Na osnovu člana 17. stav 1,člana 34. stav 4, člana 36. stav 3, člana 38. stav 3, člana 42. stav 1, člana 67, člana 103. st.1, 4. i 7, člana 111. stav 2, člana 114.stav 2, člana 125, člana 126. stav 3, člana 127. stav 6, člana 141. stav 3, člana 154, člana 164, člana 170. stav 2, člana 182. stav 4, člana 187a stav 2, člana 188. stav 3, člana 195, člana 206. stav 2, člana 209, člana 228. stav 2, člana 231. stav 3, člana 247. i člana 249. stav 3. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br.73/03 i 61/05),
Vlada donosi
UREDBU
o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga
Član 1.
U Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga («Službeni glasnik RS», br.127/03,20/04,24/04,63/04,102/04 i 44/05) u « GLAVI VII POSTUPAK CARINSKOG SKLADIŠTENjA» dodaju se čl. 215 a do 215 v, koji glase:
«Član 215 a
Za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem nadležnom carinskom organu, uz pismeni zahtev , podnosi se:
1) dokaz o registraciji u Registru privrednih subjekata;
2) dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (pravo svojine, zakup i sl.);
3) skicu i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište;
4) dokaz da je carinsko skladište, otvoreni, odnosno zatvoreni deo, tehnički osposobljeno za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole (rampa za pregled, reflektori, vaga i druga odgovarajuća oprema i prateći objekti);
5) dokaz o PIB i o broju računa kod poslovne banke;
6) akt nadležnog organa o ispunjenosti posebnih uslova, ako su za skladištenje određene robe propisani ti uslovi;
7) izjavu da su obezbeđene prostorije i inventar neophodan za rad ovlašćenog carinskog službenika.
Pored dokaza iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva koji će u skladištu smeštati robu dopremljenu radi realizacije određenog ugovora nadležnom carinskom organu podnosi i taj ugovor.
Član 215 b
Ispunjenost uslova da su prostorije, odnosno prostor namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole, utvrđuje komisija koju obrazuje carinski organ.
Komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadržava carinski organ, a treći dostavlja podnosiocu zahteva.
Carinski organ, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosiocu zahteva dostavlja odluku u pismenom obliku.
Član 215 v
Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom: (Carinsko skladište(, nazivom držaoca skladišta, oznakom skladišta i radnim vremenom.
Carinski organ može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom, uključujući i pravo carinskog organa da poseduje ključeve skladišta».
Član 2.
Posle člana 217a dodaje se član 217 b, koji glasi:
«Član 217 b
Domaća roba za koju je dato odobrenje iz člana 133. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona smešta se u carinsko skladište na osnovu dostavnice ili fakture pošiljaoca ».
Član 3.
Posle člana 218. dodaje se «Glava VIIa SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE» i čl. 218 a do 218 đ, koji glase :
«GLAVAVIIa
SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE
Član 218 a
Za otvaranje slobodne carinske prodavnice (u daljem tekstu: prodavnica) potrebno je odobrenje nadležnog carinskog organa.
Nadležnom carinskom organu, uz zahtev za otvaranje prodavnice, podnosi se:
1) dokaz o registraciji u Registru privrednih subjekata;
2) dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu (pravo svojine, zakup i sl.);
3) skica i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu;
4) dokaz o PIB i o broju računa kod poslovne banke.
Prostorija prodavnice mora biti obezbeđena tako da se bez carinskog nadzora roba ne može unositi i iznositi.
Prodavnica se može sastojati od prodajnog mesta i skladišta pored prodajnog mesta.
Ispunjenost uslova da su prostorije, odnosno prostor namenjeni za prodavnicu, podesni za smeštaj carinske robe i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole utvrđuje komisija koju obrazuje carinski organ.
Komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadržava carinski organ, a treći dostavlja podnosiocu zahteva.
Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi iz ovog člana carinski organ podnosiocu zahteva dostavlja odluku u pismenom obliku.
Ako je radi sprovođenja mera carinskog nadzora to neophodno, nadležni carinski organ može odrediti pravo carinskog organa da poseduje ključeve skladišta ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom u prodavnici.
Član 218 b
U prodavnici se može prodavati strana i domaća roba licima iz člana 187a stav 1. Carinskog zakona na osnovu karte za ukrcaj u avion (bording karta), odnosno karte za putovanje.
Carinski organ određuje vreme u kome se roba može prodavati u prodavnici.
Član 218 v
Carinski organ će odobriti da se roba za koju je odobren postupak carinskog skladištenja uputi iz carinskog skladišta u prodavnicu, po postupku i na način propisan za premeštanje carinske robe iz jednog carinskog skladišta u drugo.
Domaća roba se u skladište čiji je držalac istovremeno i držalac prodavnice smešta na način utvrđen članom 217a ove uredbe.
