljoprivredne proizvodnje u 2007. godini zbog suše za oko 7,5%, u odnosu na 2006. godinu. Smanjenje proizvodnje zabeleženo je kod pšenice, a očekuje se i kod kukuruza, suncokreta, šećerne repe i drugih poljoprivrednih proizvoda zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Procenjuje se da će stočarstvo zadržati nivo iz prethodne godine.
Opšti rast cena na malo u periodu januar-septembar 2007. godine iznosio je 6,9%, a međugodišnji rast 5,7%. Presudan uticaj na opšti rast cena u ovom periodu imalo je povećanje regulisanih cena, sa doprinosom od 4,9 procentnih poena, posebno povećanje cene struje (1,1 procentni poen), derivata nafte (0,8 procentnih poena) i rast cena komunalno-stambenih usluga (0,8 procentnih poena). U prvih devet meseci 2007. godine regulisane cene su povećane za 10,6%, dok je bazna inflacija iznosila 3,1%. Najbitniji faktori odstupanja nove (8,5%) od prvobitne projekcije inflacije (6,5%) jesu povećanje cena nafte na svetskom tržištu i poskupljenje poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda u avgustu i septembru usled suše i postojanja nekonkurentnih struktura u privredi Srbije.
Svetska cena nafte i suša uticali su na ubrzanje inflacije i u zemljama jugoistočne Evrope, što pokazuje naredna tabela.
Tabela 5. Inflacija u Srbiji i u zemljama okruženja stope rasta
Avgust 2007Jul 2007 Avgust 2007Decembar 2006 Prosečne mesečne stope Slovenija 0,20 3,1 0,38 Hrvatska 0,60 2,0 0,25 Makedonija 0,40 2,4 0,30 BiH 0,40 0,0 0,00 Bugarska 2,20 6,8 0,83 Rumunija 0,80 2,9 0,36 Mađarska -0,10 4,9 0,60 Prosek 0,64 0,39 Srbija 1,2 6,1 0,74
Izvor: Evropska centralna banka i zavodi za statistiku Hrvatske, Makedonije i Srbije
Trend visokog rasta izvoza i uvoza robe iz 2006. godine nastavljen je u prvih osam meseci 2007. godine, uz visok rast izvoza repromaterijala (30,3%) i finalnih proizvoda (29,5%), kao i uvoza investicionih dobara (44,5%). U ovom periodu izvoz robe, izražen u evrima, povećan je za 31,2%, a uvoz robe za 27,4% u odnosu na isti period 2006. godine, uz deficit spoljne trgovine od 4,2 mlrd evra.
Prosečan broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine u odnosu na isti period prethodne godine manji je za 1,1%, što je prvenstveno rezultat procesa privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Broj aktivno nezaposlenih lica krajem avgusta 2007. godine, u odnosu na kraj avgusta prethodne godine, smanjen je za 10,7%, što je pretežno rezultat primene Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i, po tom osnovu, prelaska oko 90 hiljada nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje na evidenciju Repuličkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
U periodu januar-avgust 2007. godine zabeležen je visok realni rast prosečnih neto zarada od 23,6%, posebno zarada u javnim preduzećima od 27,0%, što je nepovoljna tendencija sa stanovišta pritiska na inflaciju i povećanja deficita tekućeg računa u platnom bilansu. Rast prosečnih realnih neto zarada ostvaren na račun smanjenja fiskalnog opterećenja nije uticao na inflaciju i spoljni bilans. Prekomerni rast zarada u javnim preduzećima koja posluju u uslovima prirodnog ili institucionalnog monopola vid je korišćenja privilegovanog tržišnog položaja, ukazuje na neophodnost kontrole od strane Vlade.
* * *
Na bazi ostvarenih ekonomskih kretanja u periodu januar-avgust 2007. godine, a uzimajući u obzir planiranu makroekonomsku politiku i politiku strukturnih promena, kao i kretanja u međunarodnom okruženju, za 2007. godinu je projektovan realni rast BDP od 7,0% i stopa inflacije od 8,5%. Ostvarenje i procenu osnovnih ekonomskih indikatora sadrži naredna tabela.
Tabela 6. Ostvarenje i procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora, u %
I-VIII 2007I-VIII 2006 20072006 Realni rast BDP 8,0* 7,0 Rast izvoza robe i usluga, izražen u EUR 28,3 22,9 Rast uvoza robe i usluga, izražen u EUR 26,2 23,1 Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP 14,3 -14,7 Realni rast investicija – 28,6 Inflacija, kraj perioda, IX 2007/XII 2006 6,9 8,5 Zaposlenost -1,1 -1,3 Stopa nezaposlenosti, MOR – 21,7 Realni rast prosečne neto zarade 23,6 17,4 Rast produktivnosti rada 9,3* 8,4
* BDP i produktivnost odnose se na prvo polugodište 2007. godine
Izvor: MFIN
2. Međunarodno okruženje
Prema preliminarnim podacima realni rast svetske privrede u 2006. godini na globalnom nivou iznosio je 5,4%, u Evropskoj uniji 3,2% i Evrozoni 2,6% (najveći rast od 2000. godine), što predstavlja nesumnjivo povoljan rezultat u odnosu na prethodni period. U 2007. godini očekuje se blago usporavanje ekonomskog rasta na 4,9% na globalnom nivou, na 2,8% u Evropskoj uniji i na 2,3% u Evrozoni.
Istovremeno, očekuje se visok rast svetske trgovine po stopama od 7,0% u 2007. godini, 7,4% u 2008. godini i po 6,8% u 2009. godini i 2010. godini.
Usporavanje rasta privrede SAD i smanjivanje visokog deficita tekućeg računa SAD, uz očekivanu depresijaciju dolara, prema procenama neće bitnije uticati na smanjenje konkurentnosti evropskih izvoznika i posledično na smanjenje izvoza i bruto domaćeg proizvoda evropskih zemalja.
Očekivani rast cena nafte na svetskom tržištu u 2008. godini povećao bi troškove proizvodnje, što bi izazvalo usporavanje rasta investicija i rast inflacije. Imajući u vidu visoku energetsku zavisnost Srbije, nepovoljna kretanja cena nafte imala bi negativan uticaj na domaću privredu.
Tabela 7. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji
2006 2007 2008 2009 2010 Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u % – Svet ukupno 5,4 4,9 4,9 4,8 4,8 – Evropska unija 3,2 2,8 2,7 – – – Evrozona 2,6 2,3 2,3 – – Rast svetske trgovine 9,2 7,0 7,4 6,8 6,8 Indeks potrošačkih cena, godišnje promene – Evropska unija 2,3 2,2 2,2 – – – Evrozona 2,2 2,0 2,0 – – Rast cena nafte, u dolarima 20,5 -5,5 6,6 -0,6 -0,6
Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2007. godine
Očekivani rast svetske privrede i svetske trgovine u srednjoročnom periodu, a posebno očekivani rast privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, pozitivno će uticati na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.
Tabela 8. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera
Izvoz u 2006 Privredni rast Iznosu mil. EUR % od ukupnogizvoza Srbije 2006 2007 2008 Italija 736,1 14,4 1,9 1,8 1,7 Bosna i Hercegovina 593,7 11,6 6,0 6,0 6,0 Nemačka 505,6 9,9 2,7 1,8 1,9 Crna Gora 489,3 9,6 – – – Ruska federacija 246,9 4,8 6,7 6,4 5,9 Makedonija 238,0 4,7 4,0 4,5 4,5 Slovenija 201,0 3,9 5,2 4,5 4,0
Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2007. godine
Srbija realizuje oko 60% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa ovim zemljama, privredna kretanja u njima odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijma MMF, u narednom periodu očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama najznačajnijim partnerima Srbije na strani izvoza. Ponderisana stopa privrednog rasta u navedenim zemljama blago se usporava sa 4,0% u 2006. godini na 3,6% u 2008. godini. I pored toga, relativno visoke stope rasta pružaće srpskim izvoznicima šansu za dalju ekspanziju na inostrana tržišta.
Italija je u 2006. godini postala najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbijena strani izvoza sa učešćem od 14,4% u ukupnom izvozu. Nakon oporavka u 2006. godini rast privrede Italije zadržaće se na približno istom nivou i u narednim godinama, kao posledica privrednog oporavka u celoj EU.
Rast spoljnotrgovinske razmene sa BiH usporen je u 2006. godini, delom kao posledica problema u implementaciji Sporazuma o zoni slobodne trgovine. U narednom periodu se očekuje jači rast privredne saradnje usled potpisivanja multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), kao i usled očekivano visokog rasta privrede BiH od 6,0% prosečno godišnje. Rast privrede BiH prošle godine bio je vođen rastom domaće tražnje koja je bila potpomognuta kreditnom ekspanzijom. Pretpostavka je da će se rast i u narednom periodu bazirati na istim činiocima.
Rast privrede Nemačke u 2006. godini bio je vođen povećanjem izvoza, investicija i potrošnje usled Svetskog prvenstva u fudbalu i povećanjem stope PDV sa 16% na 19% od 1. januara 2007. godine. U predstojećem periodu očekuje se umereno usporavanje rasta najveće privrede EU, naročito u 2007. godini. Smanjenje rasta biće posledica smanjenja domaće tražnje, a usled činjenice da je zbog promene poreske politike deo potrošnje prebačen iz prvog kvartala 2007. godine u poslednji kvartal 2006. godine.
Kretanje svetske privrede u proteklom periodu, kao i kretanje cena nafte na svetskom tržištu, učinilo je da rast ruske privrede bude na visokom nivou. Očekivanja za naredni period govore u prilog održavanju visokih stopa rasta kao rezultat pojačane domaće tražnje. Izvesna usporavanja u 2007. i 2008. godini rezultat su, prema procenama MMF, limitiranih investicija u sektor energetike u prethodnom periodu. S obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini između Ruske Federacije i Srbije, rusko tržište bi moglo da dobije više na značaju za preduzeća iz Srbije u narednom periodu.
Slično drugim tranzicionim zemljama, rast u Makedoniji u 2006. godini bio je vođen rastom domaće tražnje, odnosno potrošnje. U narednom periodu Vlada Makedonije namerava da preduzme dalje mere u smislu smanjenja poreza (porez na dohodak, PDV), a predstavljena je nova strategija za privlačenje stranih direktnih investicija. S obzirom na ovakve tendencije realno je pretpostaviti da će rast u Makedoniji biti ubrzan u predstojećem periodu.
Privreda Slovenije u 2006. godini je imala rast od 5,2%, što je najveći rast u poslednjoj deceniji. Slovenački rast bio je vođen rastom investicija u fiksne fondove, što stvara dobru osnovu za ostvarenje visokih stopa rasta i u narednom periodu. Pored toga, tradicionalno snažan izvozni sektor dodatno će doprineti ostvarenju značajnih privrednih rezultata slovenačke privrede.
3. Makroekonomske projekcije za period od 2008. do 2010. godine
Prema makroekonomskim projekcijama do 2010. godine realni sektor ostvariće značajan rast BDP, uz blagi rast zaposlenosti, nastavak smanjenja inflacije i postepeno smanjenje deficita tekućeg računa.Projekcijom je predviđen, za period od 2008. do 2010. godine, prosečni godišnji rast BDP od 6,3% i smanjenje inflacije na 4,0% krajem 2010. godine. Projektovani rezultati nešto su povoljniji u odnosu na ostvarene u periodu 2001-2006. godine (5,3% prosečna godišnja stopa rasta i 6,6% inflacija na kraju 2006. godine), što je opravdano, budući da su realizovane brojne strukturne reforme i ostvaren napredak u regionalnim i evropskim integracijama.
Tabela 9. Projekcija makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije Ostvarenje2006 Procena PROJEKCIJA 2007 2008 2009 2010 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.125,8 2.454,3 2.779,0 3.128,5 3.485,0 BDP po stanovniku, u EUR 3.354 4.058 4.573 5.103 5.609 BDP (%), godišnje stope realnog rasta 5,7 7,0 6,0 6,5 6,5 Realni rast pojedinih komponenti BDP, % Lična potrošnja 5,4 9,5 4,9 4,5 2,1 Državna potrošnja 8,3 16,1 5,7 4,4 2,3 Investicije 15,2 28,6 20,2 14,5 13,5 Izvoz robe i usluga 28,2 32,6 25,8 25,0 21,6 Uvoz robe i usluga 22,2 36,5 20,5 17,3 12,9 Spoljnotrgovinski saldo, % BDP -19,9 -20,2 -18,9 -16,9 -14,7 Saldo tekućeg računa platnog bilansa, % BDP -12,3 -14,7 -14,1 -12,6 -11,1 Spoljni dug, % BDP 58,9 55,5 56,8 57,2 57,1 Inflacija, kraj perioda, u % 6,6 8,5 6,0 5,0 4,0 Broj zaposlenih, godišnji prosek 2.026 2.000 2.014 2.038 2.068
Izvor: MFIN
Projekcija BDP. Procena za 2007. godinu predviđa realni rast BDP od 7,0%. Procenjeni rast BDP u prvom polugodištu 2007. godine, u odnosu na isti period 2006. godine, iznosi 8,0%. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak privrednog rasta po visokim stopama BDP od 6,0% u 2008. godini, 6,5% u 2009. godini i 6,5% u 2010. godini. Privremeno usporavanje rasta BDP u 2008. godini rezultat je planirane primene restriktivnih mera u fiskalnoj i drugim politikama, koje treba da doprinesu smanjenju domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita.
Očekivani rast privredne aktivnosti zasniva se na kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, visokom do sada ostvarenom prilivu stranih direktnih investicija i očekivanom prilivu u narednom srednjoročnom periodu, na već izvršenoj privatizaciji preduzeća, konsolidaciji bankarskog sektora, jačanju kreditne aktivnosti banaka i nastavku rasta ino-zaduženosti preduzeća.
Grafikon 2. Stope realnog rasta BDP
[pic]
Najveći doprinos rastu BDP sa strane tražnje daće privatna potrošnja i investicije u fiksni kapital.
Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP*
[pic]
* neto promene zaliha iznose 0,1 % BDP u posmatranom periodu
Projekcijom upotrebe BDP u narednom srednjoročnom periodu predviđa se doprinos lične potrošnje rastu BDP od 8,3 procentna poena u 2007, a u 2008. i 2009. godini od 4,4 i 4,0 procentna poena, respektivno, dok će u 2010. godini doprinos lične potrošnje realnom rastu BDP iznositi 1,8 procentnih poena. Izvori rasta lične potrošnje u narednom periodu biće rast zarada, povećanje broja zaposlenih i prirast neto kredita stanovništvu kod komercijalnih banaka.
Podsticaj rastu ukupnih investicija daće očekivani rast privatnih investicija iz domaće štednje i kreditnih obaveza preduzeća, kao i očekivani rast stranih direktnih investicija i porast državnih investicija realizacijom projekata Nacionalnog investicionog plana, pre svega u infrastrukturu. Investicije će beležiti visok realni rast, i to u 2008. godini od 20,2%, u 2009. godini od 14,5% i u 2010. godini od 13,5%. Na osnovu rasta investicija, projekcijom je predviđeno povećanje učešća investicija sa 17,9% BDP u 2006. godini na 23% BDP u 2010. godini.
Projekcija predviđa visok doprinos investicija u fiksni kapital realnom rastu BDP, prvenstveno jačanjem investicione aktivnosti privatnog sektora i snažnijim rastom javnih investicija u periodu obuhvaćenom projekcijom. Ubrzanje rasta investicija u skladu sa očekivanim poboljšanjem poslovne i investicione klime omogućiće da ova kategorija agregatne tražnje značajno doprinese rastu BDP u 2007. godini sa 5,3 procentna poena, a u naredne tri godine sa 4,5; 3,7 i 3,7 procentnih poena, respektivno. Učešće državnih investicija bi u 2007. godini iznosilo 25% ukupne vrednosti investicija u fiksni kapital, dok bi u narednom trogodišnjem periodu učešće bilo u proseku 20,4%. Predviđen je doprinos državne potrošnje rastu BDP u 2007. godini sa 2,4 procentna poena, a u naredne tri godine sa 0,9; 0,7 i 0,4 procentna poena, respektivno.
Projekcija predviđa značajnije dinamiziranje spoljnotrgovinske razmene i rast izvoza po visokim stopama, uz niži rast uvoza robe i usluga. Procenjuje se smanjenje negativnog doprinosa neto izvoza rastu BDP sa -9,2 procentna poena u 2007. godini na -3,9, -2,0 i 0,6 procentnih poena u naredne tri godine, respektivno. Jačanje integracijskih procesa, podsticanje izvoza i rast produktivnosti izvoznog sektora omogućiće ublažavanje negativnog uticaja neto inostrane tražnje na realni rast BDP.
Projekcija realnog rasta pojedinih komponenti BDP u naredne tri godine predviđa usporavanje realnog rasta lične i državne potrošnje i značajan realni rast investicija i izvoza robe i usluga. U periodu od 2008. do 2010. godine prosečan rast lične potrošnje iznosiće 3,8%, državne potrošnje 4,1%, investicija 16,1% i izvoza robe i usluga 24,1%.
Projekcija zaposlenosti i zarada. Projekcija predviđa porast zaposlenosti, što će uz rast realnih neto zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticati na rast lične potrošnje. Očekuje se rast zaposlenosti od 0,7% u 2008. godini, od 1,2% u 2009. i od 1,5% u 2010. godini, kao i smanjenje nezaposlenosti, računato po međunarodnim standardima, sa 21,6% u 2006. godini na 19,6% krajem 2010. godine. Projekcija predviđa identične stope realnog rasta prosečne zarade i rasta produktivnosti (5,3%, 5,2% i 5,0%, respektivno).
Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti i nezaposlenosti
[pic]
Projekcija inflacije.Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:
uravnoteženju i kontroli budžeta;
kontroli zarada u javnom sektoru;
planiranoj monetarnoj politici NBS;
kontroli rasta cena u javnom sektoru;
stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije;
otklanjanju dispariteta administrativno regulisanih cena.
Grafikon 5. Stope inflacije krajem godine
[pic]
Polazeći od navedenih pretpostavki predviđena je redukcija inflacije sa procenjenih 8,5% krajem 2007. godine na 6% krajem 2008. godine, 5% krajem 2009. godine i 4% krajem 2010. godine.
Tabela 10. Kretanje inflacije u %
2007 2008 2009 2010 Inflacija, kraj perioda 8,5 6,0 5,0 4,0 Bazna inflacija 4-4,5 3-6 2-5 2-4 Nebazna inflacija 12,6 7,8 6,8 5,2
Izvor: MFIN i NBS
Rizici za ostvarivanje projekcije inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajnije nagle promene kursa, rast jediničnih troškova rada, rast cena sirove nafte, nedostatak konkurencije u proizvodnji i trgovini, uz uticaj monopola na rast cena.
Projekcija spoljnoekonomskih tokova. U oblasti spoljnotrgovinskih tokova očekuje se nastavak realizacije visokih stopa rasta spoljnotrgovinske razmene uz brži rast izvoza od uvoza, što će dovesti do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija. Procenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg bilansa ostati na održivom nivou u narednom periodu. Izvoz će u periodu do 2010. godine beležiti značajan rast od 25,8% u 2008. godini, 25% u 2009. godini i 21,6% u 2010. godini. Projekcijom je predviđeno povećanje učešća izvoza robe i usluga u BDP sa 27,1% u 2006. godini na 38,9% u 2010. godini. Uz ostvarenje visokih stopa rasta izvoza robe i usluga u narednom periodu doći će i do kvalitativne promene strukture, pre svega, izvoza robe. U prethodnom periodu izvoz robe je bio vođen uglavnom izvozom intermedijarnih proizvoda. Završetkom procesa privatizacije društvenih preduzeća i povećanjem investicija, naročito stranih direktnih investicija, uz nastavak pozitivnih kretanja kod najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, doći će i do značajnog rasta izvoza, u prvom redu proizvoda za široku potrošnju i kapitalnih proizvoda.
Visoke stope rasta izvoza biće praćene relativno visokim stopama rasta uvoza robe i usluga. Uvoz robe i usluga zabeležiće u 2008. godini stopu rasta od 20,5%, u 2009. godini od 17,3% i u 2010. godini od 12,9%. Relativno visoke stope rasta uvoza robe i usluga rezultat su visoke zavisnosti Srbije od uvoza energenata i uvoza intermedijarnih proizvoda, potrebe za osavremenjavanjem proizvodne opreme i nastavka trenda rasta uvoza usluga. Nešto sporiji rast uvoza od izvoza u naredne tri godine implicira manji spoljni deficit, u odnosu na BDP, na kraju srednjoročnog perioda.
Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga, u mil. evra
[pic]
Najvažnije komponente tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja su doznake na strani transfera i plaćanja inostranstvu po osnovu kamata na strani faktorskih plaćanja. U narednom periodu očekuje se stabilan pozitivni saldo tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja. Ukoliko se izuzmu kamate koje su prevremeno plaćene Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u 2006. godini, neto faktorska plaćanja prema inostranstvu su iznosila u toj godini 315 mil. evra. U 2007. godini očekuje se da obim neto faktorskih plaćanja bude nešto viši i da iznosi 364 mil. evra. U 2008. godini obim neto plaćanja iznosiće 505 mil. evra, dok će u 2009. godini biti 604 mil. evra. U 2010. godini projektovana neto faktorska plaćanja će dostići nivo od oko 800 mil. evra, jer se u toj godini nastavlja regularna isplata obaveza prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, kao i isplate kamata po osnovu ino-duga korporativnog sektora, koji će u periodu 2008-2010. godina porasti za oko 7 mlrd evra.
Pored rasta spoljnog duga privatnog sektora, može se očekivati i rast ino-duga države Srbije u cilju finansiranja velikih infrastrukturnih projekata (autoput, železnica na Koridoru 10, energetika, vodoprivreda). Osnovni scenario predviđa umeren rast ino-duga Republike Srbije, ali je evidentno da će za realizaciju infrastrukturnih projekata biti potrebno dodatnih 2 do 3 mlrd evra, što može podići racio dug-BDP za 5 do 7%, tj. učešće duga na nivo od oko 30% BDP u 2010. godini, ukoliko se potrebna sredstva budu obezbedila zaduživanjem na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Iz napred navedenih podataka jasno se zaključuje da će Republika Srbija u narednom periodu moći da izvrši zaduživanje za potrebe realizacije infrastrukturnih objekata bez značajnijeg uticaja na održivost javnog duga i stabilnost javnih finansija.
Nakon ostvarenja deficita tekućeg računa od 12,3% BDP u 2006. godini i očekivanog deficita od 14,7% u 2007. godini, u narednom periodu projektovano je njegovo smanjenje na 11,1% BDP u 2010. godini. Uprkos značajnom povećanju izvoza umereno smanjenje deficita tekućeg računa projektovano je kao posledica relativno visokih stopa rasta uvoza robe i usluga.
Strane direktne investicije u periodu od 2008. do 2010. godine se planiraju na godišnjem nivou od 2,2 mlrd evra, dok se prirast nove devizne štednje u zemlji projektuje na godišnjem nivou od oko 1 mlrd evra.
Grafikon 7. Deficit tekućeg računa i strane direktne investicije
[pic]
Rizici.Osnovni rizik kod ostvarivanja makroekonomske projekcije vezan je za visoki nivo domaće tražnje i njegovo zadržavanje, pa i povećavanje u srednjem roku. Za kontrolu i smanjenje domaće tražnje ključna je fiskalna politika, kao i politika zarada, monetarna i politika kursa dinara. Pored toga, eventualni niži priliv direktnih stranih investicija od projektovanog priliva, predstavlja rizik ostvarivanja makroekonomske projekcije, koji se može smanjiti odgovarajućom ekonomskom politikom i približavanjem EU.
Usporavanje rasta svetske privrede predstavlja rizik ostvarenja projektovanih osnovnih makroekonomskih indikatora. Usporavanje privrednog rasta zemalja na čija je tržišta usmeren izvoz Srbije negativno bi se odrazilo na ekonomska kretanja u Srbiji.
Rizik ostvarenja makroekonomskih indikatora predstavlja nepredvidivo kretanje na svetskim tržištima nafte i rast cena nafte koji bi nepovoljno uticao na inflaciju i na stope rasta BDP. Nastavak rasta cena nafte negativno bi se odrazio na glavne trgovinske partnere Srbije, koji bi smanjenjem uvoza delovali na smanjenje izvoza Srbije, a time i na ostvarenje nižih stopa rasta u odnosu na planirane. Rast cena nafte nepovoljno bi delovao i na domaću proizvodnju kroz povećanje troškovne inflacije i povećanje regulisanih i slobodnih cena dobara i usluga.
4. Ciljevi i smernice ekonomske politike za period od 2008. do 2010. godine
4.1. Ciljevi ekonomske politike
Ciljevi ekonomske politike u 2008. godini i naredne dve godine biće:
Makroekonomska stabilnost;
Dinamičan privredni rast;
Rast zaposlenosti i standarda stanovništva;
Ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU;
Ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi;
Ravnomerniji regionalni razvoj.
Makroekonomska politika do 2010. godine biće usmerena na održavanje makroekonomske stabilnosti i stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što bi trebalo da doprinese ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Na tim osnovama očekuje se smanjenje visoke nezaposlenosti, kao i rast životnog standarda. Glavnu ulogu u ostvarivanju ciljeva makroekonomske politike imaće čvrsta monetarna i fiskalna politika, ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru, kao i ubrzanje procesa pridruživanja EU.
Fiskalna politika u tome ima posebno mesto. Prioritet fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2008-2010. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP. Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budžeta, predstavljaju ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama. Osim toga, nastaviće se reforma poreskog sistema, koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti. Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).
U periodu od 2008. do 2010. godine nastaviće se sa ubrzanom realizacijom širokog fronta strukturnih reformi koje su tipične za drugu fazu tranzicije. Najvažnije reforme u ovom periodu jesu:
dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, kao i državnih banaka i osiguravajućih društava;
unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz ovih delatnosti;
poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i smanjenje korupcije i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;
reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje;
privatizacija, uključujući i restituciju, državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta.
Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste i stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.
4.2. Okviri monetarne i politike deviznog kursa
Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na osvarenje niske i stabilne inflacije. NBS će takođe podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da pri tome ne ugrozi primarni cilj – nisku i stabilnu inflaciju.
NBS će nastaviti politiku postepenog snižavanja bazne inflacije i njenu stabilizaciju na nivou koji je približan nivou u zemljama EU. NBS je projektovala ciljanu baznu inflaciju u narednom srednjoročnom periodu, i to za 2007. godinu od 4-8%, za 2008. godinu 3-6%, za 2009. godinu 2-5% i za 2010. godinu 2-4%. U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila da pređe na režim ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja bazne inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (dvonedeljna kamatna stopa na repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja.
Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će, radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema, omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa kao mehanizma za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.
NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka, u zavisnosti od efekata ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, te tako i agregatne tražnje.
Ciljanje bazne inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa ciljanom inflacijom i održivom spoljnoekonomskom pozicijom, dok će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.
U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU definisaće se period nakon koga bi trebalo da se obezbedi slobodno kretanje kratkoročnog kapitala, ali ne kraći od četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma. U tom pogledu u naredne tri godine stvoriće se uslovi za potpunu liberalizaciju kretanja kapitala.
Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.
Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama Centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.
4.3. Spoljnoekonomska politika
U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja EU i procesa pristupanja STO, kao i jačanju saradnje u regionu u okviru Regionalnog saveta za saradnju, koji će početi sa radom u 2008. godini umesto Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kao i kroz CEFTA sporazum, koji su ratifikovale sve zemlje u regionu jugoistočne Evrope.
Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU. Nakon završetka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) u septembru 2007. godine, očekuje se u relativno kratkom roku njegovo parafiranje i potpisivanje. U skladu sa tim sporazumom Srbija će ubrzano stvarati političke i ekonomske uslove za pridruživanje EU.
Republika Srbija u narednom srednjoročnom periodu kao potencijalni kandidat za pristupanje EU koristiće finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za prvu (tranziciona pomoć i institucionalna izgradnja) i drugu komponentu (prekogranični i transnacionalni programi sa zemljama članicama i zemljama kandidatima) predpristupnog instrumenta, a kao formalni kandidat za člana EU i ostale komponente IPA. Potpisivanjem i ratifikovanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostaviće pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za sufinansiranje svakog od projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.
Vlada će u procesu pristupanja STO spoljnotrgovinsku politiku Srbije usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.
Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga, koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Međutim, naredne dve do tri godine neophodno je primeniti miks mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.
Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza. Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture u domenu kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.
Značajan instrument za podsticanje domaćeg izvoza predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje mnogo doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera. Povezivanje preduzeća u klastere znatno će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti uz jačanje strateškog partnerstva.
Navedeni ciljevi biće podržani olakšavanjem uslova spoljne trgovine, sa početkom primene Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (i podzakonskih akata), kako bi se povećao izvoz i podstakle strane investicije, posebno u oblasti proizvodnje.
Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, kompenzatorna zaštita od prekomernog uvoza i obuzdavanje neregularnih pritisaka inostrane ponude radi ravnoteže platnog bilansa) vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa zemlje finansirao bi se značajnim delom iz priliva stranih direktnih investicija, čije bi učešće u BDP u 2008. godini iznosilo 6,4%, dok bi se 2009. i 2010. godine smanjilo na po 5,7%. Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući atraktivnim predstojećim privatizacijama, makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i koncesiona ulaganja kao oblik saradnje privatnog i javnog sektora. Zakonom o koncesijama i Zakonom o stranim ulaganjima stvoreni su uslovi za priliv novih investicija u domaću privredu po osnovu koncesija, osim u sektor naoružanja.
Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike koji joj stoje na raspolaganju, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije, usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje.
4.4. Politika tržišta rada
Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike do 2010. godine. U cilju većeg zapošljavanja radne snage potrebno je održati makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, poboljšati uslove za investiranje i unaprediti finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.
Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani visoki priliv stranih direktnih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (viša cenovna elastičnost i mobilnost radne snage). Pored toga, u cilju smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknada za nezaposlenost i otpremnina). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i na investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.
Nosilac zapošljavanja u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. Porast broja zaposlenih biće, pre svega, rezultat veće aktivnosti privatnog sektora koji će povećati tražnju za radnom snagom na primarnom tržištu rada i voditi otvaranju novih radnih mesta. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.
4.5. Politika plata u javnom sektoru
U narednom srednjoročnom periodu rast plata u javnom sektoru, uključujući i republička i lokalna javna preduzeća, biće pod kontrolom i kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao, a da se, uz to, te plate povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata proizlaze iz činjenice da broj zaposlenih u javnom sektoru čini 26,3% ukupnog broja zaposlenih, prema Anketi o radnoj snazi.
Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita, fond plata u javnom sektoru, zahvaljujući ovako koncipiranoj kontroli, neće generisati neodrživ rast javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada u javnom sektoru u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je dugoročnu politiku plata u javnom sektoru utvrditi tako da bude čvrsto naslonjena na pravila za rast plata javnog sektora i njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.
Odgovorna politika plata u javnom sektoru omogućiće povećanje investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i porast zapošljavanja. Takva politika plata doprineće obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.
Rast plata u javnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi, javnim službama i javnim preduzećima, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran novim Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave, javnih službi i javnih preduzeća omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i organizacijama, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.
4.6. Politika regulisanih cena
Vlada će nastaviti sa širenjem i jačanjem slobodnog formiranja cena u skladu sa uslovima na tržištu, izuzev cena u infrastrukturnim delatnostima, koje manjim ili većim delom imaju karakter prirodnog monopola i čije će formiranje u narednim godinama biti u nadležnosti Vlade, odnosno regulatornih tela.
U narednom srednjoročnom periodu regulisanje cena infrastrukturnih proizvoda i usluga postepeno će se u sve većoj meri prenositi iz nadležnosti Vlade u nadležnost regulatornih tela (agencija) i u značajnoj meri uskladiti sa ekonomskim kriterijumima i potrebom bitnog povećavanja efikasnosti i finansijske konsolidacije u ovom sektoru.
U okviru administrativno regulisanih cena, Vlada će na predlog Agencije za energetiku, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a na bazi utvrđene metodologije za oblikovanje tarifnih sistema i određivanje pojedinih regulisanih cena regulisati nivo cena za:
pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za prenos električne energije;
pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za distribuciju električne energije;
obračun električne energije za tarifne kupce;
pristup i korišćenje sistema za transport prirodnog gasa;
pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za distribuciju prirodnog gasa;
obračun prirodnog gasa za tarifne kupce;
pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima.
