PREDLOG ZAKONA
O PEČATU DRŽAVNIH I DRUGIH ORGANA
Sadržina zakona
Član
Ovim zakonom uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u vršenju poslova iz svog delokruga koriste Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, Ustavni sud, Republičko javno pravobranilaštvo, službe Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službe organa čije članove bira Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: državni i drugi organi), kao i pečata koje koriste javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlašćenja).
Sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane.
Namena pečata
Član
Pečatom se potvrđuje autentičnost javne isprave i drugog akta kojim državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja odlučuju ili službeno opšte sa drugim organima, pravnim licima i građanima.
Imaoci javnih ovlašćenja pečatom koji je utvrđen ovim zakonom potvrđuju samo akte koje donose u okviru vršenja javnih ovlašćenja.
Sadržina pečata
Član
Pečat sadrži naziv i grb Republike Srbije, naziv odnosno ime i sedište državnog i drugog organa ili imaoca javnog ovlašćenja.
Pečat sadrži i naziv organa uprave u sastavu ministarstva, a može da sadrži i naziv i sedište organizacione jedinice u državnom i drugom organu ako je ta jedinica zakonom ovlašćena da odlučuje u upravnom postupku ili u drugim pojedinačnim stvarima.
Pečat koji upotrebljava diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu sadrži grb Republike Srbije, naziv i sedište predstavništva.
Jezik na kome se ispisuje tekst pečata
Član
Tekst pečata ispisuje se na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Tekst pečata državnog i drugog organa ili imaoca javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organ), koji ima sedište na teritoriji na kojoj su, u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik i pismo pripadnika nacionalnih manjina, ispisuje se i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Način ispisivanja teksta pečata
Član
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U spoljnom krugu pečata ispisuje se naziv Republike Srbije.
U pečatu organa čije je sedište na teritoriji autonomne pokrajine, naziv autonomne pokrajine ispisuje se u prvom sledećem krugu ispod naziva Republike Srbije.
U sledećem unutrašnjem krugu ispisuje se naziv organa.
Naziv organa uprave u sastavu ministarstva, odnosno organizacione jedinice organa ispisuje se u sledećim unutrašnjim krugovima.
Sedište organa, organa uprave u sastavu ministarstva, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se u dnu pečata.
U slučaju kada se, u skladu sa ovim zakonom, tekst pečata organa ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, tekst pečata na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ispisuje se u svakom krugu iznad grba Republike Srbije, a tekst na jeziku i pismu nacionalnih manjina ispisuje se u nastavku svakog kruga, zaključno sa sedištem organa.
Oblik i veličina pečata
Član
Pečat je okruglog oblika i izrađuje se od gume, metala ili drugog odgovarajućeg materijala.
Prečnik pečata koji se ispisuje na srpskom jeziku ćiriličkim pismom iznosi 32 mm.
Prečnik pečata koji se ispisuje na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina iznosi od 40 mm do 60 mm.
Broj pečata
Član
Organi imaju jedan pečat za otisak hemijskom bojom, a mogu imati i po jedan pečat za otisak u pečatnom vosku i za suvi otisak.
Organi mogu imati više primeraka pečata koji moraju biti istovetni po sadržini i veličini. Svaki primerak obeležava se rednim brojem, rimskom cifrom koja se stavlja između grba Republike Srbije i sedišta organa.
Broj primeraka pečata određuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ.
Mali pečat
Član
Organ može imati jedan pečat manjeg prečnika (u daljem tekstu: mali pečat).
Sadržina malog pečata je ista i ispisana je na isti način kao i sadržina pečata iz čl. 3. i 5. ovog zakona. U malom pečatu naziv organa može biti skraćen – tako da se iz skraćenog teksta nedvosmisleno vidi čiji je pečat.
Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija.
Prečnik malog pečata ne može biti manji od 20 mm niti veći od 28 mm.
O potrebi postojanja malog pečata, kao i o broju primeraka, veličini, skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ.
