Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana

Republika Srbija

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

______________________________________________________________________

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I

OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA

_________________________________________________________________

Beograd, 13. maj 2004. godine

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I

OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA

Član

U Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS“, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/01) u članu 8. stav 3. posle reči: „građani“ dodaju se zapeta i reči: „ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno“.

Član

U članu 9. stav 1. tačka 4) posle reči: „boravak“ dodaju se reči: „privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu,“.

U stavu 3. posle reči: „boravak“ dodaju se reči: „privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu,“.

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za dodelu jednokratne pomoći u slučajevima izuzetnog ugrožavanja životnog standarda velikog broja građana.

O dodeli jednokratne pomoći iz stava 5. ovog člana odlučuje Vlada Republike Srbije.“

Član

U članu 10. posle reči: „ispod“ dodaje se reč: „minimalnog“.

Dodaje se stav 2. koji glasi:

„Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici koja ima članove sposobne za rad, osim u kojoj je većina članova nesposobna za rad ili je član porodice na odsluženju vojnog roka, materijalno obezbeđenje pripada u trajanju do devet meseci godišnje.“

Član

Član 11. menja se i glasi:

„Član 11.

Minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine utvrđuje se u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu 2004. godine i iznosi, za:

1) pojedinca 16%;

2) porodicu sa dva člana 22%;

3) porodicu sa tri člana 28%;

4) porodicu sa četiri člana 30%;

5) porodicu sa pet i više članova 32%.

Minimalni nivo socijalne sigurnosti iz stava 2. ovog člana usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života.

Nominalne mesečne iznose minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, zaokruženo u dinarima, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“

Član

U članu 12. stav 1. posle reči: „prihod od“ dodaje se reč: „minimalnog“.

Član

Član 16. menja se i glasi:

„Član 16.

Za ostvarivanje prava i obaveza po osnovu ovog zakona uzimaju se u obzir svi prihodi osim dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomoć i negu drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dodatak za pomoć i negu drugog lica smatra se prihodom korisnika kod utvrđivanja učešća u troškovima smeštaja u ustanovu socijalne zaštite, dnevnog boravka i pomoći u kući.“

Član

U članu 18. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

„1) prihodi koji se ostvaruju u mesečnom iznosu u visini prosečnog mesečnog prihoda bez poreza i doprinosa, ostvarenog u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, odnosno u visini prihoda bez poreza i doprinosa ostvarenog u jednom mesecu ili proseka ostvarenog u dva meseca, ako nema prihoda za sva tri meseca;“.

U tački 6) reči: „prethodnom kvartalu“ zamenjuju se rečima: „tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev“.

Član

Član 19. menja se i glasi:

„Član 19.

Kao prihod smatraju se i ulozi dati na štednju, gotov novac, hartije od vrednosti i vrednost otuđene imovine, osim u slučajevima kada se imovina otuđuje radi obezbeđivanja troškova lečenja članova porodice.

U slučaju otuđenja nepokretne ili pokretne imovine kao prihod uzima se tržišna vrednost otuđene imovine u momentu rešavanja o pravu iz ovog zakona.“

Član

Član 20. menja se i glasi:

„Član 20.

Materijalno obezbeđenje utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu u visini razlike između minimalnog nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog u smislu člana 11. ovog zakona i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev.

Iznos materijalnog obezbeđenja usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života i isplaćuje se u iznosima zaokruženim u dinarima.“

Član

Član 21. menja se i glasi:

„Član 21.

Ustanova koja rešava o pravu na materijalno obezbeđenje preispituje uslove za korišćenje prava u maju mesecu tekuće godine, a na osnovu prihoda ostvarenog u prethodna tri meseca.

Za porodice koje imaju radno sposobne članove, preispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se tromesečno, na osnovu prihoda ostvarenih u prethodna tri meseca.

U postupku preispitivanja uslova iz st. 1. i 2. ovog člana novo rešenje se donosi ukoliko je došlo do promena koje su od uticaja na dalje korišćenje prava.“

Član

Član 22. menja se i glasi:

„Član 22.

Pravo na materijalno obezbeđenje priznaje se od dana podnošenja zahteva.“

Član

U članu 23. stav 1. posle reči: „osnovu“ stavlja se tačka, a tekst do kraja rečenice, briše se.“

Član

Član 25. menja se i glasi:

„Član 25.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu.

Mesečni iznos dodatka iz stava 1. ovog člana za septembar 2004. godine iznosi 4.000,00 dinara.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života.

Nominalne mesečne iznose dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružene u dinarima, u skladu sa st. 2. i 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“

Član

U članu 37. stav 1. tačka 4) reči: „do devet meseci“ zamenjuju se rečima: „do godine dana“.

Član

U članu 40. dodaju se st. 3, 4, 5. i 6. koji glase:

„U drugu porodicu može se smestiti najviše troje dece, odnosno dvoje dece ometene u razvoju, s tim da ukupan broj dece koja žive u porodici hranitelja, računajući i decu hranitelja, ne može biti veći od četvoro dece.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada je to u interesu dece, u hraniteljsku porodicu može biti smešteno više dece, i to kada se smeštaju u porodicu srodnika ili kada se smeštaju braća i sestre.

U drugu porodicu može se smestiti najviše tri odrasla ili tri stara lica.

Bliže uslove, vrste i oblike smeštaja u drugu porodicu utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“

Član

U članu 42. stav 2. menja se i glasi:

„Ugovor se zaključuje sa jednim članom porodice koji je, u postupku procene podobnosti, pripreme i obuke u nadležnoj ustanovi socijalne zaštite, osposobljen za hranitelja i kome po tom osnovu, ministar nadležan za socijalna pitanja izda akt o osposobljenosti za hranitelja.“

Posle stava 8. dodaju se st. 9, 10. i 11. koji glase:

„Naknada za rad hranitelja po korisniku ne može biti manja od 20% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici, s tim da ukupna naknada za rad hranitelja za više korisnika ne može biti veća od prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici, osim u slučajevima iz člana 15. stav 4. ovog zakona.

Sredstva za rad hranitelja, ostvarena po ugovoru, sa pripadajućim zakonskim obavezama obezbeđuju se u budžetu Republike.

Bliže uslove kao i obrazac akta iz stava 2. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“

Član

U članu 47. posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5. i 6. koji glase:

„Ako obveznik izdržavanja iz stava 3. ovog člana ne vrši uplatu troškova smeštaja u određenom roku, nadležni centar za socijalni rad u roku od 30 dana od proteka roka pokreće postupak za naplatu duga pred nadležnim sudom.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, a kada se radi o smeštaju korisnika u drugu porodicu, istovremeno sa pokretanjem postupka pred nadležnim sudom, centar za socijalni rad donosi rešenje kojim utvrđuje da se do okončanja sudskog postupka obaveza roditelja, odnosno srodnika izvršava na teret budžeta Republike.

Sredstva na ime dugovanja iz stava 5. ovog člana, po okončanju sudskog postupka, uplaćuju se u budžet Republike.“

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 7. i 8.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 9. posle reči: „cene smeštaja“ briše se tačka i dodaju se reči: „kao i troškove postupka za ostvarivanje ovog prava koji se uplaćuju centru za socijalni rad.“

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 10. menja se i glasi:

„Kapacitete visokog standarda u smislu stava 9. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“

Posle stava 10. dodaje se stav 11. koji glasi:

„Sredstva koja centar za socijalni rad ostvari na ime troškova postupka za smeštaj u kapacitete visokog standarda usmeravaju se na stručno usavršavanje zaposlenih i poboljšanje uslova rada.“

Član

U članu 48. stav 2. reč: „ovim,“ briše se.

U stavu 3. reči: „preventive, ostvarivanja prava iz ovog zakona i porodično pravne zaštite“ zamenjuju se rečima: „preventive i ostvarivanja prava iz ovog zakona“.

Član

Član 57. stav 8. menja se i glasi:

„Protiv konačnih rešenja iz st. 2, 3. i 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.“

Član

U članu 61. stav 1. posle reči: „dana“ dodaju se reči: „odnosno na odsluženju vojnog roka“.

Član

U članu 65. stav 2. menja se i glasi:

„Ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika, osim prihvatilišta i prihvatne stanice, osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa odlukom o mreži ovih ustanova koju donosi Vlada Republike Srbije“.

U stavu 3. reči: „na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Vlada Republike Srbije“ zamenjuju se rečima: „u skladu sa zakonom“.

U stavu 4. posle reči: „Srbije,“ dodaju se reči: „autonomna pokrajina“.

Član

U članu 67. posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„Fizičko lice koje organizuje pružanje savetodavnih usluga u oblasti socijalne zaštite i usluga pomoći u kući može početi sa radom i obavljati poslove kada gradska, odnosno opštinska uprava utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje tih poslova.

Ustanove iz st. 1. do 4. ovog člana, odnosno fizičko lice iz stava 5. ovog člana može početi sa radom i obavljati delatnost, odnosno poslove socijalne zaštite ako, pored uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje, prethodno obezbedi dokaze o ispunjenosti uslova za obavljanje te delatnosti utvrđene drugim propisima.“

Član

Član 69a, briše se.

Član

U članu 69b stav 2. menja se i glasi:

„Direktora ustanove socijalne zaštite koju osniva Vlada Republike Srbije odnosno nadležni organ autonomne pokrajine imenuje ministar za socijalna pitanja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, na osnovu konkursa a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora ustanove.“

U stavu 3. posle reči: „pitanja“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine“.

Stav 4. menja se i glasi:

„Za direktora centra za socijalni rad može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje struke: socijalni radnik, pravnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, andragog, ekonomista i sociolog i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.“

Stav 5. menja se i glasi:

„Za direktora ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika koju osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se imenovati lice koje ispunjava uslove iz stava 4. ovog člana, a izuzetno i lice koje ima više obrazovanje struke iz stava 4. ovog člana, pod uslovom da ima najmanje deset godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje pet godina u oblasti socijalne zaštite“.

Posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i stav 7. koji glase:

„Izuzetno od stava 5. ovog člana, u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj penzionera i starih lica, dece i odraslih invalidnih lica, dece i odraslih lica ometenih u razvoju, obolelih od autizma i duševno obolelih lica, za direktora se može imenovati i lekar sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a u domu za decu i omladinu, odnosno zavodu za vaspitanje dece i omladine, i lice koje ima visoko obrazovanje, ispunjava uslove za nastavnika i ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Za direktora ustanove socijalne zaštite za dnevni boravak, pomoć u kući, prihvatilište i prihvatnu stanicu, može se imenovati lice koje ispunjava uslove utvrđene u st. 5. i 6. ovog člana.“

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Posle stava 8. dodaju se st. 9, 10. i 11. koji glase:

„Kandidat za direktora ustanove socijalne zaštite uz propisanu konkursnu dokumentaciju podnosi program rada za mandatni period koji razmatra upravni odbor u postupku davanja mišljenja za imenovanje direktora.

Ako nadležni organ opštine, odnosno grada ne imenuje direktora centra za socijalni rad u određenom roku, nadležni organ za davanje saglasnosti na imenovanje direktora centra može imenovati vršioca dužnosti direktora do imenovanja u skladu sa zakonom.

Ako upravni odbor ustanove čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne dostavi mišljenje o imenovanju direktora ustanove u određenom roku, nadležni organ za imenovanje direktora može imenovati direktora, odnosno vršioca dužnosti direktora, u skladu sa zakonom.“

Član

Član 69v menja se i glasi:

„Član 69v

Upravni odbor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika čine predstavnici osnivača, lokalne samouprave, zaposlenih u toj ustanovi, korisnika, staralaca ili zakonskih zastupnika korisnika.

Upravni odbor centra za socijalni rad čine predstavnici osnivača i zaposlenih u toj ustanovi, a upravni odbor centra za socijalni rad koji u svom sastavu ima domsko odeljenje i predstavnici korisnika, staralaca, odnosno zakonskih zastupnika korisnika.

Predsednik i članovi upravnog odbora imenuju se za period od četiri godine, osim predstavnika korisnika, staralaca ili zakonskih zastupnika korisnika, koji se imenuju za period od dve godine.

Sastav i broj članova upravnog odbora utvrđuje se aktom o osnivanju, odnosno statutom ustanove.“

Član

Član 69g menja se i glasi:

„Član 69g

Nadzorni odbor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika čine predstavnici osnivača, lokalne samouprave i zaposlenih u toj ustanovi.

Nadzorni odbor centra za socijalni rad čine predstavnici osnivača i zaposlenih u toj ustanovi.

Predsednik i članovi nadzornog odbora imenuju se za period od četiri godine.

Sastav i broj članova nadzornog odbora utvrđuje se aktom o osnivanju, odnosno statutom ustanove.“

Član

Posle člana 69g dodaju se čl. 69d, 69đ i 69e koji glase:

“ Član 69d

Ustanova socijalne zaštite može za obavljanje određenih poslova za koje se ne zasniva radni odnos da zaključi ugovor sa određenim licem, i to:

1) ugovor o volonterskom radu;

2) ugovor o dopunskom radu.

Ugovori iz stava 1. ovog člana zaključuju se u pisanom obliku i sadrže, naročito: vrstu, način, vreme trajanja posla, kao i način utvrđivanja naknade za rad iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Ustanova socijalne zaštite vodi evidenciju o zaključenim ugovorima iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Zaposleni u ustanovi socijalne zaštite obavezan je da obavesti direktora ustanove socijalne zaštite o ugovoru iz stava 1. tačka 2) ovog člana koji je zaključio sa drugim poslodavcem, o čemu ustanova socijalne zaštite vodi evidenciju.