Tarifni sistemi i politika cena toplotne i električne energije i gasa usklađivaće se sa ekonomski opravdanim troškovima i nivoima cena u Evropi kroz proces postepene deregulacije i liberalizacije tržišta, sa ciljem uspostavljanja tržišnog načina formiranja tih cena u meri u kojoj to bude bilo moguće i uz nadzor regulatornog tela.
Cene i tarifne sisteme u fiksnoj telefoniji, prema važećem Zakonu, određuje Agencija za telekomunikacije, u skladu sa troškovnim principom, dok se u mobilnoj telefoniji cene slobodno formiraju.
Vlada će utvrđivati nivo cena železničkih i poštanskih usluga, u cilju postepenog dostizanja nivoa koji uključuje ekonomski opravdane troškove i u meri koja obezbeđuje kompatibilnost sa alokativnom efikasnošću i razvojna investiciona ulaganja. Postepeno će se vršiti deregulacija i liberalizacija tržišta tih usluga i stvarati mogućnosti da se železnica i pošta osposobe za prihvatanje konkurencije i pružanje kvalitetnih usluga po ekonomski zasnovanim cenama.
Cene komunalnih usluga su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da su određene komunalne delatnosti prirodni monopoli (vodosnabdevanje, kanalizacija, grejanje i sl.), cene će se utvrđivati na bazi ekonomski opravdanih troškova u javnim komunalnim preduzećima i potrebe pružanja kvalitetnijih komunalnih usluga, u skladu sa projektovanim rastom cena, saglasno Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Cena vode i naknada za korišćenje vodnih resursa Republike biće regulisane na principima „korisnik plaća” i „zagađivač plaća”, sa ciljem postepenog dostizanja ekonomske cene vode koja uključuje ekonomski opravdane troškove.
Politiku cena lekova, odnosno kriterijume za formiranje cena lekova, kao i odluku o visini cena lekova utvrđivaće Vlada na predlog ministarstava nadležnih za trgovinu i poslove zdravlja, u skladu sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. Administrativna kontrola cena lekova u narednom periodu imaće za cilj da se ograniče sredstva koja se izdvajaju za lekove u obaveznom zdravstvenom osiguranju, odnosno da budu usklađena sa finansijskim mogućnostima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pri tome će se voditi računa i o uticaju povećanja cena lekova na inflaciju. Nastaviće se sa postepenim otklanjanjem dispariteta cena domaćih lekova u odnosu na cene uvoznih lekova sa ciljem da se u srednjoročnom periodu cene lekova koji se ne izdaju na recept liberalizuju. U narednom periodu pratiće se kretanje cena lekova na tržištu EU, radi upoređivanja cena istih ili sličnih lekova na domaćem tržištu.
Fiskalna 2006. godina završena je konsolidovanim suficitom od 35,1 mlrd dinara, odnosno 1,7% BDP. Sektor države ostvario je suficit i kada se iz prihoda oduzmu prihodi od licence, koji zbog jednokratog karaktera ne bi trebalo da predstavljaju osnovu za trajan rast rashoda. U tom slučaju suficit konsolidovanog sektora države iznosio bi 8,0 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP.
U 2007. godini dolazi do pogoršanja fiskalne pozicije i planira se konsolidovani deficit od 12,1 mlrd dinara, odnosno 0,5% BDP. Ukoliko se iz prihoda izuzme licenca rezultat je deficit od 37,6 mlrd dinara, odnosno 1,5% BDP.
Tabela 11. Konsolidovani bilans države u 2006. i 2007. godini
u mil. dinara
2006 Ostvarenje 2007 Procena Nominalni rast u % I JAVNI PRIHODI 848.317 985.190 16,1 II JAVNI RASHODI 813.203 997.301 22,6 KONSOLIDOVANI BILANS (I-II) 35.114 -12.112 U % BDP 1,7 -0,5
Izvor: MFIN
Sledeći su razlozi pogoršanja fiskalne pozicije u 2007. godini:
U drugoj polovini 2006. godine potpisani su ugovori i usvojeni zakoni koji imaju za posledicu značajan rast javnih rashoda u 2007. godini. Vlada je potpisala protokole sa sindikatima prosvete, kulture i zdravstva, sa kojima je dogovoreno značajno povećanje plata u navedenim delatnostima, pri čemu se veliki deo dogovorenog povećanja plata realizuje u drugoj polovini 2007. godine. Stoga je ukupan fond plata u budžetu Republike Srbije, u 2007. godini, prvenstveno zbog sporazuma i odluka koje su donete krajem 2006. godine, veći za oko 27 mlrd nego u 2006. godini. U drugoj polovini 2006. godine potpisani su brojni ugovori o realizaciji projekata u okviru NIP, pri čemu se većina projekata relizuje tokom 2007. godine, što implicira rast ove kategorije rashoda budžeta.
Na pogoršanje fiskalne pozicije u 2007. godini, utiču i izmene poreskih propisa. Izmenma Zakona o porezu na dohodak smanjeno je fiskalno opterećenje zarada, ali i prihodi sektora države. Gubitak prihoda države po osnovu smanjenja stope poreza na dohodak i uvođenja neoporezivog dela dohotka procenjuje se na 1,2% BDP. Smanjenje stope poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno ukidanje ovog poreza na kupovinu prvog stana, takođe utiču na pad prihoda sektora države. Gubitak prihoda po ovom osnovu, za drugu polovinu 2007. godine, procenjuje se na oko 3 mlrd dinara.
Sintetički efekat navedenih faktora je brži rast konsolidovanih rashoda države u 2007. godini (22,6%) u odnosu na rast prihoda (16,1%) i pogoršanje bilansa države (deficit 0,5% BDP).
Fiskalna politika koja se realizuje u drugoj polovini 2007. godine, a koja je ključno određena, sporazumima, ugovorima i zakonima donetim u 2006. godini, istovremeno će uticati na rast domaće tražnje i spoljnog deficita. Moguće je da će taj uticaj biti nešto slabiji nego što to proizilazi iz usvojenog budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa države Srbije, ako se planirani rashodi ne realizuju u celini. Navedene mere imaju za posledicu povećanje fiskalnog deficita u 2007. godini, u odnosu na 2006. godinu, za 2,2 procentna poena BDP.
Fiskalna politika u prva tri kvartala 2006. godine bila je neutralna sa stanovišta agregatne tražnje. Zaokret u fiskalnoj politici, u pravcu povećanja njene ekspanzivnosti, ostvaren je u poslednjem tromesečju 2006. godine.
Tabela 12. Konsolidovani bilans države po kvartalima u 2006. godini
u mil. dinara 2006 2006 2006 2006 Q1 Q2 Q3 Q4 I JAVNI PRIHODI 176.041 202.747 232.020 237.509 II JAVNI RASHODI 174.950 185.257 197.572 255.424 III KONSOLIDOVANI BILANS (I-II) 1.091 17.490 34.449 -17.915
Izvor: MFIN
Rast javnih rashoda u poslednjem tomesečju 2006. godine, u odnosu na prethodno tromesečje iznosi 29,3%. Rast rashoda u poslednjem kvartalu delom se može objasniti uobičajeno većom potrošnjom pri kraju godine. Međugodišnja stopa rasta potrošnje države u poslednjem kvartalu 2006. godine od 30,9% isključuje sezonski uticaj i potvrđuje zaokret ka ekspanzivnoj fiskalnoj politici krajem 2006. godine. Sa stanovišta srednjoročne fiskalne politike naročito je nepovoljna okolnost što je približno polovina navedenog rasta rashoda trajna (povećanje plata) tj. povećani nivo javne potrošnje se prenosi i u naredne godine.
Fiskalna kretanja u prvoj polovini 2007. godine mogu se oceniti kao umereno restriktivna. Ovakva kretanja uslovljena su zakonskim ograničenjima u izvršenju rashoda u uslovima privremenog finansiranja koje je bilo na snazi do formiranja Vlade i usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu.
Konsolidovani suficit u prvoj polovini 2007. godine iznosi 56,8 mlrd dinara, odnosno 31,4 mlrd ukoliko se iz prihoda prvog kvartala izuzme prihod od licence za trećeg mobilnog operatera.
Tabela 13. Konsolidovani javni prihodi u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu
u mil. dinara 2006 2006 2007 2007 Stope rasta Q1 Q2 Q1 Q2 Q1 2007/ Q1 2006 Q2 2007 /Q2 2006 I JAVNI PRIHODI 176.041 202.747 216.208 229.327 22,8 13,1 1. Tekući prihodi 173.971 200.465 212.962 226.683 22,4 13,1 Poreski prihodi 160.062 186.283 195.929 209.987 22,4 12,7 Porez na dohodak 25.837 29.237 24.905 28.174 -3,6 -3,6 Porez na dobit 7.936 2.922 11.691 5.582 47,3 91,0 Porez na dodatu vrednost 46.308 57.870 60.478 64.975 30,6 12,3 Akcize 15.438 22.253 20.147 24.027 30,5 8,0 Carine 9.626 12.710 12.030 13.899 25,0 9,4 Ostali poreski prihodi 6.539 7.219 7.917 8.321 21,1 15,3 Doprinosi 48.378 54.074 58.761 65.009 21,5 20,2 Neporeski prihodi* 13.909 14.182 17.032 16.696 22,5 17,7 2. Kapitalni prihodi 2.070 2.282 3.247 2.644 56,8 15,9
* Radi uporedivosti u prvom kvartalu 2007. godine iz neporeskih prihoda isključen je prihod od licence.
Izvor: MFIN
Pored zakonskog ograničenja u izvršenju rashoda, ostvarenom suficitu doprinelo je i dobro ostvarenje prihoda. Na rast prihoda uticali su rast zarada i posledično rast poreza i doprinosa na zarade, ali i više ostvarenje u odnosu na plan (u Zakonu o budžetu) prihoda od poreza na dodatu vrednost, akciza i carina, kao posledice povećane potrošnje i uvoza.
U prvom kvartalu 2007. godine svi oblici poreskih prihoda, izuzev poreza na dohodak, ostvaruju u odnosu na isti period prethodne godine visok rast. Porez na dohodak nominalno je niži zbog već pomenutih izmena zakona, s tim što je njegov još drastičniji pad sprečen značajnijim rastom zarada. Rast prihoda, poreskih i neporeskih, blago se usporava u drugom kvartalu 2007. godine.
Ostvarenje prihoda u prvoj polovini godine iznosi 47,8% planiranih prihoda za ovu godinu, što je u skladu sa istorijskom dinamikom ostvarenja prihoda. Učešće prihoda trećeg i četvrtog kvartala, u godišnjim prihodima, zbog delovanja sezonskih faktora je veće u odnosu na prva dva kvartala. Imajući u vidu ovu činjenicu, oni predstavljaju dobru polaznu osnovu za projektovanje prihoda u narednom srednjoročnom periodu.
Tabela 14. Konsolidovani rashodi u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu
u mil. dinara 2006 2006 2007 2007 Stope rasta u % Q1 Q2 Q1 Q2 Q1 2007/ Q1 2006 Q2 2007 /Q2 2006 II JAVNI RASHODI 174,949.9 185,257.2 203.026,7 211.173,1 16,0 14,0 1. Tekući rashodi 167.636,7 174.418,2 187.533,8 196.095,8 11,9 12,4 Rashodi za zaposlene 46.067 45.770 51.918 56.236 12,7 22,9 Kupovina roba i usluga 22.370 25,264 25.647 31.115 14,7 23,2 Otplata kamata 5.733 4,924 5.729 3.130 -0,1 -36,4 Subvencije 10.095 12.692 9.260 10.394 -8,3 -18,1 Socijalna pomoć i transferi 79.832 81.199 91.065 91.771 14,1 13,0 od čega: penzije 52.749 55.698 61.977 63.302 17,5 13,7 Ostali tekući rashodi 3.539 4.569 3.914 3.450 10,6 -24,5 2. Kapitalni rashodi 7.313 10.839 15.493 15.077 111,8 39,1
Izvor: MFIN
Rashodi sektora države u prvoj polovini 2007. godine, opredeljeni su zakonskim ograničenjima privremenog finansiranja. Republika Srbija i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja bili su do 1. jula 2007. godine na režimu privremenog finansiranja. AP Vojvodina bila je na režimu privremenog finansiranja do 31. marta 2007. godine. Pojedini gradovi i opštine su takođe usvojili odluke o privremenom finansiranju u prvoj polovini godine. Ovakva situacija uslovila je umerenu restriktivnost sektora države u prvoj polovini godine (brži rast prihoda u odnosu na rast rashoda).
Najveći rast u posmatranom periodu ostvarili su kapitalni rashodi, što je rezultat realizacije projekata Nacionalnog investicionog plana. U prvom i drugom tromesečju 2006. godine, nije bilo ovih rashoda, s obzirom na to da je NIP usvojen u septembru 2006. godine. U prvom i drugom kvartalu 2007. godine rashodi po osnovu realizacije projekata NIP iznosili su 15,3 mlrd dinara. Imajući u vidu veličinu sredstava koja se alociraju na NIP i srazmerno dugu i detaljnu proceduru pri odobravanju sredstava za konkretne projekte, realizacija većeg dela projekata NIP planiranih u budžetu za 2007. godinu očekuje se tek u drugoj polovini godine.
Rast rashoda za zaposlene određen je početkom primene Zakona o platama državnih službenika. Potpisani protokoli o povećanju plata u obrazovanju, kulturi i zdravstvu, koji stupaju na snagu u drugoj polovini ove godine, uticaće na značajni rast ovih rashoda u odnosu na prethodnu godinu.
Javni rashodi su u prvoj polovini 2007. godine na nešto nižem nivou ostvarenja (41,5% godišnjeg plana), što je ispod uobičajenog izvršenja u prvoj polovini godine u odnosu na celu godinu. Uzrok nešto nižeg ostvarenja je restriktivan karakter privremenog finansiranja.
Ostvarenje plana rashoda, a na osnovu ispunjavanja zakonskih obaveza potpisanih ugovora i protokola, ima za posledicu ekspanzivniju fiskalnu politiku u drugoj polovini 2007. godine. Uštede u odnosu na plan moguće su jedino u okviru onih rashoda koji nemaju karakter zakonske obaveze (kupovina roba i usluga, subvencije, drugi tekući rashodi i investicije).
Izazov fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće sprovođenje onih mera koje će nakon privremenog ekspanzivnog karaktera u drugoj polovini 2007. godine vratiti fiskalnu politiku u nešto restriktivnije okvire.
2. Fiskalna politika i projekcije osnovnih fiskalnih agregata u periodu od 2008. do 2010. godine
Osnov za projekciju fiskalnih agregata u periodu od 2008. do 2010. godine su projektovane veličine makroekonomskih indikatora, fiskalnih ciljeva i planirane fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu. Projekcija makroekonomskih indikatora ukazuje na period dalje stabilizacije, uz jednocifrene stope inflacije, od 6,0% u 2008. godini do 4,0% u 2010. godini (kraj perioda). Prosečne realne stope rasta BDP su na visokom nivou od 6,3% za srednjoročni period.
2.1. Fiskalna politika u periodu od 2008. do 2010. godine
Osnovni makroekonomski prioritet fiskalne politike u periodu 2008-2010. godine je smanjenje spoljnoekonomske neravnoteže kako bi se predupredila mogućnost pojave devizne, odnosno platnobilansne krize u Srbiji u narednim godinama. Smanjenje spoljnoekonomske neravnoteže je nužan uslov, za održanje unutrašnje makroekonomske stabilnosti (niska inflacija) ali i za nastavak dugoročno održivog privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. Iako je u smanjivanju spoljnoekonomske neravnoteže nesporna ključna uloga fiskalne politike, važan je i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa. Takođe, neophodno je nastaviti strukturne reforme u sektoru privrede koje su od presudne važnosti za redukciju spoljnoekonomskog deficita u srednjem i dugom roku.
U cilju smanjivanja spoljne neravnoteže planirano je prilagođavanje u konsolidovanom fiskalnom bilansu u 2008. godini u odnosu na prethodnu godinu, u iznosu od 1,2% BDP. Fiskalno prilagođavanje bi se ostvarilo smanjenjem učešća konsolidovanih javnih rashoda u BDP za 1,2 procentna poena. Fiskalno prilagođavanje od 1,2 procentna poena na konsolidovanom bilansu države podrazumeva smanjenje rashoda budžeta Republike za 1 procentni poen. Prilagođavanje konsolidovanog fiskalnog bilansa, u koordinaciji sa ostalim merama makroekonomske politike (politika plata, monetarna politika i politika kursa), uticalo bi na smanjenje domaće tražnje i deficita tekućeg računa platnog bilansa do srednjoročno održivog nivoa.
Ključne mere za smanjenje učešća javne potrošnje u BDP u narednoj godini su:
zadržavanje realnog nivoa fonda plata budžetskih korisnika koji će biti dostignut krajem 2007. godine;
smanjenje subvencija budžeta Republike za 5% u odnosu na sredstva koja su predviđena budžetom za 2007. godinu;
smanjenje javnih investicija budžeta Republike za više od 10% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.
Visoko učešće troškova rada u javnim rashodima i u BDP predstavlja najveću distorziju u strukturi javnih rashoda u Srbiji. Zamrzavanje realnog nivoa fonda plata u 2008. godini predstavlja prvi korak u svođenju troškova rada u državnom sektoru u održive okvire. Ova mera će usporiti ali ne zaustaviti povećanje učešća troškova rada u ukupnim javnim rashodima i BDP tokom 2008. godine. Naime zbog visokog prenetog nivoa iz prethodne godine, troškovi rada u 2008. godini bi i u slučaju predloženog zamrzavanja realnog nivoa plata rasli brže od rasta BDP. Naravno, zamrzavanje fonda realnih plata bi omogućilo rast prosečnih realnih plata samo u slučaju smanjenja broja zaposlenih u određenim državnim organima i ustanovama.
Planirano je da fond plata u državnom sektoru i tokom 2009-2010. godine raste sporije od rasta BDP, tako da se učešće troškova rada u BDP u narednom trogodišnjem periodu smanji za 0,5 procentnih poena. Ostvarenje planiranog smanjenja troškova rada predstavlja ključnu meru fiskalnog prilagođavanja u navedenom periodu. Tokom 2008. godine Vlada će inicirati detaljnu analizu kojom bi se ispitale mogućnosti dodatnog smanjenja učešća troškova rada u državnom sektoru u BDP. U okviru ove analize ispitaće se i mogućnost smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru.
Osim predloženog zamrzavanja fonda plata u sektoru države na realnom nivou koji će biti dostignut krajem 2007. godine, neophodno je uspostaviti striktnu kontrolu plata u republičkim i lokalnim komunalnim, javnim preduzećima. Takođe, neophodno je da plate u javnim preduzećima rastu prvenstveno u skladu sa kretanjima u ostalim sektorima privrede i u skladu sa rastom produktivnosti u samim preduzećima, a u manjoj meri u skladu sa poslovnim rezultatima preduzeća – jer se radi o delatnostima koje u većoj ili manjoj meri imaju karakter prirodnog ili institucionalnog monopola. Osim striktne kontrole kretanja plata u narednom periodu, neophodno je preispitati i opravdanost povećanja plata u javnim preduzećima tokom prve polovine 2007. godine.
Planirani rashodi za robe i usluge su usvojenim budžetima i planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za 2007. godinu ostvarili značajan rast od čak 30,3%, u odnosu na prethodnu godinu, što je znatno brži rast od kumulativnog rasta cena i nivoa privredne aktivnosti. Stoga se ocenjuje neophodnim sprovođenje racionalizacije ovih rashoda u narednom srednjoročnom periodu.
Planirani rast javnih investicija, uključujući i NIP u 2007. godini, iznosio je 77,7%, u odnosu na prethodnu godinu, a rast njihovog učešća u BDP čak 1,7 procentnih poena. Pri tome rast javnih investicija nije bio praćen smanjenjem učešća tekuće javne potrošnje u BDP – šta više povećano je učešće i tekuće javne potrošnje u BDP. Smanjenjem nivoa javnih investicija budžeta Republike u 2008. godini, u odnosu na 2007. godinu njihovo učešće u BDP smanjilo bi se sa 4,8 % BDP u 2007. godini na 4,1% procenata BDP u 2008. godini, ali bi i dalje bilo više za 1 procentni poen nego u 2006. godini.
Međutim, s obzirom na nizak nivo javnog duga Republike Srbije na jednoj strani (detaljnije o javnom dugu videti u Strategiji za upravljanje javnim dugom), i značajne potrebe za investiranjem na drugoj strani, Vlada će razmotriti opravdanost zaduživanja u inostranstvu i zemlji u cilju ubrzanja završetka ključnih infrastrukturnih projekata, kao što je Koridor 10. U slučaju da se donese odluka o zaduživanju, učešće javnih investicija u BDP bilo bi veće od planiranog.
Značajno povećanje javnih investicija tokom prethodne i ove godine, kao i visok planirani rast investicija u narednim godinama zahteva da prioritet bude unapređenje metodologije selekcije projekata, kao i za stvaranje mehanizama za unapređenje efikasnosti realizacije projekata.
U periodu od 2009. do 2010. godine projektovano je približno isto učešće konsolidovanih javnih prihoda u BDP. Kada se posmatra struktura poreskih prihoda primetno je povećanje učešća u BDP poreza na dohodak građana. Pad učešća beleži se kod carina, i to zbog predviđene liberalizacije sa EU. Ostali prihodi zadržavaju učešće u BDP na istom nivou.
Polazeći od politike koja je predviđena za 2007. godinu, u narednom srednjoročnom periodu se mora voditi restriktivna fiskalna politika, naročito u domenu plata, materijalnih troškova i subvencija, tako da se učešće javne potrošnje u BDP, na kraju perioda smanji za 2,0 procentna poena u odnosu na 2007. godinu.
Srednjoročni period predstavlja vremenski okvir u kome je moguće uticati na politiku rashoda koji su zakonski i ugovorno određeni i po tom osnovu u kratkom roku fiksni. To je takođe i dovoljno dug period da se izvrši racionalizacija i ušteda u okviru onih rashoda koji nisu zakonski uslovljeni ali kod kojih postoji inertno povećanje iz godine u godinu (rashodi za kupovinu roba i usluga). U ovom periodu moguće je promeniti strukturu javnih rashoda u skladu sa razvojnim i socijalnim prioritetima.
Ključne mere za smanjenje javnih rashoda u srednjem roku (do 2010. godine) jesu:
racionalizacija državne administracije i javnih službi i povećanje efikasnosti (smanjenje rashoda za zaposlene i kupovinu roba i usluga);
smanjenje subvencija koje se daju iz budžeta neprofitabilnim javnim i društvenim preduzećima.
Proces pridruživanja EU zahteva efikasnu državnu upravu sa visoko kvalifikovanim državnim službenicima spremnim da odgovore na izazove koji se stavljaju pred zemlju kandidata za pridruživanje. To podrazumeva visoku profesionalnost, efikasnost i kvalifikovanost državnih službenika na svim nivoima vlasti. Zadržavanje stručnog kadra u državnoj upravi i javnim službama veoma je teško, imajući u vidu znatno niži nivo zarada visokostručnih kadrova u državnoj upravi i javnim službama u odnosu na privatni sektor. Osim toga, neophodno je primeniti i druge mere u cilju privlačenja visokostručnih kadrova u državni sektor. Racionalizacija u broju zaposlenih omogućila bi podizanje prosečne zarade, uz uslov nepromenjene mase zarada u sektoru države, izbegavajući negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost preko uticaja na rast domaće tražnje i posledično na inflaciju i deficit tekućeg računa platnog bilansa. Rast privatnog sektora, oslobođenog balasta glomaznog i neefikasnog državnog aparata, kompenzovao bi negativan uticaj na rast nezaposlenosti.
Kupovina roba i usluga, odnosno rast ove kategorije rashoda iz godine u godinu nameće kao prioritet državi da određenom štednjom na ovim pozicijama rashoda (materijal, tekuće održavanje, stalni troškovi i usluge po ugovoru) stvori prostor za povećanje onih kategorija rashoda kojima se postižu definisani ciljevi u domenu socijalne politike, obrazovanja, zaštite životne sredine i drugih konkretnih politika.
Imajući u vidu navedene mere i nužnost restriktivnog karaktera fiskalne politike projektovano je smanjenje učešća konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2009. i 2010. godini u odnosu na 2008. godinu.
Smanjenje učešća ukupnih rashoda rezultat je značajnijeg smanjenja učešća tekućih rashoda, dok je za učešće kapitalnih investicija predviđen rast, tako da se u 2010. godini vrate na nivo iz 2007. godine od 4,8%. Ukoliko se pristupi ubrzanoj realizaciji ključnih infrastukturnih projekata (Koridor 10), učešće javnih investicija u BDP bilo bi veće od navedenog. Ovde se pre svega ima u vidu rast javnih investicija u infrastrukturu, koje će se sprovoditi prema tačno utvrđenom srednjoročnom planu javnih investicija. Ovakve investicije, za koje nije nužno zainteresovan privatni sektor (škole, bolnice, regionalna i lokalna infrastruktura) preduslov su za poboljšanje sveukupnog standarda i uslova živaota građana ali i za privlačenje domaćih i stranih investitora i posledično rast privredne aktivnosti.
Kao rezultat planiranih mera na strani prihoda i rashoda konsolidovani bilans sektora države prelazi sa deficita od 0,5% BDP u 2007. godini u suficit od 0,4% BDP u 2010. godini.
2.2. Fiskalne projekcije u periodu od 2008. do 2010. godine
Ostvareni rezultati u prethodnom periodu, procena ostvarenja u 2007. godini, uz predložene izmene poreske politike i politike rashoda predstavljali su osnovu za projekciju prihoda i rashoda konsolidovanog sektora države, u periodu do 2010. godine (Tabela 15).
Tabela 15. Osnovni fiskalni indikatori u periodu 2008-2010. godine u mil. dinara Procena Projekcija 2007 2008 2009 2010 Prihodi 985.190 1.079.844 1.225.335 1.360.613 – % BDP 40,1 38,9 39,2 39,0 Rashodi 997.301 1.096.382 1.209.246 1.346.241 – % BDP 40,6 39,5 38,7 38,6 Konsolidovani deficit / suficit -12.112 -16.539 16.089 14.371 – % BDP -0,5 -0,6 0,5 0,4 Bruto javni dug 792.634,5 789.414,4 797.631,4 776.746,1 – % BDP 32,3 28,4 25,5 22,3
Polazeći od definisanog makroekonomskog i fiskalnog okvira, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđen je obim javne potrošnje u Republici Srbiji za 2008. godinu. Za sve učesnike budžetskog sistema utvrđena je alokacija raspoloživih resursa, i to posebno za budžet centralnog – republičkog nivoa vlasti, budžete nižih nivoa vlasti i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO). Opštim bilansom dat je bruto (nekonsolidovani) iznos prihoda i rashoda svih nivoa vlasti, pri čemu je prilikom utvrđivanja i praćenja javnih prihoda i javne potrošnje neophodno izvršiti konsolidaciju, kojom se transferi između različitih nivoa vlasti međusobno potiru.
Tabela 16. Opšti bilans Republike Srbije za 2008. godinu
u mil. dinara Ukupna primanja(klasa 7 i 8) Ukupni izdaci(klasa 4 i klasa 5) deficit / suficit Budžet Republike 628.174 642.472 -14.298 Budžet Vojvodine 31.982 32.044 -63 Budžet lokalnog nivoa vlasti 171.940 170.429 1.512 Fond PIO 363.575 367.539 -3.964 RZZO 161.932 162.342 -409 NSZ 31.530 30.891 639 JP Putevi Srbije 12.058 12.015 44
Izvor: MFIN
U skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, iz budžeta Republike se obezbeđuju transferna sredstva u visini od 1,7% BDP, ostvarenog u 2006. godini.
Transferna sredstva između budžeta Republike i drugih nivoa vlasti doprinose uravnoteženju prihoda i rashoda. Pored ovih transfera, obuhvaćeni su i transferi između OOSO. Ukupan obim transfera u 2008. godini iznosiće 271 mlrd dinara.
2.3. Poreska politika u periodu od 2008. do 2010. godine
Osnovni ciljevi poreske politike, u periodu od 2008. do 2010. godine, treba da budu smanjivanje poreskog opterećenja poreskih obveznika, proširenje poreske osnovice, pravedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi obveznika. Prioretet poreske politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja koje su članice EU, uz uvažavanje specifičnosti i okolnosti naše zemlje u toj oblasti u periodu donošenja propisa.
Nastavak procesa decentralizacije poreske uprave, poboljšanje organizacije rada, povećanje efikasnosti, povezivanje i modernizovanje Poreske uprave i Uprave carina treba da doprinesu ostvarivanju planiranog obima prihoda.
U narednom srednjoročnom periodu, budući da započinje pojačana aktivnost na pridruživanju EU, nastaviće se još intenzivnije sa harmonizacijom poreske regulative i promenama u poreskoj politici, koje će pre svega doprineti poboljšanju investicione klime. Za podržavanje razvoja malih i srednjih preduzeća predvideće se novi poreski podsticaji. Pored toga, podsticaji će se odnositi i na odgovorno ponašanje prema očuvanju životne sredine, ulaganja u naučna istraživanja, otvaranje industrijskih parkova i dr.
Na osnovu predloženih izmena u fiskalnoj politici, koje će se preduzimati u naredne tri godine, fiskalni sistem će stimulisati preduzetništvo, rast investicija (posebno u oblasti telekomunikacija i informatike) i zapošljavanja, odnosno obezbediti pravedniju raspodelu poreskog tereta u zemlji.
Osnovne izmene u sistemu poreske politike su sledeće:
Akcize. Potpisivanjem CEFTA sporazuma i u toku procesa pristupanja STO nastala je potreba za preispitivanjem iznosa akciza na duvanske proizvode, odnosno neophodnost izjednačavanja akciza na cigarete proizvedene u zemlji i cigarete iz uvoza. U tom kontekstu Vlada je usvojila Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma kojim su predviđene i izmene Zakona o akcizama i propisivanje jednake specifične akcize na domaće i cigarete iz uvoza, kao i regulisanje visine specifične i ad valorem akcize do 2012. godine. Tako su izmenama Zakona o akcizama za 2007. godinu utvrđeni novi iznosi akciza na cigarete, pri čemu se ad valorem akciza (na sve cigarete) umanjuje sa 40% na 33%, dok se specifična akciza na domaće i na cigarete iz uvoza povećava. U cilju ujednačavanja iznosa specifične akcize, rast akcize na uvozne cigarete, kod kojih je ova akciza viša, oko četiri puta je manji u odnosu na rast akciza na domaće cigarete. Od 1. januara 2008. godine predlaže se i jedinstvena specifična akciza na sve vrste cigareta. Postojeća stopa minimalne akcize na cigarete (70%) povećaće se na 100% akcize za kategoriju cigareta sa najpopularnijom cenom (najkorišćenije cigarete).
Izmenama Zakona o duvanu i drugih propisa koji regulišu proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda omogućuje se postizanje tri osnovna cilja: sprečavanje mogućih ozbiljnih poremećaja na domaćem tržištu duvanskih proizvoda i poremećaja u izvozu i uvozu tih proizvoda, očuvanje i rast zaposlenosti u proizvodno prometnom lancu duvanske industrije i povećanje obima proizvodnje i izvoza duvana i duvanskih proizvoda.
Pored ovih izmena, ukinute su akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove iz uvoza; smanjena je stopa akcize na kafu (sa 40% na 30%), uvedena je akciza na tečni naftni gas za pogon motornih vozila (u visini od 6 din/kg do kraja ove godine, odnosno 10 din/kg od 1. januara 2008. godine), uvedeno je i godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa stopom rasta cena na malo, umesto ranijeg polugodišnjeg, kako je do sada bilo propisano. Usaglašavanje sa svim pravilima EU u oblasti akciza izvršiće se u skladu sa prelaznim rokovima koji budu dogovoreni u procesu pristupanja EU.
Porez na dobit preduzeća. Izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća izvršiće se neophodna usaglašavanja sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o bankama; obezbediće se modaliteti potpunijeg obuhvata i preciziranja načina utvrđivanja i plaćanja kapitalnih dobitaka rezidentnih i nerezidentnih obveznika; stvoriće se mogućnosti priznavanja visine rashoda u poreskom bilansu; biće stvorene i odgovarajuće valorizacije iznosa ulaganja za priznavanje poreskih podsticaja i druge izmene za efikasniju i jednoobraznu primenu ovog zakona.
