PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O OSIGURANjU
Član 1.
U Zakonu o osiguranju («Službeni glasnik RS», br. 55/04 i 70/04), u članu 7. stav 3. reči: «i imovina koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom» brišu se, a posle reči: «druga imovina i lica» dodaje se zapeta.
Član 2.
U članu 24. stav 2. posle reči: «posebnog zakona» dodaju se reči: «i saglasnosti Narodne banke Srbije da ispunjava uslove o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti propisane ovim zakonom za obavljanje tih poslova».
Član 3.
U članu 25. dodaje se stav 3, koji glasi:
«Društvo za osiguranje koje obavlja poslove iz člana 10. tačka 10) ovog zakona može izuzetno obavljati i poslove osiguranja vozača i putnika od posledica nesrećnog slučaja, pod uslovom da se to osiguranje odnosi na vozača i lica koja se nalaze u osiguranom vozilu.»
Član 4.
U članu 33. stav 4. posle reči: «pravno lice,» dodaju se reči: «odnosno pravno lice u društvo za osiguranje,».
Dodaje se stav 5, koji glasi:
«Društvo za osiguranje ne može sa povezanim pravnim licima zaključivati pravne poslove kojima se posredno ili neposredno obezbeđuju sredstva tim licima, kao što su pozajmica, jemstvo, zaloga, namenski depoziti i sl.»
Član 5.
U članu 34. stav 1. reči: «tač. 7) – 9)» brišu se.
Član 6.
U članu 35. na kraju, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje tačka 5), koja glasi:
«5) da upravlja društvom tako da se pogoršava finansijsko stanje društva ili da društvo posluje na način suprotan propisima.»
Član 7.
U članu 37. stav 1. tačka 4) reči: «ili smanjenje» brišu se.
Član 8.
U članu 39. stav 2. tačka 7) u podtački (5) tačka i zapeta se zamenjuju zapetom, a posle podtačke (5) dodaje se podtačka (6), koja glasi:
«(6) i druge dokaze od značaja za ocenu boniteta akcionara;»
U stavu 4. reči: «koje treba da ispune lica» i reči: «tač. 8) – 11)» brišu se.
Član 9.
U članu 51. stav 1. tačka 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom, a posle tačke 5) dodaje se tačka 6), koja glasi:
«6) da pravni poslovi zaključeni sa akcionarima, povezanim licima i drugim licima koja imaju dužnost prema durštvu ne budu nepovoljniji po društvo od istih poslova zaključenih po tržišnim uslovima.»
Član 10.
U članu 58. stav 2. posle tačke 12) dodaje se tačka 12a), koja glasi:
«12a) pravilnik o postupanju sa obrascima evidencije o polisama;»
Član 11.
U naslovu iznad člana 59. reč «povezana» zamenjuje se rečju «druga», a u članu 59. stav 2. posle reči: «zahteva» dodaju se zapeta i reči: «shodnom primenom odredaba ovog zakona o davanju, odnosno oduzimanju saglasnosti na ulaganje u akcionarsko društvo za osiguranje».
Član 12.
U članu 65. stav 2. tačka 4) reči: «tač. 1)-12)» brišu se.
Član 13.
U članu 82. stav 2. tačka 4) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a tačka 5) briše se.
Član 14.
U članu 95. stav 2. tačka 4) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a tačka 5) briše se.
Član 15.
U članu 112. stav 2. reči: «tekućem obračunskom periodu» zamenjuju se rečima: «tekućoj poslovnoj godini».
Član 16.
U članu 113. st. 4. i 5. brišu se.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 4, reči: «utvrđivanja slobodnih sredstava tehničkih rezervi i način» brišu se.
Član 17.
U članu 115. st. 1. i 2. zamenjuju se novim stavom 1, koji glasi:
«Narodna banka Srbije propisuje ograničenja pojedinih oblika deponovanja i ulaganja iz člana 114. ovog zakona.»
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 18.
U članu 116. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
«Narodna banka Srbije može propisati i druge oblike sredstava koja čine garantnu rezervu, kao i iznos učešća tih sredstava u garantnoj rezervi.»
Dosadašnji st. 3. do 5. postaju st. 4. do 6.
Član 19.
Član 117. briše se.
Član 20.
U članu 118. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
«Društvo za osiguranje sredstva garantne rezerve deponuje i ulaže u oblike propisane članom 114. ovog zakona i u druge oblike utvrđene poslovnom politikom društva.
Narodna banka Srbije može propisati najviše iznose pojedinih deponovanja i ulaganja iz stava 1. ovog člana.»
Član 21.
U članu 125. stav 1. tačka 2) broj: «106.» zamenjuje se brojem: «22.».
U tački 8) reči: «čl. 117. i» zamenjuju se rečju: «članom».
Član 22.
U članu 127. stav 3. u uvodnoj rečenici reči: «mogu biti» zamenjuju se rečju: «su».
Član 23.
U članu 133. stav 2. reči: «obavezna osiguranja, posebno za ostala neživotna osiguranja» zamenjuju se rečima: «osiguranja iz člana 28. stav 1. tačka 2) podtač. (1) do (3)».
Član 24.
U članu 146. stav 4. reči: «, odnosno saglasnosti» brišu se.
Član 25.
U članu 150. dodaje se stav 3, koji glasi:
«Narodna banka Srbije bliže propisuje način vršenja nadzora iz stava 1. ovog člana.»
Član 26.
U članu 154. stav 1. tačka 4) reči: «čl. 117 i» zamenjuju se rečju: «član».
U stavu 5. posle reči: «sačinjava dopunu zapisnika» dodaju se zapeta i reči: «odnosno službenu belešku».
Član 27.
U članu 159. reči: «akata poslovne politike i drugih» brišu se.
Član 28.
U članu 166. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:
«5a) je zbog izrečene mere iz člana 37. stav 2. ovog zakona onemogućen rad organa društva;»
Član 29.
U članu 174. stav 1. tačka 7) posle reči: «revizora» dodaju se reči: «ili nalazu Narodne banke Srbije».
Član 30.
U članu 179. stav 1. reči: «namerno ili više puta» i reči: «i ako nastavi sa takvim radnjama i posle pismenog upozorenja Narodne banke Srbije» brišu se.
U stavu 2. tačka 3) briše se.
Član 31.
U članu 197. stav 2. reč: «sedam» zamenjuje se brojem: «15».
Dodaje se stav 3, koji glasi:
«Prilikom odlučivanju o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije polazi od stručne osposobljenosti revizora i istinitosti i objektivnosti ranije datih izveštaja, odnosno od toga da li su raniji izveštaji revizora izrađeni u skladu sa međunarodnim standardima revizije.»
Član 32.
U članu 225. stav 1. tačka 1) posle reči: «osiguranju» dodaju se zapeta i reči: «odnosno reosiguranju», a reči: «3. i 4» zamenjuju se rečima: «3, 4. i 5».
U tački 14) reči: «čl. 113-115» zamenjuju se rečima: «čl. 113-115. i član 117».
U tački 15) reči: «čl. 117. i» zamenjuju se rečju: «članom»
Član 33.
U članu 234. stav 1. reči: «do 31. decembra 2005. godine» zamenjuju se rečima: «do 31. decembra 2007. godine».
Član 34.
U članu 235. stav 1. reči: «do 31. decembra 2005. godine» zamenjuju se rečima: «do 31. decembra 2007. godine».
Član 35.
Član 243. menja se i glasi:
«Član 243.
Predmet privatizacije je društveni, odnosno državni kapital u društvima za osiguranje (u daljem tekstu: kapital).
U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine društva za osiguranje, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Postupak privatizacije kapitala iz stava 1. ovog člana rešenjem pokreće Ministarstvo.
Agencija za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) organizuje i sprovodi postupak privatizacije kapitala iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo vrši nadzor nad sprovođenjem postupka iz stava 4. ovog člana.»
Član 36.
Posle člana 243. dodaju se čl. 243a do 243ž, koji glase:
«Član 243a
U postupku privatizacije prodaje se celokupan kapital u društvu za osiguranje (u daljem tekstu: subjekt privatizacije).
Agencija je ovlašćena da sprovede postupak prodaje delova imovine društva za osiguranje koje posluje sa društvenim kapitalom, ako proceni da bi se postupak privatizacije na taj način efikasnije sproveo.
Predmet prodaje u smislu stava 2. ovog člana ne mogu biti nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekta privatizacije.
Prodaja kapitala, odnosno imovine ili delova imovine iz st. 1. i 2. ovog člana sprovodi se metodom javnog tendera.
Vlada propisuje postupak prodaje kapitala i imovine iz stava 4. ovog člana.
Član 243b
Agencija zaključuje ugovor o prodaji kapitala iz člana 243a ovog zakona sa kupcem. Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu Agencija i kupac.
Kupac stiče vlasništvo na kapitalu iz člana 243a stav 1. ovog zakona u skladu sa odredbama ugovora o prodaji kapitala.
Član 243v
Kupoprodajna cena iz ugovora o prodaji kapitala iz člana 243b stav 1. ovog zakona uplaćuje se na račun Agencije.
Iz sredstava iz stava 1. ovog člana izmiruju se troškovi prodaje u postupku privatizacije.
Troškovima prodaje, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se izdaci za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika u postupku privatizacije, naknade za oglašavanje javnih poziva i drugih informacija koje su od značaja za sprovođenje postupka privatizacije, kao i drugi troškovi u postupku privatizacije.
