PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI
Član 1.
U Zakonu o Carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS”, broj 62/05) član 1. menja se i glasi:
„Ovim zakonom uređuju se Carinska tarifa, koja je odštampana uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo; pravila o obračunavanju carine; sistem naziva robe koja se uvozi, unosi ili prima u carinsko područje Republike Srbije, odnosno izvozi, iznosi ili šalje iz carinskog područja Republike Srbije razvrstani po odeljcima i glavama Carinske tarife; sistem numeričkog označavanja robe (tarifni brojevi, tarifni podbrojevi i tarifne oznake) u Carinskoj tarifi, kao i pravila o svrstavanju pojedine robe u tarifne brojeve, tarifne podbrojeve i tarifne oznake Carinske tarife.”
Član 2.
Član 2. menja se i glasi:
„Na robu koja se uvozi u carinsko područje Republike Srbije, carina se obračunava i naplaćuje primenom stope carine određene u koloni 4 Carinske tarife, na carinsku vrednost robe (metod ad valorem).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na robu za koju je u koloni 4 Carinske tarife pored stope carine predviđena i specifična carina u minimalnom i maksimalnom iznosu, u slučajevima kada je carina obračunata metodom ad valorem manja od specifične carine, primenjuje se minimalna specifična carina, a kada je carina obračunata metodom ad valorem veća od maksimalne specifične carine, primenjuje se maksimalna specifična carina.
Naplata specifične carine iskazane u evrima vrši se u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu važećem na dan utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina.
Stope predviđene u Carinskoj tarifi primenjuju se na robu poreklom iz zemalja na koje se primenjuje klauzula najvećeg povlašćenja ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz Republike Srbije.
Na robu iz ostalih zemalja primenjuju se stope predviđene u Carinskoj tarifi, uvećane za 70%.”
Član 3.
U članu 3. stav 1. posle reči: „stope” dodaju se zapeta i reči: „odnosno iznos”.
U stavu 7. posle reči: „naimenovanje tarifnog podbroja” dodaju se zapeta i reči: „jedinicu mere”, a posle reči: „stopu ” – zapeta i reči: „odnosno iznos ”.
Stav 8. menja se i glasi:
„Vlada uredbom najkasnije u novembru tekuće godine za narednu godinu usklađuje nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, koja će se primenjivati na svrstavanje proizvoda u Carinskoj tarifi. Ova uredba obuhvata i stope, odnosno iznos carine utvrđene ovim zakonom primenjene na usklađenu nomenklaturu.”
Posle stava 8. dodaju se st. 9. i 10, koji glase:
„Usklađivanje nomenklature iz stava 8. ovog člana vrši se u skladu sa obavezama preuzetim međunarodnim ugovorima i obuhvata izmene, odnosno dopune naimenovanja, numeričkih oznaka, napomena, uključujući i napomene za tarifne stavove i Osnovnih pravila za primenjivanje Carinske tarife.
Propisom iz stava 8. ovog člana ne mogu se menjati stope, odnosno iznos carine utvrđene ovim zakonom.”
Član 4.
Posle člana 3. dodaje se član 3a, koji glasi:
„Član 3a
Svrstavanje robe u Carinsku tarifu predstavlja određivanje tarifnog stava za tu robu, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Odluke o svrstavanju koje je doneo Komitet za Harmonizovani sistem (Harmonized System Commitie) Svetske carinske organizacije obavezne su za primenu.
Odluke o svrstavanju objavljene u „Službenom listu Evropske Unije” („Official Journal of the European Union”) obavezne su za primenu.
Odluke o svrstavanju iz st. 2. i 3. ovog člana, koje su do sada donesene i koje budu donete objavljivaće se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.”
Član 5.
Posle člana 4. dodaje se član 4a, koji glasi:
„Član 4a
U Carinskoj tarifi, u tarifnoj oznaci: „2402 20 90 00” u koloni 4 broj: „15” zamenjuje se brojem: „57,6”, a ispod tog broja dodaju se reči: „min 5,15 € max 7,57 €/1000 kom.”.