Porezi na imovinu. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu utvrđene su najviše stope poreza na imovinu do koje bi skupštine jedinice lokalne samouprave (saglasno zakonu kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave) utvrđivale stopu poreza na imovinu na teritoriji opštine, predviđeno je proširenje predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava na zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini (na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, osim javnog građevinskog zemljišta) u cilju omogućavanja lakšeg i bržeg rešavanja stambenog pitanja u Republici, a propisano je i oslobođenje od plaćanja poreza na prenos nepokretnosti pri kupovini prvog stana. To rasterećenje važi i za ostale obveznike, kako fizička tako i pravna lica, u prometu nepokrenosti, s tim što je ovo obezbeđeno kroz smanjenje stope poreza sa 5% na 2,5%. Pored toga, smanjene su poreske stope i kod poreza na nasleđe i poklon.
Porez na dodatu vrednost. Izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost propisana je refakcija PDV za kupovinu prvog stana za lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje. Propisano je, takođe, smanjenje PDV na personalne računare, sa 18% na 8%. Predviđeno je, kroz rešenja u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da već u 2007. godini veliki poreski obveznici poresku prijavu mogu podnositi i elektronskim putem, a postepeno će ovu mogućnost moći da koriste i drugi obveznici. Sem toga, izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost povećan je cenzus za ulazak u sistem PDV (na 4 mil. dinara) od 1. januara 2008. godine.
Republičke administrativne takse. Urediće se plaćanje taksa za spise i radnje republičkih organa koji su prešli u nadležnost Republike Srbije kao države sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora (uređivanje konzularnih taksa, taksa za spise i radnje iz oblasti intelektualne svojine, spoljnotrgovinskog poslovanja), kao i usaglašavanje spisa i radnji za koje se taksa plaća sa propisima donetim nakon poslednjih izmena i dopuna zakona.
Porez na dohodak. Izvršiće se izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana u pogledu oporezivanja kapitalnog dobitka ostvarenog prometom prava, udela i hartija od vrednosti, promenom visine poreske stope (smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20% na 10%), s tim da će promet udela i hartija od vrednosti koji su bili u portfelju obveznika duže od tri godine, biti oslobođen plaćanja poreza na kapitalnu dobit; proširiće se predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana dodatnim oporezivanjem prihoda po osnovu kapitala; smanjiće se stopa poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%; kao i druge izmene koje su ocenjene kao potrebne za adekvatniju i efikasniju primenu zakona, uz određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja. Planirano je da se u periodu od 2008. do 2010. godine pristupi izradi zakona o sintetičkom oporezivanju prihoda fizičkih lica.
Porez na međunarodnu trgovinu – carine. Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom baziraju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa tim, pre svega u cilju povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i radi privlačenja stranih investicija.
U skladu sa Akcionim planom za implementaciju CEFTA sporazuma u 2007. godini je, u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, predložena izmena carinske stope za cigarete (57,6%) uz uvođenje minimalne i maksimalne specifične carine, radi zaštite domaće proizvodnje u uslovima podjednakog akciznog opterećenja uvoznih i domaćih cigareta. Pri tome, imalo se u vidu da se sa stanovišta budžetskih prihoda postigne neutralan efekat s obzirom na činjenicu da se stopa carine povećava, a iznos akcize na cigarete smanjuje.
Imajući u vidu da se do kraja 2008. godine očekuje prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, u periodu od 2008. do 2010. godine nastaviće se sa daljom harmonizacijom propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO pa se u vezi sa tim planiraju izmene i donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:
Carinski zakon će biti usklađen sa propisima EU i pravilima STO, pre svega u odnosu na posebne carinske postupke.
Zakon o Carinskoj tarifi donet je u cilju usaglašavanja sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka Svetske carinske organizacije (HS 2007).
Pored donošenja ova dva zakona, krajem svake godine, u skladu sa izmenama nomenklature EU, donosiće se uredba o usklađivanju carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU, a doneće se i uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga.
Poreski postupak i poreska administracija. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisana je njegova primena od strane jedinica lokalne samouprave na poreze i druge fiskalitete koje ovi organi naplaćuju u skladu sa odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, osim odredaba o identifikaciji i registraciji poreskih obveznika, proceni poreske osnovice, poreskim krivičnim delima i Poreskoj policiji, pravnoj pomoći u poreskim stvarima, rešavanju u drugom stepenu u poreskim i poreskoprekršajnim stvarima, te nadležnosti i organizacije Poreske uprave.
Takođe, predviđeno je da Poreska uprava odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane jedinica lokalne samouprave, da je dan plaćanja poreza dan kada je dugovani iznos prenet na propisani uplatni račun, utvrđeni su korisnici kojima se bez naknade mogu ustupati stvari oduzete u postupku kontrole, kao i slučajevi u kojima se oduzete stvari uništavaju u skladu sa propisima. Preformulisane su odredbe, radi preciziranja, o prekršajima za pravna lica i preduzetnike (neobračunavanje i neplaćanje poreza, nepodnošenje poreske prijave i dr). Predložene su i izmene vezane za podnošenje prijava elektronskim putem, vođenje knjiga u elektronskoj formi, a očekuje se finaliziranje izrade zakona o poreskim savetnicima.
Polazeći od tako predviđenih zakonskih rešenja, sačinjena je projekcija konsolidovanih javnih prihoda na nivou Republike, odnosno učešća pojedinih instrumenata prihoda za period od 2008. do 2010. godine (Tabela 17).
Učešće javnih prihoda u BDP, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, prikazano je u narednoj tabeli:
Tabela 17. Konsolidovani javni prihodi – ekonomska klasifikacija (u % BDP) Procena Projekcija 2007 2008 2009 2010 1. PORESKI PRIHODI 35,4 35,4 35,7 35,6 1.1 Porez na dohodak građana 4,6 4,7 4,8 4,9 1.2 Porez na dobit preduzeća 1,2 1,3 1,4 1,4 1.3 Porez na dodatu vrednost 11,0 11,2 11,1 11,1 1.4 Akcize 4,3 4,4 4,5 4,5 1.5 Carine i druge uvozne dažbine 2,2 2,0 2,0 1,8 1.6 Ostali poreski prihodi 1,2 1,3 1,4 1,4 1.7 Doprinosi 10,8 10,5 10,6 10,6 2. NEPORESKI PRIHODI 4,1 2,9 2,9 2,8 3. KAPITALNI PRIHODI 0,6 0,6 0,6 0,6 UKUPNO 40,1 38,9 39,2 39,0
Izvor: MFIN
U skladu sa predviđenim izmenama poreske politike, osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:
Povećanje stope poreza na dohodak u skladu sa rastom zaposlenosti, zarada i drugih prihoda fizičkih lica na koja se plaća porez na dohodak;
Prihodi po osnovu poreza na dobit povećavaju se u celom posmatranom periodu. Ovo je rezultat očekivanog dobrog poslovanja privrede, pri čemu je naročito izraženo povećanje prihoda po osnovu poreza na razne oblike raspodeljene dobiti;
Porez na dodatu vrednost u BDP zadržava približno isto učešće, dok je rast u 2008. godini posledica naplate dela poreskih docnji;
Prihodi od akciza se povećavaju kao rezultat rasta tražnje za akciznim proizvodima i bolje naplate;
Učešće carina u BDP u narednim godinama je, s jedne strane, rezultat povećanja spoljnotrgovinske razmene, a sa druge strane posledica je postepenog usklađivanja carina u procesu pristupanja STO, kao i neophodnih prilagođavanja procesu pridruživanja EU;
Doprinosi OOSO su projektovani na bazi rasta zaposlenosti i zarada u narednom srednjoročnom periodu;
Neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, prihode od igara na sreću, kazni i drugo, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP. Veliki pad ove kategorije prihoda u 2008. godini u odnosu na prethodne dve godine posledica je činjenice da je u ovu kategoriju prihoda, u 2006. i 2007. godini, bio uključen i prihod od izdavanja II i III licence za mobilnog operatera;
Kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u narednom trogodišnjem periodu bude konstantno.
2.4. Politika rashoda u periodu od 2008. do 2010. godine
U skladu sa projektovanim javnim prihodima, a na bazi ciljeva i prethodno izloženih mera ekonomske i fiskalne politike, planirana su dalja fiskalna prilagođavanja na strani rashoda.
Izvršenje u 2006. godini, procena za 2007. godinu i projekcija konsolidovanih javnih rashoda, prema ekonomskoj klasifikaciji, za Republiku Srbiju, za period od 2008. do 2010. godine i prikazani su u Tabeli 18.
Tabela 18. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija (u % BDP) Procena Projekcija 2007 2008 2009 2010 Ukupni rashodi i izdaci 40,6 39,5 38,7 38,6 1. Rashodi za zaposlene 9,6 9,7 9,4 9,1 2. Kupovina roba i usluga 6,0 5,8 5,4 5,2 3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja 12,0 12,3 11,9 11,9 Od toga penzije 10,5 10,8 10,5 10,5 4. Socijalna zaštita 4,1 3,9 4,0 4,0 5. Subvencije 2,5 2,2 2,1 2,1 6. Kapitalne investicije 4,8 4,1 4,5 4,8 7. Otplata kamata 0,8 0,7 0,5 0,7 8. Ostali rashodi 0,9 0,8 0,9 0,9
Izvor: MFIN
Prioritetni zadaci politike javnih rashoda u narednom periodu jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Shodno tome, planira se fiskalno prilagođavanje na strani rashoda od 2,3 procentna poena u 2010. godini, u odnosu na 2007. godinu.
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, ogledaju se u sledećem:
Prava iz oblasti socijalnog osiguranja, a u okviru njih penzije, predstavljaju najveći deo javnih rashoda. S obzirom na izvršene izmene u penzijskom sistemu, učešće penzija u BDP se smanjuje;
Smanjuje se učešće rashoda za plate sa 9,6% BDP u 2007. godini na 9,1% BDP u 2010. godini. Politika plata u državnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije;
U okviru rashoda za kupovinu roba i usluga takođe postoji prostor za uštede. Efikasnost fiskalnog sektora mora da se podigne i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka, tako da njihovo učešće sa 6,0% BDP u 2007. godini opada na 5,2% BDP u 2010. godini;
Rashodi za subvencije javnim i društvenim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja javnih preduzeća u narednom periodu, dok se subvencije društvenim preduzećima u restrukturiranju obustavljaju zaključno sa 2008. godinom. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;
Učešće kapitalnih investicija se u 2010. godini, nakon privremenog smanjenja, vraća na nivo iz 2007. godine; ubrzana realizacija krupnih infrastrukturnih projekata povećala bi učešće kapitalnih investicija u BDP iznad planiranog nivoa;
Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2010. godine;
Projekcija konsolidovanih javnih rashoda, po funkcionalnoj klasifikaciji, za period od 2008. do 2010. godine prikazana je u Tabeli 19.
Tabela 19. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija
(u % BDP) Procena Projekcija 2007 2008 2009 2010 Ukupni rashodi 40,6 39,5 38,7 38,6 1. Opšte javne usluge 3,2 2,9 2,8 2,6 2. Odbrana 2,5 2,4 2,4 2,4 3. Unutrašnja bezbednost 2,7 2,5 2,3 2,3 4. Ekonomski poslovi 3,8 3,5 3,6 3,6 5. Zaštita životne sredine 0,3 0,4 0,4 0,4 6. Stanogradnja i komunalne usluge 2,0 2,1 2,1 2,3 7. Zdravstvo 6,4 6,2 6,0 5,9 8. Rekreacija, kultura i religija 0,6 0,6 0,6 0,6 9. Obrazovanje 4,2 4,3 4,4 4,4 10. Socijalna zaštita 15,0 14,7 14,1 14,1
Izvor: MFIN
Funkcionalna klasifikacija omogućava uočavanje trenda u javnoj potrošnji prema funkcijama koje država trošenjem tih sredstava obavlja. U pitanju je međunarodna klasifikacija državnih funkcija i kao takva omogućava međunarodna poređenja, odnosno do kog nivoa pojedine države ulažu u ekonomske, socijalne i druge funkcije države.
Ulaganje države u pojedine oblasti i funkcije moguće je sadržinski pratiti i kroz organizacionu klasifikaciju (po ministarstvima, agencijama i drugim posebnim organizacijama). Kako su, međutim, organizacione promene relativno česte (nastajanje novih ili prestanak rada nekih ministarstava), ukoliko se ulaganja i izdvajanja za pojedine oblasti posmatraju po organizacionoj strukturi, moguća je distorzija vremenskih serija usled organizacionih promena. Kod funkcionalne klasifikacije, te distorzije su izbegnute.
2.5. Lokalna samouprava
Visina transfernih sredstava, ukupno i po svakoj jedinici lokalne samouprave, utvrđuje se u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Za 2008. godinu ukupna visina transfernih sredstava utvrđena je na osnovu procene ostvarenog BDP u 2006. godini. Ukupan obim nenamenskog transfera za 2008. godinu, primenom zakonom utvrđenog procenta od 1,7% BDP, iznosi 36,1 mlrd dinara.
Prilikom raspodele ukupnog iznosa transfernih sredstava po jedinicama lokalne samouprave, uzete su u obzir izmene Zakona o porezima na imovinu, kojim je smanjena stopa poreza na prenos apsolutnih prava, kupovina „prvog stana” je oslobođena plaćanja ovog poreza, a smanjene su i stope poreza na nasleđe i poklon. Navedeni porezi imaju karakter „ustupljenih poreza”, koji se prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ustupaju jedinicama lokalne samouprave u visini od 100%. To znači, da će se očekivano smanjenje prihoda po ovom osnovu odraziti na visinu prihoda jedinica lokalne samouprave. Istim zakonom propisano je da se deo izgubljenih prihoda, koji je nastao kao posledica promene poreskih propisa na nivou Republike, a koji nije nadomešten drugim prihodima, nadomešta putem dodele „kompenzacionog transfera”. Drugim rečima, postoji zakonom propisana obaveza Republike da se lokalnoj samoupravi nadoknadi deo ovako nastalih gubitaka prihoda, što je kroz raspodelu transfernih sredstava ispoštovano, a da istovremeno nije bitnije narušen odnos između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave.
Transfer u iznosu od 36,1 mlrd dinara raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:
A) Grad u dinarima 1 Beograd 10.142.918.647 2 Kragujevac 799.469.430 3 Niš 1.243.167.717 4 Novi Sad 1.690.492.536
B) Opština u dinarima 1 Ada 74.196.848 2 Aleksandrovac 122.807.996 3 Aleksinac 257.554.990 4 Alibunar 97.602.367 5 Apatin 211.569.368 6 Aranđelovac 186.588.669 7 Arilje 88.881.105 8 Babušnica 95.190.785 9 Bajina Bašta 101.493.576 10 Batočina 49.923.036 11 Bač 67.879.446 12 Bačka Palanka 218.341.010 13 Bačka Topola 139.210.445 14 Bački Petrovac 74.605.206 15 Bela Palanka 82.684.916 16 Bela Crkva 85.532.828 17 Beočin 57.508.060 18 Bečej 152.051.440 19 Blace 71.348.704 20 Bogatić 175.539.700 21 Bojnik 82.735.833 22 Boljevac 106.714.374 23 Bor 221.115.713 24 Bosilegrad 68.231.804 25 Brus 98.898.333 26 Bujanovac 215.250.368 27 Valjevo 389.315.959 28 Varvarin 104.028.524 29 Velika Plana 169.048.089 30 Veliko Gradište 93.580.066 31 Vladimirci 100.222.525 32 Vladičin Han 119.972.324 33 Vlasotince 163.320.505 34 Vranje 339.088.709 35 Vrbas 182.755.275 36 Vrnjačka Banja 99.951.993 37 Vršac 238.089.585 38 Gadžin Han 63.731.817 39 Golubac 54.079.503 40 Gornji Milanovac 192.467.904 41 Despotovac 141.625.650 42 Dimitrovgrad 61.670.822 43 Doljevac 82.759.676 44 Žabalj 110.673.808 45 Žabari 79.582.899 46 Žagubica 104.756.761 47 Žitište 99.977.800 48 Žitorađa 88.197.462 49 Zaječar 252.066.878 50 Zrenjanin 509.597.182 51 Ivanjica 149.136.065 52 Inđija 172.941.752 53 Irig 60.409.494 54 Jagodina 302.365.002 55 Kanjiža 97.772.857 56 Kikinda 254.898.710 57 Kladovo 88.895.885 58 Knić 87.706.715 59 Knjaževac 201.026.022 60 Kovačica 126.919.840 61 Kovin 139.476.198 62 Kosjerić 50.851.302 63 Koceljeva 75.305.729 64 Kraljevo 542.662.057 65 Krupanj 106.564.075 66 Kruševac 485.100.307 67 Kula 173.823.476 68 Kuršumlija 120.477.772 69 Kučevo 104.602.903 70 Lajkovac 60.700.485 71 Lapovo 28.881.486 72 Lebane 139.472.594 73 Leskovac 604.778.683 74 Loznica 327.045.911 75 Lučani 128.172.931 76 Ljig 52.203.944 77 Ljubovija 77.953.064 78 Majdanpek 140.501.895 79 Mali Zvornik 61.455.680 80 Mali Iđoš 44.664.013 81 Malo Crniće 80.073.878 82 Medveđa 71.747.289 83 Merošina 69.248.740 84 Mionica 76.258.021 85 Negotin 194.054.968 86 Nova Varoš 97.694.561 87 Nova Crnja 53.968.648 88 Novi Bečej 112.991.737 89 Novi Kneževac 51.873.758 90 Novi Pazar 362.891.121 91 Opovo 40.853.399 92 Osečina 77.407.208 93 Odžaci 140.267.644 94 Pančevo 542.660.541 95 Paraćin 199.771.407 96 Petrovac 188.650.477 97 Pećinci 89.206.603 98 Pirot 275.383.501 99 Plandište 74.839.907 100 Požarevac 315.871.541 101 Požega 113.935.839 102 Preševo 190.361.563 103 Priboj 151.051.448 104 Prijepolje 199.692.093 105 Prokuplje 202.172.762 106 Ražanj 66.811.586 107 Rača 73.237.997 108 Raška 128.068.237 109 Rekovac 79.828.249 110 Ruma 204.409.157 111 Svilajnac 112.635.082 112 Svrljig 103.440.787 113 Senta 110.015.549 114 Sečanj 79.213.369 115 Sjenica 173.610.138 116 Smederevo 442.596.310 117 Smederevska Palanka 202.742.124 118 Sokobanja 88.508.781 119 Sombor 370.813.322 120 Srbobran 65.542.592 121 Sremska Mitrovica 291.904.617 122 Sremski Karlovci 51.693.899 123 Stara Pazova 242.972.154 124 Subotica 632.025.635 125 Surdulica 95.342.033 126 Temerin 98.361.282 127 Titel 66.850.505 128 Topola 117.089.674 129 Trgovište 45.658.883 130 Trstenik 262.528.802 131 Tutin 182.847.089 132 Ćićevac 51.017.246 133 Ćuprija 113.873.911 134 Ub 106.510.587 135 Užice 340.859.579 136 Crna Trava 22.704.667 137 Čajetina 88.401.032 138 Čačak 473.709.703 139 Čoka 70.325.917 140 Šabac 440.556.525 141 Šid 142.130.513
U Prilogu II Memoranduma daje se pregled iznosa transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave i po pojedinim kategorijama u okviru nenamenskog transfera.
2.6. Javni dug
Obim javnog duga je u 2006. godini u odnosu na 2000. godinu značajno smanjen, kako putem otplata, tako i posredstvom otpisa. Krajem 2006. godine javni dug Republike Srbije iznosio je 9.352 mil. evra, od toga je 5.515 mil. evra činio spoljni dug (od čega indirektne – garantovane – obaveze 770 mil. evra), dok je unutrašnji dug iznosio 3.837 mil. evra.
Javni dug je tokom 2006. godine smanjen za 930,6 mil. evra u odnosu na kraj 2005. godine. U prethodnoj godini izvršen je dodatni otpis duga prema Pariskom klubu od 15% (vrednost otpisa iznosila je 580 mil. evra), prevremeno je otplaćeno IBRD-u 144 mil. evra glavnice i avansno plaćena trogodišnja kamata u iznosu od 176,7 mil. evra. Na strani unutrašnjeg duga izvršena je prevremena otplata duga prema penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika u iznosu od oko 160 mil. evra. Uredno su izmirivane i druge obaveze prema poveriocima (stara devizna štednja, NBS, Zajam za privredni preporod, reprogramirani dug prema IBRD, Pariskom klubu, Londonskom klubu i Vladi Republike Švajcarske). U 2006. godini, za potrebe finansiranja investicionih projekata, povlačena su sredstva od inokreditora po osnovu direktnih i indirektnih zaduživanja.
Učešće bruto javnog duga Republike Srbije u BDP smanjivano je u proteklom periodu kao posledica rasta BDP, otpisa duga i odgovorne fiskalne politike, tako da je krajem 2006. godine učešće bruto javnog duga u BDP iznosilo 35,6%. Procenjuje se da će na kraju 2007. godine učešće bruto duga u BDP biti 32,3%. Tokom prvih devet meseci 2007. godine Republika Srbija je servisirala dospele kamate i glavnice po osnovu direktnih obaveza u iznosu od 582,8 mil. evra. U poslednjem kvartalu 2007. godine procenjuje se da će po osnovu regulisanja dospelih obaveza po javnom dugu biti isplaćeno 138,7 mil. evra.
U narednom srednjoročnom periodu očekuje se apsolutno i relativno smanjivanje javnog duga usled ostvarivanja relativno malog deficita ili suficita konsolidovanog sektora države, umerenog rasta garantovanog duga i negarantovanog duga lokalne samouprave. Politika javnog duga biće usmerena na dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP, redovno izmirivanje obaveza i smanjivanje izloženosti finansijskim rizicima. Projektovano učešće bruto javnog duga u BDP u narednom trogodišnjem periodu značajno će se smanjiti, tako da će na kraju 2010. godine iznositi 22,3% BDP. U celom periodu ovaj količnik će biti daleko ispod kriterijuma iz Mastrihta od 60%, što je uslov za ulazak u Evro-zonu. Ostvarivanje pada ovog količnika biće moguće ukoliko se ostvare planirane makroekonomske performanse, prvenstveno realni rast BDP, niska stopa promene vrednosti nacionalne valute, budžetski suficit (deficit) i izostanak šokova na svetskom tržištu (cena nafte, kamatne stope, kretanje kurseva, privredni rast spoljnotrgovinskih partnera itd.).
U slučaju da se u narednom periodu država odluči da za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata obezbedi sredstva zaduživanjem na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, pri čemu se to zaduživanje procenjuje na nivou od 2 do 3 mlrd evra, ukupan efekat bi bio povećanje učešća javnog duga u BDP na nivo od oko 30% u 2010. godini, u odnosu na projektovanih 22,3% prema osnovnom scenariju, koji predviđa zaduživanje po sada zaključenim kreditnim ugovorima. U narednom periodu doći će do regulisanja obaveza po osnovu restitucije, pri čemu će jedan deo obaveza biti regulisan putem emisije hartija od vrednosti, što će povećati nivo javnog duga. Uticaj restitucije i zaduživanja za infrastrukturne projekte povećaće stepen zaduženosti meren učešćem javnog duga u BDP, ali visina tog racia bi trebala da ostane znatno ispod 60%. Imajući u vidu osnovne makroekonomske i fiskalne projekcije, pomenuto zaduživanje ne bi imalo velikog efekta na održivost javnog duga i sposobnost države da reguliše dospele obaveze.
Tabela 20. Stanje javnog duga Srbije u mil. evra
31.12.2006. 30.09.2007. Javni dug 9.352 9.044 Spoljni dug 5.515 5.503 direktne obaveze 4.746 4.669 indirektne obaveze 769 834 Unutrašnji dug 3.837 3.541
Izvor: MFIN
2.7. Fiskalni rizici
U sprovođenju fiskalne politike cilj je da se odstupanja od projektovane politike minimiziraju, odnosno da se fiskalni rizici razmatraju i njihovi uticaji preduprede. Da bi se ostvario predviđeni obim prihoda i rashoda sektora države neophodno je svesti fiskalne rizike na najmanju moguću meru. Ovi rizici postoje kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, a zavise od makroekonomskih, političkih i socijalnih kretanja u zemlji i van nje.
U cilju ostvarenja predviđenog nivoa fiskalnih prihoda od presudnog značaja biće makroekonomski faktori, a pre svega očekivano kretanje BDP i inflacije. Stabilan i održiv visok rast BDP u predviđenim okvirima od 7,0% u 2007. godini do 6,5% u 2010. godini nameće se kao uslov ostvarenja planiranih fiskalnih prihoda. Naime, prihodi su u direktnoj korelaciji sa kretanjem BDP i njegovom strukturom, tako da bi usporavanje rasta BDP uticalo na smanjenje prihoda fiskalnog sektora. Posledično, ovo bi dovelo do debalansa između prihoda i rashoda, što bi kao rezultat imalo smanjenje suficita ili povećanje deficita, te tako i rast javnog duga zemlje. Takva kretanja zahtevala bi preduzimanje mera koje bi omogućile rast BDP u predviđenim okvirima. Da bi se to postiglo neophodno je povećati udeo investicija u BDP, i to preko privlačenja stranih direktnih investicija i povećanja domaće štednje.
U cilju smanjenja fiskalnih rizika značajno je permanentno poboljšanje upravljanja javnim dugom, prvenstveno na polju upravljanja finansijskim rizicima. Ovo podrazumeva održavanje učešća javnog duga Republike Srbije na nivou koji je osetno ispod 60% BDP, kao i permanentno projektovanje troškova servisiranja duga na duži i kraći rok. Naročito je bitno voditi adekvatnu kontrolu zaduživanja lokalnih nivoa vlasti kojima je od 2006. godine omogućeno zaduživanje na finansijskom tržištu. Mere ekonomske politike treba da doprinesu poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, što će za rezultat imati povećanje investicija putem zaduživanja pod povoljnijim uslovima.
Kretanja u eksternom sektoru upućuju na mogućnost pojave devizne krize u Srbiji u toku narednih nekoliko godina, naročito ukoliko izostanu prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, tekućih transfera i ino-kredita. Posledica poremećaja u finansiranju tekućeg računa bila bi depresijacija dinara, što bi za posledicu imalo povećanje troškova servisiranja obaveza po osnovu javnog duga denominovanog u inostranoj valuti. Depresijacija nacionalne valute u uslovima postojanja javnog duga denominovanog u ino-valuti može usloviti rast troškova servisiranja javnog duga. Na osnovu analize planiranih troškova servisiranja javnog duga u ino-valuti i obračunskog kursa dinara prema evru, uz zanemarivanje korelacije između deviznih kurseva četiri dominantne valute u spoljnom dugu Srbije (evro-dolar-SDR-švajcarski franak), jednoprocentna nominalna depresijacija obračunskog kursa dovela bi do rasta troškova servisiranja obaveza za oko 400 mil. dinara u 2008. i 2009. godini i za oko 550 mil. dinara u 2010. godini. U 2008. i 2009. godini nešto veći rizik postoji kod domaćeg duga (53%), dok je u 2010. godini veći uticaj depresijacije na spoljni dug (60%). Drugim rečima, rast prosečnog kursa evra prema dinaru za pet dinara u odnosu na obračunski (planski prosečni kurs) dovelo bi do povećanja troškova za po 2,4 mlrd dinara u 2008. i 2009. godini, odnosno 3,4 mlrd dinara u 2010. godini. Učešće duga sa varijabilnom kamatnom stopom u ukupnom spoljnom javnom dugu na dan 31. decembra 2006. godine bilo je 38%, tj. oko 2 mlrd evra, promena kamatne stope u odnosu na obračunsku za 1% dovela bi do rasta troškova servisiranja obaveza za 20 mil. evra odnosno 1,6-1,7 mlrd dinara, što je daleko veći negativan efekat od jednoprocentne promene kursa. Kumulativni efekat dva napred navedena negativna scenarija bio bi gubitak u rasponu od 4 do 7 mlrd dinara.
Potencijalne obaveze države potiču i od izdatih državnih garancija koje se daju za uzete kredite od strane lokalne samouprave, javnih preduzeća ili drugih institucija pod kontrolom države. S tim u vezi, državne garancije mogu prouzrokovati značajne fiskalne posledice. Uprava za trezor, u skladu sa Zakonom o javnom dugu, prilikom izdavanja garancija strogo vodi računa o važnosti projekata kojima se povećava ekonomski potencijal zemlje. Izdate garancije mogu prouzrokovati pojavu kontingentnog rizika usled neizvršenja garantovanih obaveza od strane zajmoprimaca. Zbog toga je neophodno nastaviti vođenje efikasne politike izdavanja državnih garancija, koja će uzimati u obzir izloženost finansijskom riziku Republike Srbije i adekvatno rezervisanje sredstava u budžetu Republike Srbije za pokriće troškova po osnovu aktiviranja garancija.
Politika strukturnih reformi u narednom periodu imaće uticaja na fiskalne rizike. Vrlo je značajno ubrzano nastaviti restrukturiranje javnih preduzeća i završiti privatizaciju društvenih preduzeća. U suprotnom, došlo bi do povećanja ili održavanja visokog nivoa rashoda za subvencije što bi izvršilo jači pritisak na rashodnu stranu budžeta i dovelo do pogoršanja fiskalne pozicije države.
Za fiskalni sistem prihodi od privatizacije i naknade po osnovu davanja koncesija su razvojna šansa i funkcionalna potreba, ali i očigledan izvor rizika. U slučaju izostajanja prihoda od privatizacije može se dogoditi nesklad između ukupnih primanja i ukupnih izdataka, što dovodi u pitanje održivost fiskalne pozicije. S druge strane, prihodi od privatizacije moraju se pažljivo trošiti kako se ne bi prelivali u potrošnju i izazvali pritiske na inflaciju tražnje. Iskustva drugih zemalja u tranziciji su pokazala da neopreznost prilikom davanja koncesija može uticati na javne rashode u narednom periodu, pa treba obazrivo koristiti ove mogućnosti kako bi se umanjili eventualni gubici.
Za stabilnost celokupnog, a samim tim i fiskalnog sistema neophodan je nastavak pregovora u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Uspešan završetak ovih pregovora pozitivno će uticati na stabilnost sistema, a rezultiraće u većem prilivu investicija i, posledično, rastu BDP. Takođe, dalji napredak u pridruživanju će omogućiti Srbiji pristup strukturnim fondovima EU, a samim tim u budžetu obezbediti i veća sredstva za kapitalne rashode.
Socijalna davanja u narednom periodu mogu povećati fiskalne rizike. U cilju eliminisanja ovih rizika biće potrebno nastaviti reformu socijalne zaštite, kao i unapređenje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u finansijskom i organizacionom smislu.
Na fiskalne neizvesnosti mogu uticati i faktori koji potiču iz inostranstva. Ovi faktori uključuju smanjenje konjunkture u svetu, naročito u EU i zemljama sa kojima Srbija ima razvijene spoljnotrgovinske odnose kao i rast cene nafte na svetskom tržištu. Ukoliko dođe do usporavanja rasta svetske privrede, vrlo je verovatno da će doći i do smanjenja spoljnotrgovinske razmene i usporavanja privredne aktivnosti u Srbiji, što će neminovno dovesti do pada očekivanih prihoda. Takođe, značajan rast cena nafte na svetskom tržištu može dovesti do rasta cena, usporavanja privredne aktivnosti i ugrožavanja makroekonomske stabilnosti u celokupnom sistemu.
Identifikovanje gore navedenih rizika, odnosno njihovo praćenje i vezivanje za analizu fiskalnih kretanja, a naročito procena mogućih odstupanja i negativnih efekata uslov su uspešnog upravljanja javnim rashodima, odnosno ukupnim sistemom javnih finansija.
2.8. Fiskalna politika Republike Srbije u kontekstu njenog okruženja i približavanja EU
Radi racionalnog koncipiranja fiskalne politike Republike Srbije i preduzimanja izmena, potrebno je sagledati poziciju koju Republika u ovom domenu ima u kontekstu njenog okruženja i približavanja EU.
Već u prethodnom periodu, u cilju usaglašavanja sa rešenjima u EU, u Republici Srbiji je preduzeto niz mera. Smanjeno je poresko opterećenje poreskih obveznika, kako pravnih tako i fizičkih lica, ukinuti su pojedini poreski oblici, smanjene poreske stope i bitno smanjena njihova diferencijacija, propisane nove poreske olakšice, poreski podsticaji i oslobođenja, zakonski su omogućeni poreski krediti, i dr. Najznačajnija novina u oblasti poreskog sistema je uvođenje poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pored toga, izvršene su izmene u organizaciji i radu Poreske uprave i Uprave carina u cilju postizanja veće i efikasnije naplate fiskalnih obaveza.