Član 243g
Zaposleni – državljani Republike Srbije imaju pravo na naknadu iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala iz člana 243a stav 1. ovog zakona putem javnog tendera, koja je prethodno umanjena za troškove iz člana 243v st. 2. i 3. ovog zakona.
Naknada iz stava 1. ovog člana iznosi 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije, a najviše za 35 godina, s tim da ukupan iznos naknade ne može preći 15% od kupoprodajne cene koja je prethodno umanjena u smislu stava 1. ovog člana.
U slučaju da ukupan iznos isplate iz stava 2. ovog člana prelazi 15% od kupoprodajne cene koja je prethodno umanjena u smislu stava 1. ovog člana, naknada svakom zaposlenom će se srazmerno smanjiti.
Vlada propisuje postupak ostvarivanja naknade iz st. 1. do 3. ovog člana.
Član 243d
Sredstva ostvarena prodajom kapitala, nakon izmirenja troškova prodaje u skladu sa članom 243v st. 2. i 3. ovog zakona, isplate naknade zaposlenima u smislu člana 243g ovog zakona i izdvajanja iznosa od 5% od ostvarene kupoprodajne cene za potrebe garantnog fonda osiguranja, Agencija uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije.
Sredstva iz stava 1. ovog člana uplaćena na račun budžeta Republike Srbije raspoređuju se shodno odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje privatizacija.
Član 243đ
Agencija organizuje i sprovodi i postupak prodaje akcija društava za osiguranje, koje su u vlasništvu Republike Srbije, Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Agencija zaključuje ugovor o prodaji akcija iz stava 1. ovog člana. Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu Agencija i kupac akcija.
Akcije iz stava 1. ovog člana prodaju se metodom javnog tendera u skladu sa propisom iz člana 243a stav 5. ovog zakona.
243e
Društvo za osiguranje koje posluje društvenim, odnosno državnim kapitalom ne može, bez prethodne saglasnosti Agencije, da donosi odluke o smanjenju ili povećanju kapitala, reorganizaciji ili restrukturiranju, investicionom ulaganju, prodaji dela imovine, opterećivanju imovine zalaganjem stvari ili uspostavljanjem hipoteke, dugoročnom zakupu, poravnanju sa poveriocima i uzimanju ili odobravanju kredita ili izdavanju garancija, van toka redovnog poslovanja.
Odluke donete suprotno odredbi stava 1. ovog člana poništiće Agencija.
Član 243ž
Na postupak privatizacije kapitala u društvima za osiguranje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje privatizacija društvenog i državnog kapitala u preduzećima i drugim pravnim licima, osim odredaba o prenosu kapitala bez naknade.»
Član 37.
Smatraće se da, u smislu ovog zakona, postoji saglasnost Agencije na odluke društva za osiguranje koje posluje društvenim, odnosno državnim kapitalom o smanjenju ili povećanju kapitala, reorganizaciji ili restrukturiranju, investicionom ulaganju, prodaji dela imovine, opterećivanju imovine zalaganjem stvari ili uspostavljanjem hipoteke, dugoročnom zakupu, poravnanju sa poveriocima i uzimanju ili odobravanju kredita ili izdavanju garancija, van toka redovnog poslovanja za koje je društvo do dana stupanja na snagu ovog zakona pribavilo prethodnu saglasnost u skladu sa članom 398a Zakona o preduzećima («Službeni list SRJ», br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02).
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o osiguranju sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, njihovih udruženja, finansijski sistem, sistem u oblasti tržišta, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Donošenjem Zakona o osiguranju («Službeni glasnik RS», br. 55/04 i 70/04), krajem maja 2004. godine, stavljen je van snage Zakon o osiguranju imovine i lica («Službeni list SRJ», br. 30/96 i 53/99), osim odredaba koje se odnose na obavezno osiguranje i poveravanje javnih ovlašćenja.
Rešenja sadržana u ovom zakonu proizašla su iz potrebe podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim tržišnim privredama, a pre svega međunarodnim standardima supervizije u osiguranju (IAIS) i direktivama Evropske unije u oblasti usluga u osiguranju, kao i zbog potrebe obezbeđivanja efikasne kontrole i nadzora nad poslovanjem društava za osiguranje i drugih subjekata koji obavljaju delatnost osiguranja.
Dosadašnje iskustvo u primeni Zakona o osiguranju u praksi ukazalo je na potrebu da se pojedina rešenja izmene ili dopune. Naime, kontrolom poslovanja društava za osiguranje, koju je saglasno odredbama Zakona o osiguranju obavila Narodna banka Srbije, utvrđene su brojne nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju društava za osiguranje, koje su ukazale na potrebu za izmenom i dopunom odredaba Zakona o osiguranju u smislu preciziranja, odnosno pooštravanja uslova za osnivanje društava za osiguranje, bonitet osnivača, za preciznijim utvrđivanjem kriterijuma za plasman sredstava tehničkih rezervi i garantne rezerve društava za osiguranje, što treba da obezbedi veću stabilnost i sigurnost na tržištu osiguranja.
Pored ovih značajnih suštinskih promena predložena su i određena poboljšanja rešenja pojedinih odredbi Zakona o osiguranju u cilju njihovog preciziranja.
Ovim zakonom reguliše se i način i postupak prodaje društvenog i državnog kapitala u društvima za osiguranje, s tim što se određuje da Ministarstvo finansija pokreće, a agencija za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija), organizuje i sprovodi postupak prodaje navedenog kapitala. Činjenica da su društva za osiguranje vezana za sferu finansijskog poslovanja, a nadzor i kontrola njihovog poslovanja poverena Narodnoj banci Srbije, izdvaja ih od ostalih privrednih subjekata. Naime, regulisanje procesa privatizacije, odnosno prodaje društvenog i državnog kapitala na način kako je to predloženo u ovom zakonu opravdano je i ekonomski celishodno i za Republiku Srbiju i za društva za osiguranje.
Na ovaj način će Republika Srbija imati mogućnost da ponudi većinski paket kapitala potencijalnom kupcu, što podrazumeva maksimiziranje kupoprodajne cene tog kapitala.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH ODREDABA ZAKONA
Izmenama i dopunama Zakona o osiguranju uređuju se sledeća pitanja:
Članom 1. Predloga zakona u članu 7. stav 3. briše se odredba i vrši pravopisna korekcija norme, radi preciziranja značenja tog člana.
Članom 2. Predloga Zakona pooštravaju se uslovi za obavljanje poslova posredovanja i zastupanja u osiguranju pravnih lica koja ove poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona, tako što se uvodi i saglasnost Narodne banke Srbije u pogledu ispunjenosti kadrovske i tehničke osposobljenosti ovih lica za obavljanje navedenih poslova.
Članom 3. Predloga zakona dodaje se novi stav 3. u članu 25, kojim se predviđa mogućnost osiguranja vozača i putnika od posledica nesrećnog slučaja (auto-nezgode) uz obavezno osiguranje motornih vozila, pod uslovom da je reč o vozaču i licima koja se nađu u osiguranom vozilu. Time se stvara mogućnost da se društva za osiguranje koja se bave obaveznim osiguranjima, koja spadaju u grupu neživotnih osiguranja, bave osiguranjem putnika i vozača, s obzirom na to da se to osiguranje u praksi zaključuje uz osiguranje od odgovornosti vlasnika motornog vozila.
Članom 4. Predloga zakona u članu 33. stav 4. preciziraju se odredbe o regulisanju odnosa povezanih lica, tako što se proširuje zabrana međusobnih ulaganja povezanih lica i na ulaganja pravnih lica u društvo za osiguranje, kao i zabrana da društvo za osiguranje kreditira povezano pravno lice.
Članom 5. Predloga zakona propisuje se ovlašćenje za Narodnu banku Srbije da propisuje i druge kriterijume koji su od značaja za ocenu boniteta kvalifikovanog imaoca akcija.
Članom 6. Predloga zakona predviđa se još jedan kriterijum za ocenu boniteta kvalifikovanog imaoca akcija, po osnovu koga Narodna banka Srbije može odbiti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća, i to ako podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice, upravlja društvom tako da se pogoršava finansijsko stanje društva ili ako društvo posluje na način suprotan propisima.
Članom 7. Predloga zakona vrši se usaglašavanje člana 37. stav 1. tačka 4) sa rešenjem za sticanje kvalifikovanog učešća iz člana 32. Zakona, prema kome nije potrebna saglasnost Narodne banke Srbije za smanjenje kvalifikovanog učešća, već samo za sticanje tog učešća.
Članom 8. Predloga zakona utvrđuje se ovlašćenje Narodne banke Srbije da može zatražiti i druge dokaze neophodne za odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja, koji su od značaja za ocenu boniteta osnivača. Proširuje se i ovlašćenje Narodne banke Srbije u pogledu propisivanja uslova i načina dokazivanja ispunjenosti uslova prilikom odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja.
Članom 9. Predloga zakona vrši se dopuna člana 51. stav 1. novom tačkom 6) kojom se precizira odgovornost članova upravnog odbora i direktora akcionarskog drštva za osiguranje za pravne poslove zaključene sa akcionarima, povezanim licima i drugim licima odgovornim prema društvu, zaključene sa tim licima pod uslovima koji su za društvo nepovoljniji od tržišnih uslova. Preciziranje ove odgovornosti se predlaže s razloga što je u dosadašnjoj praksi bilo dosta zloupotreba upravo u poslovanju akcionarskih društava za osiguranje sa akcionarima, odnosno vlasnicima društva.