Član 6.
Ako to proizlazi iz obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima, Vlada može za 2007. godinu uredbom uskladiti nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, koja će se primenjivati na svrstavanje proizvoda u Carinskoj tarifi.
Član 7.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim člana 4a koji stupa na snagu 1. januara 2008. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije na osnovu kojeg Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem; sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, tržišta i dr.
II. Razlozi za donošenje Zakona
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi su:
1. Davanje ovlašćenja Vladi da može vršiti usklađivanje nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, u skladu sa obavezama preuzetim na osnovu međunarodnih ugovora.
Ovlašćenje Vladi za usklađivanje nomenklature, koje obuhvata izmene odnosno dopune naimenovanja, numeričkih oznaka, napomena i Osnovnih pravila za primenjivanje Carinske tarife, bitno je iz sledećih razloga:
Svetska carinska organizacija usvojila je 26. juna 2004. godine Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (Harmonized Commodity Description and Coding System – HS2007), koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine. Kao potpisnici Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba (The International Convention on the Harmonized Commodity Description and Coding System – „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 6/87, 14/91 i 1/97), dužni smo da sve izmene ažurirane HS nomenklature ugradimo u nacionalnu Carinsku tarifu.
Evropska unija krajem svake godine vrši određena usaglašavanja u Kombinovanoj nomenklaturi EU koje važe za narednu godinu, koje smo saglasno Jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope (CEFTA – Central European Free Trade Agreement, u daljem tekstu: CEFTA Sporazum) i Nacrtu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju takođe dužni da ugradimo u nacionalnu Carinsku tarifu.
Sve zemlje iz neposrednog okruženja su nomenklaturu carinskih tarifa uskladile sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije. Imajući u vidu da su sa tim zemljama zaključeni sporazumi o slobodnoj trgovini, stoga usklađivanje nomenklature naše Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije omogućava njihovu pravilnu primenu.
Ovim ovlašćenjem znatno se uprošćava postupak donošenja drugih propisa koji se baziraju na nomenklaturi Carinske tarife.
Da bi se gore pomenute izmene u cilju harmonizacije propisa redovno, godišnje unosile u nacionalnu Carinsku tarifu, neophodno je da Vlada može svojom propisom izvršiti promenu nomenklature uz zadržavanje postojećih stopa carine.
2. Usklađivanje odredaba članova Zakona o Carinskoj tarifi sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije (Combined Nomenclature EU).
U skladu sa Rezolucijom o pridruživanju Evropskoj uniji koju je Narodna Skupština donela 13.oktobra 2004. godine i Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, obavezali smo se da ćemo nacionalno zakonodavstvo usaglašavati sa zakonodavstvom EU. Upravo iz tih razloga, odredbe Zakona o Carinskoj tarifi prilagođene su Kombinovanoj nomenklaturi EU.
Odredba o usklađivanju nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije sadržana u Nacrtu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, kao i u CEFTA Sporazumu, radi obezbeđivanja pravilne primene preuzetih obaveza od strane svih zemalja potpisnica Sporazuma.
3. Definisanje statusa Odluka o svrstavanju koje donosi Komitet za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije i Odluka o svrstavanju objavljenih u „Službenom listu Evropske Unije” („Official Journal of the European Union”), kao i obaveza njihovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, proizilazi iz potrebe da se ovi dokumenti koji su potvrda ispravnih svrstavanja i zvanično uključe u naše zakonodavstvo.
Primena Odluka o svrstavanju SCO (Svetske Carinske Organizacije) obavezna je za sve članice SCO – potpisnice Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba. Obaveze zemalja potpisnica Konvencije definisane su članom 3. Konvencije. Član 7. stav 1. Konvencije definiše da HS komitet priprema izmene Komentara, klasifikacione odluke i ostala mišljenja u vezi sa primenom HS sistema donete na konkretne zahteve zemalja potpisnica. Ove odluke se objavljuju posle svake sednice a u roku najkasnije od dva meseca od meseca kada je sednica HS komiteta završena (član 8. stav 2. Konvencije).