Republika Srbija je 1. decembra 2006. godine uputila Evropskoj Komisiji dokument pod nazivom Ekonomski i Fiskalni Program (EFP) za 2006. godinu. Radi se o strateškom dokumentu koji je koncepcijski identičan dokumentu pod nazivom Predpristupni Ekonomski Program (PEP). Razlika između ova dva dokumenta je u tome što EFP pripremaju zemlje koje imaju status potencijalnih kandidata, dok PEP pripremaju zemlje koje su formalni kandidati za prijem u EU. Oba dokumenta imaju četiri glavna poglavlja:
Pregled dosadašnjih ekonomskih kretanja;
Makroekonomski okvir;
Javne finansije;
Strukturne reforme.
Evropska Komisija je EFP Republike Srbije ocenila kao sveobuhvatan i konzistentan, u smislu makroekonomskog i fiskalnog okvira, uz neophodno ubrzanje procesa privatizacije društvenih i restrukturiranja javnih preduzeća.
Ubrzanju procesa približavanja Srbije EU doprinosi i dosledno sprovođenje obaveza iz dokumenta Evropsko partnerstvo, a u tome će najvažniju ulogu imati implementacija Akcionog plana za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, u kome su jasno podeljene nadležnosti i odgovornost za njegovu primenu.
Pored toga što se konkretni zahtevi odnose na temeljne zakonodavne i institucionalne reforme u oblastima demokratije i vladavine prava, zaštite ljudskih i manjinskih prava, angažovanje i produbljivanje saradnje u regionu i ispunjavanje međunarodnih obaveza, oni se odnose i na ekonomske reforme i usvajanje evropskih standarda u oblasti sektorskih politika.
U postojećem dokumentu Evropsko partnerstvo navedeni su konkretni zahtevi i iz domena fiskalne politike koje je potrebno ispuniti u narednom srednjoročnom periodu uz preduzimanje drugih odgovarajućih mera ekonomske politike. U tu svrhu, potrebno je izvršiti fiskalna prilagođavanja u cilju smanjenja spoljnog debalansa, nastaviti sa formalizacijom sive ekonomije i proširiti poresku bazu kroz sveobuhvatne poreske izmene, koje bi u narednom periodu bile usmerene na smanjenje poreskih izuzeća uz dalju redukciju poreskih stopa, posebno onih koje se odnose na radnu snagu. Potrebno je unaprediti proces pripreme i izvršavanja budžeta i ustanoviti odgovarajuće procedure za onemogućavanje pronevera domaćih i stranih fondova.
Radi sagledavanja pozicije naše zemlje u odnosu na fiskalno okruženje u kontekstu približavanja EU važno je napomenuti da se kod poređenja fiskalnih varijabli podaci za Republiku Srbiju izražavaju saglasno metodologiji Government Financial Statistics (GFS) , a podaci za zemlje EU prema metodologiji European System of Accounts (ESA 95).
3. Sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva
U cilju smanjenja siromaštva, kao jednog od prioriteta politike nastaviće se sa primenom mera Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Implementacija SSS u Srbiji komplementarna je sa naporima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Nacrt Višegodišnjeg indikativnog programa Evropske komisije, za period od 2007. do 2009. godine, prepoznaje SSS kao komplementaran proces sa procesom evropskih integracija i uključuje prioritete SSS sa posebnim naglaskom na podršci za primenu SSS na lokalnom nivou.
Strategijom je, kao osnovni cilj, postavljeno smanjenje siromaštva u Srbiji, na polovinu broja siromašnih do 2010. godine. Pri tome, glavne preporuke, odnosno strateški pravci koji će omogućiti dostizanje ovog cilja SSS su:
Stub 1 – dinamičan privredni rast i razvoj sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru;
Stub 2 – sprečavanje pojave novih kategorija siromašnih odnosno novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i racionalizacije državne uprave;
Stub 3 – efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani), i to posebno u najmanje razvijenim područjima.
U 2006. godini, u Srbiji je 8,8 % stanovništva klasifikovano kao siromašno, s obzirom na to da je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva, koja je iznosila 6.221 dinar mesečno po potrošačkoj jedinici.
Indeks siromaštva stanovništva koje živi van gradova (ostala područja) bio je skoro dva i po puta veći od indeksa siromaštva stanovništva gradskog područja (13,3% prema 5,3%, respektivno), a za oko 50% veći u odnosu na prosek cele populacije.
Region sa najvećim udelom siromašnih je centralna Srbija. U okviru ovog regiona zapaža se znatna razlika u siromaštvu gradskog i ostalog područja. Slična situacija je i u Vojvodini čiji je indeks siromaštva nešto ispod nacionalnog proseka. Stanovništvo ostalog područja centralne Srbije, koje je bilo najugroženije, činilo je 28,1% ukupnog stanovništva i gotovo polovinu ukupnog broja siromašnih (45,1%).
Kada se posmatra siromaštvo prema veličini domaćinstva najugroženija su domaćinstva sa šest i više članova (rizik siromaštva 96,0%).
Posmatrano prema godinama starosti, najveći procenat siromašnih je među decom do 18 godina starosti (oko 12%), a njihov rizik od siromaštva bio je za gotovo trećinu veći od proseka populacije. Oni čine 23,7% ukupnog stanovništva i skoro trećinu ukupnog broja siromašnih. Sledeća kategorija sa natprosečnim rizikom siromaštva su stara lica (65 i više godina). Naime, 10,0% starih lica (65+) živelo je ispod linije siromaštva od 6.221 dinara po potrošačkoj jedinici, pa je njihov relativni rizik siromaštva bio za 13,4% veći u odnosu na prosek populacije.
Domaćinstva gde je nosilac žena bila su nešto ugroženija od ostalih domaćinstava, budući da je njihov relativni rizik siromaštva neznatno iznad prosečnog (9,3%). Takođe, domaćinstva gde je nosilac razveden/razvedena imaju rizik siromaštva nešto iznad prosečnog (12,4%), ali je njihov udeo u ukupnoj strukturi siromašnih relativno mali (4,9%).
Najveći rizik siromaštva imaju domaćinstva gde je nosilac domaćinstva sa nezavršenom osnovnom školom. Takođe, visok rizik siromaštva imaju domaćinstva gde nosilac domaćinstva ima završenu osnovnu školu, i on iznosi 55,5%.
Najveći procenat siromašnih zabeležen je kod domaćinstava čiji je nosilac neaktivan, a nije penzioner (domaćice, studenti). Njihov rizik siromaštva bio je dva puta veći od prosečnog (219,8%), a njihovo učešće u ukupnoj strukturi siromašnih je bilo 12%.
Značajnom riziku siromaštva su bila izložena domaćinstva čiji glavni izvor prihoda potiče od poljoprivrede. Njihov indeks siromaštva je 11,5%, i oni čine 15,2% siromašnih. Sledeću kategoriju po stepenu ugroženosti čine domaćinstva čiji je glavni izvor prihoda penzija. Oko 10% stanovništva koje pripada ovim domaćinstvima je bilo siromašno. Oni čine dominantnu grupu u strukturi siromašnih (30,2%), budući da čine približno četvrtinu ukupne populacije.
Za aktivnosti SSS koristiće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
U definisanju troškova za smanjenje siromaštva korišćena je funkcionalna klasifikacija javnih rashoda, tako što je za svaku od državnih funkcija određeno koliko se novca troši za pojedine svrhe. U nedostatku potrebnih informacija, procenjeno je da pojedine funkcije države nisu usmerene na smanjenje siromaštva (opšte javne usluge, odbrana, unutrašnja bezbednost, rekreacija, kultura i religija), druge su samo delimično (ekonomski poslovi), a ostale u potpunosti (zaštita životne sredine, stanogradnja i komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita). U okviru svake od funkcija, polazeći od detaljne analize, opredeljeni su procenti koji se odnose na pojedine stubove na kojima počiva Strategija za smanjenje siromaštva.
Prethodni troškovi Projektovani troškovi (% BDP-a) (%BDP-a) 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Broj prodatih preduzeća 220 670 257 329 319 258 2.053 Broj zaposlenih 38.823 82.081 44.227 61.484 57.446 44.337 328.398 u mil. evra Prodajna cena 325,4 855,9 168,5 378,6 329,2 463,9 2.521,5 Investicije 321,4 321,7 106,9 106,7 247,1 84,2 1.187,9 Socijalni program 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 276,7
Izvor: Agencija za privatizaciju
Radi okončanja procesa restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća izvršiće se izmene Zakona o privatizaciji i utvrditi krajnji rok za završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i pooštriti uslove za kvalifikovanje ponuđača u privatizacionim postupcima.
Za preostalih 1.100 subjekata privatizacije, među kojima preovlađuju mala i mikro preduzeća sa društvenim kapitalom, Agencija za privatizaciju proceniće izglede za privatizaciju svakog preduzeća, pri čemu će uspešnija preduzeća pripremiti za privatizaciju, dok će nad preduzećima za koja ne postoji zainteresovani potencijalni investitor biti pokrenut stečajni postupak shodno Zakonu o stečajnom postupku. Privatizacija preduzeća u stečaju odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć, odnosno kroz bankrotstvo (prodaju imovine) kada se proceni da za konsolidaciju nema mogućnosti. Procenjuje se da će od 1.100 preostalih društvenih preduzeća u prinudnu likvidaciju otići 300 preduzeća, što će se dogoditi nakon tri neuspešne prodaje, a likvidacija će biti pokrenuta bez ikakvih prethodnih postupaka u slučaju preduzeća koja su izgubila svoj kapital i imovinu.
Ubrzaće se postupak restrukturiranja i privatizacije velikih preduzeća u društvenoj svojini kao preduslov za stvaranje konkurentnog preduzetničkog sektora. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja onih velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci uslovno otpuste svoja potraživanja prema subjektima privatizacije usaglašena na dan 31. decembra 2004. godine i da se naplate iz prihoda od privatizacije. Na taj način do sada je restrukturirano i prodato oko 65 preduzeća, uključujući zavisna društva. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija jednog broja preostalih velikih društvenih preduzeća i sistema. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sprovođenjem socijalnih programa za zaposlene koji budu proglašeni tehnološkim viškom.
Vlada će nastaviti aktivnosti na izradi i sprovođenju Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završila definisanje imovinsko vlasničkih odnosa, realizovao socijalni program tamo gde je to potrebno, ubrzala prodaja imovine koja ne služi osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.
Doneće se zakon o restituciji i obeštećenju starih vlasnika kojima je imovina oduzeta uz simboličnu naknadu ili čak bez nikakve nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine fizičkih i pravnih lica. Osnovni metod restitucije biće vraćanje imovine u fizičkom obliku, a ukoliko to nije moguće obeštećenje starih vlasnika odvijaće se u okvirima mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava tako da neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje.
U postprivatizacionom periodu posebna pažnja posvetiće se praćenju izvršavanja preuzetih obaveza ugovorom o kupovini kapitala.
Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća. Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu biće restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća koja čine oko 30% privrede Srbije. Budući da postoje različiti predlozi u pogledu dinamike i obuhvata privatizacije javnih preduzeća na nivou Republike, Vlada će za većinu njih u kratkom roku utvrditi strategiju restrukturiranja i privatizacije, s ciljem da se postepeno prodaje kapital tih preduzeća, unapređuje korporativno upravljanje i da se na tim osnovama povećava njihova tržišna vrednost i njihovo investiranje izvan granica Srbije, kako bi se obezbedilo i njihovo pozicioniranje kao regionalnog lidera (Telekom Srbije i eventualno Elektroprivreda Srbije).
Restrukturiranje i privatizacija (delimična ili potpuna) republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva otklanjanje sistemskih prepreka za njihovu privatizaciju. Imajući u vidu značaj, kapital, broj zaposlenih i eksterne efekte javnih preduzeća, neophodno je definisati model njihove privatizacije koji ne može biti istovetan za sva javna preduzeća. Pre privatizacije republičkih javnih preduzeća neophodno je unaprediti pravni i regulatorni okvir, kako se državni monopoli ne bi pretvorili u privatne. Privatizacija javnih preduzeća na republičkom i lokalnim nivoima zahteva odgovarajuće izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o privatizaciji.
U narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se restrukturiranje javnih preduzeća u pravcu njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i delimične ili potpune privatizacije, sa ciljem unapređivanja upravljanja i podizanja nivoa ukupne njihove efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju, dovršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova ovih preduzeća. U proteklom periodu sproveden je postupak izdvajanja gotovo svih sporednih delatnosti svih javnih preduzeća, izvršena njihova registracija kao zasebnih organizacionih jedinica, a planira se pokretanje postupka privatizacije preko nadležnog organa.
U narednom srednjoročnom periodu pokrenuće se privatizacija javnih komunalnih preduzeća, čiji su osnivač organi lokalne uprave. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za privatizaciju, razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom sektoru privrede. Pre privatizacije komunalnih javnih preduzeća neophodno je doneti novi zakon o komunalnim delatnostima i uspostaviti efikasan regulatorni okvir.
Privatizacija pojedinih javnih preduzeća iz oblasti energetike, saobraćaja i drugih infrastrukturnih delatnosti, zasnivaće se na odgovarajućim sistemskim zakonima i razvojnim strategijama, donetim za te delatnosti.
Javna preduzeća energetskog sektora. Na bazi Zakona o energetici i Strategije razvoja energetika Srbije do 2015. godine, restrukturiranje JP Elektroprivreda Srbije započeto je:
izdvajanjem rudnika uglja za podzemnu eksploataciju uglja u posebno javno preduzeće, JP PEU Resavica iz Resavice;
osnivanjem JP Elektroprivreda Srbije u čijoj je nadležnosti proizvodnja i distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom i trgovina električnom energijom;
i osnivanjem JP Elektromreža Srbije, u čijoj nadležnosti su prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom-Operator prenosnog sistema i tržišta Republike.
Ključni korak u restrukturiranju JP Naftna industrija Srbije je formiranje tri preduzeća u državnom vlasništvu, i to:
JP Transnafta za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima;
JP „Srbijagas” za transport, distribuciju, skladištenje i trgovinu prirodnim gasom;
A.D. NIS za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje prirodnog gasa.
Prvi kandidati za delimičnu ili potpunu privatizaciju kod preduzeća energetskog sektora su JP PEU Resavica i NIS a.d.
U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih javnih energetskih preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Transnafta, Srbijagas, kao i komunalnih javnih preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplote u vlasništvu jedinica lokalne samouprave.
Osnovni ciljevi restrukturiranja i delimične privatizacije energetskih javnih preduzeća, zasnovanih na novoj energetskoj politici Srbije, su:
uspostavljanje povoljnijih uslova rada i razvoja proizvodnih energetskih sektora, usklađeni razvoj energetike i privrede i povećanje doprinosa energetske delatnosti privrednom i ukupnom razvoju Republike;
povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potrošnje energije, integracija u regionalno i evropsko energetsko tržište, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor.
Javna preduzeća saobraćajnog i telekomunikacionog sektora. Na bazi novih sistemskih zakona i razvojnih strategija kojima se reguliše oblast saobraćaja i telekomunikacija u narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se proces restrukturiranja i potpune ili delimične privatizacije javnih preduzeća u oblasti saobraćaja i telekomunikacija (JAT, Železnice Srbije, Telekom Srbija, PTT saobraćaja Srbija).
Osnovni cilj restrukturiranja i privatizacije javnih saobraćajnih preduzeća zasnovan na prioritetima evropske saobraćajne politike i nacionalnim strategijama razvoja pojedinih saobraćajnih delatnosti, jeste takva promena vlasničke strukture preduzeća saobraćajnog sistema koja će doprineti razvoju rečnog, kopnenog i vazdušnog saobraćaja zasnovanog na integrisanom planiranju razvoja saobraćajnog sistema i efikasnijem korišćenju komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja.
Restrukturiranje saobraćajnih delatnosti u moderan, bezbedan i funkcionalan saobraćajni sistem, uz adekvatnu saobraćajnu infrastrukturu, značajno će doprineti integraciji Srbije u EU i povećanju konkurentnosti privrede Srbije. U tom pogledu važno je da restrukturiranje pojedinih preduzeća u svim vidovima saobraćaja bude praćeno povećanjem njihove konkurentnosti i poboljšanjem saobraćajnih usluga.
Vlada će posebnu pažnju posvetiti razvoju kompanije Telekom Srbija, razvoju i modernizaciji telekomunikacija. U oblasti saobraćaja obezbediće se modernizacija prevoza, rekonstrukcija i modernizacija železničke infrastrukture, rekonstrukcija i modernizacija pruga Srbije i digitalizacija železničkih pružnih telekomunikacija, kao i razvoj nacionalne avio kompanije, odnosno podizanje efikasnosti sva tri segmenta avio saobraćaja (avio kompanija, aerodromi i kontrola leta).
Na bazi donetih sistemskih zakona za oblast saobraćaja i telekomunikacija izvršene su statusne i organizacione promene, i to:
u oblasti drumskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o javnim putevima, formirano je JP Putevi Srbije, u čijoj nadležnosti je izgradnja i održavanje mreže magistralnih i regionalnih puteva;
u oblasti železničkog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o železnici, osnovano je JP Železnice Srbije, u čijoj nadležnosti je upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju. Izvršena je organizaciona podela Železnice Srbije na direkcije za prevoz i za infrastrukturu. Osnovana je Direkcija za železnice koja će izdavati licence i sertifikate operaterima zainteresovanim za korišćenje železničke infrastrukture;
u oblasti rečnog saobraćaja osnovane su javne ustanove: Plovput, u čijoj nadležnosti je uređivanje, održavanje, zaštita, razvoj, upravljanje i obeležavanje plovnih puteva i Jugoregistar, u čijoj nadležnosti su standardi i registracija trgovačkih brodova na kopnenim vodnim putevima, kao i JP Kapetanija, u čijoj nadležnosti je upravljanje saobraćajem i bezbednost na vodnim putevima;
u oblasti vazdušnog saobraćaja formirana je Uprava za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu letenja. Aerodrom „Nikola Tesla” je modernizovan, a u procesu privatizacije nalazi se nacionalna aviokompanija. Privatizacioni savetnik predložiće Vladi strategiju privatizacije za JAT do kraja 2007. godine. JAT Airways izdvojio je sporedne delatnosti i delatnosti koje su vezane za vazdušni saobraćaj (ketering i tehničko održavanje vazduhoplovstva), koje imaju uslove za samostalno poslovanje na tržištu;
u oblasti poštanskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama, formirano je JP PTT saobraćaja Srbija, u čijoj nadležnosti je razvoj poštanske mreže na teritoriji Republike;
u oblasti telekomunikacija, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, formirana je Agencija za telekomunikacije kao nezavisno regulatorno telo i osnovano JP Telekom Srbija a.d. kao operater sa značajnim učešćem na tržištu.
Restrukturiranje JP Telekom Srbija obuhvatiće rebalans tarife u fiksnoj telefoniji i delimičnu privatizaciju JP Telekom Srbija. Na tim osnovama obezbediće se porast efikasnosti i konkurentnosti ovog javnog preduzeća, čime će se stvoriti uslovi za porast ulaganja u sektor telekomunikacija, razvoj telekomunikacione infrastrukture, poboljšanje kvaliteta telekomunikacionih usluga i povećanje zadovoljstva korisnika tih usluga. Restrukturiranjem JP Telekom Srbija, rebalansom tarifnog sistema fiksne telefonije i donošenjem podzakonskih akata od strane Agencije za telekomunikaciju stvoriće se neophodni uslovi za liberalizaciju fiksne telefonije.
Restrukturiranje JP JAT Airways obuhvatiće privatizaciju nacionalnog avio prevoznika sa ciljem da se obezbedi zamena postojeće avio flote, prilagođavanje nacionalne avio kompanije zahtevima tržišta, izbor komercijalnih linija, povezivanje sa svetskim alijansama i smanjenje štetnih uticaja avio saobraćaja na životnu sredinu. Na taj način obezbedila bi se moderna avio flota, ekonomičnije odvijanje saobraćaja na linijama sa visokom frekvencijom, poboljšanje kvaliteta usluga i specijalizacija usluga avio prevoza na tržištu.
Restrukturiranje JP Železnice Srbije obuhvatiće finansijsku konsolidaciju ovog javnog preduzeća, modernizaciju i revitalizaciju železničke infrastrukture, vučnih i voznih sredstava, povećanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga železničkog saobraćaja, unapređenje informaciono-komunikacionog sistema, poboljšanje bezbednosti prevoza u železničkom saobraćaju i smanjenje štetnog uticaja železničkog prevoza na životnu sredinu.
U okviru procesa restrukturiranja železnice privatizovaće se zavisna preduzeća i obezbediti ulazak privatnog kapitala u modernizaciju i nabavku vučnih i voznih sredstava, uključujući udruživanje kapitala javnog i privatnog sektora, kako bi železnica postala bezbedan i konkurentan prevoznik na saobraćajnom tržištu.
Restrukturiranje JP Putevi Srbije. U cilju sprečavanja daljeg kumuliranja gubitaka i dugova neophodno je izvršiti detaljnu analizu poslovanja Preduzeća i usvojiti mere za njegovu finansijsku konsolidaciju. Finansijska konsolidacija će obuhvatiti, kako mere za rešavanje problema nagomilanih dugova, tako i mere za sprečavanja ponovnog generisanja docnji u budućnosti.
Restrukturiranje JP PTT saobraćaja Srbija obuhvatiće u kratkom roku dovršetak izdvajanja sporednih delatnosti i njihove privatizacije, a u srednjem roku restrukturiranje bazične delatnosti pošte (racionalizacija poslovanja, modernizacija poštanske tehnologije, razvoj novih usluga, unapređenje ljudskih resursa pošte).
Završetkom restrukturiranja poštanskih delatnosti stvoriće se osnove za razvoj i prilagođavanje poslovnih aktivnosti javnog poštanskog operatera u uslovima rastuće konkurencije, deregulaciju i liberalizaciju poštanskog tržišta, uz smanjenje opsega rezervisanog servisa za javnog operatera, uvođenje evropskih standarda u pogledu pružanja poštanskih usluga, ali i veća ulaganja u razvoj poštanskog saobraćaja.
Politika zaštite konkurencije. U narednom srednjoročnom periodu vodiće se efikasna politika zaštite konkurencije koja, uz državnu pomoć, javne nabavke, usaglašavanje tehničkog zakonodavstva sa tehničkom regulativom EU, zaštitu intelektualne svojine i zaštitu potrošača, predstavlja osnovnu polugu integracije zemlje kandidata u jedinstveno tržište EU, čija je osnovna karakteristika sloboda kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom pogledu Srbija će u procesu stabilizacije i pridruživanja EU obezbediti prilagođavanje svoje privrede pravilu „četiri slobode”, u čemu noseću ulogu ima politika konkurencije i izgradnja delotvornih institucija za njeno sprovođenje.
Zakon o zaštiti konkurencije, koji je donet u septembru 2005. godine i uglavnom je usklađen sa pravnim standardima EU, predstavlja institucionalni preduslov za stvaranje konkurentskog ambijenta i uspostavljanje efikasnog tržišnog mehanizma koji će obezbediti podizanje ekonomske efikasnosti i konkurentnosti privrede.
Primena Zakona o zaštiti konkurencije obezbeđuje jačanje preduzetništva i konkurencije na domaćem tržištu i onemogućava narušavanje konkurentske strukture:
zaključenjem sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija;
zloupotrebom dominantnog položaja na tržištu;
udruživanjem preduzeća i koncentracijom tržišne moći.
Republici Srbiji sa relativno malim unutrašnjim tržištem potrebna je efikasna politika konkurencije harmonizovana sa regulativom EU i usmerena na razvoj konkurencije u proizvodnji, trgovini i svim delovima nacionalne privrede, bez ulaznih barijera koje ograničavaju konkurenciju. Primena pravila politike konkurencije obezbediće širenje privatne inicijative, slobodno formiranje cena, kontrolu postojećih monopola i stvaranje uslova za slobodan ulazak novih preduzeća u sve grane privrede. Postepenim uvođenjem konkurencije u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije, stvaraće se uslovi za demonopolizaciju tih delatnosti, a time i za snižavanje cena i podizanje kvaliteta javnih usluga. Posebna pažnja posvetiće se kontroli restriktivnih sporazuma i sprečavanju zloupotrebe dominantog položaja u trgovini. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna komunalna preduzeća koja se nalaze pod kontrolom lokalnih organa vlasti.
Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU kršenja prava konkurencije koja mogu imati uticaj na trgovinu između Srbije i EU rešavaće se i sankcionisati u skladu sa pravilima koja važe u EU. Sporazumom će biti utvrđen rok u kome je neophodno da se pravila ozvaničena u EU počnu primenjivati i na javna preduzeća u Srbiji.
U cilju efikasne zaštite konkurencije doneće se podzakonski akti koji će potpunije regulisati procedure za procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i za izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama, kao i demonopolizaciju javnog sektora u segmentima gde će se primenjivati regulativa o zaštiti konkurencije. Radi povećanja efikasnosti privatnog i javnog sektora unaprediće se regulatorni okvir i povećati efikasnost institucija za zaštitu konkurencije. Pored Komisije, neophodno je sprovesti efikasan sudski sistem za zaštitu konkurencije, kako bi se obezbedila sudska zaštita u procesu primene pravila o zaštiti konkurencije.
Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije koja je osnovana na bazi Zakona o zaštiti konkurencije kao samostalno i nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta i sprečavati integracije većeg obima koje mogu da ograniče ili spreče zdravu konkurenciju.
U cilju otklanjanja slabosti u zaštiti konkurencije izvršiće se izmene Zakona o zaštiti konkurencije, od kojih su najvažnije:
korigovanje iznosa kod kojih nastaje obaveza notifikacije integracije i korigovanje pragova notifikacije naviše, čime ova regulativa postaje kompatibilna sa zemljama kandidatima i zemljama članicama EU;
jačanje ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega u domenu izricanja mera za kršenje propisa, što je jedna od ključnih obaveza koja će nastati zaključivanjem SSP, kao važna komponenta u sistemu zaštite konkurencije;
postupanje u propisanim rokovima, posebno u domenu kontrole konkurencije, a ukoliko se propisani rokovi za intervenciju Komisije prekorače, obezbediće se poštovanje načela prećutne saglasnosti;
jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta za nesmetano funkcionisanje Komisije za zaštitu konkurencije.
Tokom 2008. godine doneće se zakon o državnoj pomoći kojim će se prvi put urediti direktne i indirektne subvencije, u skladu sa regulativom EU, što je od ključne važnosti za sprovođenje politike zaštite konkurencije.
Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Vlada će nastaviti podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) u narednom srednjoročnom periodu, u skladu sa principima Evropske povelje o malim preduzećima i Nacionalnom strategijom privrednog razvoja do 2012. godine.
Osnovni ciljevi politike podsticanja razvoja MSPP u narednom trogodišnjem periodu su stvaranje razvijenog, međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSP, implementacija Evropske povelje o malim preduzećima i povećanje doprinosa MSPP povećanju zaposlenosti i smanjivanju razlika u reginalnoj razvijenosti. Posebna pažnja posvetiće se povezivanju MSP sa velikim proizvodnim sistemima u zemlji i inostranstvu, kako bi MSP proizvodila delove, sklopove i podsklopove za velike proizvođače i značajnije povećala zapošljavanje.
U narednom trogodišnjem periodu obezbediće se unapređenje sistema institucionalne podrške sektoru MSPP koje podrazumeva završetak uspostavljanja mreže republičkih i regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i redefinisanje i prilagođavanje aktivnosti postojeće mreže potrebama MSPP.
Brži razvoj MSPP u narednom trogodišnjem periodu podrazumeva:
unapređenje uslova za lakši pristup MSPP kapitalu i podrška finansijskih institucija MSPP;
povećanje nivoa znanja i sposobnosti zaposlenih u sektoru MSP i postepeno integrisanje preduzetničkog obrazovanja u formalni sistem obrazovanja, uz unapređenje neformalnog obrazovanja i doživotnog učenja odraslih;
primena informaciono komunikacionih tehnologija, posebno Interneta i poboljšanje pristupa MSP informacijama koje imaju uticaj na unapređenje njihovog poslovanja i rada.
Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta. Vlada će donošenjem potrebnih sistemskih zakona i obezbeđenjem njihove primene kontinuirano poboljšavati poslovni i investicioni ambijent radi podsticanja domaćih i stranih investicija, povećanja proizvodnje i izvoza i smanjenje nezaposlenosti otvaranjem novih i trajnih radnih mesta.
U prvoj fazi reformi ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećanju pravne sigurnosti preduzeća i poboljšanju uslova poslovanja i investiranja u zemlji. Po oceni Svetske banke Srbija je ostvarila značajan napredak u pogledu registracije i osnivanja preduzeća. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr. Primena ovih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpočinjanje posla, što se ogleda u smanjenju broja potrebnih dana za registraciju preduzeća na pet dana. Uz to, smanjen je osnivački kapital na 500 evra, dok se troškovi za dobijanje rešenja o registraciji preduzeća kreću između 50 i 100 evra, što je znatno povoljnije u odnosu na prethodne godine. Poboljšanju poslovnog okruženja doprineli su i doneti zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.
Vlada će radi poboljšanja poslovnog i investicionog ambijenta ubrzano otklanjati administrativne i druge prepreke za ulaganje kapitala (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, širenje primene principa prećutne saglasnosti i dr.). Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija donošenjem zakona koji su usmereni na smanjenje korupcije, a odnose se, pored ostalog, na sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.
Integralni deo Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja jeste Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, koji utvrđuje mere i aktivnosti za reformu propisa; jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou; unapređenje opšte konkurentnosti; razvoj obrazovnih kampanja i usmerene strategije reklamiranja u inostranstvu. Time bi se obezbedilo povećanje obima stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor i povećali bi se kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, te povećanje izvoza, uz smanjenje trgovinskog deficita sa zemljama EU.
Podsticanju ulaganja značajno će doprineti ubrzanje reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okvira i privatizacija javnih preduzeća, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova, a posebno smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima. Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja biće i razumevanje značaja stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu.
Efektuiranje prirodnih, materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala, brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala, podrazumeva da se poboljša radno zakonodavstvo radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada. Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju institucionalnih prepreka za bržu i efikasniju realizaciju investicija i izgradnju objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta uz legalizaciju objekata. Od posebnog značaja je regulisanje i privatizacija poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i regulisanje državne imovine između različitih nivoa vlasti. Potrebno je preispitati sve propise koji se odnose na gradnju i izvršiti njihovo pojednostavljivanje i zameniti zastarele propise.
U cilju unapređenja poslovnog okruženja i investicione klime u naredne tri godine unapređivaće se regulativno i administrativno okruženje za poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se poveća obim domaćih i stranih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se sa uklanjanjem administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, pojednostavljenje procedure i skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, registraciju imovine i zatvaranje preduzeća. Potrebno je i zakonsko regulisanje faktoringa radi ubrzanja i olakšanja naplate potraživanja, posebno po osnovu izvoza.
2. Reforme finansijskog sektora
Finansijska tržišta. Unapređenjem Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i podzakonskih akata obezbediće se povećanje obima trgovine i likvidnost hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Razvoj berze omogućiće bržu primenu zakona o fondovima.
Radi unapređenja zaštite investitora propisaće se obaveza pružanja pouzdanih informacija o preduzećima i bankama, čijim akcijama se trguje na berzi i sankcionisanja nedozvoljenog manipulisanja cenama na berzi i insajderskim informacijama.
Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta – finansiranju realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.
Novi zakonodavni i regulatorni okvir pruža mogućnost za kreiranje novih finansijskih instrumenata. U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na formiranju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini. Posebna pažnja posvetiće se preispitivanju poreskog tretmana trgovine hartijama od vrednosti (porez na prenos apsolutnih prava, porez na kapitalnu dobit), unapređenju zaštite malih akcionara i smanjivanju troškova trgovine hartijama od vrednosti.
Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, što će doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.
U cilju produbljivanja tržišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu (Telekom Srbije, NIS, EPS i dr.). Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal, kako za ulaganja institucionalnih investitora, tako i najširih slojeva građana Srbije. Sa stanovišta samih preduzeća ulazak na organizovano tržište bi omogućio tržišno vrednovanje njihovog kapitala, a otvorio bi se i novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava.
Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta jeste jačanje nadzorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju redefinisane su nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, naglašen je njen status kao nezavisnog regulatornog tela i ojačane njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu. Ojačano je i njeno delovanje na planu uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO).
Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.
Bankarstvo. Nastaviće se modernizacija bankarstva na osnovu donetog Zakona o bankama kojim su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za nadzor banaka. Zakon uvodi dvostepenost u postupku osnivanja banaka, uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabranu povrede konkurencije na bankarskom tržištu i definiše bankarsku tajnu, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi i redefinisanom korporativnom upravljanju.