Članom 10. Predloga zakona, kao akt poslovne politike društva za osiguranje, propisuje se pravilnik o evidenciji polisa. Ovo s razloga što je taj akt od posebnog značaja za praćenje prodaje polisa i poslovanje društava za osiguranje u celini.
Članom 11. Predloga zakona precizira se način odlučivanja o zahtevu za dobijanje saglasnosti na ulaganje društva za osiguranje u drugo pravno lice, tako što se u postupku tog odlučivanja shodno primenjuju odredbe Zakona o davanju, odnosno oduzimanju saglasnosti na ulaganje u akcionarsko društvo za osiguranje.
Članom 12. Predloga zakona vrši se usklađivanje sa predloženom izmenom u članu 9. Predloga zakona, odnosno dopunjuje se član 65. Zakona, u kome su propisana akta koja osnivači društva za uzajamno osiguranje dostavljaju uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja.
Članom 13. Predloga zakona vrši se usaglašavanje sa odredbama Osnovnog krivičnog zakona (član 94.), kojim je ograničeno davanje podataka iz kaznene evidencije, tako da fizička lica sada nisu u mogućnosti da na lični zahtev obezbede podatke propisane članom 82. stav 2. tačka 5) i članom 95. stav 2. tačka 5) Zakona, pa se stoga izostavlja njihova obaveza dostavljanja tih podataka.
Članom 14. Predloga zakona vrši se terminološko pojašnjenje norme.
Članom 15. Predloga zakona izostavljaju se st. 4. i 5. člana 113. Zakona kao suvišni, i to stav 4. koji reguliše način izračunavanja sredstava tehničkih rezervi, obzirom na to da slobodna sredstva tehničkih rezervi, po svojoj prirodi, predstavljaju razliku između ukupnih sredstava tehničkih rezervi i dospelih obaveza iz tih sredstava, a stav 5. koji propisuje tromesečno obaveštavanje o deponovanju i ulaganju slobodnih sredstava društva za osiguranje, zbog toga što se pitanje tog izveštavanja reguliše opštim režimom izveštavanja Narodne banke Srbije.
Članom 16. Predloga zakona izostavljaju se st. 1. i 2. člana 115. Zakona koji procentualno ograničavaju svaki od oblika deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi, s razloga što to propisivanje uz znatnijoj meri ograničava slobodu društva u pogledu plasmana sredstva tehničkih rezervi, saglasno tržišnim uslovima poslovanja. Stoga se, kao adekvatnije, predlaže rešenje po kome bi Narodna banka Srbije propisala predmetna ograničenja samo za pojedine oblike deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi.
Članom 17. Predloga zakona predviđa se ovlašćenje Narodne banke Srbije da može da propiše i druge oblike sredstava koja čine sredstva garantne rezerve društva za osiguranje, osim sredstava utvrđenih u stavu 2. člana 116. Zakona, kao i iznos učešća tih sredstava u ukupnom iznosu sredstava garantne rezerve. Ovo s razloga što će se razvojem tržišta osiguranja i dolaskom stranih investitora javiti nove pozicije koje se u svetu smatraju oblicima dopunskog kapitala, kao što su npr. subordinirani krediti.
Članom 18. Predloga zakona izostavlja se član 117. Zakona kojim su predviđena obaveza društva za osiguranje da najmanje 1/3 garantne rezerve deponuje i ulaže na način propisan za sredstva tehničkih rezervi. Predloženom izmenom, kao i izmenom člana 118. Zakona omogućuje se u većoj meri poslovanje društava za osiguranje za ulaganje u skladu sa zahtevima tržišta bez strogih, procentima sredstava utvrđenih ograničenja. Umesto tako preciziranih ograničenja predloženom izmenom člana 118. Zakona predviđena je mogućnost deponovanja i ulaganja sredstava garantne rezerve pod istim uslovima kao i sredstava tehničkih rezervi, odnosno u oblike propisane članom 114. Zakona, ali i u druge oblike koje društvo za osiguranje utvrdi svojim aktima poslovne politike. Umesto pomenutih strogih ograničenja Predlogom zakona predviđa se mogućnost da Narodna banka Srbije može propisati najviše iznose samo za pojedine oblike deponovanja i ulaganja sredstva garantne rezerve.
U čl. 20. do 27. Predloga zakona preciziraju se i pojašnjavaju pojedine odredbe Zakona, s tim što se u članu 25. Predloga zakona utvrđuje ovlašćenje Narodne banke Srbije da bliže reguliše način vršenja nadzora nad društvima za osiguranje i drugim subjektima koji su predmet nadzora.
Članom 28. Predloga zakona predviđa se da Narodna banka Srbije može preuzeti kontrolu nad poslovanjem društva za osiguranje i u slučaju kad nastupe pravne posledice sticanja učešća u kapitalu društva za osiguranje bez saglasnosti Narodne banke Srbije i kad je zbog te mere onemogućen rad organa društva za osiguranje. Ova situacija može nastati u slučaju kad to lice ima većinsko učešće u kapitalu, a ostvarivanje prava glasa zbog izrečene mere se svede na 10% glasova, tako da se sa tim i preostalim glasovima ne obezbeđuje potreban kvorum za rad organa društva, što bi dovelo do nemogućnosti odlučivanja u društvu.
Članom 29. Predloga zakona predviđa se da Narodna banka Srbije može društvu za osiguranje oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja i u slučaju kada Narodna banka Srbije utvrdi da društvo nije solventno.
Članom 30. Predloga zakona izostavlja se upozorenje Narodne banka Srbije kao uslov za predlaganje mere iz člana 179. Zakona licima iz tog člana, a izmenom stava 2. Zakona izostavlja se mera predviđena tačkom 3) tog stava, obzirom na to da sistemska rešenja koja opredeljuju pravni položaj akcionara ne predviđaju ovlašćenje organa društva za osiguranje za izricanje mere iz te tačke.
Članom 31. Predloga zakona utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih Narodna banka Srbije odlučuje o davanju saglasnosti na izbor revizora društva za osiguranje i određuje primereniji rok za odlučivanje o zahtevu za dobijanje saglasnosti na izbor revizora. Dosadašnje rešenje u Zakonu nije sadržavalo kriterijume na osnovu kojih Narodna banka Srbije odlučuje o davanju, odnosno uskraćivanju saglasnosti na izbor revizora.
Članom 32. Predloga zakona vrši se usklađivanje kaznenih odredaba sa predloženim izmenama Zakona.
Članom 33. i 34. Predloga zakona propisano je produženje roka za naredne dve godine u kojem su društva za osiguranje dužna da izvrše odgovarajuće promene u svom statusu i poslovanju u skladu sa članom 14. i da razgraniče poslove osiguranja i poslove reosiguranja u skladu sa članom 27. Zakona o osiguranju.
U čl. 35. do 37. Predloga zakona menjaju se dosadašnje odredbe Zakona o osiguranju vezane za postupak privatizacije društava za osiguranje koja posluju društvenim i državnim kapitalom, kojim se određuje da Ministarstvo finansija pokreće i vrši i nadzor nad sprovođenjem postupka privatizacije a Agencija za osiguranje depozita organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje Takođe, bliže se određuje kapital koji se prodaje, kao i uplata, izdavajanje i raspoređivanje sredstava ostvarenih prodajom društvenog kapitala, odnosno državnog kapitala.
Članom 38. Predloga zakona određuje se dan stupanja na snagu ovog zakona.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE
ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Navedenim izmenama će se podići kvalitet obavljanja delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim tržišnim privredama, uz istovremeno prilagođavanje zakonskih odredbi realnom stanju u sferi osiguranja. Cilj navedenih izmena je efikasnija kontrola i nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem društava za osiguranje kojim bi se omogućilo otklanjanje nepravilnosti koje su u velikoj meri uočene u periodu od kada Narodna banka Srbije obavlja funkciju nadzora.
RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE STUPANjE NA SNAGU
ZAKONA NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA
Saglasno članu 120. Ustava Republike Srbije, predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku RS». Razlog zbog kojeg se predlaže ranije stupanje na snagu, proizilazi iz činjenice da je potrebno što pre obezbediti odgovarajuće normativnopravne pretpostavke za otklanjanje uočenih problema u oblasti privatizacije društava za osiguranje, kao i donošenje neophodnih podzakonskih akata.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ILI DOPUNjUJU
Član 7.
Imovina i lica u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) mogu se osigurati samo kod društva za osiguranje osnovanog po ovom zakonu.
Ugovor o osiguranju zaključen suprotno stavu 1. ovog člana je ništav.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod stranog društva za osiguranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Republici ne vrši osiguranje, kao i imovina koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom i druga imovina i lica, za koje to propiše Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Član 24.
Društvo za osiguranje može da zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju samo sa licem koje je dobilo dozvolu za obavljanje tih poslova po odredbama ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana društvo za osiguranje može da zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju i sa pravnim licem koje poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona I SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE DA ISPUNjAVA USLOVE O KADROVSKOJ I TEHNIČKOJ OSPOSOBLjENOSTI PROPISANE OVIM ZAKONOM ZA OBAVLjANjE TIH POSLOVA, a po prethodnom upisu tog lica u registar iz člana 147. stav 2. ovog zakona.
Na poslovanje pravnog lica iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje obaveštavanje Narodne banke Srbije i vršenje nadzora nad njihovim poslovanjem.
Član 25.
Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja života može izuzetno obavljati i poslove osiguranja od priključne nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u delu koji pokriva troškove lečenja, pod uslovom da se ta osiguranja odnose na lice koje je zaključilo ugovor o osiguranju života.
