PREDLOG
Z A K O N
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
Član 1.
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 62/03 i 64/03) naslov iznad člana 3. menja se i glasi: “Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja“.
U članu 3. stav 1. briše se.
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 1. reči: “Ciljevi obrazovanja i vaspitanja“ zamenjuju se rečima: “Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja“, a tačka 5) menja se i glasi:
„5) razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina i etničkih zajednica;“.
U tački 11) posle reči: „učenika“ dodaju se reči: „radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i“.
Član 2.
Naziv odeljka 1. glave II. menja se i glasi: „1. Nacionalni prosvetni savet“.
Naslov iznad člana 10. briše se, a član 10. menja se i glasi:
„Član 10.
Radi utvrđivanja pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obrazuje se Nacionalni prosvetni savet (u daljem tekstu: Savet).
Rad Saveta je javan.
Kad Savet razmatra pitanja koja čine deo politike Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) u oblasti obrazovanja i vaspitanja, dužan je da obezbedi usaglašene stavove sa odgovarajućim institucijama u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog i drugih oblika obrazovanja.
Savet je dužan da Narodnoj skupštini Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) podnosi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.
Savet može da obrazuje stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka i naučnika, u skladu s poslovnikom.
Administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Ministarstvo.
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike.
Članovi Saveta i komisija iz stava 5. ovog člana imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština.
Savet donosi poslovnik o svom radu.“
Član 3.
Naslov iznad člana 11. i član 11. menjaju se i glase:
„Sastav Saveta
Član 11.
Savet ima 38 članova, uključujući i predsednika, koje imenuje Narodna skupština na vreme od šest godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoimenovanog sastava Saveta mandat traje tri godine.
Predsednik i članovi Saveta imenuju se, i to:
tri člana iz reda akademika – redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti;
četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu;
po jedan član iz reda nastavnika: Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti;
član iz reda nastavnika sa liste kandidata koju zajednički podnose drugi univerziteti čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina;
po jedan član iz reda stručnih udruženja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika: Zajednice vaspitača predškolskih ustanova, Saveza učitelja Srbije, Društva za srpski jezik Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Saveza društava istoričara Srbije, Srpskog geografskog društva, Društva fizičara Srbije, Srpskog hemijskog društva, Srpskog biološkog društva, Srpskog filozofskog društva, Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fizičku kulturu, Društva psihologa Srbije, Pedagoškog društva Srbije i Društva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruženja;
četiri člana iz reda predstavnika zajednica srednjih stručnih škola, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove zajednice;
član iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva;
član iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove crkve i verske zajednice;
član iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina;
član iz reda nacionalne organizacije za zapošljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija;
član iz reda reprezentativnih sindikata, sa liste kandidata koju zajednički podnose ovi sindikati;
član iz reda udruženja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajednički podnose ova udruženja.
Podnosioci lista iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Saveta dva meseca pre isteka mandata članova Saveta kojima mandat ističe.
Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se imenuju.
Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 4. ovog člana, Narodna skupština imenuje članove Saveta iz reda propisane strukture.
Najmanje polovina članova Saveta imenuje se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Predsednik Saveta imenuje se iz reda istaknutih stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Za člana Saveta ne može da bude imenovano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove.
Narodna skupština razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog člana.
U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, imenuje se novi član do isteka mandata Saveta, sa liste koja je podneta za imenovanje članova Saveta.
Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.
Sednicama Saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva, bez prava odlučivanja.“
Član 4.
Naslov iznad člana 12. i član 12. menjaju se i glase:
„Nadležnost Saveta
Član 12.
U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Savet:
utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja;
prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim standardima;
razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;
donosi: opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa;
predlaže ministru: programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
predlaže ministru udžbenike i nastavna sredstva;
utvrđuje listu obrazovnih profila;
utvrđuje standarde:
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama;
za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju, kao i za sticanje dozvole za rad;
stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
znanja, veština i sposobnosti za direktora;
znanja, veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja;
za sticanje obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, kao i dopunskog obrazovanja nastavnika;
za ostvarivanje posebnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
za ostvarivanje posebnih programa stručnog osposobljavanja i obuke;
kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;
prostora, opreme i nastavnih sredstava;
obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
Akti iz tač. 4), 7) i 8) objavljuju se u „Prosvetnom glasniku“.
Savet najmanje jedanput godišnje dostavlja Narodnoj skupštini mišljenje o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.“
Član 5.
Naslovi iznad čl. 13. do 16. i čl. 13. do 16. brišu se.
Član 6.
Naziv odeljka 2. glave II. menja se i glasi: „2. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja“.
Naslov iznad člana 17. briše se, a član 17. menja se i glasi:
„Član 17.
Radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja Republika osniva ustanove – Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi), za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Akte o osnivanju zavoda donosi Vlada.
Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim službama.
O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni zavoda odlučuje Vlada.
Na statut i godišnji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada.
Zavodi podnose izveštaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godišnje.
Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike.“
Član 7.