Uporedo sa reformom bankarskog sistema, unaprediće se kontrolna funkcija NBS u pravcu primene standarda Bazela II, kako bi se obezbedio stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Kontrola poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, omogućiće sprovođenje nadzora na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima nadzora. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji.
Nastaviće se napredak u privatizaciji bankarskog sektora i prodavati udeli države u bankama. Pored toga, aktivnosti će se usmeriti i na jačanje tržišta, konkurencije, sankcionisanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika. Održavanje poverenja u bankarski sektor realizovaće se kroz jačanje transparentnosti rada banaka, naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, razvoj funkcije nadzora bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama i, na kraju ali ne i najmanje važno, na jačanju poverenja radiće se i kroz razvoj sistema zaštite depozita.
Osiguranje. Sektor osiguranja biće reformisan na bazi Zakona o osiguranju, sa ciljem stvaranja stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima. NBS će permanentno nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.
Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje odvijaće se u skladu sa zakonom, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodati kapital društva za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati efikasnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. U 2007. godini očekuje se privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad.
Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni okviri za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, međunarodnim normama nadzora u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora.
Organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove iz ova dva različita domena. Pri tom, utvrđen je novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotno osiguranje. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.
Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, uz sve čvršći oslonac na pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse. Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društva da u celini i u roku odgovori svojim sadašnjim i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godina.
Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava sa jasno utvrđenim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva, sistema rangiranja osiguravajućih društava i integraciju svih aspekata nadzora osiguranja.
Lizing i fondovi. NBS će unapređivati pravni okvir radi poboljšanja uslova na tržištu finansijskog lizinga, u skladu sa donetim Zakonom o finansijskom lizingu. Podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja i zaštita potrošača). Propisaće se uslovi vršenja nadzora prema definisanim kriterijumima, uz izricanje mera korektivnog karaktera i mera koje se odnose na sredstva rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije.
Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima stvoreni su osnovi za razvoj dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova. Razvoj ovih fondova je iniciran izdavanjem dozvola od strane NBS za osnivanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kao i za organizovanje dobrovoljnog penzijskog fonda i upravljanja tim fondom. U Srbiji, sredinom 2007. godine posluje 7 fondova i društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima. Razvoju ovog tržišta doprineće stvaranje novih profila kadrova u vidu portfolio menadžera i investicionih savetnika.
Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (jun 2006) stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, čije će osnivanje obeležiti naredni period i doprineti produbljivanju tržišta kapitala. Time će tržište kapitala u Srbiji biti modernizovano i približeno savremenim evropskim tržištima, uz usklađenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda. Osnivanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća. Pristupačnost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveća s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Komisija za hartije od vrednosti nadležna za kontrolu poslovanja investicionih fondova početkom 2007. godine izdala je i prvu dozvolu za upravljanje otvorenim investicionim fondom. Do sredine oktobra 2007. godine osnovana su 4 investiciona fonda i 7 društava za upravljanje tim fondovima. Poslovanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi.
Finansijsko izveštavanje i revizija. Unapređivaće se sistem finansijskog izveštavanja i sistem revizije u skladu sa Pravnim tekovinama EU, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima revizije. Doneće se strategija i akcioni plan kojima će se bliže definisati pravci unapređenja finansijskog izveštavanja, kako bi finansijski izveštaji bili standardizovani, uporedivi, istiniti i usaglašeni sa odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim računovodstvenim standardima. Posebno će biti precizirana odgovornost organa upravljanja pravnih lica za kvalitet finansijskih izveštaja, kao i sistem školskog obrazovanja i stalnog (specijalističkog) usavršavanja menadžmenta u preduzećima i lica koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Revizija finansijskih izveštaja obezbediće stručnu i nezavisnu proveru istinitosti finansijskih izveštaja. U tom smislu je, prema postojećim propisima iz oblasti računovodstva i revizije, obrazovana Komora ovlašćenih revizora, kao profesionalno telo iz oblasti revizije, čiji su članovi preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori i interni revizori. Preko Komore će se unapređivati revizija, dok će se kontrola zakonitosti rada revizora i preduzeća za reviziju odvijati preko nadležnih državnih organa i posebnog organa zaduženog za kontrolu i nadzor nad vršenjem revizije u čijem sastavu treba da budu eksperti nerevizori, kao autoriteti iz oblasti računovodstva i finansija. Strategija i akcioni plan će prikazati pravce unapređenja sistema revizije, kao i osnove za zakonodavno uređivanje.
3. Reforme tržišta rada
Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2005 – 2010. godina predviđen je:
rast ukupne zaposlenosti i dostizanje nivoa od 67% u 2010. godini, posebno rast zaposlenosti mladih i dostizanje nivoa od 20%. Time će se postići smanjenje stope nezaposlenosti na 15,5%;
porast produktivnosti rada kroz ulaganja u ljudski kapital, završetak privatizacije i rešavanja viška zaposlenih;
društvena kohezija i uključivanje na tržište rada putem zapošljavanja, kao najsnažnijeg mehanizma za ostvarivanje ravnopravnosti, smanjivanje regionalnih razlika i podrška finansijskim instrumentima kojima se podstiču novi poslovi-zapošljavanje i socijalni dijalog na svim nivoima.
Doneće se novi zakon u oblasti zapošljavanja kojim će se, pre svega, obezbediti funkcionisanje fleksibilnog tržišta rada i omogućiti uspostavljanje partnerstva između poslodavaca, lica koja traže zaposlenje i institucija na tržištu rada, a mere aktivne politike zapošljavanja biće prilagođene potrebama privrede. Stvaranje konkurentnog tržišta rada na kome će se zarade formirati u skladu sa produktivnošću je primarni uslov da se podstakne tražnja za radnom snagom i smanji nezaposlenost.
U cilju realizacije utvrđenih ciljeva politike zapošljavanja, neophodno je povećati obim sredstava i time postići povećanje obuhvata nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja. Procenjuje se da će u periodu od 2008-2010. godine aktivnim merama zapošljavanja biti obuhvaćeno 637.700 korisnika, a potrebna sredstva se procenjuju u iznosu 12,5 mlrd dinara.
Preduslovi za ostvarenje ciljeva politike zapošljavanja su:
širenje postojećih i povećanje broja oblika aktivne politike zapošljavanja donošenjem godišnjih planova aktivne politike zapošljavanja na republičkom i lokalnom nivou;
povećanje obuhvata nezaposlenih lica u aktivnim merama na 70%;
usaglašavanje ponude i potražnje na tržištu rada kroz povećanje stručnosti i kompetentnosti radne snage (obuke) u skladu sa tehnološkim i organizacionim potrebama privrede;
uspostavljanje novih i širenje postojećih podsticaja za zapošljavanje;
razvijanje novih oblika kreditnih linija i mikrokreditiranja;
rešavanje problema viška zaposlenih, kroz sprovođenje predviđenih mera aktivne politike zapošljavanja, kao i povećanje mogućnosti zapošljavanja osetljivih grupa;
dalja modernizacija rada i reforma Nacionalne službe za zapošljavanje;
dalji razvoj i specijalizacija agencija za zapošljavanje;
jačanje socijalnog dijaloga i partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora;
reforma obrazovanja, naročito srednjeg stručnog i obrazovanja odraslih, radi usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;
jačanje kontrolne funkcije institucija na tržištu rada.
Nastavak privatizacije i restrukturiranja dovešće do prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih, posebno starijih čije zapošljavanje je otežano na tržištu rada, kao i smanjenje rada na crno. Propisaće se obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja. Ovim izmenama obezbediće se materijalna sigurnost nezaposlenih lica.
U skladu sa standardima i propisima Evropske unije, ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada i drugim dokumentima, doneće se zakon o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu i regulisati njihova prava i obaveze. Izradiće se nacionalna strategija u oblasti spoljnih migracija, koja bi predstavljala stvaranje uslova za reintegraciju, radno i drugo angažovanje povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica („odliv mozgova”).
Izmeniće se i drugi propisi kojima bi se omogućilo stvaranje povoljnijeg ambijenta i efikasnijeg funkcionisanja tržišta rada, i podstaklo otvaranje novih radnih mesta. Za donošenje i implementaciju tih propisa potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od jedan mil. dinara.
4. Reforme sistema upravljanja javnim finansijama
Transparentnost javnih finansija. Transparentnost javnih finansija ostvaruje se poštovanjem budžetske procedure, detaljnim iskazivanjem budžetskih pozicija i preciznim objašnjenjem njihovog sadržaja, redovnim izveštavanjem o kretanju javnih prihoda i javnih rashoda, usvajanjem završnih računa i revizijom primanja i izdavanja budžeta.
U pripremi je novi zakon o budžetskom sistemu sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti javnih finansija. Ovim zakonom jasnije će se definisati osnovne komponente budžetskog sistema, budžetske procedure, sadržaj pojedinih budžetskih pozicija, itd. Novim zakonom predviđeno je sledeće:
Preuzimanje ključnih odredbi Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima;
Uvođenje srednjoročnog plana investicija kao sastavnog dela memoranduma o budžetu;
Priprema trogodišnjeg budžeta;
Obaveze i odgovornosti ministarstava, koja imaju važne projekte, u procesu pripreme programskog budžeta;
Preciziranje, pojašnjenje i povećanje kaznenih odredaba itd.
Izveštavanje javnosti o javnim prihodima i rashodima i o javnom dugu ostvaruje se mesečnim publikovanjem podataka od strane Ministarstva finansija. Objavljivanje podataka je započeto krajem 2004. godine.
Završni računi budžeta Republike Srbije za 2002, 2003. i 2004. godinu podneti su od strane Vlade Narodnoj Skupštini na usvajanje u 2005. godini. Završni račun budžeta Republike Srbije za 2005. godinu podnet je maja 2006. godine, a Završni račun budžeta Republike Srbije za 2006. godinu podnet je u julu 2007. godine, čime je Vlada ispunila svoju zakonsku obavezu. Usvajanje podnetih završnih računa očekuje se nakon njihove revizije.
Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Formiranje i funkcionisanje ove institucije treba značajno da doprinese jačanju odgovornosti i da unapredi oblast javnih finansija. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije, a po tom osnovu očekuju se znatne uštede. Rad Državne revizorske institucije je preduslov za razmatranje i usvajanje završnih računa, što će sa zvaničnom proverom značajno unaprediti transparentnost.
Jačanje upravljanja budžetom. U narednom periodu nastaviće se sa preduzimanjem mera koje imaju za cilj jačanje upravljačkih funkcija Uprave za Trezor, posebno u oblasti upravljanja gotovinom i upravljanja javnim dugom.
U okviru šire reforme upravljanja javnim rashodima pristupilo se unapređenju veza između budžeta i strategija, sa akcentom na kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, uz uvođenje u sistem programskog budžeta, što je omogućeno važećim Zakonom o budžetskom sistemu. Programski budžet podrazumeva da se na osnovu strateških ciljeva i odgovarajućih politika, koje iz njih proizilaze, utvrde limiti za svaku od državnih funkcija, koje treba da doprinesu ostvarivanju postavljenih ciljeva (pre svega u kratkom i srednjem roku), odnosno maksimalni obim sredstava koji se može utrošiti za programe unutar svake od funkcija.
Reforma podrazumeva da će ministarstva na bazi inicijalnih sektorskih planova učestvovati u projektovanju gornjih limita rashoda, na osnovu kojih se utvrđuju ograničenja za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade utvrdiće se sektorski plafoni, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.
U cilju primene zakona, propisa, pravila i procedura, uspešnog poslovanja, ekonomičnosti, efikasnosti i namenskog korišćenja sredstava pristupilo se jačanju institucija interne kontrole, kao i formiranju, pri Ministarstvu finansija, Centralne jedinice za harmonizaciju finansijske kontrole, za finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju.
Jačanje poreske administracije. Nastaviće se sa jačanjem kapaciteta Uprave carina i Poreske uprave, kao i daljim jačanjem veza između ove dve uprave.
Započeo je proces formiranja poreske administracije u jedinicama lokalne uprave, uz prenos nadležnosti za prikupljanje određenih prihoda. Proces decentralizacije prati se povezivanjem i koordinacijom rada poreske administracije na svim nivoima.
Jačanje kapaciteta Poreske uprave inicirano je predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Efikasnosti rada ove uprave trebalo bi da doprinesu izmene koje se odnose, između ostalog, i na obavezu velikih poreskih obveznika da poreske prijave podnose isključivo u elektronskoj formi, kao i da omoguće Poreskoj upravi da elektronskim putem preuzima podatke koji su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.
Državna ulaganja. U narednom srednjoročnom periodu predviđa se rast učešća javnih investicija u BDP sa 3,1 % u 2006. godini na 4,8 % u 2010. godini. U okviru javnih investicija nastaviće se sa sprovođenjem javnih investicija u okviru Nacionalnog investicionog plana (NIP) kroz realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja za koje je privatni kapital manje zainteresovan, ali koji stvaraju uslove za veća i efikasnija privatna ulaganja i doprinose rastu životnog standarda stanovništva.
Potrebna sredstva za realizaciju NIP, pored budžetskih izvora, obuhvataju i neutrošena sredstva iz ranijih godina, prihode od privatizacije, kreditna sredstva i donacije. Sredstva za ovu namenu planiraju se na programskoj osnovi, uključena su u budžet, a u sebi sadrže aspekt višegodišnjeg planiranja. Prioritetni projekti u okviru NIP-a pretežno će se finansirati jednokratno prihodima od privatizacije, kreditima i donacijama. Ostale javne investicije (tekuće održavanje i izgradnja objekata manjeg značaja) finansiraće se redovnim budžetskim prihodima.
Strateško opredeljenje Vlade u narednom periodu je značajno povećanje konkurentnosti nacionalne privrede, koje će doprineti rastu investicija, izvoza, uravnoteženijem regionalnom razvoju i, posledično, održivom rastu BDP i životnog standarda. Navedeni zadaci ostvariće se realizacijom NIP kroz investicije u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i druge oblasti koje doprinose privrednom razvoju.
Realizacija NIP u skladu je sa osnovnim ciljevima ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu. S obzirom na uticaj javnih investicija na agregatnu tražnju neophodno je sagledati njegove uticaje na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa pa će se s tim u vezi preduzimati mere kako bi se oni sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz memoranduma o budžetu kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom. Pre samog otpočinjanja procesa investiranja uspostaviće se jasni makroekonomski kriterijumi na osnovu kojih će se pratiti uticaj NIP na makroekonomsku stabilnost.
U organizacionom smislu uspostavljen je efikasan menadžment koji će doprineti uspešnom postizanju ciljeva definisanih NIP. Formirana je Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, čiji se osnovni zadaci tiču pripreme, koordinacije i nadzora projekata u okviru NIP. U cilju efikasnog sprovođenja razviće se niz merila i kriterijuma na osnovu kojih bi se obezbedio odabir projekata u skladu sa unapred definisanim prioritetima i vršila ocena efekata i kontrola trošenja sredstava. Imajući u vidu činjenicu da je u okviru relizacije NIP potrebno preduzimati aktivnosti koje se tiču izbora izvođača radova i dobavljača dobara i usluga i drugih aktivnosti u okviru realizacije javnih investicija, sprovodiće se jasni i transparentni procesi prilikom raspisivanja i realizovanja tendera i javnih nabavki.
Politika državne pomoći. Utvrđivanje i sprovođenje politike državne pomoći predstavlja značajan instrument ekonomske politike i jedan od preduslova za pristupanje STO i EU. U prethodnom periodu pripremljena je radna verzija Nacrta zakona o kontroli državne pomoći, a pripremljeni su i Izveštaji o popisu vrsta i obima državne pomoći u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu i 2005. godinu. Donošenjem zakona o kontroli državne pomoći uspostaviće se telo nadležno za kontrolu državne pomoći, nezavisno u radu, a pripremiće se i odgovarajući podzakonski propisi, što će se realizovati u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sprovođenje Zakona će imati pozitivan uticaj na: kreiranje ekonomske politike, privlačenje stranih ulaganja, oporavak i restrukturiranje preduzeća, razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalni razvoj, zaštitu konkurencije, racionalno upravljanje i planiranje državnog budžeta, kao i efikasniju saradnju sa međunarodnim organizacijama.
Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP koje je u 2003. godini iznosilo 3,1%, u 2004. godini 2,8%, a u 2005. godini 1,5%, što je znatno iznad proseka na nivou EU od oko 1,0%. U tom pravcu već su ukinute izvozne stimulacije. Subvencije društvenim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja i privatizacije imaće opadajući trend, s tim što će do kraja 2008. godine, kada ovaj proces treba da bude okončan, biti potpuno ukinute.
Pored smanjenja učešća u BDP ukupno dodeljene državne pomoći u Republici na svim nivoima vlasti, na godišnjem nivou, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupno dodeljenoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu. Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, koja za krajnji efekat ima povećanje zapošljavanja, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, a dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.
U dodeli navedne kategorije državne pomoći, Republika će, u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP, odnosno do izrade tzv. regionalnih mapa, moći da koristi maksimalne povlastice u odnosu na striktna pravila koja važe za dodelu regionalne državne pomoći u zemljama članicama EU, jer je BDP u Republici znatno ispod 75% proseka BDP na nivou EU.
Javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama, donet je 2002. godine, a značajnije izmene izvršene su 2004. godine, tj. nakon sagledavanja rezultata primene više od godinu dana.
Zakon je doveo do unapređenja u pogledu transparentnosti postupaka javnih nabavki, jednakosti ponuđača, uveo je pravila za obaveštavanje o pokretanju postupka, kao i antikorupcijska pravila, i u značajnoj meri je doprineo efikasnijoj i ekonomičnoj upotrebi javnih sredstava.
Izmene Zakona iz 2004. godine imale su za cilj da doprinesu njegovoj efikasnijoj primeni, da se preciziraju pojedine norme i otkloni kolizija zakonskih odredbi. Izmene su se odnosile, između ostalog, na nabavke u slučaju vanrednih okolnosti, propisivanje obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokova za podnošenje ponuda i sadržine zahteva za zaštitu ponuđača.
U 2007. godini očekuje se donošenje Zakona o javnim nabavkama i odgovarajućih podzakonskih propisa koji se zasnivaju na principima zakonodavstva EU. Ovaj zakon će predstavljati napredak u oblasti javnih nabavki u smislu jačanja uloge Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke i pojednostavljenja procedure vođenja postupaka javnih nabavki. Predviđa se da Komisiju za zaštitu prava formira Narodna skupština Republike Srbije koja će kao samostalni i nezavisni organ obezbeđivati zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Predviđa se da Uprava bude ovlašćena da podnosi zahteve za pokretnje prekršajnih postupaka za prekršaje predviđene zakonom. Predviđa se liberalizacija uslova za učešće u postupku javne nabavke i izjednačavanje fizičkih i pravnih lica kao ponuđača.
Komisija za zaštitu prava, kao i Uprava za javne nabavke jačaće na kadrovskom i tehnološkom planu, s ciljem da se osposobe za obavljanje poslova kontrole efikasne upotrebe javnih sredstava i konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača. Uvešće se elektronski sistem javnih nabavki koji će obuhvatiti jedinstven način obaveštavanja o pokrenutom postupku i podnošenju ponude. Politika javnih nabavki u naredne tri godine biće usmerena na efikasnu upotrebu javnih sredstava i na podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.
Reforma penzionog sistema. Sa stanovišta fiskalnih projekcija za naredni trogodišnji period, a naročito za potrebe planiranja javnih rashoda, od značaja su kretanja u penzionom sistemu. Izdaci za prava iz socijalnog osiguranja spadaju u grupu najvećih izdataka u okviru javnih rashoda u Republici Srbiji.
U prethodnom periodu preduzete su značajne reforme u okviru penzionog sistema. Preduzete reforme dale su određene rezultate, što je, imajući u vidu nepovoljne tendencije – starost stanovništva, broj penzionera, broj zaposlenih koji plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje itd. – smanjilo pritisak na penzioni sistem. U prethodne tri godine došlo je do umerenog pada učešća ukupnih rashoda penzionog sistema u BDP sa 14,0% u 2004. godini na 13,4% u 2006. godini. Kao posledica ovakve tendencije došlo je do umerenog pada deficita, odnosno transfera iz budžeta kojima se pokrivaju rashodi penzionog sistema sa 5,3% BDP u 2004. godini na 5,2% u 2006. godini. S obzirom na visok rast zarada u prethodnom periodu, kao i izmenu formule za obračun penzija, došlo je do blagog smanjenja stope zamene kao odnosa prosečne penzije i prosečne bruto zarade. Koeficijent zavisnosti kao odnos broja lica koji uplaćuju doprinose i broja osiguranika održava se na stabilnom nivou od 1,6 u poslednje tri godine.
Tabela 24. Osnovni pokazatelji penzionog sistema
% BDP
2004 2005 2006 Prihodi PIO zaposlenih 12,8 12,6 12,3 Rashodi PIO zaposlenih 12,8 12,6 12,2 – od toga: Transferi iz budžeta 4,7 4,7 4,5 Prihodi PIO samostalnih delatnosti 0,6 0,6 0,7 Rashodi PIO samostalnih delatnosti 0,5 0,5 0,5 – od toga: Transferi iz budžeta 0,0 0,0 0,0 Prihodi PIO poljoprivrednika 0,7 0,6 0,8 Rashodi PIO poljoprivrednika 0,7 0,6 0,8 – od toga: Transferi iz budžeta 0,6 0,5 0,7 Ukupno prihodi 14,1 13,8 13,8 Ukupno rashodi 14,0 13,8 13,4 Ukupno transferi 5,3 5,3 5,2 Stopa zamene I* 45,0 45,0 44,2 Stopa zamene II* 65,5 65,8 64,7 Koeficijent zavisnosti 1,6 1,6 1,6
Izvor: Republički fondovi za PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika
* Stopa zamene I je odnos između prosečnih penzija i prosečnih bruto zarada, a stopa zamene II predstavlja odnos između prosečnih penzija i prosečnih neto zarada. U prosečne penzije uključene su i otplate duga po osnovu zaostalih penzija. Koeficijent zavisnosti je odnos lica koja uplaćuju doprinose i lica koja koriste beneficije iz penzijsko-invalidskog osiguranja.
U okviru penzionog sistema najveći značaj ima Republički fond za PIO zaposlenih.
Tabela 25. Prihodi i rashodi Republičkog fonda za PIO zaposlenih % BDP
2004 2005 2006 Ukupni prihodi 12,8 12,6 12,3 Doprinosi 7,5 7,2 7,4 Doprinosi za PIO zaposlenih 6,9 6,9 6,9 Doprinosi po osnovu kompenzacija 0,6 0,3 0,4 Transferi iz budžeta 4,7 4,7 4,5 Ministarstvo finansija 4,4 4,4 4,2 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 0,3 0,3 0,3 Ostalo 0,6 0,6 0,4 Ukupni rashodi 12,8 12,6 12,2 Prava iz socijalnog osiguranja 11,9 12,1 11,5 Redovne penzije 9,6 9,7 9,6 Transferi RZZO 1,3 1,3 1,2 Ostala prava iz socijalnog osiguranja 1,0 1,1 0,6 Ostali rashodi 1,0 0,6 0,7 Pokrivenost rashoda doprinosima* 65,5 65,4 67,8
Izvor: Republički fond za PIO zaposlenih
* Radi uporedivosti rashodi se odnose na sredstva za isplatu 12 penzija godišnje bez sredstava za javni dug, veliki dug i kompenzacije sa Fondom za razvoj.
U okviru Republičkog fonda za PIO zaposlenih uočljiva je tendencija umerenog smanjenja učešća ukupnih prihoda i rashoda u BDP. Preduzete reforme u smislu povećanja starosne granice i izmene formule za indeksaciju penzija dovele su do umerenog smanjenja učešća redovnih penzija u BDP. Budući da će se do 2009. godine penzije u potpunosti usklađivati sa troškovima života, može se pretpostaviti da će u narednom periodu doći do smanjenja ovog učešća (i pored očekivanog povećanja broja penzionera).
Pored preduzetih potrebno je nastaviti dalje reforme, koje će obezbediti stvaranje stabilnog, efikasnog i finansijski održivog penzijskog sistema u Srbiji. Sadašnji sistem tekućeg finansiranja (pay as you go), koji ima većina zemalja, nije održiv na dugi rok. Zbog karakteristika ovog sistema (nepovoljne demografske, ekonomske i finansijske tendencije), kao i procesa globalizacije i integracija, njegova reforma je neminovnost. Potrebna je modernizacija sistema tako da on obezbedi postizanje socijalnih ciljeva, ali da pri tome bude finansijski održiv.
Osnovni ciljevi reforme penzijskog sistema su: osiguravanje njegove finansijske održivosti; vodeći računa o prethodnom cilju, obezbeđivanje stabilnih i dovoljno visokih penzija za sve; veća domaća štednja i ubrzan privredni razvoj; veća pravednost penzijskog sistema; širenje mogućnosti izbora od strane penzijskih osiguranika.
Od 1. januara 2008. godine otpočeće sa radom Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje organizovan kao jedno pravno lice na bazi objedinjavanja ranija tri fonda za penzijsko – invalidsko osiguranje zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Novi jedinstveni fond je sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2009. godine smanjiće pritisak na budžet za obezbeđenje potrebnih sredstava za redovnu isplatu penzija. Sadašnji model usklađivanja penzija sa rastom zarada i troškova života, zasnovan na polugodišnjim korekcijama penzija, zamenjuje se postepeno (do 2009. godine) modelom polugodišnjeg usklađivanja sa rastom troškova života.
U narednom periodu će se razviti novi sistem naplate i izveštavanja, što će biti realizovano formiranjem centralnog registra osiguranika i obveznika doprinosa i u velikoj meri poboljšati kontrolu naplate. Ovaj projekat ima za cilj da unapredi penzijski sistem, poboljša naplatu socijalnih doprinosa, smanji administrativne troškove i stimuliše dalji razvoj finansijskog sektora i tržišta kapitala.
Naporedo sa reformom državnog penzijskog sistema donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima regulisano je privatno penzijsko osiguranje koje se formalizuje kao tzv. treći stub modela penzijskog sistema. Zaključno sa junom 2007. godine osnovano je sedam društava za upravljanje penzijskim fondovima. Prvo takvo društvo počelo je sa radom u novembru 2006. godine i do juna 2007. godine vrednost investicione jedinice prvog penzijskog fonda porasla je za oko 20%. Relativno visok rast vrednosti investicionih jedinica zabeležen je i kod drugih penzionih fondova, a sve kao rezultat razvoja tržišta kapitala u Srbiji. Ipak, i pored pozitivnih tendencija na početku još uvek je rano za adekvatnu ocenu uvođenja trećeg stuba penzijskog sistema u Srbiji.
Koraci u cilju daljeg razvoja tzv. trećeg stuba preduzimaće se u narednom periodu, i to razvojem institucionalnog okvira, obezbeđivanjem kompetentnog nadzora nad radom penzijskih fondova i aktivnostima ka daljem razvoju finansijskih tržišta. Istovremeno će se sprovoditi intenzivna kampanja koja će se zasnivati na obrazovanju i informisanju svih zainteresovanih strana, uključujući i razvijanje svesti o potrebi i značaju dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Pored široko postavljenog marketinga, država će sistemom poreskih olakšica stimulisati ulaganje u ovaj vid štednje za starost.
Nastaviće se dijalog između Vlade, poslodavaca, sindikata i penzionera u pogledu daljeg pravca i intenziteta reformi. Nastaviće se podsticanje radne aktivnosti u smislu povećavanja zaposlenosti, što će smanjiti pritiske na penzijski sistem. Preduzimaće se mere u pravcu formiranja pouzdanih baza podataka, razvijanja kapaciteta u državnoj upravi i razvoja indikatora trendova i učinaka koji će omogućiti adekvatno praćenje penzijskog sistema od administracije do demografije, od naplate doprinosa do isplate penzija. Unapređivaće se mehanizmi koje će omogućiti smanjivanje troškova isplata penzija uz održavanje blagovremenosti i povećavanje efikasnosti samih isplata.
Nacionalna služba za zapošljavanje. Ukupni rashodi Nacionalne službe za zapošljavanje predstavljaju oko 1,0% BDP. U finansiranju ovih rashoda doprinosi iznose oko 0,5% BDP, dok se razlika pokriva transferima iz budžeta Republike Srbije.
Zbog činjenice da transferi predstavljaju oko polovine ukupnih prihoda NSZ, u narednom periodu će se težiti njihovom smanjivanju. Dve osnovne poluge koje će doprineti smanjenju deficita u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (smanjenju transfera iz budžeta), a koje su u skladu sa Strategijom zapošljavanja 2005 – 2010. godine biće povećanje zaposlenosti i uključivanje sve većeg dela sive ekonomije u legalne tokove.
Uz ove mere, za postizanje dugoročne finansijske stabilnosti ovog fonda od velikog značaja biće: usmeravanje pomoći NSZ ka onim licima kojima je pomoć najviše potrebna; dalji razvoj privatnih agencija za zapošljavanje; usmeravanje sa pasivnih ka aktivnim politikama na tržištu rada, što će uz bolju osposobljenost, smanjiti nezaposlenost; racionalizacija i povećanje efikasnosti u NSZ; decentralizacija i modernizacija rada NSZ; bolja alokacija sredstava; razvoj praćenja i vrednovanja i razvoj adekvatnog sistema informacija za tržište rada.
Zdravstvo. Reforma zdravstvenog sistema nastaviće se i u periodu 2008 – 2010. godine, u skladu sa osnovnim opredeljenjima iz Strategije „Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu”. Strategijom su obuhvaćeni zdravstvena politika, vizija sistema zdravstvene zaštite i akcioni plan reforme zdravstvene zaštite u Srbiji. Osnovni cilj reforme je da se obezbedi poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima, zdravstveni sistem orijentisan ka korisniku (pacijentu) i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva.
Reforma sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se paralelno sa reformom u organizacionoj i funkcionalnoj organizaciji zdravstvene službe, reformom zdravstvenog osiguranja, reformom farmaceutske delatnosti i reformom sanitarnog nadzora.
Finansiranje funkcije zdravstva iz javnih izvora u periodu 2002 – 2006. godine iznosilo je u proseku 6,0% BDP, a u 2007. godini je povećano na 6,4% BDP, što je visoko u odnosu na međunarodne standarde. Radi stvaranja fiskalno održivog sistema zdravstvene zaštite i blagog smanjenja udela izdataka za ove namene u BDP sa 6,4% u 2007. godini na 5,9% u 2010. godini.
Reforma sistema zdravstvene zaštite podrazumeva uvođenje novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na modelu kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, modelu dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i novom modelu plaćanja po usluzi za usluge najvišeg nivoa u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovim će se uspostaviti bolja kontrola troškova, stvoriti uslovi da novac prati pacijenta i da se poboljša položaj zaposlenih u zdravstvu, i to tako što će se naknada iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlene u zdravstvu, obezbeđivati za standardan broj, vrstu i kvalitet pruženih zdravstvenih usluga.
Reforma zdravstvenog osiguranja podrazumeva i uvođenje različitih vidova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja te će se deo troškova za obezbeđivanje prava iz zdravstvenog osiguranja preneti na pojedince, odnosno poslodavce.
Reformom u oblasti lekova i medicinskih sredstava i uspostavljanjem evropskih standarda usklađenih sa direktivama EU stvoriće se uslovi da se proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava u Srbiji obavlja po najvišim standardima koji garantuju kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova i medicinskih sredstava, a time i pružanje efikasne zdravstvene zaštite.
Jedan od prioriteta u reformi zdravstvenog sistema jeste izrada strategije javnog zdravlja, kojom će se identifikovati prioritetna područja gde je unapređenje moguće, precizirati ciljevi, definisati osnovne aktivnosti i odgovornosti svih relevantnih partnera u oblasti javnog zdravlja i identifikovati dalji pravci razvijanja sistema.
Ubrzanju reforme sistema zdravstvene zaštite doprineće realizacija projekata Svetske banke, Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), Globalnog fonda (međunarodne fondacije za borbu protiv HIV/AIDS-a, NIP-a i brojnih zemalja (Norveška vlada, Kina, Japan). Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima – pre svega kapitacije – i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Socijalna zaštita. Reforma sistema socijalne zaštite u naredne tri godine nastaviće se u skladu sa reformskim ciljevima definisanim u Strategiji za smanjenje siromaštva i Strategiji razvoja socijalne zaštite.
Osnovni pravci reforme socijalne zaštite su: definisanje nove politike i razvijanje zakonodavne aktivnosti; decentralizacija sistema socijalne zaštite; obezbeđivanje efikasnijih i kvalitetnih usluga i jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u ovoj delatnosti.
