OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6, 11. i 16. Ustava Republike Srbije, po kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa i organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 124/12 i 14/15 – u daljem tekstu: ZJN), koji se primenjuje od 1. aprila 2013. godine, predstavlja značajan doprinos unapređenju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji, naročito u pogledu povećanja transparentnosti postupka javne nabavke i zaštite konkurencije. Ovaj Zakon je u velikoj meri usklađen sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki, što je posebno važno imajući u vidu da se Republika Srbija nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) i obavezna je da domaću regulativu u oblasti javnih nabavki usklađuje sa direktivama i drugim relevantnim aktima EU.
Međutim, nakon dve godine primene ZJN, nadležne institucije iz oblasti javnih nabavki, naručioci i ponuđači su ukazali na potrebu daljeg jačanja sistema javnih nabavki i izmene i dopune ZJN, kako bi se povećali pre svega efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki, kao i intenzitet konkurencije. Takođe, u 2014. godini donete su tri nove direktive EU u ovoj oblasti (Direktiva 2014/24/EU o javnim nabavkama; Direktiva 2014/25/EU o nabavkama od strane subjekata koji posluju u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga; Direktiva 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji), sa kojima države članice moraju da se usklade u roku od 24 meseca (osim za elektronske nabavke kod kojih je rok 54 meseca).
Imajući u vidu da je Strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 122/14, u daljem tekstu: Strategija) i Akcionim planom za sprovođenje Strategije za period 2014–2015. godine, predviđena izmena regulative u oblasti javnih nabavki u 2015. godini, prilika je da se, prvenstveno u cilju ekonomičnog raspolaganja javnim sredstvima, u najvećoj mogućoj meri otklone nedostaci uočeni u dosadašnjoj praksi prilikom sprovođenja javnih nabavki, kao i da se, u obostranom interesu naručilaca i ponuđača, razreše postojeće nedoumice i spreče moguće zloupotrebe, a postupci javnih nabavki učine efikasnijim. Takođe, Strategijom je predviđeno da se izmenom ZJN u 2015. godini, nastavi proces daljeg usklađivanja sa pravnom tekovinom EU i to sa novim direktivama iz 2014. godine.
Naime, na osnovu analize efekata primene ZJN, utvrđeno je da efikasnost postupka javne nabavke i dalje nije na odgovarajućem nivou, te da naručioci i dalje najveći deo svojih napora usmeravaju na zadovoljavanje formalnih zahteva, postupak javne nabavke traje dugo, a što je imalo za posledicu nemogućnost da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada.
Pored slabosti sistema javnih nabavki sa aspekta naručioca, slabosti su uočene i u pogledu ponuđača, koje se ogledaju u njihovom sve manjem učešću. Prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru, kao standardan pokazatelj intenziteta konkurencije u javnim nabavkama, ukazuje da je intenzitet konkurencije u 2014. godini, bio svega 2,6 što je najniži nivo u protekle četiri godine. Takođe, na isto ukazuje i podatak da je čak svaki peti obustavljeni postupak iz razloga što nije dobijena ni jedna ponuda, kao i da je u gotovo polovini sprovedenih postupaka dobijena samo jedna ponuda, a što pokazuju i podaci u Izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1.1.2014 – 31.12.2014. godine (u daljem tekstu: Izveštaj za 2014. godinu).
Stoga, u cilju jačanja sistema javnih nabavki predložene su ove izmene i dopune ZJN, koje su usklađene sa pomenutim direktivama EU.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. izmenjen je pojam naručioca, tako što je isti dalje usklađen sa članom 2. Direktive 2014/24/EU. Na taj način postiže se dalja preciznost pri utvrđivanju subjekata koji imaju obavezu primene ZJN.
Direktiva 2014/24/EU pravi razliku između dve glavne kategorije naručilaca: a) državni, regionalni ili lokalni organi („javni organi”) i b) javnopravna tela. Javni organi definisani su kao „državni, regionalni ili lokalni organi.“ Ova definicija obuhvata sve državne subjekte, a ne samo izvršnu granu vlasti u državi, tj. državnu upravu i teritorijalne ili lokalne vlasti. Termin „država” takođe obuhvata sva tela koja imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. ZJN do sada nije na takav način preneo ovu kategoriju naručioca, već je upućivao na korisnike budzetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budzetski sistem.
Ujedno, član 2. Direktive 2014/24/EU, kao naručioca određuje „javnopravno telo“ koje je osnovano sa posebnim ciljem zadovoljenja potreba od opšteg interesa, a koje nema industrijski ili komercijalni karakter. Definicija naručioca u ZJN, nema pomenutu odrednicu „koje nema industrijski ili komercijalni karakter“, te se u krug naručilaca po ZJN svrstavaju i oni subjekti koji takav status ne bi imali po direktivama, imajući u vidu da posluju u uslovima tržišne konkurencije. S tim u vezi Recital 10 Direktive 2014/24/EU navodi da bi trebalo pojasniti da telo koje posluje u normalnim tržišnim uslovima, ima za cilj ostvarenje profita, i trpi gubitke koji proističu iz obavljanja njegovih delatnosti ne treba da se smatra za „telo kojim upravlja javno pravo”, odnosno naručiocem po ZJN, jer se može smatrati da su potrebe od opšteg interesa, koje je ovo telo osnovano da ispunjava ili mu je poveren zadatak da ih ispunjava, industrijske ili komercijalne prirode.
Ujedno, javna preduzeća se shodno odredbama Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS, br. 119/12, 116/13-autentično tumačenje i 44/14-dr. zakon) osnivaju u cilju obavljanja delatnosti u opštem interesu, tako da su svrstana u kategoriju naručilaca iz člana 2. stav 1. tačka 2) ZJN, te je posebno navođenje u tački 3) suvišno.
Predviđeno je da Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrdi spisak naručilaca iz tačke 1) ovog člana, odnosno spisak naručilaca u koje spadaju državni organi, organi autonomne pokrajine i organi lokalne samouprave.
Članom 2. korigovano je značenje pojedinih osnovnih pojmova i izraza koji se često koriste u zakonu, u cilju otklanjanja nedoumica u dosadašnjoj primeni ZJN. Tako je kod pojma predstavnik naručioca pojašnjeno da je reč o rukovodiocu kome su povereni poslovi javnih nabavki, pojam istovrsnosti se briše i bliže precizira u članu 33. ovog zakona, iz razloga što se istovrsnost pre svega ne može vezivati za istu grupu u Opštem rečniku nabavke (dovelo bi do usitnjavanja predmeta nabavki za koje je nesporno da se smatraju istovrsnim), niti je svrha Opšteg rečnika u zemljama EU za utvrđivanje istovrsnosti, već u omogućavanju da ponuđači iz različitih zemalja EU u oglasima o javnoj nabavci na osnovu oznake iz opšteg rečnika nabavke prepoznaju predmet nabavke. Ujedno, pojam ugovora o javnoj nabavci i okvirnog sporazuma je korigovan u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU.
Članom 3. u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU, uređuju se mešovite nabavke.
Članom 4. u odnosu na važeći ZJN uvedeni su novi izuzeci koji su predviđeni Direktivom 2014/24/EU, a ujedno su preciznije definisani neki od postojećih izuzetaka.
Izuzeci kada su u pitanju nabavke po osnovu međunarodnih sporazuma i od međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija u potpunosti su usklađeni sa članom 9. Direktive 2014/24/EU.
U vezi izuzetka koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa precizirano je da se odnosi i na rad van radnog odnosa u smislu zakona o radu, izuzev ugovora o delu, s tim da su ugovori o delu čiji je predmet izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture do određene vrednosti, izuzeti od primene ZJN.
U nabavke na koje se ZJN ne primenjuju dodate su nabavke koje su izuzete u skladu sa Direktivom 2014/24/EU, i to usluge kredita, nabavke nepokretnosti i prava u vezi sa njima, kao i određene pravne usluge.
Nabavke nepokretnosti (kupovina i zakup) su, shodno članu 10. Direktive 2014/24/EU, izuzete od primene direktive, te se izmenom zakonskog rešenja u Republici Srbiji vrši dalje usklađivanje sa Direktivom, eliminišu se nepotrebni i formalni pregovarački postupci, posebno imajući u vidu specifičnosti nepokretnosti, te odredbe Zakona o javnoj svojini koji, pored ostalog, uređuje pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu.
Dalje usklađivanje sa Direktivom 2014/24/EU predstavlja i izuzimanje od primene ZJN određenih pravnih usluga, i to u situacijama kada je potrebno angažovati advokata u cilju zastupanja pred nadležnim sudovima u zemlji i inostranstvu, institucijama ili pred drugim nadležnim organima. Takođe, izuzete nabavke predstavljaju i pravni saveti koje advokat pruža u pripremi pomenutih postupaka ili kada postoji jasan pokazatelj i verovatnoća da će doći do takvog postupka, kao i kada je reč o pravnim uslugama vezanim za vršenje službenih ovlašćenja.
Nabavke dobara i usluga čija je procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavke radova za te potrebe čija je procenjena vrednost niža od 30.000.000 dinara
Zbog svojih specifičnosti, nabavke dobara, usluga i radova za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu izuzete su od primene ukoliko je njihova procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno niža od 30.000.000 dinara za radove.
Takođe, dodeljivanje finansijskih sredstava (naročito putem bespovratne pomoći) na transparentan način i pod jednakim uslovima, radi finansiranja obavljanja određene delatnosti korisnika sredstava. izuzeto je od primene ZJN, uz obavezu da se ta sredstva namenski koriste.
Članom 5. u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU, koja u članu 12. propisuje mogućnost izuzeća od primene postupka javne nabavke pod određenim uslovima u slučaju nabavki između povezanih lica (tzv. „In house“ nabavke), predviđena je dopuna kojom se uređuju uslovi za takve nabavke.
Članom 6. precizira se da objavljivanje od strane naručioca na Portalu javnih nabavki takođe predstavlja način na koji se odvija komunikacija u postupku javne nabavke, s obzirom da odredbe ovog zakona propisuju objavljivanje odluka o dodeli ugovora (odluka o obustavi postupka) na Portalu javnih nabavki, umesto dosadašnjeg dostavljanja odluka ponuđačima, u cilju povećanja efikasnosti i potpune transparentnosti postupka javne nabavke. Šira primena komunikacije preko Portala javnih nabavki obezbeđuje i primenu drugih odredbi člana 20. ZJN, kao što su široka dostupnost sredstva komunikacije, korišćenje elektronskih sredstava u cilju poštovanja rokova predviđenih ovim zakonom, omogućavanje evidentiranja preduzetih radnji u postupku.
Čl. 7. i 8. predviđena je obaveza Uprave za javne nabavke da sačini model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, na osnovu kojih će naručioci koji imaju nabavke na godišnjem nivou veće od milijardu dinara da sačine interne planove za borbu protiv korupcije, a koje će biti dužni da objave na svojim internet stranicama. Imajući u vidu da je Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, da je Vlada donela Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije koji obuhvata i javne nabavke, te da iz tog razloga nije donet poseban Plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama, neophodno je izvršiti usklađivanje sa ovim Akcionim planom koji je već predvideo model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama koji priprema Uprava za javne nabavke, te na taj način omogućiti naručiocima da nesmetano koriste ovaj model prilikom izrade svojih internih planova.
Ujedno, brisana je obaveza da naručioci koji imaju javne nabavke preko jedne milijarde dinara formiraju posebne službe za kontrolu, s obzirom da ova mera nije dala rezultate. Naime, osnivanje ove službe kontrole sa predviđenim zadacima i nadležnostima nije moguće kvalitetno obavljati bez određenih preduslova, i po pravilu, zahteva prijem novih zaposlenih kod naručilaca, odnosno popunjavanje radnih mesta isključivo sa ljudima sa odgovarajućim iskustvom na stručnim poslovima. S druge strane, postoji zabrana zapošljavanja, predstoji i reforma i reorganizacija javne uprave, te onemogućava izvršenje obaveze na način na koji bi trebalo da da efekte. Pri tome, Zakon o budzetskom sistemu već predviđa obavezu uspostavljanja interne revizije kod znatno većeg broja subjekata. Na taj način se dupliraju obaveze za naručioce, a da se pri tome ne omogućava da ni jedna mera ostvari ciljeve i efekte. Dalje jačanje interne revizije i povećanje broja osposobljenih internih revizora, što su ujedno i mere predviđene akcionim planovima, doveli bi i do jačanja interne kontrole javnih nabavki. Na taj način izbegavaju se i preklapanja i neusaglašenosti u pogledu različitih oblika i poslova interne kontrole u okviru naručioca.
Poglavlje II ZJN (10 članova) posvećeno je sprečavanju korupcije i sukoba interesa. Međutim, mnoge druge odredbe ZJN usmerene su takođe na sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao što su veća transparentnost postupaka javnih nabavki,obavezasvakog naručioca da donese interni akt kojim se bliže uređuje način planiranja javne nabavke, sprovođenje postupka, izvršenje ugovora i kontrola javnih nabavki, prethodno mišljenje Uprave za javne nabavke za primenu pregovaračkog postupka, objavljivanje odluke o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki, objavljivanje podataka u vezi sa zaštitom prava, duži rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama, mogućnost izicanja novčanih kazni i dr. Pri tome, treba uzeti u obzir i druge pozitivne propise koji se odnose na borbu protiv korupcije (npr. Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), te strateške dokumente (Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, Treći Nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23). Ujedno, potrebno je realno i objektivno sagledati efekte svih mera propisanih ZJN u vezi sa poglavljem borbe protiv korupcije i sukoba interesa, te utvrditi da li se takvim zahtevima postiže određeni efekat u pogledu pravilnije primene odredaba ZJN i da li se time utiče na smanjivanje eventualnih nepravilnosti.
Borba protiv korupcije se ostvaruje uz pomoć povećane transparentnosti, dobrim planiranjem, jasnim procedurama, jednakim postupanjem prema svim ponuđačima, funkcionalnim sistemom zaštite prava, jačanjem nadzora i kapaciteta nadležnih institucija, kao i jačanjem sistema kažnjavanja u slučaju kršenja propisa u oblasti javnih nabavki.
Članom 9. korigovana je odredba u vezi zaštite integriteta postupka kako bi se otklonile nejasnoće i omogućilo da se ova odredba primenjuje u slučajevima kada je određenim postupanjem lica koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke ili pripremi konkursne dokumentacije narušena jednakost ponuđača i konkurencija u postupku javne nabavke, što u tom slučaju, u cilju zaštite integriteta postupka javne nabavke, dovodi do odbijanja ponude koja bi takvim postupanjem ostvarila prednost.
Članom 10. predviđena je mogućnost da naručilac može da nastavi postupak javne nabavke u slučaju prijavljivanja sumnje o povredi konkurencije, s tim da će ugovor, ukoliko bude zaključen sa ponuđačem za koga postoji sumnja da je povredio konkurenciju, biti raskinut po sili zakona ukoliko organizacija nadležna za zaštitu konkurencije utvrdi postojanje povrede konkurencije. Ovo iz razloga što se u praksi događalo da u tim situacijama naručilac nema zakonom propisano dalje postupanje u postupku javne nabavke, odnosno nije imao mogućnost da okonča postupak javne nabavke.
Članom 11. menja se član 30. ZJN na taj način da se obaveza naručioca da ne zaključi ugovor sa ponuđačem u slučaju sukoba interesa uslovljava time da je sukob interesa bio od uticaja ili mogao biti od uticaja na odlučivanje u postupku javne nabavke.
Članom 12. uređuje se obaveza naručioca da objavi odluku o priznavanju kvalifikacije na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, kao i odluku o isključenju kandidata sa liste kandita, što će doprineti većoj transparentnosti postupka javne nabavke. Ujedno, kako se odredbe o negativnoj referenci odredbama ovog Zakona menjaju u smislu propisivanja mogućnosti naručioca, umesto izričite obaveze, da odbije ponudu ponuđača za koga poseduje dokaz negativne reference, ovim članom briše se i obaveza naručioca da isključi kandidata sa liste kandidata ako stekne negativnu referencu.
Članom 13. predviđena je mogućnost sprovođenja pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda iz člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN i u postupku javne nabavke u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma. Mogućnost za sprovođenje ove vrste postupka vezuje se za situacije u kojima naručilac u prethodno sprovedenom otvorenom, restriktivnom, kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu, dobije sve neprihvatljive ponude, te pitanje da li je ishod postupka ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum, nije od značaja za primenu ovog postupka. Kako pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda u skladu sa članom 35. stav 1. tačka 1) ZJN predstavlja na neki način nastavak otvorenog, restriktivnog, kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga, potrebno je predvideti da se okvirni sporazum može zaključiti nakon sprovedenog pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda. Na ovaj način će se doprineti ostvarenju načela javnih nabavki, a posebno načela efikasnosti i ekonomičnosti. U suprotnom, bez ovakve zakonske mogućnosti, naručilac koji je sproveo otvoreni, odnosno restriktivni postupak radi zaključenja okvirnog sporazuma u kome su dobijene sve neprihvatljive ponude jedino može da pokrene novi otvoreni ili restriktivni postupak i time, zbog ZJN propisanih rokova za sprovođenje ovih vrsta postupaka javnih nabavki, dovede u pitanje nesmetano funkcionisanje naručilaca (npr. u slučaju sprovođenja centralizovane javne nabavke).