Ustanova socijalne zaštite vodi evidenciju o ugovorima iz stava 1. tačka 2) ovog člana koje je zaključila sa licima u radnom odnosu kod drugog poslodavca.

Ustanova socijalne zaštite dužna je da po zaključenju ugovora iz stava 1. tačka 2) ovog člana dostavi primerak tog ugovora ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja radi evidentiranja i realizacije.

Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Član 69đ

Ustanova socijalne zaštite može da zaključi ugovor o volonterskom radu:

1) sa nezaposlenim stručnim radnikom u oblasti socijalne zaštite, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita;

2) sa nezaposlenim stručnim radnikom u oblasti socijalne zaštite koji želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci.

Ustanova socijalne zaštite može da zaključi ugovor o dopunskom radu samo za obavljanje poslova za koje se, ni po ponovljenom konkursu, nije prijavio nijedan kandidat i po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.“

Član

Posle člana 75. dodaju se čl. 75a i 75b koji glase:

„Član 75a

Ministar nadležan za socijalna pitanja, odnosno pokrajinski sekretar nadležan za poslove socijalne zaštite daje saglasnost na statut i akt o sistematizaciji poslova i zadataka ustanove socijalne zaštite čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Član 75b

Republika Srbija dodeljuje stručnim i drugim radnicima kao i građanima nagrade i priznanja za izuzetni uspeh u radu u oblasti socijalne zaštite.

Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove za dodeljivanje nagrada i priznanja iz stava 1. ovog člana, sastav komisije i postupak za dodeljivanje nagrada i priznanja.“

Član

U članu 76. posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) zavod za socijalnu zaštitu.“

Član

Član 77. menja se i glasi:

„Član 77.

Centar za socijalni rad osniva opština.

Više opština može osnovati zajednički centar za socijalni rad.

Grad može osnovati centar za socijalni rad za teritoriju grada.

Kada više opština osniva zajednički centar za socijalni rad, u svakoj opštini organizuje se odeljenje centra za neposredno pružanje usluga građanima na području opštine.

Kada više opština osniva zajednički centar za socijalni rad, osnivačkim aktom utvrđuje se koja opština imenuje organe ustanove i uređuju druga pitanja vezana za rad zajedničkog centra, u skladu sa zakonom.“

Član

Posle člana 104. dodaje se podnaslov: „4) Zavod za socijalnu zaštitu“ i član 104a koji glase:

„4) Zavod za socijalnu zaštitu

Član 104a

Radi praćenja, unapređivanja socijalne zaštite, podsticanja razvoja i obavljanja istraživačkih i stručnih poslova u oblasti socijalne zaštite, Vlada Republike Srbije odnosno nadležni organ autonomne pokrajine osniva zavod za socijalnu zaštitu.

Zavod za socijalnu zaštitu:

1) prati i proučava socijalne pojave i probleme, izrađuje analize i izveštaje o stanju u oblasti socijalne zaštite i predlaže mere za unapređenje zaštite;

2) prati i proučava rad i organizaciju službi socijalne zaštite, stara se o unapređenju njihovog rada i pruža stručnu pomoć;

3) izrađuje za potrebe državnih organa ili ustanova stručne elaborate i na njihov zahtev daje stručno mišljenje o pojedinim pitanjima;

4) vrši nadzor nad stručnim radom ustanova socijalne zaštite, drugih pravnih i fizičkih lica koji obavljaju delatnost, odnosno poslove socijalne zaštite na teritoriji za koju je osnovan, kao povereni posao;

5) učestvuje u izradi kriterijuma za realizovanje kvaliteta usluga socijalnog rada i normativa i standarda usluga socijalne zaštite;

6) organizuje stalno stručno usavršavanje stručnih radnika, obavlja stručne poslove koji se odnose na razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta rada i stručnosti zaposlenih u socijalnoj zaštiti, standarde znanja, veština i sposobnosti potrebnih za rad u ovoj oblasti i za profesionalno napredovanje;

7) sarađuje sa odgovarajućim ustanovama u obavljanju određenih poslova;

8) obavlja stručne poslove koji se odnose na podsticaj razvoja i kvaliteta zaštite lica kojima je potrebna posebna društvena podrška (lica ometena u psiho-fizičkom razvoju, lica sa telesnim invaliditetom, lica obolela od sistemskih bolesti, lica sa poremećajem u ponašanju) i stvaranje pozitivnog odnosa javnog mnjenja i tolerancije prema ovim licima;

9) objavljuje rezultate svoga rada, podatke i publikacije iz okvira svoje delatnosti;

10) vrši i druge poslove određene posebnim propisima i statutom.

Sredstva za rad zavoda za socijalnu zaštitu obezbeđuju se iz sredstava budžeta Republike odnosno autonomne pokrajine.“

Član

Poglavlje V. i čl. 105. do 111. menjaju se i glase:

„V. NADZOR

Upravni nadzor

Član 105.

Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad zakonitošću rada ustanova i drugih pravnih lica koja obavljaju delatnost socijalne zaštite, nadzor nad zakonitošću akata ustanove kada ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i inspekcijski nadzor.

Nadzor iz stava 2. ovog člana nad radom ustanova i drugih pravnih lica koja obavljaju delatnost socijalne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni pokrajinski organ uprave za socijalnu zaštitu, a nad radom centra za socijalni rad i ustanova za dnevni boravak i pomoć u kući na teritoriji grada Beograda gradska uprava grada Beograda – kao poverene poslove.

Član 106.

Poslove inspekcijskog nadzora vrši inspektor za socijalnu zaštitu.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor za socijalnu zaštitu ima pravo i dužnost da:

1) vrši kontrolu postupanja ustanova, drugih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost socijalne zaštite u pogledu pridržavanja ovog zakona, drugih propisa i opštih akata, osim kontrole koja se odnosi na proveru stručnog rada ustanove;

2) vrši kontrolu ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme i potrebnih stručnih i drugih radnika za obavljanje delatnosti socijalne zaštite;

3) vrši kontrolu postupka prijema korisnika u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj korisnika u pogledu kategorije korisnika i kapaciteta ustanove;

4) vrši kontrolu vođenja propisanih evidencija.

Inspektor za socijalnu zaštitu ovlašćen je da:

1) naloži rešenjem otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku;

2) zabrani rešenjem sprovođenje radnji koje su suprotne ovom zakonu;

3) privremeno zabrani rešenjem rad ustanova i drugih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, odnosno poslove socijalne zaštite, a ne ispunjavaju zakonom propisane uslove u pogledu prostora, opreme i potrebnih stručnih i drugih radnika, čime je ugrožena neophodna zaštita korisnika, a najduže do 60 dana;

4) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

5) zabrani rad ustanovi socijalne zaštite odnosno drugom pravnom i fizičkom licu koje obavlja delatnost, odnosno poslove socijalne zaštite bez rešenja nadležnog organa u smislu ovog zakona o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti;

6) obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Po žalbi protiv rešenja inspektora za socijalnu zaštitu rešava ministar nadležan za socijalna pitanja.

Član 107.

Inspektor za socijalnu zaštitu ministarstva nadležnog za socijalna pitanja (u daljem tekstu: republički inspektor), u odnosu na organe kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da:

1) ostvaruje neposredan nadzor nad njihovim radom;

2) izdaje obavezne instrukcije za izvršavanje zakona i drugih propisa, za vršenje poslova i kontroliše njihovo izvršavanje;

3) oduzme ovlašćenje pojedinom inspektoru koji poslove ne obavlja blagovremeno, stručno, zakonito i savesno i predloži utvrđivanje odgovornosti u organu kojem je povereno vršenje inspekcijskog nadzora;

4) organizuje zajedničke akcije sa inspektorima u organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora;

5) vrši neposredan inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svim ovlašćenjima, ako ih organi kojima je poveren inspekcijski nadzor ne vrše;

6) traži izveštaje, podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora.

Član 108.

Poslove inspektora socijalne zaštite može da obavlja lice koje ima visoko obrazovanje, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje tri godine radnog iskustva.

2. Nadzor nad stručnim radom

Član 109.

Poslove nadzora nad stručnim radom ustanova i drugih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost odnosno poslove socijalne zaštite vrši zavod za socijalnu zaštitu kao poverene poslove, preko savetnika za socijalnu zaštitu.

Savetnik za socijalnu zaštitu u vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana: vrednuje kvalitet rada ustanove; savetuje i pruža stručnu pomoć stručnim radnicima radi poboljšanja kvaliteta rada; ostvaruje neposredan uvid u stručni rad i predlaže preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u stručnom radu i za unapređenje stručnog rada.

Član 110.

Poslove savetnika za socijalnu zaštitu može da obavlja lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje struke diplomirani pravnik, diplomirani socijalni radnik, diplomirani psiholog, diplomirani pedagog, diplomirani specijalni pedagog, diplomirani defektolog i diplomirani sociolog, najmanje pet radnog iskustva u oblasti socijalne zaštite i ističe se u struci.

Savetnik za socijalnu zaštitu dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja nadzora nad stručnim radom.

Član 111.

Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje način i postupak vršenja nadzora nad stručnim radom, merila za vrednovanje kvaliteta rada i obrazac legitimacije za savetnika za socijalnu zaštitu.“

Član

U članu 112. posle stava 4. dodaju se st. 5. do 8. koji glase:

„U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za učešće u finansiranju programa unapređenja socijalne zaštite u Republici.

U budžetu autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada, obezbeđuju se sredstva za učešće u finansiranju programa unapređenja socijalne zaštite u autonomnoj pokrajini, opštini, odnosno gradu.

Programi iz st. 1. i 2. ovog člana obuhvataju mere i aktivnosti za podsticaj i razvoj oblika i usluga socijalne zaštite, poboljšanje kvaliteta usluga socijalne zaštite i stalno usavršavanje stručnih radnika zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.

Program iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za socijalna pitanja, a program iz stava 2. ovog člana donosi funkcioner koji rukovodi organom nadležnim za socijalna pitanja u autonomnoj pokrajini, gradu odnosno opštini.“

Član

Član 113. menja se i glasi:

„Sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike za namene utvrđene u članu 47. stav 5. i članu 112. ovog zakona prenose se krajnjim korisnicima na osnovu rešenja ministra nadležnog za socijalna pitanja, u skladu sa zakonom.“

Član

U članu 116. stav 1. posle reči: „ovlašćenja“ dodaju se reči: „cenu programa rada zavoda za socijalnu zaštitu, kao i iznos troškova postupka za smeštaj u kapacitete visokog standarda“, a tekst do kraja rečenice, briše se.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3, 4. i 5. koji glase:

„Upravni odbor ustanove socijalne zaštite za smeštaj penzionera i drugih starih lica donosi odluku o uvećanju cene smeštaja u kapacitetima visokog standarda po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Međusobni odnosi korisnika smeštenih u kapacitetima visokog standarda i ustanove uređuju se ugovorom u skladu sa ovim zakonom.

Sredstva obezbeđena uvećanjem cena usluga iz stava 2. ovog člana usmeravaju se na održavanje standarda korisnika smeštenih u kapacitetima visokog standarda predviđenog ugovorom, investiciono održavanje i opremanje ustanove.

Deo sredstava iz stava 4. ovog člana može se usmeriti na stručno usavršavanje i poboljšanje standarda zaposlenih pod uslovom da su obezbeđeni propisani standardi života korisnika u ustanovi.“

Dosadašnji stav 2. postaje stav 6.

Član

U članu 119. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

„6) ne pokrene blagovremeno postupak naplate dugovanja od lica koja su u zakonskoj obavezi da učestvuju u izdržavanju korisnika (član 47. stav 4).“

Član

Centri za socijalni rad izvršiće usklađivanje prava korisnika materijalnog obezbeđenja i dodatka za pomoć i negu drugog lica sa odredbama ovog zakona do 31. oktobra 2004. godine.

Do okončanja postupka usklađivanja korisnici imaju pravo na akontaciju materijalnog obezbeđenja i dodatka za pomoć i negu drugog lica u visini ostvarenoj po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član

Zahtevi za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje i dodatka za pomoć i negu drugog lica podneti do stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se po ovom zakonu.

Član

Korisnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona smešten u kapacitet visokog standarda ima pravo da plaća cenu smeštaja koja se utvrđuje po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je to za korisnika povoljnije.

Član

Opština odnosno grad preuzeće obezbeđivanje prava na privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu od 01. januara 2005. godine.

Opština odnosno grad, od 1. januara 2005. godine, preuzeće osnivačka prava prema prihvatilištima i prihvatnim stanicama, sredstva i zaposlene koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona radili u prihvatilištu odnosno prihvatnoj stanici, ako je prihvatilište odnosno prihvatna stanica organizovana u zasebnom objektu.

Ako je prihvatilište odnosno prihvatna stanica organizovana u okviru ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika, nadležni organ opštine, odnosno grada zaključiće ugovor sa ustanovom za smeštaj korisnika o obezbeđivanju uslova za rad prihvatilišta, odnosno prihvatne stanice, najkasnije do 1. februara 2005. godine.

Član

Direktor ustanove socijalne zaštite koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ne ispunjava uslove za imenovanje utvrđene ovim zakonom, može vršiti funkciju do isteka mandata na koji je imenovan.

Član

Zavodi iz člana 31. ovog zakona osnovaće se do 31. decembra 2005. godine.

Zavod za socijalnu zaštitu koji osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, preuzeće odgovarajući broj zaposlenih iz nadležnog republičkog, odnosno pokrajinskog organa koji rade na poslovima nadzora nad stručnim radom.