Naslovi iznad čl. 18. do 25. i čl. 18. do 25. menjaju se i glase:
“ Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Član 18.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti Saveta i Ministarstva, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacione jedinice – centre, i to:
Centar za strateški razvoj;
Centar za razvoj programa i udžbenika;
Centar za profesionalni razvoj zaposlenih;
Centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Zavod iz stava 1. ovog člana može da ima i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.“
Centar za strateški razvoj
Član 19.
Centar za strateški razvoj obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: razvoj obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama; strateške ciljeve i zadatke razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja; vaspitni rad u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja; mrežu ustanova; usaglašenost obrazovnog sistema sa evropskim uporednim sistemima obrazovanja; metodologiju podučavanja i učenja; programe završnih i maturskih ispita.
Centar za razvoj programa i udžbenika
Član 20.
Centar za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na pripremu programa: obrazovanja po nivoima i vrstama, obrazovanja učenika sa posebnim sposobnostima, osnovnog obrazovanja u inostranstvu; obrazovanja odraslih, lica kojima je potrebna posebna društvena podrška (lica sa smetnjama u razvoju, mentalnim oštećenjima, obolela od sistemskih bolesti, sa stečenim invaliditetom, telesni invalidi); kao i na kvalitet i postupak odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava.
Centar za profesionalni razvoj zaposlenih
Član 21.
Centar za profesionalni razvoj zaposlenih obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: unapređivanje i razvoj sistema stalnog stručnog usavršavanja i profesionalni razvoj zaposlenih u ustanovi; polaganje ispita za dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i ispita za direktora; vrednovanje kvaliteta ostvarivanja programa stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih; pružanje stručno-pedagoške pomoći nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku; saradnju sa nastavničkim fakultetima, univerzitetima i drugim stručnim institucijama u zemlji i inostranstvu.
Centar za stručno i umetničko obrazovanje
Član 22.
Centar za stručno i umetničko obrazovanje obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta stručnog i umetničkog obrazovanja, stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke; stručnu i umetničku maturu, završni, specijalistički i majstorski ispit; programe stručnog osposobljavanja i obuke.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Član 23.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja, vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Zavod iz stava 1. ovog člana naročito obavlja stručne poslove u vezi sa: vrednovanjem rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova, proverom rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou i praćenjem usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa evropskim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Stručni timovi
Član 24.
Zavodi mogu da obrazuju posebne stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke institucije, uz saglasnost Ministarstva.
Članu stručnog tima iz stava 1. ovog člana za vreme rada u stručnom timu miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje.
Rad Saveta i zavoda
Član 25.
Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti Saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva Saveta, odnosno ministra.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala.
Savet, odnosno ministar dužan je da donese odluku, odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda.
Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, Savet, odnosno ministar donosi akt iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda.
Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra.
Zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta.
Ako Savet u roku iz st. 3. i 6. ovog člana ne donese akt iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar.
Savet, odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti.“
Član 8.
Naslov iznad člana 26. i član 26. brišu se.
Član 9.
Član 27. menja se i glasi:
„Član 27.
U oblasti obrazovanja i vaspitanja Ministarstvo, naročito:
planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;
vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda;
planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou;
ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenje stranih iskustva evropskih programa i dostignuća, kao i poslove usaglašavanja sa evropskim obrazovnim sistemima;
vodi bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju;
vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.“
Član 10.
U članu 36. stav 1. menja se i glasi:
„Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.“
Član 11.
Član 41. menja se i glasi:
„Član 41.
Druga organizacija, odnosno fizičko lice, može da ostvaruje posebne programe u oblastima: predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.“
Član 12.
U članu 53. stav 2. menja se i glasi:
„Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.“
Posle stava 9. dodaju se st. 10. i 11. koji glase:
“Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom, ili predloži kandidata suprotno odredbama Zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa Zakonom.
Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.“
Član 13.
U članu 54. stav 3. tačka 3) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 3) dodaju se tač. 4) i 5) koje glase:
„4) ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;
5) nastupi uslov iz člana 53. stav 8. ovog zakona.“
Član 14.
U članu 55. stav 1. reči: „predsednika i“ brišu se.
Član 15.
U članu 58. stav 2. reči: “savladan odgovarajući akreditovan program obuke“ zamenjuju se rečima: “položen ispit“.
Stav 3. menja se i glasi:
„Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabran i vaspitač koji ima više obrazovanje, licencu za vaspitača, položen ispit za direktora i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.“
U stavu 4. reči: “savladan odgovarajući akreditovan program obuke“ zamenjuju se rečima: “položen ispit“.
U stavu 6. reč: “pet“ zamenjuje se rečju: “deset“, a reči: “savlada akreditovan program obuke“ zamenjuju se rečima: “položen ispit“.
Stav 9. briše se.
Dosadašnji stav 10. postaje stav 9.
Dosadašnji stav 11. koji postaje stav 10. menja se i glasi:
„Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja, standarde znanja, veština i sposobnosti za direktora, način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora, propisuje ministar.“
Posle stava 10. dodaje se stav 11. koji glasi:
“Troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora.“
Član 16.
U članu 59. st. 4. do 8. menjaju se i glase:
“Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.
Smatra se da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora škole ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti škole.
Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora škole, raspisuje se novi konkurs.“
Član 17.
Član 60. menja se i glasi:
„Član 60.
Vršioca dužnosti direktora dečjeg vrtića postavlja upravni odbor, na način i po postupku utvrđenim statutom.
Vršioca dužnosti direktora postavlja školski odbor do izbora direktora ako direktoru škole prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili školski odbor nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku školskog odbora.
Vršioca dužnosti direktora postavlja ministar ako školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 2. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.
Za vršioca dužnosti direktora škole ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost.
Za vršioca dužnosti direktora škole može da bude postavljen nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju, najduže na šest meseci.
Vršiocu dužnosti direktora škole i dečjeg vrtića miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen za vreme dok obavlja tu dužnost.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.“
Član 18.
U članu 62. stav 1. posle reči: „uslova za“ dodaju se reči: „mirovanje, odnosno“ .
St. 3. i 4. menjaju se i glase:
„Smatra se da je odluka školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti škole.“
Stav 5. briše se.
Član 19.
Član 69. menja se i glasi:
„Član 69.
Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se na osnovu školskog programa.
Školski program donosi škola, u skladu sa nastavnim planovima i programima.
Školskim programom obezbeđuje se ostvarivanje nastavnih planova i programa i potreba učenika i roditelja, škole i jedinice lokalne samouprave.
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo nastavnog plana i programa sadrži osnovne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo nastavnog plana i programa obuhvata izborne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje.
Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili građansko vaspitanje, izabrani predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Fakultativni deo nastavnog plana i programa obuhvata predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti.“
Član 20.
Naslovi iznad čl. 70. do 73. i čl. 70. do 73. menjaju se i glase:
“Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Član 70.
Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže:
obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni predmeti;
godišnji i nedeljni fond časova po predmetima.
Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Član 71.
Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži:
svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja;
sadržaje obaveznih i izbornih predmeta;
preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;
način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja, obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalne manjine;
opšte i posebne standarde znanja;
druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa.
Nastavni planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Član 72.
Nastavni planovi i programi su osnova za:
donošenje školskog programa u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
donošenje programa završnih i maturskih ispita;
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Sadržina školskog programa
Član 73.
Školski program sadrži:
naziv, vrstu i trajanje školskog programa;
svrhu, ciljeve i zadatke školskog programa;
obavezne i izborne nastavne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje;
fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje;
trajanje i osnovne oblike izvođenja programa;
fond časova za svaki razred;
fond časova za svaki predmet;
način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa;
vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;
programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruje fakultativni deo školskog programa.“
Član 21.
U članu 74. stav 2. reči: “opštim i posebnim“, brišu se.
Član 22.
U članu 75. stav 4. briše se.
Član 23.
Naslov iznad člana 76. i član 76. menjaju se i glase:
“Nadležnost i postupak za donošenje nastavnih planova i programa
Član 76.
Opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, osnove vaspitnog programa donosi Savet, a programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblastima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, na predlog Saveta, propisuje ministar.“
Član 24.
U članu 77. stav 1. reči: “stručni aktivi“ zamenjuju se rečima: “odgovarajući stručni organi“.
Član 25.
U članu 78. stav 1. reči: “šest meseci“ zamenjuju se rečima: “dva meseca“.
Član 26.
U članu 84. reči: “Prosvetnog saveta“ zamenjuju se rečju: “Saveta“.
Član 27.
U članu 85. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Pripremni predškolski program je deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju.“
Član 28.
Član 86. menja se i glasi:
„Član 86.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.
Prvi ciklus obuhvata prvi do četvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta može da se organizuje i kao predmetna, u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom.
Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom.
Osnovno muzičko obrazovanje traje od dve do šest, a baletsko četiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa školskim programom osnovne škole ili posebnim programom, u skladu sa posebnim zakonom.
Osnovno obrazovanje odraslih ostvaruje se od navršenih 16 godina, osim u slučajevima i u trajanju propisanim posebnim zakonom.“
Član 29.
U članu 89. stav 3. posle reči: „dete“ dodaju se reči: „starosti od pet i po do šest i po godina“.
Član 30.
U članu 90. stav 1. posle reči: „šest“ dodaju se reči:“i po“.
Član 31.
U članu 93. stav 2. reči: „savet, centar“ zamenjuju se rečima: “Savet, zavodi“.
Stav 4. menja se i glasi:
“Inicijativu sa predlogom ogleda po pribavljenom mišljenju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja uključuje značajne novine ministar pribavlja mišljenje Saveta.“
U stavu 6. reči: “odgovarajući centar“ zamenjuju se rečima: “Zavod iz stava 4. ovog člana“.
Član 32.
U članu 94. stav 1. menja se i glasi:
“U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje na predlog Saveta odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.“
U stavu 4. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: “u skladu sa standardima koje utvrđuje Savet.“
U stavu 5. reč: “minimalnim“ briše se.
U stavu 6. reči: “Minimalni standardi“ zamenjuju se rečju: “Standardi“.
Stav 7. briše se.
Dosadašnji stav 8. postaje stav 7.
Član 33.
U članu 96. stav 5. briše se.
Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi:
“Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 60 dana od dana učinjene povrede obaveze.“
Član 34.
U članu 98. stav 1. reči: “trećem ciklusu“ zamenjuju se rečima: “u poslednja dva razreda“.
Član 35.
U članu 99. reči: “opštim osnovama školskog programa i“ brišu se.
Član 36.
U članu 101. stav 4. reč: “četiri“ zamenjuje se rečju: “dva“.
U stavu 8. reč: “četiri“ zamenjuje se rečju: “dve“.
Stav 9. menja se i glasi:
“Učenik koji ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, osim učenika završnih razreda, u skladu sa posebnim zakonom.“
Stav 12. menja se i glasi:
“Kriterijume, način i postupak ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, propisuje ministar.“
Član 37.
U članu 103. stav 1. reč: „devetog“ zamenjuje se rečju: „osmog“.
U stavu 2. reč: “ishoda“ zamenjuje se rečima: “ciljeva i zadataka“.
Član 38.
U članu 108. reči: “ishoda propisanih opštim i posebnim osnovama školskog programa i opštim osnovama predškolskog i vaspitnog programa“ zamenjuju se rečima: “propisanih ciljeva i zadataka“.
Član 39.
U članu 110. st. 3. i 7. brišu se.
Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 3, 4. i 5.
Član 40.
U članu 113. stav 6. reči: “i program polaganja ispita za licencu“, brišu se.
Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:
“Lice koje savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu.
Program za sticanje licence, način provere savladanosti tog programa, troškove polaganja ispita i organ uprave pred kojim se polaže ispit za licencu – propisuje ministar.“
Član 41.
U članu 114. stav 2. reči: “Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju izdaje i produžava licencu“ zamenjuju se rečima: “Ministarstvo izdaje licencu“.
Stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: “Centru iz stava 2. ovog člana“ zamenjuju se rečju: “Ministarstvu“.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. reči: “Centar iz stava 2. ovog člana“ zamenjuju se rečju: “Ministarstvo“.
Član 42.
Član 115. menja se i glasi:
„Član 115.
Pravo na dobijanje licence ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu.
Ministarstvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Ako lice ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ministar će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje licence.
Rešenje ministra iz stava 3. kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku.“
Član 43.
Naslovi iznad čl. 116. i 117. i čl. 116. i 117. brišu se.
Član 44.
U članu 118. st. 3. i 4. menjaju se i glase:
“Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ciljeva i zadataka programa obrazovanja i vaspitanja, a za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga najmanje dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.
Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana može da se ukine suspenzija licence ukoliko položi ispit za sticanje licence.“
Posle stava 4. dodaju se st. 5. do 9. koji glase:
“Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo prigovora ministru na izveštaj prosvetnog savetnika, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.
Ministar donosi rešenje po prigovoru iz stava 5. ovog člana u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora.
Rešenje ministra konačno je u upravnom postupku.
Suspenzija licence iz stava 2. ovog člana teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa, a suspenzija iz stava 3. ovog člana teče od narednog dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, odnosno dana dostavljanja rešenja iz stava 6. ovog člana.
Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca po osnovu stava 3. ovog člana, prestaje suspenzija licence ukoliko položi ispit za licencu.“
Član 45.
U članu 125. stav 4. menja se i glasi:
“Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu, propisuje ministar.
Član 46.
U članu 131. stav 1. u tački 13) tačka na kraju teksta zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 14) koja glasi:
„14) pripremanje učenika škole radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita, od strane zaposlenog u toj školi.“
Član 47.
U članu 134. stav 1. reč: “centra“ zamenjuje se rečju: “zavoda“.
U stavu 2. tačka 3) reč: “centra“ zamenjuje se rečju: “zavoda“.
Član 48.
U članu 142. stav 1. tačka 5) menja se i glasi:
„5) razvojne programe i projekte ustanova, kao i učešće Republike u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom, saveznom i međunarodnom nivou, u skladu sa utvrđenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar;“.
Član 49.
U članu 143. stav 2. tačka 3) posle reči: „učenika“ dodaju se reči: „osnovne škole“.
Član 50.
U članu 148. stav 1. reči: “centar ako ne pripremi odgovarajući materijal i dostavi ga ministru u datom roku (član 26. stav 2)“ zamenjuju se rečima: “zavodi ako ne pripreme odgovarajući materijal i dostave ga ministru, odnosno Savetu u datom roku (član 25. stav 2)“.
U stavu 2. reč: “centra“ zamenjuje se rečju: “zavoda“.
Član 51.
U članu 149. stav 1. reči: „članom 59. st. 4. i 5.“ zamenjuju se rečima: „članom 59. st. 4, 5, 7. i 8,“.
Član 52.
Čl. 150. i 151. brišu se.
Član 53.
U članu 152. stav 1. reči: „od godinu dana“ zamenjuju se rečima: „od dve godine“.
U stavu 3. reči: „od godinu dana“ zamenjuju se rečima: „od dve godine“.
Član 54.
Član 154. briše se.
Član 55.
U članu 157. stav 2. briše se.
Član 56.
U članu 159. reči: “ 2007/2008. “ zamenjuju se rečima: „2006/2007.“
Član 57.
U članu 161. stav 1. reči: „savlada akreditovan program obuke“ zamenjuju se rečima: „položi ispit za direktora“.
Stav 2. menja se i glasi:
„Direktoru prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. ovog člana.“
Član 58.
U članu 162. stav 3. reč: „dve“ zamenjuje se rečju: „tri“.
Član 59.
U članu 163. stav 1. reči: „na period od pet godina“, brišu se.
U stavu 3. reči: „na period od pet godina“, brišu se.
Stav 4. briše se.
Član 60.
U članu 168. st. 3. i 4. brišu se.
Član 61.
Član 169. briše se.
Član 62.
Čl. 170. i 171. brišu se.
Član 63.
Član 172. menja se i glasi:
„Član 172.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u prvi razred srednje škole stiču srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96 i 23/02) i propisa donetih na osnovu njega, a od školske 2006/2007. godine, na osnovu ovog i posebnog zakona.“
Član 64.
U tekstu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03 i 64/03), reč: “akreditovan“ u odgovarajućem broju i padežu zamenjuje se rečju: “propisan“ u odgovarajućem broju i padežu; reč: “ishod“ u odgovarajućem broju i padežu zamenjuje se rečju: “zadatak“ u odgovarajućem broju i padežu.
Član 65.
Učenici upisani školske 2003/2004. godine u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Učenici koji se počev od školske 2004/2005. godine upisuju u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje, na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju drugi i treći razred, do upisa u peti razred stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/03 i 64/03) i propisa donetih na osnovu njega, a počev od školske 2005/2006. godine na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju četvrti do osmog razreda stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i propisa donetih na osnovu njega.
Savet će postupno propisati nastavni plan i program za svaki razred do upisa učenika iz st. 2. do 4. ovog člana u drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Izuzetno, ministar će doneti nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi i drugi razred do početka školske 2004/2005. godine.
Član 66.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču osnovno, odnosno srednje muzičko i baletsko obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u prvi razred muzičke, odnosno baletske škole stiču obrazovanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i Zakona o srednjoj školi i propisa donetih na osnovu njih, a od školske 2006/2007. godine na osnovu ovog i posebnog zakona.
Član 67.
Odredba člana 35. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2004/2005. godine.
Član 68.
Prosvetni savet, obrazovan u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.
Član 69.
Narodna skupština imenovaće članove Saveta iz člana 2. ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podnosioci lista kandidata iz člana 2. stav 3. ovog zakona dužni su da dostave liste kandidata u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako podnosioci lista ne dostave liste u roku iz stava 2 ovog člana, Narodna skupština imenuje članove Saveta iz reda propisane strukture.
Član 70.
Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati zavode iz člana 6. ovog zakona.
Centri osnovani u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ukidaju se na dan stupanja na snagu odluka o osnivanju zavoda.
Centri će sačiniti završne račune sa stanjem na dan isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Komisija koju obrazuje Vlada izvršiće popis imovine i deobni bilans centara iz stava 2. ovog člana.
Imovinu, prava i obaveze, kao i zaposlene centara preuzimaju zavodi, u skladu sa delatnošću utvrđenom ovim zakonom.
Neutrošena sredstva za rad centara iz stava 2. ovog člana, opredeljena u budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, usmeriće se preko tekuće budžetske rezerve za rad zavoda.
Član 71.
Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Član 72.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
4542004.088.doc/1
I .USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja i društvene brige o deci.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces kod nas. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu, a koje su usmerene prema opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovnog sistema, uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja, a ne samo njegovih delova, što je karakteristika postojećeg zakona. Isto tako, cilj ovih izmena je i postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja, bilo da je u pitanju obrazovanje za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada. Istovremeno, otvara se mogućnost permanente provere, analize i modifikacije ostvarenih nastavnih sadržaja.
Promena organizacije rada u oblasti obezbeđivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u odnosu na postojeći zakon iskazana je uvođenjem Nacionalnog prosvetnog saveta, umesto tri postojeća saveta, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, umesto sedam centara. Time je izvršena ekonomska racionalizacija, sa aspekta budžetskih opterećenja, a takođe su i u punoj meri iskorišćeni kadrovski potencijali u Ministarstvu i zavodima. Radni proces u “trouglu“ Savet-zavodi-Ministarstvo je time pojednostavljen, što doprinosi bržem, efikasnijem i bolje koordinisanom radu.
Članove Saveta prema predloženim izmenama imenuje Narodna Skupština Republike Srbije, čime se ostvaruje veći stepen decentralizacije, demokratizacije i depolitizacije u odnosu na postojeće savete i obezbeđuje stručan pristup uz konsenzus svih struktura društva zainteresovanih za obrazovanje i vaspitanje.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja osniva se kao ustanova za obavljanje stručnih poslova, sa širokim nadležnostima u oblasti razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – za obavljanje poslova u oblasti praćenja, vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po niovima i vrstama. U okviru svojih nadležnosti zavodi pripremaju potrebne materijale za rad Saveta i Ministarstva.
Predviđenim izmenama trajanje obrazovanja u osnovnoj školi je osam godina, uz postepeno uvođenje pripremnog predškolskog programa u sistem obaveznog obrazovanja u devetogodišnjem trajanju. Propisivanjem da predškolski program postaje deo sistema obaveznog obrazovanja u devetogodišnjem trajanju obezbeđuje se postupnost prelaska na devetogodišnji sistem, čime se maksimalno smanjuje mogućnost da isti razred pohađaju učenici sa velikim rasponom u godinama, tj. da jedni završe osnovnu školu sa četrnaest godina, a drugi sa šesnaest godina i sprečava da isti program savlađuju deca različitog stepena zrelosti. Spuštanjem početka obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja na mlađi uzrast, kroz pripremni školski program, omogućava se neophodno prilagođavanje dece školi, ujednačavanje predznanja učenika i njihova socijalizacija. Istovremeno se ostavlja i prostor za četvorogodišnje srednje obrazovanje bez pomeranja granice završetka školovanja na stariji uzrast.
Predlog zakona uvodi i značajne izmene po pitanju povećanja decentralizacije sistema obrazovanja, stavljanjem akcenta na samostalno odlučivanje neposrednih učesnika, školski odbor – direktor – nastavnici, čime se uticaj Ministarstva smanjuje na neohodnu meru zaštite zakonitosti.
Predlogom zakona uvodi se i novina da se školski program donosi na osnovu nastavnih planova i programa, na osnovu utvrđenih standarda, a čime se ostvaruje nov pristup izradi školskih programa koji sadrže obavezni, izborni i fakultativni deo. Ovakvi nastavni programi stavljaju akcenat na sadržaje i obezbeđuju neophodno rasterećenje učenika, uz istovremeno zadovoljenje njihovih potreba, prema mogućnostima škole.
Nastavnik je osnovni nosilac reforme sistema obrazovanja i vaspitanja i kroz permanento stručno usavršavanje i uvažavanje njegovog konstruktivnog mišljenja, naglašava se njegov društveni status u skladu sa značajem posla koji obavlja. Proces njegovog postepenog i stalnog stručnog usavršavanja i prilagođavanja zadacima razvoja školskog sistema usklađen je sa prirodnom potrebom pojedinca za ovladavanjem novim saznanjima, a ne sa nametnutim uslovima i rešenjima.
III. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA
1. U članu 1. Predloga zakona predložena je izmena i dopuna ciljeva obrazovanja i vaspitanja tako što je propisano da jedan od ciljeva obrazovanja i vaspitanja bude i razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina i etničkih zajednica, odnosno radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Članom 2. Predloga zakona predložena je izmena kojom se umesto Prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i Saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju obrazuje Nacionalni prosvetni savet, radi utvrđivanja pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Članom 3. Predloga zakona propisan je sastav Saveta čime se obezbeđuje zastupljenost različitih struktura u donošenju odluka od nacionalnog značaja za obrazovanje, kao i širok konsenzus.
Članom 4. Predloga zakona propisana je nadležnost Saveta u donošenju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa i osnova vaspitnog programa. Takođe je propisano da Savet utvrđuje standarde kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, standarde stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama, standarde za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju, kao i za sticanje dozvole za rad, standarde znanja veština i sposobnosti za direktora i druge standarde za ostvarivanje programa u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kojima se obezbeđuje veći kvalitet u donošenju akata iz nadležnosti ministra, a samim tim i viši kvalitet obrazovanja i vaspitanja.
Članom 6. Predloga zakona propisano je da radi unapređivanja i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja Vlada Republike Srbije osniva Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a radi praćenja i osiguranja kvaliteta obrazovanja – Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Članom 7. Predloga zakona uređena je delatnost zavoda, kao i centara u sastavu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, i to: Centra za strateški razvoj, Centra za razvoj programa i udžbenika, Centra za profesionalni razvoj zaposlenih, Centra za stručno i umetničko obrazovanje, kao i rad zavoda i Saveta u donošenju akata iz njihove nadležnosti i nadležnosti ministra.
Članom 9. Predloga zakona uređena je nadležnost Ministarstva. Kao novina propisano je da Ministarstvo planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama, vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou i vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Ovim rešenjem povećava se uloga Ministarstva u obezbeđivanju interesa države.
Članom 10. Predloga zakona precizirane su odredbe Zakona kojim je uređena proširena delatnost ustanove tako što je propisano da učenici mogu da se angažuju u ostvarivanju proširene delatnosti samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.
Članom 11. Predloga zakona izvršena je izmena člana 41. Zakona kojima se uređuju uslovi za ostvarivanje posebnih programa drugih organizacija, odnosno fizičkih lica koja ostvaruju posebne programe u oblastima predškolskog vaspitanja, stručnog osposobljavanja i obuke. Predloženom izmenom ne zahteva se akreditacija tih programa, već se kao zahtev postavlja ispunjavanje propisanih standarda za ostvarivanje posebnih programa i saglasnost Ministarstva.
Članom 12. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 53. Zakona tako što je propisano da predsednika organa upravljanja ustanove biraju članovi organa upravljanja većinom glasova od ukupnog broja članova, a skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje postupka izbora članova školskog odbora i predlaganje kandidata u skladu sa odredbama Zakona, a ako ovlašćeni predlagač ne postupi u skladu sa Zakonom, dato je ovlašćenje da skupštine jedinice lokalne samouprave imenuje članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.
Članom 13. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 54. na osnovu koje ovlašćeni predlagač pokreće inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja u slučaju prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja, kao i u slučaju kad za člana organa upravljanja bude predloženo ili imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova da u organu upravljanja, kao i lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove.
U članu 15. Predloga zakona izvršena je izmena člana 58. na osnovu koje direktor, umesto savladanog akreditovanog programa obuke za direktora, polaže ispit za direktora ustanove, a kao novi uslov za direktora dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole sa višom školskom spremom propisan je uslov od najmanje 10 godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
U članu 16. Predloga zakona na nov način uređen je postupak davanja saglasnosti na odluku školskog odbora. U cilju racionalnosti i veće efikasnosti rada škole i Ministarstva propisano je da ministar vrši kontrolu zakonitosti izbora u postupku izbora kandidata. Ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke školskog odbora ne donese akt kojim odbija saglasnost, smatra se da je odluka o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost. U slučaju da se donošenjem odluke školskog odbora dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti škole, odnosno u slučaju kada odluka nije doneta u skladu sa zakonom, propisano je da ministar donosi akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora škole. Takođe, propisano je da se raspisuje novi konkurs za izbor direktora u slučaju kada ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku školskog odbora o izboru direktora.
U članu 17. Predloga zakona zakona izvršena je izmena člana 60. Zakona na osnovu koje za vršioca dužnosti direktora ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost ministra, čime se otklanjaju negativne pojave uočene u praksi.
U članu 18. Predloga zakona na nov način uređeno je davanje saglasnosti na odluku školskog odbora o razrešenju direktora tako što je propisano da ako ministar u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim se odbija saglasnost, smatra se da je odluka školskog odbora o razrešenju direktora doneta. Takođe, izvršena je i dopuna člana 62. stav 1. na osnovu koje dužnost direktora, pored navedenih slučajeva, prestaje i u slučaju sticanja uslova za mirovanje radnog odnosa.
U članu 19. Predloga zakona propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje na osnovu školskog programa koji donosi škola u skladu sa nastavnim planovima i programima. Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo. Obavezni deo nastavnog plana i programa sadrži osnovne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja. Izborni deo nastavnog plana i programa obuhvata izborne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja, od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Ovim članom Predloga zakona propisano je da je jedan od obaveznih izbornih predmeta verska nastava ili građansko vaspitanje, kao da i jedan od ova dva izborna predmeta učenik zadržava do započetog ciklusa osnovnog, odnosno do kraja siticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Fakultativni deo nastavnog plana obuhvata sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti i predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole.
U članu 20. Predloga zakona izvršene su izmene Zakona u delu koji se odnose na opšte osnove školskog programa i posebne osnove školskog programa, kao i sadržinu školskog programa. Ovim članom Predloga zakona propisano je da su nastavni planovi i programi osnova za donošenje školskog programa u osnovnom, vrstama i obrazovnim profilima u srednjem obrazovanju i vaspitanju, donošenja programa završnih i maturskih ispita i vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja sadrže obavezne predmete, izborne predmete i oblike obrazovno -vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni izborni predmeti, kao i nedeljni fond časova po predmetima. Programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja, sadržaje obaveznih izbornih predmeta, preporučene vrste aktivnosti u obrazovno vaspitnom radu, način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja, obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina, opšte i posebne standarde znanja, kao i druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa. Školski program sadrži naziv, vrstu i trajanje školskog programa, svrhu ciljeve i zadatke programa, obavezne izborne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje, fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje, trajanje i osnovne oblike izvođenja programa, fond časova za svaki razred za svaki predmet, način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu i programski sadržaj aktivnosti kojima se ostvaruje fakultativni deo školskog programa.
U članu 23. Predloga zakona uređena je nadležnost i postupak donošenja nastavnih planova i programa tako što je uređeno da opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa donosi Savet, a programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, propisuje ministar na predlog Saveta.
U članu 25. Predloga zakona izvršena je izmena člana 78. Zakona na osnovu koje se školski program objavljuje najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će se primenjivati.
U članu 27. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 85.Zakona na osnovu koje je pripremni predškolski program deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju.
U članu 28. Predloga zakona izvršena je izmena na osnovu koje osnovno obrazovanje traje osam godina, a ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa. Prvi ciklus obuhvata I-IV razreda, za koji je propisano da se organizuje razredna nastava. Izuzetno nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta može da se organizuje i kao predmetna, u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom. Drugi ciklus obuhvata V-VIII razreda, za koji se organizuje predmetna nastava.
U članu 29. Predloga zakona izvršena je dopuna na osnovu koje se u dečji vrtić upisuju deca uzrasta od pet i po do šest i po godina.
U članu 30. Predloga zakona izvršena je izmena člana 90. stav 1. Zakona na osnovu koje se u prvi razred osnovne škole upisuju deca koja do početka školske godine imaju šest i po do sedam i po godina.
U članu 31. Predloga zakona izvršena je izmena na osnovu koje ministar razmatra inicijativu sa predlogom programa ogleda, i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda, po pribavljenom mišljenju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. U slučaju kada inicijativa uključuje značajne novine propisano je da ministar pribavlja mišljenje Saveta.
U članu 33. Predloga zakona izvršena je izmena člana 96. Zakona tako što je propisano da se disciplinski postupak protiv učenika ne može pokrenuti ni voditi po isteku 60 dana od učinjene povrede obaveze učenika. Na ovaj način obezbeđuje se pokretanje i vođenje disciplinskog postupka i po isteku školske godine u kojoj je povreda obaveze učenika učinjena.
U članu 36. Predloga zakona izvršena je izmena odredaba Zakona kojim se uređuje ocenjivanje učenika. Izvršenim izmenama propisano je da se učenik ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu, kao i da ponavlja razred ukoliko na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene. Takođe, izmenom ovog člana propisano je da se popravni ispit polaže u avgustovskom ispitnom roku, osim učenika završnih razreda koji popravi ispit polažu u skladu sa posebnim zakonom – u junskom i avgustovskom ispitnom roku.
U članu 39. Predloga zakona izvršena je izmena člana 110. Zakona kojom su brisane odredbe kojima je bilo propisano šta se smatra pod odgovarajućim visokim obrazovanjem nastavnika stečenim na osnovu akreditovanih programa.
U članu 40. Predloga zakona izvršena je dopuna na osnovu koje lice koje savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu, po programu i pred organom uprave koji programom propiše ministar.
U članu 41. Predloga zakona predložena je izmena člana 114. na osnovu koje, umesto Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Ministarstvo izdaje licencu nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku.
U članu 42. Predloga zakona izvršena je izmena člana 115. Zakona kojom je brisan rok važenja licence od pet godina, a na nov način uređeno je i pravo na dobijanje licence.
U članu 43. Predloga zakona izvršene su izmene tako što su brisane odredbe Zakona kojima se uređuje pravo na produženje i mirovanje licence.
U članu 44. Predloga zakona na nov način uređena je suspenzija licence, kao i mogućnost ukidanja suspenzije licence ako nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik položi ispit za njeno sticanje.
Licenca se izdaje na neodređeno vreme, a može se suspendovati ili oduzeti u skladu sa zakonom.
U članu 45. Predloga zakona izvršena je izmena kojom je dato ovlašćenje ministru da propiše pedagošku nedeljnu i godišnju normu svih oblika obrazovno –vaspitnog rada.
U članu 46. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 131. Zakona kojom se uređuju teže povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi na osnovu koje se težom povredom obaveza smatra i pripremanje učenika škole, radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita, od strane zaposlenog u toj školi.
U članu 48. Predloga zakona izvršena je dopuna odredbe člana 142. Zakona kojom se precizira da se u budžetu Republike obezbeđuju sredstva za razvojne programe ustanova i projekte ustanova, kao i učešće Republike u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom, saveznom i međunarodnom nivou.
U čl. od 52-72. Predloga zakona izvršene su izmene prelaznih odredaba Zakona kojima se obezbeđuje sprovođenje ovog zakona.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Sredstva koja su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu za rad Prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazobanje i Saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju, a koja ne budu utrošena do početka rada Saveta, usmeriće se za rad Saveta.
Sredstva koja su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu za rad sedam centara, koje je osnovala Vlada Republike Srbije, a koja ne budu utrošena do početka rada Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, usmeriće se preko tekuće budžetske rezerve za rad novoosnovanih zavoda.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Kako je postojećim zakonom predviđena implementacija reforme sa tačno određenim terminima, što nije ispoštovano u pogledu rokova propisanih za usvajanje posebnih osnova školskog programa, to ne postoji mogućnost da se u obezbedi nesmetan početak naredne školske godine i sve neophodne radnje u vezi sa donošenjem školskih programa i udžbenika.
Donošenjem zakona po hitnom postupku otklanjaju se štetne posledice koje bi mogle da nastanu ako se blagovremeno ne donesu novi nastavni planovi i programi, a obezbediće se i regularan početak školske godine i prevazići neusaglašenosti do kojih je došlo na nivou prvog i drugog razreda, kao i sedmog razreda osnovne škole.
Takođe, donošenjem Zakona po hitnom postupku omogućava se da nastava za učenike I razreda osnovne škole, počev od školske 2004/2005. godine bude ostvarena po novom školskom programu, a čije donošenje zahteva odgovarajuću proceduru.
4542004.088.doc/2