Takođe, kako je osnov za sprovođenje pregovaračkog postupka iz tačke 2) ovog člana postojanje izuzetnog slučaja kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke, bilo je neophodno u ovom slučaju isključiti primenu odredaba ZJN koje se odnose na procenjenu vrednost.
Članom 14. predviđena je mogućnost sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 1) ZJN i u postupku javne nabavke u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma. Razlozi za ovu izmenu su isti kao i kod izmene člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN. Takođe, predviđeno je da se pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tač. 4) i 5) – dodatne isporuke dobara i dodatne usluge i radovi, može primeniti ako su za to ispunjeni uslovi, bez obzira koja vrsta postupka javne nabavke je primenjena prilikom zaključenja prvobitnog ugovora i ako od zaključenja istog nije proteklo više od tri godine, umesto dve godine kako je propisano ZJN. Ovo iz razloga što su svi postupci javne nabavke potpuno transparentni, a razlozi za primenu ovog postupka mogu nastati bez obzira koja je vrsta postupka javne nabavke primenjena prilikom zaključenja prvobitnog ugovora. Takođe, predviđena je obaveza naručioca da nakon donošenja odluke o pokretanju pregovaračkog postupka, istovremeno sa slanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi obaveštenje o pokretanju postupka koje sadrži podatke iz Priloga 3E i konkursnu dokumentaciju.
Članom 15. predviđena je obaveza naručioca da u postupku konkurentnog dijaloga objavi odluku o priznavanju kvalifikacije na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, kao što je predviđeno i u drugim postupcima javne nabavke, u cilju povećanja transparentnosti. Takođe, ZJN u slučaju konkurentnog dijaloga propisuje obavezu naručioca da pre donošenja odluke o pokretanju postupka pribavi od Uprave za javne nabavke saglasnost za sprovođenje konkurentnog dijaloga. Imajući u vidu da na učinak javne nabavke utiču brojni formalni zahtevi, kao i dodatna administrativna opterećenja za naručioce, a ujedno preopterećenost zadacima čini da Uprava za javne nabavke ne može sve svoje obaveze da izvrši pravovremeno, a kako ovaj zadatak, odnosno nadležnost institucije ne doprinosi smanjivanju nepravilnosti u javnim nabavkama, neophodno je brisati nepotrebne administrativne zahteve, koji se negativno odražavaju na efikasnost postupka javne nabavke i postupanje nadležnih institucija. U tom smislu odredbe o pribavljanju saglasnosti Uprave za javne nabavke za sprovođenje konkurentnog dijaloga su brisane. Takođe, kako je kao jedan od razloga pokretanja ovog postupka nemogućnost da se odredi ekonomska struktura javne nabavke, definisano je da se u tom slučaju ne primenjuju odredbe ZJN koje se odnose na procenjenu vrednost.
Članom 16. povećan je limit za javne nabavke male vrednosti na 5.000.000 dinara. Naime, ZJN je povećao transparentost svih postupaka javnih nabavki, pa tako i postupka javne nabavke male vrednosti. Obaveza je naručioca da u postupku javne nabavke male vrednosti objavi poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, a naručilac ima i mogućnost da pozove najmanje tri potencijalna ponuđača, da podnesu ponude. Sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti u proseku traje 30 dana u odnosu na otvoreni postupak, koji traje najmanje tri puta duže. Razlika u trajanju između ove dve vrste postupka je, pre svega, u kraćem roku za podnošenje ponuda, kraćem roku za donošenje odluke naručioca kojom se okončava postupak javne nabavke, kao i kraćem roku za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Kako je postupak javne nabavke male vrednosti u potpunosti transparentan i efikasan, celishodno je povećati limit kako je navedeno.
Članom 17. predviđena je mogućnost sprovođenja postupka javne nabavke male vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke, u slučaju nabavki usluga iz Priloga 2, kao što su: zdravstvene i socijalne usluge; pravne usluge (osim nabavki pravnih usluga iz člana 7. Zakona); usluge hotela i restorana; usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja i usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta. Navedene usluge podležu pojednostavljenom režimu nabavke, koji podrazumeva samo primenu načela transparentnosti (,,ex ante“ i ,,ex post“) i nediskriminacije, shodno odredbama Direktive 2014/24/EU (čl.74-76. Direktive). Imajući u vidu prirodu ovih usluga sa jedne strane i odredbe Direktiva EU, sa druge strane, potrebno je predvideti fleksibilnije mehanizme javne nabavke, a kako je postupak javne nabavke male vrednosti efikasan, potpuno transparentan, te podrazumeva primenu pravila nediskriminacije, svrsishodno je predvideti mogućnost primene tog postupka u slučaju nabavki pomenutih usluga bez obzira na njihovu procenjenu vrednost.
Čl. 18. i 19. uređena su pravila postupanja kod zaključenja okvirnog sporazuma, na jasan i sveobuhvatan način, a u skladu sa direktivama EU. Instrument okvirnih sporazuma široko se koristi i smatra se efikasnom tehnikom nabavke u Evropi. Direktiva 2014/24/EU u uvodnom delu preporučuje veću primenu okvirnih sporazuma u praksi. Koncept okvirnog sporazuma obezbeđuje zaključenje ugovora o javnim nabavkama dobara, radova i usluga, kojima ne bi morale da prethode dugotrajne procedure sa neizvesnim ishodom, a posebno praktičnu primenu nalazi kod centralizovanih javnih nabavki. Međutim, ovaj institut nije dovoljno precizan u ZJN, naročito kada se okvirni sporazum zaključuje sa više dobavljača i kada se za dodelu ugovora na osnovu okvirnog sporazuma ponovo otvara konkurencija. Takođe, primena okvirnog sporazuma moguća je samo u slučaju sprovođenja otvorenog ili restriktivnog postupka javne nabavke. Primera radi, naručioci su nakon obustave otvorenog ili restriktivnog postupka, u kome su dobili sve neprihvatljive ponude, imali potrebu zaključivanja okvirnog sporazuma nakon pregovaračkog postupka u skladu sa članom 35. stav 1. tačka 1) ZJN, ali data mogućnost nije propisana ZJN. Tako je ovim Zakonom propisano da naručilac može da zaključi okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke, bez obzira na vrstu postupka, za razliku od postojećeg rešenja koje podrazumeva samo zaključivanje okvirnog sporazuma nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka. Na ovaj način će se doprineti ostvarenju načela javnih nabavki, a posebno načela efikasnosti i ekonomičnosti. Određena pitanja kod okvirnih sporazuma precizirana su, kao što su: okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili više ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum, s tim da ukoliko naručilac ne dobije unapred određeni broj prihvatljivih ponuda, može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača odnosno i sa jednim; okvirni sporazum mogu koristiti samo naručioci koji su precizno navedeni u okvirnom sporazumu ili se na osnovu okvirnog sporazuma jasno može utvrditi kojim naručiocima je namenjen; ugovori o javnoj nabavci koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma moraju se dodeliti pre završetka trajanja okvirnog sporazuma, s tim da se trajanje pojedinih ugovora zaključenih na osnovu okvirnog sporazuma ne mora podudarati sa trajanjem tog okvirnog sporazuma, već po potrebi može trajati kraće ili duže; pravila postupanja kod zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma i sl.
Članom 20. briše se obaveza naručilaca čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou, koje ispunjavaju uslove za primenu elektronske licitacije, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, da uspostave informacioni sistem i primenjuje elektronsku licitaciju. Naime, mogućnost primene elektronske licitacije još uvek nije u Republici Srbiji razvijena u punoj meri. Obavezna primena elektronske licitacije iziskuje ulaganje resursa naručilaca za uspostavljanje informacionog sistema, sa druge strane isto predstavlja i opterećenje za ponuđače koji bi učestvovali u sistemu elektronske licitacije i na kraju u praksi se pokazalo da sistem elektronske licitacije iako je za pomenute naručioce bio propisan kao obaveza, iz navedenih razloga nije primenjivan. Primena elektronske licitacije ostaje kao mogućnost za sve naručioce, ali ne stvara obavezu koju realno nije moguće realizovati.
Čl. 21. do 23. preciziraju se pitanja centralizacije javnih nabavki. Precizirano jeda telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano od strane više naručilaca. Takođe, brisana je odredba koja predviđa da na odluku naručioca, odnosno sporazum naručilaca o osnivanju tela za centralizovane javne nabavke saglasnost daje Uprava za javne nabavke. Praksa pokazuje da je davanje saglasnosti Uprave samo nepotrebno administriranje, koje nema nema nikakav suštinski značaj. Ujedno, brisana je i odredba koja obavezuje naručioce da odluku o zajedničkom sprovođenju postupka javne nabavke dostavljaju na mišljenje Upravi za javne nabavke. Praksa takođe pokazuje da je davanje mišljenja Uprave, s obzirom na postojanje podzakonskog akta koji uređuje sadržinu odluke o zajedničkom sprovođenju postupka i objavljeni Model odluke o sprovođenju postupka javne nabavke od strane više naručilaca, samo nepotrebno trošenje vremena za naručioce u sprovođenju postupka javne nabavke, a ujedno nepotrebno administriranje Uprave za javne nabavke. Takođe, precizirano je da jedan naručilac može ovlastiti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku. Ujedno, predviđeno je da predmet javne nabavke, uslove, način planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa bliže uređuje Vlada.
Čl. 24. i 25. uređuju se pitanja planiranja javnih nabavki i pokretanja postupka javne nabavke. ZJN je povećao značaj faze planiranja javnih nabavki, te je regulativa u ovoj oblasti nesporno poboljšana. Međutim, izuzetno rigidna pravila u vezi sa sadržinom Plana nabavki i mogućnostima njegove izmene, predstavljaju težak administrativni teret za naručioce i onemogućavaju efikasnost u sprovođenju javnih nabavki. Naime, ZJN propisuje obavezu naručioca da u planu nabavki navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke i način na koji je utvrdio procenjenu vrednost javne nabavke, da proceni vrednost nabavke ukupno i na godišnjem nivou posebno za svaku godinu, kada se zaključuju višegodišnji ugovori, vrstu postupka i sl. Takođe, prvobitno planirana sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu se povećati za više od 10 %, osim u slučaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih događaja čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca, niti je moguće izmeniti plan nabavki bez prethodnog rebalansa budzeta, odnosno izmena finansijskog plana, pri tome sve izmene moraju biti vidljive u odnosu na osnovni plan i obrazložene, te dostavljene Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji, putem aplikativnog softvera. Na kraju u pogledu planiranja izlazi se iz okvira javnih nabavki, pa je predviđena obaveza detaljnog planiranja i nabavki na koje se ZJN ne primenjuje. Sve ovo stvorilo je izuzetne probleme u radu naručilaca. Tako, nemogućnost izmene Plana nabavki bez prethodne izmene finansijskog plana ili budzeta, onemogućava naručioce da čak i namenski raspolažu sredstvima koja su im odobrena, a u situacijama kada tačno određenu nabavku nisu predvideli na početku godine. Takođe, nekada vrstu postupka, pa i javnu nabavku nije moguće planirati, naročito kada je u pitanju pregovarački postupak iz člana 36. stav 1. tačka 3) – hitna nabavka koja se može javiti u toku cele godine, što ne može svaki put biti ispraćeno izmenom plana nabavki. Na ovaj način većina postupaka po hitnosti ne bi ni mogla biti sprovedena, što nije suština ove vrste postupka. Imajući u vidu da planiranje javnih nabavki na ovako zahtevan način nije predviđeno direktivama EU, te da je smanjenje administrativnih prepreka od posebnog značaja za unapređenje sistema javnih nabavki, pravila planiranja nabavki svedena su na razumnu meru, kako u pogledu obaveznih elementa plana nabavki, tako i u pogledu mogućnosti izmena plana nabavki. Ujedno propisuje se objavljivanje planova nabavki na Portalu javnih nabavki, umesto dostavljanja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji putem aplikativnog softvera, na koji način se dodatno obezbeđuje transparentnost. Ako pojedini podaci iz plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz plana se neće objaviti. Na ovaj način ostavlja se naručiocima mogućnost da tajne podatke ne objavljuju u skladu sa pomenutim propisima, što se može odnositi npr. na procenjenu vrednost u smislu člana 4. stav 1. Zakona o zaštiti poslovne tajne.
U sprovođenju javnih nabavki, problem nastaje i kod uslova za pokretanje postupka javne nabavke, naročito kod nabavki, koje se trebaju realizovati u višegodišnjem periodu (koje zakon nedvosmisleno predviđa), imajući u vidu da naručilac donosi/usvaja jednogodišnji budzet, odnosno finansijski plan i nema mogućnost da u trenutku pokretanja postupka ima obezbeđena potrebna sredstva za naredne godine. Uzimajući u obzir trajanje postupaka, naručioci često imaju potrebu da postupak pokrenu u tekućoj godini, kako bi se sa realizacijom blagovremeno započelo u narednoj godini, te je u ovakvim slučajevima neophodno nedvosmisleno predvideti mogućnost da se postupak javne nabavke pokrene u jednoj budzetskoj godini, iako sredstva nisu obezbeđena u finansijskom planu za tu godinu, s tim da ugovorom o javnoj nabavci obaveze koje naručilac preuzima moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budzetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.
Članom 26. precizirano je da odluka o pokretanju postupka, ukoliko je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, pored ukupne procenjene vrednosti javne nabavke sadrži i procenjenu vrednost za svaku partiju posebno kada je to moguće, a što je od značaja za utvrđivanje prihvatljivosti ponuda.
Članom 27. brisana je odredba koja je izazivala nejasnoće u praksi s obzirom na način na koji je definisana, te činjenicu da je zadatak članova komisije za javnu nabavku da pripreme konkursnu dokumentaciju.
Pored toga, preciznije se definiše postupanje članova komisije za javnu nabavku u slučaju saznanja za mogućnost nastanka sukoba interesa i, u tom slučaju, postupanje organa koji imenuje članove komisije.
Članom 28. propisane su još četiri vrste oglasa o javnoj nabavci, od kojih tri oglasa postoje i u važećim odredbama ZJN, ali nisu navedeni u članu 55. ZJN. Ujedno, propisano je i obaveštenje o poništenju postupka javne nabavke kao vrsta oglasa, s obzirom da u slučaju zaštite prava nedostaje oglas na osnovu kojeg bi se jasno moglo zaključiti da je javna nabavka poništena u celini (a samim tim i okončana) usvajanjem zahteva za zaštitu prava od strane naručioca ili Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Članom 29. brisana je obaveza objavljivanja oglasa o javnoj nabavci na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, imajući u vidu da se rokovi za podnošenje ponuda (prijava) računaju od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (prijava)na Portalu javnih nabavki, te da praktično ponuđači i nemaju potrebu da prate oglase na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, a da objavljivanje oglasa na ovom portalu za naručioce predstavlja nepotreban trošak. S druge strane, objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu javnih nabavki je besplatno za naručioce, a ponuđači takođe imaju besplatan i neograničen pristup objavljenim podacima.
Članom 30. menja se član u vezi objavljivanja prethodnog obaveštenja, s obzirom da član 48. Direktive 2014/24/EU ne zahteva obavezno objavljivanje ovog oglasa (Prethodna informativna obaveštenja),niti isti vezuje sa vrednošću (budućih) ugovora, odnosno sa procenjenom vrednošću javne nabavke. Prema Direktivi 2014/24/EU, objavljivanje prethodnog obaveštenja naručiocu omogućava samo da, nakon propisno objavljenog prethodnog obaveštenja, skrati rok za podnošenje ponuda, te je u tom pravcu i korigovana odredba člana 59. ZJN, a u vezi sa odredbom člana 95. ZJN koja predviđa mogućnost skraćenja roka za podnošenje ponuda u slučaju objavljivanja prethodnog obaveštenja. Takođe, Direktiva 2014/24/EU ne predviđa pravila koja određuju trenutak kada treba objaviti prethodno obaveštenje, već samo da mora postojati određeni vremenski razmak između objavljivanja prethodnog obaveštenja i objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, kao što je i predviđeno članom 30. ovog Zakona. U tom pogledu je i izmenjen dosadašnji član 59. ZJN.
Članom 31. sadržina konkursne dokumentacije korigovana je i usklađena sa uvođenjem usluge kredita kao izuzetka od primene ZJN (član 3. ovog zakona), te se iz tog razloga brišu odredbe u vezi kreditnog zahteva. Ujedno, vrši se korekcija u pogledu mogućnosti da jedino bankarska garancija bude sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 57. ZJN.
Članom 32. dodato je da zainteresovano lice može, pri zahtevanju dodatnih informacija ili pojašnjenja od naručioca u vezi sa pripremanjem ponude, da ukaže naručiocu i na eventualno uočene nedostatke i nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji. Navedena odredba je dalje u vezi sa članom 72. ovog zakona kojim se podnošenje zahteva za zaštitu prava i osporavanje vrste postupka, sadržine poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije vezuje i za činjenicu da li je podnosilac zahteva prethodno ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio. Na taj način doprinosi se efikasnosti postupka javne nabavke, odnosno blagovremeno ukazuje naručiocu da otkloni eventualne nedostatke, ukoliko iste postoje u fazi dok još traje rok za podnošenje ponuda, umesto da se postupci naknadno poništavaju iz razloga koji su bili i mogli biti poznati znatno ranije.