Do osnivanja zavoda iz stava 2. ovog člana poslove nadzora nad stručnim radom obavljaće ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Član

Imenovanje upravnih i nadzornih odbora po odredbama ovog zakona izvršiće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a odredbe čl. 3. do 5, čl. 7. do 16. i čl. 32. i 35. ovog zakona primenjivaće se od 1. septembra 2004. godine.

4337104.050/2

O B R A Z L O Ž E Nj E

1. Osnov za donošenje Zakona

Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona, sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne zaštite.

2. Razlozi za donošenje Zakona

Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, donet je 1991. godine i do sada je pretrpeo više izmena i dopuna. Dugogodišnja primena zakona ukazuje na dalju neodrživost nivoa socijalne sigurnosti koji je utvrđen ovim zakonom. Nivo socijalne sigurnosti utvrđen ovim zakonom je ekonomski cenzus za određivanje siromaštva, odnosno kriterijum egzistencijalne ugroženosti. Prema sadašnjem rešenju u zakonu, on se određuje u procentualnom iznosu od prosečne zarade po opštinama, pa se tako dolazi u situaciju da je taj nivo socijalne sigurnosti različit po opštinama. Primena ovakvog rešenja dovodi do apsurdnih situacija da se, na primer u opštini Ivanjica petočlanoj porodici u kojoj su svi članovi nesposobni za rad bez imovine i bez ikakvih prihoda, sada isplaćuje materijalno obezbeđenje u iznosu od 1.284,00 dinara, u istoj takvoj porodici u Ljuboviji u iznosu od 4.219,00 dinara, a u Beogradu 5.823,00 dinara. Odnos najnižeg i najvišeg iznosa materijalnog obezbeđenja je sada 1 : 5.

Pored toga, dostignuti nivo socijalne sigurnosti u svom nominalnom iznosu je nizak i ne obezbeđuje socijalnu sigurnost, već samo minimalnu sigurnost, što je rezultat nepovoljnog ekonomskog stanja u Republici.

Polazeći od iznetog, neophodno je izvršiti izmene u zakonu, tako što bi se utvrdio jedinstveni minimalni nivo socijalne sigurnosti u Republici jednak za sve građane. Ostavlja se mogućnost da opštine i gradovi, obezbeđuju i veći obim prava za materijalno ugrožene građane, u skladu sa svojim ekonomskim mogućnostima.

Takođe je neophodno izvršiti uvećanje iznosa dodatka za pomoć i negu drugog lica, jer dostignuti nivo ovog prava u oblasti socijalne zaštite ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu lica sa posebnim potrebama.

Pojedina rešenja u zakonu, potrebno je izmeniti kako bi se obezbedili preduslovi za unapređenje sistema socijalne zaštite (uslovi za imenovanje organa ustanove socijalne zaštite, jačanje nadzorne funkcije Republike u ostvarivanju prava od opštih interesa, prenošenje nadležnosti na lokalnu samoupravu, ustanove i dr.).

3. Obrazloženje pojedinih odredaba Zakona

Odredbom člana 2. Predloga zakona predlaže se izmena u članu 9. Zakona, tako što se obezbeđivanje prava na smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu, prenosi iz nadležnosti Republike u nadležnost opština, odnosno gradova. Ovo rešenje je u skladu sa intencijom decentralizacije, odnosno jačanja lokalne samouprave u ovoj oblasti.

Dopunama ovog člana, daje se ovlašćenje Vladi Republike Srbije da može obezbeđivati jednokratnu pomoć u slučajevima izuzetnog ugrožavanja životnog standarda velikog broja građana, kako bi se efikasnije reagovalo na zaštiti građana u tim okolnostima.

Odredbama čl. 3, 4. i 5. Predloga zakona vrše se izmene u odgovarajućim odredbama zakona koji regulišu nivo socijalne sigurnosti građana. Za razliku od dosadašnjeg rešenja koji je nivo socijalne sigurnosti određivao u procentualnom iznosu od prosečne zarade ostvarene u opštini, odnosno gradu, predloženom izmenom uspostavlja se jedinstveni minimalni nivo socijalne sigurnosti. Predlaže se da se odredbe u vezi sa ovim izmenama primene od 1. septembra 2004. godine i da u skladu sa tim minimalni nivo socijalne sigurnosti bude na najvišem dostignutom nivou u momentu početka primene zakona a to je određeni procenat od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu 2004. godine. Na taj način, predloženim rešenjem dovode se u povoljniji položaj građani u 122 opštine u Republici u kojima je, prema podacima za prvi kvartal 2004. godine, prosečna zarada ispod prosečne zarade u Republici. U navedenim opštinama prosečna zarada se kreće od 4.014,00 dinara (Ivanjica) do 18.121,00 dinara (Sokobanja). Na području ovih opština živi ukupno 4.534.992 stanovnika a pravo na materijalno obezbeđenje ostvaruju svega 27.889 porodica što je posledica sada važećeg niskog nivoa socijalne sigurnosti u ovim opštinama. Primenom predloženog rešenja povećaće se iznos materijalnog obezbeđenja za sve navedene korisnike u 122 opštine u Republici, a procena je da će ovo pravo ostvariti još 13.000 novih porodica.

Predloženim rešenjem prevazilazi se neodrživa situacija da su građani po različitim cenzusnim uslovima ostvarivali pravo na materijalno obezbeđenje i primali različite iznose materijalnih obezbeđenja, nezavisno od minimalnih potreba. Iz tih razloga predlaže se jedinstveni ekonomski cenzus za ostvarivanje prava i određivanje visine prava na materijalno obezbeđenje koji se definiše kao minimalni nivo socijalne sigurnosti koji Republika garantuje svim svojim građanima.

Menja se i način usklađivanja ovog nivoa socijalne sigurnosti. Do sada je ovaj nivo usklađivan sa rastom zarada, što je u određenim situacijama dovodilo do nominalnog pada ove vrednosti i pored evidentnog rasta troškova života, pa se zbog toga predlaže usklađivanje sa indeksom troškova života.

U članu 3. Predloga zakona predložen je drugačiji tretman porodica u kojima je većina članova sposobnih za rad. Predlaže se da pravo na materijalno obezbeđenje ove porodice mogu koristiti najviše do devet meseci godišnje. Time se pruža pomoć ovim porodicama kada dođu u stanje socijalne potrebe, ali se, ograničavanjem vremena korišćenja prava, sposobni članovi stavljaju u aktivan položaj da razrešavaju egzistencijalne probleme.

Odredbama čl. 7, 8, 9, 10. i 11. Predloga zakona vrši se samo usklađivanje odgovarajućih odredaba koje su nužne s obzirom na izmene predložene u članu 12. Zakona. Neophodno je da se i prihodi građana uzimaju iz prethodna tri meseca, kao realniji reper, a ne prema prethodnom kvartalu, kako je dosadašnje rešenje u Zakonu. Takođe se utvrđuje da se iznos materijalnog obezbeđenja usklađuje sa indeksom troškova života. Predloženim rešenjima pojednostavljuje se postupak priznavanja prava na materijalno obezbeđenje, a povoljnije je i rešenje da se pravo priznaje od dana podnetog zahteva.

Odredbama čl. 12. i 13. Predloga zakona, vrše se izmene članova koji regulišu dodatak za pomoć i negu drugog lica za oko 24.000 korisnika ovog prava. Predlaže se značajno povećanje ovog dodatka. Sada ovaj dodatak iznosi 2.394,00 dinara, a predlaže se da se utvrdi u iznosu od 4.000,00 dinara, od 1. septembra 2004. godine i da se redovno usklađuje svakog meseca sa indeksom troškova života. Treba ukazati da je i ovako predloženi uvećani dodatak znatno niži od ovog dodatka koji se obezbeđuje u sistemu boračko-invalidske zaštite i sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja.

Predloženo rešenje će predstavljati značajnu podršku porodicama da zadrže lica sa posebnim potrebama u porodici. Dugoročno gledano, ovo je racionalno rešenje i za budžet Republike, jer je smeštaj ovih lica u ustanovu socijalne zaštite višestruko skuplji oblik zaštite.

Takođe se predlaže brisanje odrednica po kojima lice koje je smešteno u ustanovu socijalne zaštite, ne može ostvariti ovo pravo. Ovo iz razloga što je pravo na dodatak za pomoć i negu lično pravo koje građanin ostvaruje prema zdravstvenim indikacijama, a ukoliko je smešten u ustanovu socijalne zaštite, tim sredstvima treba da učestvuje u plaćanju troškova smeštaja.

Odredbama čl. 15. i 16. Predloga zakona, stvaraju se zakonske pretpostavke za uređivanje statusa hraniteljskih porodica, kako bi se unapredio ovaj oblik zaštite koji je najpovoljniji za zaštitu dece bez roditeljskog staranja. Ograničava se broj korisnika u haraniteljskoj porodici kako bi se obezbedila kvalitetnija zaštita, uređuje se pitanje obuke hranitelja kako bi se osposobili za kvalitetnije pružanje ovih usluga, utvrđuje se minimalni i maksimalni iznos naknade za rad hranitelja i uređuje, u skladu sa propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, pitanje obezbeđivanja sredstava za plaćanje naknade za rad i zakonskih obaveza – obavezno penzijsko osiguranje hranitelja. Ove mere treba značajno da unaprede ovaj vid zaštite.

Odredbom člana 17. Predloga zakona predlaže se dopuna sa dva nova stava kojima se reguliše situacija kada srodnici koji su obavezni da plaćaju troškove smeštaja to ne čine. U vezi s tim, utvrđuje se obaveza centra za socijalni rad da pokrene postupak sudske naplate dugovanja. Na specifičan način se reguliše ovo pitanje kada je korisnik smešten u hraniteljskoj porodici jer se predviđa da za vreme trajanja sudskog postupka plaćanje preuzme budžet Republike. Ovakvo rešenje se predlaže da bi se zaštitio institut hranjeništva kao najpovoljniji oblik zaštite. Neophodno je u takvim situacijama hranitelju obezbediti sredstva za izdržavanje deteta s tim što bi obveznik izdržavanja bio obavezan da, po okončanju sudskog postupka sredstva na ime dugovanja uplati u budžet Republike.

Predloženo je da građani koji podnesu zahtev za smeštaj u kapacitete visokog standarda snose troškove postupka smeštaja. Ovo je izuzetak u odnosu na opšti režim (član 8. Zakona) po kome građani u oblasti socijalne zaštite ne plaćaju troškove postupka. Rešenje se predlaže iz razloga što lica smeštena u kapacitete visokog standarda (garsonjere i apartmani), plaćaju punu cenu smeštaja, pa treba da obezbede i troškove postupka smeštaja. Radi se o relativno malom broju kapaciteta visokog standarda gde su uslovi smeštaja znatno iznad prosečnih u domovima za stare i penzionere.

Odredbom člana 21. Predloga zakona vrši se usaglašavanje odredbe kojom se reguliše osnivanje ustanova socijalne zaštite tako što se proširuju ingerencije lokalne samouprave u osnivanju ustanova – pravo osnivanja prihvatilišta i prihvatnih stanica i brisanje ovlašćenja Vlade da propisuje kriterijume za osnivanje ustanova socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Članom 22. Predloga zakona vrše se određena preciziranja uslova za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite i fizičkih lica u oblasti socijalne zaštite. Predlaže se da rešenju, kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, prethodi temeljan postupak u kom bi se nesporno utvrdilo da su ispunjeni uslovi za obavljanje ove delatnosti i po drugim propisima.

Odredbom člana 23. Predloga zakona briše se član 69a jer se pitanje nadzora reguliše u posebnom poglavlju ovog predloga zakona.

Odredbom člana 24. Predloga zakona vrši se izmena u regulisanju uslova za imenovanje direktora.

Pooštravaju se uslovi za imenovanje direktora u ustanovama za smeštaj jer se svi uslovi utvrđuju zakonom, a ne statutom kako je do sada bilo. Pored stručne spreme, kao uslov se predviđa i radno iskustvo u struci, odnosno u oblasti socijalne zaštite.

Novina je i propisivanje obaveze kandidata za direktora da podnese program rada u mandatnom periodu, koji podleže obaveznoj oceni upravnog odbora ustanove kod davanja mišljenja za imenovanje direktora.

Uređuje se način postupanja kada se u ustanovi socijalne zaštite ne izvrši imenovanje direktora u zakonskom roku.

Odredbama čl. 25. i 26. Predloga zakona uređuje se sastav upravnih i nadzornih odbora ustanova socijalne zaštite. Za oba organa predviđa se učešće predstavnika osnivača ili lokalne samouprave i zaposlenih.

Novina je propisivanje učešća korisnika, odnosno zakonskih zastupnika, staralaca korisnika u upravnim odborima ustanova za smeštaj korisnika. Ocenjuje se da će njihovo učešće u kreiranju poslovne politike doprineti kvalitetu zaštite korisnika, obezbediti javnost u radu i doprineti boljoj integraciji ustanove na lokalnom nivou.

Odredbom člana 27. Predloga zakona utvrđuje se mogućnost ustanove da za obavljanje određenih poslova za koji se ne zasniva radni odnos zaključi odgovarajući ugovor. Neophodno je da se u oblasti socijalne zaštite dopusti mogućnost zaključenja ugovora o volonterskom radu, jer je takav rad imanentan u ovoj oblasti radi realizacije humanitarnih programa i aktivnosti. Neophodno je takođe dopustiti i zaključivanje ugovora o dopunskom radu jer u brojnim sredinama u Republici nedostaju stručni radnici u centru za socijalni rad (psiholog, socijalni radnik i dr.) pa ih je neophodno angažovati iz drugih ustanova na tom području.