Preporukom SCO o primeni odluka HS komiteta (Recommendation of the Cooperation Council on the application of Harmonized system committee decisions) od 30.juna 2001. godine je ukazano na obavezu zemalja potpisnica Konvencije da primenj uju izmene Komentara, klasifikacione odluke i ostala mišljenja u vezi sa primenom HS sistema radi jedinstvene primene u svim zemljama članicama. Uprava carina zvanično je prihvatila primenu ove preporuke.
Odluke o svrstavanju EU (Commission Regulations (EC) concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature) su deo pravne regulative EU i objavljuju se u „Službenom listu Evropske Unije” („Official Journal of the European Union”). Poštovanje ovih odluka i njihovo objavljivanje u „Službenom glasniku RS”, u skladu je sa usklađivanjem domaćih propisa sa propisima Evropske unije i sa zaključenim i ratifikovanim sporazumima o slobodnoj trgovini.
4. Izmena carinskih stopa za cigarete od duvana u cilju zaštite domaće proizvodnje u skladu je sa Akcionim planom za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda.
Postojeća stopa carine za cigarete od duvana iz tarifne oznake 2402 20 90 00 Carinske tarife u visini od 15%, u slučaju izjednačavanja akciznog tretmana domaćih i stranih cigareta u cilju sprovođenja fiskalne nediskriminacije, ne bi obezbedila dovoljan nivo zaštite domaće proizvodnje.
U uslovima podjednakog akciznog opterećenja na uvozne i domaće cigarete, obračunom carine metodom ad valorem, uz primenu stope carine od 57,6%, minimalnom specifičnom carinom od 5,15 €/1000 komada cigareta i maksimalnom specifičnom carinom od 7,57 €/1000 komada cigareta u dinarskoj protivvrednosti, obezbeđuje se odgovarajući nivo zaštite domaće proizvodnje cigareta.
Ovo je u skladu sa stopom carine za cigarete predloženom u Akcionom planu za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, koji je usvojen od strane Vlade u martu 2007. godine.
Predložena stopa carine utvrđena je u skladu sa stopom carine u EU i na nivou je naše ponude za konsolidaciju date STO. Iznosi specifične carine nisu uključeni u predlog inicijalne ponude Republike Srbije za pregovore u oblasti roba, ali će biti uneti u revidiranu ponudu. Krajnji ishod pregovora u okviru STO se u ovom momentu ne može predvideti. S obzirom da se stopa carine povećava a iznos akcize na cigarete smanjuje, sa stanovišta budžetskih prihoda zadržava se isti ili veći ukupan nivo prihoda.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Član 1.
Ovim članom se menja postojeći član 1. Zakona kako bi se definisala oblast koja se njime uređuje: Carinska tarifa, pravila o obračunavanju carine, sistem naziva robe koja se uvozi, sistem numeričkog označavanja robe i pravila o svrstavanju.
Članom 2. menja se i dopunjuje postojeći član 2. Zakona i to:
U članu 2. dodaju se novi st. 1 i 2, kojima se propisuje da se na robu koja se uvozi na carinsko područje Republike Srbije, carina obračunava i naplaćuje primenom stope carine određene u koloni 4 Carinske tarife, na carinsku vrednost robe ( metodom ad valorem). Izuzetno, na robu za koju je u koloni 4 Carinske tarife pored stope carine obračunate metodom ad valorem predviđena i specifična carina u minimalnom i maksimalnom iznosu, u slučajevima kada je obračunata carina metodom ad valorem manja od specifične carine, primenjuje se minimalna specifična carina, a kada je carina obračunata metodom ad valorem veća od maksimalne specifične carine, primenjuje se maksimalna specifična carina. Ovo iz razloga što se u praksi pokazala potreba za uvođenjem drugog, dozvoljenog načina određivanja carinskih dažbina.
Posle novog stava 2. dodaje se stav 3. kojim se propisuje da se naplata specifične carine iskazane u evrima vrši se u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu važećem na dan utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina.