Roba koja se smešta u prodavnicu, odnosno skladište mora se evidentirati odmah po unošenju u prodavnicu, odnosno skladište.
Član 218 g
Držalac prodavnice dužan je da vodi evidenciju o robi na Obrascu : „List kartoteke“, odvojeno za domaću i odvojeno za stranu robu. Listovi kartoteke za domaću robu su bele boje, a za stranu robu – zelene boje.
U obrazac iz stava 1. ovog člana upisuje se naziv držaoca carinskog skladišta, broj odobrenja za otvaranje prodavnice, broj JCI na osnovu koje je roba smeštena u carinsko skladište, odnosno broj fakture ili dostavnice za domaću robu, naziv robe, tarifna oznaka i cena robe.
U listove kartoteke moraju se svakog dana upisivati promene u pogledu vrste, količine i vrednosti smeštene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi preko fiskalne kase.
Evidencija iz st. 1. i 2. ovog člana može se prilagoditi i voditi sistemom elektronske obrade podataka.
Član 218 d
Držalac prodavnice dužan je da najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, za robu prodatu u prodavnici u prethodnom mesecu, sačini izveštaj u tri primerka, koje overava nadležni carinski organ i zadržava jedan primerak.
Mesečni izveštaj o prodatoj robi pored vrste i količine prodate robe, obavezno sadrži podatke o nabavnoj ceni robe, broj JCI na osnovu koje je roba smeštena u prodavnicu kao i broj fakture odnosno dostavnice za domaću robu.
Na osnovu overenog izveštaja iz stava 2. ovog člana, držalac prodavnice nadležnom carinskom organu podnosi , najkasnije do petog u mesecu, JCI popunjenu na način utvrđen Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku («Službeni glasnik RS», br.129/03,53/04,137/04,11/05 i 23/05).
Član 218 đ
Neprodata roba može se vratiti iz prodavnice u carinsko skladište na osnovu odobrenja nadležnog carinskog organa».
Član 4.
U članu 226. stav 1. tačka 3. alineja prva posle reči: «za vreme boravka na carinskom području» zarez se zamenjuje tačkom i zarezom, a reči: «pod uslovom da je prevozno sredstvo u vlasništvu tog lica najmanje šest meseci pre ulaska u carinsko područje», brišu se.
Član 5.
Posle člana 248. dodaje se član 248a, koji glasi:
„Član 248a
(1) Lica iz člana 192. tačka 3a) Carinskog zakona oslobođena su od plaćanja uvoznih dažbina, na predmete domaćinstva koje uvoze iz inostranstva u roku od jedne godine od dana povratka sa rada u inostranstvu, do ukupne dinarske protiv vrednosti od 5000 evra.
(2) Radi korišćenja povlastice iz člana 192. tačka 3a) Carinskog zakona, korisnik povlastice uz pismeni zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina podnosi carinskom organu:
1) potvrdu da je na radu u inostranstvu proveo neprekidno najmanje dve godine.
Pod neprekidnim radom u inostranstvu podrazumeva se i vreme provedeno na godišnjem odmoru.
Potvrdu može izdati diplomatsko ili konzularno predstavništvo naše zemlje u inostranstvu. Potvrdu za članove posade domaćih brodova koji saobraćaju sa inostranstvom izdaje zapovednik broda, odnosno domaće ili drugo lice -vlasnik broda.
Ako korisnik povlastice ne raspolaže potvrdom u smislu stava 2.ove tačke, vreme provedeno na radu u inostranstvu dokazuje na drugi odgovarajući način ( odgovarajućom ispravom strane službe za socijalno osiguranje ili stranog poslodavca i sl.);
2) Spisak predmeta domaćinstva u dva primerka sa naznačenjem vrste i količine predmeta koje overava carinski organ, od kojih jedan prilaže uz JCI a drugi vraća korisniku.
(3) Ako korisnik povlastice sukcesivno uvozi predmete domaćinstva u roku od jedne godine, dužan je da carinskom organu podnese primerak prethodno overenog Spiska predmeta domaćinstva, kao i dopunu tog spiska koju overava carinski organ.
(4) Carinski organ koji je prvi put overio Spisak predmeta domaćinstva stavlja o tome zabelešku u putnu ispravu korisnika povlastice, upisuje datum i overava pečatom.
(5) Carinski organ, na osnovu putne isprave ili na drugi način, utvrđuje dan povratka iz inostranstva korisnika povlastice
(6) Postupak stvljanja u slobodan promet predmeta domaćinstva sprovodi carinski organ nadležan prema mestu prebivališta korisnika povlastice. “
Član 6.