Cilj reforme sistema socijalne zaštite jeste razvijanje integralne socijalne zaštite u kojoj socijalni akteri na najefikasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse, radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i grupa, osposobljavanja za produktivan život u zajednici i smanjivanja zavisnosti od socijalnih službi.
Izgradnja sistema efikasne boračko-invalidske zaštite podrazumeva sveobuhvatnu reformu sistema u pravcu izrade jedinstvenog zakonskog rešenja za ostvarivanje prava i reviziju svih do sada donetih rešenja o priznatim pravima u postupku njihovog prevođenja na novodoneti zakon.
Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i grupa kojima je potrebna posebna podrška (deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom, deca i odrasli koji su žrtve nasilja) i unapređenje kvaliteta života građana kojima je potrebna pomoć u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, ako se na drugi način ne mogu zadovoljiti.
Decentralizacijom sistema socijalne zaštite obezbediće se uslovi i mehanizmi za preuzimanje odgovornosti lokalne vlasti u zadovoljavanju potreba građana u oblasti socijalne zaštite. Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne uprave, a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti. Usluge socijalne zaštite razvijaće se u skladu sa jasno identifikovanim potrebama korisnika, kako bi građani većinu svojih potreba podmirili u lokalnoj zajednici, odnosno u sredini u kojoj žive.
Efikasna socijalna zaštita podrazumeva razvoj programa koji sprečavaju nastanak i zaustavljaju generacijski prenos socijalnih problema a koji obuhvataju mere za osposobljavanje za produktivan život u zajednici pojedinaca, porodica u riziku i marginalizovanih grupa, kao i mere za afirmaciju odgovornog roditeljstva i predupređenje zavisnosti od socijalnih službi.
Na taj način će se omogućiti da korisnici socijalnih usluga samostalno zadovoljavaju potrebe na principima participacije i odgovornosti, da učestvuju u donošenju odluka o načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbor i korišćenje sopstvenih potencijala. To podrazumeva racionalizaciju administrativnih postupaka i izgradnju odgovarajućeg tehnički unapređenog informacionog sistema sa ažurnom bazom podataka. Ovaj sistem obezbeđuje kontinuitet zaštite i mogućnost izbora usluga i pružaoca usluga, odnosno razvijanje raznovrsnih socijalnih usluga u okviru javnog, nevladinog i privatnog sektora.
Podsticanje rađanja. Rešavanje višegodišnjeg problema starenja stanovništva Republike Srbije u narednom srednjoročnom periodu zasnivaće se na strategiji podsticanja rađanja, koja je u pripremi. U skladu sa tom strategijom vodiće se aktivna populaciona politika usmerena na ublažavanje negativnog demografskog trenda koji predstavlja jedan od najvećih dugoročnih problema Srbije.
Na bazi strategije podsticanja rađanja preduzimaće se adekvatne mere za podsticanje rađanja, počev od uticaja na vrednosne stavove i životne stilove mlade populacije do subvencionisanja porodica sa decom i finansiranja programa i aktivnosti koje direktno doprinose rešavanju problema niskog nataliteta.
Imajući u vidu iskustva drugih zemalja sa izraženim demografskim problemima, podsticanje rađanja vršiće se, umesto poreskim oslobađanjima, preko mera politike javnih rashoda koje pružaju direktnu finansijsku pomoć porodici i deci. Prednost subvencionisanja porodica sa decom kroz državne rashode ogleda se u tome što subvencije dobijaju porodice sa decom kao ciljna grupa i siromašni slojevi stanovništva kojima su potrebne subvencije.
Kratkoročni cilj mera za podsticanje rađanja jeste pružanje finansijske pomoći porodicama sa decom u skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu, dok je srednjoročni cilj ovih mera rešavanje strukturnih prepreka rađanju, kao što su nezaposlenost, stambeni problem, problem čuvanja dece i nizak životni standard.
U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ublažavanju ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanju rada i roditeljstva, podršci materinstvu, promociji reproduktivnog zdravlja adolescenata, borbi protiv neplodnosti, populacionoj edukaciji, aktivno uključivanje lokalnih zajednica u rešavanje problema niskog nataliteta.
Radi smanjenja troškova roditeljstva i razlika u životnom standardu porodica sa i bez dece, u okviru finansijske podrške porodici sa decom, nastaviće se isplata roditeljskog dodatka kao podsticaja rađanju i isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Na bazi strategije podsticanja rađanja i utvrđenim merama, aktivnostima i mehanizmima obezbediće se direktna i indirektna finansijska podrška porodici sa decom, sa ciljem da se smanje nejednakosti u materijalnom položaju porodica sa decom u odnosu na porodice bez dece.
Na bazi analize uticaja mera direktne podrške porodici sa decom na javne rashode Republike utvrdiće se dinamika efektuiranja ovih mera u narednom srednjoročnom periodu, počev od 2009. godine nakon usvajanja strategije podsticanja rađanja.
Socijalni dijalog. Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih. Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnog pregovaranja i politike zapošljavanja.
Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu potrebno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa Direktivama EU i Konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR), unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu i intenzivirati saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama.
5. Reforme društvenih delatnosti
Obrazovanje. U cilju reforme obrazovne delatnosti i razvoja društva i privrede zasnovanih na znanju Republika Srbija je donela Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Strategiju razvoja stručnog obrazovanja i Strategiju razvoja obrazovanja odraslih. Predviđeno je donošenje zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakona o osnovnom obrazovanju, zakona o srednjem obrazovanju, zakona o učeničkom i studentskom standardu i zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Time će se stvoriti osnove za kvalitetno obrazovanje za sve, za dostupno obrazovanje svima i za uključivanje u evropske obrazovne procese i evropski okvir kvalifikacija.
Vlada će u narednom srednjoročnom periodu nastaviti reformu obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja i povećavati ulaganja u obrazovanje kao faktor privrednog rasta, tako da u 2010. godini njihovo učešće u BDP dostigne nivo od 4,4% BDP. Jačanje obrazovnog sistema s posebnim naglaskom na doživotno obrazovanje i porast ulaganja u obrazovanje doprineće stvaranju visokodelotvornih ljudskih resursa, povećanju zapošljavanja i podsticanju dugoročno održivog privrednog rasta. U tom cilju obezbediće se kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, uvođenje savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenje najkvalitetnijih stranih učila, povezivanje škola u jedinstven informacioni sistem, a uz sve to i jačanje stručnih službi zaduženih za nadzor obrazovnih ustanova.
Strategija razvoja stručnog obrazovanja predviđa uspostavljanje fleksibilnog sistema inicijalnog i kontinuiranog stručnog obrazovanja za potrebe tržišta rada i za lični razvoj, profesionalni napredak i razvoj karijere. Proces modernizacije i reforme stručnog obrazovanja i obuke zahteva povećano finansijsko ulaganje i usavršavanje postojećeg sistema finansiranja, kao i povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja. Uključivanje u globalne procese i evropske integracije i podizanje konkurentnosti privrede zahteva visok nivo stručnosti i kompetentnosti radne snage koji može da se prilagodi novim tehnologijama i da se u traženju posla kreće kroz regione i privredne grane. Saglasno tome formiraće se novi obrazovni profili i inovirati postojeći, uvesti obrazovni standardi i uspostaviti kvalifikacije koje jasno razgraničavaju različite stepene stručnog obrazovanja, modernizaciju obrazovnih programa i podizanje kvaliteta stručnog obrazovanja, s tim da sve to doprinosi bržem zapošljavanju i profesionalnoj mobilnosti zaposlenih.
Strategija razvoja obrazovanja odraslih predviđa uspostavljanje adekvatnog modela socijalnog partnerstva Vlade, poslodavaca i zaposlenih na nacionalnom i lokalnom nivou u pogledu planiranja, kreiranja programa, finansijskog upravljanja, akreditacija i sertifikacija. Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju mreže institucija i organizacija za obrazovanje odraslih, razvoju programa osnovnog i stručnog obrazovanja i obuke odraslih, donošenju propisa o obrazovanju odraslih, uspostavljanju sistema finansiranja obrazovanja odraslih i podizanju kvaliteta obrazovanja i obuke odraslih.
U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je donet 2003. godine, ubrzaće se reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećavanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja i usklađivanja obrazovnog sistema sa standardima razvoja obrazovanja u EU.
Na bazi Zakona o visokom obrazovanju, ubrzaće se reforme sistema visokog obrazovanja, sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija obrazovnih ustanova i programa, prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja – ciljevi su čije ostvarenje će doprineti kvalitetnijem visokom obrazovanju.
Reforma obrazovnog sistema zahteva da se posebna pažnja posveti stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne uprave, uz ostvarivanje ušteda na bazi racionalizacije mreže ustanova i smanjenje broja zaposlenih. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala. Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i na opremanju multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS-a) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta. Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u obrazovnim ustanovama.
Nauka. Republika Srbija u cilju bržeg razvoja nauke donela je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti, a doneće se strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike.
Predviđeno je da se povećaju ulaganja u nauku i tehnološki razvoj. Stvaranje uslova koji će razvoj privrede i društva prvenstveno vezati za primenu naučnih i tehnoloških rezultata podrazumeva da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao aktivnosti koje generišu osnovne resurse razvoja i da se u naredne tri godine iz privrede i iz budžeta svih nivoa vlasti poveća obim ulaganja u njihov razvoj. U tom cilju iz budžeta će se povećati ulaganja u istraživanje i razvoj u srednjem roku. Rast ulaganja u nauku ostvarivaće se u okviru utvrđenog makroekonomskog i fiskalnog okvira. Uz to, potrebno je povećati izdvajanja za istraživanje i razvoj iz privrede na 1,5% BDP.
Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se društveno efikasan naučnoistraživački i inovacioni sistem, što zahteva racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje efektivnosti ulaganja u nauku i povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi.
Novi naučnoistraživački ciklus (2006 – 2010. godina) podrazumeva primenu utvrđenih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efikasnosti korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećavanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad.
Srbija se od 13. juna 2007. godine priključila Sedmom Okvirnom programu (FP7) EU za istraživanje i razvoj (2007-2013), što podrazumeva plaćanje članarine od 2007-2013. godine. Očekuje se da se to ulaganje vrati kroz odobrene projekte u FP7. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope. Da bi se ovi programi realizovali u funkciji povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede nastaviće se proces modernizacije opreme u istraživačko-razvojnim laboratorijama.
Kultura i mediji. Radi dugoročnog regulisanja očuvanja, razvoja i širenja kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou, doneće se strategija razvoja kulture u Srbiji. U skladu sa strategijom: osnovaće se nacionalni savet za kulturu; izradiće se detaljne sektorske strategije i planovi aktivnosti za njihovo sprovođenje i realizaciju; izradiće se programi razvoja kulturnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije a u saradnji sa resornim ministarstvom, u kojima će se kulturno nasleđe, pored ostalog, tretirati i kao privredni resurs i važan elemenat razvoja pojedinih krajeva, opština i regiona; izradiće se strategija prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i širem međunarodnom planu.
Za naredni srednjoročni period (2008. do 2010.) utvrdiće se status institucija od nacionalnog značaja i matičnih ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucija zaštite kulturne baštine (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke).
Radi unapređenja stanja u ustanovama kulture izradiće se trogodišnji programi rekonstrukcije, saniranja i održavanja postojećih objekata, rekonstrukcije instalacionih sistema, uvođenja bezbednosnih sistema i savremenih sistema protivpožarne zaštite, osiguranja objekata, kao i dodatni prostor za centralne, matične i regionalne institucije. Uz to, izradiće se planovi unapređenja kadrovske strukture u ustanovama kulture, kao i planovi stabilnog finansiranja tih ustanova i poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u ustanovama kulture, samostalnih umetnika i svih subjekata kulture.
Primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnog stvaralaštva i smernice politike u oblasti kulture regulisaće se sistemskim zakonom u oblasti kulture (opšti zakon o kulturi).
Pojedinačne oblasti kulture regulisaće se posebnim zakonima, a to su zakon o kinematografiji, zakon o izdavaštvu, zakon o pozorišnoj/muzičko-scenskoj delatnosti, zakon o nacionalnom centru za knjigu, zakon o obaveznom primerku publikacija, zakon o optičkim diskovima, zakon o kulturnim dobrima, zakon o arheološkim istraživanjima, zakon o muzejima, zakon o arhivima, zakon o graditeljskom nasleđu i zakon o bibliotekama.
Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanje medija u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanjem uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona i za ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja sa stanovišta ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora, kao i za razvoj kulture slobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga, kao i zaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.
Omladina i sport. Radi poboljšanja položaja i unapređenja kvaliteta života mladih doneće se nacionalna strategija za mlade na bazi koje će se preduzimati mere i aktivnosti koje promovišu mladu populaciju i obezbeđuju kvalitetno obrazovanje i zapošljavanje mladih uz njihovo uključivanje u društvene tokove i evropske integracije.
Doneće se zakon o sportu i nacionalna strategija razvoja sporta, sa ciljem da se podstiče i razvija masovni i vrhunski sport. Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu izmeniće se Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i obezbediće se stalne doping kontrole uz kontinuirano obrazovanje sportista, kao i uspostavljanje institucija za borbu protiv nasilja i korupcije u sportu.
Posebna pažnja posvetiće se regulisanju svojinskih odnosa u sportskim klubovima, kao i finansiranju sportskih programa. Prioritet će biti pomoć u organizaciji sportskih manifestacija od interesa za Republiku i podrška vrhunskim sportskim rezultatima sportista u Srbiji, uključujući stipendije za sportsko usavršavanje i novčanu pomoć sportistima sa posebnim zaslugama. Kroz NIP će se finansirati izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji doprinose razvoju sporta i postizanju vrhunskih sportskih rezultata.
Regulisaće se odnos masovnog i vrhunskog sporta i odvojiti komercijalno orijentisani deo sporta. Posebna pažnja posvetiće se razvijanju sporta u predškolskim ustanovama i školama,
6. Administrativne reforme
Javna uprava. Osnovni ciljevi reforme državne uprave u Srbiji jesu:
izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonomičnosti i efikasnosti;
izgradnja državne uprave usmerene ka građanima, koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove.
Radi postizanja navedenih ciljeva, u sprovođenju reformi polazi se od principa decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i principa racionalizacije javne uprave.
Reforma državne uprave obuhvata razvijanje novog i modernog zakonodavnog okvira za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanje mera na planu izgradnje racionalne uprave, uvođenje novih sistema upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. U tom cilju, saglasno Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjem zakona koji ovu oblast regulišu, a posebno uređuju rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnost lokalne samouprave.
U oblasti državne uprave doneti su sledeći zakoni: Zakon o Vladi, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o javnim agencijama i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
U postupku pripreme su zakon o opštem upravnom postupku, zakon o upravnim sporovima i zakon o matičnim knjigama. Donošenjem ovih zakona, kao i zakona o udruženjima čiji je predlog utvrdila Vlada i zakona o inspekcijskom nadzoru, obezbediće se celovit pravni okvir za sprovođenje reforme državne uprave.
U skladu sa novim Ustavom Republike Srbije biće donet nov zakon o lokalnoj samoupravi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno je u 2007. godini donošenje i zakona kojima se uređuju teritorijalna organizacija Republike Srbije, lokalni izbori i položaj glavnog grada.
Reforma državne uprave i postojeći i planirani zakonodavni okvir omogućiće decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave, uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira. Podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave.
Postojećim pravnim okvirom obezbeđen je i osnov za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje državnih službenika u procesu evropskih integracija. Od posebnog značaja je borba protiv korupcije u državnoj upravi.
Modernizacija se odnosi na tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje integrisanog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija i upravnih tela.
Proces decentralizacije podrazumeva kadrovsku i materijalnu osposobljenost organa lokalne samouprave da samostalno preuzimaju vršenje novih nadležnosti. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz proces fiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova, kao i kroz stvaranje zakonskih osnova za postojanje sopstvene svojine jedinica lokalne samouprave. U okviru kadrovske osposobljenosti organa lokalne samouprave, nadležno ministarstvo pružaće svu neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalnih vlasti i u kreiranju planova za njihovo osposobljavanje. Deo ovog procesa predstavlja i donošenje posebnog zakona kojim se uređuje položaj zaposlenih u organima lokalne samouprave.
Proces pridruživanja i pristupanja EU, kao jedan od strateških ciljeva Republike Srbije, pretpostavlja jačanje administrativnih kapaciteta. Vlada Srbije je 27. jula 2006. godine usvojila Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija, sa ciljem da pruži celokupan prikaz prioriteta i pomogne koordinisano i plansko jačanje kapaciteta državne uprave neophodnih u ovom procesu. Akcionim planom naznačena su i finansijska sredstva potrebna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Neizostavan element u ovom procesu je obuka državnih službenika o EU, koja podrazumeva kontinuirano usavršavanje i dodatno obrazovanje državnih službenika o institucijama i upravljačkim procedurama EU. Srbiji će biti potrebni dobro obučeni, efikasni i stručni službenici kako bi uspešno prošla kroz proces pripreme za članstvo u EU. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti kako opšta, tako i usko stručna, i u tom cilju obezbediće se odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizaciju.
Policija. Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim obuhvata i jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti građana od svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.
Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, dovršenje započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, te razvoj policijskog obrazovanja.
Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja i registracije vozila). Ova reforma obuhvata uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, s jedne strane, i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa, s druge strane. Biće izvršeno i usaglašavanje identifikacionih dokumenata sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama, praćenje svetskih tehnoloških trendova, kao i efikasna zaštita dokumenta od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.
Pravosuđe. Usvajanjem novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, učinjeni su važni prvi koraci posle kojih je u narednom periodu potrebno doneti nove zakone kojima će se urediti pravosudni sistem: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o Državnom veću tužilaca, zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zakon o Ustavnom sudu, zakon o zaštiti podataka i ličnosti, zakonik o krivičnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, zakon o oduzimanju imovinske koristi, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, kao i zakoni o potvrđivanju konvencija u oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima i korupcije, kao i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
U skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa neophodno je utvrditi novu mrežu sudova i tužilaštava, koja će uključivati i prekršajne sudove, kao i apelacione sudove u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Upravni sud za celu teritoriju Srbije. U periodu 2008-2010. godine planirano je osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu (Pravosudna akademija), osnivaju se službe administrativne kancelarije i integrisaće se nadležnosti Velikog personalnog veća i Nadzornog odbora za Visoki savet sudstva. Time se nastavlja reforma pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i zaštite svojine i ugovora.
Reformom pravosuđa obezbediće se jačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u njihovom radu, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, kao i primena merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa.
Pravosudna reforma prvenstveno će biti usmerena na modernizaciju i povećanje efikasnosti sudova, ubrzano rešavanje sudskih predmeta, digitalizaciju zemljišnih knjiga i borbu protiv korupcije, čime će se obezbediti efikasnije funkcionisanje pravnog sistema, a time i povoljniji uslovi za investicionu aktivnost.
U okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u narednom periodu preduzimaće se aktivnosti koje se tiču razvoja informacionog sistema na nivou Uprave, stručnog usavršavanja zaposlenih, zaokruživanja zakonske regulative i reformi sistema nadzora nad radom ustanova; sve to moraće da prati izgradnja nove i adaptacija postojeće infrastrukture. Pored toga, neophodna je izgradnja, i to u skladu sa evropskim standardima, novih smeštajnih kapaciteta za lica lišena slobode, zatim stvaranje uslova za implementaciju alternativnih sankcija i preduzimanje aktivnosti usmerenih na ostvarivanje prava i zaštitu lica lišenih slobode, kao i onih koji treba da poboljšaju položaj i doprinesu zaštiti maloletnih lica i adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti svih lica lišenih slobode.
U skladu sa Pravilnikom o pravosudnoj straži predstoji obezbeđenje pravosudnih objekata koje se odnosi na uređenje i organizaciju pravosudne straže, nabavku uniformi, sredstava prinude i ličnog naoružanja, kao i nabavka metal detektor vrata, ručnih detektora, skenera i sredstava video nadzora.
Za normalno funkcionisanje pravosudnih organa i sprovođenje reformi u oblasti pravosudnog sistema obezbediće se stabilni i realni izvori finansiranja, što je preduslov za nezavisno delovanje pravosudnih organa.
7. Reforme privrednih delatnosti
Rudarstvo. Eksploatacija mineralnih sirovina uređena je Zakonom o rudarstvu. Zakon podrazumeva zaključivanje ugovora između nadležnog ministarstva i rudarskih kompanija, kojim će se utvrditi prava i obaveze vezane za eksploataciju mineralnih sirovina. Predviđeno je uvođenje naknade za eksploataciju mineralnih sirovina po osnovu koje se, prema procenama, može godišnje obezbediti 1 mlrd dinara.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu predviđa osnivanje Agencije za rudarstvo koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i utvrđivanju bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima, kao i drugih tehničkih propisa.
Osnovaće se fond za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja kao javni finansijski fond koji će finansirati pripremu i sprovođenje programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina i pružati finansijsku podršku realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti. Sredstva za rad fonda obezbediće se iz naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Vlada je dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU). Programom strateške konsolidacije ovog preduzeća utvrđeni su izvori i način finansiranja rudnika, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivu i da se podigne efikasnost eksploatacije uglja. Kroz proces restrukturiranja i privatizacije očekuje se privlačenje strateških investitora za 4 rudnika u sastavu JP PEU, a neprofitabilni rudnici biće konzervirani.
Strategija upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom Srbije podrazumeva i omogućava sagledavanje potencijala tog kompleksa, potom identifikovanje nedostajućih mineralnih sirovina i utvrđivanje lokacija na kojima će se intenzivirati geološka istraživanja za određene mineralne sirovine. Predviđeno je da se donese zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; njime će se regulisati ceo proces vezan za mineralne sirovine, od preliminaranih geoloških istraživanja do zatvaranja rudarskih objekata.
Vlada je početkom 2006. godine zaključila četiri koncesiona ugovora. Pored prihoda od koncesione naknade i naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koncesioni ugovori u ovoj oblasti omogućili su otvaranje novih radnih mesta i značajne investicije u domenu geoloških istraživanja. U narednom srednjoročnom periodu pripremiće se za koncesije i drugi atraktivni potencijali u ovoj oblasti.
Energetika. Razvoj energetske delatnosti u celini i povećanje energetske efikasnosti u naredne tri godine baziraće se na Zakonu o energetici, Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine.
Osnovni ciljevi reforme energetskog sistema su liberalizacija i delimična privatizacija energetske delatnosti, povećanje efikasnosti korišćenja i obezbeđenje racionalne upotrebe svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade, zatim uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, što će podsticajno delovati na privredni razvoj zemlje, zaštitu životne sredine i integraciju energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije.
Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetike zasnivaće se na tržišnim mehanizmima i principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na cene energetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala. U tom smislu, politika cena energije je ključni element razvoja energetike, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije, sredstva obezbeđena Nacionalnim investicionim planom i direktne strane investicije, uz ulaganja koja će biti realizovana kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala.
U narednom srednjoročnom periodu dovršiće se restrukturiranje Javnog preduzeća „Srbijagas” prema direktivama EU, a obaviće se i privatizacija NIS-a na bazi Strategije koju je pripremio privatizacioni savetnik i koju je usvojila Vlada.
U skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine donet je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju Republike Srbije, prema kome će se realizovati projekti koji obezbeđuju sigurnost snabdevanja potrošača prirodnim gasom uz stabilizaciju cene ovog energenta, kao i mere koje doprinose poboljšanju energetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i stvaranju pretpostavki za razvoj gasne infrastrukture.
Potpisivanjem Memoranduma između Vlade Republike Srbije, JP „Srbijagas” i „Gazprom eksporta” Rusija otvorena je mogućnost izgradnje međunarodnog gasovoda koji bi gas iz Rusije dopremao preko Turske, Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do Italije, i to u količinama od 18 do 20 mlrd kubnih metara godišnje.
Budući da je Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ratifikovan u Narodnoj skupštini, njegove odredbe su postale obavezujuće. Ovaj ugovor daje neophodan okvir za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetike i za saradnju sa EU, koja je koordinator procesa uspostavljanja tržišta energije u jugoistočnoj Evropi i njegovog integrisanja u unutrašnje tržište energije EU. Države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumeva obavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva i pripremu programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva.
Nastaviće se jačanje regionalne saradnje i realizacija projekta međunarodnog Panevropskog naftovoda, čemu je snažan podsticaj dalo potpisivanje Ministarske deklaracije o Panevropskom naftovodu, 3. aprila 2007. godine u Zagrebu.
Energetska politika u naredne tri godine usredsrediće se na povećanje energetske efikasnosti i na korišćenje obnovljivih izvora energije, implementaciju programa energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju, građevinskim objektima, komunalnoj energetici i u sistemima daljinskog grejanja, kao i na realizaciju programa racionalne upotrebe energije; uspostavljanje prinudnih i podsticajnih instrumenata energetske politike; podsticanje konkurentnosti enegetskog sistema, uz prilagođavanje zajedničkoj energetskoj politici EU, te na donošenje strategije i uspostavljanje mehanizama čistog razvoja, u skladu sa Kjoto protokolom uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime.
Industrija. U narednom trogodišnjem periodu Vlada će voditi aktivnu industrijsku politiku usmerenu na strukturno prilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana ponaosob, sa ciljem formiranja efikasne i konkurentne industrijske strukture uključene u evropske razvojne tokove i osposobljene za prilagođavanje industrijskih procesa proizvodnje standardima kvaliteta u životnoj sredini, u skladu sa režimom integrisane dozvole propisane Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Uključivanje industrije u regionalne i evropske integracije otvoriće prostor za izvoz industrijskih proizvoda, čime će se obezbediti ubrzani razvoj industrije u Srbiji.
Osnovni ciljevi industrijske politike biće povećanje proizvodnje i izvoza kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa i otvaranje novih preduzeća iz ove oblasti, kao i povećanje konkurentne sposobnosti industrije u Srbiji. Povećanje izvozne sposobnosti industrije obezbediće se kroz razvoj visokih tehnologija, prvenstveno u delu hemijske i farmaceutske industrije, informaciono-komunikacionog kompleksa i u sektoru elektronske i prehrambene industrije. Posebna pažnja posvetiće se modernizaciji prerađivačke industrije koja je u protekle dve decenije zaostala u razvoju. Podržaće se razvoj malih i srednjih industrijskih preduzeća i pružiti podsticaji njihovom poslovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima.
Uvođenje savremenih inovativno-tehnološki intenzivnih programa realizovaće se u najvećoj meri kroz transfer inostrane tehnologije, po osnovu vezivanja za strateške investitore, kroz proizvodnu kooperaciju i zajednička ulaganja. Od posebne važnosti, naročito za privlačenje stranih investitora, jeste dovršavanje procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća, pre svega u automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde se očekuje zainteresovanost stranih investitora za konsolidaciju ovih firmi i za dalja ulaganja.
U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranje čistije tehnologije i najnovijih, u svetu proverenih tehnologija, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda, korišćenje otpada kao energenta, kao i prilagođavanje obrazovnog sistema novim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, uz snažno stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.
U cilju prilagođavanja industrije zahtevima Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno Uputstva 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontoli zagađenja, omogućiće se izrada, implementacija i sprovođenje Programa usklađivanja pojedinih privrednih grana sa standardima kvaliteta životne sredine. Ovaj program pripremaju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo zaštite životne sredine, s tim što se ta ministarstva staraju i o njegovom izvršenju.
Razvoj industrijskih zona i parkova pružiće krupan doprinos rastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovo prerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem.
Rast industrijske proizvodnje podržaće se primenom zakona o standardizaciji, akreditaciji, metrologiji i tehničkim propisima kao i unapređenjem institucija infrastrukture kvaliteta, razvijanjem sistema ocene usaglašenosti i kreiranjem industrijskog okruženja koje prepoznaje SE znak.
Za Republiku Srbiju je izuzetno značajno donošenje i primena tehničkih propisa uz efikasan nadzor nad tržištem, kao i prilagođavanje njene privrede propisima kojima su regulisani uslovi poslovanja na unutrašnjem tržištu EU, čime će se stvoriti dobar osnov za dalju harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU u oblasti slobodnog protoka roba. Sistemski uređena oblast tehničkog zakonodavstva u skladu sa međunarodnim ugovorima koji obavezuju Republiku Srbiju i sa potrebama privrede Srbije, a uzimajući u obzir potencijale tela za ocenjivanje usaglašenosti u Srbiji, obezbediće se harmonizacija sa tehničkim zakonodavstvom EU, pri čemu se harmonizacija obavlja po utvrđenim prioritetima za prenošenje evropskih direktiva u nacionalno zakonodavstvo. U cilju sistemskog uređenja tehničkih propisa u Srbiji, Vlada će doneti akcioni plan kojim će se definisati nadležni organi i rokovi za transponovanje direktiva, usaglašavanje postojećih tehničkih propisa sa zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i prilagođavanje propisima EU, odnosno za ukidanje obaveznosti standarda sa obaveznom primenom uz donošenje odgovarajućih tehničkih propisa ako je to neophodno iz razloga bezbednosti. Time će se doprineti kreiranju poslovnog okruženja koje će omogućiti povećanje konkurentnosti privrednih subjekata i rast industrijske proizvodnje u Srbiji.
Poljoprivreda. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se reforma poljoprivrede na bazi izmene Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, sa ciljem povećanja konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, obezbeđenja kvalitetne i bezbedne hrane namenjene izvozu i domaćoj potrošnji, pružanja podrške održivom razvoju sela, očuvanja životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka i pripreme za pristupanje STO i pridruživanje EU.
Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede obezbediće se kroz kompletiranje zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi. U domenu zakonske regulative, u skladu sa evropskim propisima, doneće se zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, zakon o stručnim službama, o hrani za životinje, o stočarstvu, o zaštiti sorti, reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka, zaštiti bilja, javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zadružnom društvu, etanolu, vinu, rakiji, sredstvima za ishranu bilja, bezbednosti hrane, robnim berzama i dobrobiti životinja. Uz to, intenzivno će se podržavati uvođenje standarda bezbednosti hrane, u prvom redu HACCP i EuroGAP, kao i zaštita i kontrola geografskog porekla poljoprivrednoprehrambenih proizvoda.
Prioritetne aktivnosti u naredne tri godine odnose se na izradu i sprovođenje nacionalnog programa za poljoprivredu do 2010. godine i nacionalnog programa za ruralni razvoj 2008-2013. godine, reformisanje sistema subvencionisanja, uspostavljanje potpunog sistema za podršku ruralnom razvoju i pripremu za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU.
Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se aktivnosti i mere u funkciji ostvarivanja osnovnih reformskih ciljeva, a biće precizirani i namena i pravci korišćenja budžetskih sredstava do 2010. godine. Prva grupa mera obuhvatiće tržišne mere koje se odnose na izvozne subvencije, podršku cenama, direktna plaćanja po hektaru ili grlu stoke, regresiranje inputa i regresiranje skladištenja za berzansku robu. Do pristupanja STO koristiće se subvencije radi promovisanja domaće proizvodnje na stranim tržištima, plasmana viškova, osvajanja novih tržišta i stimulisanja povezanih proizvodnji. Subvencije će se postepeno smanjivati ili zamenjivati drugim merama, kao što su direktna plaćanja po hektaru, odnosno po grlu stoke. Druga grupa mera obuhvaćena je programom ruralnog razvoja, a odnosi se na strukturne mere, kao što je podrška investicijama u povećanje konkurentnosti primarne proizvodnje, prerade i plasmana kroz modernizaciju proizvodnje i uvođenje standarda, diverzifikaciju ruralne privrede, poboljšanje uslova života u ruralnim oblastima, zaštitu životne sredine i očuvanje poljoprivrednih resursa uključujući zemljište, agrodiverzitet i diverzitet vrsta i predela pod uticajem poljoprivrede.
Radi povećanja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, nastaviće se izgradnja institucija koje će biti u funkciji prilagođavanja poljoprivrede tržišnom načinu privređivanja i uslovima koji vladaju u EU. Ove aktivnosti obuhvatiće pokretanje savetodavnih službi i unapređivanje njihovog rada, zatim definisanje njihovog pravnog statusa, a takođe i iniciranje istraživanja u poljoprivredi, uz unapređenje tržišnog informacionog sistema (STIPS).
Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU unaprediće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava, koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima, kao i njihovom udruživanju. U skladu sa izmenama Strategije razvoja poljoprivrede Srbije definisaće se strategije za pojedine oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.
Institucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kako bi se napustila robna razmena i barter trgovina kroz razvoj tržišta kredita i osiguralo izražavanje cena u ugovorima. Razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće uvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinja i sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.