Članom 33. precizira se da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti sme deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Ujedno, definiše se da je istovrsna javna nabavka nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.
Čl. 34. i 35. usklađuje se način utvrđivanja procenjene vrednosti javne nabavke u skladu sa Direktivama EU i briše način utvrđivanja procenjene vrednosti javne nabavke kredita, s obzirom da se nabavke kredita izuzimaju.
Članom 36. vrši se usklađivanje sa Direktivom 2014/24/EU (član 43), u delu određivanja tehničkih specifikacija kada naručilac namerava da nabavi dobra, usluge ili radove sa specifičnim ekološkim, društvenim ili drugim karakteristikama, tako da može u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora, zahtevati određene oznake kao dokaz da dobra, usluge ili radovi odgovaraju traženim karakteristikama, pod propisanim uslovima.
Čl. 37. do 40. briše se jedan od obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, i to da ponuđaču nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda. Ovaj uslov za učešće dovodio je, u značajnom broju slučajeva, do neprihvatljive ponude iako je ponuđač dati uslov ispunjavao (ponuđač nema izrečenu meru zabrane obavljanja delatnosti), samo iz razloga što je dokaz bio „neispravan” u pogledu datuma koji je naveden u dostavljenoj potvrdi.
Ujedno, uvodi se mogućnost da naručilac u svim postupcima javnih nabavki može da traži od ponuđača izjavu kojom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove, umesto dokaza u pogledu ispunjenosti uslova za učešće, s tim da će u tom slučaju naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora zatražiti od najpovoljnijeg ponuđača da dostavi kopiju traženih dokaza, a ima mogućnost i da zatraži na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. Pri tome, naručilac može i od ostalih ponuđača da zatraži dostavljanje svih ili pojedinih dokaza. Na taj način se dalje pojednostavljuje postupak javne nabavke, smanjuju se troškovi pribavljanja dokaza za ponuđače, posebno imajući u vidu da u Registar ponuđača ne mogu da se upišu svi potencijalni ponuđači, već pre svega preduzetnici i pravna lica. Ova izmena se predviđa sa ciljem da veći broj ponuđača učestvuje u postupcima javne nabavke, da se smanji nepotrebno odbijanje ponuda kao neprihvatljivih u situacijama kada su dokazi neispravni iz čisto formalnih razloga, a sa ciljem jačanja konkurencije na tržištu javnih nabavki i povećanja ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki.
Članom 38. precizira se da finansijski kapacitet u vidu godišnjeg prihoda, ukoliko se kao dodatni uslov za učešće zahteva od potencijalnih ponuđača, ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke. Na taj način se naručiocu ukazuje u kom pravcu maksimalno može da ide pri određivanju ovog dodatnog uslova za učešće (zahtevanog godišnjeg prihoda ponuđača), a što ujedno predstavlja dalje usklađivanje sa članom 58. Direktive 2014/24/EU. Ujedno, postavljanje limita sprečava naručioca da neopravdano postavlja visoke zahteve u pogledu određivanja finansijskog kapaciteta ponuđača kao uslova za učešće u postupku javne nabavke. Izuzetak od ovog pravila moguć je samo izuzetno kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke.
Članom 40. koriguje se obavezna sadržina sporazuma kojim se ponuđači iz grupe ponuđača međusobno i prema naručiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke, s obzirom na slučajeve iz prakse u kojima je ponuda odbijana kao neprihvatljiva iz razloga koji su u vezi sa sadržinom ovog sporazuma. Kao obavezna sadržina sporazuma ostaju podaci koji i jesu bitni za izvršenje ugovora, dok to ne sprečava uređivanje i drugih pitanja ukoliko su isti neophodni.
Čl. 41. i 42. uređuju se pitanja primene negativnih referenci kao mogućnost za naručioce, a ne kao obaveza kako je bilo uređeno. Naime, u praksi su nastali problemi u vezi sa praktičnom primenom negativnih referenci, kako kod samih naručilaca, tako i u postupanju nadležnih institucija u vezi sa utvrđivanjem negativne reference i upisivanjem na Spisak negativnih referenci. Tako su pojedini naručioci obavestili Upravu za javne nabavke da su u postupku javne nabavke dobili samo jednu ponudu (pri tome, jedan od ponuđača se pojavljuje kao jedini na tržištu za dati predmet nabavke), da imaju potrebu za zaključenjem ugovora, a da s druge strane taj ponuđač ima negativnu referencu iz prethodnog perioda kod naručioca, te da bi po odredbama ZJN naručilac ponudu datog ponuđača morao da odbije. U tom slučaju, naručilac praktično dolazi u situaciju da ne može da obezbedi potreban predmet nabavke i obavljanje svojih nadležnosti. Naime, odredbe koje se odnose na negativne reference potrebno je uskladiti sa sudskom praksom Evropskog suda pravde. Direktive EU predviđaju mogućnost odbijanja ponude ponuđača koji nije ispunjavao svoje ugovorne obaveze po prethodno zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, ali ne i obavezu. Pri tome ponuđaču je omogućeno da pruži dokaze da je pouzdan da izvrši ugovor, bez obzira na postojanje nekog od razloga za isključenje iz prethodnog perioda, odnosno naručilac ima mogućnost da ne odbije ponuđača ako utvrdi da mu taj ponuđač može izvršiti ugovor o javnoj nabavci. S obzirom da rigorozne mere koje propisuje ZJN u pogledu odbijanja ponude u slučaju postojanja negativne reference ne doprinose racionalnom postupanju naručioca, predviđeno je odbijanje ponude u slučaju postojanja negativne reference samo kao mogućnost, te u tom smislu nije potrebno voditi spisak negativnih referenci, tako da su pravila u vezi spiska negativnih referenci brisana.
Čl. 43. i 44. precizira se način dodele ugovora u situaciji kada postoje dve ili više ponuda sa jednakim brojem pondera ili istom ponuđenom cenom. Ujedno, u članu 85. ZJN, kao elementi kriterijuma dodaju se socijalni kriterijumi i troškovi životnog ciklusa, a sve u cilju daljeg usklađivanja sa direktivama EU i podsticanja promocije socijalnih kriterijuma pri donošenju odluka o javnim nabavkama i troškova životnog ciklusa predmeta nabavke.
Čl. 45. i 46. uređuju se rokovi u postupku javne nabavke u cilju daljeg usklađivanja sa direktivama EU, a radi postizanja efikasnosti postupka javne nabavke. Tako rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne može biti kraći od 35 dana, ako je reč o javnim nabavkama iznad vrednosti iz člana 57. ZJN, a ako je za navedene nabavke objavljeno prethodno obaveštenje, rok se može skratiti na 20 dana, pod uslovom da je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre objavljivanja poziva. Takođe, za nabavke čija je procenjena vrednost niža od granične vrednosti iz člana 57. ZJN, propisana je mogućnost skraćenja roka na 15 dana, pod uslovom da je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci. Takođe precizira se da ukoliko naručilac sprovodi pregovarački postupak iz člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN i odluči da pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, određuje rok primeren vremenu potrebnom za dopunu ponude.
Članom 47. precizira se da zapisnik o otvaranju ponuda mora da sadrži procenjenu vrednost javne nabavke ukupno i posebno za svaku partiju. Ujedno, imajući u vidu da naručioci u praksi nisu znali kako da postupaju sa neblagovremenom ponudom, predviđeno je da naručilac neblagovremenu ponudu po okončanju postupka otvaranja vrati neotvorenu ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno.
Članom 48. uređuje se obavezna sadržina izveštaja o stručnoj oceni ponuda, tako što se brišu kao obavezni elementi: podaci iz plana nabavke koji se odnose na predmetnu javnu nabavku; eventualna odstupanja od plana nabavki sa obrazloženjem; ako je sproveden postupak koji nije otvoren ili restriktivni postupak, razlozi i okolnosti koje opravdavaju primenu tog postupka; ako se postupak javne nabavke sprovodi zajedno sa drugim naručiocem u skladu sa članom 51. Zakona, osnovni podaci o tom naručiocu; ako je podneta samo jedna ponuda, mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje jedne ponude i predlog mera koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku; ako su sve ponude neodgovarajuće ili neprihvatljive mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje takvih ponuda i opis načina na koji je određena procenjena vrednost. Ovo sve zbog potrebe smanjenja administrativnog opterećenja, a navedeni podaci nisu od značaja za stručnu ocenu ponuda.
Članom 49. predviđeno je da naručilac može dodeliti ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije veća od uporedive tržišne cene i ako su ponuđene cene u svim odgovarajućim ponudama veće od procenjene vrednosti javne nabavke, bez obzira koja vrsta postupka je sprovedena. Naime, ZJN predviđa obavezu odbijanja neprihvatljivih ponuda, te tako i ponuda koje prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Izuzetak je predviđen u članu 107. stav 4. ZJN, i podrazumeva mogućnost da naručilac pod određenim uslovima izabere ponudu čija je ponuđena cena iznad procenjene vrednosti javne nabavke, ali samo u otvorenom postupku.Imajući u vidu da su svi postupci javnih nabavki transparentni, nepotrebno je obavezivati naručioce da odbijaju ponude, ukoliko je ponuda trenutno na tržištu najpovoljnija, pod uslovom da naručilac poseduje finansijska sredstva i za datu razliku. U suprotnom, naručilac ponovo sprovodi postupak javne nabavke, gubi vreme i resurse, a po pravilu u novom postupku će ponovo dobiti istu cenu.
Čl. 50. do 52. predviđeno je da odluka o dodeli ugovora sadrži podatke iz izveštaja o stručnoj oceni ponuda i da se objavljuje na Portalu javnih nabavki, kao i odluka o obustavi postupka javne nabavke. Ujedno, predviđena je mogućnost da ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se ne moraju objaviti, s tim da je naručilac dužan da odluku u izvornom obliku dostavi Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji. Objavljivanje odluke o dodeli ugovora/odluke o obustavi postupka na Portalu javnih nabavki, i računanje rokova za zaštitu prava od dana objave odluke na Portalu, umesto dostavljanja ponuđačima ubrzava postupak i otklanja rizik odbijanja prijema odluke od strane ponuđača i problem računanja rokova s tim u vezi. Na ovaj način postiže se dalja efikasnost u sprovođenju postupaka javnih nabavki. Takođe, precizira se obaveza naručioca da ugovor o javnoj nabavci dostavi ponuđaču kojem je ugovor dodeljen u roku od osam dana od dana proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Članom 53. uređuje se mogućnost izmene ugovora tokom njegovog trajanja. Predviđena je i mogućnost da naručilac nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci bez sprovođenja postupka javne nabavke poveća obim predmeta nabavke, s tim da se vrednost ugovora može povećati maksimalno do 5% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu ukupna vrednost povećanja ugovora ne može da bude veća od vrednosti iz člana 39. stav 1. ZJN, odnosno člana 124a za naručioce iz oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, pod uslovom da je ta mogućnost jasno i precizno navedena u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru o javnoj nabavci. Navedeno rešenje pruža mogućnost naručiocu da kada ima objektivnu potrebu da poveća obim predmeta nabavke isto učini bez dugotrajnih procedura javnih nabavki, a pri tome se obezbeđuje potpuna transparentnost na način što je naručilac dužan da informacije o tome objavi na Portalu javnih nabavki, što ostavlja mogućnost nadležnim institucijama i zainteresovanoj javnosti praćenje postupanja naručilaca i preduzimanje odgovarajućih mera. Navedeno rešenje je u skladu sa članom 72. Direktive 2014/24/EU. Definisano je i da se predmetni limiti ne odnose na viškove radova ukoliko su oni ugovoreni.
Čl. 54. do 56. u skladu sa Direktivom 2014/25/EU, kod utvrđivanja statusa naručilaca u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga iz člana 117. stav 1. tačka 2), precizira se da isključivo ili posebno pravo koje je dodeljeno na osnovu objektivnih kriterijuma, na transparentan način u postupku u kojem je izvršeno javno objavljivanje, primenom propisa o javnim nabavkama, javno privatnom partnerstvu i koncesijama ili drugom postupku u kojem su primenjeni objektivni kriterijumi i obezbeđena transparentnost i javno objavljivanje, ne smatra se isključivim ili posebnim pravom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana. Takođe, briše se obaveza utvrđivanja spiska naručilaca koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“i na Portalu javnih nabavki. Nedoumice koje se odnose na izuzeća u pogledu nabavke energije i goriva za proizvodnju energije se preciziraju, a granična vrednost za javne nabavke male vrednosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga određuje se na 10.000.000 dinara.
Članom 57-58. data su šira ovlašćenja Vladi prilikom donošenja podzakonskog akta kojim se uređuje postupak javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, tako da se urede i uslovi i način sprovođenja postupka javne nabavke u predmetnoj oblasti. Ujedno je precizirano da u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, naručilac ne pribavlja mišljenje Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.
Članom 59. uređene su javne nabavke radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko–tehnoloških nesreća-udesa. Naime, važeći Zakon o javnim nabavkama, osim izuzeća od primene tog zakona, pored ostalog i u slučaju nabavki koje se sprovode radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda ( član 7. stav 1. tačka 3) ZJN).
Nije potrebna posebna argumentacija da bi se opravdanost i osnovanost izuzimanja ovih slučajeva od primene zakona objasnili. Razorne posledice koje navedeni događaji izazivaju, kako na živote i zdravlje ljudi, tako i na objekte, postrojenja, uređaje i drugu imovinu veće vrednosti, koji služe za obezbeđivanje osnovnih životnih uslova, upućuju na zaključak da je u svim tim situacijama neophodno hitno preduzimanje mera i aktivnosti, pre svega, neposredno po nastupanju tih događaja radi otklanjanja neposredne opasnosti za bezbednost i zdravlje ljudi, tako i radi obezbeđivanja neophodnih uslova za trajnije zbrinjavanje ljudi ( hitna nabavka šatora, hrane, lekova, vode za piće, dezinfekciju i dezinsekciju poplavljenih objekata radi sprečavanja pojave i širenja zaraznih bolesti i slično).
Naravno, hitnost u postupanju u ovakvim situacijama neophodna je i posle prestanka neposredne opasnosti od elementarne nepogode, jer je potrebno obnoviti ili izgraditi porušene objekte građana, obnoviti poljoprivredno zemljište oštećeno i usled dejstva elementarne nepogode, obezbediti uslove za nastavak proizvodnje i drugih delatnosti koje su obustavljene usled dejstva elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće. Na ove slučajeve ne odnosi se izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, mada je u dosadašnjoj praksi bilo slučajeva da su se svi radovi i sve nabavke podvodile pod izuzeće od primene tog zakona, što je imalo za posledicu velike zloupotrebe i nekontrolisano korišćenje javnih sredstava koja su budzetom opredeljivana za te namene, nekvalitetno izvođenje radova na sanaciji, rekonstrukciji i izgradnji objekata infrastrukture, zbog odsustva konkurentnosti, javnosti i transparentnosti izbora izvođača radova. Radi sprečavanja navedenih pojava, odmah nakon poplava velikih razmera, koje su se dogodile u maju mesecu 2014. godine u Republici Srbiji, ali i radi kontrolisanog otklanjanja svih posledica poplava u smislu jednakog i ravnopravnog položaja svih ugroženih subjekata koji pripadaju istoj grupaciji, kao i u smislu namenskog korišćenja sredstava opredeljenih i obezbeđenih iz različitih izvora za te namene, donet je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 75/14). U tom smislu, navedenim zakonom uređeno je, pored ostalog i pitanje obezbeđivanja sredstava za otklanjanje posledica poplava, i to posebno izvori sredstava, način korišćenja sredstava, razdeo i način iskazivanja sredstava, način plaćanja, registar plaćanja po ugovorima, izveštavanje Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći koju su primili drugi korisnici javnih sredstava i izveštavanje Narodne skupštine i Vlade o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći koju su primili drugi korisnici javnih sredstava i o prilivima i odlivima sredstava namenjenih za otklanjanje posledica na područjima pogođenim poplavama koji se realizuju preko Kancelarije. Istovremeno, odredbama čl. 12. do 18. navedenog zakona, posebno je uređeno pitanje postupka javne nabavke koji se kao pravilo primenjuje (otvoreni postupak iz Zakona o javnim nabavkama) i načina sprovođenja tog postupka na javne nabavke koje se u ovim oblastima sprovode ( propisana su određena odstupanja u pogledu obaveze naručioca, odnosno ponuđača, koje u redovnom postupku imaju, a sve sa ciljem obezbeđivanja hitnosti, bez dovođenja u pitanje primene svih pet osnovnih načela javnih nabavki).
U dosadašnjoj primeni navedenog zakona, obezbeđena je dosledna primena propisanih pravila, a za one koji su, iz samo njima poznatih razloga, izbegavali primenu navedenog zakona i Zakona o javnim nabavkama, u slučajevima kada za to nije bilo osnova u oba zakona, refundiranje tako utrošenih sredstava teško se ostvaruje. Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, pored toga što je po svojoj prirodi lex specialis, jeste i zakon temporalnog karaktera (prestaje da važi 31. decembra 2015. godine), a pitanje prevencije i planskog delovanja u sprečavanju posledica elementarnih nepogoda i nesreća, odnosno pitanje upravljanja rizicima u takvim situacijama. treba da bude predmet uređivanja zakona koji je u pripremi i koji će ovu oblast uređivati na sistemski način, osnovano se postavlja pitanje zakonskog uređivanja pojedinih pitanja na nešto drugačiji način ( kojim se obezbeđuje hitno postupanje), koja se odnose na sprovođenje otvorenog postupka javnih nabavki za potrebe otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i nesreća.