Čuvanje pečata i rukovanje pečatom
Član
Pečat se čuva i njime se rukuje u službenim prostorijama organa, a izuzetno se može koristiti i van službenih prostorija kada treba izvršiti službene radnje van tih prostorija.
Rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ, odlučuje kome će poveriti čuvanje i upotrebu pečata.
Lice kome je pečat poveren na čuvanje dužno je da pečat čuva na način kojim se onemogućava neovlašćeno korišćenje pečata.
Saglasnost na sadržinu i izgled pečata i poveravanje
poslova državne uprave
Član
Pre nabavke pečata organ je dužan da pribavi saglasnost na sadržinu i izgled pečata od ministarstva nadležnog za poslove uprave (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ministarstvo je dužno da o zahtevu za davanje saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odluči najkasnije u roku od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Član
Autonomna pokrajina preko svojih organa, u skladu sa ovim zakonom:
1) bliže uređuje sadržinu i izgled pečata organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja, koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine;
2) daje saglasnost na sadržinu i izgled pečata koje bliže uređuje;
3) vodi evidencije o pečatima koje bliže uređuje.
Poslovi iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana vrše se kao povereni.
Član
O zahtevu za davanje saglasnosti na sadržinu i izgled pečata Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine odlučuje rešenjem.
Rešenje Ministarstva konačno je i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Protiv rešenja nadležnog organa autonomne pokrajine može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove uprave.
Rešenje ministra doneto po žalbi konačno je i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Stavljanje pečata van upotrebe
Član
Pečat koji je postao neodgovarajući zbog istrošenosti, oštećenja, promene uređenja državnih i drugih organa (promena naziva, sedišta, preuzimanje nadležnosti, prestanak rada organa ili ukidanje unutrašnje jedinice i sl.), odnosno prestanka vršenja javnih ovlašćenja, stavlja se van upotrebe i mora se uništiti.
Uništavanje pečata vrši komisija organa i o izvršenom uništenju pečata obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
Nestanak ili gubitak pečata
Član
Nestanak ili gubitak pečata bez odlaganja se prijavljuje Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine i oglašava nevažećim u službenom glasilu Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine.
Nestalim ili izgubljenim pečatom smatra se pečat koji nije dostupan licu ovlašćenom za čuvanje i upotrebu pečata.
Zahtev za oglašavanje pečata nevažećim podnosi se službenom glasilu Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, u roku od tri dana od saznanja za nestanak ili gubitak pečata.
Pečat se smatra nevažećim od dana prijavljivanja njegovog nestanka ili gubitka.
U slučaju kasnijeg pronalaska pečat će se uništiti.
Zamena nestalog ili izgubljenog pečata
Član
Nestali ili izgubljeni pečat koji je jedini u organu zamenjuje se, na osnovu saglasnosti Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, primerkom obeleženim rednim brojem jedan, rimskom cifrom, a u slučaju ponovnog nestanka ili gubitka zamenjuje se primerkom pečata obeleženim narednim rednim brojem.
U slučaju kada organ ima više primeraka pečata, nestali ili izgubljeni pečat zamenjuje se, na osnovu saglasnosti Ministarstva odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, novim pečatom koji je obeležen narednim rednim brojem, u odnosu na ukupan broj pečata.
Izrađivanje pečata
Član
Pečat utvrđen ovim zakonom izrađuje ovlašćeni privredni subjekt (u daljem tekstu: pečatoreznica).
Ovlašćenje za izradu pečata izdaje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Bliži propis o načinu rada pečatoreznica donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Član
Pečatoreznica može izraditi pečat samo ako Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, da saglasnost na sadržinu i izgled pečata.
Matricu koja je služila za izradu pečata, kao i sve probne i neuspele primerke pečata, pečatoreznica je dužna da uništi.
Dostavljanje podataka o izrađenim pečatima
Član
Otisak izrađenog pečata, podatke o broju primeraka pečata i datumu početka njegove upotrebe organ je dužan da dostavi Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, u roku od deset dana od dana izrade pečata.