Članom 3. menja se i dopunjuje postojeći član 3. Zakona, i to:
U stavu 1. posle reči: „stope”, dodaju se zapeta i reči: „odnosno iznos”, iz razloga što se pored stope carine koja se obračunava na vrednost robe, primenjuje i minimalna i maksimalna specifična carina koja je iskazana u apsolutnom iznosu u odnosu na jedinicu mere.
U stavu 7. posle reči „naimenovanje tarifnog podbroja” dodaju se reči „jedinicu mere”, a posle reči „stopu ” dodaju se zapeta i reči „odnosno iznos ” iz razloga što pojam „tarifni stav”, pored ostalog obuhvata i jedinicu mere robe koja je predmet uvoza, kao i carinu iskazanu i kao stopu i kao specifičnu carinu.
Postojeći stav 8. se menja i dodaju se stavovi 9. i 10, kojima se daje ovlašćenje Vladi da može vršiti usklađivanje nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije.
Koristeći dato ovlašćenje Vlada uredbom može menjati odnosno dopunjavati naimenovanja, numeričke oznake kojima su označeni tarifni brojevi i tarifni podbrojevi (tarifne oznake), napomene, uključujući i napomene za tarifne stavove i Osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife.
S obzirom da se usklađivanje nomenklature može vršiti samo u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, promene Carinske tarife ne mogu da budu u suprotnosti sa Međunarodnom konvencijom o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba (HS Konvencijom), odnosno Carinska tarifa mora da sadrži klasifikaciju proizvoda na nivou šest cifara usaglašenu sa odredbama Konvencije HS i njenim Aneksima koji su na snazi.
Zadržavanje Zakonom propisanih stopa, odnosno iznosa carine je obaveza čiju primenu Vlada mora da obezbedi prilikom donošenja propisa kojim se vrši uklađivanje nomenklature Carinske tarife, što znači da promene u svrstavanju proizvoda u Carinskoj tarifi ne mogu da utiču na nivo carinske zaštite koji ti proizvodi uživaju, a koja im je data Zakonom o Carinskoj tarifi.
Način na koji će se obezbediti primena ove obaveze zavisi od vrste nomenklaturne promene (sažimanje dve ili više tarifnih oznaka u jednu, dalja podela tarifne oznake na dve ili više tarifnih oznaka, migracija postojeće tarifne oznake u drugu tarifnu oznaku na različitom nivou, ukidanje tarifnih oznaka, uvođenje potpuno novih tarifnih oznaka) i propisanog nivoa carinske zaštite.
Predloženim dopunama ovog člana, predviđena je mogućnost da kada roba iz jedne tarifne oznake zbog nomenklaturnih promena pređe u drugi tarifni broj ili podbroj, zadrži stopu carine. Ovde postoji nekoliko slučajeva:
ako roba dobija mesto u okviru novog tarifnog broja ili podbroja, uvođenjem nove oznake za tu konkretnu robu – zadržava se ista stopa carine,
ako roba prelazi u novu tarifnu grupu proizvoda, novi tarifni broj ili podbroj, bez uvođenja posebne tarifne oznake za tu konkretnu robu:
a) ako su stope iste, sažimaju se „stare pozicije“
b) ako su stope različite za dve ili više pozicija – otvaraju se nacionalne pozicije uz zadržavanje postojećih stopa carine za svaku od njih.
Gore pomenuti način je uobičajena praksa u EU, kao i u zemljama članicama SCO.
Ovim je ispoštovana obaveza zadržavanja baznih carina sadržana u Nacrtu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, kao i u CEFTA Sporazumu. Ovakvo rešenje je poštovanje postojećeg nivoa carinske zaštite za domaću robu (unutrašnji aspekt) kao i poštovanje međunarodnih obaveza preuzetih na osnovu ugovora (spoljni aspekt).
Predloženo ograničenje ovlašćenja Vladi u skladu je sa ustavnim odredbama na osnovu kojih Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem; sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, tržišta i dr, kao i sa obavezama preuzetim na osnovu međunarodnih ugovora, odnosno obavezama čije se preuzimanje očekuje zaključenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i ratifikacija CEFTA Sporazuma.