Pored toga, odredba člana 7. stav 1. tačka 3) ZJN, koja se odnosi na izuzeće od primene tog zakona u slučaju elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, formulisana je na uopšten način, bez bitnih elemenata koji bi opredelili koji su to slučajevi na koje se to izuzeće odnosi, što ima za posledicu primenu te odredbe na različite načine, po pravilu, preširoko tako da se većina nabavki u navedenim situacijama, po shvatanju velikog broja naručilaca, primenjuje preširoko i na taj način ograničenje u smislu izuzeća gubi smisao.
Imajući u vidu izneto, kao i okolnost da je sistem javnih nabavki u Republici Srbiji uređen jednim zakonom i to Zakonom o javnim nabavkama, i da nema primera da se javne nabavke u pojedinim oblastima uređuju drugim zakonima (i tamo gde je to urađeno, Ustavni sud je u kratkom vremenskom periodu ukinuo te odredbe), nameće se kao neminovnost potreba dopune Zakona o javnim nabavkama, dodavanjem novog poglavlja u kome bi bile sistematizovane sve odredbe koje se odnose na posebnosti sprovođenja javnih nabavki radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz istovremeno preciziranje slučajeva koji se u smislu člana 7. stav 1. tačka 3) ZJN smatraju izuzecima, odnosno na koje se taj zakon ne primenjuje.
Čl. 60–62. u cilju smanjivanja administrativnih zahteva, predloženo je da Uprava za javne nabavke sačinjava godišnji izveštaj o javnim nabavkama, ne i polugodišnji, imajući u vidu da Uprava za javne nabavke na osnovu dostavljenih tromesečnih izveštaja naručilaca priprema zbirni tromesečni izveštaj o sprovedenim postupcima i zaključenim ugovorima koji objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. S obzirom na povećanje limita za javne nabavke male vrednosti, obaveza naručioca da ima najmanje jednog službenika za javne nabavke vezuje se za ukupnu vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veću od petostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ZJN. U skladu sa predloženim izmenama i dopunama, usklađene su i nadležnosti Uprave za javne nabavke.
Članom 63. vrši se usklađivanje sa odredbom člana 42. Zakona kojim je brisan član 83. ZJN koji se odnosi na spisak negativnih referenci, te je s tim u vezi i izvršeno brisanje odlučivanja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) o žalbi protiv zaključka Uprave za javne nabavke, s obzirom da donošenje takvog zaključka više nije ni predviđeno.
Član 64-65. povećava se broj članova Republičke komisije i broj članova koji ispunjavaju uslove iz člana 141. stav 3. ZJN.
Članom 66. brisana je obaveza da veštak za javne nabavke položi stručni ispit za službenika za javne nabavke, s obzirom da je već propisano da su veštaci za javne nabavke lica koja su upisana u registar stalnih sudskih veštaka, a što podrazumeva da poseduju stručna znanja i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja i da ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o sudskim veštacima. Pri tome, potreba angažovanja veštaka za javne nabavke u radu Republičke komisije nisu znanja iz oblasti javnih nabavki, kojima raspolaže Republička komisija, već posebna stručna znanja iz oblasti koja je predmet veštačenja.
Članom 67. uređuje se način zamene predsednika ili člana Republičke komisije u slučaju sprečenosti za rad ili odsustva sa rada u trajanju dužem od 60 dana, tako da nadležni odbor može predložiti Narodnoj skupštini da radi zamene sprečenog ili odsutnog predsednika ili člana Komisije imenuje drugo lice za vršioca dužnosti predsednika ili člana Komisije bez sprovođenja javnog konkursa do njegovog povratka.
Članom 68. uređena su pitanja razrešenja predsednika i člana Republičke komisije u slučaju ostavke.
Članom 69. briše se mogućnost da u postupcima zaštite prava čija je procenjena vrednost javne nabavke iznad određenog zakonskog limita, na zahtev podnosioca zahteva za zaštitu prava ili naručioca učestvuju i dva veštaka koje sa liste imenuju naručilac i podnosilac zahteva.
Članom 70. umesto dostavljanja dva šestomesečna izveštaja o radu Republičke komisije Narodnoj skupštini predviđeno je dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu Republičke komisije.
Članom 71. precizira se aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava, kako bi se sprečila zloupotreba u podnošenju zahteva za zaštitu prava od strane lica koja nisu ponuđači u postupku javne nabavke, odnosno od strane lica koja ne bi mogla da zaključe ugovor i isti izvrše. U tom pogledu aktivna legitimacija za zainteresovano lice se ograničava na lice koje ima interes za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma u konkretnom postupku javne nabavke i koje je pretrpelo ili bi moglo da pretrpi štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama Zakona. To je jedna od mera koja treba da doprinese efikasnosti postupka javne nabavke i da spreči podnošenje zahteva za zaštitu prava u cilju da se samo naručiocu zaustavi postupak javne nabavke, što dalje utiče na prolongiranje pribavljanja potrebnih predmeta nabavki i nepotrebno dodatno angažovanje resursa Republičke komisije.
Članom 72. preciziraju se odredbe u vezi načina podnošenja zahteva za zaštitu prava (zahtev se podnosi naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji), uvodi pravilo da se zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije može podneti ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa odredbom člana 32. ovog zakona prethodno ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio. Na taj način, kao što je već i pomenuto, doprinosi se efikasnosti postupka javne nabavke, odnosno blagovremeno ukazuje naručiocu da otkloni eventualne nedostatke, ukoliko iste postoje u fazi dok još traje rok za podnošenje ponuda, umesto da se postupci naknadno poništavaju iz razloga koji su bili i mogli biti poznati znatno ranije.
Ujedno, precizirano je pravilo koje je već uspostavljeno u radu Republičke komisije, a koje sprečava naručioca da nakon isteka propisanih rokova za podnošenje zahteva za zaštitu prava (sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno tri dana u postupku javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionim postupku)vrši izmene konkursne dokumentacije koje nisu praćene produženjem roka za podnošenje ponuda.
Vrši se i izmena u pogledu dana od kog se računaju rokovi za zaštitu prava nakon donošenja odluka naručioca (odluke o dodeli ugovora, odluke o obustavi postupka), te se umesto dosadašnjeg računanja rokova od dana prijema odluke od strane ponuđača, kao novo pravilo predviđa rok od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavki. Na taj način se ubrzava postupak javne nabavke i ujedno otklanja rizik nepotrebnog prolongiranja postupka izazvanog odbijanjem prijema odluka od strane ponuđača, a što je konstatovano u praksi. Pri tome sadržina odluka naručioca postaje potpuno transparentna, kao što je to od početka primene ZJN slučaj sa odlukama o dodeli ugovora u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ujedno se predviđa da podneti zahtev za zaštitu prava nema automatski suspenzivno dejstvo, a što je dalje precizirano narednom odredbom Zakona.
Članom 73. precizira se na koji način podneti zahtev za zaštitu prava nema automatski suspenzivno dejstvo. Tako, ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije, naručilac i pored podnetog zahteva može da nastavi sa sprovođenjem postupka javne nabavke (npr. da otvori ponude, da komisija za javnu nabavku pripremi izveštaj o stručnoj oceni ponuda), ali ne može da donese odluku o dodeli ugovora (zaključenju okvirnog sporazuma), odluku o obustavi postupka javne nabavke ili odluku o priznavanju kvalifikacije dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu. Na taj način se otklanjaju posledice očiglednog neblagovremenog podnošenja zahteva za zaštitu prava (npr. podnošenje zahteva za zaštitu prava na dan otvaranja ponuda iako je rok za njegovo podnošenje u otvorenom postupku sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda), odnosno slučajevi iz prakse da se u novom produženom roku za podnošenje ponuda, nakon odbijanja zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije, ponovo podnose zahtevi za zaštitu prava iako nije došlo do izmena konkursne dokumentacije. Ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena odluka o dodeli ugovora, naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Suspenzivnost zahteva se ne primenjuje, kao što je to već i sada predviđeno ZJN, u slučajevima sprovođenja tzv „hitnih nabavki“ (pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 3) ZJN).
Ujedno, pruža se mogućnost da odgovorno lice naručioca donese odluku o dodeli ugovora ili da zaključi ugovor, pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, ukoliko bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke. U tom slučaju naručilac donesi odluku kojom obrazlaže ispunjenost propisanih uslova, te istu objavljuje na Portalu javnih nabavki i bez odlaganja dostavlja Republičkoj komisiji. U slučaju da naručilac zloupotrebljava ovo pravo (npr. pristupa zaključenju ugovora iako je očigledno da je zahtev za zaštitu prava osnovan i da će doći do njegovog usvajanja), posledica je ništavost ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije, odluku o nastavku aktivnosti na predlog naručioca, donosi Republička komisija.
Ukoliko bi naručilac ipak odlučio da nakon prijema zahteva za zaštitu prava zaustavi dalje aktivnosti, u tom slučaju bi u obaveštenju o podnetom zahtevu za zaštitu prava, koje se objavljuje na Portalu javnih nabavki, naveo da zaustavlja dalje aktivnosti do donošenja odluke o podnetom zahtevu.
Članom 74. precizira odredbu člana 151. stav 2. tako što ista glasi ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne elemente iz stava 1. ovog člana, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom. Precizira se obaveza dostavljanja zaključka Republičkoj komisiji kao i da protiv zaključka naručioca podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema istog podneti žalbu Republičkoj komisiji, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu.
Član 75. se usaglašava sa članom 74. Zakona.
Članom 76. precizira se da naručilac koji ne usvaja zahtev za zaštitu prava, već kompletnu dokumentaciju dostavlja Republičkoj komisiji radi daljeg odlučivanja, ima obavezu da se u odgovoru koji dostavlja Republičkoj komisiji izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava. U ovoj odredbi se ujedno preciziraju dalje mogućnosti i postupanje ukoliko naručilac usvoji zahtev za zaštitu prava ali ne i sve navode iz podnetog zahteva. U tom slučaju, podnosilac zahteva može u pogledu tih navoda u roku od tri dana od dana prijema rešenja naručioca da nastavi postupak pred Republičkom komisijom.
Članom 77. vrši se usklađivanje sa odredbama prethodnih članova zakona.
Članom 78. predviđeno je povećanje iznosa takse za podneti zahtev za zaštitu prava. Navedena odredba ne utiče na sprečavanje podnošenja zahteva za zaštitu prava, s obzirom da podnosilac zahteva kojem je usvojen zahtev ima pravo na nadoknadu troškova postupka zaštite prava, a samim tim i punog iznosa takse koji je uplaćen za podneti zahtev.
Članom 79. se vrši usklađivanje sa izmenama prethodnih odredbi zakona.
Članom 80. predviđa se da je rok za odlučivanje Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.
Članom 81. briše se pretpostavka da je podnosilac zahteva, čija su tri zahteva za zaštitu prava odbijena u periodu od šest meseci neprekidno, zloupotrebio zahtev za zaštitu prava, s obzirom da isto nije pravi pokazatelj zloupotrebe zahteva za zaštitu prava.
Članom 82. preciziraju se i usklađuju određene odredbe u vezi prekršaja imajući u vidu izmene predviđene ovim zakonom.
Članom 83. vrši se preciziranje i usklađivanje u Prilogu 1 u skladu sa izmenama predloženim u prethodnim odredbama zakona.
Članom 84. vrši se izmena tako što se dosadašnji Prilog 2, koji se odnosio na predmete javnih nabavki koje sprovodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, briše s obzirom da je članom 22. Zakona predviđeno da se predmeti javne nabavke za koje se sprovode centralizovane nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove, pored ostalog, uređuju podzakonskim aktom koji donosi Vlada. Umesto navedenog, sadržina Priloga 2 prema ovoj odredbi Zakona jesu usluge za koje se prema odredbi člana 39a sprovodi postupak javne nabavke male vrednosti bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke. Time se vrši dalje usklađivanje sa čl. 74-76. Direktive 2014/24/EU kojima se predviđa da određene usluge podležu pojednostavljenom režimu nabavke, koji podrazumeva samo primenu načela transparentnosti (,,ex ante” i ,,ex post”) i nediskriminacije.
Članom 85. vrši se korekcija u sadržini pojedinih oglasa o javnoj nabavci i ujedno predviđa sadržina oglasa koji su dodatno predviđeni u odredbi člana 28. Zakona.
Čl. 86-92. predviđene su prelazne i završne odredbe, odnosno rok za donošenje podzakonskih akata u skladu sa odredbama ovog zakona, stupanje na snagu ovog zakona i odložena primena člana 24. ovog zakona koji se odnosi na plan javnih nabavki, sa početkom primene od 1. januara 2016. godine. Ujedno, precizira se da se na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, kao i da se na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti postupci javnih nabavki na koje se zaštita prava odnosi. Takođe, predviđen je rok za izbor dva nova člana Republičke komisije.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budzetu RS, a za zarade dva nova člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki obezbeđena su unutar razdela Republičke komisije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Imajući u vidu činjenicu da bi primena ovog zakona povećala pre svega efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki, odnosno intenzitet konkurencije i kako bi se u što kraćem roku predloženim zakonskim rešenjima otklonili problemi koji su uočeni u dosadašnjoj praksi, odnosno omogućilo da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada naručilaca, predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst).
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Naručilac
Član 2.
Naručilac u smislu ovog zakona je:
1) korisnik budzetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se uređuje budzetski sistem;DRŽAVNI ORGAN, ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE I ORGAN LOKALNE SAMOUPRAVE;
2) pravno liceosnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu,ZADOVOLjAVANjA POTREBA U OPŠTEM INTERESU, KOJE NEMAJU INDUSTRIJSKI ILI TRGOVINSKI KARAKTER, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:
(1) da se više od 50 % finansira iz sredstava naručioca;
(2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac;
(3) da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica, čine predstavnici naručiocaDA VIŠE OD POLOVINE ČLANOVA ORGANA NADZORA ILI ORGANA UPRAVLjANjA TOG PRAVNOG LICA IMENUJE NARUČILAC;
3) javno preduzeće.
Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke na početku budzetske godine utvrđuje spisak naručilaca.
VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA I UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE UTVRĐUJE SPISAK NARUČILACA IZ STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA.
Spisak naručilaca objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki.
Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog člana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana dužna su da primenjuju ovaj zakon.