O ugovorima iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vodi posebnu evidenciju.
DRUŠTVO ZA OSIGURANjE KOJE OBAVLjA POSLOVE IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČKA 10. OVOG ZAKONA MOŽE IZUZETNO OBAVLjATI I POSLOVE OSIGURANjA VOZAČA I PUTNIKA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA, POD USLOVOM DA SE TO OSIGURANjE ODNOSI NA VOZAČA I LICA KOJA SE NALAZE U OSIGURANOM VOZILU.
Član 33.
Povezana lica, u smislu ovog zakona, jesu pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica.
Povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:
1) kao članovi porodice;
2) tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, u skladu sa ovim članom, zajedno, posredno ili neposredno, učestvuju u drugom licu;
3) tako da u oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, u skladu sa ovim članom;
4) na način propisan za povezana lica, zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća;
5) kao članovi uprave ili nadzornog odbora, kao i članovi porodice tih lica.
Pod članovima porodice jednog lica, u smislu ovog zakona, smatraju se:
1) bračni drug, odnosno lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici;
2) deca, odnosno usvojenici;
3) srodnici do trećeg stepena srodstva, uključujući i srodstvo po tazbini;
4) druga lica koja nemaju potpunu poslovnu sposobnost, a stavljena su pod starateljstvo tog lica.
Ako je ovim zakonom određeno da društvo za osiguranje ne može ulagati u određeno pravno lice ODNOSNO PRAVNO LICE U DRUŠTVO ZA OSIGURANjE, zabrana se odnosi na neposredna i posredna ulaganja.
DRUŠTVO ZA OSIGURANjE NE MOŽE SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA ZAKLjUČIVATI PRAVNE POSLOVE KOJIMA SE POSREDNO ILI NEPOSREDNO OBEZBEĐUJU SREDSTVA TIM LICIMA, KAO ŠTO SU POZAJMICA, JEMSTVO, ZALOGA, NAMENSKI DEPOZITI I SL.
Član 34.
Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća, lice koje želi da stekne kvalifikovano učešće dužno je da priloži dokumentaciju iz člana 39. stav 2. tač. 7) – 9) ovog zakona.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Ako je lice podnelo zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, odlučivanje o zahtevu iz stava 1. ovog člana sprovodi se u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja.
Član 35.
Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća, ako iz dokumentacije i podataka kojima raspolaže proizlazi:
1) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje obavlja ili zbog radnji koje je izvršio podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice, moglo biti ugroženo poslovanje akcionarskog društva za osiguranje;
2) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje obavlja podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice ili načina povezanosti između tih lica, moglo biti onemogućeno, odnosno otežano vršenje nadzora nad akcionarskim društvom za osiguranje;
3) da je podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice u poslednje tri godine bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja;
4) da bi sticanje kvalifikovanog učešća bilo suprotno uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. ;
5) DA UPRAVLjA DRUŠTVOM TAKO DA SE POGORŠAVA FINANSIJSKO STANjE DRUŠTVA ILI DA DRUŠTVO POSLUJE NA NAČIN SUPROTAN PROPISIMA.
Član 37.
Narodna banka Srbije će rešenjem oduzeti saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća, ako:
1) je saglasnost data na osnovu neistinitih i netačnih podataka;
2) je zbog delatnosti i poslova koje obavlja ili zbog radnji koje je izvršio kvalifikovani imalac, odnosno sa njim povezano lice ugroženo poslovanje akcionarskog društva za osiguranje;
3) je zbog delatnosti i poslova koje obavlja kvalifikovani imalac, odnosno sa njim povezano lice ili načina povezanosti između tih lica onemogućeno, odnosno otežano vršenje nadzora nad akcionarskim društvom za osiguranje;
4) kvalifikovani imalac ne pribavi saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća, odnosno povećanje ili smanjenje tog učešća ili na drugi način ometa vršenje nadzora nad akcionarskim društvom za osiguranje.
Na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana kvalifikovani imalac gubi pravo glasa iz akcija na osnovu kojih je njegovo učešće u pravu glasa veće od 10%.
Član 39.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja podnose osnivači akcionarskog društva za osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) ugovor o osnivanju;
2) predlog statuta;
3) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala iz člana 28. ovog zakona;
4) poslovni plan akcionarskog društva za osiguranje;
5) predlog akata poslovne politike iz člana 58. stav 2. tač. 1) – 12) ovog zakona, sa mišljenjem ovlašćenog aktuara;
6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno firmi i sedištu, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom učešća u osnovnom kapitalu akcionarskog društva za osiguranje;
7) za akcionare – pravna lica koji su kvalifikovani imaoci:
(1) rešenje o upisu u registar,
(2) prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgovarajućeg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko društvo za osiguranje,
(3) finansijski izveštaji, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine,
(4) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(5) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu; ,
(6) I DRUGE DOKAZE OD ZNAČAJA ZA OCENU BONITETA AKCIONARA;
8) za akcionare – fizička lica, koji su kvalifikovani imaoci:
(1) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja,
(2) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, službene dužnosti i korupcije, na kaznu zatvora duže od tri meseca,
(3) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(4) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu;
9) spisak lica koja su povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom o načinu povezanosti iz člana 33. ovog zakona;
10) za fizička lica koja su predložena za članove uprave (članovi upravnog odbora i direktor) i nadzornog odbora:
(1) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu školske spreme, kvalifikacije i profesionalnog iskustva,
(2) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja,
(3) dokaz da to lice ne podleže ograničenjima izbora propisanim ovim zakonom, a koja se odnose na članove uprave i nadzornog odbora akcionarskog društva za osiguranje,
(4) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano na kaznu zatvora dužu od tri meseca,
(5) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(6) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu;
11) ime i prezime lica koje će obavljati poslove ovlašćenog aktuara, sa podacima iz tačke 10) ovog stava ili predugovor sa pravnim licem registrovanim za obavljanje aktuarskih poslova, kao i dokaz o osiguranju od odgovornosti za štetu koju ovlašćeni aktuar može prouzrokovati datim mišljenjem;
12) dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti akcionarskog društva za osiguranje za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju i akata poslovne politike.
Za osnivače – strana lica, dokumentacija iz stava 2. ovog člana podnosi se u overenom prevodu na srpski jezik.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti uslova koje treba da ispune lica iz stava 2. tač. 8) – 11) ovog člana, kao i potrebnu organizacionu, kadrovsku i tehničku osposobljenost akcionarskog društva za osiguranje.
Član 51.
Članovi uprave akcionarskog društva za osiguranje, pored obaveza propisanih zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, dužni su da obezbede:
1) poslovanje društva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
2) praćenje rizika i preduzimanje odgovarajućih mera za upravljanje rizikom;
3) vođenje poslovnih i drugih knjiga i poslovne dokumentacije, sastavljanje računovodstvenih isprava i finansijskih i drugih izveštaja, u skladu sa zakonom;
4) sastavljanje izveštaja i druge dokumentacije koja se dostavlja Narodnoj banci Srbije, u skladu sa ovim zakonom;
5) obavljanje interne revizije, u skladu sa ovim zakonom. ;
6) DA PRAVNI POSLOVI ZAKLjUČENI SA AKCIONARIMA, POVEZANIM LICIMA I DRUGIM LICIMA KOJA IMAJU DUŽNOST PREMA DURŠTVU NE BUDU NEPOVOLjNIJI PO DRUŠTVO OD ISTIH POSLOVA ZAKLjUČENIH PO TRŽIŠNIM USLOVIMA.
Članovi uprave akcionarskog društva za osiguranje solidarno su odgovorni društvu za štetu koja je nastala kao posledica propuštanja propisanih obaveza.
Član 58.
Akcionarsko društvo za osiguranje donosi statut, druge opšte akte, godišnji plan poslovanja i akte poslovne politike.
Akti poslovne politike akcionarskog društva za osiguranje iz stava 1. ovog člana su:
1) opšti i posebni uslovi osiguranja i tarife premija;
2) odluka o tehničkim osnovama osiguranja;
3) odluka o kriterijumima, načinu utvrđivanja i tabeli maksimalnog samopridržaja i ukupnom iznosu samopridržaja;
4) pravilnik o uslovima i načinu deponovanja i ulaganja sredstava društva;
5) pravilnik o maksimalnim stopama režijskog dodatka;
6) pravilnik o formiranju i načinu obračunavanja i visini prenosnih premija;
7) pravilnik o formiranju i načinu obračuna matematičke rezerve;
8) pravilnik o formiranju i korišćenju rezervi za učešće u dobiti (samo za životna osiguranja);
9) pravilnik o načinu utvrđivanja dela tehničke premije za isplatu nastalih neisplaćenih obaveza (rezervisane štete);
10) pravilnik o formiranju i korišćenju rezervi za izravnavanje rizika (samo za neživotna osiguranja);
11) pravilnik o uslovima i načinu saosiguranja i reosiguranja;
12) pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja regresa;
12A) PRAVILNIK O POSTUPANjU SA OBRASCIMA EVIDENCIJE O POLISAMA;
13) drugi akti poslovne politike.
Saglasnost za ulaganja u povezana DRUGA pravna lica
Član 59.
Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da zatraži od Narodne banke Srbije saglasnost za ulaganja na osnovu kojih društvo, posredno ili neposredno, stiče kvalifikovano učešće u drugom pravnom licu, kao i o svakom sledećem ulaganju u to pravno lice.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, SHODNOM PRIMENOM ODREDABA OVOG ZAKONA O DAVANjU, ODNOSNO ODUZIMANjU SAGLASNOSTI NA ULAGANjE U AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANjE.
Akti, odnosno radnje iz stava 1. ovog člana doneti, odnosno preduzete bez saglasnosti Narodne banke Srbije ništavi su.
Član 65.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja podnose osnivači društva za uzajamno osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) ugovor o osnivanju;
2) predlog statuta;
3) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala iz člana 28. ovog zakona;
4) predlog akata poslovne politike iz člana 58. stav 2. tač. 1) – 12) ovog zakona, sa mišljenjem ovlašćenog aktuara;
5) dokaz o uplati doprinosa (premija) članova (osiguranika), sa spiskom tih članova;
6) dokaz da osnivači ispunjavaju uslove iz člana 39. ovog zakona;
7) poslovni plan društva.
Na spisku članova iz stava 2. tačka 5) ovog člana mora biti najmanje 250 fizičkih lica, ako se društvo za uzajamno osiguranje osniva za poslove životnih osiguranja, odnosno najmanje 300 fizičkih ili pravnih lica, ako se društvo osniva za poslove neživotnih osiguranja.
Član 82.
Poslove posredovanja u osiguranju u društvu za posredovanje u osiguranju mogu obavljati samo lica koja imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: ovlašćeni posrednici).
Narodna banka Srbije izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje ispunjava sledeće uslove:
1) ima prebivalište na teritoriji Republike;
2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;
3) položilo je stručni ispit za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju;
4) pravnosnažnom sudskom odlukom nije mu izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;
5) nije bezuslovno osuđivano za krivična dela protiv imovine ili privrede na kaznu zatvora dužu od tri meseca.
Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu i način polaganja ispita iz stava 2. tačka 3) ovog člana.
Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, može obavljati te poslove, pod uslovima uzajamnosti.
Član 95.
Poslove zastupanja u osiguranju u društvu za zastupanje u osiguranju i kod zastupnika u osiguranju mogu obavljati samo lica koja imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: ovlašćeni zastupnici).
Narodna banka Srbije izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju licu koje ispunjava sledeće uslove:
1) ima prebivalište na teritoriji Republike;
2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;
3) položilo je stručni ispit za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju;
4) pravosnažnom sudskom odlukom nije mu izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;
5) nije osuđivano za krivična dela protiv imovine ili privrede na kaznu zatvora dužu od tri meseca.
Narodna banka Srbije propisuje sadržinu i način polaganja ispita iz stava 2. tačka 3) ovog člana.
Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, može obavljati te poslove, pod uslovima uzajamnosti.
Član 112.
Rezerve za izravnanje rizika obrazuju se na teret rashoda društva za osiguranje, posebno za svaku vrstu neživotnih osiguranja i koriste se za vremensko izravnanje toka šteta u pojedinim vrstama osiguranja.
Rezerve iz stava 1. ovog člana obrazuju se na osnovu standardnog odstupanja merodavnih tehničkih rezultata u tekućem obračunskom periodu TEKUĆOJ POSLOVNOJ GODINI od prosečnog merodavnog tehničkog rezultata za svaku vrstu neživotnih osiguranja kojima se društvo za osiguranje bavi u posmatranom periodu.
Član 113.
Društvo za osiguranje dužno je da obezbeđuje likvidnost i da blagovremeno isplaćuje štete i druge obaveze društva.
Društvo za osiguranje može slobodna sredstva deponovati i ulagati, uz uslov održavanja stalne likvidnosti društva i blagovremene isplate šteta i drugih obaveza društva.
Društvo za osiguranje dužno je da u poslovanju sredstvima osiguranja preduzima potrebne mere za obezbeđenje sigurnosti deponovanja, odnosno ulaganja, sa ciljem da se ne ugrozi njihova realna vrednost i likvidnost društva u izvršavanju obaveza iz ugovora o osiguranju i drugih obaveza.
Slobodna sredstva tehničkih rezervi utvrđuju se tako što se ukupna sredstva tehničkih rezervi na dan utvrđivanja umanje za dospele obaveze iz tih sredstava.
Društvo za osiguranje je dužno da tromesečno obaveštava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju sredstava iz stava 2. ovog člana.
Narodna banka Srbije bliže propisuje način utvrđivanja slobodnih sredstava tehničkih rezervi i način utvrđivanja i praćenja likvidnosti društva.
Član 115.
Visina pojedinog deponovanja i ulaganja sredstava iz člana 114. ovog zakona ne može biti veća od procenata ukupnog iznosa tehničkih rezervi, i to:
1) od 5% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tač. 2) – 4) ovog zakona;
2) od 1% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
3) od 10% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona;
4) od 30% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona;
5) od 1% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
6) od 5% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
7) od 10% – za ulaganja u jednu nepokretnost, odnosno više nepokretnosti koje su među sobom tako povezane da predstavljaju jedno ulaganje, od 10% – za sva ulaganja u nepokretnosti i druga stvarna prava iz člana 114. stav 1. tačka 7) ovog zakona, kod neživotnih osiguranja, a od 30% za ulaganja kod životnih osiguranja;
8) od 30% – za ulaganja u depozite iz člana 114. stav 1. tačka 6) ovog zakona, a od 10% – za ulaganja u depozite kod pojedine banke.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, radi sprečavanja povrede ili ugrožavanja prava osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, radi sprečavanja nastanka gubitaka i šteta koje mogu nastati društvu za osiguranje primenom ograničenja iz stava 1. ovog člana, dozvoliti društvu da za pojedinu vrstu deponovanja i ulaganja prekorači propisana ograničenja, ali ne duže od jedne godine.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE OGRANIČENjA POJEDINIH OBLIKA DEPONOVANjA I ULAGANjA IZ ČLANA 114. OVOG ZAKONA.
Društvo za osiguranje dužno je da tromesečno obaveštava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju sredstava iz stava 1. ovog člana.
Član 116.
Radi obezbeđenja trajnog izvršavanja obaveza, društvo za osiguranje mora imati garantnu rezervu.
Garantnu rezervu čine:
1) osnovni kapital;
2) rezerve iz dobiti i rezerve utvrđene aktima društva;
3) neraspoređena dobit iz ranijih godina, do 50%;
4) deo neraspoređene dobiti tekuće godine, do 50%, pod uslovom da utvrđeni iznos ne prelazi prosečnu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri godine i da ne prelazi 25% od garantne rezerve;
5) revalorizacione rezerve.
NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE PROPISATI I DRUGE OBLIKE SREDSTAVA KOJI ČINE GARANTNU REZERVU, KAO I IZNOS UČEŠĆA TIH SREDSTAVA U GARANTNOJ REZERVI.
Rezerve iz stava 2. tač. 2) i 5) ovog člana ne mogu činiti više od 20% garantne rezerve.
Garantna rezerva umanjuje se za otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine.
Ukupan iznos garantne rezerve ne može biti manji od iznosa propisanog u članu 28. ovog zakona.
Član 117.
Društvo za osiguranje dužno je da najmanje jednu trećinu sredstava osiguranja od utvrđene garantne rezerve iz člana 116. ovog zakona deponuje i ulaže na način iz člana 114. ovog zakona.
Član 118.
Visina pojedinog deponovanja i ulaganja sredstava iz člana 117. ovog zakona ne može biti veća od procenata od jedne trećine garantnih rezervi, i to:
1) od 10% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tač. 2) – 4) ovog zakona;
2) od 2% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
3) od 20% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tač. 3) – 5) ovog zakona;
4) od 60% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona;
5) od 2% – za ulaganja u hartije od vrednosti istog izdavaoca iz člana 114. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
6) od 10% – za ulaganja u hartije od vrednosti iz člana 114. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
7) od 20% – za ulaganja u jednu nepokretnost, odnosno više nepokretnosti koje su među sobom tako povezane da predstavljaju jedno ulaganje, od 30% – za sva ulaganja u nepokretnosti i druga stvarna prava iz člana 114. stav 1. tačka 7) ovog zakona kod neživotnih osiguranja, a od 60% za ulaganja kod životnih osiguranja;
8) od 60% – za ulaganja u depozite iz člana 114. stav 1. tačka 6) ovog zakona, a od 20% – za ulaganja u depozite kod pojedine banke.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, radi sprečavanja povrede ili ugrožavanja prava osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, radi sprečavanja nastanka gubitaka i šteta koje mogu nastati društvu za osiguranje primenom ograničenja iz stava 1. ovog člana, dozvoliti društvu da za pojedinu vrstu deponovanja i ulaganja prekorači propisana ograničenja, ali ne duže od jedne godine.
DRUŠTVO ZA OSIGURANjE SREDSTVA GARANTNE REZERVE DEPONUJE I ULAŽE U OBLIKE PROPISANE ČLANOM 114. OVOG ZAKONA I U DRUGE OBLIKE UTVRĐENE POSLOVNOM POLITIKOM DRUŠTVA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE PROPISATI NAJVIŠE IZNOSE POJEDINIH DEPONOVANjA I ULAGANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Društvo za osiguranje dužno je da tromesečno obaveštava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju sredstava iz stava 1. ovog člana.
Član 125.