Članom 4. se posle člana 3. dodaje novi član 3a kojim se propisuje obaveznost primene Odluka o svrstavanju koje donosi Komitet za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije, kao i Odluka o svrstavanju objavljenih u „Službenom listu Evropske Unije” i obaveza njihovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Članom 5. dodaje se novi član 4a
U članu 4a postojeća stopa carine od 15% za cigarete iz tarifne oznake 2402 20 90 00 zamenjuje se stopom carine od 57,6% obračunatom metodom ad valorem i minimalnom specifičnom carinom od 5,15€/1000 cigareta i maksimalnom specifičnom carinom od 7,57€/1000 cigareta u dinarskoj protivvrednosti. Ovim se obezbeđuje isti nivo zaštite za cigarete sa najnižom i najvišom carinskom osnovicom.
Članom 6. propisuje se da izuzetno od odredbe člana 3. stav 8. ovog zakona, ako to proizilazi iz obaveza preuzetih po osnovu međunarodnih ugovora, Vlada može doneti uredbu kojom se usklađuje nomenklatura Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, koja će se primenjivati do 31. decembra 2007. godine. Ovo iz razloga što je članom 2. CEFTA Sporazuma, čija se ratifikacija očekuje u oktobru 2007. godine, propisano da se na svrstavanje robe primenjuje Kombinovana nomenklatura Evropske unije. Da bi se realizovala primena CEFTA Sporazuma, a naročito u delu koji se odnosi na izdavanje sertifikata o poreklu robe, uredbom Vlade usklađuje se nomenklatura Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije za tekuću godinu.
Članom 7. propisuje se da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”, osim člana 4a koji stupa na snagu 1. januara 2008. godine. Ovo iz razloga što je neophodno da odredbe člana 4a stupe na snagu istovremeno sa stupanjem na snagu novog Zakona o akcizama koje se planira za 1.januar 2008. godine.
IV. Finansijska sredstva za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Efekti donošenja Zakona
Donošenje Zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja.
Predloženim povećanjem stope carine za cigarete od duvana zadržava se isti ili veći nivo budžetskih prihoda.
VI. Razlozi za donošenje Zakona po hitnom postupku
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi je prioritetan zadatak iz razloga harmonizacije propisa sa propisima Evropske unije, koja ima za cilj pridruživanje EU, što je u skladu sa Rezolucijom o pridruživanju Evropskoj Uniji koju je Narodna Skupština donela 13.oktobra 2004. godine i Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji koju je izradila Vlada u skladu sa Rezolucijom, kojom je kao najsloženiji i najobimniji zadatak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji navedeno usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije.
Ubrzano pristupanje članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju takođe zahteva hitne izmene Zakona o Carinskoj tarifi, s obzirom da Carinska tarifa predstavlja osnovu za pregovore o visini stopa carine za industrijske i poljoprivedne proizvode prema članicama STO.
Republika Srbija potpisala je 19. decembra 2006. godine Jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope (CEFTA – Central European Free Trade Agreement) čija se ratifikacija očekuje u toku 2007. godine. Članom 2. stav 2. CEFTA Sporazuma propisano je da će se na svrstavanje robe u međusobnoj trgovini između članica CEFTA primenjivati Kombinovana nomenklatura Evropske unije. Da bi se omogućilo sprovođenje CEFTA Sporazuma i omogućila pravilna primena preuzetih obaveza od strane svih zemalja potpisnica, neophodno je ovaj zakon doneti po hitnom postupku.
Tekst
odredaba Zakona o Carinskoj tarifi koje se menjaju odnosno dopunjuju
Član 1.