Značenje izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
javna nabavka je nabavka dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom;
ugovor o javnoj nabavcije teretni ugovor zaključen u pisanoj ili elektronskoj formi između naručioca i ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;
2) UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI JE TERETNI UGOVOR ZAKLjUČEN U PISANOJ ILI ELEKTRONSKOJ FORMI IZMEĐU JEDNOG ILI VIŠE PONUĐAČA I JEDNOG ILI VIŠE NARUČILACA, KOJI ZA PREDMET IMA NABAVKU DOBARA, PRUŽANjE USLUGA ILI IZVOĐENjE RADOVA;
ponuđač je lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pružanje usluga ili izvođenje radova;
podnosilac prijave je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka, konkurentnom dijalogu ili u kvalifikacionom postupku podnelo prijavu;
zainteresovano lice je svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci ILI OKVIRNI SPORAZUM;
kandidat je lice kome je u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga priznata kvalifikacija;
dobavljač je ponuđač sa kojim je zaključen okvirni sporazum ili ugovor o javnoj nabavci;
poslovi javnih nabavki su planiranje javne nabavke; sprovođenje postupka javne nabavke uključujući ali ne ograničavajući se na učešće u komisiji za javnu nabavku; izrada konkursne dokumentacije; izrada akata u postupku javne nabavke; izrada ugovora o javnoj nabavci; praćenje izvršenja javne nabavke; svi drugi poslovi koji su povezani sa postupkom javne nabavke;
lice zaposleno na poslovima javnih nabavki je lice koje je angažovano na poslovima planiranja, sprovođenja i izvršenja javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi;
predstavnik naručioca je član upravnog ili nadzornog odbora naručioca, rukovodilac naručioca KOME SU POVERENI POSLOVI JAVNIH NABAVKI, odgovorno lice naručioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki;
povezana lica su supružnici, vanbračni partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, lica između kojih je izvršen prenos upravljačkih prava i lica koja su povezana u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica;
istovrsna dobra su dobra koja imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi dobara u opštem rečniku nabavke;
istovrsne usluge su usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1;
istovrsni radovi su radovi koji imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi radova u opštem rečniku nabavke, odnosno istoj grupi delatnosti u okviru Sektora F, u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 54/2010), kao i radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti, odnosno prema jednom projektu;
15) otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu;
16)restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem u drugoj fazi ponudu mogu podneti samo kandidati;
17)kvalifikacioni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze, tako da sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu za sve vreme važenja liste kandidata, a naručilac im pod uslovima iz konkursne dokumentacije priznaje kvalifikaciju svakih šest meseci i poziva da podnesu ponudu u drugoj fazi postupka;
18)pregovarački postupak je postupak u kojem naručilac neposredno pregovara sa jednim ili sa više ponuđača o elementima ugovora o javnoj nabavci;
19)konkurentni dijalog je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu, a sa licima kojima prizna kvalifikaciju (kandidati) naručilac vodi dijalog radi pronalaženja rešenja koje će zadovoljiti njegove potrebe, pozivajući kandidate da podnesu ponude na osnovu usvojenog, odnosno usvojenih rešenja;
20)okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci, kao što je cena, količina, rok i sl, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih će se birati najpovoljnija ponuda, odnosno zaključivati ugovori o javnoj nabavci;
20) OKVIRNI SPORAZUM JE SPORAZUM IZMEĐU JEDNOG ILI VIŠE NARUČILACA I JEDNOG ILI VIŠE DOBAVLjAČA, ČIJA JE SVRHA UTVRĐIVANjEUSLOVA UGOVORA KOJI ĆE SE DODELjIVATI TOKOM ODREĐENOG PERIODA, A KOJI SE ODNOSE NA CENE I, GDE JE TO PRIKLADNO, NA KOLIČINE;<0}
21)sistem dinamične nabavke je postupak elektronske nabavke standardnih dobara i usluga koje su opšte dostupne na tržištu i zadovoljavaju potrebe naručioca, koji je otvoren za sva zainteresovana lica koja podnesu početnu ponudu koja zadovoljava tehničke specifikacije, i koji je ograničen na određeni vremenski period;
22)konkursza dizajn je postupak koji naručilac primenjuje radi dobijanja dizajna ili projekta najčešće u oblasti urbanističkog planiranja, arhitekture i građevinarstva, inženjerstva ili informatike, pri čemu izbor dizajna vrši unapred obrazovan žiri, nakon sprovedenog takmičenja;
javna nabavka male vrednosti je nabavka istovrsnih dobara, usluga i radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od vrednosti određene ovim zakonom;
23) JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI JE NABAVKA ČIJA PROCENjENA VREDNOST NIJE VEĆA OD VREDNOSTI ODREĐENE OVIM ZAKONOM, PRI ČEMU NI UKUPNA PROCENjENA VREDNOST ISTOVRSNIH NABAVKI NA GODIŠNjEM NIVOU NIJE VEĆA OD VREDNOSTI ODREĐENE OVIM ZAKONOM;
24)isključivo pravo je pravo na osnovu kojeg određeno lice jedino može obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava;
25)posebno pravo je pravo na osnovu kojeg određena lica mogu obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava;
26)mreža je skup nepokretnih stvari koje su međusobno povezane, namenjenih prenosu materije, elektronskih signala i energije radi njihove distribucije korisnicima i odvođenja od korisnika, kao i skup stvari namenjenih kretanju prevoznih sredstava radi pružanja usluga korisnicima;
27)ponuđena cena je cena koju ponuđač određuje u ponudi, izražena u dinarima, u koju su uračunati svi troškovi koji se odnose na predmet javne nabavke i koji su određeni konkursnom dokumentacijom;
28)uporediva tržišna cena je cena na relevantnom tržištu uzimajući u obzir predmet javne nabavke, razvijenost tržišta, uslove iz konkursne dokumentacije kao što su način plaćanja, količine, rok isporuke, rok važenja ugovora, sredstvo obezbeđenja, garantni rok i sl;
kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda;
prijava je zahtev zainteresovanog lica za učestvovanje u prvoj fazi restriktivnog postupka, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu;
blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naručioca u roku određenom u pozivu za podnošenje ponuda;
odgovarajuća ponuda je ponuda koja je blagovremena i za koju je utvrđeno da potpuno ispunjava sve tehničke specifikacije;
prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naručilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajuća, koja ne ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obaveze ponuđača i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke;
popust na ponuđenu cenu je metod određivanja cene koji ponuđač može ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne nabavke oblikovan u više partija, a naručilac taj metod ne može predvideti u konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma;
javna nabavka po partijama je nabavka čiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je kao takva označena u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji;
elektronska ponuda je ponuda ili deo ponude koju ponuđač dostavlja naručiocu u elektronskom obliku i kao takva mora da bude predviđena konkursnom dokumentacijom, da ispunjava pravila elektronskog poslovanja prema posebnim propisima i da sa ostalim delovima ponude istog ponuđača čini nedvosmislenu celinu;
elektronska licitacija je nadmetanje među ponuđačima u postupku javne nabavke kroz davanje novih, povoljnijih ponuda elektronskim putem, koje naručilac rangira pomoću metoda za automatsko ocenjivanje;
opšti rečnik nabavke je referentni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke, primenjiv na ugovore o javnim nabavkama, kojim se istovremeno obezbeđuje usklađenost sa drugim postojećim klasifikacijama.
MEŠOVITE NABAVKE
ČLAN 6A
UKOLIKO PREDMET UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI ČINI VIŠE PREDMETA U SMISLU ČL. 4. DO 6. OVOG ZAKONA, PREDMET SE ODREĐUJE PREMA OSNOVNOM PREDMETU UGOVORA. UKOLIKO PREDMET UGOVORA ČINE DOBRA I USLUGE, ODNOSNO USLUGE IZ PRILOGA 1 I DRUGE USLUGE, OSNOVNI PREDMET UGOVORA JESTE ONAJ KOJI ČINI VEĆI DEO PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE.
UKOLIKO JE ZA NABAVKU DELA PREDMETA NABAVKE OBAVEZNA PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA, A NA DRUGI DEO SE NE PRIMENjUJU ODREDBE OVOG ZAKONA:
1) UKOLIKO JE PREDMET NABAVKE OBJEKTIVNO DELjIV – NARUČILAC MOŽE SPROVESTI ODVOJENE POSTUPKE NABAVKE ILI DODELITI JEDAN UGOVOR U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, IZUZEV U SLUČAJU NABAVKI IZ ČLANA 128. OVOG ZAKONA;
2) UKOLIKO JE PREDMET NABAVKE OBJEKTIVNO NEDELjIV – NARUČILAC ĆE DODELITI JEDAN UGOVOR U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, IZUZEV U SLUČAJU NABAVKI IZ ČLANA 128. OVOG ZAKONA NARUČILAC.
UKOLIKO PREDMET NABAVKE ČINE I NABAVKE IZ ČL. 127. I 128. OVOG ZAKONA:
1) UKOLIKO JE PREDMET NABAVKE OBJEKTIVNO DELjIV – NARUČILAC MOŽE SPROVESTI ODVOJENE POSTUPKE NABAVKE ILI DODELITI JEDAN UGOVOR:
(1) BEZ PRIMENE OVOG ZAKONA, AKO PREDMET NABAVKE ČINE I NABAVKE IZ ČLANA 128. OVOG ZAKONA I AKO JE DODELA JEDNOG UGOVORA POSEBNO OPRAVDANA OBJEKTIVNIM RAZLOZIMA I NIJE DONETA U CILjU IZBEGAVANjA PRIMENE ODREDABA OVOG ZAKONA;
(2) U POSTUPKU JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I BEZBEDNOSTI, AKO PREDMET NABAVKE ČINE I NABAVKE IZ ČLANA 127. OVOG ZAKONA I AKO JE DODELA JEDNOG UGOVORA POSEBNO OPRAVDANA OBJEKTIVNIM RAZLOZIMA I NIJE DONETA U CILjU IZBEGAVANjA PRIMENE OSNOVNIH ODREDABA OVOG ZAKONA;
2) UKOLIKO JE PREDMET NABAVKE OBJEKTIVNO NEDELjIV – NARUČILAC ĆE UGOVOR DODELITI BEZ PRIMENE OVOG ZAKONA, AKO PREDMET NABAVKE ČINE I NABAVKE IZ ČLANA 128. OVOG ZAKONA, ODNOSNO U POSTUPKU JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I BEZBEDNOSTI, AKO PREDMET NABAVKE ČINE I NABAVKE IZ ČLANA 127. OVOG ZAKONA.
2. Predmet ugovora o javnoj nabavci
Nabavke na koje se zakon ne primenjuje
Član 7.
Odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na:
1) nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem i koje su nosioci isključivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke;
2) nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju:
(1) po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajedničkom korišćenju ili primeni od strane država potpisnica;
(2) iz sredstava stranih kredita (zajmova) dobijenih, od međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija, u skladu sa uslovima iz međunarodnog ugovora, odnosno posebnim postupcima međunarodnih organizacija i finansijskih institucija;
2) NABAVKE, ODNOSNO KUNKURSE ZA DIZAJN KOJE SU NARUČIOCI OBAVEZANI DA SPROVEDU U SKLADU SA POSTUPCIMA NABAVKI USTANOVLjENIM:
(1) MEĐUNARODNIM UGOVOROM ILI DRUGIM AKTOM NA OSNOVU KOJEG JE NASTALA MEĐUNARODNA OBAVEZA, A KOJI JE ZAKLjUČEN SA JEDNOM ILI VIŠE DRŽAVA I/ILI UŽIH POLITIČKO-TERITORIJALNIH JEDINICA I KOJI SE ODNOSI NA RADOVE, DOBRA ILI USLUGE NAMENjENE ZAJEDNIČKOJ PRIMENI ILI ZAJEDNIČKOM ISKORIŠĆAVANjU OD STRANE POTPISNICA.
(2) OD STRANE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA;
,,2A) NABAVKE I KONKURSE ZA DIZAJN KOJI SE SPROVODE U SKLADU SA PRAVILIMA UTVRĐENIM OD STRANE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA ILI MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA, AKO SE TE NABAVKE, ODNOSNO KONKURSI ZA DIZAJN U POTPUNOSTI FINANSIRAJU OD STRANE TIH ORGANIZACIJA, ODNOSNO INSTITUCIJA. U SLUČAJU NABAVKI I KONKURSA ZA DIZAJN KOJE VEĆIM DELOM FINANSIRA MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ILI MEĐUNARODNA FINANSIJSKA INSTITUCIJA, STRANE SE USAGLAŠAVAJU O POSTUPCIMA NABAVKE KOJI ĆE SE PRIMENjIVATI<0};”.
3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko – tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda;
4) nabavke čija je isključiva i neposredna namena obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaja elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije, pod uslovom da drugi privredni subjekti pružaju te usluge na relevantnom tržištu;
5) nabavke dobara koja se, uz prethodnu saglasnost Vlade, nabavljaju od Republičke direkcije za robne rezerve;
6) nabavke dobara i usluga koje naručilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pružanja usluga ili izvođenja radova na tržištu, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pružanja usluga ili izvođenja radova za koje će ta dobra i usluge koristiti;
7) nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zaštićenih papira za izradu novčanica i identifikacionih dokumenata, OVD elemenata zaštite za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i čipova za izradu identifikacionih dokumenata i nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeđenja transporta novca, pošiljki gotovog novca i efektivnog stranog novca;
8) nabavke usluga javnog beležnika;
9) nabavke usluga centralne banke i nabavke finansijskih usluga u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, u pojedinačnim transakcijama naručioca u cilju prikupljanja novca ili kapitala;
10) kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj zakon;
11) nabavke usluga arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;
12) zasnivanje radnog odnosa i zaključivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova
,,12) ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA I RAD VAN RADNOG ODNOSA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI IZ RADNOG ODNOSA, ODNOSNO PO OSNOVU RADA, OSIM UGOVORA O DELU. U SLUČAJU ZAKLjUČENjA UGOVORA O DELU KOJI IMAJU ZA PREDMET SAMOSTALNO IZVRŠENjE ODREĐENOG INTELEKTUALNOG POSLA IZ OBLASTI NAUKE ILI PROSVETE ILI OBAVLjANjE UMETNIČKE ILI DRUGE DELATNOSTI IZ OBLASTI KULTURE, U SKLADU SA ZAKONOM, A ČIJA POJEDINAČNA VREDNOST NIJE VEĆA OD 12.000.000 DINARA, UKLjUČUJUĆI I POREZE I DOPRINOSE, NA GODIŠNjEM NIVOU, ODNOSNO ZA PERIOD VAŽENjA UGOVORA AKO JE PERIOD VAŽENjA UGOVORA DUŽI OD GODINU DANA, NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA”.
13) USLUGE KREDITA, BEZ OBZIRA DA LI SU U VEZI SA PRODAJOM, KUPOVINOM ILI PRENOSOM HARTIJA OD VREDNOSTI ILI DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA;
14) PRAVNE USLUGE I TO:
USLUGE ZASTUPANjA OD STRANE ADVOKATA:
– U POSTUPKU ARBITRAŽE ILI SPORAZUMNOG REŠAVANjA SPOROVA, U ZEMLjI I INOSTRANSTVU, KAO I PRED MEĐUNARODNOM ARBITRAŽOM ILI MEĐUNARODNIM TELOM ZA SPORAZUMNO REŠAVANjE SPOROVA;
– U POSTUPCIMA PRED SUDOVIMA ILI DRUGIM ORGANIMA JAVNE VLASTI U ZEMLjI I INOSTRANSTVU ILI PRED MEĐUNARODNIM SUDOVIMA, TRIBUNALIMA ILI INSTITUCIJAMA.
USLUGE PRAVNIH SAVETA KOJE ADVOKAT PRUŽA U PRIPREMI POSTUPAKA IZ PODTAČKE (1) OVE TAČKE ILI KAD POSTOJI JASAN POKAZATELj I VELIKA VEROVATNOĆA DA ĆE DOĆI DO TAKVOG POSTUPKA;
PRAVNE USLUGE KOJE PRUŽAJU ZAKONSKI ZASTUPNICI ILI STARATELjI ILI DRUGE PRAVNE USLUGE ČIJE JE IZVRŠIOCE IZABRAO SUD ILI SU ODREĐENI ZA OBAVLjANjE ODREĐENIH ZADATAKA POD NADZOROM SUDA;
PRAVNE USLUGE VEZANE ZA VRŠENjE SLUŽBENIH OVLAŠĆENjA;
15) PRIBAVLjANjE ILI ZAKUP ZEMLjIŠTA, POSTOJEĆIH ZGRADA ILI DRUGE NEPOKRETNE IMOVINE I PRAVA U VEZI SA NjIMA;
16) NABAVKE DOBARA I USLUGA ČIJA JE PROCENjENA VREDNOST NIŽA OD 15.000.000 DINARA, ZA POTREBE DIPLOMATSKO-KONZULARNOG PREDSTAVNIŠTVA, MEĐUNARODNE MISIJE I OBAVLjANjE DRUGIH AKTIVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE U INOSTRANSTVU, KAO I NA NABAVKE RADOVA ZA TE POTREBE ČIJA JE PROCENjENA VREDNOST NIŽA OD 30.000.000 DINARA.
17) FINANSIRANjE OBAVLjANjA ODREĐENE DELATNOSTI, POSEBNO PUTEM BESPOVRATNE POMOĆI, KOJE JE POVEZANO SA OBAVEZOM NADOKNADE DOBIJENIH SREDSTAVA UKOLIKO NISU KORIŠĆENA U PREDVIĐENE SVRHE, UKOLIKO SE FINANSIJSKA SREDSTVA DODELjUJU ZAINTERESOVANIM LICIMA NA TRANSPARENTAN NAČIN POD JEDNAKIM USLOVIMA.
Vlada utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog člana i spisak naručilaca koji primenjuju izuzetak iz stava 1. tačka 6) i 7) ovog člana koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki.
U slučaju nabavki iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da postupa u skladu sa načelima iz ovog zakona.
Spisak međunarodnih organizacija i finansijskih institucija iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, čiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba ovog zakona utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Na osnovu primljenog plana nabavki u skladu sa članom 51. ovog zakona, Uprava za javne nabavke obavestiće naručioca ako utvrdi da za neku od nabavki nema uslova za izuzeće od primene ovog zakona na osnovu stava 1. ovog člana, a naručilac je dužan da Upravi za javne nabavke dostavi poseban izveštaj o sprovedenom postupku za te javne nabavke.
ČLAN 7A
ODREDBE OVOG ZAKONA NE PRIMENjUJU SE NA UGOVORE KOJE NARUČILAC ZAKLjUČUJE SA DRUGIM PRAVNIM LICEM AKO SU ISPUNjENI SVI SLEDEĆI USLOVI:
1) NARUČILAC VRŠI NADZOR NAD TIM PRAVNIM LICEM SLIČAN NADZORU KOJI VRŠI NAD SVOJIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA U SMISLU STAVA 2. OVOG ČLANA;
2) PRAVNO LICE NAD KOJIM NARUČILAC VRŠI NADZOR, VIŠE OD 80% SVOJIH AKTIVNOSTI U REPUBLICI SRBIJI VRŠI U CILjU OBAVLjANjA POSLOVA KOJE MU JE NARUČILAC POVERIO ILI KOJE SU MU POVERILA DRUGA PRAVNA LICA NAD KOJIMA TAJ NARUČILAC VRŠI NADZOR;
3) U NADZIRANOM PRAVNOM LICU NEMA UČEŠĆA PRIVATNOG KAPITALA KOJI IMA ODLUČUJUĆI UTICAJ NA DONOŠENjE ODLUKA, ODNOSNO SPREČAVANjE DONOŠENjA ODLUKA, U SKLADU SA VAŽEĆIM PROPISIMA.
SMATRA SE DA NARUČILAC VRŠI NADZOR NAD PRAVNIM LICEM SLIČAN NADZORU KOJI VRŠI NAD SVOJIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA U SMISLU STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA, AKO IMA PRESUDAN UTICAJ NA STRATEŠKE CILjEVE I NA VAŽNE ODLUKE TOG PRAVNOG LICA. TAKAV NADZOR MOŽE VRŠITI I DRUGO PRAVNO LICE NAD KOJIM NARUČILAC NA ISTI NAČIN VRŠI NADZOR.