Društvo za osiguranje postupa u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom ako u svom poslovanju obezbeđuje:
1) saosiguranje i reosiguranje viškova rizika iznad maksimalnog samopridržaja, u skladu sa članom 15. ovog zakona;
2) plaćanje šteta, ugovorenih suma osiguranja i izvršavanje drugih obaveza iz osnova osiguranja, u skladu sa čl. 21. i 106. 22. ovog zakona;
3) osnovni kapital najmanje u visini propisanoj članom 28. ovog zakona;
4) tehničke rezerve, u skladu sa članom 107. ovog zakona;
5) likvidnost društva, u skladu sa članom 113. ovog zakona;
6) deponovanje i ulaganje sredstava tehničkih rezervi, u skladu sa čl. 114. i 115. ovog zakona;
7) garantnu rezervu, u skladu sa članom 116. ovog zakona;
8) deponovanje i ulaganje sredstava garantne rezerve, u skladu sa čl. 117. i ČLANOM 118. ovog zakona;
9) marginu solventnosti, u skladu sa čl. 120. i 122. ovog zakona;
10) druge aktivnosti radi ispunjenja obaveza iz tač. 1) – 9) ovog člana, kao i drugih obaveza propisanih ovim zakonom koje se odnose na upravljanje rizikom.
Član 127.
Rashodi društva za osiguranje jesu rashodi za štete i ugovorene sume osiguranja, rashodi za štete po osnovu aktivnih poslova reosiguranja, rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja i drugi rashodi od poslova osiguranja, rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja (troškovi za sprovođenje osiguranja i reosiguranja), kao i rashodi finansiranja i neposlovni i vanredni rashodi.
Rashodima za štete iz stava 1. ovog člana smatraju se i troškovi utvrđivanja i procenjivanja šteta, troškovi ostvarivanja regresnih zahteva, sudski troškovi i takse u sporovima po obavezama iz osnova osiguranja, troškovi veštačenja i drugi troškovi u vezi sa isplatom šteta.
Rashodi društva za osiguranje mogu biti SU i:
1) rezervisanja za štete iz osiguranja, saosiguranja i reosiguranja;
2) izdvajanja iz premije osiguranja života za matematičku rezervu;
3) izdvajanja na ime učešća osiguranika za povećanje sume osiguranja i slična davanja kod osiguranja života, u skladu sa uslovima osiguranja života;
4) izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.
Član 133.
Društvo za osiguranje koje se bavi poslovima životnih osiguranja dužno je da utvrđuje dobit, odnosno višak i gubitak, odnosno manjak posebno za dobrovoljno penzijsko osiguranje, posebno za ostale vrste životnih osiguranja i posebno za poslove reosiguranja.
Društvo za osiguranje koje se bavi poslovima neživotnih osiguranja dužno je da utvrđuje dobit, odnosno višak i gubitak, odnosno manjak posebno za obavezna osiguranja, posebno za ostala neživotna osiguranja OSIGURANjA IZ ČLANA 28. STAV 1. TAČKA 2) PODTAČ. (1) DO (3) i posebno za poslove reosiguranja.
Član 146.
Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o izdavanju, promenama, odnosno oduzimanju dozvole, izdavanju, odnosno oduzimanju saglasnosti, o merama koje se izriču u postupku vršenja nadzora i o drugim pitanjima iz nadležnosti Narodne banke Srbije.
Rešenje se donosi u pismenom obliku.
Rešenje je konačno i protiv njega nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Rešenja o izdavanju i oduzimanju dozvola, odnosno saglasnosti iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 150.
Nadzor nad poslovanjem društva za osiguranje vrši se:
1) posrednom kontrolom, odnosno prikupljanjem, praćenjem i proveravanjem
izveštaja i obaveštenja društva za osiguranje koje je u skladu sa odredbama zakona društvo dužno da dostavlja Narodnoj banci Srbije;
2) neposrednom kontrolom nad poslovanjem društva za osiguranje.
Na osnovu izvršenog nadzora iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije izriče mere nadzora, u skladu sa ovim zakonom i podnosi prijave nadležnim organima u slučaju osnovane sumnje da utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti sadrže obeležja krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja.
NARODNA BANKA SRBIJE BLIŽE PROPISUJE NAČIN VRŠENjA NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 154.
U vršenju nadzora nad poslovanjem društva za osiguranje, inspektor osiguranja dužan je da sveobuhvatnom kontrolom, u skladu sa članom 149. ovog zakona, utvrdi naročito:
1) pravilnost utvrđivanja i izračunavanja tehničke rezerve (čl. 107 – 112. ovog zakona);
2) pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi (čl. 114. i 115. ovog zakona);
3) obezbeđenje garantne rezerve društva (član 116. ovog zakona);
4) pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava garantne rezerve (čl. 117. i ČLAN 118. ovog zakona);
5) obezbeđenje margine solventnosti (član 122. ovog zakona);
6) pravilnost obračuna šteta i pridržavanje rokova za isplatu šteta;
7) pravilnost primene uslova osiguranja i tarifa premija i drugih akata poslovne politike društva;
8) tačnost finansijskih i drugih izveštaja koje društvo sačinjava, u skladu sa zakonom.
Nadzor iz stava 1. ovog člana inspektor osiguranja vrši na osnovu naloga koji izdaje guverner Narodne banke Srbije ili lice zaposleno u Narodnoj banci Srbije koje on ovlasti.
U postupku vršenja nadzora inspektor osiguranja:
1) sačinjava zapisnik o izvršenoj kontroli;
2) predlaže mere radi otklanjanja utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti.
Zapisnik iz stava 3. tačka 1) ovog člana dostavlja se društvu za osiguranje kod kojeg je izvršen nadzor najkasnije u roku od osam dana od dana izvršenog nadzora.
Na zapisnik o nadzoru društvo za osiguranje može podneti primedbe u roku od osam dana od dana prijema zapisnika, o kojima se pismeno izjašnjava inspektor osiguranja, i zavisno od osnovanosti primedaba, sačinjava dopunu zapisnika, ODNOSNO SLUŽBENU BELEŠKU.
Član 159.
Sadržinu akata poslovne politike i drugih obaveštenja i podataka iz čl. 156 – 158. ovog zakona, kao i način njihovog dostavljanja, bliže propisuje Narodna banka Srbije.
Član 166.
Narodna banka Srbije može da preuzme kontrolu nad poslovanjem društva za osiguranje, ako oceni da:
1) društvo nije izvršilo svoje obaveze iz ugovora o osiguranju ili neće biti u mogućnosti da izvrši obaveze o njihovoj dospelosti;
2) sredstva društva nisu dovoljna da pruže ugovorenu zaštitu osiguranicima ili poveriocima društva;
3) deo imovine koji se vodi u poslovnim knjigama ili evidenciji društva, ili koji je predmet njegovog upravljanja, nije na propisan način procenjen i prikazan;
4) je kapital društva na takvom nivou ili mu vrednost opada u toj meri da može imati štetne posledice po osiguranike ili poverioce društva;
5) je društvo nepravilno ili nezakonito utvrdilo ili iskazalo rezultat svog poslovanja;
5A) JE ZBOG IZREČENE MERE IZ ČLANA 37. STAV 2. OVOG ZAKONA ONEMOGUĆEN RAD ORGANA DRUŠTVA;
6) društvo ne postupa saglasno izrečenim merama Narodne banke Srbije.
Preuzimanje kontrole nad poslovanjem društva za osiguranje ne može trajati duže od jedne godine.
Član 174.
Narodna banka Srbije može oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja društvu za osiguranje, ako:
1) utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju društva, a dalje obavljanje delatnosti osiguranja bi ugrozilo interese osiguranika i drugih korisnika osiguranja;
2) društvo zaključi ugovor o posredovanju i zastupanju u osiguranju sa društvom za posredovanje, odnosno zastupanje u osiguranju ili zastupnikom u osiguranju, koji ne poseduju dozvolu Narodne banke Srbije;
3) društvo ne obavlja delatnost u skladu sa pravilima struke osiguranja, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom;
4) nastupe razlozi za oduzimanje saglasnosti na akte i radnje društva;
5) društvo obavlja delatnost na način kojim se povređuju prava osiguranika, korisnika osiguranja, odnosno trećih oštećenih lica, odnosno ako društvo ne isplaćuje štete ili ne izvršava druge obaveze;
6) je društvo dalo netačne podatke o svom poslovanju ili podatke koji mogu dovesti u zabludu osiguranike, korisnike osiguranja, odnosno treća oštećena lica;
7) prema izveštaju ovlašćenog aktuara, odnosno ovlašćenog revizora ILI NALAZU NARODNE BANKE SRBIJE društvo nije solventno;
8) društvo usvoji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno donese akt poslovne politike, a da prethodno nije razmotrilo mišljenje ovlašćenog aktuara;
9) društvo nije omogućilo vršenje nadzora, na propisani način;
10) društvo nije omogućilo ovlašćenom revizoru da izvrši reviziju, na propisani način;
11) društvo nije obezbedilo obavljanje aktuarskih poslova, na propisani način;
12) društvo nije dostavilo izveštaje, dokumenta i druge podatke, na način i u rokovima propisanim ovim zakonom;
13) je portfelj osiguranja prenet bez saglasnosti Narodne banke Srbije;
14) društvo, u ostavljenom roku, nije sprovelo mere koje mu je naložila Narodna banka Srbije, odnosno nije otklonilo razlog za preduzimanje tih mera;
15) u drugim slučajevima društvo ne postupi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima i merama Narodne banke Srbije.
Oduzimanje dozvole iz stava 1. ovog člana ne oslobađa društvo za osiguranje obaveza po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju.
