P R E D L O G Z A K O N A
O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE
NEMAČKOJ FINANSIJSKOJ ORGANIZACIJI KFW
PO ZADUŽENjU JP «ELEKTROPRIVREDA SRBIJE» ZA FINANSIRANjE PROJEKTA ZA NABAVKU RUDARSKE OPREME ZA POTREBE ZAPADNOG RUDNIKA TAMNAVA
Član 1.
Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze JP «Elektroprivreda Srbije» po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije KFW, u iznosu do 16 miliona evra.
Član 2.
Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: Garant) daje nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW na ime obaveze iz Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», zaključenog 24. decembra 2003. godine u Beogradu i Prvog adenduma Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni (u daljem tekstu: KFW) i JP «Elektroprivreda Srbije» (u daljem tekstu: Zajmoprimac), zaključenog 22. avgusta 2005. godine.
Član 3.
Otplatu zajma vrši Zajmoprimac, na račun KFW-a, u evrima.
Sredstva za otplatu zajma obezbediće Zajmoprimac, iz sopstvenih prihoda.
Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu, proviziju na nepovučena sredstva i prateće troškove zaduživanja.
Član 4.
Ako po osnovu izdate garancije Garant izvrši obavezu umesto Zajmoprimca, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, provizije na nepovučena sredstva, pratećih troškova zaduživanja i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od Zajmoprimca naplati obračunatu zakonsku kamatu.
Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana Garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa Zajmoprimca na osnovu ovlašćenja dobijenog od Zajmoprimca ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.
Član 5.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP «Elektroprivreda Srbije» kod nemačke finansijske organizacije KFW («Službeni glasnik RS», broj 61/05).
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI, ODNOSNO PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 72. stav 1. tač. 1. i 4. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, odnose sa drugim državama i međunarodnim institucijama, kao i sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Prema članu 16. stav 2. Zakona o javnom dugu («Službeni glasnik RS», broj 61/05) Republika može dati garanciju za izmirenje duga javnih preduzeća čiji je osnivač.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlozi za donošenje Zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP «Elektroprivreda Srbije» za finansiranje Projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava sadržani su u Ugovoru o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», zaključenom 24. decembra 2003. godine u Beogradu i Prvom adendumu Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», zaključenom 22. avgusta 2005. godine.
Naime, na osnovu Protokola od 13. maja 2003. godine dogovorenog između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije, 24. decembra 2003. godine zaključen je Ugovor o zajmu i finansiranju između između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije» na iznos do 25 miliona evra, s tim da KFW dodeljuje JP «Elektroprivreda Srbije» zajam koji ne prelazi iznos od 16 miliona evra i finansijsku pomoć koja ne prelazi iznos od 9 miliona evra. Prema odredbama ovog ugovora, sredstva zajma i finansijske pomoći imaju se koristiti isključivo za nabavku rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava u cilju realizacije Projekta, čija priprema i sprovođenje predstavljaju obavezu JP «Elektroprivreda Srbije», u skladu sa koncepcijom dogovorenom sa KFW. Takođe, ugovorne strane utvrđuju detalje u vezi sa Projektom, nabavkom roba i usluga koje će se na ovaj način obezbediti, i to na osnovu izvoznih ugovora koji će se zaključiti u vezi sa istim. Ovim ugovorom se, između ostalog, utvrđuje visina provizije na nepovučeni deo zajma, provizija na organizaciju zajma, kamata i otplata.