Kroz izgradnju tržišta kredita nastaviće se sistem kratkoročnih i srednjoročnih kredita za finansiranje unapređenja primarne proizvodnje i plasmana tržišnih viškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U sistemu tržišta kredita stvoriće se kroz donošenje zakona o javnim skladištima zakonska i institucionalna osnova da se na osnovu robnih zapisa koristi kratkoročni kredit.
U procesu refome poljoprivrednog sektora značajna je podrška institucija veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistema tržišnih informacija, različitih baza podataka, registra poljoprivrednih gazdinstava, vinogradarsko – vinarskog registra i voćarskog registra, istraživačkih, obrazovnih i savetodavnih institucija. Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih i fitosanitarnih standarda, kao i standarda kvaliteta i drugih standarda, sa standardima EU.
Doneće se zakon o zdravlju bilja usaglašen sa Direktivom Saveta EU 2000/29, podzakonska akta u vezi sa transpozicijom kontrolnih direktiva EU (posebni i stalni nadzor nad štetnim organizmima), kao i propisi koji se odnose na uspostavljanje registra bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata a, s tim u vezi, i uspostavljanje sistema biljnog pasoša, što bi trebalo da rezultira ukidanjem zabrana koje su Srbiji određene Aneksom 3 Direktive Saveta 2000/29.
U skladu sa zakonom o hrani osnovaće se nacionalna referentna fitosanitarna laboratorija sa ciljem vršenja tehničkog nadzora nad radom drugih laboratorija i koja mora biti isključena iz tržišnih tokova. Ona će sprovoditi tehnički nadzor nad uspostavljenom mrežom regionalnih laboratorija.
Doneće se zakon o sredstvima za zaštitu bilja (Direktiva Saveta 91/414), koji treba da garantuje registraciju i autorizaciju aktivnih materija i pesticida i nadzor nad ostacima pesticida u bilju.
Doneće se zakon o zaštiti sorti (Regulative Saveta 2100/94, 1239/95, 1238/95, 1768/95), koji će omogućiti članstvo Srbije u UPOV-u, kao i uspostavljanje posebne institucije za pitanja priznavanja i zaštite sorti poljoprivrednog bilja kroz izmene Zakona o semenu.
Očekuje se da će Zakon o semenu i Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja biti izmenjeni u delu koji se odnosi na verifikovanje sertifikacionog tela države kao ključne garancije za zdravstvenu adekvatnost i kvalitet semena i sadnog materijala proizvedenog u Srbiji.
Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e i standardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva, pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništva nad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.
Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodno definisanje ruralnih područja, što podrazumeva i definisanje kriterijuma i obavljanje kategorizacije po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Saglasno tome, kreiraće se mere agrarne politike koje će imati za cilj podsticanje ekoloških usluga, na primer kroz seoski turizam, a saglasno Strategiji razvoja turizma Srbije i u saradnji sa nadležnim ministarstvima, biće uređeno radno angažovanje poljoprivrednog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima, obezbeđenje pomoći oblastima koje nisu pogodne za bavljenje poljoprivredom i promovisanje kvaliteta hrane, viših standarda i dobrobiti životinja.
Neophodno je organizovati sveobuhvatni popis u poljoprivredi radi celovitog sagledavanja njenog ekonomskog pa i društvenog položaja. Time će se obezbediti statistički registar poljoprivrednih jedinica koji će se koristiti za sva poljoprivredna istraživanja i kreiranje agrarne politike. Radi usklađivanja propisa sa regulativom EU, prema kojoj su sveobuhvatna istraživanja poljoprivrednih resursa obavezna svakih 10 godina, kao i onih kojima se propisuje obaveza da se u toku jedne decenije sprovode po tri tekuća istraživanja, doneće se zakon o popisu poljoprivrede i unaprediće se saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku.
Šumarstvo. U skladu sa Strategijom razvoja šumarstva, razvoj sektora šumarstva baziraće se na principima održivog gazdovanja šumskim resursima i integralnog gazdovanja prostorom. Ciljevi politike u oblasti šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Radi ostvarivanja tih ciljeva uspostaviće se odgovarajući institucionalni i finansijski okviri i mehanizmi. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se poštovanje ravnopravnosti, tj. jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije. Ekonomski gubici nastali zbog ograničenja prava korišćenja šuma po osnovu utvrđenih ekoloških, zaštitnih i drugih neproizvodnih funkcija šuma biće vlasnicima, odnosno korisnicima šuma nadoknađeni, a za to će biti odgovorni državni organi čijom su odlukom nastali. Doneće se zakon o šumama i nacionalni akcioni plan a na bazi njega planovi razvoja šumarskog sektora Republike.
Doneće se zakon o divljači i lovstvu kojim će se definisati institucionalni okvir za razvoj lovstva. Uspostaviće se jasni odnosi između vlasnika i korisnika ovog prirodnog dobra. Vlasnici i korisnici većih kompleksa šuma dobiće pravo da gazduju lovištima na svom posedu ako veličina poseda i kvalitet zemljišta obezbeđuju osnovne ekološke uslove za razvoj divljači. Svi subjekti u lovstvu (javna preduzeća, lovački savez i lovačka udruženja, druga preduzeća i pravna lica) imaće jednaka prava i obaveze u gazdovanju divljači. Posebna pažnja će se posvetiti razvoju lovnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije i u saradnji sa resornim ministarstvom.
Vodoprivreda. Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima doneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede. Doneće se novi zakon o vodama i drugi propisi iz oblasti voda, u skladu sa standardima EU i sa okvirnom direktivom o vodama EU, kojom se planira da sve države članice donesu plan upravljanja vodama do 2009. godine, a implementiraju ga do 2015. godine. U skladu sa potrebama vodoprivrede i zahtevima Okvirne direktive o vodama EU, doneće se planska dokumenta (vodna osnova, planovi upravljanja vodama, plan razvoja sektora voda) u kojima će se definisati prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Do početka 2009. godine biće stvoren vodoprivredni informacioni sistem Republike.
Obezbediće se jačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća, formiranje novih tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnosti u delatnosti upravljanja vodama, uspostavljanje regulatorne funkcije za standardizaciju vodoprivrednih preduzeća, kao i komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanje naselja. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, čime će se povećati procenat stanovništva snabdevenog vodom koja je pod kontrolom. Planira se porast ulaganja u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta u sistemima za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.
Obezbediće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštitu od spoljnih voda. Revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda poboljšaće se kvalitet voda. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaće se stepen zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove. Antierozionim radovima obezbediće se veća zaštita akumulacija i drugih objekata od nanosa, čime će se produžiti njihov vek trajanja. U oblasti hidromelioracija izvršiće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema.
Saobraćaj. Radi povećanja obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja doneće se strategija razvoja saobraćajnog sistema sa operativnim akcionim planovima razvoja. Strategijom će se utvrditi ciljevi razvoja i opšti i posebni uslovi privređivanja po granama saobraćaja. Uz to, ubrzaće se uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira u skladu sa direktivama, propisima, odlukama i sporazumima EU za pojedine grane saobraćaja. Time će se stvoriti uslovi za nastavak revitalizacije železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga i uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vidove saobraćaja.
Na taj način će se stvoriti uslovi za povećanje brzine na glavnim železničkim i drumskim pravcima, smanjenje potrošnje energije u saobraćaju i stope nezgoda na putevima, kao i intenzivnije uključenje domaćih saobraćajnih preduzeća u međunarodne transportne tokove. Uz to, preduzimaće se mere za zaštitu životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi održivog razvoja.
Polazeći od strategije razvoja saobraćajne mreže EU u naredne tri godine nastaviće se, uz finansijsku podršku EU, rehabilitacija i rekonstrukcija glavnih saobraćajnih mreža, izgradnja putne i železničke infrastrukture kroz Srbiju, kao i povećanje plovnosti Dunava i Save. Izradiće se studijska, projektna i tenderska dokumentacija za više projekata na modernizaciji saobraćajne mreže u Srbiji, kao što su čišćenje Dunava i otklanjanje uskih grla na panevropskom koridoru 7, kao važnom plovnom putu, rekonstrukcija i povećanje kapaciteta železničkog koridora 10 i povećanje kapaciteta drumskog koridora 10. Pored toga, prioritet će imati izgradnja auto puta Beograd – južni Jadran i rekonstrukcija barske pruge. Ispitaće se opravdanost izgradnje auto-puta od Pančeva do Temišvara. Na lokalnim nivoima prioritet će biti sređivanje komunalnih puteva. Radi ostvarivanja tih ciljeva obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja, što podrazumeva zaduživanje države u inostranstvu radi ubrzanja realizacije krupnih infrastrukturnih projekata.
Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta. Ratifikovanim Evropskim sporazumom o važnim međunarodnim pravcima kombinovanog transporta i vezanim instalacijama omogućava se sistemski pristup rekonstrukciji, izgradnji i opremanju železničkih pruga od najvećeg međunarodnog značaja, kompletiranje terminala za kombinovani transport, te modernizaciji graničnih prelaza i ostale infrastrukture. Time su stvoreni preduslovi za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacija u odobravanju zajmova i pružanju donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja.
Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva donošenje plana povećanja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnog poštanskog sistema sa međunarodnom mrežom, formiranje agencije za poštanske usluge, izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama, razvoj novih varijeteta iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr.
Telekomunikacije i informatičko društvo. Radi povećanja obima i kvaliteta telekomunikacionih usluga i profitabilnosti i efikasnosti telekomunikacionih podsistema i podizanja njihove konkurentske sposobnosti doneta je Strategija razvoja telekomunikacija, sa ciljem da se na srednji rok obezbedi liberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, poboljša kvalitet usluga i zaštite korisnici. Strategijom su definisani prioriteti u razvoju telekomunikacija, a dopunom Akcionog plana razvoja telekomunikacija utvrdiće se vremenski okviri za njihovu realizaciju.
U cilju stvaranja uslova za liberalizaciju fiksne telefonije neophodno je tokom 2008. godine izvršiti rebalans tarifnog sistema i usvojiti neophodne podzakonske akte kojima će se stvoriti uslovi za ulazak novih konkurenata u fiksnu telefoniju.
Nastaviće se povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, društveno celishodna alokacija frekvencija, a sve tu uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.
Osnovni prioriteti politike razvoja telekomunikacija su brži razvoj telekomunikacionih mreža, uz postepen prelazak sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na paketske mreže za raznovrsne usluge, što podrazumeva i aktivno uključivanje u naučno-istraživački i razvojni rad na informaciono-komunikacionim tehnologijama (ICT), koje postaju ključni faktor razvoja svih segmenata društva i privrede. Dalji razvojni prioriteti u ovoj oblasti odnose se na obezbeđenje univerzalnog servisa, digitalizacija fiksne telekomunikacione mreže, jačanje emisionih kapaciteta javnog radiodifuznog servisa, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra, rebalans tarifnog sistema u fiksnoj telefoniji, liberalizacije tržišta telekomunikacionih usluga i podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima. Novim regulatornim okvirom obezbediće se primena najsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicima usluga.
Strategija razvoja radiodifuzije, koja je povezana i usklađena sa ostalim razvojnim strategijama i koja predviđa prilagođavanje zakonskog i regulatornog okvira utvrđenog Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom o radiodifuziji, predstavlja osnovu za ubrzani razvoj tržišta telekomunikacionih usluga i razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Posebna pažnja posvetiće se primeni savremenih tehnologija i razvoju savremenih mreža. Odgovarajući ciljevi i operativni zadaci biće realizovani dodelom odgovarajućih licenci i uvođenjem digitalne radiodifuzije. Preduzete mere predstavljaće odlučujući doprinos konvergenciji mreža i usluga, razvoju infrastrukture za brzi pristup internetu, privatizaciji u ovom sektoru, tarifnoj politici, jačanju konkurencije, upravljanju radio-frekvencijskim spektrom, numeraciji i adresiranju u ovoj oblasti, sigurnosti i bezbednosti ovog sektora, jačanju kompetencija u institucijama telekomunikacionog sektora i najzad harmonizaciji zakonskog i regulatornog okvira sa propisima EU.
Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema (KDS) su stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanje stanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih, dvosmernih mreža, otvorenost KDS mreža za pristup svih zainteresovanih davalaca usluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDS operatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.
Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacija kao važnog segmenta ukupnog telekomunikacionog i informacionog sistema zemlje, liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje pune usaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.
U skladu sa donetom Strategijom razvoja informacionog društva posebna pažnja posvetiće se razvoju društva na bazi znanja i razvoja elektronskog poslovanja. Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope, smernicama sa Samita o informatičkom društvu iz 2005. godine i inicijativom e-Evropa kao prioriteti utvrđeni su izgradnja komunikacione infrastrukture, obrazovanje stanovništva, donošenje zakona u oblasti elektronskog poslovanja, transformacija državne uprave sa prelaskom na elektronski rad.
Unutrašnja trgovina i usluge. Strategijom razvoja trgovine i harmonizacijom zakona i drugih propisa sa pravom EU, a u skladu sa drugim razvojnim strategijama, pospešiće se povoljna struktura trgovine i trgovinske mreže. Podstaći će se proces internacionalizacije trgovine, uz uvažavanje specifičnosti regionalnog razvoja trgovine i usluga. Ohrabrivaće se izgradnja modernog trgovinskog menadžmenta i marketinga i obezbediće se uslovi za unapređenje trgovine u elektronskoj fazi razvoja. Posebna pažnja će se posvetiti uklanjanju administrativnih ili skrivenih prepreka za ulazak velikih trgovinskih lanaca na tržište Srbije.
U skladu sa strategijom, u narednom trogodišnjem periodu nastaviće se dalja liberalizacija trgovine, širenje mreže domaćih trgovinskih preduzeća na nova tržišta, tehnološki razvoj trgovine i usluga, ubrzana informatizacija celokupnog sektora, povezivanje sa domaćim proizvođačima i sa stranim strateškim partnerima, kao i borba protiv sive ekonomije. To podrazumeva završetak privatizacije trgovine, podsticanje restrukturiranja velikih trgovinskih sistema, razvijanje finansijskih i robnih tržišta i intenzivnu organizacionu i poslovnu transformaciju trgovinskih preduzeća u pravcu većeg stepena specijalizacije.
Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini, kojim će se urediti celokupan promet robe i usluga, promovisati trgovina u svim vidovima, uljučujući i nove vidove trgovine koja se odvija putem telekomunikacionih sredstava i trgovine ličnim nuđenjem. Zakonom će se regulisati i nadzor tržišta, kako sa aspekta sprečavanja sivih tokova u trgovini i uslugama, tako i sa aspekta snabdevenosti tržišta proizvodima i uslugama garantovanog kvaliteta.
Povećanjem odgovornosti proizvođača i davalaca usluga za bezbednost proizvoda i usluga značajno će se podići standardi zaštite potrošača sa ciljem ujednačenja ostvarivanja garantovanih prava potrošača i pojednostavljenja postupka za rešavanje njihovih prigovora. U tom cilju, u narednom trogodišnjem periodu će se doneti zakoni i podzakonska akta u oblasti trgovine i usluga kojima će se, saglasno direktivama EU u oblasti kvaliteta i bezbednosti proizvoda, prepoznavanja nepoštene trgovačke prakse i označavanja proizvoda i njihovih cena, operacionalizovati odredbe zakona o trgovini.
Regulisaće se i oblast elektronske trgovine, prodajni podsticaji, robne rezerve, robne berze, primena pravila o konkurenciji, zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine a harmonizovaće se uz to tehničko zakonodavstvo. U obalsti bezbednosti proizvoda i usluga posebna pažnja posvetiće se ispravnosti hrane i pravilima o hemikalijama u cilju integrisanja naše trgovine u evropske i svetske tokove.
Donošenjem odgovarajuće regulative u oblasti trgovine usaglašavaće se i utvrđivati uslovi za razvoj uslužnih delatnosti koje doprinose razvoju trgovine, uz promociju tih delatnosti a među njima naročito onih koje pospešuju slobodan protok robe. U istom cilju redefinisaće se uslovi za obavljanje usluga u prometu robe (posredovanje, zastupanje, komisiona prodaja robe, prevoz robe, ekonomska propaganda i druge usluge koje prate trgovinu uključujući i službe za zadovoljenje ekonomskih i ličnih potreba građana).
Turizam. Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisana je vizija razvoja turizma do 2015. godine. Cilj je da se poveća atraktivnost turističkih destinacija i da se uspostavi efikasan marketing kako bi Srbija postala konkurentna na svetskom turističkom tržištu. Uspostaviće se efikasan sistem upravljanja destinacijama, koji podrazumeva upravljanje turističkim potencijalom i unapređenje mera za privlačenje investitora.
Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma uz donošenje drugih propisa koji regulišu oblast turizma (zakon o banjama, strategija brendiranja) nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Preispitaće se postojeći urbanistički propisi i obezbediti njihova striktna primena, kako se kroz neplansku i nelegitimnu izgradnju ne bi umanjila turistička atraktivnost područja Srbije.
U skladu sa Zakonom o turizmu formiran je Fond za razvoj turizma kao finansijska institucija za specijalizovano bavljenje finansiranjem projekata u turizmu, radi obezbeđivanja materijalnih uslova za razvoj i promociju turizma.
Prioritet u razvoju turizma u naredne tri godine je investiranje u smeštajne kapacitete i infrastrukturu. Ključnu ulogu u tome imaće organizacija za razvoj turizma čije je osnivanje u toku.
U skladu sa Zakonom o turizmu formiran je kongresni biro koji funkcioniše u okviru Turističke organizacije Srbije, sa zadatkom da organizuje, koordinira i razvija zajedničke aktivnosti javnog sektora turističke i ostale privrede, koja raspolaže mogućnostima za unapređivanje kongresnog turizma u Srbiji. Osnovaće se fond za kreditiranje malih i srednjih turističkih preduzeća, koji će funkcionisati po principu revolvinga. Fond će odobravati kredite pod stimulativnim uslovima.
U okviru NIP-a predviđena su sredstva za projekte koji su od značaja za razvoj turizma: iskorišćavanje potencijala Dunava; infrastruktura u turističkim centrima; povećanje konkurentnosti turističkog proizvoda; turističko pozicioniranje Srbije.
Regionalni razvoj. Proces približavanja EU zahteva institucionalizovan pristup rešavanju problema iz oblasti regionalnog razvoja.
Vlada je početkom 2007. godine usvojila Strategiju regionalnog razvoja Srbije koja utvrđuje ciljeve, politiku i mere regionalnog razvoja u skladu sa strategijom ekonomskog razvoja Srbije i Prostornim planom Srbije. Strategija je osnova za novi pristup regionalnim politikama na osnovu kojih će biti inicirani, planirani i realizovani sektorski razvojni programi, za koje su odgovorna nadležna ministarstva. Neophodno je izraditi bazu podataka koji će omogućiti uvid u sve značajnije resurse i potencijale regiona i lokalnih samouprava čime će se eksternim i internim korisnicima olakšati pristup potrebnim podacima. Prema metodologiji usvojenoj po evropskim standardima, potrebno je definisati stepen razvijenosti teritorijalnih jedinica Srbije.
Ciljevi politike regionalnog razvoja su :
adekvatno korišćenje i upravljanje razvojnim potencijalima teritorijalnih jedinica i širih regija Republike Srbije;
podsticaj područjima koja značajno zaostaju u razvoju i smanjenju razlika u nivoima razvijenosti pojedinih delova Srbije;
otklanjanje nedostataka u vezama između osnovnih jedinica lokalne samouprave, zatim onih u vezama osnovnih jedinica lokalne samouprave sa centralnim organima vlasti, uz ubrzan razvoj prekogranične saradnje.
Aktivna regionalna politika u narednom periodu podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture sa posebnim osvrtom na potrebe nerazvijenih područja, mere podsticaja u području privrednog razvoja (privredni ambijent – industrijske zone i biznis inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.
Na osnovu strateških planova za upravljanje regionalnim razvojem potrebno je izraditi niz zakona čije će sprovođenje omogućiti ubrzano sektorsko prilagođavanje privrede, obezbeđivanje ambijenata i podizanja atraktivnosti nerazvijenih regiona za ulaganja. U 2008. godini biće donet zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije kojim će biti regulisano osnivanje institucija zaduženih i ovlašćenih za usmeravanje regionalnog razvoja.
Životna sredina. Radi uspostavljanja efikasnog sistema zaštite životne sredine doneće se komplet zakona kojima se regulišu pojedine oblasti od značaja za zaštitu životne sredine: zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, zakon o zaštiti vazduha, zakon o zaštiti prirode, zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljeg fonda, zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, zakon o upravljanju hemikalijama, zakon o biocidima, zakon o zaštiti i unapređivanju zelenih površina, zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
U septembru 2007. godine ratifikovan je Kjoto protokol, uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Pored toga, ratifikovaće se više međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine od kojih su najznačajniji protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, konvencija o migratornim vrstama divljih životinja, konvencija o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa, konvencija o udesima sa efektima u prekoraničnom kontekstu i dr.
Doneće se nacionalni program zaštite životne sredine i nacionalni akcioni plan zaštite životne sredine. Doneće se i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Doneće se nacionalna strategija i akcioni plan zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike. Unaprediće se sistem upravljanja zaštićenim područjima koji će se do 2010. godine proširiti sa sadašnjih 6% na 9,5% nacionalne teritorije, saglasno principu održivog razvoja i uz koordinaciju sa ministarstvima nadležnim za prostorno planiranje i za različite privredne grane.
Unapređenje i zaštita životne sredine u narednom srednjoročnom periodu zahtevaće porast izdvajanja iz raspoloživog bruto domaćeg proizvoda u odnosu na sadašnje troškove od 0,3% BDP. Posebno su neophodna izdvajanja za unapređenje informacionog sistema, nacionalne banke podataka i integralnog katastra zagađivača, kao i izdvajanja za modernizaciju sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici i obezbeđenje sredstava za ulaganje u zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa.
8. Ostale reforme
Religija. Religijski sistem u Srbiji uređen je na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama. U narednom trogodišnjem periodu ovaj zakon treba dosledno i potpuno primeniti u odnosima verskih zajednica sa ostatkom društva.
Zakon svim crkvama i verskim zajednicama obezbeđuje pravni položaj javnih organizacija; integriše ih u tokove društvenog života; otvara im mogućnost da slobodno učestvuju u procesima demokratizacije i harmonizacije odnosa u društvu, na osnovama i u duhu sopstvenih kulturnih i istorijskih iskustava; podstiče ih na afirmisanje individualnih i kolektivnih verskih sloboda, negovanje verske tolerancije, međusobnu saradnju, saradnju sa verskim organizacijama u Evropi i svetu i sa nevladinim sektorom. Zakon ostvaruje jednakost svih crkava i verskih zajednica pred zakonom i nudi svima mogućnost da sarađuju sa državom u ostvarivanju ciljeva od opšteg dobra, pri čemu im se garantuje puna unutrašnja autonomija, nezavisnost od države, uz striktno uvažavanje načela odvojenosti države od crkve.
Na osnovu Zakonom projektovanih saradničkih odnosa između države i verskih organizacija, u periodu od 2007. do 2009. godine Vlada će sa crkvama i verskim zajednicama sarađivati na ostvarivanju sledećih programa: 1. unapređivanje verskog obrazovanja; 2. poboljšanje materijalnog položaja sveštenomonaštva i verskih službenika; 3. zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta; 4. unapređivanje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije; 5. unapređivanje opšteg standarda – izgradnja, obnova i održavanje hramova i verskih objekata.
U ostvarivanju navedenih programa crkve i verske zajednice razvijaju saradnju sa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama, sa medijima, sa lokalnim vlastima i državnim strukturama. U ostvarivanju programa crkve i verske zajednice znatnim delom učestvuju sopstvenim sredstvima, koja će u narednom trogodišnjem periodu biti uvećana vraćanjem oduzete imovine na osnovu posebnog zakona.
Dijaspora. Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje.
Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba u dijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje. Inicijativa će biti realizovana, pored ostalog, i potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani, a gde živi velika srpska zajednica. Doneće se zakon o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu, kao i zakon o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori.
Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice prvenstveno posredstvom investicija, a manjim delom kroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.
Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na izradu novog, dinamičkog veb portala, koji će omogućiti unapređenje informacionog sistema Ministarstva za dijasporu, radi boljeg informisanja dijaspore i njenog povezivanja sa maticom. Portal bi objedinjavao različite sadržaje od interesa predstavnika dijaspore kroz praćenje novih trendova u komunikaciji, poput elektronskih baza podataka, upitnika, virtuelnog ministarstva, elektronske biblioteke naučnih radova i popularnih književnih dela isatkutih pisaca iz dijaspore, zatim E-obrazovanje sa ciljem očuvanja srpskog jezika i pisma, foruma, blogova i raznih drugih sadržaja.
Nastaviće se osnivanje kancelarija za dijasporu u jedinicama lokalne samouprave iz kojih više od 10 % stanovništva živi u inostranstvu; te kancelarije će pružati informacije o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive u inostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave.
Organizacije civilnog društva. U skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, Republika Srbija će doneti zakon o udruženjima građana kojim će se regulisati delovanje udruženja građana i saradnja države sa građanskim sektorom, uključujući i finansiranje organizacija građanskog društva (udruženja, fondovi i fondacije).
Republika će, u skladu sa budžetskim mogućnostima dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama, u skladu sa zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu.
V. STRATEGIJA ZA UPRAVLjANjE JAVNIM DUGOM
1. Definisanje i principi upravljanja javnim dugom
Strategija za upravljanje javnim dugom usklađena je sa utvrđenim obavezama i ciljevima Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu.
Na osnovu člana 11. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, broj 61/05), Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje kao sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2008. godinu i naredne dve fiskalne godine. Na taj način, Strategija je zajedno sa Memorandumom sastavni deo pripreme fiskalnog okvira. Značaj Strategije za upravljanje javnim dugom proizlazi iz visine javnog duga i troškova koje ima državni budžet za njegovo servisiranje.
Definicija javnog duga Republike Srbije
Javni dug prema Zakonu o javnom dugu sastoji se od sledećih pet kategorija: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koje zaključi Republika; 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti; 3) dug Republike po osnovu ugovora, sklopljenih radi reprogramiranja obaveza koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i dug po osnovu emitovanih hartija od vrednosti po posebnim zakonima; 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga proisteklog iz date garancije; 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.
2. Upravljanje javnim dugom Republike Srbije
Institucionalni i pravni okvir za upravljanje javnim dugom
Zakonodavni okvir zaduživanja i upravljanja javnim dugom regulisan je Zakonom o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, broj 61/05) koji je usvojila Narodna skupština 15. jula 2005. godine. Ovaj zakon reguliše uslove, način i postupak pod kojima se zadužuju Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač Republika kada traže garanciju Republike. Zakon uređuje i način upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije.
Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije. Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar nadležan za poslove finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.
Zakon predviđa osnivanje Uprave za javni dug u sastavu Ministarstva finansija. Uprava za javni dug će biti zadužena za upravljanje javnim dugom, njegovo praćenje i za informisanje o njegovom stanju i tendencijama promene. Do formiranja Uprave ovi poslovi će se obavljati u Sektoru za upravljanje javnim dugom koji je organizacioni deo Uprave za trezor.
Definicija i polazne osnove za upravljanje javnim dugom
Prema Zakonu o javnom dugu upravljanje javnim dugom obuhvata: 1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa i kamatnih stopa, kao i kontrolu drugih rizika; 2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta; 3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora; 4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.
Polazne osnove (pretpostavke) za formulisanje strategije za upravljanje javnim dugom Republike Srbije i odgovarajuće obaveze su: 1) potrebno je ispuniti Mastrihtski kriterijum koji se odnosi na učešće javnog duga u BDP; 2) potrebno je poboljšati postojeći kreditni rejting države; 3) potrebno je razviti domaće finansijsko tržište kao preduslov za uspešno upravljanje javnim dugom; 4) potrebno je obezbediti koordinaciju politike upravljanja javnim dugom sa monetarnom i fiskalnom politikom; 5) očekuje se povećanje broja investitora sa preferencijom ka ulaganju u dugoročne hartije od vrednosti (osiguravajuće kompanije, investicioni i penzioni fondovi) koji će u značajnoj meri povećati tražnju za državnim hartijama od vrednosti; 6) Republika će imati obavezu da kontroliše zaduženja lokalnih organa vlasti i javnih preduzeća; 7) upravljanje javnim dugom mora biti transparentno.
3. Principi i rizici u upravljanju javnim dugom
Principi za upravljanje javnim dugom
Cilj upravljanja javnim dugom Republike Srbije je da se spreči prezaduženost (minimizira „default risk”), razvije domaće finansijsko tržište, obezbede finansijska sredstva za redovno servisiranje obaveza Republike Srbije pod najpovoljnijim uslovima – uz minimalne troškove i finansijski rizik.
Upravljanje javnim dugom podrazumeva dve grupe aktivnosti: 1) upravljanje postojećim dugom i 2) upravljanje novim zaduženjima.
Upravljanje postojećim javnim dugom
Cilj upravljanja postojećim javnim dugom Republike Srbije jeste minimiziranje finansijskih rizika kojima je izložen portfolio javnog duga.
Principi za upravljanja postojećim javnim dugom su: 1) identifikovati optimalnu strukturu duga uzimajući u obzir najvažnije finansijske rizike (valutni i kamatni rizik), 2) upravljati dugom u smislu postizanja i održavanja optimalne strukture javnog duga.
Upravljanje novim zaduženjima
Cilj upravljanja novim zaduženjima Republike Srbije je da se obezbede finansijska sredstva za 1) finansiranje deficita budžeta Republike Srbije i 2) refinansiranje duga Republike Srbije, i to po najpovoljnijim uslovima, uz minimalne troškove. Upravljanje novim zaduženjima je više usredsređeno na poboljšanje rejtinga Republike Srbije i stvaranje uslova za povoljna dugoročna zaduženja na međunarodnom finansijskom tržištu, a manje na konkretne finansijske uslove pojedinih zaduženja.
Principi za upravljanje novim zaduženjima su: 1) obezbediti uslove za kontinuirano zaduživanje u skladu sa potrebama; 2) nova direktna i indirektna zaduženja moraju biti usmerena na finansiranje potencijala za ekonomski rast; 3) obezbediti dnevnu likvidnost konsolidovanog računa trezora u skladu sa potrebama budžeta; 4) obezbediti da se nova zaduženja vrše po najpovoljnijim uslovimima; 5) pospešiti razvoj domaćeg finansijskog tržišta, čime bi se stvorili uslovi za povoljnije zaduživanje u domaćoj valuti, 6) povećati ugled Republike Srbije na međunarodnom tržištu kapitala kako bi se poboljšali finansijski uslovi za zaduživanje.
Rizici u upravljanju javnim dugom Republike Srbije
Rizik promene deviznog kursa – valutni rizik
Valutni rizik je rizik da obaveza (portfolio duga Republike Srbije) promeni vrednosti zbog promene deviznog kursa. U našem slučaju stanje javnog duga se izražava u dolarima i evrima, pri čemu usled promena deviznog kursa dolazi do relativno velikih promena stanja. U cilju smanjenja valutnog rizika u kontekstu pasivnog upravljanja javnim dugom, odluke o denominaciji (dinar/evro/dolar) budućih zaduženja biće donete na bazi analize dva najvažnija faktora: a) ravnomerna zastupljenost duga denominovanog u domaćoj i stranoj valuti (disperzija valutnog rizika) i b) procena kretanja deviznih kurseva u budućnosti.
Rizik promene kamatne stope – kamatni rizik
Kamatni rizik je rizik da kamata na kredit koju država plaća poveriocima bude veća ili manja od očekivane kamate. U našem slučaju, država može plaćati kamatu na pozajmljena sredstva po fiksnoj ili varijabilnoj kamatnoj stopi. U cilju smanjenja kamatnog rizika u kontekstu pasivnog upravljanja javnim dugom, odluke o izboru kamatne stope (fiksna/varijabilna) kod budućih zaduženja biće donete na bazi analize dva najvažnija faktora: a) ravnomerna zastupljenost duga sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom (disperzija kamatnog rizika) i b) procena kretanja kamatnih stopa u budućnosti.
Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik gubitka usled kašnjenja u otplati kredita ili potpune obustave otplate kredita. Može se posmatrati sa dva aspekta: kada država daje kredit (ili garanciju) – ona preuzima kreditni rizik, a kada država uzima kredit od investitora – ona predstavlja kreditni rizik za te investitore. U prvom slučaju postoji rizik da javno preduzeće koje uzima kredit uz garanciju države ne bude u mogućnosti da ga otplati, pa država preuzima obavezu tj. povećava se opterećenje budžeta. U drugom slučaju kamatna stopa koju država plaća na pozajmljena sredstva zavisi od kreditnog rizika države koji se izražava kreditnim rejtingom. Tri vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga redovno objavljuju rejtinge država, a kreditni rejting Republike Srbije (prema agenciji Standard and Poor’s) je BB-.