Posle člana 255. dodaje se član 255a, koji glasi:
«Član 255a
(1) Radi korišćenja povlastice iz člana 192. tačka 11a) Carinskog zakona, korisnik povlastice carinskom organu podnosi:
rešenje o stepenu telesnog oštećenja koje donosi nadležni fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (lica sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, od cerebralne i dečije paralize, kao i od multipleks skleroze);
pravnosnažno rešenje nadležnog organa o priznavanju svojstva ratnog vojnog invalida, odnosno civilnog invalida rata (vojni invalidi od prve do pete grupe i civilni invalidi rata od prve do pete grupe);
rešenje koji donosi nadležni opštinski organ, da se radi o višestruko ometenom detetu koje je u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojem roditelji neposredno brinu, kao i uverenje da se roditelji neposredno brinu o detetu a koje izdaje nadležni organ starateljstva (roditelji višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu)».
Član 7.
U članu 276. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:
«4) napomenu o carinskom postupku u koji se roba stavlja; » .
Član 8.
U članu 283.posle reči: «Dunavom» zarez se zamenjuje tačkom, a reči: «u skladu sa odredbama međunarodnog sporazuma », brišu se.
Član 9.
U članu 284. stav 1. tačka 1) procenat: “ 30%“ zamenjuju se procentom: “ 20%“.
U tački 2. procenat : “ 25%“ zamenjuju se procentom : “ 15%“.
Član 10.
U članu 296. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:
«(3) Carinski organ može, u opravdanim slučajevima, rok iz stava 2. ovog člana produžiti za još 15 dana.
(4) U slučaju kvarljive robe ako se sumnja da se tom robom povređuje pravo intelektualne svojine, rok iz stava 2. ovog člana ne može biti duži od tri dana».
Član 11.
U članu 298. stav 1. tačka 1) posle reči: «utvrđeno» dodaju se reči: «odlukom nadležnog organa».
Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi :
«3) ako uvoznik, izvoznik, primalac, odnosno vlasnik robe da izjavu u pismenoj formi kojom priznaje povredu prava intelektualne svojine i ustupa robu u korist države».
Član 12.
Član 300. menja se i glasi:
«Član 300.
(1) Ako Uprava carina usvoji zahtev iz člana 288. ove uredbe, nosilac prava intelektualne svojine ne može da zahteva naknadu štete u slučaju ako se ne utvrdi da se robom zadržanom od strane carinskog organa povređuje pravo intelektualne svojine i nastavi sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka.
(2) Carinski organ nije dužan da naknadi štetu nosiocu prava intelektualne svojine u slučaju da roba za koju je usvojen zahtev za prekid carinskog postupka nije otkrivena od strane carinarnice , da je puštena ili da nije pokrenut postupak za njeno zadržavanje».
Član 13.
U članu 305. stav 1. procenat: “ 10%“ zamenjuju se procentom “ 30%“, tačka se zamenjuje zarezom i dodaju reči: „i 1% na ime troškova transfera novčanih sredstava“.
Član 14.
U članu 306. stav 2. posle reči: „dva ponuđača“ tačka se zamenjuje zarezom i dodaju reči: „koja su blagovremeno uplatila kauciju“.
Član 15.
U članu 307. stav 1. posle reči : „carinskoj robi“ dodaju se reči: „uplaćenoj kauciji“, a posle reči: „javnoj prodaji“ dodaju se reči: „dodatnoj kauciji“.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
«(2) Ako u toku javne prodaje početna cena robe dostigne iznos koji je 100% veći od početne cene robe, komisija će prekinuti javnu prodaju i obavestiti učesnike u nadmetanju da na uvećanu vrednost uplate dodatnu kauciju u iznosu koji sa već uplaćenom kaucijom čini 30% od cene robe ponuđene na javnoj prodaji do momenta njenog prekida. Postupak javne prodaje će se nastaviti samo ako na njoj učestvuju najamnje tri ponuđača koja su uplatila dodatnu kauciju».
St. 2 , 3. i 4. postaju st. 3 , 4. i 5.
Član 16.
Član 308. menja se i glasi:
„Član 308.
(1) Ako se carinska roba ne proda na drugoj javnoj prodaji, može se prodati prikupljanjem ponuda.
(2) Nakon okončanja postupka javne prodaje iz stava 1. ovog člana ponuđači koji su blagovremeno uplatili kauciju za drugu javnu prodaju, pozivaju se da u zatvorenim kovertama dostave svoje ponude u roku koji odredi komisija.
Otvaranju koverata sa ponudama pristupa se odmah po isteku roka iz stava 2 . ovog člana.
(3) Komisija iz stava 2. ovog člana, nakon konstatacije da roba nije prodata prikupljanjem ponuda, saopštava datum, vreme i mesto održavanja neposredne pogodbe i utvrđuje najnižu cenu po kojoj se carinska roba može prodati“.
Član17.
U članu 309. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„(3) Kupac iz st. 1. i 2. ovog člana ne može učestvovati na ponovo održanoj javnoj prodaji iste carinske robe „.
Član 18.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Broj _______
u Beogradu, avgusta 2005. godine
VLADA
POTPREDSEDNIK