Član 179.
Ako Narodna banka Srbije u postupku vršenja nadzora utvrdi da član uprave ili nadzornog odbora, lice sa posebnim ovlašćenjima i kvalifikovani imalac namerno ili više puta ne postupa u skladu sa odredbama zakona i drugih propisa i opštih akata i time društvu prouzrokuje materijalnu štetu ili pribavi protivpravnu imovinsku korist ili preduzme radnju koja predstavlja lošu poslovnu praksu i ako nastavi sa takvim radnjama i posle pismenog upozorenja Narodne banke Srbije, Narodna banka Srbije može predložiti društvu za osiguranje preduzimanje odgovarajućih mera prema tom licu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može predložiti:
1) razrešenje, odnosno prestanak radnog odnosa tog lica u društvu za osiguranje;
2) privremenu zabranu obavljanja poslova osiguranja, do donošenja odluke nadležnog organa;
3) zabranu licu da koristi pravo glasa vezano za akcije društva za osiguranje;
4) društvu za osiguranje da od lica naknadi štetu prouzrokovanu protivpravnim radnjama.
Ako se protiv člana uprave ili nadzornog odbora, lica sa posebnim ovlašćenjima i kvalifikovanog imaoca društva za osiguranje vodi krivični postupak za radnje iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može predložiti suspenziju tog lica sa radnog mesta u društvu i suspendovanje prava glasa po osnovu učešća u kapitalu društva, do okončanja krivičnog postupka.
Ako lice, u skladu sa merom Narodne banke Srbije iz st. 1. i 2. ovog člana, bude suspendovano ili mu prestane radni odnos u društvu za osiguranje, ne može biti član uprave, odnosno nadzornog odbora, niti može učestvovati u delatnosti lica povezanog sa društvom za osiguranje za vreme od pet godina od dana izricanja mere.
Član 197.
Društvo za osiguranje obaveštava Narodnu banku Srbije o izboru revizora u roku od sedam dana od dana izbora.
Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor revizora u roku od sedam 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana.
PRILIKOM ODLUČIVANjA O DAVANjU SAGLASNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NARODNA BANKA SRBIJE POLAZI OD STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI REVIZORA I ISTINITOSTI I OBJEKTIVNOSTI RANIJE DATIH IZVEŠTAJA, ODNOSNO OD TOGA DA LI SU RANIJI IZVEŠTAJI REVIZORA IZRAĐENI U SKLADU SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA REVIZIJE.
Član 225.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, društvo za posredovanje u osiguranju, društvo za zastupanje u osiguranju, agencija za pružanje drugih usluga u osiguranju, preduzeće ili drugo pravno lice koje ima posebno organizovan deo za pružanje drugih usluga u osiguranju ili pravno lice koje poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona, ako:
1) ne reosigura obaveze iz ugovora o osiguranju, ODNOSNO REOSIGURANjU iznad samopridržaja, odnosno deo rizika ne zadrži u samopridržaju (član 15. st. 1, 3. i 4 3, 4. i 5 );
2) ako obavlja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju bez prethodnog upisa u registar kod Narodne banke Srbije (član 24. stav 2);
3) ima uzajamno učešće u kapitalu, odnosno u pravu glasa u drugom akcionarskom društvu za osiguranje, akcionarskom društvu za reosiguranje, društvu za posredovanje u osiguranju, društvu za zastupanje u osiguranju, agenciji za pružanje drugih usluga u osiguranju ili preduzeću ili drugom pravnom licu koje ima posebno organizovan deo za pružanje drugih usluga u osiguranju (član 31);
4) bez saglasnosti Narodne banke Srbije stekne kvalifikovano učešće u društvu za osiguranje, odnosno ako ne obavesti Narodnu banku Srbije o smanjenju učešća u kapitalu društva (član 32);
5) Narodnoj banci Srbije ne dostavi ili dostavi neblagovremeno dokaz o upisu u registar (član 42. stav 3, član 71, član 80. stav 3. i čl. 99. i 105);
6) imenuje članove uprave ili nadzornog odbora bez saglasnosti Narodne banke Srbije (član 48. stav 1);
7) članovima uprave ili nadzornog odbora omogući obavljanje funkcije i posle oduzimanja saglasnosti Narodne banke Srbije, odnosno ako po nalogu Narodne banke Srbije ne razreši funkcije člana, odnosno članove uprave i nadzornog odbora i ne imenuje nove (član 49. st. 1. i 2);
8) ne zatraži saglasnost Narodne banke Srbije na predlog odluke o promeni firme i sedišta (član 57. stav 1);
9) ne zatraži saglasnost za ulaganja na osnovu kojih posredno ili neposredno stiče kvalifikovano učešće u drugom pravnom licu, kao i o svakom sledećem ulaganju u to pravno lice (član 59. stav 1);
10) ne upozna osiguranika sa svim pravnim i ekonomskim odnosima sa društvom za osiguranje koji utiču na nepristrasnost društva za posredovanje u osiguranju u ispunjavanju obaveza prema osiguraniku (član 85. stav 1);
11) u poslovnim prostorijama ne čuva ugovor o zastupanju (član 96. stav 1);
12) u propisanom roku ne uplati, odnosno ne preda novčana sredstva i ostale instrumente plaćanja i obezbeđenja plaćanja (član 97. stav 1);
13) ne utvrdi tehničke rezerve ili te rezerve ne obračuna na propisan način (član 107);
14) sredstva tehničkih rezervi ne deponuje i ne ulaže na propisan način i ako o tome ne obaveštava Narodnu banku Srbije u propisanim rokovima (čl. 113 – 115, ČL. 113 – 115. I ČLAN 117);
15) sredstva garantne rezerve ne deponuje i ne ulaže na propisan način i ako o tome ne obaveštava Narodnu banku Srbije u propisanim rokovima (čl. 117. i ČLANOM 118);
16) sredstva osiguranja ne deponuje i ne ulaže na propisan način (član 119);
17) marginu solventnosti ne izračunava na propisan način i ne obezbeđuje u propisanoj visini (čl. 120 – 122);
18) ne donese program mera za usklađivanje garantne rezerve i margine solventnosti, odnosno ako taj program ne dostavi Narodnoj banci Srbije u propisanom roku (član 124);
19) ne obavesti Narodnu banku Srbije o nastalom gubitku, odnosno manjku i Narodnoj banci Srbije ne dostavi u propisanom roku program mera za pokriće gubitka, odnosno manjka (član 132. stav 2);
20) na propisan način, ne utvrdi dobit, odnosno višak i gubitak, odnosno manjak (član 133);
21) ne organizuje internu reviziju ili je ne organizuje na propisan način (čl. 135. i 136);
22) Narodnu banku Srbije ne obaveštava na propisan način i u propisanim rokovima (čl. 156 – 160);
23) u propisanom roku ne otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u radu i o tome, u propisanom roku, ne dostavi izveštaj Narodnoj banci Srbije (čl. 162. i 163);
24) ne izvrši rešenje Narodne banke Srbije kojim je izrečena privremena mera (član 178);
25) ovlašćenom aktuaru ne obezbedi stalni i nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni za obavljanje aktuarskih poslova i koje ovlašćeni aktuar zatraži (član 185);
26) ne obavesti ili neblagovremeno obavesti Narodnu banku Srbije o tome da nadležni organ društva nije prihvatio mišljenje ovlašćenog aktuara (član 191. stav 1);
27) ne dostavi ovlašćenom aktuaru izveštaj ovlašćenog revizora ili ga ne dostavi u propisanom roku (član 192. stav 1);
28) u propisanom roku ne obavesti Narodnu banku Srbije o tome da se ovlašćeni aktuar nije složio sa izveštajem o obavljenoj reviziji (član 193);
29) u propisanom roku ne obavesti Narodnu banku Srbije o izboru revizora (član 197. stav 1);
30) ne dostavi finansijski izveštaj i skraćeni finansijski izveštaj (član 201);
31) nije pokrenulo postupak za prenošenje ugovora o osiguranju života na drugo društvo za osiguranje (član 203);
32) bez saglasnosti Narodne banke Srbije prenese portfelj ili deo portfelja osiguranja na drugo društvo za osiguranje (član 209. stav 1);
33) na propisan način i u propisanom roku ne obavesti ugovarače osiguranja o prenosu portfelja osiguranja (član 211. stav 1);
34) ne pribavi saglasnost Narodne banke Srbije na odluku o promeni oblika organizovanja društva, odnosno agencije (član 216).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Član 234.
Organizacija za osiguranje koja, na dan stupanja na snagu ovog zakona, ima dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, dužna je da do 31. decembra 2005. godine DO 31. DECEMBRA 2007. GODINE izvrši odgovarajuće promene u svom statusu i poslovanju u skladu sa članom 14. ovog zakona.
Organizacija, odnosno društvo za osiguranje dužno je da Narodnoj banci Srbije, u roku iz stava 1. ovog člana, podnese dokaze o razgraničenju životnih i neživotnih osiguranja.
Na osnovu dokaza iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, u roku od 30 dana od dana prijema tih dokaza, ocenjuje da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Član 235.
Organizacija za osiguranje koja, na dan stupanja na snagu ovog zakona, ima dozvolu i za obavljanje poslova reosiguranja, dužna je da do 31. decembra 2005. godine DO 31. DECEMBRA 2007. GODINE razgraniči poslove osiguranja i poslove reosiguranja.
Društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje dužno je da Narodnoj banci Srbije, u roku iz stava 1. ovog člana, podnese dokaze o razgraničenju poslova osiguranja i poslova reosiguranja.