Dalje poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje smanjivaće rizik i omogućiće da budući krediti međunarodnih finansijskih organizacija budu povoljniji, ali i uticati na priliv novih stranih direktnih investicija. Poboljšanjem kreditnog rejtinga Republike Srbije izgubiće se neke beneficije koje je Republika Srbija stekla kao zemlja koja je tek krenula u tranziciju, kao što su beskamatni krediti Svetske banke po IDA uslovima (uz manipulativne troškove od 0,75%). To je jedan od razloga zbog čega će biti neophodno da Republika Srbija u narednom periodu razmotri druge opcije zaduživanja i izvrši komparativnu analizu zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala, kako bi se zadužila po najpovoljnijim uslovima.
Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti odnosi se na nemogućnost ispunjenja dospelih obaveza usled loše procene priliva i odliva gotovine. Jedan od strateških ciljeva u narednom periodu je i efikasnije upravljanje gotovinom. Ministarstvo finansija planira da višak slobodnih sredstava plasira na tržištu, čime bi se povećali prihodi po osnovu kamata na slobodna sredstva. S tim u vezi, već se započelo sa pripremom tehničke platforme za obavljanje repo operacija, preko koje bi Ministarstvo finansija plasiralo slobodna sredstva uz obezbeđenje u vidu hartija od vrednosti. Na ovom projektu je uspostavljena saradnja sa Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd.
Unapređenje upravljanja javnim dugom – razvoj informacionog sistema
Važan tehnički preduslov za aktivno upravljanje javnim dugom jeste postojanje informacionog sistema koji će omogućiti svakodnevnu analizu portfolia javnog duga. Ministarstvo finansija je na osnovu donacije Evropske agencije za rekonstrukciju započelo izgradnju Informacionog sistema za upravljanje finansijama (FMIS – Financial Management Information System) koji će osavremeniti evidenciju i unaprediti upravljanje finansijama u Upravi za trezor Republike Srbije. Novi informacioni sistem se sastoji od tri međusobno povezana dela: 1) TRASSET – sistem za upravljanje dugom i likvidnošću; 2) SAP – sistem za budžetsko računovodstvo; 3) QBSW – sistem za pripremu i izvršenje budžeta.
Sektor za upravljanje javnim dugom koristi specijalizovanu aplikaciju za evidenciju i upravljanje javnim dugom – TRASSET. Postupak uvođenja novog sistema trajao je godinu dana. Podaci o javnom dugu iz (Oracle) baze NBS prvo su upareni sa podacima Uprave za trezor i originalnom dokumentacijom, pa su nakon kontrole prebačeni u novu (Oracle) bazu Uprave za trezor. TRASSET aplikacija koristi novoformiranu (Oracle) bazu podataka o javnom dugu Uprave za trezor. Pored toga, nabavljen je i program za analizu i upravljanje finansijskim rizikom – Varitron. Suština novog sistema je u brzini i automatizaciji. Moguće je u svakom trenutku dobiti izveštaj o stanju i strukturi javnog duga koji će se koristiti kao podloga za analizu budućih scenarija i strategija.
4. Izveštaj o stanju javnog duga
4.1. Analiza strukture javnog duga
Dinamika kretanja javnog duga Republike Srbije u 2006. godini pokazuje da je javni dug na kraju 2006. godine u apsolutnom iznosu manji za 930,6 mil. evra u odnosu na isti period prethodne godine. Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2006. godine iznosio je 9.352,0 mil. evra, a dana 31. decembra 2005. godine 10.282,7 mil. evra.
Ukoliko se eliminiše uticaj promene deviznog kursa na iznos javnog duga, dolazi se do zaključka da je javni dug realno smanjen u iznosu od 782,5 mil. evra.
Struktura javnog duga Republike Srbije
Unutrašnji javni dug Republike Srbije dana 31. decembra 2006. godine iznosio je 3.837 mil. evra, što je u apsolutnom iznosu za 418,4 mil. evra manje u odnosu na 31. decembra 2005. godine.
Spoljni javni dug Republike Srbije dana 31. decembra 2006. godine iznosio je 5.515 mil. evra, što je u apsolutnom iznosu za 512,2 mil. evra manje u odnosu na 31. decembar 2005. godine. Struktura spoljnog javnog duga pokazuje, s jedne strane, neto smanjenje direktnih obaveza prema inostranim poveriocima u iznosu od 618,5 mil. evra, a s druge strane neto povećanje indirektnih obaveza u iznosu od 106,3 mil. evra.
Grafikon 8. Struktura javnog duga Grafikon 9. Struktura javnog duga
na kraju 2005. godine na kraju 2006. godine
[pic]
Glavni faktori koji su uticali na smanjenje unutrašnjeg dugau 2006. godini
Smanjenje unutrašnjeg duga Republike Srbije u 2006. godini rezultat je sledećih faktora:
prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO zaposlenih i PIO poljoprivrednika (u novembru i decembru 2006. godine) u iznosu od 13 mlrd dinara;
otplata prve serije obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu duga prema Narodnoj banci Srbije (C2006);
otplata pete serije obveznica stare devizne štednje (A2006);
otplata treće serije obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu Zajma za privredni preporod.
Portfolio unutrašnjeg duga ostao je isti, što znači da nije došlo do emisije novih dugoročnih hartija od vrednosti. Stanje duga po osnovu aukcija državnih zapisa smanjeno je za preko 200 mil. dinara, zbog suficita u budžetu Republike, kao i zbog prestanka emitovanja šestomesečnih zapisa.
Glavni faktori koji su uticali na smanjenje spoljnog javnog dugau 2006. godini
Smanjenje spoljnog javnog duga Republike Srbije u 2006. godini posledica je izvesnog broj faktora, među kojima se ističu:
otpis duga u iznosu od 15 % prema poveriocima Pariskog kluba (time je dug smanjen za približno 580 mil. evra). Isplata dve redovne polugodišnje rate po osnovu indirektno otpisanog duga Pariskom klubu i isplata prve polugodišnje rate bivšeg kratkoročnog duga prema poveriocima Pariskog kluba;
prevremena otplata prema IBRD u iznosu od 144 mil. evra glavnice duga i 176,7 mil. evra pripadajuće kamate (otplaćena avansno), kao i otplata dve redovne polugodišnje rate duga prema IBRD;
otplaćena druga rata zajma Vlade Republike Švajcarske.
Tokom 2006. godine nastavljeno je povlačenje sredstava po osnovu efektivnih zajmova, što je i glavni razlog povećanja duga, izraženo kroz povećanje direktnih i indirektnih obaveza Republike Srbije. Važno je još jednom napomenuti, da je neto efekat u 2006. u odnosu na 2005. godinu smanjenje duga.
U okviru direktnih obaveza izdvajamo povlačenja sredstava zajma kod sledećih inostranih poverilaca:
1. Međunarodne banke za obnovu i razvoj – 29,1 mil. specijalnih prava vučenja;
2. Evropske investicione banke – 37,1 mil. evra;
3. Vlada Republike Italije – 10 mil. evra;
4. Razvojne banke Saveta Evrope – 9,6 mil. evra.
Pored toga 31. decembra 2005. godine završena je kapitalizacija kamate na dugove prema poveriocima Pariskog kluba. Kapitalizovana kamata (pridodata glavnici) je uvećala stanje duga prema poveriocima Pariskog kluba u ukupnom iznosu od 172 mil. evra.
U okviru indirektnih obaveza presudan uticaj na povećanje duga u 2006. u odnosu na 2005. godinu imala su povlačenja sredstava zajma kod sledećih inostranih poverilaca:
1. Evropske banke za obnovu i razvoj – 64,0 mil. evra;
2. Evropske investicione banke – 64,2 mil. evra.
Projekcija odnosa unutrašnjeg i spoljnog duga na kraju 2007. godine
Tokom 2007. godine očekuje se relativno malo povećanje javnog duga Republike Srbije u iznosu do 1 %. Projektovano stanje duga na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 9.427 mil. evra. Ovo je pre svega posledica očekivanog povećanja indirektnih obaveza, usled isticanja rokova za povlačenje sredstava predviđenih ugovorima o zajmu, i to kod većine zajmova koji nisu u potpunosti iskorišćeni. Tako se očekuje povećanje direktih obaveza po osnovu povlačenja potpisanih zajmova i novih zaduženja za približno 90 mil. evra, dok je kod indirektnih obaveza očekivani iznos znatno veći – 450 mil. evra. S obzirom na to da neki od potpisanih zajmova još nisu prošli skupštinsku proceduru, pa samim tim i nisu postali efektivni, nije isključeno da ovaj iznos bude znatno manji.
S druge strane značajan deo obaveza dospeva u 2007. godini, a najveći pojedinačni dugovi koji dospevaju nalaze se u strukturi unutrašnjeg duga:
1. šesta serija obveznica stare devizne štednje (A2007);
četvrta serija obveznica zajma za privredni preporod;
druga serija obveznica emitovanih po osnovu duga prema Narodnoj banci Srbije.
U januaru 2007. godine prevremeno su otplaćene po jedna rata duga prema Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrenika u ukupnom iznosu od 8,6 mlrd dinara. U strukturi unutrašnjeg duga nije predviđena promena do kraja tekuće godine.
U strukturi spoljnog duga najveće pojedinačne otplate se odnose na dug prema Pariskom klubu poverilaca, gde dospeva i prva rata duga nastalog po osnovu kapitalisane kamate, pored dve redovne polugodišnje rate po osnovu indirektno otpisanog duga i bivšeg kratkoročnog duga povericima Pariskog kluba.
Grafikon 10. Projektovan odnos unutrašnjeg i spoljnog javnog duga na kraju 2007. godine
[pic]
Struktura spoljnog duga Republike Srbije prema poveriocima
U strukturi javnog spoljnog duga prema poveriocima u 2006. godini nema značajnijih promena u odnosu na prethodne godine. Dominantno učešće i dalje imaju međunarodne finansijske organizacije kod kojih je Republika Srbija reprogramirala svoje obaveze nakon 2000. godine – IBRD, Pariski klub poverilaca i Londonski klub poverilaca. Ni u 2007. godini neće doći do značajnijih promena.
Tabela 26. Struktura spoljnog duga prema poveriocima na kraju 2006. godine
u mil. evra
POVERILAC 31.12.2006. IBRD 1.616,0 IDA 415,7 direktne obaveze 403,0 indirektne obeveze 12,7 EU 273,3 direktne obaveze 49,5 indirektne obeveze 223,8 Pariski klub 1.761,1 Londonski klub 816,6 EIB 343,0 direktne obaveze 52,0 indirektne obeveze 291,0 EBRD 168,6 direktne obaveze 0 indirektne obeveze 168,6 KFV 36,9 direktne obaveze 0 indirektne obeveze 36,9 CEB 21,8 Vlade 61,9 direktne obaveze 25,5 indirektne obeveze 36,4 UKUPNO 5.515,0
Izvor: MFIN
Valutna struktura javnog duga Republike Srbije
U valutnoj strukturi javnog duga u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu došlo je do povećanja učešća duga denominovanog u evrima. Grafikoni 14. i 15. prikazuju povećanje učešća duga denominovanog u evrima za skoro tri procentna poena, tako da sada iznosi 72,7 % ukupnog duga. S druge strane smanjeno je učešće dolara i dinara u strukturi javnog duga.
Grafikon 11. Valutna struktura duga Grafikon 12. Valutna struktura duga
na kraju 2005. godine na kraju 2006. godine
[pic] [pic]
Projekcija valutne strukture javnog duga Republike Srbije na kraju 2007. godine
U 2007. godini pogoršaće se valutna struktura javnog duga Republike Srbije kao posledica otplate unutrašnjeg duga denominovanog u dinarima (6 mlrd dinara po osnovu otplate druge serije obveznica emitovanih po osnovu duga prema NBS i 8,6 mlrd dinara prevremeno otplaćenih Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika u januaru 2007. godine).
Grafikon 13. Projekcija valutne strukture na kraju 2007. godine
[pic]
Valutna struktura zajmova koji dospevaju u narednim godinama dodatno govori o neophodnosti razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti. Ukoliko ne dođe do proširenja portfolia državnih hartija od vrednosti, dug denominovan u dinarima iznosiće na kraju 2010. godine manje od 0,5% stanja duga odnosno jedini dug denominovan u domaćoj valuti biće kratkoročni zapisi Republike Srbije. Samim tim visina gotovo celokunog javnog duga Republike Srbije zavisiće od deviznog kursa dinara u odnosu na evro, kao i od kursa evra u odnosu na ostale valute.
Osnovni pokazatelj zaduženosti – odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda, tako će biti izložen stalnim promenama ne samo usled novih zaduženja i otplata, nego i usled činjenice da će svaki procenat depresijacije dinara u odnosu na evro imati za posledicu povećanje duga za 1 %.
Strukura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije (fiksne i varijabilne)
Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa u javnom dugu Republike Srbije izuzetno je povoljan. U tom smislu Republika Srbija nije izložena velikom kamatnom riziku, odnosno uticaju promena kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala.
Grafikon 14. Struktura javnog duga prema Grafikon 15. Struktura spoljnog kamatnim stopama kraj 2006. godine javnog duga prema kamatnim stopama
na kraju 2006. godine
[pic] [pic]
Unutrašnji dug je u celosti vezan za fiksne kamatne stope, i iz tog razloga Republika Srbija može lako da predvidi svoje obaveze po osnovu plaćanja kamata u narednom periodu. Nešto je drugačija situacija u pogledu spoljnog duga, ali je i dalje taj odnos povoljan.
Na grafikonu 16. prikazana je struktura varijabilnih kamatnih stopa. Kamatna stopa sa najvećim učešćem jeste EURIBOR. Preko 1,5 mlrd evra duga je vezano za ovu kamatnu stopu, što znači da svaki procentni poen rasta EURIBOR-a povećava otplatu kamata u jednoj godini za preko 15 mil. evra. Ovo je podatak kojim sektor za upravljanje javnim dugom mora da se rukovodi kada se uzimaju u obzir nova zaduženja, a naročito imajući u vidu promenu vrednosti EURIBOR-a u prethodne tri godine.
Grafikon 16. Struktura varijabilnih kamatnih stopa
[pic]
Šestomesečni EURIBOR je u prva četiri meseca 2007. godine porastao za oko 30 baznih poena, sa 3,86 % na 4,14 %, što će povećati troškove servisiranja obaveza po osnovu kredita, čija je kamata vezana za ovu kamatnu stopu u narednom periodu. Treba napomenuti da se šestomesečni LIBOR na dolar u prva četiri meseca 2007. godine kretao u rasponu 5,3-5,4 %, a imajući u vidu proviziju koju strani poverioci određuju na nivou od 0,5 % i koja se dodaje na ovu kamatnu stopu, to znači da je kamatna stopa kod kredita, koji su vezani za šestomesečni LIBOR na dolar na približnom nivou najskupljim kreditima u portfoliu duga Republike Srbije sa fiksnom kamatnom stopom u rasponu 5,5-6,0 %.
4.2. Analiza održivosti javnog duga
Održivost javnog duga predstavlja sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i inostranim poveriocima.
Pokazatelji održivosti javnog duga su sledeći brojevi definisani u vidu količnika:
odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda;
odnos spoljnog javnog duga i izvoza roba i usluga;
odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda.
Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije
Pokazatelj zaduženosti jedne države predstavlja odnos između javnog duga i bruto domaćeg proizvoda. Gornja granica utvrđena je na nivou od 60 % Mastrihtskim sporazumom kao jedan od kriterijuma konvergencije, odnosno uslova za pristup Evropskoj monetarnoj uniji. U skladu sa tim, osnovni cilj upravljanja javnim dugom Republike Srbije jeste obezbeđenje nesmetanog finansiranja obaveza uz minimiziranje troškova, s tim da stanje javnog duga ne pređe nivo od 60 % bruto domaćeg proizvoda.
U 2006. godini nastavljena je tendencija smanjivanja učešća javnog duga u BDP, dostigavši rekordno nizak nivo od 34,8 %. Visokom padu doprinele su pomenute redovne i prevremene otplate dugova, novi otpis duga od strane Pariskog kluba poverilaca, relativno nisko novo zaduženje kao posledica suficita u budžetu i privatizacionih prihoda, apresijacija dinara prema dolaru i evru i relativno visoke stope rasta BDP. Sa novim odnosom Republika Srbija se svrstala u grupu srednje razvijenih zemalja prema kriterijumima Svetske banke i znatno je ispod kriterijuma utvrđenog Mastrihtskim sporazumom.
Grafikon 17. Učešće javnog duga Republike Srbije u BDP (u dinarima) i stanje javnog duga u evrima
[pic]
Odnos javnog duga i izvoza roba i usluga
Od svih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije najveći pad je prisutan kod relacije između javnog duga i izvoza roba i usluga kao jednog od ključnih indikatora zaduženosti. U prethodnim godinama pod uticajem smanjenja javnog duga Republike Srbije, i istovremenog povećanog izvoza roba i usluga ovaj pokazatelj će pasti na nivo od 111% u 2007. godini.
Grafikon 18. Odnos javnog duga i izvoza roba i usluga
[pic]
Odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda
Sposobnost države da servisira svoje obaveze može se sagledati i kroz dinamiku primarnog budžetskog salda. Primarni saldo se dobija tako što se ukupni rashodi budžeta umanjeni za plaćene kamate oduzmu od ukupnih prihoda budžeta umanjenih za naplaćene kamate. Od 2002. godine prisutna je tendencija povećanja učešća primarnog budžetskog salda u BDP, što ukazuje da rastu sposobnosti države za servisiranje javnog duga. Pri tome naročito visok nivo ovog pokazatelja je zabeležen u periodu 2004-2006. godina.
Grafikon 19. Odnos primarnog budžetskog salda RS i bruto domaćeg proizvoda
[pic]
4.3. Projekcije za period 2008-2010. godina
U narednom periodu očekuje se dalji pad javnog duga Republike Srbije. Ovakav scenario je posledica obaveza koje dospevaju u narednim godinama koje će značajno umanjiti javni dug, i umerenog novog zaduživanja iz nekoliko razloga:
1. Rast kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i pad kamatnih stopa u Republici Srbiji imaju za posledicu da nova zaduženja kod međunarodnih finansijskih organizacija nisu više toliko atraktivna, naročito kada se ima u vidu da Republika Srbija više ne može da računa na zaduživanje kod Svetske banke pod IDA uslovima;
2. Valutna struktura javnog duga Republike Srbije ukazuje na neophodnost razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti, a najbolji način da se poboljša valutna struktura jeste emitovanje državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti za refinansiranje duga denominovanog u stranoj valuti;
3. U periodu 2008-2010. godina, Republika Srbija otplatiće dug prema NBS, dug prema Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika. Nastaviće se redovna otplata po osnovu emitovanih obveznica stare devizne štednje. Po osnovu spoljnog duga u 2010. godini Republika Srbija nastavlja redovnu otplatu duga prema IBRD, budući da ističe period za koji je izvršena prevremena otplata glavnice i kamate. U septembru 2008. godine dospeva prva otplata duga Pariskom klubu po modelu 01 (direktan otpis duga).
Tabela 27. Plan otplate po osnovu direktnih obaveza za period 2008-2010. godina
u mil. evra
Godina 2008 2009 2010 Ukupno direktne obaveze 610,1 571,8 811,7 Glavnica 429,8 403,6 582,8 Kamata 180,3 168,2 228,9 Ukupno unutrašnji dug 393,9 345,6 408,6 Glavnica 357,2 315,6 394,3 Kamata 36,7 30,0 14,3 Ukupno spoljni dug 216,2 226,2 403,1 Glavnica 72,6 88,0 188,5 Kamata 143,6 138,2 214,7
Izvor: MFIN
Tabela 28. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije u periodu 2008-2010. godina
2008 2009 2010 u milionima dinara Dug RS 754.614 747.171 699.795 Spoljni dug 507.374 519.001 504.779 Domaći dug 247.241 228.170 195.015 BDP 2.779.000 3.128.500 3.485.000 Učešće u BDP 27,2% 23,9% 20,1% u milionima evra Dug RS 9.357 9.103 8.449 Spoljni dug 6.291 6.323 6.095 Domaći dug 3.066 2.780 2.355 BDP 34.459 38.450 42.267 Izvoz roba i usluga, u milionima evra 10.582 13.311 16.437 Javni spoljni dug/izvoz roba i usluga 59,5% 47,5% 37,1% Javni dug denominovan u stranoj valuti/izvoz roba i usluga 85,5% 66,3% 50,7% Otplata kamata i glavnice 49.172 46.546 66.966 Plaćanje kamata 14.529 13.691 18.886 Primarni budžetski suficit (deficit), RS 1.652 32.614 37.256 Nominalni rast BDP 13,2% 12,6% 11,4%
Izvor: MFIN
Grafikon 20. Učešće javnog duga u BDP u periodu 2008-2010. godina
[pic]
Grafikon 21. Učešće javnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga u periodu 2008-2010. godina
[pic]
Grafikon 22. Dekompozicija faktora promene učešća javnog duga u BDP u periodu 2006-2010. godina
[pic]
Sastavni deo ovog memoranduma čine Prilog I – Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2007-2010. godina i Prilog II – Obračunati iznosi transfera opštinama i gradovima za 2008. godinu.
Ovaj memorandum objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:
U Beogradu, 18. oktobra 2007. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Vojislav Koštunica
PRILOG I
Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2007-2010. godina
Tabela 1: Rast i povezani činioci Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno 2006 2007 2008 2009 2010 1. Stopa realnog rasta BDP 5,7 7,0 6,0 6,5 6,5 2. BDP po tekućim tržišnim cenama (mil. dinara) 2.125.800 2.454.300 2.779.000 3.128.500 3.485.000 3. BDP deflator 14,9 7,9 6,8 5,7 4,6 4. Cene na malo promena (godišnji prosek) 12,7 6,4 7,1 5,5 4,5 5. BDP u evrima (u milionima) 25.262 30.581 34.459 38.450 42.267 6. BDP u dolarima (u milionima) 31.691 41.437 46.864 52.292 57.483 7. BDP po stanovniku u evrima 3.354 4.058 4.573 5.103 5.609 8. BDP po stanovniku u dolarima 4.207 5.499 6.219 6.940 7.629 9. Rast zaposlenosti -2,1 -1,3 0,7 1,2 1,5 10. Rast produktivnosti 8,0 8,4 5,3 5,2 5,0 11. Investicioni racio (% BDP) 17,9 19,0 20,8 21,8 23,0 Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama 12. Lična potrošnja 5,4 9,5 4,9 4,5 2,1 13. Državna potrošnja 8,3 16,1 5,7 4,4 2,3 14. Investicije u fiksni kapital 15,2 28,6 20,2 14,5 13,5 15. Promena zaliha kao % BDP 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 16. Izvoz roba i usluga 28,2 32,6 25,8 25,0 21,6 17. Uvoz roba i usluga 22,2 36,5 20,5 17,3 12,9 Nominalni rast spoljnotrgovinske razmene (u USD) 18. Izvoz roba i usluga 30,1 32,8 26,1 25,8 23,5 19. Uvoz roba i usluga 25,1 32,9 17,6 15,8 14,3 Doprinos rastu BDP 20. Finalna domaća tražnja 8,6 16,1 9,8 8,3 5,8 20.1. Investiciona potrošnja 2,6 5,3 4,5 3,7 3,7 20.2. Lična potrošnja 4,8 8,3 4,4 4,0 1,8 20.3. Državna potrošnja 1,2 2,4 0,9 0,7 0,4 21. Promena u zalihama 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 22. Spoljno-trgovinski bilans roba i usluga -3,0 -9,2 -3,9 -2,0 0,6 Rast bruto dodate vrednosti 23. Poljoprivreda 1,6 -9,0 5,0 2,0 2,0 24. Industrija 5,0 5,1 5,3 5,5 5,7 25. Građevinarstvo 9,3 12,0 8,0 7,5 7,0 26. Usluge 9,2 9,3 5,8 7,0 7,9 Doprinos rastu bruto dodate vrednosti 27. Rast bruto dodate vrednosti 7,3 6,2 5,7 6,1 6,8 28. Poljoprivreda 0,2 -1,2 0,6 0,2 0,2 29. Industrija 1,1 1,1 1,1 1,1 1,2 30. Građevinarstvo 0,3 0,4 0,3 0,3 0,3 31. Usluge 5,7 5,8 3,7 4,5 5,2 Tabela 2: Razvoj tržišta radne snage Iskazano u procentima ako drugačije nije navedeno 2006 2007 2008 2009 2010 1. Broj stanovnika (u hiljadama) 7.533 7.535 7.535 7.535 7.535 2. Stopa rasta stanovništva (stopa rasta u %) 0,04 0,04 0,00 0,00 0,00 3. Radno sposobno stanovništvo (u hiljadama) 5.054 5.056 5.056 5.056 5.056 4. Učešće radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu 67,1 67,1 67,1 67,1 67,1 5. Broj zaposlenih (u hiljadama) 2.026 2.000 2.014 2.038 2.068 6. Stopa rasta zaposlenosti (stopa rasta u %) -2,1 -1,3 0,7 1,2 1,5 7. Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 21,6 21,7 21,1 20,4 19,6 8. Stopa rasta prosečne realne zarade (stopa rasta u %) 11,4 17,4 5,3 5,2 5,0
Tabela 3: Kretanja u spoljnom sektoru Iskazano u milionima evra ako drugačije nije navedeno 2006 2007 2008 2009 2010 1. Saldo tekućeg računa (% BDP) -12,3 -14,7 -14,1 -12,6 -11,1 2. Izvoz roba 5.170 6.463 8.170 10.352 12.838 3. Uvoz roba 10.136 12.605 14.673 16.873 19.088 4. Saldo trgovinskog računa -4.966 -6.142 -6.503 -6.521 -6.250 5. Izvoz usluga 1.680 1.960 2.412 2.958 3.599 6. Uvoz usluga 1.730 1.998 2.433 2.941 3.557 7. Saldo na računu usluga -49 -38 -21 17 42 8. Izvoz roba i usluga 6.851 8.423 10.582 13.311 16.437 9. Uvoz roba i usluga 11.866 14.603 17.106 19.814 22.645 10. Izvoz roba i usluga (% BDP) 27,1 27,5 30,7 34,6 38,9 11. Uvoz roba i usluga (% BDP) 47,0 47,8 49,6 51,5 53,6 12. Neto izvoz dobara i usluga (% BDP) -19,9 -20,2 -18,9 -16,9 -14,7 13. Neto plaćanja kamata prema inostranstvu -315 -364 -505 -604 -816 14. Tekući transferi 2.234 2.048 2.156 2.256 2.322 15. Saldo tekućeg računa platnog bilansa -3.095 -4.495 -4.873 -4.851 -4.702 16. Strane direktne investicije, neto 4.171 2.000 2.200 2.200 2.400 17. Devizne rezerve 9.593 10.841 11.983 13.048 14.096 18. Spoljni dug 14.884 16.979 19.580 21.979 24.118 19. Od čega: dug države 5.515 5.904 6.291 6.323 6.095 20. Od čega: denominovan u stranoj valuti 14.884 16.979 19.580 21.979 24.118 21. Od čega: otplata glavnice 1.771 1.954 2.587 3.167 3.883 22. Neto štednja iz inostranstva (% BDP) 12,3 14,7 14,1 12,6 11,1 23. Nacionalna štednja (% BDP) 5,6 4,3 6,7 9,2 11,9 24. Domaća štednja (% BDP) -2,0 -1,2 1,9 4,9 8,3 25. Domaća privatna štednja (% BDP) -6,2 -4,9 -1,1 0,7 3,5 26. Domaće privatne investicije (% BDP) 14,8 14,2 16,7 17,5 18,0 27. Domaća javna štednja (% BDP) 4,3 3,7 2,9 4,2 4,8 28. Domaće javne investicije (% BDP) 3,1 4,8 4,1 4,4 5,0
Tabela 4: Fiskalna pozicija Iskazano učešćem u BDP 2006 2007 2008 2009 2010 Neto pozajmljivanje po subsektorima 1. Opšta država 1,7 -0,5 -0,6 0,5 0,4 2. Republički budžet 1,4 -0,6 -0,5 0,2 0,3 3. Lokalna samouprava -0,2 0,0 0,1 0,0 0,0 4. Socijalni fondovi 0,4 0,0 -0,1 0,3 0,1 Opšta država 5. Ukupni prihodi 39,8 40,1 38,9 39,2 39,0 6. Ukupni rashodi 38,2 40,6 39,5 38,7 38,6 7. Budžetski bilans 1,7 -0,5 -0,6 0,5 0,4 8. Otplata kamata 0,9 0,8 0,7 0,5 0,7 9. Primarni deficit-suficit 2,6 0,3 0,1 1,0 1,1 Komponente prihoda 10. Porezi 24,7 24,6 24,8 25,1 25,0 11. Doprinosi 10,4 10,8 10,5 10,6 10,6 12. Ostali prihodi 4,8 4,7 3,5 3,5 3,4 13. Ukupni prihodi 39,8 40,1 38,9 39,2 39,0 Komponente rashoda 14. Kolektivna potrošnja 15,0 15,7 15,3 14,8 14,3 15. Socijalni transferi 16,6 16,9 17,1 16,8 16,8 16. Kamate 0,9 0,8 0,7 0,5 0,7 17. Subvencije 2,6 2,5 2,2 2,1 2,1 18. Investicije u fiksni kapital 3,1 4,8 4,1 4,5 4,8 19. Ukupni rashodi 38,2 40,6 39,5 38,7 38,6
Tabela 5: Dug opšte države Iskazano procentualnim učešćem u BDP 2006 2007 2008 2009 2010 1. Bruto dug 35,6 32,3 28,4 25,5 22,3 2. Od čega: otplata glavnice 2,0 1,9 1,5 1,3 1,7 3. Promena u ukupnom dugu -15,8 -3,3 -3,9 -2,9 -3,2 Doprinosi promeni bruto duga 4. Primarni deficit (suficit) -2,6 -0,3 -0,1 -1,0 -1,1 5. Kamata 1,1 0,9 0,7 0,6 0,7 6. Rast nominalnog BDP -9,1 -4,8 -3,8 -3,2 -2,6 7. Ostali faktori koji utiču na dug -5,2 0,9 -0,8 0,7 -0,3 8. Implicitna kamatna stopa na dug (%) 2,2 2,6 2,3 2,1 2,9
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
———————–
7,0%
5,9%
5,3%
5,0%
5,7%
0,0%
1,0%
2,0%
3,0%
4,0%
5,0%
6,0%
7,0%
8,0%
9,0%
Q1
Q2
Q3
Q4
ΣQ
Efekti privatizacije izvršene u periodu 2002-2006. godina ispoljili su se u finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća i preduzetnika u 2006. godini.
Prvi put posle nekoliko decenija ostvaren je pozitivni neto finansijski rezultat privrede Srbije. Pozitivni trend poslovanja preduzeća u 2005. godini, kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. godinu, nastavljen je u 2006. godini.
Preduzeća koja su podnela finansijske izveštaje o poslovanju za 2006. godinu (76.638 privrednih društava sa 1.108.708 zaposlenih), ostvarila su pozitivni neto finansijski rezultat u iznosu od 108.094 mil. dinara. Pri tom, ukupan neto dobitak ostvarilo je 47.791 preduzeće, a ukupan neto gubitak 21.337 preduzeća.
Tabela 23. Neto finansijski rezultat preduzeća u 2006. godini
u mil. dinara 1. Preduzeća koja su podnela finansijske izveštaje, po veličini 108.094 Velika preduzeća 43.833 Srednja preduzeća 11.445 Mala preduzeća 52.816 2. Preduzeća u postupku stečaja i likvidacije (1.470 preduzeća sa 8.486 zaposlenih) -14.542
Javna preduzeća su zbog usporenog restrukturiranja ostvarila u 2006. godini negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 7.816 mil. dinara, što ukazuje da je potrebno ubrzati restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća.
Društvena preduzeća koja su podnela finansijske izveštaje za 2006. godinu (1.063) iskazala su negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 11.133 mil. dinara, što pokazuje da je društvena svojina neefikasna i da treba ubrzati privatizaciju preostalih društvenih preduzeća.
Finansijske izveštaje za 2006. godinu podnelo je 1.488 privatizovanih preduzeća sa 138.259 radnika. Ova preduzeća u 2006. godini ostvarila su pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1.842 mil. dinara, što čini 1,7% ukupno ostvarenog neto finansijskog rezultata svih preduzeća.