Odredbom čl. 29. i 31. Predloga zakona vrši se značajna izmena, odnosno predlaže se osnivanje nove ustanove socijalne zaštite, zavoda za socijalnu zaštitu. Ocenjuje se da je postojanje jedne stručne institucije koja bi se bavila nadzorom nad stručnim radom i unapređenjem sistema socijalne zaštite neophodno u ovoj oblasti. Do 1990. godine ove poslove obavljao je Institut za socijalnu politiku koji je ukinut, tako da sada u sistemu ne postoji ni jedna stručna institucija koja bi se kvalitetno, studiozno bavila pitanjima unapređenja funkcionisanja ustanova socijalne zaštite. Pored poslova vezanih za izradu stručnih predloga i učešće u kreiranju socijalne politike, ova ustanova bi obavljala i konkretne poslove nadzora nad stručnim radom ustanova socijalne zaštite kao poverene poslove državne uprave. Ukazuje se da ustanove ovog tipa postoje u sistemu zdravstvene zaštite i u sistemu obrazovanja, pa je neophodno osnovati je i u sistemu socijalne zaštite. Predlaže se da Zavod za socijalnu zaštitu osnuje Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni pokrajinski organ za teritoriju Vojvodine, jer je pokrajini povereno vršenje poslova nadzora nad radom ustanova socijalne zaštite.

Odredbom člana 30. Predloga zakona vrši se izmena člana 77. Zakona tako što se fleksibilnije uređuje pitanje osnivanje centara za socijalni rad i uređuju odnosi opština kada formiraju zajednički centar za socijalni rad.

Odredbom člana 32. Predloga zakona, a u vezi sa izmenama predloženim čl. 29. i 31. Predloga zakona, predlaže se izmena celog poglavlja koje reguliše nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite, tako što se razdvaja upravni nadzor i nadzorom nad stručnim radom ustanova. Predlaže se da se za obavljanje inspekcijskog nadzora uvede inspekcija socijalne zaštite jer se ocenjuje da bi se ti poslovi uspešnije i efikasnije obavljali u takvoj organizaciji. U Republici Srbiji ima preko 200 ustanova socijalne zaštite organizovanih na republičkom, odnosno lokalnom nivou, a prisutan je trend osnivanja privatnih ustanova socijalne zaštite. Posebno je zabrinjavajuće što ima pojava osnivanja ustanova socijale zaštite bez dobijanja odgovarajućih dozvola nadležnih organa, pa je neophodno jačanje inspekcijske funkcije državnih organa kako bi se uspešno vršio nadzor nad zakonitošću rada. Sadašnja zakonska rešenja u pogledu nadzora nad zakonitošću rada, koju vrši komisija republičkog, odnosno pokrajinskog organa i gde se istovremeno vrši nadzor nad zakonitošću i stručnim radom ustanove, ne obezbeđuje neophodnu efikasnost u otklanjanju nezakonitosti u radu.

Prelaznom odredbom člana 42. Predloga zakona predviđeno je da se zavodi osnuju do kraja 2005. godine jer je neophodno obaviti pripreme vezane za stručnu organizaciju, kao i obezbeđenje finansijskih sredstava za funkcionisanje tih ustanova. Predviđeno je, takođe, da novoosnovani zavodi preuzmu zaposlene koje su nadležnom ministarstvu, odnosno pokrajinskom organu radili na poslovima nadzora nad stručnim radom.

Odredbom člana 33. Predloga zakona uređuje se veoma značajno pitanje za unapređenje sistema socijalne zaštite. Naime, predviđa se da se u budžetu Republike obezbeđuju sredstva za učešće u finansiranju programa unapređenja socijalne zaštite čija realizacija treba da dovede do centralizacije sistema socijalne zaštite, odnosno efikasnijeg organizovanja socijalne zaštite na lokalnom nivou. Takođe, se predviđa da se ova sredstva obezbeđuju i u buxetu opštine, odnosno grada za unapređenje socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Pored navedenog obrazloženja pojedinih odredaba, Predlogom zakona se predlažu i druge izmene i dopune koje obezbeđuju:

– usaglašavanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici, dečiji dodatak i roditeljski dodatak ne ulaze u prihode za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje (član 6. Predloga);

– produžetak vremena boravka majke sa detetom u materinskom domu (član 14. Predloga);

– brisanje odrednice kojom se ograničava mogućnost plaćanja usluga socijalnog rada u porodično-pravnoj zaštiti jer ta materija treba da bude predmet zakona koji reguliše porodično-pravnu zaštitu (član 18. Predloga);

– usaglašavanje sa Zakonom o uređenju sudova u pogledu nadležnosti za upravne sporove (član 19. Predloga);

– jačanje nadzorne funkcije Republike kroz davanje saglasnosti na opšte akte ustanova čiji je osnivač Republika kao i uvođenje mogućnosti dodele nagrada i priznanja (član 28);

– dodela nagrada i priznanja za poseban uspeh u radu u oblasti socijalne zaštite (član 28);

– precizno regulisanje prenosa sredstava iz budžeta Republike u skladu sa izmenom u budžetskom sistemu i uvođenjem informatičke obrade podataka (član 34);

– ovlašćenje upravnog odbora ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih i penzionera da donosi odluku o uvećanju cena smeštaja u kapacitetima visokog standarda (član 35)

Odredbom člana 44. Predloga zakona predlaže se da se odredbe za čije sprovođenje su potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike primene od 1. septembra 2004. godine.

4. Sredstva za sprovođenje Zakona

Za sprovođenje ovog zakona su potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike za 2004. godinu u ukupnom iznosu od 330.000.000,00 dinara za tri meseca u toku 2004. godine.

Za sprovođenje novih rešenja vezanih za materijalno obezbeđenje potrebna su sredstva u iznosu od 212.500.000,00 dinara.

Za povećanje dodatka za pomoć i negu drugog lica potrebna su sredstva u iznosu od 117.500.000,00 dinara.

4337104.050/3

PREGLED ODREDABA

ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA

ZA KOJE SE PREDLAŽU IZMENE I DOPUNE

Član 8.

Prava iz ovog zakona vezana su za ličnost i ne mogu se prenositi.

Novčana primanja iz ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeđenja ili prinudnog izvršenja.

Troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona ne snose građani, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE UTVRĐENO.

O pravima iz ovog zakona vodi se jedinstvena evidencija.

Član 9.

Prava u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti u smislu ovog zakona su:

1) materijalno obezbeđenje,

2) dodatak za pomoć i negu drugog lica,

3) pomoć za osposobljavanje za rad,

4) pomoć u kući, dnevni boravak, PRIVREMENI SMEŠTAJ U PRIHVATILIŠTE I PRIHVATNU STANICU, smeštaj u ustanovu ili smeštaj u drugu porodicu,

5) usluge socijalnog rada,

6) oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu,

7) jednokratne pomoći.

Prava na materijalno obezbeđenje, dodatak za pomoć i negu drugog lica, pomoć za osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu i usluge socijalnog rada u vršenju javnih ovlašćenja, poverenih ovim zaknom, su prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika.

O obezbeđivanju prava na pomoć u kući, dnevni boravak, PRIVREMENI SMEŠTAJ U PRIHVATILIŠTE I PRIHVATNU STANICU, opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, jednokratna pomoć i drugih usluga socijalnog rada stara se opština, odnosno grad u skladu sa ovim zakonom.

Opština, odnosno grad može svojom odlukom, u skladu sa materijalnim mogućnostima, utvrđivati druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od obima prava utvrđenih ovi zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zaštite, ako je prethodno, u svom buxetu, za to obezbedila sredstva.

„U BUDžETU REPUBLIKE OBEZBEĐUJU SE SREDSTVA ZA DODELU JEDNOKRATNE POMOĆI U SLUČAJEVIMA IZUZETNOG UGROŽAVANjA ŽIVOTNOG STANDARDA VELIKO BROJA GRAĐANA.

O DODELI JEDNOKRATNE POMOĆI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA ODLUČUJE VLADA REPUBLIKE SRBIJE.“.

Član 10.

Materijalno obezbeđenje pripada pojedincu, koji živi sam (u daljem tekstu: pojedinac), odnosno porodici, koja ostvaruje prihode ispod MINIMALNOG nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog ovim zakonom.

„POJEDINCU KOJI JE SPOSOBAN ZA RAD, ODNOSNO PORODICI KOJA IMA ČLANOVE SPOSOBNE ZA RAD, OSIM U KOJOJ JE VEĆINA ČLANOVA NESPOSOBNA ZA RAD ILI JE ČLAN PORODICE NA ODSLUŽENjU VOJNOG ROKA, MATERIJALNO OBEZBEĐENjE PRIPADA U TRAJANjU DO DEVET MESECI, GODIŠNjE.“

Član 11.

Nivo socijalne sigurnosti u smislu člana 10. ovog zakona, utvrđuje se u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u opštini, odnosno gradu, u prethodnom kvartalu, s tim da osnovica ne može biti viša od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici, u istom periodu, i iznosi za:

1) pojedinca 16%

2) porodicu sa dva člana 22%

3) porodicu sa tri člana 28%

4) porodicu sa četiri člana 30%

5) porodicu sa pet i više članova 32%

Radi utvrđivanja nivoa iz stava 1. ovog člana koriste se statistički podaci.

Prethodnim kvartalom u smislu ovog zakona smatra se poslednji kvartal za koji je u momentu podnošenja zahteva poznat podatak o kretanju prosečne zarade.

„MINIMALNI NIVO SOCIJALNE SIGURNOSTI ZA MESEC SEPTEMBAR 2004. GODINE UTVRĐUJE SE U PROCENTUALNOM IZNOSU OD OSNOVICE KOJU ČINI PROSEČNA ZARADA OSTVARENA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI U DRUGOM KVARTALU 2004. GODINE I IZNOSI, ZA:

1) POJEDINCA 16%;

2) PORODICU SA DVA ČLANA 22%;

3) PORODICU SA TRI ČLANA 28%;

4) PORODICU SA ČETIRI ČLANA 30%;

5) PORODICU SA PET I VIŠE ČLANOVA 32%.

MINIMALNI NIVO SOCIJALNE SIGURNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA USKLAĐUJE SE SVAKOG MESECA SA INDEKSOM TROŠKOVA ŽIVOTA.

NOMINALNE MESEČNE IZNOSE MINIMALNOG NIVOA SOCIJALNE SIGURNOSTI, ZAOKRUŽENO U DINARIMA, U SKLADU SA ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“

Član 12.

Pravo na materijalno obezbeđenje ima pojedinac, odnosno porodica, koja nema prihode, ili ima manji prihod od MINIMALNOG nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog ovim zakonom, pod uslovom da:

1) osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i okućnice u površini do 0,5 hektara, nema drugih nepokretnosti, osim ako je data saglasnsot za uknjižbu prava hipoteke do namirenja valorizovanih troškova datih po osnovu prava na materijalno obezbeđenje;

2) se pojedinac, odnosno član porodice, a koji je sposoban za rad, ukoliko ne obavlja nikakvu delatnost, nalazi na redovnom školovanju, vodi na evidenciji nezaposlenih lica i nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje;

3) pojedincu, odnosno članu porodice nije prestao radni odnos izjavom njegove volje, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo dve godine ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;

4) da pojedinac, odnosno član porodice nije prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili da protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati materijalno obezbeđenje u smislu ovog zakona;

5) pojedinac, odnosno član porodice, ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem, ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može obezbediti sredstva, u visini šestostrukog iznosa materijalnog obezbeđenja, koje bi mu bilo utvrđeno, po ovom zakonu, u momentu podnošenja zahteva.

Pojedinac koji je zaključio ugovog o doživotnom izdržavanju nema pravo na materijalno obezbeđenje.

U porodici koja ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na materijalna obezbeđenja, iz razloga što neki od članova ne ispunjava uslove iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, pravo na materijalno obezbeđenje se priznaje samo za člana porodice koji je nesposoban za rad, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Valorizovanim troškovima u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se, u smislu ovog zakona, iznos koji se utvrđuje množenjem poslednjeg pripadajućeg iznosa materijalnog obezbeđenja u momentu naplate potraživanja sa brojem meseci za koje je vršena isplata, bez obzira kada je uspostavljena hipoteka.

Period iz stava 1. tačka 4) ovog člana, izračunava se što se tržišna vrednost nepokretne imovine iz stava 1. tačka 4) ovog člana u momentu podnošenja zahteva, podeli sa iznosom materijalnog obezbeđenja koje bi podnosiocu zahteva pripadalo po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva. Broj dobijen na ovaj način predstavlja broj meseci za koje, računajući od prvog narednog meseca od meseda u kojem je izvršena prodaje, poklon, odnosno odricanje od prava nasleđivanja, podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na materijalno obezbeđenje u smislu ovog zakona.

Odgovarajući stambeni prostor, u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, jeste jedna soba po članu porodice, odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Član 16.

Za ostvarivanje prava i obaveza po osnovu ovog zakona, uzimaju se u obzir svi prihodi osim dodatka na decu do troje dece , dodatka za negu i pomoć drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dodatak za negu i pomoć drugog lica smatra se prihodom korisnika kod određivanja učešća u troškovima smeštaja u ustanovu socijalne zaštite, dnevnog boravka i pomoći u kući.

ZA OSTVARIVANjE PRAVA I OBAVEZA PO OSNOVU OVOG ZAKONA UZIMAJU SE U OBZIR SVI PRIHODI OSIM DEČIJEG DODATKA, RODITELjSKOG DODATKA, DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA, NAKNADE ZA TELESNO OŠTEĆENjE, PRIMANjA PO OSNOVU NAGRADA I OTPREMNINA ZA ODLAZAK U PENZIJU, KAO I PRIMANjA PO OSNOVU UČENIČKOG I STUDENTSKOG STANDARDA.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, DODATAK ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA SMATRA SE PRIHODOM KORISNIKA KOD UTVRĐIVANjA UČEŠĆA U TROŠKOVIMA SMEŠTAJA U USTANOVU SOCIJALNE ZAŠTITE, DNEVNOG BORAVKA I POMOĆI U KUĆI.“

Član 18.

Za ostvarivanje prava i obaveza po osnovu ovog zakona, uzimaju se prihodi i primanja pojedinca i porodice i to:

1) prihodi i primanja koja se ostvaruju u mesečnim iznosima u visini proseka ostvarenom u prethodnom kvartalu, odnosno u visini prihoda i primanja ostvarenih u jednom mesecu ili proseka ostvarenog u dva meseca, ako nema prihoda i primanja za sva tri meseca;

„1) PRIHODI KOJI SE OSTVARUJU U MESEČNOM IZNOSU U VISINI PROSEČNOG MESEČNOG PRIHODA, UMANjENOG ZA POREZE I DOPRINOSE, OSTVARENOG U TRI MESECA KOJI PRETHODE MESECU U KOME JE PODNET ZAHTEV, ODNOSNO U VISINI PRIHODA UMANjENOG ZA POREZE I DOPRINOSE OSTVARENIH U JEDNOM MESECU ILI PROSEKA OSTVARENOG U DVA MESECA, AKO NEMA PRIHODA ZA SVA TRI MESECA;“.

2) prihod od poljoprivredne delatnosti u visini katastarskog prihoda u tekućoj godini koji ostvaruju vlasnik, plodouživalac ili neposrdni korisnik;

3) prihod od izdavanja u zakup nepokretne ili pokretne imovine;

4) prihod od drugih imovinskih prava, ako se na te prihode plaćaju porezi;

5) prihod od izdržavanja po osnovu srodstva i drugih pravnih osnova;

6) prihod od neregistrovane delatnosti, u prosečnom mesečnom iznosu, ostvareni u prethodnom kvartalu TRI MESECA KOJI PRETHODE MESECU U KOME JE PODNET ZAHTEV, i na osnovu nalaza i mišljenja ustanove koja rešava o pravu;

7) građanima koj prvobitno obavljaju delatnost kao prihod se uzima iznos koj služi kao osnovica za obračunavanje doprinosa za penzijsko i inalidsko osiguranje u tekućoj godini.

Za lica u radnom odnosu prihodi iz radnog odnosa uzimaju se u ostvarenom iznosu, a najmanje u visini minimalne zarade.

Kao prihod u smislu stava 1. tač. 3) i 4) uzima se iznos koji služi kao osnovica za obračunavanje poreza i doprinosa u tekućoj godini.

Prihodi koji se iskazuju kao godišnji prihod, uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa.

Član 19.

Kao prihod od imovine i imovinskih prava smatraju se i ulozi dati na štednju, gotov novac, hartije od vrednosti i vrednost otuđene imovine.

U slučaju otuđenja nepokretne ili pokretne imovine kao prihod uzima se tržišna vrednost otuđene imovine u momentu rešavanja o pravu iz ovog zakona.

KAO PRIHOD SMATRAJU SE I ULOZI DATI NA ŠTEDNjU, GOTOV NOVAC, HARTIJE OD VREDNOSTI I VREDNOST OTUĐENE IMOVINE, OSIM U SLUČAJEVIMA KADA SE IMOVINA OTUĐUJE RADI OBEZBEĐIVANjA TROŠKOVA LEČENjA ČLANOVA PORODICE.

U SLUČAJU OTUĐENjA NEPOKRETNE ILI POKRETNE IMOVINE KAO PRIHOD UZIMA SE TRŽIŠNA VREDNOST OTUĐENE IMOVINE U MOMENTU REŠAVANjA O PRAVU IZ OVOG ZAKONA.

Član 20.

Materijalno obezbeđenje utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu u visini razlike između nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog u smislu člana 11. ovog zakona i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice, ostvarenog u prethodnom kvartalu.

Materijalno obebeđenje usklađuje se kvartalno prema kretanju prosečne mesečne zarade ostvarene po zaposlenom u opštini, odnosno gradu u svakom kvartalu u odnosu na prethodno kvartal, po objavljivanju zvaničnih statističkih podataka i korisniku isplaćuje razlika.

MATERIJALNO OBEZBEĐENjE UTVRĐUJE SE U MESEČNOM NOVČANOM IZNOSU U VISINI RAZLIKE IZMEĐU MINIMALNOG NIVOA SOCIJALNE SIGURNOSTI UTVRĐENOG U SMISLU ČLANA 11. OVOG ZAKONA I IZNOSA PROSEČNOG MESEČNOG PRIHODA POJEDINCA, ODNOSNO PORODICE OSTVARENOG U TRI MESECA KOJI PRETHODE MESECU U KOME JE PODNET ZAHTEV.

IZNOS MATERIJALNOG OBEZBEĐENjA USKLAĐUJE SE SVAKOG MESECA SA INDEKSOM TROŠKOVA ŽIVOTA I ISPLAĆUJE U ZAOKRUŽENIM DINARIMA.

Član 21.

Ustanova koja rešava o pravu na materijalno obezbeđenje preispituje uslove za korišćenje prava svake godine u roku od mesec dana po objavljivanju zvaničkih statističkih podataka o kretanju zarada u prvom kvartalu tekuće godine.

Za korisnike koji ostvaruju prihode iz radnog odnosa, preispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se kvartalno po objavljivanju zvaničnih statističkih podataka.

„USTANOVA KOJA REŠAVA O PRAVU NA MATERIJALNO OBEZBEĐENjE PREISPITUJE USLOVE ZA KORIŠĆENjE PRAVA U MAJU MESECU TEKUĆE GODINE, A NA OSNOVU PRIHODA OSTVARENOG U PRETHODNA TRI MESECA.

ZA PORODICE KOJE IMAJU RADNO SPOSOBNE ČLANOVE, PREISPITIVANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI SE TROMESEČNO, NA OSNOVU PRIHODA OSTVARENIH U PRETHODNA TRI MESECA.

U POSTUPKU PREISPITIVANjA USLOVA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NOVO REŠENjE SE DONOSI UKOLIKO JE DOŠLO DO PROMENE KOJE SU OD UTICAJA NA DALjE KORIŠĆENjE PRAVA.“

Član 22.

Pravo na materijalno obezbeđenje priznaje se od prvog dana narednog meseca od podnošenja zahtea, ako su u momentu podnošenja zahteva bili ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

„PRAVO NA MATERIJALNO OBEZBEĐENjE PRIZNAJE SE OD DANA PODNETOG ZAHTEVA.“.

Član 23.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice koje je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, pod uslovom da ovo pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu i da ne koristi pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite .

Potreba za pomoći i negom utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 25.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu u visini 13% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu.

Prethodnim mesecomu smislu stava 1. ovog člana smatra se poslednjimesec za koji je, u momentu utvrđivanja prava, poznat podatak o ostvarenoj prosečnoj zaradi.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica usklađuje se svakog meseca prema kretanju prosečne zarde ostvarene po zaposlenom u Republici u odnosu na osnovicu iz stava 1. ovog člana, na osnovu podataka republičke organizacije nadležne za poslove statistike.

„DODATAK ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA UTVRĐUJE SE U NOMINALNOM MESEČNOM IZNOSU.

MESEČNI IZNOS DODATKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA SEPTEMBAR 2004. GODINE IZNOSI: 4.000,00 DINARA.

PRAVO NA DODATAK ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA, PRIZNAJE SE OD DANA PODNETOG ZAHTEVA AKO SU, U MOMENTU PODNOŠENjA ZAHTEVA, BILI ISPUNjENI USLOVI ZA PRIZNAVANjE PRAVA.

IZNOS DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA USKLAĐUJE SE SVAKOG MESECA SA INDEKSOM TROŠKOVA ŽIVOTA.

NOMINALNE MESEČNE IZNOSE DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA, ZAOKRUŽENE U DINARIMA, U SKLADU SA ST. 2. I 4. OVOG ČLANA, UTVRĆUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“.

Član 37.

Pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ima:

1) dete bez roditeljskog staranja i dete čijij e razvoj ometen porodičnim prilikama do: osposobljavanja za samostalan život, povratka u sopstvenu porodicu, ili zbrinjavanja u porodici usvojioca, ili drugoj porodici, završetka redovnog školovanja, a najduže šest meseci po završetku redovnog školovanja;

2) dete mentalno ometeno u razvoju stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, višestruko ometeno u razvoju, dete obolelo od autizma, kao i dete sa smetnjama u telesnom razvoju koje nema uslova da ostane u svojoj porodici, dok traje potreba za ovim oblikom zaštite;

3) dete sa poremećajima u društvenom ponašanju;

4) trudnica i samohrana majka sa detetom DO GODINE DANA života deteta kojoj je, usled materijalne neobezbeđenosti, nerešenog stambenog pitanja, poremećenih porodičnih odnosa i sličnih situacija potrebno privremeno zbrinjavanje;

5) odraslo invalidno lice sa telesnim i čulnim oštećenjima, teško hronično obolelo lice i lice ometeno u mentalnom razvoju koje nije u mogućnosti da samostalno živi u porodici zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih ili porodičnih prilika i lice sa poremećajima u ponašanju;

6) penzioner i drugo staro lice koje zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih i porodičnih prilika nije u mogućnosti da živi u porodici, odnosno u domaćinstvu;

7) lice koje se nađe u skitnji ili mu je zbog drugih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje i nadzor.

Smeštaj u ustanovi socijalne zaštite vrši se po rešenju centra za socijalni rad donetomna osnovu nalaza i mišljenja odgovarajućeg stručnog tima centra o neophodnosti smeštaja.

Nalaz i mišljenje iz stava 1. ovog člana treba da sadrži ocenu da su ispunjeni uslovi iz staa 1. ovog člana, kao i konstataciju da je centar blagovremeno ispitaomogućnost i preduzeo mere da se obezbedi vaninstitucionalni oblik zaštite i da je, u konkretnom slučaju, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite nejcelishodniji oblik zaštite.

Član 40.

Pravo na smeštaj u drugu porodicu imaju lica koja imaju pravo na smeštaj u ustanovu po ovom zakonu.

Prilikom izbora porodice, u koju se korisnik smešta, ustanova koja vrši smeštaj rukovodiće se naročito ličnim svojstvima korisnika, članova porodice u koju se korisnik smešta, stambenim i drugim mogućnostima porodice i potrebama korisnika.

U DRUGU PORODICU MOŽE SE SMESTITI NAJVIŠE TROJE DECE, ODNOSNO DVOJE DECE OMETENE U RAZVOJU, S TIM DA UKUPAN BROJ DECE KOJA ŽIVE U PORODICI HRANITELjA, RAČUNAJUĆI I DECU HRANITELjA, NE MOŽE BITI VEĆI OD ČETVORO.

IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA, KADA JE TO U INTERESU DECE, U HRANITELjSKU PORODICU MOŽE BITI SMEŠTENO VIŠE DECE, I TO KADA SE SMEŠTAJU U PORODICU SRODNIKA I KADA SE SMEŠTAJU BRAĆA I SESTRE.

U DRUGU PORODICU MOŽE SE SMESTITI NAJVIŠE TRI ODRASLA I STARA LICA.

BLIŽE USLOVE, VRSTE I OBLIKE SMEŠTAJA U DRUGU PORODICU, UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“.

Član 42.

Međusobni odnosi ustanove koja vrši smeštaj i porodice u kojoj se smešta korisnik socijalne zaštite, uređuje se pismenim ugovorom a na osnovu rešenja o smeštaju.

Ugovorse zaključuje sa jednim članom porodice koji na taj način postaje hranitelj.

„UGOVOR SE ZAKLjUČUJE SA JEDNIM ČLANOM PORODICE KOJI JE, U POSTUPKU PROCENE PODOBNOSTI, PRIPREME I OBUKE U NADLEŽNOJ USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE OSPOSOBLjEN ZA HRANITELjA I KOME PO TOM OSNOVU, MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA IZDA AKT O OSPOSOBLjENOSTI ZA HRANITELjA.“

Hranitelj ima pravo na naknadu za izdržavanje korisnika i naknadu za rad koje se isplaćuju iz sredstava namenjenih za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada je hranitelj baba ili deda, odnosno brat ili sestra, koji je obveznik izdržavanja u smislu propisa o braku i porodičnim odnosima, naknada hranitelju utvrđuje se u visini između naknade za izdržavanje, utvrđene u smislu stava 3. ovog člana iiznosa učešća obveznika izdržavanja u troškovima smeštaja u drugu porodicu, utvrđenog u skladu s ovim zakonom.

Kriterijume za utvrđivanje visine naknade utvrđuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Smeštaj u drugu porodicu prestaje: sporazumom ugovornih strana, otkazom ugovora, raskidom ugovora, ako ne postoji više razlog za primenu tog oblika zaštite, smrću korisnika, smrću člana porodice koj je zaključio ugovor o porodičnom smeštaju.

Otkaz ugovora o smeštaju korisnika u drugu porodicu daje se pismeno.

Otkazni rok traje 30 dana, u kom roku je ustanoa dužna da licu na smeštaju obezbedi odgovarajući oblik zaštite.

„NAKNADA ZA RAD HRANITELjA ZA JEDNO DETE NE MOŽE BITI MANjA OD 20% OD PROSEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI, S TIM DA UKUPNA NAKNADA ZA RAD HRANITELjA ZA VIŠE DECE NE MOŽE BITI VEĆA OD PROSEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI, OSIM U SLUČAJEVIMA IZ ČLANA 15. STAV 4. OVOG ZAKONA.

SREDSTVA ZA RAD HRANITELjA, OSTVARENA PO UGOVORU, SA PRIPADAJUĆIM ZAKONSKIM OBAVEZAMA OBEZBEĐUJU SE U BUDžETU REPUBLIKE.

BLIŽE USLOVE KAO I OBRAZAC AKTA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“

Član 47.

Korisnik učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom umanjenim za iznos sredstava za lične potrebe.

Ako su prihodi i primanja korisnika nedovoljni za podmirenje troškova smeštaja, troškovi smeštaja obezbeđuju se iz nepokretne imovine korisnika na način i po postupku utvrđenom u članu 12. stav 1. tač. 1. i 12a. ovog zakona za korisnike materijalnog obezbeđenja koji poseduju imovinu.

U troškovima smeštaja korisnika učestvuju i roditelji i srodnici obavezni na izdržavanje, osim za lica mentalno ometena u razvoju, stepena teške i teže mentalne ometenosti, kao i lica višestruko ometena u razvoju sa teškom i težom mentalnom ometenošću, lica obolela od autizma.

„AKO OBVEZNIK IZDRŽAVANjA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE VRŠI UPLATU TROŠKOVA SMEŠTAJA U ODREĐENOM ROKU, NADLEŽNI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD JE U ROKU OD 30 DANA OD PROTEKA ROKA POKREĆE POSTUPAK ZA NAPLATU DUGA PRED NADLEŽNIM SUDOM.

U SLUČAJU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, A KADA SE RADI O SMEŠTAJU KORISNIKA U DRUGU PORODICU SA POKRETANjEM POSTUPKA PRED NADLEŽNIM SUDOM, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD DONOSI REŠENjE KOJIM UTVRĐUJE DA SE DO OKONČANjA SUDSKOG POSTUPKA OBAVEZA RODITELjA, ODNOSNO SRODNIKA IZVRŠAVA NA TERET BUDžETA REPUBLIKE.

SREDSTVA NA IME DUGOVANjA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, PO OKONČANjU SUDSKOG POSTUPKA UPLAĆUJU SE U BUDžET REPUBLIKE.“.

Licima smeštenim u ustanovu socijalne zaštite, koja su bez prihoda, obezbeđuju se sredstva za lične potrebe, osim licu teškom mentalno ometenom u razvoju i detetu do sedme godine starosti.

Kriterijume i merila za učešće roditelja, odnosno srodnika u troškovima smeštaja u ustanovu socijalne zaštite i drugu porodicu i za određivanje iznosa sredstava, za lične potrebe, propisuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Korisnik koji je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, kao i korisnik koji zahteva smeštaj u kapacitete visokog standarda u ustanovi za smeštaj penzionera i drugih starih lica, obezbeđuje plaćanje pune cene smeštaja KAO I TROŠKOVE POSTUPKA ZA OSTVARIVANjE OVOG PRAVA KOJI SE UPLAĆUJU CENTRU ZA SOCIJALNI RAD.

Kapaciteti visokog standarda u smislu stava 6. ovog člana jesu garsonjere i apartmani.

„KAPACITETE VISOKOG STANDARDA, U SMISLU STAVA 9. OVOG ČLANA, UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“.

„SREDSTVA KOJA CENTAR ZA SOCIJALNI RAD OSTVARI NA IME TROŠKOVA POSTUPKA ZA SMEŠTAJ U KAPACITETE VISOKOG STANDARDA USMEREVAJU SE NA STRUČNO USAVRŠAVANjE ZAPOSLENIH I POBOLjŠANjE USLOVA RADA .“.

Član 48.

Uslugama socijalnog rada, u smislu ovog zakona smatra se preventivna delatnost, dijagnostika, tretman i savetodavnoterapijski rad, zasnovan na primeni stručnih i naučnih saznanja u cilju pružanja stručne pomoći pojedincima, porodicama i društvenim grupama da rešavaju svoje životne teškoće ili pomoć u organizovanju lokalnih i drugih zajednica da sprečavaju socijalne probleme i ublažavaju posledice.

Pravo na usluge socijalnog rada imaju svi građani, bez plaćanja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opština, odnosno grad može propisati učešće građana u troškovima određenih usluga socijalnog rada koje pruža centar za socijalni rad, a koje nisu u funkciji preventive, ostvarivanja prava iz ovog zakona i porodično-pravne zaštite. PREVENTIVNE I OSTVARIVANjA PRAVA IZ OVOG ZAKONA.

Član 57.

O žalbi protiv rešenja centra za socijalni rad, o pravima koja su, ovim zakonom, utvrđena kao prava iz okvira prava i dužnosti Republike, rešava ministar nadležan za socijalna pitanja.

O žalbi protiv rešenja centra za socijalni rad sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, o pravima iz stava 1. ovog člana, rešava pokrajinski organ uprave nadležan za poslove socijalne zaštite.

O žalbi protiv rešenja centra za socijalni rad sa teritorije grada Beograda, o pravim aiz stava 1. ovog člana rešava gradska uprava.

Nadležni drugostepeni organ iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, vrši, jednom godišnje, reviziju rešenja o priznatim pravima iz okvira prava i dužnosti Republike.

Poslove iz st. 2, 3. i 4. ovog člana pokrajinski organ uprave, odnosno gradska uprava, obavljaju kao poverene poslove.

O žalbi protiv rešenja centra za socijalni rad, o pravima iz okvira prava i dužnosti opštine, odnosno grada, rešava nadležna opštinska, odnosno gradska uprava.

Opštinska odnosno gradska uprava iz stava 6. ovog člana, vrši jednom godišnje reviziju rešenja o priznatim pravima iz okvira prava i dužnosti opštine, odnosno grada.

O zakonitosti konačnih akata iz st. 2, 3. i 4. ovog člana odlučuje Vrhovni sud Srbije.

PROTIV KONAČNIH REŠENjA IZ ST. 2, 3. I 4. OVOG ČLANA MOŽE SE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

Član 61.

Pravo na materijalno obezbeđenje miruje dok se korisnik nalazi na izdržavanju kazne zatvora u trajanju dužem od mesec dana, ODNOSNO NA ODSLUŽENjU VOJNOG ROKA a korisniku koji se nalazi na bolničkom lečenju, iznos materijalnog obezbeđenja umanjuje se za 50% po isteku drugog meseca bolničkog lečenja pa do kraja lečenja.

Član 65.

Ostvarivanje ovim zakonom utvrđenih prava od opšteg interesa u oblasti socijalne zaštite i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, obezbeđuje se preko ustanova socijalne zaštite utvrđenih ovim zakonom.

Ustanove socijalne zaštite koje se osnivaju radi ostvarivanja ovim zakonom utvrđenih prava od opšteg interesa, osniva Vlada Republike Srbije, u skladu sa Planom mreže koju donosi.

„USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ KORISNIKA, OSIM PRIHVATILIŠTA I PRIHVATNE STANICE, OSNIVA VLADA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, U SKLADU SA ODUKOM O MREŽI OVIH USTANOVA KOJU DONOSI VLADA REPUBLIKE SRBIJE.“.

Radi obezbeđivanja ostalih prava iz ovog zakona, opština osniva ustanove socijalne zaštite na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Vlada Republike Srbije, U SKLADU SA ZAKONOM.

Ustanova socijalne zaštite koju osniva Vlada Republike Srbije, AUTONOMNA POKRAJINA odnosno opština ili grad, može vršiti promenu svoje delatnosti, kao i statusne promene.

Osnivač daje saglasnost na promenu delatnosti i na statusne promene ustanove socijalne zaštite iz stava 4. ovog člana.

Druga pravna i fizička lica mogu osnivati ustanove socijalne zaštite, osim centra za socijalni rad i zavoda za vaspitanje dece i omladine.

Član 67.

Ustanova socijalne zaštite koju osniva Vlada Republike Srbije može početi sa radom i obavljati delatnost kada ministarstvo nadležno za socijalne pitanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.

Ustanova socijalne zaštite koji osniva opština, odnosno grad može početi sa radom i obavljati delatnost kada opštinski, odnosno gradski organ uprave nadležan za socijalna pitanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.

Ustanova za smeštaj korisnika koji osniva drugo pravno i fizičko lice može početi sa radom i obavljati delatnost kada ministarstvo za socijalna pitanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.

Ustanova za dnevni boravak i pomoć u kući koju osniva drugo pravno i fizičko lice može početi sa radom i obavljati delatnost kada gradska, odnosno opštinska uprava, utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.

„FIZIČKO LICE KOJE ORGANIZUJE PRUŽANjE SAVETODAVNIH USLUGA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE I USLUGA POMOĆI U KUĆI, MOŽE POČETI SA RADOM I OBAVLjATI POSLOVE KADA GRADSKA, ODNOSNO OPŠTINSKA UPRAVA UTVRDI DA SU ISPUNjENI USLOVI ZA POČETAK RADA I OBAVLjANjE TIH POSLOVA.

USTANOVE IZ STAVA 1. DO 4. OVOG ČLANA, ODNOSNO FIZIČKO LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA MOŽE POČETI SA RADOM I OBAVLjATI DELATNOST, ODNOSNO POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE AKO, PORED USLOVA PROPISANIH OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM ZA NjEGOVO SPROVOĐENjE, PRETHODNO OBEZBEDI DOKAZE O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA OBAVLjANjE TE DELATNOSTI UTVRĐENE DRUGIM PROPISIMA.“

69a

Nadzor nad zakonitošću rada i akata ustanova socijalne zaštite vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a nadzor nad zakonitošću rada i akata centra za socijalni rad i ustanova za dnevni boravak i pomoć u kući na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i Grada Beograda vrši nadležni pokrajinski organ uprave za socijalnu zaštitu, odnosno gradska uprava Grada Beograda, kao poverene poslove.

Član 69b

Direktor ustanove socijalne zaštite imenuje se na vreme od četiri godine.

Direktora ustanove socijalne zaštite koju osniva Republika imenuje ministar nadležan za socijalna pitanja, na osnovu konkursa, i po pribavljenom mišljenju upravnog odbora ustanove.

„DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE KOJU OSNIVA VLADA REPUBLIKE SRBIJE ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE IMENUJE MINISTAR ZA SOCIJALNA PITANjA, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, NA OSNOVU KONKURSA A PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU UPRAVNOG ODBORA USTANOVE.“

Direktora centra za socijalni rad imenuje opština, odnosno grad, na osnovu konkursa, a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora centra i saglasnost ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE.

Za direktora centra za socijalni rad može biti imenovano lice koje je steklo stručni naziv: diplomirani socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, diplomirani pravnik, sociolog i diplomirani ekonomista.

„ZA DIREKTORA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD MOŽE SE IMENOVATI LICE KOJE IMA VISOKO OBRAZOVANjE STRUKE: SOCIJALNI RADNIK, PRAVNIK, PSIHOLOG, PEDAGOG, SPECIJALNI PEDAGOG, DEFEKTOLOG, ANDRAGOG, EKONOMISTA I SOCIOLOG I NAJMANjE PET GODINA I RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.“

Uslovi za imenovanje direktora ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika i ustanove socijalne zaštite za dnevni boravak i pomoć u kući utvrđuju se statutom ustanove.

„ZA DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ KORISNIKA KOJU OSNIVA VLADA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, MOŽE SE IMENOVATI LICE KOJE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA A IZUZETNO I LICE KOJE IMA VIŠE OBRAZOVANjE STRUKE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, POD USLOVOM DA IMA NAJMANjE DESET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI, OD ČEGA NAJMANjE PET GODINA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE.“.

„IZUZETNO OD STAVA 5. OVOG ČLANA U USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ PENZIONERA I STARIH LICA, DECE I ODRASLIH INVALIDNIH LICA, DECE I ODRASLIH LICA OMETENIH U RAZVOJU OBOLELIH OD AUTIZMA I DUŠEVNO OBOLELIH LICA, ZA DIREKTORA SE MOŽE IMENOVATI I LEKAR SA NAJMANjE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI, A U DOMU ZA DECU I OMLADINU, ODNOSNO ZAVODU ZA VASPITANjE DECE I OMLADINE I LICE KOJE IMA VISOKO OBRAZOVANjE, ISPUNjAVA USLOVE ZA NASTAVNIKA I NAJMANjE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.

ZA DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA DNEVNI BORAVAK, POMOĆ U KUĆI, PRIHVATILIŠTE I PRIHVATNU STANICU, MOŽE SE IMENOVATI LICE KOJE ISPUNjAVA USLOVE UTVRĐENE U STAVU 5. I 6. OVOG ČLANA.“.

Upravni odbor ustanove socijalne zaštite raspisuje konkurs za imenovanje direktora najkasnije 30 dana pre isteka vremena na koje je direktor imenovan.

„KANDIDAT ZA DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE UZ PROPISANU KONKURSNU DOKUMENTACIJU PODNOSI PROGRAM RADA ZA MANDATNI PERIOD, KOJI RAZMATRA UPRAVNI ODBOR U POSTUPKU DAVANjA MIŠLjENjA ZA IMENOVANjE DIREKTORA.

AKO NADLEŽNI ORGAN OPŠTINE, ODNOSNO GRADA NE IMENUJE DIREKTORA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U ODREĐENOM ROKU, NADLEŽAN ORGAN ZA DAVANjE SAGLASNOSTI NA IMENOVANjE DIREKTORA CENTRA, MOŽE IMENOVATI VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD DO IMENOVANjA U SKLADU SA ZAKONOM.

AKO UPRAVNI ODBOR USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ VLADA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE NE DOSTAVI MIŠLjENjE O IMENOVANjU DIREKTORA USTANOVE U ODREĐENOM ROKU, NADLEŽNI ORGAN ZA IMENOVANjE DIREKTORA MOŽE IMENOVATI DIREKTORA, ODNOSNO VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA U SKLADU SA ZAKONOM.“.

Član 69v

Upravni odbor ustanove socijalne zaštite ima najmanje pet članova od kojih su najmanje dva iz reda zaposlenih u ustanovi. Predsednik i članovi upravnog odbora imenuju se za period od četiri godine.

Predsednik i članovi upravnog odbora imenuju se za period od četiri godine.

„UPRAVNI ODBOR USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ KORISNIKA, ČINE PREDSTAVNICI OSNIVAČA, LOKALNE SAMOUPRAVE, ZAPOSLENIH U TOJ USTANOVI, KORISNIKA, STARALACA, ODNOSNO ZAKONSKIH ZASTUPNIKA KORISNIKA.

UPRAVNI ODBOR CENTRA ZA SOCIJALNI RAD ČINE PREDSTAVNICI OSNIVAČA I ZAPOSLENIH U TOJ USTANOVI, A UPRAVNI ODBOR CENTRA ZA SOCIJALNI RAD KOJI U SVOM SASTAVU IMA DOMSKO ODELjENjE I PREDSTAVNICI KORISNIKA, STARALACA, ODNOSNO ZAKONSKIH ZASTUPNIKA KORISNIKA.

PREDSEDNIK I ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA IMENUJU SE ZA PERIOD OD ČETIRI GODINE, OSIM PREDSTAVNIKA KORISNIKA, STARALACA, ODNOSNO ZAKONSKIH ZASTUPNIKA KORISNIKA KOJI SE IMENUJU ZA PERIOD OD DVE GODINE.

SASTAV I BROJ ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA UTVRĐUJE SE AKTOM O OSNIVANjU, ODNOSNO STATUTOM USTANOVE.“.

Član 69g

Nadzorni odbor ustanove socijalne zaštite ima najmanje tri člana od kojih je najmanje jedan iz reda zaposlenih u ustanovi. Predsednik i članovi nadzornog odbora imenuju se za period od četiri godine.

Predsednik i članovi nadzornog odbora imenuju se za period od četiri godine.

„NADZORNI ODBOR USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ČINE PREDSTAVNICI OSNIVAČA, LOKALNE SAMOUPRAVE I ZAPOSLENIH U TOJ USTANOVI.

PREDSEDNIK I ČLANOVI NADZORNOG ODBORA IMENUJU SE ZA PERIOD OD ČETIRI GODINE.

SASTAV I BROJ ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA UTVRĐUJE SE AKTOM O OSNIVANjU, ODNOSNO STATUTOM USTANOVE.“.

“ ČLAN 69D

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE MOŽE ZA OBAVLjANjE ODREĐENIH POSLOVA ZA KOJE SE ZASNIVA RADNI ODNOS DA ZAKLjUČI UGOVOR SA ODREĐENIM LICEM, I TO:

1) UGOVOR O VOLONTERSKOM RADU;

2) UGOVOR O DOPUNSKOM RADU.

UGOVORI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAKLjUČUJU SE U PISANOM OBLIKU I SADRŽE NAROČITO: VRSTU, NAČIN, VREME TRAJANjA POSLA, KAO I NAČIN UTVRĐIVANjA NAKNADE ZA RAD IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA.

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE VODI EVIDENCIJU O ZAKLjUČENIM UGOVORIMA IZ STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA.

ZAPOSLENI U USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE OBAVEZAN JE DA OBAVESTI DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE O UGOVORU IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA KOJI JE ZAKLjUČIO SA DRUGIM POSLODAVCEM, O ČEMU USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE VODI EVIDENCIJU.

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE VODI EVIDENCIJU O UGOVORIMA IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA KOJE JE ZAKLjUČILA SA LICIMA U RADNOM ODNOSU KOD DRUGOG POSLODAVCA.

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE DUŽNA JE DA PO ZAKLjUČENjU UGOVORA IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA DOSTAVI PRIMERAK TOG UGOVORA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA SOCIJALNA PITANjA RADI EVIDENTIRANjA I REALIZACIJE.

LICE SA KOJIM JE ZAKLjUČEN UGOVOR U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA OSTVARUJE PRAVA IZ OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE.

ČLAN 69Đ

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE MOŽE DA ZAKLjUČI UGOVOR O VOLONTERSKOM RADU:

1) SA NEZAPOSLENIM STRUČNIM RADNIKOM U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE, RADI OBAVLjANjA PRIPRAVNIČKOG STAŽA I POLAGANjA STRUČNOG ISPITA;

2) SA NEZAPOSLENIM STRUČNIM RADNIKOM U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE KOJI ŽELI DA SE STRUČNO USAVRŠI I STEKNE POSEBNA ZNANjA I SPOSOBNOSTI ZA RAD U SVOJOJ STRUCI.

USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE MOŽE DA ZAKLjUČI UGOVOR O DOPUNSKOM RADU SAMO ZA OBAVLjANjE POSLOVA ZA KOJE SE, NI PO PONOVLjENOM KONKURSU, NIJE PRIJAVIO NIJEDAN KANDIDAT I PO PRETHODNO PRIBAVLjENOJ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.

ČLAN 75A

MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA, ODNOSNO POKRAJINSKI SEKRETAR NADLEŽAN ZA POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE, DAJE SAGLASNOST NA STATUT I AKT O SISTEMATIZACIJI POSLOVA I ZADATAKA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ČIJI JE OSNIVAČ VLADA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE.

ČLAN 75B

REPUBLIKA SRBIJA DODELjUJE STRUČNIM I DRUGIM RADNICIMA KAO I GRAĐANIMA NAGRADE I PRIZNANjA ZA IZUZETNI USPEH U RADU U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE.

MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA PROPISUJE BLIŽE USLOVE ZA DODELjIVANjE NAGRADA I PRIZNANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SASTAV KOMISIJE I POSTUPAK ZA DODELjIVANjE NAGRADA I PRIZNANjA.“

Član 76.

Ustanove socijalne zaštite (u daljem tekstu: ustanova) su:

1) centar za socijalni rad;

2) usanove za smeštaj korisnika;

3) ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući;

4) ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU.

Član 77.

Centar za socijalni rad osniva opština, odnosno više opština i Grad Beograd u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje Vlada Republike Srbije.

„CENTAR ZA SOCIJALNI RAD OSNIVA OPŠTINA.

VIŠE OPŠTINA MOŽE OSNOVATI ZAJEDNIČKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD.

GRAD MOŽE OSNOVATI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD ZA TERITORIJU GRADA.

KADA VIŠE OPŠTINA OSNIVA ZAJEDNIČKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD, U SVAKOJ OPŠTINI ORGANIZUJE SE ODELjENjE CENTRA ZA NEPOSREDNO PRUŽANjE USLUGA GRAĐANIMA NA PODRUČJU OPŠTINE.

KADA VIŠE OPŠTINA OSNIVA ZAJEDNIČKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD, OSNIVAČKIM AKTOM UTVRĐUJE SE KOJA OPŠTINE IMENUJE ORGANE USTANOVE I DRUGA PITANjA VEZANA ZA RAD ZAJEDNIČKOG CENTRA, U SKLADU SA ZAKONOM.“.

4) ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU

ČLAN 104A

RADI PRAĆENjA, UNAPREĐIVANjA SOCIJALNE ZAŠTITE, PODSTICANjE RAZVOJA I OBAVLjANjA ISTRAŽIVAČKIH I STRUČNIH POSLOVA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE, VLADA REPUBLIKE SRBIJE ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE OSNIVA ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU.

ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU:

1) PRATI I PROUČAVA SOCIJALNE POJAVE I PROBLEME, IZRAĐUJE ANALIZE I IZVEŠTAJE O STANjU U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE I PREDLAŽE MERE ZA UNAPREĐENjE ZAŠTITE;

2) PRATI I PROUČAVA RAD I ORGANIZACIJU SLUŽBI SOCIJALNE ZAŠTITE, STARA SE O UNAPREĐENjU NjIHOVOG RADA I PRUŽA STRUČNU POMOĆ;

3) IZRAĐUJE, ZA POTREBE DRŽAVNIH ORGANA ILI USTANOVA, STRUČNE ELABORATE I NA NjIHOV ZAHTEV DAJE STRUČNO MIŠLjENjE O POJEDINIM PITANjIMA;

4) VRŠI NADZOR NAD STRUČNIM RADOM USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE, DRUGIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST ODNOSNO POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI ZA KOJU JE OSNOVAN, KAO POVERENE POSLOVE;

5) UČESTVUJE U IZRADI KRITERIJUMA ZA REALIZOVANjE KVALITETA USLUGA SOCIJALNOG RADA I NORMATIVA I STANDARDA USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE;

6) ORGANIZUJE STALNO STRUČNO USAVRŠAVANjE STRUČNIH RADNIKA, OBAVLjA STRUČNE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA RAZVOJ, PRAĆENjE I OSIGURANjE KVALITETA RADA I STRUČNOSTI ZAPOSLENIH U SOCIJALNOJ ZAŠTITI, STANDARDE ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI POTREBNIH ZA RAD U OVOJ OBLASTI I ZA PROFESIONALNO NAPREDOVANjE;

7) SARAĐUJE SA ODGOVARAJUĆIM USTANOVAMA U OBAVLjANjU ODREĐENIH POSLOVA;

8) OBAVLjA STRUČNE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA PODSTICAJ RAZVOJA I KVALITETA ZAŠTITE LICA KOJIMA JE POTREBNA POSEBNA DRUŠTVENA PODRŠKA (LICA OMETENA U PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU, LICA SA TELESNIM INVALIDITETOM, LICA OBOLELA OD SISTEMSKIH BOLESTI, LICA SA POREMEĆAJEM U PONAŠANjU) I STVARANjE POZITIVNOG ODNOSA JAVNOG MNjENjA I TOLERANCIJE PREMA OVIM LICIMA;

9) OBJAVLjUJE REZULTATE SVOGA RADA, PODATKE I PUBLIKACIJE IZ OKVIRA SVOJE DELATNOSTI;

10) VRŠI I DRUGE POSLOVE ODREĐENE POSEBNIM PROPISIMA I STATUTOM.

SREDSTVA ZA RAD ZAVODA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU OBEZBEĐUJU SE IZ SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE ODNOSNO AUTONOMNE POKRAJINE.“

V NADZOR NAD STRUČNIM RADOM

I STRUČNA POMOĆ

Član 105.

Nad obavljanjem stručnog rada u delatnosti socijalne zaštite vrši se stručni nadzor.

Nadzorom nad stručnim radom utvrđuje se da li se stručni rad na ostvarivanju socijalne zaštite zasniva na savremenim naučnim i stručnim metodama i dostignućima za tu vrstu delatnosti socijalne zaštite i da li je zaštita korisnika organizovana na najcelishodniji i najefikasniji način.

Nadzor nad stručnim radom vrši se stalno i sistematski, uključujući neposredan uvid, kontrolu i druge oblike provere ostvarivanje zadataka, odnosno načina organizovanja i primene odgovarajućih stručnih postupaka i metoda na ostvarivanju pojedinih prava i oblika socijalne zaštite, kao i neposrednu stručnu pomoć.

Član 106.

Nadzor nad stručnim radom sprovodi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Član 107.

Kompletan nadzor nad stručnim radom vrši se najmanje jedanput u dve godine.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja utvrđuje godišnji program sprovođenja nadzora nad stručnim radom.

Nadzor nad stručnim radom može se vršiti i mimo rokova utvrđenim programom za sprovođenje nadzora na osnovu predloga korisnika, ustanove, građana i drugih subjekata.

Član 108.

Izveštaj o izvršenom nadzoru nad stručnim radom dostavlja se u roku od 30 dana po obavljenom nadzoru ustanovi gde je vršen nadzor, osnivaču ustanove i organu koji je dao saglasnost za obavljanje delatnosti, odnosno poslova, drugim pravnim i fizičkim licima.

Član 109.

Ustanove i građani koji obavljaju određene poslove iz delatnosti socijalne zaštite obavezni su da preduzmu mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka i o tome obaveste ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Član 110.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja propisuje način i postupak za vršenje nadzora nad stručnim radom, način na koji treba otkloniti uočene nedostatke i druga pitanja od značaja za vršenje nadzora.

Član 111.

Nadzor nad stručnim radom mogu da vrše stručnjaci koji imaju najmanje isti stepen stručne spreme kao i radnici ustanove socijalne zaštite u kojoj se vrši nadzor.

„V NADZOR

1. UPRAVNI NADZOR

ČLAN 105.

NADZOR NAD IZVRŠAVANjEM ODREDABA OVOG ZAKONA I PROPISA DONETIH NA OSNOVU OVOG ZAKONA VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SOCIJALNA PITANjA.

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SOCIJALNA PITANjA VRŠI NADZOR NAD ZAKONITOŠĆU RADA USTANOVA I DRUGIH PRAVNIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST SOCIJALNE ZAŠTITE, NADZOR NAD ZAKONITOŠĆU AKATA USTANOVE KADA ONA NA OSNOVU ZAKONA REŠAVA O PRAVIMA, OBAVEZAMA I PRAVNIM INTERESIMA GRAĐANA I INSPEKCIJSKI NADZOR.

NADZOR IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NAD RADOM USTANOVA I DRUGIH PRAVNIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VRŠI NADLEŽNI POKRAJINSKI ORGAN UPRAVE ZA SOCIJALNU ZAŠTITU, A NAD RADOM CENTRA ZA SOCIJALNI RAD I USTANOVA ZA DNEVNI BORAVAK I POMOĆ U KUĆI NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA – KAO POVERENE POSLOVE.

ČLAN 106.

POSLOVE INSPEKCIJSKOG NADZORA VRŠI INSPEKTOR ZA SOCIJALNU ZAŠTITU.

U VRŠENjU INSPEKCIJSKOG NADZORA INSPEKTOR ZA SOCIJALNU ZAŠTITU IMA PRAVO I DUŽNOST DA:

1) VRŠI KONTROLU POSTUPANjA USTANOVA, DRUGIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST SOCIJALNE ZAŠTITE U POGLEDU PRIDRŽAVANjA OVOG ZAKONA, DRUGIH PROPISA I OPŠTIH AKATA, OSIM KONTROLE KOJA SE ODNOSI NA PROVERU STRUČNOG RADA USTANOVE;

2) VRŠI KONTROLU ISPUNjENOSTI USLOVA U POGLEDU PROSTORA, OPREME I POTREBNIH STRUČNIH I DRUGIH RADNIKA ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI SOCIJALNE ZAŠTITE;

3) VRŠI KONTROLU POSTUPKA PRIJEMA KORISNIKA U USTANOVU SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ KORISNIKA U POGLEDU KATEGORIJE KORISNIKA I KAPACITETA USTANOVE;

4) VRŠI KONTROLU VOĐENjA PROPISANIH EVIDENCIJA.

INSPEKTOR ZA SOCIJALNU ZAŠTITU OVLAŠĆEN JE DA:

1) NALOŽI REŠENjEM OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI I NEDOSTATAKA U ODREĐENOM ROKU;

2) ZABRANI REŠENjEM SPROVOĐENjE RADNjI KOJE SU SUPROTNE OVOM ZAKONU;

3) PRIVREMENO ZABRANI REŠENjEM RAD USTANOVE I DRUGIH FIZIČKIH I PRAVNIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST, ODNOSNO POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE, A NE ISPUNjAVAJU ZAKONOM PROPISANE USLOVE U POGLEDU PROSTORA, OPREME I POTREBNIH STRUČNIH I DRUGIH RADNIKA, ČIME JE UGROŽENA NEOPHODNA ZAŠTITA KORISNIKA, A NAJDUŽE DO 60 DANA;

4) PODNESE PRIJAVU NADLEŽNOM ORGANU ZA UČINjENO KRIVIČNO DELO ILI PRIVREDNI PRESTUP, ODNOSNO ZAHTEV ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA;

5) ZABRANI RAD USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE ODNOSNO DRUGOM PRAVNOM I FIZIČKOM LICU KOJE OBAVLjA DELATNOST, ODNOSNO POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE BEZ REŠENjA NADLEŽNOG ORGANA U SMISLU OVOG ZAKONA O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA POČETAK RADA I OBAVLjANjE DELATNOSTI;

6) OBAVEŠTAVA DRUGI ORGAN AKO POSTOJE RAZLOZI ZA PREDUZIMANjE MERA ZA KOJE JE TAJ ORGAN NADLEŽAN I OBAVLjA DRUGE POSLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM.

PO ŽALBI PROTIV REŠENjA INSPEKTORA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU REŠAVA MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.

ČLAN 107.

INSPEKTOR ZA SOCIJALNU ZAŠTITU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA (U DALjEM TEKSTU: REPUBLIČKI INSPEKTOR), U ODNOSU NA ORGANE KOJIMA JE POVERENO VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA, IMA PRAVO I DUŽNOST DA:

1) OSTVARUJE NEPOSREDAN NADZOR NAD NjIHOVIM RADOM;

2) IZDAJE OBAVEZNE INSTRUKCIJE ZA IZVRŠAVANjE ZAKONA I DRUGIH PROPISA, ZA VRŠENjE POSLOVA I KONTROLIŠE NjIHOVO IZVRŠAVANjE;

3) ODUZME OVLAŠĆENjE POJEDINOM INSPEKTORU KOJI POSLOVE NE OBAVLjA BLAGOVREMENO, STRUČNO, ZAKONITO I SAVESNO I PREDLOŽI UTVRĐIVANjE ODGOVORNOSTI U ORGANU KOJEM JE POVERENO VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA;

4) ORGANIZUJE ZAJEDNIČKE AKCIJE SA INSPEKTORIMA U ORGANIMA KOJIMA JE POVERENO VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA;

5) VRŠI NEPOSREDAN INSPEKCIJSKI NADZOR U SVIM POSLOVIMA I SA SVIM OVLAŠĆENjIMA, AKO IH ORGANI KOJIMA JE POVEREN INSPEKCIJSKI NADZOR NE VRŠE;

6) TRAŽI IZVEŠTAJE, PODATKE I OBAVEŠTENjA O VRŠENjU POVERENIH POSLOVA INSPEKCIJSKOG NADZORA.

ČLAN 108.

POSLOVE INSPEKTORA SOCIJALNE ZAŠTITE MOŽE DA OBAVLjA LICE KOJE IMA VISOKO OBRAZOVANjE, POLOŽEN ISPIT ZA RAD U ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE I NAJMANjE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA.

2. NADZOR NAD STRUČNIM RADOM

ČLAN 109.

POSLOVE NADZORA NAD STRUČNIM RADOM USTANOVA I DRUGIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST ODNOSNO POSLOVE SOCIJALNE ZAŠTITE VRŠI ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU KAO POVERENE POSLOVE, PREKO SAVETNIKA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU.

SAVETNIK ZA SOCIJALNU ZAŠTITU U VRŠENjU NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA: VREDNUJE KVALITET RADA USTANOVE; SAVETUJE I PRUŽA STRUČNU POMOĆ STRUČNIM RADNICIMA RADI POBOLjŠANjA KVALITETA RADA; OSTVARUJE NEPOSREDAN UVID U STRUČNI RAD I PREDLAŽE PREDUZIMANjE NEOPHODNIH MERA ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI I NEDOSTATAKA U STRUČNOM RADU I ZA UNAPREĐENjE STRUČNOG RADA.

ČLAN 110.

POSLOVE SAVETNIKA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU MOŽE DA OBAVLjA LICE KOJE IMA ODGOVARAJUĆE VISOKO OBRAZOVANjE STRUKE DIPLOMIRANI PRAVNIK, DIPLOMIRANI SOCIJALNI RADNIK, DIPLOMIRANI PSIHOLOG, DIPLOMIRANI PEDAGOG, DIPLOMIRANI SPECIJALNI PEDAGOG, DIPLOMIRANI DEFEKTOLOG I DIPLOMIRANI SOCIOLOG, NAJMANjE PET RADNOG ISKUSTVA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE I ISTIČE SE U STRUCI;

SAVETNIK ZA SOCIJALNU ZAŠTITU DUŽAN JE DA SE STALNO STRUČNO USAVRŠAVA RADI USPEŠNIJEG OSTVARIVANjA I UNAPREĐIVANjA NADZORA NAD STRUČNIM RADOM.

ČLAN 111.

MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA PROPISUJE NAČIN I POSTUPAK VRŠENjA NADZORA NAD STRUČNIM RADOM, MERILA ZA VREDNOVANjE KVALITETA RADA I OBRAZAC LEGITIMACIJE ZA SAVETNIKA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU.“

član 112.

Sredstva za ostvarivanje prava koja su ovim zakonom utvrđena kao prava od opšteg interesa, obezbeđuju se u budžetu Republike.

U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva centrima za socijalni rad, za vršenje javnih ovlašćenja poverenih ovim zakonom.

U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za izgradnju, opremanje i osavremenjavanje ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika kao i centara za socijalni rad, kad organizuju smeštaj korisnika u skladu sa ovim zakonom.

U budžetu opštine, odnosno grada obezbeđuju se sredstva za ostvarivanje ostalih prava utvrđenih ovim zakonom i sredstva za izgadnju, opremanje i osavremenjavanje ustanova, čiji je ona osnivač.

„U BUDžETU REPUBLIKE OBEZBEĐUJU SE SREDSTVA ZA UČEŠĆE U FINANSIRANjU PROGRAMA UNAPREĐENjA SOCIJALNE ZAŠTITE U REPUBLICI.

U BUDžETU AUTONOMNE POKRAJINE, OPŠTINE, ODNOSNO GRADA, OBEZBEĐUJU SE SREDSTVA ZA UČEŠĆE U FINANSIRANjU PROGRAMA UNAPREĐENjA SOCIJALNE ZAŠTITE U AUTONOMNOJ POKRAJINI, OPŠTINI, ODNOSNO GRADU.

PROGRAMI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA OBUHVATAJU MERE I AKTIVNOSTI ZA PODSTICAJ I RAZVOJ OBLIKA I USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE, POBOLjŠANjE KVALITETA USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE I STALNO USAVRŠAVANjE STRUČNIH RADNIKA ZAPOSLENIH U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE.

PROGRAM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA, A PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DONOSI FUNKCIONER KOJI RUKOVODI ORGANOM NADLEŽNIM ZA SOCIJALNA PITANjA U AUTNOMNOJ POKRAJINI, GRADU ODNOSNO OPŠTINI.“

Član 113.

Sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike za namene utvrđene u članu 112. ovog zakona, prenose se ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja na poseban račun u okviru redovnog računa ministarstva.

Ministarstvo iz stava 1. ovog člana prenosi centrima za socijalni rad namenski:

1) sredstva za obavljanje stručnog rada u funkciji rešavanja o pravima utvrđenim ovim zakonom;

2) sredstva za isplatu novčanih primanja na osnovu utvređenih prava;

3) sredstva za finansiranje smeštaja korisnika u ustanovama socijalne zaštite;

4) sredstva za ostvarivanje prava na pomoć za osposobljavanje za rad.

Centar za socijalni rad dužan je da sredstva iz stava 1. ovog člana dostavi blagovremeno korisnicima, odnosno ustanovi.

Odnosi centra za socijalni rad i ustanove za smeštaj korisnika u pogledu prenošenja sredstava, korišćenja smeštaja u pogledu drugih pitanja od značaja za obezbeđivanje prava na smeštaj, bliže se uređuju ugovorom.

„SREDSTVA KOJA SE OBEZBEĐUJU U BUDžETU REPUBLIKE ZA NAMENE UTVRĐENE U ČLANU 47. STAV 5. I ČLANU 112. OVOG ZAKONA, PRENOSE SE KRAJNjIM KORISNICIMA NA OSNOVU REŠENjA MINISTRA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA, U SKLADU SA ZAKONOM.“.

Član 116.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja propisuje kriterijume i merila za utvrđivanje cene usluga i utvrđuje cene usluga u ustanovama za smeštaj korisnika i centrima za socijalni rad kada obezbeđuju smeštaj korisnika, u skladu sa ovim zakonom, cenu programa rada centra za socijalni rad u delu poslova koji se odnosi na vršenje javnih ovlašćenja CENU PROGRAMA RADA ZAVODA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU I IZNOS TROŠKOVA POSTUPKA ZA SMEŠTAJ U KAPACITETE VISOKOG STANDARDA kao i cenu programa za vršenje radnog osposobljavanja korisnika u odgovarajućoj organizaciji koja obavlja poslove osposobljavanja.

„UPRAVNI ODBOR USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA SMEŠTAJ PENZIONERA I DRUGIH STARIH LICA, DONOSI ODLUKU O UVEĆANjU CENE SMEŠTAJA U KAPACITETIMA VISOKOG STANDARDA PO PRETHODNO PRIBAVLjENOJ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.

MEĐUSOBNI ODNOSI KORISNIKA SMEŠTENIH U KAPACITETIMA VISOKOG STANDARDA I USTANOVE, UREĐUJU SE UGOVOROM.

SREDSTVA OBEZBEĐENA UVEĆANjEM CENA USLUGA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA USMERAVAJU SE NA ODRŽAVANjE STANDARDA KORISNIKA SMEŠTENIH U KAPACITETIMA VISOKOG STANDARDA PREDVIĐENOG UGOVOROM, INVESTICIONO ODRŽAVANjE I OPREMANjE USTANOVE.

DEO SREDSTAVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MOŽE SE USMERITI NA STRUČNO USAVRŠAVANjE I POBOLjŠANjE STANDARDA ZAPOSLENIH POD USLOVOM DA SU OBEZBEĐENI PROPISANI STANDARDI ŽIVOTA KORISNIKA U USTANOVI.“.

Nadležni organ uprave opštine, odnosno grada propisuje kriterijume i merila za utvrđivanje cena usluga i utvrđuje cene usluga u ustanovama koje osniva opština.

Član 119.

Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 do 200.000 dinara, kazniće se za prekršaj ustanova socijalne zaštite, ako:

1) otpočne sa radom i obavlja delatnost, a ne ispunjava propisane uslove (član 67);

2) ne primi na smeštaj korisnika kojeg uputi centar za socijalni rad i ima slobodne kapacitete (član 73. stav 1);

3) otpusti korisnika koji je smešten i ne obezbedi uslove za njegovo dalje zbrinjavanje (član 73. stav 3);

4) ne vodi ili neuredno vodi propisanu evidenciju i dokumentaciju o stručnom radu (član 70. stav 1);

5) u određenom roku ne preduzme mere za otklanjanje nedostataka utvrđenih stručnim nadzorom (član 109).

6) NE POKRENE BLAGOVREMENO POSTUPAK NAPLATE DUGOVANjA OD LICA KOJA SU U ZAKONSKOJ OBAVEZI DA UČESTVUJU U IZDRŽAVANjU KORISNIKA (ČLAN 47. STAV 4).

Za prekršaj iz prethodnog stava kazniće se i odgovorno lice u ustanovi u iznosu od 100 do 10.000 dinara.

4337104.050/4