STAV 1. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE I U SLUČAJU KADA NADZIRANO PRAVNO LICE KOJE JE NARUČILAC, ZAKLjUČUJE UGOVOR SA NARUČIOCEM KOJI VRŠI NADZOR NAD NjIM ILI SA DRUGIM PRAVNIM LICEM NAD KOJIM ISTI NARUČILAC VRŠI NADZOR, POD USLOVOM DA U TOM PRAVNOM LICU SA KOJIM SE ZAKLjUČUJE UGOVOR NEMA UČEŠĆA PRIVATNOG KAPITALA KOJI IMA ODLUČUJUĆI UTICAJ.
ODREDBE OVOG ZAKONA NE PRIMENjUJU SE NA UGOVORE KOJE NARUČILAC ZAKLjUČUJE SA DRUGIM PRAVNIM LICEM NAD KOJIM NARUČILAC NE VRŠI NADZOR U SKLADU SA STAVOM 1. OVOG ČLANA, AKO SU ISPUNjENI SVI SLEDEĆI USLOVI:
1) NARUČILAC ZAJEDNO SA DRUGIM NARUČIOCIMA VRŠI NADZOR NAD TIM PRAVNIM LICEM SLIČAN ONOM KOJI VRŠE NAD SVOJIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA U SMISLU STAVA 5. OVOG ČLANA;
2) PRAVNO LICE NAD KOJIM TI NARUČIOCI VRŠE NADZOR, VIŠE OD 80% SVOJIH AKTIVNOSTI OBAVLjA U IZVRŠAVANjU ZADATAKA KOJE SU MU POVERILI TI NARUČIOCI ILI KOJE SU MU POVERILA DRUGA PRAVNA LICA NAD KOJIMA TI NARUČIOCI VRŠE NADZOR;
3) U NADZIRANOM PRAVNOM LICU NEMA UČEŠĆA PRIVATNOG KAPITALA KOJI IMA ODLUČUJUĆI UTICAJ NA DONOŠENjE ODLUKA, ODNOSNO SPREČAVANjE DONOŠENjA ODLUKA, U SKLADU SA VAŽEĆIM PROPISIMA.
SMATRA SE DA NARUČIOCI ZAJEDNIČKI VRŠE NADZOR NAD PRAVNIM LICEM U SMISLU STAVA 4. TAČKA 1) AKO SU ISPUNjENI SVI SLEDEĆI USLOVI:
1) ORGANI NADZIRANOG PRAVNOG LICA NADLEŽNI ZA ODLUČIVANjE SASTAVLjENI SU OD PREDSTAVNIKA SVIH NARUČILACA KOJI VRŠE NADZOR NAD TIM PRAVNIM LICEM. POJEDINAČNI PREDSTAVNICI MOGU PREDSTAVLjATI NEKOLIKO ILI SVE NARUČIOCE;
2) TI NARUČIOCI MOGU ZAJEDNO DA VRŠE ODLUČUJUĆI UTICAJ NA STRATEŠKE CILjEVE I NA VAŽNE ODLUKE TOG PRAVNOG LICA;
3) NADZIRANO PRAVNO LICE NEMA INTERESE RAZLIČITE OD INTERESA NARUČILACA KOJI NAD NjIM VRŠE NADZOR.
ODREDBE OVOG ZAKONA NE PRIMENjUJU SE NA UGOVORE KOJE ZAKLjUČUJU DVA ILI VIŠE NARUČIOCA AKO SU ISPUNjENI SVI SLEDEĆI USLOVI:
1) UGOVOR USPOSTAVLjA ILI UTVRĐUJE SARADNjU IZMEĐU NARUČILACA RADI VRŠENjA JAVNIH USLUGA KOJE SU DUŽNI DA IZVRŠAVAJU, A SA CILjEM OSTVARIVANjA NjIHOVIH ZAJEDNIČKIH INTERESA;
2) USPOSTAVLjANjE TE SARADNjE VRŠI SE ISKLjUČIVO ZA POTREBE U OPŠTEM INTERESU;
3) NARUČIOCI OSTVARUJU NA OTVORENOM TRŽIŠTU MANjE OD 20% AKTIVNOSTI NA KOJE SE ODNOSI SARADNjA.
ZA UTVRĐIVANjE PROCENTUALNOG IZNOSA IZ STAVA 1. TAČKA 2), STAVA 4. TAČKA 2) I STAVA 6. TAČKA 3) OVOG ČLANA UZIMA SE U OBZIR PROSEK UKUPNIH PRIHODA OD PRODAJE ZA PERIOD OD PRETHODNE TRI GODINE ILI KRAĆI PERIOD AKO ZBOG DATUMA OSNIVANjA, POČETKA OBAVLjANjA DELATNOSTI, ZBOG REORGANIZACIJE NjIHOVIH DELATNOSTI ILI DRUGIH OPRAVDANIH RAZLOGA NISU DOSTUPNI PODACI ZA PRETHODNE TRI GODINE I UKOLIKO IZ POSLOVNIH PROJEKCIJA TOG LICA PROIZILAZI ISPUNjENOST PROPISANOG USLOVA.
7. Komunikacija
Član 20.
Komunikacija se u postupku javne nabavke i u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki odvija pisanim putem, odnosno putem pošte, elektronske pošte ili faksom, KAO I OBJAVLjIVANjEM OD STRANE NARUČIOCA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Izabrano sredstvo komunikacije mora biti široko dostupno, tako da ne ograničava mogućnost učešća zainteresovanih lica u postupku javne nabavke.
Komunikacija treba da se odvija na način da se poštuju rokovi predviđeni ovim zakonom i da se u tom cilju, kada je to moguće, koriste elektronska sredstva.
Komunikacija se mora odvijati na način da se obezbedi čuvanje poverljivih i podataka o zainteresovanim licima, podataka o ponudama i ponuđačima do otvaranja ponuda, da se obezbedi evidentiranje radnji preduzetih u postupku i čuvanje dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhiva.
Alati koji se koriste u komunikaciji elektronskim sredstvima i njihove tehničke karakteristike moraju biti široko dostupni i interoperativni, takvi da koriste proizvode informacionih tehnologija u opštoj upotrebi.
Ako je dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naručioca ili ponuđača putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje dužna je da od druge strane zahteva da na isti način potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana dužna i da učini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.
II. SPREČAVANjE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA
1. Sprečavanje korupcije
Opšte mere za sprečavanje korupcije
Član 21.
Naručilac je obavezan da preduzme sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene štetne posledice korupcije i kako bi učesnici u korupciji bili kažnjeni u skladu sa zakonom.
Ako prema okolnostima konkretnog slučaja nije celishodno ostvariti komunikaciju na način određen članom 20. stav 1. ovog zakona, lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, odnosno druga lica dužna su da sačine zapisnik ili na drugi način evidentiraju preduzete radnje.
Rukovodilac i odgovorno lice naručioca u obavezi su da zaposlenima na poslovima javnih nabavki sve naloge i uputstva daju pisanim putem, odnosno putem elektronske pošte.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki dužno je da odbije izvršenje naloga ovlašćenog lica ako je uputstvo i nalog suprotan propisima.
Lice iz stava 4. ovog člana u slučaju da odbije izvršenje naloga ne može da bude premešteno na druge poslove niti da mu se otkaže ugovor o radu u periodu od dvanaest meseci od dana odbijanja izvršenja naloga pod uslovom da poslove obavlja u skladu sa zakonom.
Uprava za javne nabavke je dužna da u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje.
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE SAČINIĆE MODEL INTERNOG PLANA ZA SPREČAVANjE KORUPCIJE U JAVNIM NABAVKAMA.
Naručilac čija je ukupna procenjena vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veća od milijardu dinara, dužan je da u skladu sa planom iz stava 6. ovog člana donese interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.
Naručilac će interni plan doneti u roku od tri meseca od dana usvajanja plana iz stava 6. ovog člana.
Interni akt i kontrola nabavki
Član 22.
Naručilac je dužan da donese akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar naručioca, a naročito način planiranja nabavki (kriterijume, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci.
Sadržinu akta iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Uprava za javne nabavke.
Ako nakon donošenja internog akta Uprava za javne nabavke utvrdi nesaglasnost internog akta sa ovim zakonom dužna je da o tome obavesti naručioca, sa predlogom o načinu njegovog usklađivanja i rokom.
Ako naručilac ne postupi na način i u roku iz stava 3. ovog člana Uprava će obavestiti organ koji vrši nadzor nad poslovanjem naručioca i Državnu revizorsku instituciju i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Naručilac čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou prelazi milijardu dinara dužan je da obrazuje posebnu službu koja će sprovoditi kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki.
NARUČIOCI SU DUŽNI DA INTERNI AKT OBJAVE NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
Služba iz stava 5. ovog člana kontroliše celishodnost planiranja konkretne javne nabavke sa stanovišta potreba i delatnosti naručioca, kriterijume za sačinjavanje tehničke specifikacije, način ispitivanja tržišta, opravdanost kriterijuma za dodelu ugovora, izvršenje ugovora, a posebno kvalitet isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno izvedenih radova, stanje zaliha i način korišćenja dobara i usluga.
Pored poslova iz stava 6. ovog člana služba preduzima i druge radnje i mere u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja u vezi sa pojedinim postupkom javne nabavke, odnosno ugovorom o javnoj nabavci.
O sprovedenoj kontroli služba podnosi izveštaj sa preporukama rukovodiocu naručioca i organu koji vrši nadzor nad poslovanjem naručioca.
Način rada i organizacija službe bliže se uređuje internim aktom iz stava 1. ovog člana.
Naručilac je dužan da interni akt donese u roku od tri meseca od dana donošenja akta iz stava 2. ovog člana.
Obaveze iz člana 21. stav 7. i iz stava 5. ovog člana imaju svi naručioci koji u bilo kojoj godini od stupanja na snagu ovog zakona planiraju, odnosno sprovode javne nabavke čija ukupna vrednost prelazi granični iznos od milijardu dinara.
Zaštita integriteta postupka
Član 23.
Lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude.
Naručilac će odbiti ponudu u slučaju iz stava 1. ovog člana i ako je ponuđač, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokušao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji način utiče na postupanje naručioca u toku postupka javne nabavke.
Način utvrđivanja okolnosti iz stava 2. ovog člana uređuje se internim planom iz člana 21. ovog zakona.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana naručilac je dužan da odmah preduzme mere predviđene internim planom i obavesti nadležne državne organe.
LICE KOJE JE UČESTVOVALO U PLANIRANjU JAVNE NABAVKE, PRIPREMI KONKURSNE DOKUMENTACIJE ILI POJEDINIH NjENIH DELOVA, I SA NjIM POVEZANO LICE NE MOŽE NASTUPATI KAO PONUĐAČ ILI KAO PODIZVOĐAČ PONUĐAČA, NITI MOŽE SARAĐIVATI SA PONUĐAČIMA ILI PODIZVOĐAČIMA PRILIKOM PRIPREMANjA PONUDE, UKOLIKO SE NA TAJ NAČIN NARUŠAVA JEDNAKOST PONUĐAČA I KONKURENCIJA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE. U SUPROTNOM NARUČILAC JE DUŽAN DA ODBIJE PONUDU I DA BEZ ODLAGANjA OBAVESTI NADLEŽNE DRŽAVNE ORGANE.
AKO JE PONUĐAČ, ODNOSNO PODNOSILAC PRIJAVE NEPOSREDNO ILI POSREDNO DAO, PONUDIO ILI STAVIO U IZGLED NEKU KORIST ILI POKUŠAO DA SAZNA POVERLjIVE INFORMACIJE ILI DA NA BILO KOJI NAČIN UTIČE NA POSTUPANjE NARUČIOCA U TOKU POSTUPKA JAVNE NABAVKE, NARUČILAC JE DUŽAN DA PONUDU ODBIJE I DA BEZ ODLAGANjA OBAVESTI NADLEŽNE DRŽAVNE ORGANE.
Dužnost prijavljivanja povrede konkurencije
Član 27.
U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac će odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.
Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano kod zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne nabavke.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u postupku javne nabavke.
NARUČILAC U SLUČAJU IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA MOŽE DA NASTAVI POSTUPAK JAVNE NABAVKE, S TIM DA ĆE UGOVOR, UKOLIKO BUDE ZAKLjUČEN SA PONUĐAČEM ZA KOGA POSTOJI SUMNjA DA JE POVREDIO KONKURENCIJU, BITI RASKINUT PO SILI ZAKONA UKOLIKO ORGANIZACIJA NADLEŽNA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE UTVRDI POSTOJANjE POVREDE KONURENCIJE.
Zabrana zaključenja ugovora
Član 30.
Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, UKOLIKO JE POSTOJANjE SUKOBA INTERESA UTICALO ILI MOGLO UTICATI NA ODLUČIVANjE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE.
Lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne može biti podizvođač ponuđaču kojem je dodeljen ugovor, niti član grupe ponuđača kojoj je dodeljen ugovor.
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki će na zahtev naručioca odobriti zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ako naručilac dokaže da bi zabrana zaključenja ugovora prouzrokovala velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozila interes Republike Srbije, da je preduzeo sve mere radi suzbijanja štetnih posledica, da ostali ponuđači ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veća za 10% ili broj pondera veći za deset u korist izabranog ponuđača.
Odluka iz stava 3. ovog člana objavljuje se na internet stranici naručioca, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na Portalu javnih nabavki.
Naručilac može sprovoditi kvalifikacioni postupak kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima, količina i vremena, a predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom održavanju, koje se pružaju, isporučuju ili izvode prema standardnim, uobičajenim specifikacijama, a ne prema specifičnim zahtevima naručioca.
U kvalifikacionom postupku, naručilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijavu i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijave za koje utvrdi da ispunjavaju prethodno određene uslove za kvalifikaciju.
Naručilac u roku određenom u pozivu za podnošenje prijava, donosi odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadrži listu od najmanje 5 kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji može biti do 3 godine, a u obrazloženju odluke obavezno navodi razloge odbijanja ostalih prijava.
Odluku iz stava 3. ovog člana naručilac dostavlja svim podnosiocima prijavaOBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI u roku od tri dana od dana donošenja.
Naručilac je dužan da listu kandidata ažurira svakih šest meseci priznavanjem kvalifikacije svakom podnosiocu prijave koji ispunjava uslove i koji je u međuvremenu podneo prijavu za priznavanje kvalifikacije.
Poziv za podnošenje prijava u kvalifikacionom postupku, koji sadrži uslove za priznavanje kvalifikacije i konkursnu dokumentaciju, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici tako da budu dostupni zainteresovanim licima sve vreme dok važi lista kandidata.
Naručilac će isključiti kandidata sa liste kandidata ako prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije ili ako stekne negativnu referencu, o čemu donosi odluku koja u obrazloženju sadrži razloge za isključenje kandidata i koju u roku od tri dana od dana njenog donošenja dostavlja svim kandidatima I OBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
Tokom važenja liste kandidata naručilac poziva sve kandidate sa liste da podnesu ponudu i istovremeno poziv objavljuje na Portalu javnih nabavki I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
U trenutku slanja poziva za podnošenje ponuda lista kandidata mora da sadrži najmanje pet kandidata.
Pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda
Član 35.
Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda:
1) ako u otvorenom, restriktivnomili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora, ODNOSNO OKVIRNOG SPORAZUMA ne menjaju. Ako naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, nije dužan da objavi poziv za podnošenje ponuda. Ponuđena cena u ovom pregovaračkom postupku ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku, odnosno konkurentnom dijalogu;
2) u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;
3) u slučaju javne nabavkeusluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omoguće primenu otvorenog ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovođenje konkurentnog dijaloga.
U SLUČAJU IZ STAVA 1. TAČKE 2) OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA PROCENjENU VREDNOST.
Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak u više faza, kako bi se smanjio broj ponuda o kojima je potrebno pregovarati primenjujući uslove, specifikacije i kriterijume određene u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati, način pregovaranja i da vodi zapisnik o pregovaranju.
Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
Član 36.
Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda:
1) ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu, odnosno nijednu prijavu ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora, ODNOSNO OKVIRNOG SPORAZUMA ne menjaju;
2) ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač;
3) ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naručiocem;
4) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drukčije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku i da od zaključenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od dveTRI godine;
5) u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zaključi sa prvobitnim dobavljačem, da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova (nepredviđeni radovi) nije veća od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku, da od zaključenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od dveTRI godine i da:
(1) se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehničkom ili ekonomskom pogledu, od prvobitnog ugovora o javnoj nabavci, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehničke teškoće ili nesrazmerno veliki troškovi za naručioca ili
(2) su takve usluge ili radovi, koje bi naručilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodni za izvršenje prvobitnog ugovora o javnoj nabavci;
6) u slučaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji je u likvidaciji, osim prinudne likvidacije, ili stečaju, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima kojima se uređuje likvidacija i stečaj privrednih društava (usvojen plan reorganizacije);
7) u slučaju javne nabavke dobara ponuđenih i kupljenih na robnim berzama;
8) u slučaju javne nabavke usluga koje su deo nastavka konkursa za dizajn organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zaključen sa nagrađenim učesnikom odnosno nagrađenim učesnicima na konkursu i ako naručilac u pregovarački postupak uključi svakog od njih.
Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka iz stava 1. tač. 2) do 6) zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.
Formu i sadržinu zahteva iz stava 2. propisuje Uprava za javne nabavke.
Uprava za javne nabavke je dužna da u roku od deset dana od dana prijema kompletnog zahteva iz stava 2. ovog člana, ispita postojanje osnova za sprovođenje pregovaračkog postupka, a tokom ispitivanja može od naručioca zahtevati dodatne informacije i podatke neophodne za utvrđivanje činjenica koje su od značaja za davanje mišljenja.
Mišljenje iz stava 4. ovog člana Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki.
Ispitivanje postojanja osnova za sprovođenje pregovaračkog postupka zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 3) ovog člana i ako mišljenje nije dostavljeno, odnosno objavljeno u roku iz stava 4. ovog člana.
Ako naručilac, nakon prijema mišljenja, donese odluku o pokretanju pregovaračkog postupka, dužan je da istog dana, objavi obaveštenje o pokretanju postupka, koje sadrži podatke iz Priloga 3E, i konkursnu dokumentaciju.
NAKON DONOŠENjA ODLUKE O POKRETANjU PREGOVARAČKOG POSTUPKA, NARUČILAC JE DUŽAN DA ISTOVREMENO SA SLANjEM POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA, OBJAVI OBAVEŠTENjE O POKRETANjU POSTUPKA KOJE SADRŽI PODATKE IZ PRILOGA 3E I KONKURSNU DOKUMENTACIJU.
Naručilac je dužan da uvek kada je to moguće, obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da učestvuju u postupku i da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene kao i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.
Uprava za javne nabavke izrađuje uputstvo o oblicima i načinu pregovaranja.
Naručilac je dužan da u roku od dva dana od dana donošenja, osim u slučaju iz stava 1. tačka 7) ovog člana, objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, odluku o dodeli ugovora koja sadrži podatke iz Priloga 3Ž.
Ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se neće objaviti.
U slučaju iz stava 12. ovog člana odluka se u izvornom obliku dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.
Konkurentni dijalog
Član 37.
Naručilac može sprovoditi konkurentni dijalog u slučaju kada je predmet javne nabavke naročito složen, tako da se ugovor o javnoj nabavci ne može zaključiti primenom otvorenog ili restriktivnog postupka.
Predmet javne nabavke smatra se naročito složenim ako naručilac objektivno nije u mogućnosti da odredi:
1)tehničke specifikacije predmeta javne nabavke;
2)pravnu, odnosno ekonomsku strukturu javne nabavke.
U SLUČAJU DA NARUČILAC OBJEKTIVNO NIJE U MOGUĆNOSTI DA ODREDI EKONOMSKU STRUKTURU JAVNE NABAVKE U SMISLU STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA, NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA PROCENjENU VREDNOST.
Naručilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijave i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova.
Odluka o priznavanju kvalifikacije sadrži obrazloženje u kojem su navedeni razlozi odbijanja ostalih prijava, a naručilac je dostavlja svim podnosiocima prijavaOBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
U cilju očuvanja konkurencije naručilac može odlučiti da čuva kao poslovnu tajnu podatke o kandidatima i tada podnosiocima prijava umesto odluke iz stava 4. 5.ovog člana, dostavlja pojedinačno obaveštenje.
Naručilac vodi dijalog sa svim podnosiocima prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) u cilju pronalaženja rešenja koje će zadovoljiti njegove potrebe.
Tokom celog postupka, a posebno u fazi dijaloga naručilac je dužan da obezbedi jednak tretman ponuđača, posebno vodeći računa da pojedinim ponuđačima ne pruži informacije koje mogu ostale ponuđače dovesti u neravnopravan položaj.
Naručilac vodi dijalog dok ne prepozna rešenje, odnosno rešenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe.
Naručilac vodi dijalog sa kandidatom samo o rešenju koje taj kandidat nudi.
Naručilac ne može kandidatima otkriti ponuđena rešenja ili druge informacije koje se tiču ponuđenog rešenja nekog od kandidata.
Naručioci mogu predvideti pozivom za podnošenje ponuda i konkursnom dokumentacijom da se postupak sprovodi u više faza u cilju smanjenja broja rešenja o kojima će se voditi dijalog.
U slučaju iz stava 11.12ovog člana broj kandidata u fazi dijaloga ne može biti manji od tri, osim ukoliko se prijavi manji broj zainteresovanih lica.
Naručilac je dužan da dostavi obrazloženu odluku kandidatu koji je isključen iz dijaloga.
Nakon što naručilac prepozna rešenje, odnosno rešenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe, poziva sve kandidate koji nisu isključeni iz dijaloga da dostave svoje konačne ponude na osnovu jednog ili više usvojenih rešenja predstavljenih tokom dijaloga.
Odluka o dodeli ugovora u konkurentnom dijalogu donosi se primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
Elementi kriterijuma određuju se u konkursnoj dokumentaciji pre faze dijaloga.
Naručilac je dužan da pre donošenja odluke o pokretanju postupka pribavi od Uprave za javne nabavke saglasnost za sprovođenje konkurentnog dijaloga.
U zahtevu za saglasnost iz stava 17. ovog člana, naručilac navodi sve okolnosti koje opravdavaju upotrebu konkurentnog dijaloga i prilaže neophodne dokaze.
Uprava za javne nabavke dužna je da na zahtev naručioca iz stava 17. ovog člana odgovori u roku od 15 dana od prijema zahteva.
Javna nabavka male vrednosti
Član 39.
Javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, jeste nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 3.000.000 dinara.
JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE NABAVKA ČIJA PROCENjENA VREDNOST NIJE VEĆA OD 5.000.000 DINARA, PRI ČEMU NI UKUPNA PROCENjENA VREDNOST ISTOVRSNIH NABAVKI NA GODIŠNjEM NIVOU NIJE VEĆA OD 5.000.000 DINARA.
Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.
NA NABAVKE ČIJA PROCENjENA VREDNOST NIJE VEĆA OD 500.000 DINARA, A UKOLIKO NI UKUPNA PROCENjENA VREDNOST ISTOVRSNIH NABAVKI NA GODIŠNjEM NIVOU NIJE VEĆA OD 500.000 DINARA, NARUČIOCI NISU OBAVEZNI DA PRIMENjUJU ODREDBE OVOG ZAKONA.
Kada sprovodi nabavke iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.
Postupak javne nabavke sprovodi službenik za javne nabavke, odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, osim ukoliko složenost predmeta javne nabavke zahteva učešće i drugih stručnih lica.
NARUČILAC U POSTUPKU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI MOŽE DA POZOVE NAJMANjE TRI LICA KOJA SU PREMA SAZNANjIMA NARUČIOCA SPOSOBNA DA IZVRŠE NABAVKU, DA PODNESU PONUDE I ISTOVREMENO OBJAVLjUJE POZIV ZA PODNOŠENjE PONUDA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
U pojedinačnom postupku javne nabavke male vrednosti čija vrednost nije veća od iznosa iz stava 2. ovog člana, naručilac može umesto zaključenja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijem ponuđaču izdati narudzbenicu ako sadrži bitne elemente ugovora.
ČLAN 39A
NA NABAVKU USLUGA IZ PRILOGA 2, MOGU DA SE PRIMENE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI, BEZ OBZIRA NA PROCENjENU VREDNOST JAVNE NABAVKE.
2. Posebni oblici postupka javne nabavke
Okvirni sporazum
Član 40.
Naručilac može zaključiti okvirni sporazum nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka.
Naručilac ne može zaključiti okvirni sporazum ako su predmet javne nabavke usluge iz Priloga 1 ovog zakona, kategorija br. 6 i 27, ili radovi za koje se izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili najmanje tri ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum.
Okvirni sporazum ne može trajati duže od tri godine, a ako je zaključen sa jednim ponuđačem ne može trajati duže od dve godine.
Na osnovu okvirnog sporazuma naručilac može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa najpovoljnijim dobavljačem, odnosno najpovoljnijem dobavljaču izdati narudzbenicu, ako sadrži bitne elemente ugovora:
1)primenom kriterijuma ili uslova utvrđenih u okvirnom sporazumu;
2)dostavljanjem ponuda od strane dobavljača, u skladu sa bliže definisanim kriterijumima ili uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom.
U slučaju iz stava 5. tačka 2) ovog člana, naručilac je obavezan da postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka, a može koristiti i elektronsku licitaciju.
Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem, naručilac zaključuje ugovor sa tim dobavljačem pod uslovima i u granicama propisanim okvirnim sporazumom, a ako je neophodno, pozvaće dobavljača da dopuni svoju ponudu na osnovu koje je zaključen okvirni sporazum u skladu sa bliže definisanim uslovima.
Uprava za javne nabavke sačiniće modele i uputstvo o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma.
NARUČILAC MOŽE DA ZAKLjUČI OKVIRNI SPORAZUM NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA JAVNE NABAVKE IZ ČLANA 31. OVOG ZAKONA.
OKVIRNI SPORAZUM SE ZAKLjUČUJE SA JEDNIM ILI VIŠE PONUĐAČA, A NARUČILAC JE DUŽAN DA U POZIVU ZA PODNOŠENjE PONUDA, ODNOSNO PRIJAVA NAVEDE SA KOLIKO PONUĐAČA ZAKLjUČUJE OKVIRNI SPORAZUM.
UKOLIKO NARUČILAC NE DOBIJE UNAPRED ODREĐENI BROJ PRIHVATLjIVIH PONUDA, NARUČILAC MOŽE DA ZAKLjUČI OKVIRNI SPORAZUM SA MANjIM BROJEM PONUĐAČA ODNOSNO I SA JEDNIM.
OKVIRNI SPORAZUM NE MOŽE TRAJATI DUŽE OD TRI GODINE, A AKO JE ZAKLjUČEN SA JEDNIM PONUĐAČEM NE MOŽE TRAJATI DUŽE OD DVE GODINE.
OKVIRNI SPORAZUM MOGU KORISTITI SAMO NARUČIOCI KOJI SU PRECIZNO NAVEDENI U OKVIRNOM SPORAZUMU ILI SE NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA JASNO MOŽE UTVRDITI KOJIM NARUČIOCIMA JE NAMENjEN.
UGOVORI O JAVNOJ NABAVCI KOJI SE ZAKLjUČUJU NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA MORAJU SE DODELITI PRE ZAVRŠETKA TRAJANjA OKVIRNOG SPORAZUMA, S TIM DA SE TRAJANjE POJEDINIH UGOVORA ZAKLjUČENIH NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA NE MORA PODUDARATI SA TRAJANjEM TOG OKVIRNOG SPORAZUMA, VEĆ PO POTREBI MOŽE TRAJATI KRAĆE ILI DUŽE.
OKVIRNI SPORAZUM SE NE MOŽE KORISTITI NA NAČIN KOJIM BI SE SPREČILA, OGRANIČILA ILI NARUŠILA KONKURENCIJA I JEDNAKOST PONUĐAČA.
PRI SKLAPANjU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA STRANE NE MOGU MENjATI BITNE USLOVE OKVIRNOG SPORAZUMA.
NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA MOŽE SE UMESTO UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI IZDATI NARUDžBENICA AKO SADRŽI BITNE ELEMENTE UGOVORA.
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE SAČINIĆE MODELE I UPUTSTVO O NAČINU ZAKLjUČIVANjA OKVIRNIH SPORAZUMA.
ZAKLjUČENjE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA
40A
AKO JE OKVIRNI SPORAZUM ZAKLjUČEN SA JEDNIM DOBAVLjAČEM UGOVOR SE ZAKLjUČUJE NA OSNOVU USLOVA PREDVIĐENIH OKVIRNIM SPORAZUMOM I PONUDE DOSTAVLjENE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE ZA ZAKLjUČENjE OKVIRNOG SPORAZUMA.
AKO JE OKVIRNI SPORAZUM ZAKLjUČEN SA VIŠE DOBAVLjAČA, UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA MOŽE SE ZAKLjUČITI NA JEDAN OD SLEDEĆIH NAČINA:
PREMA USLOVIMA ZA DODELU UGOVORA UTVRĐENIM U OKVIRNOM SPORAZUMU, NA OSNOVU VEĆ DOSTAVLjENIH PONUDA DOBAVLjAČA, BEZ PONOVNOG OTVARANjA KONKURENCIJE MEĐU DOBAVLjAČIMA;
PONOVNIM OTVARANjEM KONKURENCIJE MEĐU DOBAVLjAČIMA, AKO OKVIRNIM SPORAZUMOM NISU UTVRĐENI SVI USLOVI ZA DODELU UGOVORA.
U SLUČAJU IZ STAVA 3. TAČ. 2) OVOG ČLANA, NARUČILAC JE OBAVEZAN DA:
(1) UPUTI POZIV SVIM DOBAVLjAČIMA SA KOJIMA JE ZAKLjUČIO OKVIRNI SPORAZUM DA PODNESU PONUDU;
(2) PREDVIDI PRIMERENI ROK ZA PODNOŠENjE PONUDA;
(3) OBEZBEDI DA SE PONUDE NE OTVORE PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA;
(4) DONESE ODLUKU O DODELI UGOVORA DOBAVLjAČU KOJI JE DOSTAVIO NAJPOVOLjNIJU PONUDU NA OSNOVU KRITERIJUMA NAVEDENIH U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI ZA OKVIRNI SPORAZUM.
U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NARUČILAC OBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI, ODLUKU O DODELI UGOVORA.
NARUČILAC U SLUČAJU IZ STAVA 3. TAČKA 2) OVOG ČLANA MOŽE DA KORISTI I ELEKTRONSKU LICITACIJU
Obavezna primena elektronske nabavke
Član 47.
Naručilac čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou, koje ispunjavaju uslove iz ovog zakona za primenu elektronske licitacije, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, dužan je da uspostavi informacioni sistem i primenjuje elektronsku licitaciju.
4. Centralizovane javne nabavke
Telo za centralizovane javne nabavke
Član 48.
Telo za centralizovane javne nabavke je naručilac koji zaključuje okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove namenjene naručiocima ili direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naručilaca.
Telo za centralizovane nabavke je dužno da postupak javne nabavke oblikuje PO PARTIJAMA, UVEK KADA JE TO MOGUĆE,na način da omogući učešće malih i srednjih preduzeća.
Telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano na republičkom, pokrajinskom nivou ili na nivou lokalne samouprave.
Više lokalnih samouprava može osnovati zajedničko telo za centralizovane javne nabavke.
TELO ZA CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE MOŽE BITI OBRAZOVANO OD STRANE VIŠE NARUČILACA.
Osnivanje i način rada tela iz st. 3. i 4.3. DO 5. ovog člana uređuje se zakonom, propisom Vlade, odlukom naručioca ili sporazumom između naručilaca.
Na odluku naručioca, odnosno sporazum naručilaca iz stava 5. ovog člana saglasnost daje Uprava za javne nabavke. Ako Uprava ne da saglasnost ukazaće na nezakonitosti, odnosno nepravilnosti odluke ili sporazuma i predložiti kako da se otklone.
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (dalje u tekstu: Uprava za zajedničke poslove) je telo za centralizovane javne nabavke za potrebe državnih organa i organizacija, uključujući i pravosudne organe.
Predmet javne nabavke iz stava 1. ovog člana mogu biti dobra i usluge iz Priloga 2 ovog zakona i radovi za koje se ne izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja.
PREDMET JAVNE NABAVKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, USLOVE, NAČIN PLANIRANjA CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI I SPROVOĐENjA POSTUPKA JAVNE NABAVKE OD STRANE UPRAVE ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE BLIŽE UREĐUJE VLADA.
Uprava za zajedničke poslove kao telo za centralizovane nabavke sprovodi isključivo otvoreni i restriktivni postupak i dužna je da javne nabavke oblikuje po partijama uvek kada je to moguće.
Uprava za zajedničke poslove može sprovesti pregovarački postupak ako su ispunjeni uslovi iz člana 35. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Uprava za zajedničke poslove dužna je da uspostavi informacioni sistem i primenjuje sistem dinamične nabavke i elektronsku licitaciju, kada je to moguće.
Naručioci iz stava 1. ovog člana dužni su da do 31. januara dostave Upravi za zajedničke poslove plan nabavki, odnosno potrebe sa specifikacijama predmeta javnih nabavki.
Uprava za zajedničke poslove prati izvršenje ugovora i okvirnih sporazuma i vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljača.
Uprava za zajedničke poslove može predložiti mere za poboljšanje sistema javnih nabavki.
Ako naručilac koji dobra i usluge nabavlja na način iz stava 1. ovog člana ima primedbe na zaključeni ugovor, odnosno okvirni sporazum, dužan je da o tome obavesti Državnu revizorsku instituciju.
Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana.
Spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki.
Spisak predmeta nabavke iz stava 2. ovog člana, uslove i način sprovođenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove bliže uređuje Vlada.
Sprovođenje postupka javne nabavkeod strane više naručilaca
Član 50.
Naručioci mogu zajednički sprovesti određeni postupak javne nabavke.
Odluku o zajedničkom sprovođenju postupka javne nabavke naručioci dostavljaju na mišljenje Upravi za javne nabavke.