Evidencija o pečatima
Član
Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine vodi evidenciju o pečatima koja sadrži podatke o: saglasnosti za nabavku pečata, broju primeraka pečata, datumu početka upotrebe pečata, uništenim, nestalim i izgubljenim pečatima, kao i otisak pečata.
Nadzor
Član
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, osim u delu koji se odnosi na rad pečatoreznica, vrši Ministarstvo, preko upravne inspekcije.
U vršenju nadzora, upravna inspekcija, pored ovlašćenja za preduzimanje radnji i nalaganje mera utvrđenih posebnim zakonom, ima pravo i dužnost:
1) da naloži organu da izradi pečat u skladu sa ovim zakonom;
2) da naloži da se uništi pečat čija sadržina nije u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno kada se steknu drugi razlozi utvrđeni ovim zakonom za uništenje pečata.
Protiv rešenja upravnog inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje doneto po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član
Nadzor nad radom pečatoreznice vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
U vršenju nadzora ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može:
1) da naloži pečatoreznici da svoj rad uskladi sa ovim zakonom i sa propisom o radu pečatoreznice iz člana 16. stav 3. ovog zakona;
2) da naloži pečatoreznici da uništi matrice koje služe za izradu pečata, kao i sve probne i neuspele primerke pečata, ako to nije učinila pečatoreznica u skladu sa članom 17. stav 2. ovog zakona.
Protiv rešenja donetog na osnovu stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje doneto po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Kaznene odredbe
Član
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pečatoreznica:
– koja bez ovlašćenja nadležnog organa izrađuje pečat utvrđen ovim zakonom (član 16. stav 2);
– ako izradi pečat bez saglasnosti na sadržinu i izgled pečata (član 17. stav 1);
– ako ne uništi matrice i sve probne i neuspele primerke pečata (član 17. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kaznom zatvora ili novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.
Član
Novčanom kaznom od 15.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu:
– ako naruči pečat bez saglasnosti nadležnog organa i takav pečat upotrebi (član 10. stav 1);
– ako ne uništi pečat koji je postao neodgovarajući (član 13. stav 1);
– ako ne prijavi nestanak ili gubitak pečata ili u roku ne podnese zahtev za oglašavanje pečata nevažećim (član 14. st. 1. i 3);
– ako ne dostavi otisak pečata i podatke o broju primeraka i datumu početka upotrebe pečata (član 18).
Prelazne i završne odredbe
Član
Ministar odbrane doneće propis o sadržini, izgledu i upotrebi pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član
Ministar nadležan za unutrašnje poslove doneće bliži propis o načinu rada pečatoreznica u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik RS”, br. 11/91, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon i 101/05-dr. zakon) i član 55. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS”, broj 6/02).
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
GS-13007.008/1 O b r a z l o ž e nj e
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije saglasno kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Važeći Zakon o pečatu državnih i drugih organa donet je 1991. godine, pa je bilo neophodno da se izvrši usklađivanje sa Ustavom i novim sistemskim zakonima iz oblasti državne uprave, kao i da se na odgovarajući način regulišu pitanja za koja je u primeni važećeg Zakona ocenjeno da su uređena na nedovoljno precizan način.
Posebno je bilo neophodno da se predloži rešenje kojim bi se na celokupnoj teritoriji Republike Srbije obezbedio pomak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina da, u skladu sa zakonom, koriste svoj jezik i pismo i u vezi sa ispisivanjem teksta na pečatu koji je u službenoj upotrebi. Ovo stoga što se prema važećem Zakonu samo tekst pečata organa u autonomnoj pokrajini i organa određenih teritorijalnih jedinica u autonomnoj pokrajini, pored srpskog jezika ćiriličkim pismom, može, u skladu sa zakonom, ispisivati i latiničkim pismom i na jeziku i pismu narodnosti.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Predloga zakona predviđa se da pečat utvrđen ovim zakonom koriste državni i drugi organi, i to: Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, Ustavni sud, Republičko javno pravobranilaštvo, službe Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službe organa čije članove bira Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i imaoci javnih ovlašćenja, i to: javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci. Predloženo je da sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane.
U Ustavu, u članu 137. st. 2. i 3. utvrđeno je da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, kao i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima – javnim agencijama, pa je u tom smislu predviđeno da pečat koji se utvrđuje ovim zakonom, pored drugih imalaca javnih ovlašćenja, koriste i pojedinci i javne agencije.
Namena pečata predviđa se u članu 2. Predloga zakona, s tim što je u stavu 2. precizirano da imaoci javnih ovlašćenja, pečatom koji se utvrđuje ovim zakonom, overavaju samo akte koje donose u obavljanju određenih poslova iz nadležnosti Republike koji su im povereni zakonom.
Sadržina pečata predviđa se u članu 3. Predloga zakona, s tim što je u skladu sa posebnim propisima kojima je regulisana oblast spoljnih poslova, posebno uređena sadržina pečata koji upotrebljava diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu (član 3. stav 3. Predloga zakona).
U članu 4. stav 1. Predloga zakona predviđa se generalno pravilo da se tekst pečata ispisuje na srpskom jeziku ćiriličkim pismom. U stavu 2. predviđa se da se tekst pečata organa koji imaju sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina, ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Predloženo rešenje predstavlja pomak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina u tom smislu što se pripadnicima nacionalnih manjina daje pravo da pečat organa iz stava 2. ovog člana bude ispisan i na jeziku i pismu nacionalnih manjina kada, u skladu sa zakonom, imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika i pisma, odnosno ukoliko je to utvrđeno u statutu jedinice lokalne samouprave.
U pogledu jezika na kome se ispisuje tekst pečata, Predlog zakona je u potpunosti usklađen s Ustavom Republike Srbije, počev od toga da je sprovedeno jedno od osnovnih ustavnih načela – načelo o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličkog pisma (član 10. Ustava), do razrade ostvarivanja i zaštite prava nacionalnih manjina da, u cilju ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja svog identiteta, koriste svoj jezik i pismo (čl. 10. i 14. Ustava), na taj način što je predviđeno da se tekst pečata državnog i drugog organa ili imaoca javnih ovlašćenja koji ima sedište na teritoriji na kojoj su, u skladu sa zakonom u službenoj upotrebi i jezik i pismo pripadnika nacionalnih manjina, ispisuje pored srpskog jezika ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
U čl. 5–9. Predloga zakona predviđaju se način na koji se ispisuje tekst pečata, oblik i veličina pečata, broj pečata u organu i način obeležavanja pečata u slučaju kada organ ima više primeraka pečata, čuvanje i rukovanje pečatom.
Predviđa se mogućnost da organ ima mali pečat, koji se koristi u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija. O potrebi postojanja malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ (član 8. Predloga zakona).
Članom 10. Predloga zakona predviđeno je da organ pribavlja saglasnost na sadržinu i izgled pečata od ministarstva nadležnog za poslove uprave, a to je, saglasno članu 8. Zakona o ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, s tim da je to ministarstvo dužno da o zahtevu za davanje saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odluči u roku od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Važećim Zakonom o pečatu državnih i drugih organa nije predviđeno da autonomna pokrajina vrši, kao poverene, poslove davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata organa autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine, već je to utvrđeno u članu 55. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (,,Službeni glasnik RS”, broj 6/02). Budući da je cilj ovog zakona da na jedinstven način reguliše oblast pečata državnih i drugih organa na teritoriji cele Republike Srbije, predloženo je rešenje u članu 11. Predloga zakona.
U članu 12. Predloga zakona predviđeno je da se o zahtevu za davanje saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odlučuje rešenjem ministarstva nadležnog za poslove uprave, kao i da je to rešenje konačno i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor, odnosno rešenjem nadležnog organa autonomne pokrajine, s tim što se protiv njega, saglasno sistemskom rešenju iz zakona kojim se uređuje državna uprava, može izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove uprave, i što se protiv rešenja o žalbi može pokrenuti upravni spor.
U čl. 13-15. Predloga zakona regulisani su slučajevi: stavljanja pečata van upotrebe zbog istrošenosti, oštećenja, promene uređenja državnih i drugih organa (promena naziva, sedišta, preuzimanje nadležnosti, prestanak rada organa), odnosno prestanka vršenja javnih ovlašćenja; postupanja organa u slučaju nestanka ili gubitka pečata; zamene nestalog ili izgubljenog pečata koji je jedini u organu, odnosno u slučaju kada organ ima više primeraka pečata. U slučaju kada komisija organa uništi pečat iz razloga utvrđenih u članu 13. stav 1, Predloga zakona o tome se obaveštava ministarstvo nadležno za poslove uprave, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. Ministarstvu nadležnom za poslove uprave, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine prijavljuje se nestanak ili gubitak pečata, i od dana prijavljivanja da je pečat nestao ili izgubljen pečat se smatra nevažećim (član 14. Predloga zakona). Saglasnost za izradu novog pečata u slučaju kada je pečat nestao ili je izgubljen daje ministarstvo nadležno za poslove uprave, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine na način predložen u članu 15. Predloga zakona.
Prema čl. 16. i 17. Predloga zakona pečat utvrđen ovim zakonom izrađuje ovlašćeni privredni subjekt (pečatoreznica) koji se bavi poslovima izrade pečata, na osnovu ovlašćenja ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, i to samo ako nadležni organ da saglasnost na sadržinu i izgled pečata.
U članu 18. Predloga zakona određuje se rok od deset dana od dana izrade pečata u kome je organ dužan da ministarstvu nadležnom za poslove uprave, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, dostavi otisak izrađenog pečata, kao i podatke o broju primeraka pečata i datumu početka njegove upotrebe. Ministarstvo nadležno za poslove uprave, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, vodi evidenciju o pečatima na način koji je predviđen u članu 19. Predloga zakona.
Odredbe o nadzoru nad primenom odredaba ovog zakona sadržane su u čl. 20. i 21. Predloga zakona, s tim da je predloženim rešenjima, saglasno sistemskim rešenjima i prirodi i vrsti poslova, izvršeno razgraničenje u pogledu nadležnosti organa za vršenje nadzora. Prema predloženom rešenju ministarstvo nadležno za poslove uprave vrši generalni nadzor, sa izuzetkom nadzora nad radom pečatoreznice koji vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Kaznene odredbe (čl. 22. i 23. Predloga zakona) usklađene su sa nominalnim iznosima novčanih kazni za prekršaje koje su utvrđene sistemskim propisom.
U članu 24. Predloga zakona predlaže se rok od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da ministar odbrane donese propis koji se odnosi na pečate jedinica i ustanova Vojske Srbije.
U članu 25. Predloga zakona predlaže se rok od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da ministar unutrašnjih poslova donese bliži propis o načinu rada pečatoreznica.
Članom 26. Predloga zakona predviđen je prestanak važenja Zakona o pečatu državnih i drugih organa (,,Službeni glasnik RS”, br. 11/91, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon), kao i člana 55. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (,,Službeni glasnik RS”, broj 6/02). Ovo iz razloga što su iz Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine preuzete odredbe koje se odnose na pečat organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja, koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine.
Saglasno članu 196. stav 4. Ustava, članom 27. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA
ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
PO HITNOM POSTUPKU
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Naime, ovaj zakon je neophodno doneti bez odlaganja kako bi se u radu državnih i drugih organa i imalaca javnih ovlašćenja na celoj teritoriji Republike Srbije obezbedila službena upotreba pečata utvrđenog ovim zakonom.
GS-13007.008/3