Zakonom o zaduženju državne zajednice Srbija i Crna Gora kod nemačke finansijske institucije KFW po Ugovoru o zajmu i finansiranju između JP «Elektroprivreda Srbije», Beograd i KFW, Frankfurt na Majni, zaključenog 24. decembra 2003. godine («Službeni list SCG», broj 7/05 – u daljem tekstu: Zakon o zaduženju) propisano je da se Srbija i Crna Gora zadužuje kod nemačke finansijske institucije KFW u iznosu od 16 miliona evra i garantuje otplatu obaveza nastalih po osnovu Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», Beograd, zaključenog 24. decembra 2003. godine i da se Republika Srbija obavezuje da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona izda Srbiji i Crnoj Gori kontragaranciju o redovnom obezbeđenju sredstava radi blagovremenog plaćanja dospelih obaveza JP «Elektroprivrde Srbije» saglasno navedenom ugovoru. Imajući u vidu izneto, Narodna skupština Republike Srbije je, na sednici Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, 15. jula 2005. godine, donela Zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP «Elektroprivreda Srbije» kod nemačke finansijske organizacije KFW («Službeni glasnik RS», broj 61/05). Međutim, Zakon o zaduženju nije bio prihvatljiv za KFW sa stanovišta obezbeđenja adekvatne državne garancije. Posle sagledavanja ponuđenih rešenja KFW je stao na stanovište da nije u mogućnosti da prihvati predloženi oblik garantovanja i obratio se Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srbiji pismom od 2. avgusta 2005. godine, u kome traži poništenje garancije koju je izdala Srbija i Crna Gora, kao i kontragarancije Republike Srbije, kako bi potom Republika Srbija izdala posebnu naplativu garanciju koja bi bila prihvatljiva za KFW. U vezi sa tim 22. avgusta 2005. godine u Beogradu zaključen je Prvi adendum Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije, kojim se kontragarancija zamenjuje formom neopozive i bezuslovne garancije Republike Srbije. Imajući u vidu izneto, donet je Zakon o prestanku važenja Zakona o zaduženju državne zajednice Srbija i Crna Gora kod nemačke finansijske institucije KFW po Ugovoru o zajmu i finansiranju između JP «Elektroprivreda Srbije», Beograd i KFW, Frankfurt na Majni, zaključenog 24. decembra 2003. godine («Službeni list SCG», broj 44/05).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbom člana 1. Predloga zakona propisuje se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze JP «Elektroprivreda Srbije» po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije KFW, u visini od 16 miliona evra.
Odredbom člana 2. Predloga zakona propisuje se da garanciju iz člana 1. ovog zakona, Republika Srbija daje nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW na ime obaveze iz Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», zaključenog 24. decembra 2003. godine u Beogradu i Prvog adenduma Ugovora o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni i JP «Elektroprivreda Srbije», zaključenog 22. avgusta 2005. godine.
Odredbama člana 3. Predloga zakona uređuju se pitanja koja se odnose na obaveze koje JP «Elektroprivreda Srbije, kao zajmoprimac ima u vezi sa ovim zajmom.
Odredbama člana 4. Predloga zakona propisuje se regresno pravo Republike Srbije ako po osnovu izdate garancije izvrši obavezu umesto JP «Elektroprivreda Srbije» kao zajmoprimca.
U odredbi člana 5. Predloga zakona propisuje se da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP «Elektroprivreda Srbije» kod nemačke finansijske organizacije KFW («Službeni glasnik RS», broj 61/05).
U odredbi člana 6. Predloga zakona uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Rešenja predviđena u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije finansijskoj instituciji KFW po zaduženju JP «Elektroprivreda Srije» za finansiranje Projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava, imaju efekat u smislu obezbeđenja Republike Srbije kao garanta, s obzirom na to da se Nacrtom zakona, zajmoprimac, u konkretnom slučaju JP «Elektroprivreda Srbije», obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu zajma, i to iz sopstvenih prihoda, jer bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate zajma što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta. Istovremeno, rešenja predviđena u Predlogu zakona imaju efekat i u pogledu zaštite nemačke finansijske institucije KFW, kao zajmodavca, s obzirom na to da Republika Srbija prema odredbama ovog predloga zakona, preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze «Elektroprivreda Srbije», u visini do16 miliona evra.
Takođe, efekti Predloga zakona u širem smislu reči su modernizacija određenog segmenta JP «Elektroprivrede Srbije», koja će se realizovati nabavkom rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije KFW do 16 miliona evra, izdavanje garancije Republike Srbije, kako bi JP «Elektroprivreda Srbije», kao zajmoprimac a ujedno i korisnik zajma, što pre počelo da koristi sredstva po ovom zajmu.