Na robu koja se uvozi u carinsko područje Republike Srbije plaća se carina po stopama utvrđenim u Carinskoj tarifi, koja je odštampana uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
OVIM ZAKONOM UREđUJU SE CARINSKA TARIFA, KOJA JE ODšTAMPANA UZ OVAJ ZAKON I čINI NJEGOV SASTAVNI DEO; PRAVILA O OBRAčUNAVANJU CARINE; SISTEM NAZIVA ROBE KOJA SE UVOZI, UNOSI ILI PRIMA U CARINSKO PODRUčJE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO IZVOZI, IZNOSI ILI šALJE IZ CARINSKOG PODRUčJA REPUBLIKE SRBIJE RAZVRSTANI PO ODELJCIMA I GLAVAMA CARINSKE TARIFE; SISTEM NUMERIčKOG OZNAčAVANJA ROBE (TARIFNI BROJEVI, TARIFNI PODBROJEVI I TARIFNE OZNAKE) U CARINSKOJ TARIFI, KAO I PRAVILA O SVRSTAVANJU POJEDINE ROBE U TARIFNE BROJEVE, TARIFNE PODBROJEVE I TARIFNE OZNAKE CARINSKE TARIFE.
Član 2.
NA ROBU KOJA SE UVOZI U CARINSKO PODRUčJE REPUBLIKE SRBIJE, CARINA SE OBRAčUNAVA I NAPLAćUJE PRIMENOM STOPE CARINE ODREđENE U KOLONI 4. CARINSKE TARIFE, NA CARINSKU VREDNOST ROBE (METOD AD VALOREM).
IZUZETNO OD ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA, NA ROBU ZA KOJU JE U KOLONI 4 CARINSKE TARIFE PORED STOPE CARINE PREDVIđENA I SPECIFIčNA CARINA U MINIMALNOM I MAKSIMALNOM IZNOSU, U SLUčAJEVIMA KADA JE CARINA OBRAčUNATA METODOM AD VALOREM MANJA OD SPECIFIčNE CARINE, PRIMENJUJE SE MINIMALNA SPECIFIčNA CARINA, A KADA JE CARINA OBRAČUNATA METODOM AD VALOREM VEćA OD MAKSIMALNE SPECIFIčNE CARINE, PRIMENJUJE SE MAKSIMALNA SPECIFIčNA CARINA.
NAPLATA SPECIFIčNE CARINE ISKAZANE U EVRIMA VRšI SE U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI PO ZVANIčNOM KURSU VAžEćEM NA DAN UTVRđIVANJA IZNOSA UVOZNIH DAžBINA.
STOPE PREDVIđENE U CARINSKOJ TARIFI PRIMENJUJU SE NA ROBU POREKLOM IZ ZEMALJA NA KOJE SE PRIMENJUJE KLAUZULA NAJVEćEG POVLAšćENJA ILI KOJE TU KLAUZULU PRIMENJUJU NA ROBU POREKLOM IZ REPUBLIKE SRBIJE.
Na robu iz ostalih zemalja primenjuju se stope predviđene u Carinskoj tarifi, uvećane za 70%.
Član 3.
Carinsku tarifu čini nomenklatura roba i stope, ODNOSNO IZNOS carine propisane za pojedine robe navedene u toj nomenklaturi.
Nomenklatura, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) naimenovanja odeljaka, glava, razdela, tarifnih brojeva i tarifnih podbrojeva s njihovim numeričkim oznakama;
2) napomene uz odeljke i glave, napomene za tarifne podbrojeve i dodatne napomene;
3) osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife.
Pod pojmom „tarifni broj“ podrazumeva se naimenovanje robe, koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koji je označen četvorocifrenom oznakom, kod koje prva dva broja označavaju broj glave kojoj tarifni broj pripada, a druga dva – redni broj tarifnog broja u toj glavi.
Pod pojmom „tarifni međupodbroj“ podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koje nije označeno numeričkom oznakom pošto se dalje raščlanjava na tarifne podbrojeve.
Pod pojmom „tarifni podbroj“ podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koje je označeno numeričkom oznakom sa najmanje šest cifara.
Numeričke oznake kojima su označeni tarifni brojevi i tarifni podbrojevi nazivaju se tarifne oznake.