Na osnovu dokaza iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije, u roku od 30 dana od dana prijema tih dokaza, ocenjuje da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Član 243.
Postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje, pored subjekata utvrđenih propisima kojima se uređuje privatizacija, može pokrenuti i Ministarstvo.
Na postupak privatizacije iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi kojima se uređuje privatizacija.
ČLAN 243
PREDMET PRIVATIZACIJE JE DRUšTVENI, ODNOSNO DRžAVNI KAPITAL U DRUšTVIMA ZA OSIGURANJE (U DALJEM TEKSTU: KAPITAL).
U POSTUPKU PRIVATIZACIJE MOžE SE PRODATI IMOVINA ILI DEO IMOVINE DRUšTVA ZA OSIGURANJE, NA NAčIN I POD USLOVIMA PROPISANIM OVIM ZAKONOM.
POSTUPAK PRIVATIZACIJE KAPITALA IZ STAVA 1. OVOG čLANA REšENJEM POKREćE MINISTARSTVO.
AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA OSNOVANA POSEBNIM ZAKONOM (U DALJEM TEKSTU: AGENCIJA) ORGANIZUJE I SPROVODI POSTUPAK PRIVATIZACIJE KAPITALA IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
MINISTARSTVO VRšI NADZOR NAD SPROVOđENJEM POSTUPKA IZ STAVA 4. OVOG čLANA.
ČLAN 243A
U POSTUPKU PRIVATIZACIJE PRODAJE SE CELOKUPAN KAPITAL U DRUšTVU ZA OSIGURANJE (U DALJEM TEKSTU: SUBJEKT PRIVATIZACIJE).
AGENCIJA JE OVLAšćENA DA SPROVEDE POSTUPAK PRODAJE DELOVA IMOVINE DRUšTVA ZA OSIGURANJE KOJE POSLUJE SA DRUšTVENIM KAPITALOM, AKO PROCENI DA BI SE POSTUPAK PRIVATIZACIJE NA TAJ NAčIN EFIKASNIJE SPROVEO.
PREDMET PRODAJE U SMISLU STAVA 2. OVOG čLANA NE MOGU BITI NEPOKRETNOSTI ILI POKRETNE STVARI KOJE NEPOSREDNO SLUžE OBAVLJANJU DELATNOSTI SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
PRODAJA KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE ILI DELOVA IMOVINE IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA SPROVODI SE METODOM JAVNOG TENDERA.
VLADA PROPISUJE POSTUPAK PRODAJE KAPITALA I IMOVINE IZ STAVA 4. OVOG čLANA.
ČLAN 243B
AGENCIJA ZAKLJUčUJE UGOVOR O PRODAJI KAPITALA IZ čLANA 243A OVOG ZAKONA SA KUPCEM. UGOVOR SE SMATRA ZAKLJUčENIM KADA GA POTPIšU AGENCIJA I KUPAC.
KUPAC STIčE VLASNIšTVO NA KAPITALU IZ čLANA 243A STAV 1. OVOG ZAKONA U SKLADU SA ODREDBAMA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA.
ČLAN 243V
KUPOPRODAJNA CENA IZ UGOVORA O PRODAJI KAPITALA IZ čLANA 243B STAV 1. OVOG ZAKONA UPLAćUJE SE NA RAčUN AGENCIJE.
IZ SREDSTAVA IZ STAVA 1. OVOG čLANA IZMIRUJU SE TROšKOVI PRODAJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE.
TROšKOVIMA PRODAJE, U SMISLU STAVA 2. OVOG čLANA, SMATRAJU SE IZDACI ZA ANGAžOVANJE FINANSIJSKIH I PRAVNIH SAVETNIKA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE, NAKNADE ZA OGLAšAVANJE JAVNIH POZIVA I DRUGIH INFORMACIJA KOJE SU OD ZNAčAJA ZA SPROVOđENJE POSTUPKA PRIVATIZACIJE, KAO I DRUGI TROšKOVI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE.
ČLAN 243G
ZAPOSLENI – DRžAVLJANI REPUBLIKE SRBIJE IMAJU PRAVO NA NAKNADU IZ KUPOPRODAJNE CENE OSTVARENE PRODAJOM KAPITALA IZ čLANA 243A STAV 1. OVOG ZAKONA PUTEM JAVNOG TENDERA, KOJA JE PRETHODNO UMANJENA ZA TROšKOVE IZ čLANA 243V ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA.
NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG čLANA IZNOSI 200 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI ZA SVAKU PUNU GODINU RADNOG STAžA U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, A NAJVIšE ZA 35 GODINA, S TIM DA UKUPAN IZNOS NAKNADE NE MOžE PREćI 15% OD KUPOPRODAJNE CENE KOJA JE PRETHODNO UMANJENA U SMISLU STAVA 1. OVOG čLANA.
U SLUčAJU DA UKUPAN IZNOS ISPLATE IZ STAVA 2. OVOG čLANA PRELAZI 15% OD KUPOPRODAJNE CENE KOJA JE PRETHODNO UMANJENA U SMISLU STAVA 1. OVOG čLANA, NAKNADA SVAKOM ZAPOSLENOM ćE SE SRAZMERNO SMANJITI.
VLADA PROPISUJE POSTUPAK OSTVARIVANJA NAKNADE IZ ST. 1. DO 3. OVOG čLANA.
ČLAN 243D
SREDSTVA OSTVARENA PRODAJOM KAPITALA, NAKON IZMIRENJA TROšKOVA PRODAJE U SKLADU SA čLANOM 243V ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA, ISPLATE NAKNADE ZAPOSLENIMA U SMISLU čLANA 243G OVOG ZAKONA I IZDVAJANJA IZNOSA OD 5% OD OSTVARENE KUPOPRODAJNE CENE ZA POTREBE GARANTNOG FONDA OSIGURANJA, AGENCIJA UPLAćUJE NA RAčUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE.
SREDSTVA IZ STAVA 1. OVOG čLANA UPLAćENA NA RAčUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE RASPOREđUJU SE SHODNO ODGOVARAJUćIM ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREđUJE PRIVATIZACIJA.
ČLAN 243Đ
AGENCIJA ORGANIZUJE I SPROVODI I POSTUPAK PRODAJE AKCIJA DRUšTAVA ZA OSIGURANJE, KOJE SU U VLASNIšTVU REPUBLIKE SRBIJE, FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIčKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE.
AGENCIJA ZAKLJUčUJE UGOVOR O PRODAJI AKCIJA IZ STAVA 1. OVOG čLANA. UGOVOR SE SMATRA ZAKLJUčENIM KADA GA POTPIšU AGENCIJA I KUPAC AKCIJA.
AKCIJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA PRODAJU SE METODOM JAVNOG TENDERA U SKLADU SA PROPISOM IZ čLANA 243A STAV 5. OVOG ZAKONA.
ČLAN 243E
DRUšTVO ZA OSIGURANJE KOJE POSLUJE DRUšTVENIM, ODNOSNO DRžAVNIM KAPITALOM NE MOžE, BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI AGENCIJE, DA DONOSI ODLUKE O SMANJENJU ILI POVEćANJU KAPITALA, REORGANIZACIJI ILI RESTRUKTURIRANJU, INVESTICIONOM ULAGANJU, PRODAJI DELA IMOVINE, OPTEREćIVANJU IMOVINE ZALAGANJEM STVARI ILI USPOSTAVLJANJEM HIPOTEKE, DUGOROčNOM ZAKUPU, PORAVNANJU SA POVERIOCIMA I UZIMANJU ILI ODOBRAVANJU KREDITA ILI IZDAVANJU GARANCIJA, VAN TOKA REDOVNOG POSLOVANJA.
ODLUKE DONETE SUPROTNO ODREDBI STAVA 1. OVOG čLANA PONIšTIćE AGENCIJA.
ČLAN 243Ž
NA POSTUPAK PRIVATIZACIJE KAPITALA U DRUšTVIMA ZA OSIGURANJE, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAčIJE ODREđENO, PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJE PRIVATIZACIJA DRUšTVENOG I DRžAVNOG KAPITALA U PREDUZEćIMA I DRUGIM PRAVNIM LICIMA, OSIM ODREDABA O PRENOSU KAPITALA BEZ NAKNADE.
ČLAN 37.
SMATRAćE SE DA, U SMISLU OVOG ZAKONA, POSTOJI SAGLASNOST AGENCIJE NA ODLUKE DRUšTVA ZA OSIGURANJE KOJE POSLUJE DRUšTVENIM, ODNOSNO DRžAVNIM KAPITALOM O SMANJENJU ILI POVEćANJU KAPITALA, REORGANIZACIJI ILI RESTRUKTURIRANJU, INVESTICIONOM ULAGANJU, PRODAJI DELA IMOVINE, OPTEREćIVANJU IMOVINE ZALAGANJEM STVARI ILI USPOSTAVLJANJEM HIPOTEKE, DUGOROčNOM ZAKUPU, PORAVNANJU SA POVERIOCIMA I UZIMANJU ILI ODOBRAVANJU KREDITA ILI IZDAVANJU GARANCIJA, VAN TOKA REDOVNOG POSLOVANJA ZA KOJE JE DRUšTVO DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRIBAVILO PRETHODNU SAGLASNOST U SKLADU SA čLANOM 398A ZAKONA O PREDUZEćIMA («SLUžBENI LIST SRJ», BR. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 I 36/02).
ČLAN 36.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U «SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE».