Pregled odredaba zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje se menjaju i dopunjuju

PREGLED

ODREDABA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA

OBRAZOVANjA I VASPITANjA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03 i 64/03) vrše se sledeće izmene i dopune:

CILjEVI I ZADACI OBRAZOVANjA I VASPITANjA

Član 3.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se radi obezbeđivanja i iznalaženja optimalnih uslova za formiranje individualnih i socijalnih svojstava dece, učenika i odraslih kojima se doprinosi njihovom ukupnom razvoju, razvoju demokratskog društva, kao i svetu koji se menja.

CILjEVI I ZADACI OBRAZOVANjA I VASPITANjA jesu:

razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;

podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;

osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;

osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;

razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanju tradicija i kultura;

5) RAZVIJANjE SVESTI O DRŽAVNOJ I NACIONALNOJ PRIPADNOSTI, NEGOVANjE SRPSKE TRADICIJE I KULTURE, KAO I TRADICIJE I KULTURE NACIONALNIH MANjINA I ETNIČKIH ZAJEDNICA;.

omogućavanje uključivanja u procese evropskog povezivanja;

razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;

usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;

uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;

poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;

razvijanje kod dece i učenika RADOZNALOSTI I OTVORENOSTI ZA KULTURE TRADICIONALNIH CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA, KAO I etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;

razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.

1. Saveti

1. NACIONALNI PROSVETNI SAVET

Vrste saveta

Član 10.

Radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) obrazuje:

Prosvetni savet – za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje,

Savet za stručno obrazovanje – za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, obrazovanje odraslih, stručno osposobljavanje i obuku;

Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju – za usaglašavanje stavova u obrazovanju od republičkog značaja.

Saveti iz stava 1. ovog člana dužni su da međusobno sarađuju i da prilikom razmatranja pitanja koja su od zajedničkog interesa usklađuju svoje stavove.

Kada saveti razmatraju pitanja koja čine deo politike Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) u oblasti obrazovanja i vaspitanja dužni su da obezbede usaglašene stavove sa odgovarajućim institucijama u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog i drugih oblika obrazovanja.

Saveti su dužni da podnose Vladi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.

Sredstva za tekuće rashode i rad saveta, osim za plate, obezbeđuju se u budžetu Republike.

Saveti donose poslovnik o svom radu.

ČLAN 10.

RADI UTVRĐIVANjA PRAVACA RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA KVALITETA PREDŠKOLSKOG, OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA OBRAZUJE SE NACIONALNI PROSVETNI SAVET (U DALjEM TEKSTU: SAVET).

RAD SAVETA JE JAVAN.

KAD SAVET RAZMATRA PITANjA KOJA ČINE DEO POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE (U DALjEM TEKSTU: REPUBLIKA) U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA, DUŽAN JE DA OBEZBEDI USAGLAŠENE STAVOVE SA ODGOVARAJUĆIM INSTITUCIJAMA U ČIJOJ SU NADLEŽNOSTI PITANjA RAZVOJA VISOKOG I DRUGIH OBLIKA OBRAZOVANjA.

SAVET JE DUŽAN DA NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE (U DALjEM TEKSTU: NARODNA SKUPŠTINA) PODNOSI IZVEŠTAJ O SVOM RADU NAJMANjE JEDANPUT GODIŠNjE.

SAVET MOŽE DA OBRAZUJE STALNE I POVREMENE KOMISIJE IZ REDA NASTAVNIKA, VASPITAČA, STRUČNIH SARADNIKA I DRUGIH ISTAKNUTIH STRUČNjAKA I NAUČNIKA, U SKLADU S POSLOVNIKOM.

ADMINISTRATIVNO-TEHNIČKE POSLOVE ZA POTREBE SAVETA OBAVLjA MINISTARSTVO.

SREDSTVA ZA RAD SAVETA OBEZBEĐUJU SE U BUDžETU REPUBLIKE.

ČLANOVI SAVETA I KOMISIJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA IMAJU PRAVO NA NAKNADU ZA RAD U VISINI KOJU UTVRDI NARODNA SKUPŠTINA.

SAVET DONOSI POSLOVNIK O SVOM RADU.

Sastav Prosvetnog saveta

SASTAV SAVETA

Član 11.

Prosvetni savet ima predsednika i 29 članova, koje imenuje Vlada, na vreme od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoime-novanog sastava Prosvetnog saveta mandat traje tri godine.

Predsednik i članovi Prosvetnog saveta imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka u oblasti predškolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja, kao i u oblasti nauke, umetnosti, sporta, ekologije, zaštite ljudskih prava i standardizacije.

Tri člana Prosvetnog saveta Vlada imenuje na predlog reprezentativnih sindikata.

ČLAN 11.

SAVET IMA 38 ČLANOVA, UKLjUČUJUĆI I PREDSEDNIKA, KOJE IMENUJE NARODNA SKUPŠTINA NA VREME OD ŠEST GODINA.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, POLOVINI ČLANOVA PRVOIMENOVANOG SASTAVA SAVETA MANDAT TRAJE TRI GODINE.

PREDSEDNIK I ČLANOVI SAVETA IMENUJU SE, I TO:

TRI ČLANA IZ REDA AKADEMIKA – REDOVNIH PROFESORA UNIVERZITETA, SA LISTE KANDIDATA KOJU PODNOSI SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI;

ČETIRI ČLANA IZ REDA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U BEOGRADU, SA LISTE KANDIDATA KOJU PODNOSI UNIVERZITET U BEOGRADU;

PO JEDAN ČLAN IZ REDA NASTAVNIKA: UNIVERZITETA U NOVOM SADU, UNIVERZITETA U NIŠU I UNIVERZITETA UMETNOSTI U BEOGRADU, SA LISTE KANDIDATA KOJU PODNOSE OVI UNIVERZITETI;

ČLAN IZ REDA NASTAVNIKA SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE DRUGI UNIVERZITETI ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, ODNOSNO AUTONOMNA POKRAJINA;

PO JEDAN ČLAN IZ REDA STRUČNIH UDRUŽENjA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA: ZAJEDNICE VASPITAČA PREDŠKOLSKIH USTANOVA, SAVEZA UČITELjA SRBIJE, DRUŠTVA ZA SRPSKI JEZIK SRBIJE, DRUŠTVA ZA STRANE JEZIKE SRBIJE, DRUŠTVA MATEMATIČARA SRBIJE, SAVEZA DRUŠTAVA ISTORIČARA SRBIJE, SRPSKOG GEOGRAFSKOG DRUŠTVA, DRUŠTVA FIZIČARA SRBIJE, SRPSKOG HEMIJSKOG DRUŠTVA, SRPSKOG BIOLOŠKOG DRUŠTVA, SRPSKOG FILOZOFSKOG DRUŠTVA, SAVEZA DRUŠTAVA MUZIČKIH I BALETSKIH PEDAGOGA SRBIJE, DRUŠTVA LIKOVNIH PEDAGOGA SRBIJE, SAVEZA PEDAGOGA ZA FIZIČKU KULTURU, DRUŠTVA PSIHOLOGA SRBIJE, PEDAGOŠKOG DRUŠTVA SRBIJE I DRUŠTVA DEFEKTOLOGA SRBIJE, SA LISTA KANDIDATA KOJE PODNOSE OVA UDRUŽENjA;

ČETIRI ČLANA IZ REDA PREDSTAVNIKA ZAJEDNICA SREDNjIH STRUČNIH ŠKOLA, SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE OVE ZAJEDNICE;

ČLAN IZ REDA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SA LISTE KANDIDATA KOJU PODNOSI OVA CRKVA;

ČLAN IZ REDA TRADICIONALNIH CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA, OSIM SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE OVE CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE;

ČLAN IZ REDA NACIONALNIH MANjINA, SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE SAVETI NACIONALNIH MANjINA;

ČLAN IZ REDA NACIONALNE ORGANIZACIJE ZA ZAPOŠLjAVANjE, SA LISTE KANDIDATA KOJU PODNOSI OVA ORGANIZACIJA;

ČLAN IZ REDA REPREZENTATIVNIH SINDIKATA, SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE OVI SINDIKATI;

ČLAN IZ REDA UDRUŽENjA POSLODAVACA, SA LISTE KANDIDATA KOJU ZAJEDNIČKI PODNOSE OVA UDRUŽENjA.

PODNOSIOCI LISTA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA DOSTAVE LISTE KANDIDATA ZA ČLANOVE SAVETA DVA MESECA PRE ISTEKA MANDATA ČLANOVA SAVETA KOJIMA MANDAT ISTIČE.

LISTA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SADRŽI VEĆI BROJ KANDIDATA OD BROJA ČLANOVA KOJI SE IMENUJU.

AKO PODNOSILAC LISTE NE DOSTAVI LISTU U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, NARODNA SKUPŠTINA IMENUJE ČLANOVE SAVETA IZ REDA PROPISANE STRUKTURE.

NAJMANjE POLOVINA ČLANOVA SAVETA IMENUJE SE IZ REDA STRUČNjAKA IZ OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

PREDSEDNIK SAVETA IMENUJE SE IZ REDA ISTAKNUTIH STRUČNjAKA IZ OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

ZA ČLANA SAVETA NE MOŽE DA BUDE IMENOVANO LICE KOJE JE IMENOVANO, IZABRANO ILI POSTAVLjENO NA FUNKCIJU U DRŽAVNOM ORGANU, ORGANU TERITORIJALNE AUTONOMIJE, ODNOSNO LOKALNE SAMOUPRAVE I LICE IZABRANO U ORGAN POLITIČKE STRANKE ILI ORGAN UPRAVLjANjA USTANOVE.

NARODNA SKUPŠTINA RAZREŠAVA ČLANA SAVETA PRE ISTEKA MANDATA, I TO: NA LIČNI ZAHTEV, AKO NE ISPUNjAVA SVOJU DUŽNOST KAO ČLAN SAVETA, ODNOSNO SVOJIM POSTUPCIMA POVREDI UGLED DUŽNOSTI KOJU OBAVLjA ILI UKOLIKO NASTUPI USLOV IZ STAVA 9. OVOG ČLANA.

U SLUČAJU RAZREŠENjA ČLANA SAVETA PRE ISTEKA MANDATA, IMENUJE SE NOVI ČLAN DO ISTEKA MANDATA SAVETA, SA LISTE KOJA JE PODNETA ZA IMENOVANjE ČLANOVA SAVETA.

SAVET DONOSI ODLUKE VEĆINOM GLASOVA OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA SAVETA.

SEDNICAMA SAVETA PRISUSTVUJE PREDSTAVNIK MINISTARSTVA, BEZ PRAVA ODLUČIVANjA.

Nadležnost Prosvetnog saveta

NADLEŽNOST SAVETA

Član 12.

Prosvetni savet:

1) predlaže ministru nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar):

opšte osnove predškolskog programa;

opšte osnove školskog programa;

opšte osnove vaspitnog programa;

posebne osnove školskog programa za osnovno, opšte srednje i umetničko obrazovanje i vaspitanje;

poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu;

program završnog ispita u osnovnoj školi;

program opšte i umetničke mature u srednjoj školi, po pribavljenom mišljenju saveta nadležnog za pitanja razvoja visokog obrazovanja;

program ispitivanja učenika radi provere ishoda obrazovanja na republičkom nivou;

program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i program polaganja ispita za licencu;

program osposobljavanja nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju;

standarde ostvarenosti ishoda u obrazovanju i ocenjivanja učenika;

standarde znanja, veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača;

standarde za akreditaciju studijskog programa za obrazovanje nastavnika i vaspitača i programa za dopunsko obrazovanje nastavnika;

standarde za akreditaciju dela studijskog programa za obrazovanje nastavnika kojim se stiče pedagoška, psihološka i metodička osposobljenost;

standarde prostora, opreme i nastavnih sredstava u predškolskom, osnovnom, opštem srednjem i umetničkom obrazovanju i vaspitanju;

standarde za ostvarivanje posebnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

2) daje mišljenje Vladi, Ministarstvu i drugim organima i organizacijama o:

zakonima i drugim aktima kojima se na strateški način uređuje i planira oblast obrazovanja i vaspitanja;

opštim pitanjima obrazovanja i vaspitanja;

usaglašenosti obrazovnog sistema sa evropskim uporednim sistemima obrazovanja;

stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i pravcima razvoja na svim nivoima obrazovanja;

kriterijumima za vrednovanje rada ustanova;

standardima znanja, veština i sposobnosti za direktora;

kriterijumima za odobravanje udžbenika;

kriterijumima za akreditaciju programa stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

3) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o obrazovanju.

Prosvetni savet jednom godišnje dostavlja Narodnoj skupštini mišljenje o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i pravcima razvoja na svim nivoima obrazovanja.

ČLAN 12.

U OBLASTI RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA SAVET:

UTVRĐUJE PRAVCE RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA KVALITETA PREDŠKOLSKOG, OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

PRATI I ANALIZIRA STANjE OBRAZOVANjA NA SVIM NIVOIMA IZ SVOJE NADLEŽNOSTI I USAGLAŠENOST SISTEMA OBRAZOVANjA SA EVROPSKIM STANDARDIMA;

RAZMATRA, ZAUZIMA STAVOVE I DAJE MIŠLjENjE MINISTARSTVU U POSTUPKU DONOŠENjA ZAKONA I DRUGIH AKATA, KOJIMA SE UREĐUJU PITANjA OD ZNAČAJA ZA OBLAST OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

DONOSI: OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA, NASTAVNE PLANOVE I PROGRAME OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA I OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA;

PREDLAŽE MINISTRU: PROGRAME ZAVRŠNOG I MATURSKOG ISPITA U OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU, POSEBNE PROGRAME PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA, STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE, U SKLADU SA OVIM I POSEBNIM ZAKONOM;

PREDLAŽE MINISTRU UDžBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA;

UTVRĐUJE LISTU OBRAZOVNIH PROFILA;

UTVRĐUJE STANDARDE:

KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA PO NIVOIMA I VRSTAMA;

ZA UVOĐENjE U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA, UKLjUČUJUĆI I OSPOSOBLjAVANjE NASTAVNIKA I VASPITAČA ZA RAD SA DECOM I UČENICIMA SA SMETNjAMA U RAZVOJU, KAO I ZA STICANjE DOZVOLE ZA RAD;

STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANjA ZAPOSLENIH U USTANOVAMA;

ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI ZA DIREKTORA;

ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI ZA PROFESIJU NASTAVNIKA I VASPITAČA I NjIHOVOG PROFESIONALNOG NAPREDOVANjA;

ZA STICANjE OBRAZOVANjA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA, KAO I DOPUNSKOG OBRAZOVANjA NASTAVNIKA;

ZA OSTVARIVANjE POSEBNIH PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA;

ZA OSTVARIVANjE POSEBNIH PROGRAMA STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE;

KVALITETA UDžBENIKA I NASTAVNIH SREDSTAVA;

PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA;

OBAVLjA I DRUGE POSLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM.

AKTI IZ TAČ. 4), 7) I 8) OBJAVLjUJU SE U „PROSVETNOM GLASNIKU“.

SAVET NAJMANjE JEDANPUT GODIŠNjE DOSTAVLjA NARODNOJ SKUPŠTINI MIŠLjENjE O STANjU U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA I RAZVOJA PREDŠKOLSKOG, OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

Sastav Saveta za stručno obrazovanje

Član 13.

Savet za stručno obrazovanje ima predsednika i 20 članova, koje imenuje Vlada na vreme od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoime-novanog sastava Saveta za stručno obrazovanje mandat traje tri godine.

Predsednik i članovi Saveta za stručno obrazovanje imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka u oblasti stručnog obrazovanja, kao i u oblasti nauke, ekologije, privrede, zapošljavanja i standardizacije.

Tri člana Saveta za stručno obrazovanje Vlada imenuje na predlog reprezentativnih sindikata.

Nadležnost Saveta za stručno obrazovanje

Član 14.

Savet za stručno obrazovanje:

1)predlaže ministru:

posebne osnove školskog programa po vrstama i obrazovnim profilima srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja;

listu obrazovnih profila;

program stručne mature;

program završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju;

programe specijalističkog i majstorskog obrazovanja i ispita;

standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke;

standarde prostora, opreme i nastavnih sredstava srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja;

standarde za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke;

2) daje mišljenje Vladi, Ministarstvu i drugim organima i organizacijama o:

zakonima i drugim aktima kojima se na strateški način uređuje i planira oblast stručnog obrazovanja i vaspitanja;

opštim pitanjima stručnog obrazovanja i vaspitanja;

nomenklaturi zanimanja;

standardima za akreditaciju studijskog programa za obrazovanje nastavnika i programa za dopunsko obrazovanje nastavnika;

usaglašenosti sistema stručnog obrazovanja i vaspitanja sa evropskim uporednim sistemima obrazovanja;

stanju u oblasti stručnog obrazovanja i vaspitanja i pravcima razvoja;

3) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o obrazovanju.

Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju

Član 15.

Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju ima 22 člana, koje imenuje Vlada na vreme od dve godine, a predsedavajućeg bira Savet za svaku sednicu.

Po dva člana Saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju predlažu za:

Republiku – Vlada;

autonomnu pokrajinu – izvršno veće;

jedinice lokalne samouprave – asocijacija gradova i opština;

nacionalne manjine – nacionalni saveti nacionalnih manjina;

tradicionalne crkve i verske zajednice – ministarstvo nadležno za poslove vera;

osnivače ustanova čiji su osnivači druga pravna i fizička lica – zajednički predstavnici;

stručna udruženja nastavnika – zajednički predstavnici;

univerzitete – zajednički predstavnici;

učenike – zajednica učeničkih parlamenata;

roditelje – zajednički predstavnici saveta roditelja;

zaposlene – reprezentativni sindikati.

Nadležnost Saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju

Član 16.

Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje ministru o:

zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

zakonima kojima se uređuje finansiranje delatnosti obrazovanja i vaspitanja;

budžetu Republike u delu koji se odnosi na obrazovanje i vaspitanje;

obrazovnoj strategiji;

inicijativama koje pokreću Vlada, drugi organi, organiza-cije, zajednice, stručna društva i zastupljene strukture u Savetu;

drugim pitanjima, u skladu sa aktom o obrazovanju.

Savet može uvek da podnese Vladi, odnosno Ministarstvu inicijativu za rešavanje određenih pitanja.

2. Centri

Vrste centara

Član 17.

Radi obezbeđivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Republika osniva ustanove za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, i to:

Centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Centar za evaluaciju);

Centar za odobravanje programa u obrazovanju (u daljem tekstu: Centar za akreditaciju);

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju;

Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;

Centar za umetničko obrazovanje i vaspitanje;

Centar za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i udžbenika;

Centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrška.

Akt o osnivanju centra iz stava 1. ovog člana donosi Vlada.

Centar u svom sastavu može da ima organizacione jedinice.

Na osnivanje, organizaciju i rad centra primenjuju se propisi o javnim službama.

O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni centra odlučuje Vlada.

Na statut i godišnji plan i program rada centra saglasnost daje Vlada.

Centar podnosi Vladi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.

Za osnivanje i rad centra sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike.

2. ZAVOD ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA I ZAVOD ZA VREDNOVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 17.

RADI PRAĆENjA, OBEZBEĐIVANjA I UNAPREĐIVANjA KVALITETA I RAZVOJA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA REPUBLIKA OSNIVA USTANOVE – ZAVOD ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA I ZAVOD ZA VREDNOVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (U DALjEM TEKSTU: ZAVODI), ZA OBAVLjANjE RAZVOJNIH, SAVETODAVNIH, ISTRAŽIVAČKIH I DRUGIH STRUČNIH POSLOVA U PREDŠKOLSKOM, OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU.

AKTE O OSNIVANjU ZAVODA DONOSI VLADA.

NA OSNIVANjE, ORGANIZACIJU I RAD ZAVODA PRIMENjUJU SE PROPISI O JAVNIM SLUŽBAMA.

O PROMENI NAZIVA, SEDIŠTA I STATUSNOJ PROMENI ZAVODA ODLUČUJE VLADA.

NA STATUT I GODIŠNjI PLAN I PROGRAM RADA ZAVODA SAGLASNOST DAJE VLADA.

ZAVODI PODNOSE IZVEŠTAJE O SVOM RADU VLADI NAJMANjE JEDANPUT GODIŠNjE.

ZA OSNIVANjE I RAD ZAVODA SREDSTVA SE OBEZBEĐUJU U BUDžETU REPUBLIKE.

Stručni timovi

Član 18.

Centar obrazuje posebne stručne timove za pojedina pitanja, iz reda istaknutih stručnjaka.

Članovi stručnog tima biraju se na osnovu konkursa, na način i po postupku propisanim statutom centra.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku izabranom na osnovu konkursa iz stava 2. ovog člana miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje, za vreme rada u stručnom timu.

ZAVOD ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 18.

ZAVOD ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA OBAVLjA STRUČNE POSLOVE U PRIPREMI PROPISA IZ NADLEŽNOSTI SAVETA I MINISTARSTVA, KAO I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM, AKTOM O OSNIVANjU I STATUTOM.

ZAVOD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U SVOM SASTAVU IMA ORGANIZACIONE JEDINICE – CENTRE, I TO:

CENTAR ZA STRATEŠKI RAZVOJ;

CENTAR ZA RAZVOJ PROGRAMA I UDžBENIKA;

CENTAR ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH;

CENTAR ZA STRUČNO I UMETNIČKO OBRAZOVANjE.

ZAVOD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE DA IMA I DRUGE ORGANIZACIONE JEDINICE, U SKLADU SA STATUTOM.

Centar za evaluaciju

Član 19.

Centar za evaluaciju obavlja stručne poslove koji se odnose na: pripremu programa završnog ispita u osnovnom i opšte mature u srednjem obrazovanju i vaspitanju; pripremu kriterijuma za vrednovanje ostvarenosti ishoda obrazovanja; učestvovanje u pripremi kriterijuma za vrednovanje rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova; obavljanje nacionalnih i međunarodnih testiranja i ispitivanja znanja učenika, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

CENTAR ZA STRATEŠKI RAZVOJ

ČLAN 19.

CENTAR ZA STRATEŠKI RAZVOJ OBAVLjA STRUČNE POSLOVE IZ DELATNOSTI ZAVODA ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA, A KOJI SE NAROČITO ODNOSE NA: RAZVOJ OBRAZOVANjA I VASPITANjA PO NIVOIMA I VRSTAMA; STRATEŠKE CILjEVE I ZADATKE RAZVOJA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA; VASPITNI RAD U OSTVARIVANjU OBRAZOVANjA I VASPITANjA; MREŽU USTANOVA; USAGLAŠENOST OBRAZOVNOG SISTEMA SA EVROPSKIM UPOREDNIM SISTEMIMA OBRAZOVANjA; METODOLOGIJU PODUČAVANjA I UČENjA; PROGRAME ZAVRŠNIH I MATURSKIH ISPITA.

Centar za akreditaciju

Član 20.

Centar za akreditaciju obavlja stručne poslove koji se odnose na akreditaciju na osnovu utvrđenih standarda: predškolskog programa, studijskog programa za obrazovanje nastavnika i vaspitača, studijskog programa dopunskog obrazovanja za nastavnika, programa obuke za direktora, programa stručnog osposobljavanja i obuke, organizacija za stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i obavlja druge stručne poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

CENTAR ZA RAZVOJ PROGRAMA I UDžBENIKA

ČLAN 20.

CENTAR ZA RAZVOJ PROGRAMA I UDžBENIKA OBAVLjA STRUČNE POSLOVE IZ DELATNOSTI ZAVODA ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA, A KOJI SE NAROČITO ODNOSE NA PRIPREMU PROGRAMA: OBRAZOVANjA PO NIVOIMA I VRSTAMA, OBRAZOVANjA UČENIKA SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA, OSNOVNOG OBRAZOVANjA U INOSTRANSTVU; OBRAZOVANjA ODRASLIH, LICA KOJIMA JE POTREBNA POSEBNA DRUŠTVENA PODRŠKA (LICA SA SMETNjAMA U RAZVOJU, MENTALNIM OŠTEĆENjIMA, OBOLELA OD SISTEMSKIH BOLESTI, SA STEČENIM INVALIDITETOM, TELESNI INVALIDI); KAO I NA KVALITET I POSTUPAK ODOBRAVANjA UDžBENIKA I NASTAVNIH SREDSTAVA.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

Član 21.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja stručne poslove koji se odnose na: razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta rada i stručnosti nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; standarde znanja, veština i sposobnosti potrebnih za nastavničku profesiju i za profesionalno napredovanje; licencu i registar licenci; akreditaciju i vrednovanje programa za stručno usavršavanje; učestvovanje u ostvarivanju međunarodnih programa u oblasti profesionalnog usavršavanja, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

CENTAR ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH

ČLAN 21.

CENTAR ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH OBAVLjA STRUČNE POSLOVE IZ DELATNOSTI ZAVODA ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA, A KOJI SE NAROČITO ODNOSE NA: UNAPREĐIVANjE I RAZVOJ SISTEMA STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANjA I PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U USTANOVI; POLAGANjE ISPITA ZA DOZVOLU ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA I ISPITA ZA DIREKTORA; VREDNOVANjE KVALITETA OSTVARIVANjA PROGRAMA STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANjA ZAPOSLENIH; PRUŽANjE STRUČNO-PEDAGOŠKE POMOĆI NASTAVNIKU, VASPITAČU I STRUČNOM SARADNIKU; SARADNjU SA NASTAVNIČKIM FAKULTETIMA, UNIVERZITETIMA I DRUGIM STRUČNIM INSTITUCIJAMA U ZEMLjI I INOSTRANSTVU.

Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

Član 22.

Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obavlja stručne poslove koji se odnose na: razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta stručnog obrazovanja; pripremu standarda srednjeg stručnog obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obrazovanja odraslih; programe stručne mature, završnog ispita i ispita stručne osposobljenosti; listu obrazovnih profila i programe obrazovanja po vrsti i obrazovnim profilima srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja; standarde znanja i veština za zanimanja; ostvarivanje međunarodnih projekata u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih; akreditaciju programa posebnog stručnog usavršavanja i osposobljavanja nastavnika stručnih predmeta, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Centar iz stava 1. ovog člana u obavljanju odgovarajućih poslova pribavlja i mišljenje strukovnih udruženja srednjih škola.

CENTAR ZA STRUČNO I UMETNIČKO OBRAZOVANjE

ČLAN 22.

CENTAR ZA STRUČNO I UMETNIČKO OBRAZOVANjE OBAVLjA STRUČNE POSLOVE IZ DELATNOSTI ZAVODA ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA, A KOJI SE NAROČITO ODNOSE NA: RAZVOJ, PRAĆENjE I OSIGURANjE KVALITETA STRUČNOG I UMETNIČKOG OBRAZOVANjA, STRUČNOG USAVRŠAVANjA NAKON ZAVRŠENOG SREDNjEG OBRAZOVANjA, STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE; STRUČNU I UMETNIČKU MATURU, ZAVRŠNI, SPECIJALISTIČKI I MAJSTORSKI ISPIT; PROGRAME STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE.

Centar za umetničko obrazovanje i vaspitanje

Član 23.

Centar za umetničko obrazovanje i vaspitanje obavlja stručne poslove koji se odnose na: podsticanje razvoja umetničkog obrazovanja; pripremu standarda obrazovanja u oblasti umetnosti, obrazovnih profila, modula, modela i programa stručnog usavršavanja nastavnika umetničkih predmeta; ostvarivanje međunarodnih projekata u oblasti umetničkog obrazovanja, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

ZAVOD ZA VREDNOVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 23.

ZAVOD ZA VREDNOVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA OBAVLjA STRUČNE POSLOVE U OBLASTI PRAĆENjA, VREDNOVANjA I OSIGURANjA KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA PO NIVOIMA I VRSTAMA, KAO I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM, AKTOM O OSNIVANjU I STATUTOM.

ZAVOD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAROČITO OBAVLjA STRUČNE POSLOVE U VEZI SA: VREDNOVANjEM RADA NASTAVNIKA, VASPITAČA, STRUČNIH SARADNIKA I USTANOVA, PROVEROM REZULTATA OSTVARENOSTI PROPISANIH CILjEVA I ZADATAKA OBRAZOVANjA I VASPITANjA NA REPUBLIČKOM NIVOU I PRAĆENjEM USAGLAŠENOSTI SISTEMA VREDNOVANjA I OSIGURANjA KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA SA EVROPSKIM UPOREDNIM SISTEMIMA VREDNOVANjA I OSIGURANjA KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

Centar za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i udžbenika

Član 24.

Centar za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i udžbenika obavlja stručne poslove koji se odnose na: pripremu opštih i posebnih osnova programa obrazovanja i vaspitanja; unapređivanje, vrednovanje i primenu opštih i posebnih osnova programa u sistemu obrazovanja i vaspitanja; pripremu standarda za udžbenike i plana udžbenika; ocenu udžbenika u postupku odobravanja, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

STRUČNI TIMOVI

ČLAN 24.

ZAVODI MOGU DA OBRAZUJU POSEBNE STRUČNE TIMOVE IZ REDA STRUČNjAKA U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA ILI DA ANGAŽUJU NAUČNOISTRAŽIVAČKE INSTITUCIJE, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.

ČLANU STRUČNOG TIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA VREME RADA U STRUČNOM TIMU, MIRUJE RADNI ODNOS NA RADNOM MESTU SA KOGA ODSUSTVUJE.

Centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrška

Član 25.

Centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrška (lica sa smetnjama u razvoju, mentalnim oštećenjima, obolela od sistemskih bolesti, sa stečenim invaliditetom, telesni invalidi) obavlja stručne poslove koji se odnose na: planiranje i koordiniranje aktivnosti vezanih za njihovo obrazovanje na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanje za rad; ustanovljavanje baze podataka, evidentiranje i njihovo povezivanje; izradu programa i metoda rada za lica kojima je potrebna posebna društvena podrška; izradu programa za saradnju sa roditeljima; izradu kriterijuma za programe stručnog usavršavanja nastavnika i vaspitača za rad sa licima kojima je potrebna posebna društvena podrška; stvaranje pozitivnog odnosa javnog mnenja i tolerancije prema ovim licima, kao i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

RAD SAVETA I ZAVODA

ČLAN 25.

ZAVODI OBAVLjAJU STRUČNE POSLOVE U PRIPREMI AKATA KOJI SU U NADLEŽNOSTI SAVETA, ODNOSNO MINISTRA, PO PRIJEMU OBRAZLOŽENOG ZAHTEVA SAVETA, ODNOSNO MINISTRA.

ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI I ROK ZA PRIPREMU MATERIJALA.

SAVET, ODNOSNO MINISTAR DUŽAN JE DA DONESE ODLUKU, ODNOSNO AKT NAJDUŽE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA PRIJEMA MATERIJALA ZAVODA.

UKOLIKO ZAVODI PO PROTEKU ROKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE PRIPREME POTREBAN MATERIJAL, SAVET, ODNOSNO MINISTAR DONOSI AKT IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, BEZ STRUČNE OBRADE ZAVODA.

SAVET DONOSI AKT IZ SVOJE NADLEŽNOSTI I PO DOSTAVLjANjU OBRAZLOŽENOG ZAHTEVA MINISTRA.

ZAHTEV IZ STAVA 5. OVOG ČLANA SADRŽI I ROK ZA DONOŠENjE AKTA.

AKO SAVET U ROKU IZ ST. 3. I 6. OVOG ČLANA NE DONESE AKT IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, AKT DONOSI MINISTAR.

SAVET, ODNOSNO ZAVODI MOGU DA PODNESU INICIJATIVU MINISTRU, ODNOSNO VLADI ZA REŠAVANjE ODREĐENIH PITANjA IZ SVOJE NADLEŽNOSTI.

Rad saveta i centara

Član 26.

Savet, odnosno centar nadležan za predlaganje, odnosno prip-remu podzakonskih akata koje donosi ministar, dužan je da ove poslove obavi po inicijativi, odnosno zahtevu ministra ili Vlade. Postupak pokreće ministar dostavljanjem inicijative odgovarajućem centru.

Centar stručno priprema odgovarajući materijal i dostavlja ga ministru u datom roku.

Inicijativu sa materijalom iz stava 2. ovog člana ministar dostavlja nadležnom savetu na razmatranje.

Savet je dužan da utvrdi predlog akta iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema inicijative sa materijalom.

Ako savet u roku iz stava 4. ovog člana ne utvrdi predlog, ministar može da donese podzakonski akt bez predloga saveta.

Saveti, odnosno centri mogu uvek da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti.

3. Ministarstvo

Nadležnost Ministarstva

Član 27.

U oblasti obrazovanja i vaspitanja Ministarstvo, naročito:

planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;

stara se o obezbeđivanju sredstava namenjenih ustanovama i za posebne razvojne programe i kontroliše njihovo korišćenje;

vrši nadzor nad radom ustanova i centara;

vodi bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju;

stara se o usklađivanju obrazovnog sistema sa sistemima obrazovanja i vaspitanja u Evropi.

U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA MINISTARSTVO, NAROČITO:

PLANIRA I PRATI RAZVOJ OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

VRŠI NADZOR NAD RADOM USTANOVA I ZAVODA;

PLANIRA, KOORDINIRA I ORGANIZUJE PROGRAME STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANjA ZAPOSLENIH U USTANOVAMA;

VRŠI PROVERU REZULTATA OSTVARENOSTI PROPISANIH CILjEVA I ZADATAKA OBRAZOVANjA NA REPUBLIČKOM NIVOU;

OSTVARUJE MEĐUNARODNU SARADNjU NA PLANU RAZVOJA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA, ANALIZU I PRENOŠENjE STRANIH ISKUSTVA EVROPSKIH PROGRAMA I DOSTIGNUĆA, KAO I POSLOVE USAGLAŠAVANjA SA EVROPSKIM OBRAZOVNIM SISTEMIMA;

VODI BAZU PODATAKA O OBRAZOVANjU I VASPITANjU;

VODI REGISTAR I IZDAJE DOZVOLE ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA.

Proširena delatnost ustanove

Član 36.

Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost), pod uslovom da se učenici angažuju u okviru praktične nastave i da se radom nastavnika ne ometa ostvarivanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja.

USTANOVA MOŽE DA OBAVLjA I DRUGU DELATNOST KOJA JE U FUNKCIJI OBRAZOVANjA I VASPITANjA (U DALjEM TEKSTU: PROŠIRENA DELATNOST) POD USLOVOM DA SE NjOME NE OMETA OBAVLjANjE DELATNOSTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA. UČENICI MOGU DA SE ANGAŽUJU SAMO U OKVIRU PRAKTIČNE NASTAVE, A NASTAVNICI AKO SE NE OMETA OSTVARIVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA.

Proširena delatnost ustanove može da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o proširenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem.

Druga organizacija

Član 41.

Druga organizacija, odnosno fizičko lice, može da obavlja poslove iz delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da ostvaruje akreditovane posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.

Standarde iz stava 1. ovog člana i standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar.

DRUGA ORGANIZACIJA, ODNOSNO FIZIČKO LICE, MOŽE DA OSTVARUJE POSEBNE PROGRAME U OBLASTIMA: PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA, STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE, AKO ISPUNjAVA PROPISANE STANDARDE ZA OSTVARIVANjE POSEBNIH PROGRAMA I DOBIJE ODOBRENjE MINISTARSTVA.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

Član 53.

Organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika.

Predsednika i druge članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave.

ČLANOVE ORGANA UPRAVLjANjA USTANOVE IMENUJE I RAZREŠAVA SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, A PREDSEDNIKA BIRAJU ČLANOVI VEĆINOM GLASOVA OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA ORGANA UPRAVLjANjA.

Organ upravljanja ustanove čine po tri istaknuta predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.

Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i četiri predstavnika jedinice lokalne samouprave.

Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole, Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruženja poslodavaca, nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri).

Školski odbor srednje škole za obrazovanje odraslih ima devet članova, uključujući i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave.

Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, a iz reda roditelja – savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.

Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja, kao i lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove.

Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o predlogu ovlašćenog predlagača.

AKO OVLAŠĆENI PREDLAGAČ NE SPROVEDE POSTUPAK U SKLADU SA ZAKONOM, ILI PREDLOŽI KANDIDATA SUPROTNO ODREDBAMA ZAKONA, SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ODREĐUJE ROK ZA USKLAĐIVANjE SA ZAKONOM.

AKO OVLAŠĆENI PREDLAGAČ NI U DATOM ROKU NE POSTUPI U SKLADU SA ZAKONOM, SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE IMENOVAĆE ČLANOVE ORGANA UPRAVLjANjA BEZ PREDLOGA OVLAŠĆENOG PREDLAGAČA.

Mandat organa upravljanja

Član 54.

Članovi organa upravljanja imenuju se na četiri godine.

Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana i ako:

organ upravljanja donosi nezakonite odluke;

član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;

u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

OVLAŠĆENI PREDLAGAČ POKRENE INICIJATIVU ZA RAZREŠENjE ČLANA ORGANA UPRAVLjANjA ZBOG PRESTANKA OSNOVA PO KOJEM JE IMENOVAN U ORGAN UPRAVLjANjA;

NASTUPI USLOV IZ ČLANA 53. STAV 8. OVOG ZAKONA.

Kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju.

Privremeni organ upravljanja

Član 55.

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako predsednika i članove organa upravljanja ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog.

Direktor ustanove

Član 58.

Direktor rukovodi radom ustanove.

Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, psihologa i drugog stručnog saradnika, savladan odgovarajući akreditovan program obuke POLOŽEN ISPIT za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabran i vaspitač koji ima više obrazovanje i licencu za vaspitača i ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

ZA DIREKTORA DEČJEG VRTIĆA MOŽE DA BUDE IZABRAN I VASPITAČ KOJI IMA VIŠE OBRAZOVANjE, LICENCU ZA VASPITAČA, POLOŽEN ISPIT ZA DIREKTORA I NAJMANjE DESET GODINA RADNOG STAŽA U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

Za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, savladan odgovarajući akreditovan program obuke POLOŽEN ISPIT za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora baletske škole može da bude izabrana i primabalerina ili baletski prvak sa srednjim obrazovanjem, koji ispunjava ostale uslove iz stava 4. ovog člana.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa visokim obrazovanjem, za direktora osnovne škole može da bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem i najmanje pet DESET godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, uz obavezu da savlada akreditovan program obuke POLOŽEN ISPIT za direktora.

Direktor ustanove bira se na period od četiri godine.

Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.

Direktoru miruje licenca za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika za vreme prvog mandata.

O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje organ upravljanja.

Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja, standarde znanja, veština i sposobnosti za direktora, način i postupak provere savladanosti programa obuke za direktora i organ uprave pred kojim se utvrđuje njegova savladanost, kao i obrazac uverenja o savladanom programu obuke – propisuje ministar.

BLIŽE USLOVE ZA IZBOR DIREKTORA, VRSTU OBRAZOVANjA, STANDARDE ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI ZA DIREKTORA, NAČIN I POSTUPAK ZA POLAGANjE ISPITA ZA DIREKTORA, ORGAN UPRAVE PRED KOJIM SE POLAŽE ISPIT, OBRAZAC UVERENjA O POLOŽENOM ISPITU, TROŠKOVE POLAGANjA ISPITA, NAKNADE ZA RAD ČLANOVA KOMISIJE I OSTALA PITANjA U VEZI SA POLAGANjEM ISPITA ZA DIREKTORA, PROPISUJE MINISTAR.

TROŠKOVE POLAGANjA ISPITA ZA DIREKTORA SNOSI LICE KOJE POLAŽE ISPIT ZA DIREKTORA.

Izbor direktora ustanove

Član 59.

Direktora dečjeg vrtića bira upravni odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju vaspitno-obrazovnog veća, na način i po postupku propisanim statutom.

Direktora škole bira školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Ministar daje saglasnost na odluku o izboru direktora škole u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Ako ministar u roku iz stava 4. ovog člana ne donese akt o saglasnosti, smatra se da nije dao saglasnost.

Danom dostavljanja saglasnosti iz stava 4. ovog člana, odluka o izboru direktora smatra se donetom.

Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora škole ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Ako školski odbor ne donese odluku o izboru direktora, odnosno ministar ne da saglasnost iz stava 4. ovog člana, raspisuje se novi konkurs.

ODLUKA SA DOKUMENTACIJOM O IZABRANOM KANDIDATU DOSTAVLjA SE MINISTRU NA SAGLASNOST.

SMATRA SE DA JE ODLUKA ŠKOLSKOG ODBORA O IZBORU DIREKTORA DONETA, ODNOSNO DA JE MINISTAR DAO NA NjU SAGLASNOST AKO U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA ODLUKE NE DONESE AKT KOJIM ODBIJA SAGLASNOST.

UČESNIK KONKURSA NEZADOVOLjAN ODLUKOM O IZBORU DIREKTORA ŠKOLE IMA PRAVO NA SUDSKU ZAŠTITU U UPRAVNOM SPORU.

AKT O ODBIJANjU SAGLASNOSTI MINISTAR DONOSI AKO SE U POSTUPKU UTVRDI DA ODLUKA NIJE DONETA U SKLADU SA ZAKONOM ILI SE NjENIM DONOŠENjEM DOVODI U PITANjE NESMETANO OBAVLjANjE DELATNOSTI ŠKOLE.

AKO MINISTAR DONESE AKT KOJIM SE ODBIJA DAVANjE SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZBORU DIREKTORA ŠKOLE, RASPISUJE SE NOVI KONKURS.

Vršilac dužnosti direktora

Član 60.

Vršioca dužnosti direktora dečjeg vrtića postavlja upravni odbor na način i po postupku utvrđenim statutom.

Vršioca dužnosti direktora postavlja školski odbor do izbora direktora ako direktoru škole prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili školski odbor nije doneo odluku o izboru ili ministar nije dao saglasnost na odluku školskog odbora.

Vršioca dužnosti direktora postavlja ministar ako školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 2. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

Za vršioca dužnosti direktora škole može da bude postavljen nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju, zaposlen u školi ili drugoj ustanovi, najduže šest meseci.

Odluka školskog odbora o postavljenju vršioca dužnosti direktora podleže saglasnosti ministra.

Vršiocu dužnosti direktora škole i dečjeg vrtića miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen za vreme dok obavlja tu dužnost.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.

VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA DEČJEG VRTIĆA POSTAVLjA UPRAVNI ODBOR, NA NAČIN I PO POSTUPKU UTVRĐENIM STATUTOM.

VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA POSTAVLjA ŠKOLSKI ODBOR DO IZBORA DIREKTORA AKO DIREKTORU ŠKOLE PRESTANE DUŽNOST, A NIJE RASPISAN KONKURS ILI ŠKOLSKI ODBOR NIJE DONEO ODLUKU O IZBORU ILI JE MINISTAR DONEO AKT KOJIM JE ODBIJENO DAVANjE SAGLASNOSTI NA ODLUKU ŠKOLSKOG ODBORA.

VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA POSTAVLjA MINISTAR AKO ŠKOLSKI ODBOR NE POSTAVI VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA U SLUČAJEVIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ILI NE DONESE ODLUKU PO PONOVLjENOM KONKURSU, ODNOSNO MINISTAR NE DA SAGLASNOST NA ODLUKU PO PONOVLjENOM KONKURSU, U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA SAZNANjA ZA NASTUPANjE RAZLOGA ZA POSTAVLjENjE.

ZA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA ŠKOLE NE MOŽE BITI POSTAVLjENO LICE KOJE U POSTUPKU IZBORA ZA DIREKTORA NIJE DOBILO SAGLASNOST.

ZA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA ŠKOLE MOŽE DA BUDE POSTAVLjEN NASTAVNIK, VASPITAČ ILI STRUČNI SARADNIK U NAJVIŠEM ZVANjU, NAJDUŽE NA ŠEST MESECI.

VRŠIOCU DUŽNOSTI DIREKTORA ŠKOLE I DEČJEG VRTIĆA MIRUJE RADNI ODNOS NA RADNOM MESTU SA KOGA JE POSTAVLjEN ZA VREME DOK OBAVLjA TU DUŽNOST.

PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI DIREKTORA USTANOVE ODNOSE SE I NA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA.

Prestanak dužnosti direktora

Član 62.

Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za MIROVANjE, ODNOSNO prestanak radnog odnosa i razrešenjem. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi organ upravljanja.

Organ upravljanja može da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata:

ako je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz ovog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;

ako je nadležni organ utvrdio da ustanova ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja;

ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;

ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove na nezakonit način;

ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih;

ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji ne izvršava svoje redovne radne obaveze, fizički kažnjava ili vređa ličnost deteta, odnosno učenika;

ako se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom zakonu;

ako ustanova ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;

ako ustanova zasnuje radni odnos sa nastavnikom, vaspitačem ili stručnim saradnikom suprotno zakonu;

ako ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece, odnosno učenika;

ako se u toku mandata utvrdi da direktor ne ispunjava uslove iz člana 58. ovog zakona;

u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Saglasnost na odluku o razrešenju direktora iz stava 2. ovog člana daje ministar u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

Ako ministar u roku iz stava 3. ovog člana ne donese akt o saglasnosti, smatra se da nije dao saglasnost.

SMATRA SE DA JE ODLUKA ŠKOLSKOG ODBORA O RAZREŠENjU DIREKTORA DONETA, ODNOSNO DA JE MINISTAR DAO NA NjU SAGLASNOST, AKO U ROKU OD 15 DANA OD DANA NjENOG DOSTAVLjANjA NE DONESE AKT KOJIM ODBIJA SAGLASNOST.

AKT O ODBIJANjU SAGLASNOSTI MINISTAR DONOSI AKO SE U POSTUPKU UTVRDI DA ODLUKA NIJE DONETA U SKLADU SA ZAKONOM ILI SE NjENIM DONOŠENjEM DOVODI U PITANjE NESMETANO OBAVLjANjE DELATNOSTI ŠKOLE.

Danom dostavljanja saglasnosti iz stava 4. ovog člana, odluka o razrešenju direktora smatra se donetom.

Školski program

Član 69.

Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se na osnovu školskog programa.

Školski program donosi škola u skladu sa:

opštim osnovama školskog programa;

posebnim osnovama školskog programa.

OSNOVNO I SREDNjE OBRAZOVANjE I VASPITANjE OSTVARUJU SE NA OSNOVU ŠKOLSKOG PROGRAMA.

ŠKOLSKI PROGRAM DONOSI ŠKOLA, U SKLADU SA NASTAVNIM PLANOVIMA I PROGRAMIMA.

ŠKOLSKIM PROGRAMOM OBEZBEĐUJE SE OSTVARIVANjE NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA I POTREBA UČENIKA I RODITELjA, ŠKOLE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

ŠKOLSKI PROGRAM SADRŽI OBAVEZNI, IZBORNI I FAKULTATIVNI DEO.

OBAVEZNI DEO NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA SADRŽI OSNOVNE PREDMETE I SADRŽAJE KOJI SU OBAVEZNI ZA SVE UČENIKE ODREĐENOG NIVOA I VRSTE OBRAZOVANjA.

IZBORNI DEO NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA OBUHVATA IZBORNE PREDMETE I SADRŽAJE PROGRAMA PO NIVOIMA I VRSTAMA OBRAZOVANjA OD KOJIH UČENIK OBAVEZNO BIRA JEDAN ILI VIŠE PREDMETA PREMA SVOJIM SKLONOSTIMA. JEDAN OD OBAVEZNIH IZBORNIH PREDMETA JE VERSKA NASTAVA ILI GRAĐANSKO VASPITANjE.

UČENIK KOJI SE OPREDELIO ZA JEDAN OD DVA IZBORNA PREDMETA VERSKU NASTAVU ILI GRAĐANSKO VASPITANjE, IZABRANI PREDMET ZADRŽAVA DO KRAJA ZAPOČETOG CIKLUSA OSNOVNOG, ODNOSNO DO KRAJA STICANjA SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

FAKULTATIVNI DEO NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA OBUHVATA PREDMETE KOJIMA SE ZADOVOLjAVAJU INTERESI UČENIKA U SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA ŠKOLE, KAO I SADRŽAJE I OBLIKE SLOBODNIH AKTIVNOSTI.

Opšte osnove školskog programa

Član 70.

Opšte osnove školskog programa jesu osnova za: utvrđivanje osnova programa po ciklusima u osnovnom, vrstama i obrazovnim profilima u srednjem obrazovanju i vaspitanju; donošenje programa završnih i maturskih ispita; donošenje školskog programa i utvrđivanje kriterijuma vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Opšte osnove školskog programa sadrže:

opšte ciljeve, principe i ishode obrazovanja, po ciklusima osnovnog i vrstama srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

obrazovne oblasti sa ciljevima i ishodima;

obim učešća obrazovne oblasti u svakom ciklusu osnovnog i vrsti srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

osnovne predmete po nivoima i ciklusima koji su obavezni tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja;

listu obaveznih i izbornih predmeta po nivoima i ciklusima;

način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i za obrazovanje na jeziku nacionalne manjine;

opšte standarde znanja;

druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

NASTAVNI PLANOVI OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 70.

NASTAVNI PLANOVI OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA SADRŽE:

OBAVEZNE PREDMETE PO RAZREDIMA U OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU;

IZBORNE PREDMETE PO RAZREDIMA U OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU;

OBLIKE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA KOJIMA SE OSTVARUJU OBAVEZNI I IZBORNI PREDMETI;

GODIŠNjI I NEDELjNI FOND ČASOVA PO PREDMETIMA.

Posebne osnove školskog programa

Član 71.

Za svaki ciklus osnovnog i za srednje obrazovanje i vaspitanje po vrstama i obrazovnim profilima, donose se posebne osnove školskog programa.

Posebne osnove školskog programa za svaki ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja sadrže:

ciljeve i ishode predmeta po ciklusima;

obavezne i preporučene sadržaje predmeta i tema;

okvirni broj časova za predmete i teme po ciklusima;

posebne standarde znanja;

preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

Posebne osnove školskog programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja po vrstama i obrazovnim profilima, sadrže:

ciljeve i ishode predmeta po vrstama i obrazovnim profilima;

obavezne i preporučene sadržaje predmeta, tema i modula;

okvirni broj časova za predmete, teme i module;

posebne standarde znanja i veština;

preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

preporučene vrste modularne nastave;

druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

NASTAVNI PROGRAMI OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 71.

NASTAVNI PROGRAM OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA SADRŽI:

SVRHU, CILjEVE I ZADATKE PROGRAMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

SADRŽAJE OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA;

PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU;

NAČIN PRILAGOĐAVANjA PROGRAMA MUZIČKOG I BALETSKOG OBRAZOVANjA, OBRAZOVANjA ODRASLIH, OBRAZOVANjA I VASPITANjA UČENIKA SA SMETNjAMA U RAZVOJU, UČENIKA SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA I OBRAZOVANjA NA JEZIKU NACIONALNE MANjINE;

OPŠTE I POSEBNE STANDARDE ZNANjA;

DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANjE NASTAVNIH PROGRAMA.

Ostvarivanje školskog programa

Član 72.

Školskim programom obezbeđuje se ostvarivanje opštih i posebnih osnova školskog programa i potreba učenika i roditelja, škole i jedinice lokalne samouprave.

Opšte i posebne osnove školskog programa ostvaruju se u skladu sa utvrđenim minimalnim brojem časova obrazovno-vaspitnog rada, po razredima, u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, i to u sledećem obimu:

u osnovnom obrazovanju:

za prvi ciklus – sa najmanje 90% obaveznog godišnjeg fonda časova;

za drugi ciklus – sa najmanje 80 % obaveznog godišnjeg fonda časova;

za treći ciklus – sa najmanje 70% obaveznog godišnjeg fonda časova;

2) u srednjem opštem obrazovanju – sa najmanje 70% obaveznog godišnjeg fonda časova;

3) u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju – sa najmanje 40% obaveznog godišnjeg fonda časova;

4) u srednjem stručnom obrazovanju za zanatske obrazovne profile – sa najmanje 30% obaveznog godišnjeg fonda časova.

Akt kojim se utvrđuje obavezni godišnji fond časova donosi ministar.

NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA

ČLAN 72.

NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI SU OSNOVA ZA:

DONOŠENjE ŠKOLSKOG PROGRAMA U OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU;

DONOŠENjE PROGRAMA ZAVRŠNIH I MATURSKIH ISPITA;

VREDNOVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

Sadržina školskog programa

Član 73.

Školski program sadrži:

naziv, vrstu i trajanje školskog programa;

obavezne i izborne predmete, odnosno teme po razredima;

način i postupak ostvarivanja propisanih osnova školskog programa i postizanja ishoda po razredima;

ukupan broj časova za svaki predmet, odnosno temu;

ukupan broj časova za svaki razred;

programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruje posebni deo školskog programa.

Školski program za srednje obrazovanje sadrži i module sa načinom njihovog ostvarivanja.

Školski program sadrži i plan materijalnih sredstava za njegovo ostvarivanje.

SADRŽINA ŠKOLSKOG PROGRAMA

ČLAN 73.

ŠKOLSKI PROGRAM SADRŽI:

NAZIV, VRSTU I TRAJANjE ŠKOLSKOG PROGRAMA;

SVRHU, CILjEVE I ZADATKE ŠKOLSKOG PROGRAMA;

OBAVEZNE I IZBORNE NASTAVNE PREDMETE I NjIHOVE OBAVEZNE I SLOBODNE SADRŽAJE;

FAKULTATIVNE NASTAVNE PREDMETE I NjIHOVE SADRŽAJE;

TRAJANjE I OSNOVNE OBLIKE IZVOĐENjA PROGRAMA,

FOND ČASOVA ZA SVAKI RAZRED;

FOND ČASOVA ZA SVAKI PREDMET;

NAČIN I POSTUPAK OSTVARIVANjA PROPISANIH NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA;

VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU;

PROGRAMSKE SADRŽAJE I AKTIVNOSTI KOJIMA SE OSTVARUJE FAKULTATIVNI DEO ŠKOLSKOG PROGRAMA.

Program vaspitnog rada

Član 74.

Vaspitni rad u školi sa domom i domu učenika ostvaruje se na osnovu vaspitnog programa, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Vaspitni program donosi ustanova u skladu sa opštim i posebnim osnovama vaspitnog programa, na način i po postupku utvrđenom ovim i posebnim zakonom.

Vaspitnim programom utvrđuju se: ciljevi, vrste, obim i oblici rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad.

Posebni programi stručnog osposobljavanja i obuke

Član 75.

Posebni programi za sticanje znanja, veština i obuke doneti prema propisima koji ne uređuju oblast obrazovanja i vaspitanja – ostvaruju se na osnovu propisanih standarda.

Stručnim osposobljavanjem stiču se znanja i veštine za obavljanje određenih poslova za zanimanje.

Obukom se stiču veštine i sposobnosti za obavljanje određenih poslova ili operacija u procesu rada.

Standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar.

Nadležnost i postupak za donošenje osnova programa, standarda i obrazovnih profila

Član 76.

Opšte osnove predškolskog, školskog, vaspitnog programa, posebne osnove školskog programa za osnovno, opšte srednje, stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje, kao i program ispitivanja učenika radi provere ishoda obrazovanja na republičkom nivou, na predlog nadležnog saveta, propisuje ministar.

Obrazovne profile u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, na predlog nadležnog saveta, propisuje ministar.

NADLEŽNOST I POSTUPAK ZA DONOŠENjE NASTAVNIH

PLANOVA I PROGRAMA

ČLAN 76.

OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA, NASTAVNE PLANOVE I PROGRAME OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA, OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA DONOSI SAVET, A PROGRAME ZAVRŠNIH I MATURSKIH ISPITA, POSEBNE PROGRAME U OBLASTIMA PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA, STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA I OBUKE, NA PREDLOG SAVETA, PROPISUJE MINISTAR.

Donošenje programa obrazovanja i vaspitanja

Član 77.

Predškolski, školski i vaspitni program pripremaju ODGOVARAJUĆI STRUČNI ORGANI ustanove, a donosi ih organ upravljanja, po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje.

Kada je osnivač ustanove Republika, saglasnost iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo.

Objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja

Član 78.

Školski program objavljuje se najkasnije šest meseci DVA MESECA pre početka školske godine u kojoj će se primenjivati.

Predškolski, školski i vaspitni program objavljuje se, u skladu sa opštim aktom ustanove, na način kojim se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje u inostranstvu

Član 84.

Za decu građana Republike koji privremeno borave u inostranstvu može da se organizuje osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom programu koji, na predlog Prosvetnog saveta SAVETA, donosi ministar, a u skladu sa posebnim zakonom.

Trajanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Član 85.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Program pripreme za polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) u godini pred polazak u školu traje četiri sata dnevno, najmanje šest meseci.

PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM JE DEO OBAVEZNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA U DEVETOGODIŠNjEM TRAJANjU.

Trajanje osnovnog vaspitanja i obrazovanja

Član 86.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje devet godina i ostvaruje se u tri obrazovna ciklusa, zavisno od uzrasta i razvojnih svojstava učenika.

Prvi ciklus obuhvata: prvi, drugi i treći razred, za koje se organizuje razredna nastava. Nastava stranog jezika i izbornih predmeta može da bude organizovana i kao predmetna nastava.

Drugi ciklus obuhvata: četvrti, peti i šesti razred, za koje se organizuje predmetna i razredno-predmetna nastava, u skladu sa školskim programom.

Treći ciklus obuhvata: sedmi, osmi i deveti razred, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa školskim programom.

Osnovno muzičko obrazovanje traje od četiri do osam, a baletsko šest godina i ostvaruju se u tri obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.

Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do devet godina i ostvaruje se u skladu sa školskim programom osnovne škole ili posebnim programom, u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno obrazovanje odraslih ostvaruje se od navršenih 16 godina, osim u slučajevima i u trajanju propisanim posebnim zakonom.

OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE TRAJE OSAM GODINA I OSTVARUJE SE U DVA OBRAZOVNA CIKLUSA.

PRVI CIKLUS OBUHVATA PRVI DO ČETVRTOG RAZREDA, ZA KOJE SE ORGANIZUJE RAZREDNA NASTAVA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM. IZUZETNO, NASTAVA STRANOG JEZIKA, IZBORNIH I FAKULTATIVNIH PREDMETA MOŽE DA SE ORGANIZUJE I KAO PREDMETNA, U SKLADU SA NASTAVNIM PLANOM I PROGRAMOM I ŠKOLSKIM PROGRAMOM.

DRUGI CIKLUS OBUHVATA PETI DO OSMOG RAZREDA, ZA KOJE SE ORGANIZUJE PREDMETNA NASTAVA, U SKLADU SA NASTAVNIM PLANOM I PROGRAMOM I ŠKOLSKIM PROGRAMOM.

OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANjE TRAJE OD DVE DO ŠEST, A BALETSKO ČETIRI GODINE I OSTVARUJU SE U DVA OBRAZOVNA CIKLUSA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM I ŠKOLSKIM PROGRAMOM.

OSNOVNO OBRAZOVANjE DECE SA SMETNjAMA U RAZVOJU TRAJE DO OSAM GODINA I OSTVARUJE SE U SKLADU SA ŠKOLSKIM PROGRAMOM OSNOVNE ŠKOLE ILI POSEBNIM PROGRAMOM, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

OSNOVNO OBRAZOVANjE ODRASLIH OSTVARUJE SE OD NAVRŠENIH 16 GODINA, OSIM U SLUČAJEVIMA I U TRAJANjU PROPISANIM POSEBNIM ZAKONOM.

Upis dece u dečji vrtić

Član 89.

U dečji vrtić, na zahtev roditelja, upisuju se deca pre polaska u osnovnu školu.

Dečji vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Roditelj, odnosno staratelj, dužan je da upiše dete STAROSTI OD PET I PO DO ŠEST I PO GODINA u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu iz stava 2. ovog člana.

Pohađanje programa iz stava 2. ovog člana besplatno je.

Roditelj ima pravo da izabere dečji vrtić, odnosno osnovnu školu u koju će da upiše dete.

Upis učenika u osnovnu školu

Član 90.

U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest I PO, a najviše sedam i po godina.

Dete starosti od šest i po do sedam i po godina upisuje se nakon ispitivanja pred polazak u školu, a dete od šest do šest i po godina – nakon provere spremnosti za polazak u školu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Ispitivanje deteta pred polazak u školu vrše psiholog i pedagog škole, primenom standarda preporučenih od nadležnog centra.

Proveru spremnosti deteta za upis u školu vrši psiholog škole primenom standarda i postupaka preporučenih od nadležnog centra.

U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti može da se preporuči:

roditeljima – odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, ukoliko je mlađe od šest i po godina u vreme polaska u školu;

školi – individualizovani rad sa učenikom.

1) U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti deteta za upis, škola može da uputi dete komisiji jedinice lokalne samouprave koja preporučuje program obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa posebnim zakonom.

U prvi razred osnovne škole može da se upiše i dete starije od sedam i po godina koje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u školu.

Ako dete starije od osam i po godina zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja i sposobnosti, a prema uzrastu.

Osnovna škola dužna je da upiše dete koje ima prebivalište na području škole. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim mogućnostima škole.

Roditelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete, o čemu podnosi zahtev izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu.

Ogled

Član 93.

Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja i organizacionih novina mogu da se pre njihovog uvođenja proveravaju ogledom.

Inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa može da podnese ustanova, savet, centar SAVET, ZAVODI ili drugo pravno lice.

Program ogleda sadrži cilj, očekivane ishode, trajanje, način i uslove njegovog ostvarivanja i vrednovanja.

Inicijativu sa predlogom programa ogleda razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda, po pribavljenom mišljenju nadležnog centra. Za inicijativu koja uključuje značajne organizacione novine, ministar pribavlja mišljenje nadležnog saveta.

INICIJATIVU SA PREDLOGOM OGLEDA PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU ZAVODA ZA UNAPREĐIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA RAZMATRA MINISTAR I PO PRIHVATANjU INICIJATIVE ODLUČUJE O ODOBRAVANjU OGLEDA I PROPISUJE PROGRAM OGLEDA. ZA INICIJATIVU KOJA UKLjUČUJE ZNAČAJNE NOVINE MINISTAR PRIBAVLjA MIŠLjENjE SAVETA.

Ministar raspisuje konkurs za sprovođenje ogleda i po okončanju konkursa određuje ustanovu za njegovo sprovođenje. Prednost za sprovođenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu.

Sprovođenje ogleda prati i ocenjuje odgovarajući centar ZAVOD IZ STAVA 4. OVOG ČLANA i prosvetni savetnik. Rezultat ogleda objavljuje se na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti.

Na osnovu rezultata ogleda ministar odlučuje o njegovoj daljoj primeni.

Za vreme izvođenja ogleda u ustanovi se ne mogu vršiti statusne promene.

Isprava izdata na osnovu školskog programa ogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Udžbenici

Član 94.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje, na predlog Centra za razvoj školskog programa i udžbenika, odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

U OSTVARIVANjU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA KORISTE SE UDžBENICI I NASTAVNA SREDSTVA KOJE NA PREDLOG SAVETA ODOBRI MINISTAR, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udžbenici i nastavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom.

Pripadnici nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu mogu da koriste udžbenike iz matične države, na osnovu odobrenja ministra, U SKLADU SA STANDARDIMA KOJE UTVRĐUJE SAVET.

U postupku odobravanja utvrđuje se da li udžbenik odgovara minimalnim standardima kvaliteta.

Minimalni standardi STANDARDI iz stava 5. ovog člana odnose se na kvalitet sadržine, didaktičke obrade, izrade i tehničke opremljenosti udžbenika.

Minimalne standarde kvaliteta udžbenika utvrđuje, na predlog nadležnog centra, Prosvetni savet.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom.

Odgovornost učenika

Član 96.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava.

Učenik ima obavezu da:

redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;

se pridržava školskih pravila, odluka direktora, nastavnika i organa škole;

savesno radi na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim programom;

ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;

poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;

blagovremeno pravda izostanke;

čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.

Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom.

Učeniku može da se izrekne vaspitno-disciplinska mera za lakše povrede obaveza učenika u skladu sa opštim aktom škole, a za teže – u skladu sa posebnim zakonom.

Vaspitno-disciplinska mera može da se izrekne učeniku samo za povredu obaveze učinjene u toku tekuće školske godine.

Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 15 dana od dana saznanja za povredu obaveze, odnosno po isteku školske godine u kojoj je povreda učinjena.

DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV UČENIKA NE MOŽE SE POKRENUTI NI VODITI PO ISTEKU 60 DANA OD DANA UČINjENE POVREDE OBAVEZE.

Učenik, odnosno roditelj ili staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Učenički parlament

Član 98.

U trećem ciklusu U POSLEDNjA DVA RAZREDA osnovne škole i u srednjoj školi može da se organizuje učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:

davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o pravilima ponašanja u školi, godišnjem programu rada, školskom razvojnom planu, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje;

razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika;

obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u školi, a u umetničkoj – po tri iz svakog razreda, odnosno godine.

Parlament se bira svake školske godine i ima predsednika.

Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg programa rada škole.

Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata.

Opterećenje učenika

Član 99.

Opterećenje učenika osnovne i srednje škole i trajanje školskog časa uređuje se opštim osnovama školskog programa i posebnim zakonom.

Ocenjivanje u osnovnoj i srednjoj školi

Član 101.

Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja.

U prvom i drugom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zaključna ocena su opisni. U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je opisno i brojčano u toku školske godine, osim iz predmeta koje odredi ministar. Zaključna ocena jeste brojčana.

U toku školske godine učenik se ocenjuje opisno i brojčano na osnovu praćenja napredovanja učenika u savlađivanju školskog programa u toku školske godine, na osnovu standarda znanja.

Učenik se ocenjuje najmanje četiri DVA puta u polugodištu.

Zaključna ocena izvodi se po utvrđenim kriterijumima, na kraju prvog i drugog polugodišta, a iz vladanja u skladu sa posebnim zakonom.

Vladanje učenika ocenjuje se opisnom ocenom, u skladu sa posebnim zakonom.

Opšti uspeh učenika utvrđuje se na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena.

Učenik ponavlja razred ukoliko na kraju drugog polugodišta ima više od četiri DVE nedovoljne zaključne brojčane ocene.

Učenik koji ima do četiri nedovoljne zaključne brojčane ocene polaže popravni ispit u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

UČENIK KOJI IMA DO DVE NEDOVOLjNE ZAKLjUČNE BROJČANE OCENE POLAŽE POPRAVNI ISPIT U AVGUSTOVSKOM ISPITNOM ROKU, OSIM UČENIKA ZAVRŠNIH RAZREDA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

Učenik iz stava 9. ovog člana završava razred ako položi popravni ispit iz svakog predmeta.

Izuzetno, učenik završnog razreda koji nije položio popravni ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola.

Standarde ostvarenosti ishoda u obrazovanju i ocenjivanja učenika, kao i kriterijume, način i postupak ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja, i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, na predlog nadležnog centra, propisuje ministar.

KRITERIJUME, NAČIN I POSTUPAK OCENjIVANjA USPEHA IZ POJEDINAČNIH PREDMETA I VLADANjA I DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA OCENjIVANjE, PROPISUJE MINISTAR.

Završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

Član 103.

Nakon završenog devetog OSMOG razreda učenik polaže završni ispit.

Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih ishoda CILjEVA I ZADATAKA osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Nakon položenog završnog ispita učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu položenog završnog ispita, učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa posebnim zakonom.

Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar.

Zadaci nastavnika i vaspitača

Član 108.

Zadatak nastavnika i vaspitača jeste da stručnim znanjem osiguraju postizanje ishoda propisanih opštim i posebnim osnovama školskog programa i opštim osnovama predškolskog i vaspitnog programa PROPISANIH CILjEVA I ZADATAKA uvažavajući predznanja i posebne mogućnosti dece i učenika.

Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 110.

Poslove vaspitača u dečjem vrtiću može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim, višim, odnosno srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

Poslove nastavnika u školi, vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.

Odgovarajuće visoko obrazovanje za nastavnika, odnosno vaspitača jeste obrazovanje stečeno na osnovu akreditovanog:

studijskog programa za obrazovanje nastavnika, odnosno vaspitača;

studijskog programa, sa savladanim delom akreditovanog programa za obrazovanje nastavnika kojim se stiče pedagoška, psihološka i metodička osposobljenost;

studijskog programa, sa savladanim akreditovanim posebnim programom dopunskog obrazovanja za nastavnika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, poslove nastavnika u osnovnoj, odnosno srednjoj muzičkoj ili baletskoj školi za predmete za koje se ne obrazuju nastavnici sa visokim obrazovanjem i za praktičnu nastavu u srednjoj stručnoj školi može da obavlja i lice sa:

specijalizacijom u oblasti medicine, stomatologije ili farmacije nakon stečenog visokog obrazovanja;

višim obrazovanjem;

srednjim obrazovanjem i specijalističkim, odnosno majstorskim ispitom i odgovarajućom petogodišnjom praksom;

4) srednjim obrzovanjem i scenskim zvanjem prvog soliste ansambla baleta.

Vrstu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2. ovog člana, vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. ovog člana i pomoćnog nastavnika – propisuje ministar.

Vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica – propisuje ministar.

Standarde znanja, veština i sposobnosti potrebnih za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja, standarde za akreditaciju studijskog programa obrazovanja za nastavnika i vaspitača, standarde za akreditaciju dela studijskog programa za obrazovanje nastavnika kojim se stiče pedagoška, psihološka i metodička osposobljenost i standarde za akreditaciju programa dopunskog obrazovanja za nastavnika – propisuje ministar.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik – pripravnik

Član 113.

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora .

Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, način i postupak provere savladanosti tog programa i program polaganja ispita za licencu – propisuje ministar. Sastavni deo programa je i poseban deo koji se odnosi na osposobljenost za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju.

LICE KOJE SAVLADA PROGRAM UVOĐENjA U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA IMA PRAVO NA POLAGANjE ISPITA ZA LICENCU.

PROGRAM ZA STICANjE LICENCE, NAČIN PROVERE SAVLADANOSTI TOG PROGRAMA, TROŠKOVE POLAGANjA ISPITA I ORGAN UPRAVE PRED KOJIM SE POLAŽE ISPIT ZA LICENCU – PROPISUJE MINISTAR.

Licenca i registar nastavnika,vaspitača i stručnih saradnika

Član 114.

Licenca je javna isprava.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju izdaje i produžava licencu MINISTARSTVO IZDAJE LICENCU i vodi registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja poslove iz stava 2. ovog člana kao poverene.

Registar je javan.

Ustanova je dužna da blagovremeno dostavi Centru iz stava 2. ovog člana MINISTARSTVU sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Na zahtev lica koje ima pravni interes, Centar iz stava 2. ovog člana MINISTARSTVO izdaje izvod iz registra.

Sadržaj i način vođenja registra, kao i obrazac licence – propisuje ministar.

Izdavanje licence

Član 115.

Pravo na dobijanje licence ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za sticanje licence.

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na lični zahtev.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju dužan je da odlučuje o zahtevu za dobijanje licence u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Licenca iz stava 1. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od pet godina.

Rešenje Centra iz stava 3. ovog člana kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku.

PRAVO NA DOBIJANjE LICENCE IMA NASTAVNIK, VASPITAČ ILI STRUČNI SARADNIK KOJI IMA ODGOVARAJUĆE OBRAZOVANjE IZ ČLANA 110. OVOG ZAKONA, SAVLADAN PROGRAM UVOĐENjA U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAČA ILI STRUČNOG SARADNIKA I POLOŽEN ISPIT ZA LICENCU.

MINISTARSTVO JE DUŽNO DA, NA LIČNI ZAHTEV, U ROKU OD 60 DANA OD DANA PODNOŠENjA ZAHTEVA, IZDA LICENCU LICU KOJE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

AKO LICE NE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MINISTAR ĆE REŠENjEM ODBITI ZAHTEV ZA IZDAVANjE LICENCE.

REŠENjE MINISTRA IZ STAVA 3. KOJIM SE ODBIJA ZAHTEV ZA DOBIJANjE LICENCE KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU.

Produžavanje licence

Član 116.

Pravo na produženje licence ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ako:

savlada akreditovane programe stručnog usavršavanja od značaja za poslove koje obavlja, u propisanom trajanju;

ostvaruje ciljeve programa obrazovanja i vaspitanja i ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ishoda obrazovanja;

ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima.

Uslov iz stava 1. tačka 1) ovog člana nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik dokazuje uverenjima o savladanim programima stručnog usavršavanja.

Uslovi iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatraju se ispunjenim ako prosvetni savetnik u toku trajanja licence nije dostavio prijavu Centru za profesinalni razvoj zaposlenih u obrazovanju da nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ne ispunjava uslove za produženje licence.

Prijavu da nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ne ispunjava uslove za produženje licence prosvetni savetnik može da podnese Centru u slučaju kada nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik nije otklonio nedostatke u svom radu, ni nakon datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga najmanje dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.

Zahtev za produženje licence nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik podnosi Centru najkasnije šest meseci pre isteka roka na koji je izdata. Centar je dužan da odlučuje o zahtevu u roku od 60 dana od dana njegovog podnošenja, a najkasnije do isteka roka važenja licence.

Ako se iz opravdanih razloga ili iz razloga iz stava 4. ovog člana nisu stekli uslovi za produženje licence, Centar donosi rešenje kojim se određuje rok za sticanje uslova za njeno produženje, a koji ne može biti duži od godinu dana.

Licenca se produžava sa rokom važenja od pet godina.

Rešenje Centra kojim se odbija zahtev za produženje licence konačno je u upravnom postupku.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome nije produžena licenca može ponovo da se izda licenca ukoliko položi ispit za sticanje licence.

Mirovanje licence

Član 117.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku miruje licenca za vreme trajanja odsustva zbog:

odsluženja vojnog roka;

porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta;

bolovanja dužeg od šest meseci;

upućivanja na rad u inostranstvo od strane ustanove ili u okviru međunarodne tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi u ustanovi.

Suspenzija licence

Član 118.

U toku važenja licenca može da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. tač. 2), 6), 7), 10) i 11) ovog zakona.

Suspenzija licence teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa.

Vreme na koje je suspendovana licenca uračunava se u rok važenja licence.

LICENCA SE SUSPENDUJE NASTAVNIKU, VASPITAČU ILI STRUČNOM SARADNIKU KOJI PREMA IZVEŠTAJU PROSVETNOG SAVETNIKA NE OSTVARUJE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD, NA NAČIN I PO POSTUPKU KOJIM SE OMOGUĆAVA POSTIZANjE PROPISANIH CILjEVA I ZADATAKA PROGRAMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA, A ZA KOGA PROSVETNI SAVETNIK UTVRDI DA NIJE OTKLONIO NEDOSTATKE U SVOM RADU, NI POSLE DATIH STRUČNIH PRIMEDBI, PREDLOGA I UPOZORENjA U PISANOM OBLIKU, PA JE NA OSNOVU TOGA NAJMANjE DVA PUTA NEGATIVNO OCENjEN OD STRANE PROSVETNOG SAVETNIKA.

NASTAVNIKU, VASPITAČU ILI STRUČNOM SARADNIKU KOME JE SUSPENDOVANA LICENCA IZ RAZLOGA NAVEDENIH U STAVU 3. OVOG ČLANA MOŽE DA SE UKINE SUSPENZIJA LICENCE UKOLIKO POLOŽI ISPIT ZA STICANjE LICENCE.

NASTAVNIK, VASPITAČ ILI STRUČNI SARADNIK IMA PRAVO PRIGOVORA MINISTRU NA IZVEŠTAJ PROSVETNOG SAVETNIKA, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA IZVEŠTAJA.

MINISTAR DONOSI REŠENjE PO PRIGOVORU IZ STAVA 5. OVOG ČLANA U ROKU 30 DANA OD DANA PODNOŠENjA PRIGOVORA. REŠENjE MINISTRA KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU.

SUSPENZIJA LICENCE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA TEČE POČEV OD NAREDNOG DANA OD DANA PRESTANKA RADNOG ODNOSA, A SUSPENZIJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA TEČE OD NAREDNOG DANA OD DANA ISTEKA ROKA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, ODNOSNO DANA DOSTAVLjANjA REŠENjA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA.

NASTAVNIKU, VASPITAČU ILI STRUČNOM SARADNIKU KOME JE SUSPENDOVANA LICENCA PO OSNOVU STAVA 3. OVOG ČLANA, PRESTAJE SUSPENZIJA LICENCE UKOLIKO POLOŽI ISPIT ZA LICENCU.

Pedagoška norma nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 125.

U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati, nastavnik praktične nastave i stručni saradnik 25, a vaspitač 30 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje škola godišnjim programom rada.

Raspored obaveza nastavnika u pogledu neposrednog rada sa učenicima, kao i drugih obaveza može da se utvrdi tako da struktura i raspored budu različiti u okviru svake radne nedelje.

Pedagoška norma svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika utvrđuje se u skladu sa opštim i posebnim osnovama školskog programa i programom obrazovanja i vaspitanja.

Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu, propisuje ministar.

Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta do kraja školske godine.

Teže povrede radnih obaveza

Član 131.

Teže povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi, osim povreda propisanih zakonom, jesu:

izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;

ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje);

vređanje dece, učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja;

izražavanje nacionalne ili verske netrpeljivosti;

podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove;

političko organizovanje i delovanje u prostorijama ustanove;

nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije;

neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;

uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave;

odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima;

odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditeljima, odnosno starateljima;

PRIPREMANjE UČENIKA ŠKOLE RADI OCENjIVANjA, ODNOSNO POLAGANjA ISPITA OD STRANE ZAPOSLENOG U TOJ ŠKOLI.

Za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.

IX. NADZOR NAD RADOM USTANOVE

Upravni i stručno-pedagoški nadzor

Član 134.

Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova, kao i upravni nadzor nad radom centra ZAVODA, vrši Ministarstvo.

Ministarstvo vrši upravni nadzor:

nadzorom nad zakonitošću rada ustanove;

nadzorom nad zakonitošću akata ustanove, kad ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana;

nadzorom nad zakonitošću rada i akata centra ZAVODA.

Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.

Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno gradska uprava ne vrši.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo.

Sredstva iz budžeta Republike

Član 142.

U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za:

ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu – u trajanju od četiri sata dnevno;

ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;

ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom na bolničkom lečenju;

plate i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, socijalne doprinose na teret poslodavca, porez na fond zarada, otpremnine i pomoći;

razvojne programe i projekte ustanova, u skladu sa utvrđenim sredstvima, prema kriterijumima koje propisuje ministar;

5) RAZVOJNE PROGRAME I PROJEKTE USTANOVA, KAO I UČEŠĆE REPUBLIKE U OBLASTI INVESTICIJA, STRUČNOG USAVRŠAVANjA ZAPOSLENIH I TAKMIČENjA UČENIKA NA REPUBLIČKOM, SAVEZNOM I MEĐUNARODNOM NIVOU, U SKLADU SA UTVRĐENIM SREDSTVIMA, A PREMA PROGRAMIMA I KRITERIJUMIMA KOJE PROPISUJE MINISTAR;

rad unikatnih škola i škola od posebnog interesa za Republiku, koje odredi Vlada.

Na utvrđivanje i obračun plata, naknada i drugih primanja zaposlenih u ustanovama primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u državnim organima i javnim službama.

Sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave

Član 143.

U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja sredstva za:

ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini 80% od prosečne cene po detetu, uključujući sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret poslodavca, porez na fond zarada, otpremnine i pomoći zaposlenih u dečjim vrtićima i ostale tekuće rashode;

stručno usavršavanje zaposlenih;

izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje;

opremanje dečjih vrtića.

U budžetu jedinice lokalne samouprave u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se sredstva za:

stručno usavršavanje zaposlenih;

prevoz zaposlenih;

prevoz učenika OSNOVNE ŠKOLE koji su nastanjeni na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole, ako na toj udaljenosti nema škole, a za učenike ometene u razvoju bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole;

izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje;

opremanje škola;

druge tekuće rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike.

U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se i sredstva za zaštitu i bezbednost dece, odnosno učenika u skladu sa propisanim merama iz člana 44. ovog zakona.

Član 148.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj centar ako ne pripremi odgovarajući materijal i dostavi ga ministru u datom roku (član 26. stav 2) ZAVODI AKO NE PRIPREME ODGOVARAJUĆI MATERIJAL I DOSTAVE GA MINISTRU, ODNOSNO SAVETU U DATOM ROKU (ČLAN 25. STAV 2).

Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor centra ZAVODA.

XII. POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI

Član 149.

Poslovi utvrđeni članom 32. st. 4. i 5, članom 34. stav 2, članom 35. stav 3, članom 36. stav 3, članom 37. stav 3, članom 38. st. 2. i 3, članom 39. stav 2, članom 53. stav 5, članom 55. stav 1, članom 59. st. 4. i 5 ČLANOM 59. ST. 4, 5, 7. I 8, članom 60. st. 2. i 3, članom 61. stav 2, članom 62. st. 3. i 4, članom 80. stav 5, članom 82. stav 3, članom 83. stav 1, članom 134. stav 2. tač. 1) i 2) i st. 4. i 5. i članom 136. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.

Pokrajinski organi sarađuju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 150.

Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona obrazovati savete iz člana 10. ovog zakona.

Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju može se konstituisati ako je imenovano više od polovine članova Saveta.

Član 151.

Vlada će u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati centre iz čl. 19, 21. i 22. ovog zakona, a centre iz čl. 20, 23, 24. i 25. ovog zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do osnivanja centra iz člana 20. ovog zakona, poslove koji se odnose na akreditaciju programa srednjeg stručnog obrazovanja, obavljaće centar iz člana 22. ovog zakona, a ostale poslove – centar iz člana 21. ovog zakona.

Do osnivanja centra iz člana 23. ovog zakona poslove će obavljati centar iz člana 21. ovog zakona.

Do osnivanja centra iz čl. 24. i 25. ovog zakona, poslove će obavljati Ministarstvo.

Do osnivanja centra iz člana 24. ovog zakona, ministar će odobravati udžbenike bez predloga centra.

Član 152.

Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine će u roku od godinu dana OD DVE GODINE od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi mrežu srednjih škola.

Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi kriterijume za donošenje mreže dečjih vrtića i osnovnih škola.

Jedinica lokalne samouprave će u roku od godinu dana OD DVE GODINE od dana utvrđivanja kriterijuma iz stava 2. ovog člana utvrditi mrežu dečjih vrtića i osnovnih škola na svom području.

Član 154.

Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom.

Posebne osnove školskog programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja ministar će propisati postupno za svaki razred, do ostvarivanja nastave celovito po ciklusima.

Izuzetno, ministar će doneti opšte i posebne osnove školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez predloga saveta.

Ministar će rešenjem utvrditi broj zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi za obavljanje poslova prosvetnog inspektora u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, koje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Član 157.

Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi razred prvog ciklusa osnovnog obrazovanja do početka školske 2003/2004. godine.

U postupku donošenja predškolskog, školskog i vaspitnog programa u prve tri godine primene ovog zakona organ upravljanja ustanove ima obavezu da o programu pribavi mišljenje prosvetnog savetnika.

Član 159.

Odredbe člana 89. st. 2. do 4. ovog zakona primenjivaće se počev od školske 2007/2008. 2006/2007. godine.

Član 161.

Direktor ustanove izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 58. stav 11. ovog zakona savlada akreditovan program obuke POLOŽI ISPIT ZA DIREKTORA.

Direktoru prestaje dužnost ako se proverom na ispitu utvrdi da nije savladao program obuke iz stava 1. ovog člana.

DIREKTORU PRESTAJE DUŽNOST AKO NE POLOŽI ISPIT U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Upravni odbor dečjeg vrtića izabraće direktora u roku od 60 dana od dana konstituisanja upravnog odbora.

Direktoru dečjeg vrtića koji obavlja dužnost u mandatu, a čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, prestaje mandat danom izbora novog direktora, u skladu sa ovim zakonom.

Školski odbor koji nije raspisao konkurs, odnosno izabrao direktora u roku propisanom zakonom koji je važio do dana stupanja na snagu ovog zakona, raspisaće konkurs i izabraće direktora na osnovu ovog zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu, s tim da direktor savlada program obuke u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 162.

Zaposleni u ustanovi koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljao poslove sekretara ustanove, a nije diplomirani pravnik, može da obavlja ove poslove do kraja školske 2005/2006. godine.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na druge odgovarajuće poslove, a ako takvih poslova nema ostvaruje prava zaposlenog za čijim radom je prestala potreba.

Zaposleni ustanove koji obavlja poslove sekretara i koji je diplomirani pravnik, a zasnovao je radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužan je da položi stručni ispit u roku od dve TRI godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 163.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos u ustanovi i ima položen stručni ispit, smatra se da ima licencu na period od pet godina, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik bez položenog stručnog ispita i pripravnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos imaju pravo da polažu stručni ispit, po programu i na način propisan do dana stupanja na snagu ovog zakona, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik iz stava 2. ovog člana koji položi stručni ispit smatra se da ima licencu na period od pet godina, od položenog stručnog ispita.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku iz st. 1. do 3. ovog člana izdaje se licenca, u skladu sa ovim zakonom u postupku za produženje licence, ako ispuni uslove za produženje licence.

Član 168.

Za školsku 2003/2004. godinu upis započet u prvi razred osnovne škole obaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

U prvi razred školske 2004/2005. godine upisuju se deca od šest i po godina do sedam godina i osam meseci, a mogu da se upišu i deca sa šest godina i pet meseci.

Deca od šest i po do sedam i po godina upisuju se u prvi razred školske 2005/2006. godine, a mogu da se upišu i deca sa šest godina i dva meseca.

Deca od šest i po do sedam i po godina upisuju se u prvi razred školske 2006/2007. godine, a mogu da se upišu i deca sa šest godina.

Član 169.

Učenici osnovne škole koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju: šesti, sedmi i osmi razred nastaviće sa sticanjem osnovnog obrazovanja u osmogodišnjem trajanju, u skladu sa Zakonom o osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 i 22/02) i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Učenici osnovne škole koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju prvi, drugi, treći, četvrti i peti razred osnovne škole, do upisa u sedmi razred, sticaće obrazovanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i propisa donetih na osnovu njega, a od školske 2004/2005. godine ovi učenici se postupno upisuju u sedmi razred, nastavljaju osnovno obrazovanje i vaspitanje u devetogodišnjem trajanju i polažu završni ispit, u skladu sa ovim zakonom.

Član 170.

Učenici osnovne muzičke škole koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, započeli sticanje obrazovanja po programu u trajanju od šest godina, školske 2006/2007. godine prevode se u sedmi razred i završiće obrazovanje po novom školskom programu.

Učenici osnovne muzičke i baletske škole, koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona, započeli sticanje obrazovanja po programu u trajanju od četiri godine, školske 2006/2007. godine prevode se u peti razred i završiće obrazovanje po novom školskom programu.

Učenici osnovne muzičke škole koji školske 2004/2005. godine upišu osnovnu muzičku školu u trajanju od dve godine, školske 2006/2007. godine prevode se u treći razred i završiće obrazovanje po novom školskom programu.

U prvi razred osnovne muzičke škole, počev od školske 2004/2005. godine, upisuju se učenici koji će sticati obrazovanje u trajanju od osam godina, od školske 2006/2007. godine u prvi razred muzičke, odnosno baletske škole u trajanju od šest godina, a od školske 2008/2009. godine u prvi razred muzičke škole u trajanju od četiri godine, po novom školskom programu.

Član 171.

Učenici osnovne škole koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju šesti, sedmi i osmi razred, upisivaće se u srednju školu zaključno sa školskom 2005/2006. godinom i završiće srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96 i 23/02) i propisa donetih na osnovu njega.

Učenici osnovne škole koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju prvi, drugi, treći, četvrti i peti razred upisivaće se u srednju školu počev od školske 2007/2008. godine na osnovu položenog završnog ispita i bez polaganja kvalifikacionog ispita, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Član 172.

Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u srednju školu, završiće srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi i propisa donetih na osnovu njega, a od školske 2007/2008. godine, na osnovu ovog i posebnog zakona.

UČENICI KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA STIČU SREDNjE OBRAZOVANjE I UČENICI KOJI SE ZAKLjUČNO SA ŠKOLSKOM 2005/2006. GODINOM UPIŠU U PRVI RAZRED SREDNjE ŠKOLE ZAVRŠIĆE SREDNjE OBRAZOVANjE NA OSNOVU ZAKONA O SREDNjOJ ŠKOLI („SLUŽBENI GLASNIK RS“ BR. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96 I 23/02) I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA, A OD ŠKOLSKE 2006/2007. GODINE, NA OSNOVU OVOG I POSEBNOG ZAKONA.

ČLAN 64.

U TEKSTU ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA REČ: “AKREDITOVAN“ U ODGOVARAJUĆEM BROJU I PADEŽU ZAMENjUJE SE REČJU: “PROPISAN“ U ODGOVARAJUĆEM BROJU I PADEŽU; REČ: “ISHOD“ U ODGOVARAJUĆEM BROJU I PADEŽU ZAMENjUJE SE REČJU: “ZADATAK“ U ODGOVARAJUĆEM BROJU I PADEŽU.

ČLAN 65.

UČENICI UPISANI ŠKOLSKE 2003/2004. GODINE U PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE U OSMOGODIŠNjEM TRAJANjU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA.

UČENICI KOJI SE POČEV OD ŠKOLSKE 2004/2005. GODINE UPISUJU U PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE, NA OSNOVU OVOG ZAKONA I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA.

UČENICI KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA POHAĐAJU DRUGI I TREĆI RAZRED, DO UPISA U PETI RAZRED STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE NA OSNOVU ZAKONA O OSNOVNOJ ŠKOLI („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/03 I 64/03) I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA, A POČEV OD ŠKOLSKE 2005/2006. GODINE NA OSNOVU OVOG ZAKONA I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA.

UČENICI KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA POHAĐAJU ČETVRTI DO OSMOG RAZREDA STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE NA OSNOVU ZAKONA O OSNOVNOJ ŠKOLI I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA.

SAVET ĆE POSTUPNO PROPISATI NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA SVAKI RAZRED DO UPISA UČENIKA IZ ST. 2. DO 4. OVOG ČLANA U DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

IZUZETNO, MINISTAR ĆE DONETI NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA PRVI I DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ŠKOLSKI ODBOR OSNOVNE ŠKOLE DONEĆE ŠKOLSKI PROGRAM ZA PRVI I DRUGI RAZRED DO POČETKA ŠKOLSKE 2004/2005. GODINE.

ČLAN 66.

UČENICI KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA STIČU OSNOVNO, ODNOSNO SREDNjE MUZIČKO I BALETSKO OBRAZOVANjE I UČENICI KOJI SE ZAKLjUČNO SA ŠKOLSKOM 2005/2006. GODINOM UPIŠU U PRVI RAZRED MUZIČKE, ODNOSNO BALETSKE ŠKOLE STIČU OBRAZOVANjE NA OSNOVU ZAKONA O OSNOVNOJ ŠKOLI I ZAKONA O SREDNjOJ ŠKOLI I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjIH, A OD ŠKOLSKE 2006/2007. GODINE NA OSNOVU OVOG I POSEBNOG ZAKONA.

ČLAN 67.

ODREDBA ČLANA 35. OVOG ZAKONA PRIMENjUJE SE POČEV OD ŠKOLSKE 2004/2005. GODINE.

ČLAN 68.

PROSVETNI SAVET, OBRAZOVAN U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 62/03 I 64/03), PRESTAJE SA RADOM DANOM STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 69.

NARODNA SKUPŠTINA IMENOVAĆE ČLANOVE SAVETA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

PODNOSIOCI LISTA KANDIDATA IZ ČLANA 2. STAV 3. OVOG ZAKONA DUŽNI SU DA DOSTAVE LISTE KANDIDATA U ROKU OD 15 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

AKO PODNOSIOCI LISTA NE DOSTAVE LISTE U ROKU IZ STAVA 2 OVOG ČLANA, NARODNA SKUPŠTINA IMENUJE ČLANOVE SAVETA IZ REDA PROPISANE STRUKTURE.

ČLAN 70.

VLADA ĆE U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OSNOVATI ZAVOD IZ ČLANA 6. OVOG ZAKONA.

CENTRI OSNOVANI U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA UKIDAJU SE NA DAN STUPANjA NA SNAGU ODLUKA O OSNIVANjU ZAVODA.

CENTRI ĆE SAČINITI ZAVRŠNE RAČUNE SA STANjEM NA DAN ISTEKA ROKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

KOMISIJA KOJU OBRAZUJE VLADA IZVRŠIĆE POPIS IMOVINE I DEOBNI BILANS CENTARA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

IMOVINU, PRAVA I OBAVEZE, KAO I ZAPOSLENE CENTARA PREUZIMAJU ZAVODI, U SKLADU SA DELATNOŠĆU UTVRĐENOM OVIM ZAKONOM.

NEUTROŠENA SREDSTVA ZA RAD CENTARA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, OPREDELjENA U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2004. GODINU, USMERIĆE SE PREKO TEKUĆE BUDžETSKE REZERVE ZA RAD ZAVODA.

ČLAN 71.

USTANOVA JE DUŽNA DA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA USAGLASI STATUT, ORGANIZACIJU I NAČIN RADA SA OVIM ZAKONOM.

ČLAN 72.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.

4542004.089.doc/1