Tarifni stav obuhvata: tarifnu oznaku sa deset cifara, naimenovanje tarifnog podbroja, JEDINICU MERE i stopu, ODNOSNO IZNOS carine propisanu za robu iz tog tarifnog podbroja.
Vlada usklađuje nomenklaturu Carinske tarife, na nivou širem od šestocifrene numeričke oznake, sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije i propisuje jedinice mere za nove tarifne stavove uz zadržavanje propisanih
stopa carine.
VLADA UREDBOM NAJKASNIJE U NOVEMBRU TEKUćE GODINE ZA NAREDNU GODINU USKLAĐUJE NOMENKLATURU CARINSKE TARIFE SA KOMBINOVANOM NOMENKLATUROM EVROPSKE UNIJE, KOJA ćE SE PRIMENJIVATI NA SVRSTAVANJE PROIZVODA U CARINSKOJ TARIFI. OVA UREDBA OBUHVATA I STOPE, ODNOSNO IZNOS CARINE UTVRđENE OVIM ZAKONOM PRIMENJENE NA USKLAđENU NOMENKLATURU.
USKLAđIVANJE NOMENKLATURE IZ STAVA 8. OVOG čLANA VRšI SE U SKLADU SA OBAVEZAMA PREUZETIM MEđUNARODNIM UGOVORIMA I OBUHVATA IZMENE, ODNOSNO DOPUNE NAIMENOVANJA, NUMERIčKIH OZNAKA, NAPOMENA, UKLJUČUJUĆI I NAPOMENE ZA TARIFNE STAVOVE I OSNOVNIH PRAVILA ZA PRIMENJIVANJE CARINSKE TARIFE.
PROPISOM IZ STAVA 8. OVOG čLANA NE MOGU SE MENJATI STOPE, ODNOSNO IZNOS CARINE UTVRđENE OVIM ZAKONOM.
ČLAN 3A.
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU PREDSTAVLJA ODREđIVANJE TARIFNOG STAVA ZA TU ROBU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA.
ODLUKE O SVRSTAVANJU KOJE JE DONEO KOMITET ZA HARMONIZOVANI SISTEM (HARMONIZED SYSTEM COMMITIE) SVETSKE CARINSKE ORGANIZACIJE OBAVEZNE SU ZA PRIMENU.
ODLUKE O SVRSTAVANJU OBJAVLJENE U „SLUžBENOM LISTU EVROPSKE UNIJE” („OFFICIAL JOURNAL OF THE EUROPEAN UNION”) OBAVEZNE SU ZA PRIMENU.
ODLUKE O SVRSTAVANJU IZ ST. 4. I 5. OVOG čLANA, KOJE SU DO SADA DONESENE I KOJE BUDU UBUDUĆE DONETE OBJAVLJIVAĆE SE U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
ČLAN 4A
U CARINSKOJ TARIFI, U TARIFNOJ OZNACI: „2402 20 90 00” U KOLONI 4 BROJ: „15” ZAMENJUJE SE BROJEM: „57,6”, A ISPOD TOG BROJA DODAJU SE REčI: „MIN 5,15 € MAX 7,57 €/1000 KOM.”.
Tarifna oznaka Naimenovanje Jed. Stopa
mere carine
1 2 3 4
2402 Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana
ili zamene duvana:
2402 20 – Cigarete koje sadrže duvan:
2402 20 90 00 – – ostale – 15 57,6
MIN 5,15€ MAX 7,57€/1000
kom.
ČLAN 6.
IZUZETNO OD ODREDBE čLANA 3. STAV 8. OVOG ZAKONA, AKO TO PROIZLAZI IZ OBAVEZA PREUZETIH PO OSNOVU MEđUNARODNIH UGOVORA, VLADA MOžE DONETI UREDBU KOJOM UREđUJE PITANJA IZ TOG STAVA, A KOJA ćE SE PRIMENJIVATI DO 31. DECEMBRA 2007. GODINE.
ČLAN 7.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, OSIM čLANA 4A KOJI STUPA NA SNAGU 1. JANUARA 2008. GODINE.