NARUČIOCI MOGU ZAJEDNIČKI SPROVESTI ODREĐENI POSTUPAK JAVNE NABAVKE ILI JEDAN NARUČILAC MOŽE OVLASTITI DRUGOG NARUČIOCA DA U NjEGOVO IME I ZA NjEGOV RAČUN SPROVEDE POSTUPAK JAVNE NABAVKE ILI PREDUZME ODREĐENE RADNjE U TOM POSTUPKU.
U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NARUČIOCI DONOSE POSEBNU ODLUKU.
Sadržinu odluke iz stava 2. ovog člana utvrđuje Uprava za javne nabavke.
Za zakonitost i pravilnost postupka solidarno su odgovorni naručioci koji sprovode javnu nabavku.
5. Plan nabavki
Član 51.
Naručilac je dužan da do 31. januara donese plan nabavki za tekuću godinu koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje i koji sadrži sledeće podatke:
1) redni broj (javne) nabavke;
2) predmet (javne) nabavke;
3) iznos planiranih sredstava za (javnu) nabavku;
4) podatke o aproprijaciji u budzetu, odnosno finansijskom planu za plaćanje;
5) procenjenu vrednost (javne) nabavke, na godišnjem nivou i ukupno;
6) vrstu postupka javne nabavke, odnosno odredbu ovog zakona na osnovu koje se ne primenjuje na nabavku;
7) okvirni datum pokretanja postupka;
8) okvirni datum zaključenja ugovora;
9) okvirni datum izvršenja ugovora.
Naručilac posebno, uz obrazloženje, navodi u planu ukoliko nabavku sprovodi preko tela za centralizovane nabavke ili zajedno sa drugim naručiocem.
U planu nabavki naručilac posebno navodi razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke i način na koji je utvrdio procenjenu vrednost javne nabavke.
Prvobitno planirana sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu se povećati za više od 10 %, osim u slučaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih događaja čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca.
Naručilac može izmeniti plan nabavki u slučaju rebalansa budzeta, odnosno izmena finansijskog plana, ali tako da sve izmene budu vidljive u odnosu na osnovni plan i da sve izmene budu obrazložene.
Plan nabavke u elektronskom obliku naručilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji u roku od deset dana od dana donošenja.
Naručilac je dužan da do 31. marta tekuće godine, sačini izveštaj o izvršenju plana nabavki za prethodnu godinu, koji dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.
Formu i sadržinu plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki bliže uređuje Uprava za javne nabavke.
NARUČILAC JE DUŽAN DA DONESE GODIŠNjI PLAN JAVNIH NABAVKI KOJI SADRŽI SLEDEĆE PODATKE:
1) REDNI BROJ JAVNE NABAVKE;
2) PREDMET JAVNE NABAVKE;
3) PROCENjENU VREDNOST JAVNE NABAVKE;
4) VRSTU POSTUPKA JAVNE NABAVKE;
5) OKVIRNI DATUM POKRETANjA POSTUPKA;
7) OKVIRNI DATUM ZAKLjUČENjA UGOVORA;
8) OKVIRNI ROK TRAJANjA UGOVORA.
NARUČILAC U PLANU JAVNIH NABAVKI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAVODI UKOLIKO NABAVKU SPROVODI PREKO TELA ZA CENTRALIZOVANE NABAVKE.
PLAN JAVNIH NABAVKI, IZMENE I DOPUNE PLANA NARUČILAC OBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI U ROKU OD DESET DANA OD DANA DONOŠENjA.
IZMENOM I DOPUNOM PLANA JAVNIH NABAVKI SMATRA SE IZMENA U POGLEDU POVEĆANjA PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE ZA VIŠE OD 10%, IZMENA PREDMETA JAVNE NABAVKE, ODNOSNO PLANIRANjE NOVE JAVNE NABAVKE.
AKO POJEDINI PODACI IZ PLANA JAVNIH NABAVKI PREDSTAVLjAJU POSLOVNU TAJNU U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE ILI PREDSTAVLjAJU TAJNE PODATKE U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA, TI PODACI IZ PLANA SE NEĆE OBJAVITI.
U SLUČAJU IZ STAVA 5. OVOG ČLANA PLAN JAVNIH NABAVKI SE U IZVORNOM OBLIKU DOSTAVLjA UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE I DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI.
FORMU PLANA JAVNIH NABAVKI KAO I NAČIN OBJAVLjIVANjA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI, BLIŽE UREĐUJE UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE.
6. Pokretanje postupka
Uslovi za pokretanje postupka
Član 52.
Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u planu nabavki naručioca i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budzetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naručioca.
Ako ugovor o javnoj nabavci traje više godina, obaveze koje će dospevati u narednim godinama moraju biti ugovorene u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem.
Ako nisu doneti budzet Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili finansijski plan drugog naručioca, naručilac može početi postupak javne nabavke samo do iznosa sredstava planiranih u skladu sa propisom o privremenom finansiranju.
NARUČILAC MOŽE DA POKRENE POSTUPAK JAVNE NABAVKE AKO JE NABAVKA PREDVIĐENA U GODIŠNjEM PLANU JAVNIH NABAVKI.
U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA, KADA JAVNU NABAVKU NIJE MOGUĆE UNAPRED PLANIRATI ILI IZ RAZLOGA HITNOSTI, NARUČILAC MOŽE DA POKRENE POSTUPAK JAVNE NABAVKE I AKO NABAVKA NIJE PREDVIĐENA U PLANU JAVNIH NABAVKI.
OBAVEZE KOJE NARUČILAC PREUZIMA UGOVOROM O JAVNOJ NABAVCI MORAJU BITI UGOVORENE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE BUDžETSKI SISTEM, ODNOSNO RASPOLAGANjE FINANSIJSKIM SREDSTVIMA.
Odluka o pokretanju postupka
Član 53.
Naručilac pokreće postupak javne nabavke donošenjem odluke o pokretanju postupka u pisanom obliku koja sadrži:
1) naziv i adresu naručioca, odnosno poslovno ime;
2) redni broj javne nabavke za tekuću godinu;
3) predmet javne nabavke, naziv i oznaku iz opšteg rečnika nabavke;
4) vrstu postupka javne nabavke;
5) procenjenu vrednost javne nabavke, UKUPNO, A I POSEBNO ZA SVAKU PARTIJU KADA JE TO MOGUĆE;
6) okvirne datume u kojima će se sprovoditi pojedinačne faze postupka javne nabavke;
7) podatke o aproprijaciji u budzetu, odnosno finansijskom planu.
U slučaju primene pregovaračkog postupka ili konkurentnog dijaloga odluka sadrži i razloge za primenu tog postupka.
U slučaju primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda odluka sadrži i osnovne podatke o licima kojima će naručilac uputiti poziv za podnošenje ponude i razloge za upućivanje poziva tim licima.
Odluka može da sadrži i druge elemente, ako naručilac proceni da su potrebni za sprovođenje postupka javne nabavke.
Komisija za javnu nabavku
Član 54.
Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku (u daljem tekstu: komisija) koja se obrazuje rešenjem naručioca.
Rešenje o obrazovanju komisije (u daljem tekstu: rešenje) donosi organ naručioca nadležan za donošenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke.
Rešenje sadrži:
naziv i adresu naručioca, odnosno poslovno ime;
pravni osnov za donošenje rešenja;
naziv organa koji donosi rešenje;
naziv rešenja;
navode o obrazovanju komisije, predmetu javne nabavke, broju javne nabavke, imenovanju članova komisije, ovlašćenjima i dužnostima komisije, zadacima komisije i rokovima za njihovo izvršenje.
Rešenjem se imenuju zamenici članova komisije.
Komisija ima najmanje tri člana od kojih je jedan službenik za javne nabavke ili lice sa stečenim obrazovanjem na pravnom fakultetu, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
U postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od trostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona, službenik za javne nabavke je član komisije.
Za članove komisije se imenuju lica koja imaju odgovarajuće stručno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke.
Ako naručilac nema zaposleno lice koje ima odgovarajuće stručno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke, u komisiju se može imenovati lice koje nije zaposleno kod naručioca.
U komisiju se ne mogu imenovati lica zaposlena, odnosno radno angažovana kod lica kojem je poverena izrada konkursne dokumentacije.
U komisiju se ne mogu imenovati lica koja mogu biti u sukobu interesa za taj predmet javne nabavke.
Nakon donošenja rešenja, članovi komisije potpisuju izjavu kojom potvrđuju da u predmetnoj javnoj nabavci nisu u sukobu interesa.
NAKON DONOŠENjA REŠENjA ČLANOVI KOMISIJE POTPISUJU IZJAVU KOJOM POTVRĐUJU DA U PREDMETNOJ JAVNOJ NABAVCI NISU U SUKOBU INTERESA. UKOLIKO SMATRAJU DA MOGU BITI U SUKOBU INTERESA ILI UKOLIKO U TOKU POSTUPKA JAVNE NABAVKE SAZNAJU DA MOGU DOĆI U SUKOB INTERESA, ČLANOVI KOMISIJE O TOME BEZ ODLAGANjA OBAVEŠTAVAJU ORGAN KOJI JE DONEO REŠENjE, A KOJI PREDUZIMA POTREBNE MERE KAKO NE BI DOŠLO DO ŠTETNIH POSLEDICA U DALjEM TOKU POSTUPKA JAVNE NABAVKE.
Komisija je dužna da sprovede postupak javne nabavke određen u odluci o pokretanju postupka i odgovorna je za zakonitost sprovođenja postupka.
Komisija:
1) priprema konkursnu dokumentaciju, oglase o javnim nabavkama, izmene ili dopune konkursne dokumentacije, dodatne informacije ili objašnjenja u vezi sa pripremanjem ponuda ili prijava;
2) otvara, pregleda, ocenjuje i rangira ponude ili prijave;
3) vodi pregovarački postupak;
4) sačinjava pismeni izveštaj o stručnoj oceni ponuda;
5) priprema predlog odluke o dodeli ugovora, predlog odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, predlog odluke o obustavi postupka javne nabavke, kao i predlog odluke o priznavanju kvalifikacije;
6) odlučuje povodom podnetog zahteva za zaštitu prava;
7) preduzima druge radnje u postupku u zavisnosti od vrste postupka i predmeta nabavke.
Komunikaciju sa zainteresovanim licima i ponuđačima obavljaju isključivo članovi komisije.
7. Oglasi o javnoj nabavci
Vrste oglasa
Član 55.
Oglasi o javnoj nabavci su:
prethodno obaveštenje;
poziv za podnošenje ponuda i prijava;
obaveštenje o sistemu dinamične nabavke;
poziv za učešće na konkursu za dizajn;
obaveštenje o priznavanju kvalifikacije;
obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu;
obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda;
obaveštenje o zaključenom ugovoru;
obaveštenje o rezultatima konkursa;
obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke;
OBAVEŠTENjE O PRODUŽENjU ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA, ODNOSNO PRIJAVA;
ODLUKA O IZMENI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI;
OBAVEŠTENjE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA;
OBAVEŠTENjE O PONIŠTENjU POSTUPKA JAVNE NABAVKE.
Sadržina oglasa o javnoj nabavci određena je u Prilogu 3.
Uprava za javne nabavke utvrdiće standardne obrasce za oglase o javnoj nabavci u skladu sa Prilogom 3 ovog zakona.
Način objavljivanja oglasa
Član 57.
Oglasi o javnoj nabavci objavljuju se na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naručioca.
Oglasi o javnoj nabavci iz člana 55. stav 1. tač. 2), 4) do 6), 9) i 10) u postupku javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od 5.000.000 dinara za dobra i usluge i 10.000.000 dinara za radove, objavljuju se i na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa.
Na visinu naknade za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, saglasnost daje Vlada.
Ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od 250.000.000 dinara za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove, naručilac je dužan da oglas o javnoj nabavci iz člana 55. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona objavi i na stranom jeziku, koji se obično koristi u međunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je predmet javne nabavke.
Naručilac koji ne poseduje internet stranicu nije dužan da formira internet stranicu radi objavljivanja oglasa o javnoj nabavci.
Prethodno obaveštenje
Član 59.
Naručilac je dužan da najmanje jednom godišnje, na početku godine, objavi prethodno obaveštenje o nameri da sprovede postupak javne nabavke:
dobara, ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih dobara na godišnjem nivou veća od petnaestostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona;
usluga, ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih usluga na godišnjem nivou veća od petnaestostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona;
radova ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih radova na godišnjem nivou veća od dvadesetostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona.
NARUČILAC MOŽE DA OBJAVI PRETHODNO OBAVEŠTENjE O NAMERI DA SPROVEDE POSTUPAK JAVNE NABAVKE.
Sadržina prethodnog obaveštenja određena je u Prilogu 3A.
8. Konkursna dokumentacija
Priprema i sadržina konkursne dokumentacije
Član 61.
Naručilac je dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu.
Naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke.
Podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti istovetni sa podacima koji su navedeni u pozivu za podnošenje ponuda.
Konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke sadrži:
1) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu;
2) obrazac ponude;
3) uslove i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost uslova;
4) model ugovora;
5) vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl; (osim u slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge kada se sačinjava kreditni zahtev);
6) tehničku dokumentaciju i planove,odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naručioca u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita;
7) obrazac strukture ponuđene cene, sa uputstvom kako da se popuni;
8) obrazac troškova pripreme ponude;
9) izjavu o nezavisnoj ponudi.
U slučaju javnih nabavki kod kojih je poziv za podnošenje ponude objavljen na stranom jeziku, naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede državni organ ili organizaciju, odnosno organ ili službu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti i ispravni podaci o poreskim obavezama, zaštiti životne sredine, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl, a koji su vezani za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija bliže propisuje formu i sadržinu kreditnog zahteva iz stava 4. tačka 5) ovog člana, kao i formu i sadržinu dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naručioca iz stava 4. tačka 6) ovog člana.
Naručilac može u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeđenja kojim ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraćaj avansnog plaćanja (različiti oblici ručne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.).
Naručilac je dužan da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.
U slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona, naručilac je u obavezi da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza.
Konkursna dokumentacija može da sadrži i druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke i vrstu postupka, neophodni za pripremu ponude.
Naručilac je dužan da rednim brojem označi svaku stranu konkursne dokumentacije i ukupan broj strana konkursne dokumentacije.
Uprava za javne nabavke bliže uređuje obavezne elemente konkursne dokumentacije i utvrđuje okvirne modele konkursnih dokumentacija.
Izmene i dopune konkursne dokumentacije
Član 63.
Ako naručilac u roku predviđenom za podnošenje ponuda izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, dužan je da bez odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Zainteresovano lice može, u pisanom obliku tražiti od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude,
ZAINTERESOVANO LICE MOŽE, U PISANOM OBLIKU TRAŽITI OD NARUČIOCA DODATNE INFORMACIJE ILI POJAŠNjENjA U VEZI SA PRIPREMANjEM PONUDE, PRI ČEMU MOŽE DA UKAŽE NARUČIOCU I NA EVENTUALNO UOČENE NEDOSTATKE I NEPRAVILNOSTI U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI, NAJKASNIJE PET DANA PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDE.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da zainteresovanom licu u roku od tri dana od dana prijema zahteva, pošalje odgovor u pisanom obliku i da istovremeno tu informaciju objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NARUČILAC JE DUŽAN DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, ODGOVOR OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
Komunikacija u vezi sa dodatnim informacijama, pojašnjenjima i odgovorima vrši se na način određen članom 20. ovog zakona.
Ako naručilac izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, naručilac je dužan da produži rok za podnošenje ponuda i objavi obaveštenje o produženju roka za podnošenje ponuda.
Po isteku roka predviđenog za podnošenje ponuda naručilac ne može da menja niti da dopunjuje konkursnu dokumentaciju.
9. Procenjena vrednost javne nabavke
Način određivanja procenjene vrednosti javne nabavke
Član 64.
Procenjena vrednost javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost.
Procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuđaču.
Procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora biti validna u vreme pokretanja postupka.
Vrednost javne nabavke ne može se proceniti na način da se izbegne otvoreni ili restriktivni postupak, odnosno primena ovog zakona.
NARUČILAC NE MOŽE ODREĐIVATI PROCENjENU VREDNOST JAVNE NABAVKE, NITI SME DELITI ISTOVRSNU JAVNU NABAVKU NA VIŠE NABAVKI S NAMEROM IZBEGAVANjA PRIMENE OVOG ZAKONA ILI PRAVILA ODREĐIVANjA VRSTE POSTUPKA U ODNOSU NA PROCENjENU VREDNOST JAVNE NABAVKE. ISTOVRSNA JAVNA NABAVKA JE NABAVKA KOJA IMA ISTU ILI SLIČNU NAMENU, PRI ČEMU ISTI PONUĐAČI U ODNOSU NA PRIRODU DELATNOSTI KOJU OBAVLjAJU MOGU DA JE ISPUNE.
Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke dobara
Član 65.
Osnovica za izračunavanje procenjene vrednosti javne nabavke dobara određuje se na sledeći način:
1) u slučaju kada je predmet ugovora kupovina, zakup ili lizing i kada je rok na koji se ugovor zaključuje 12 meseci ili kraći, uzima se ukupna procenjena vrednost ugovora za sve vreme njegovog trajanja, a kada je rok duži od 12 meseci, ukupna procenjena vrednost ugovora uključuje procenjenu vrednost za prvih 12 meseci i procenjenu vrednost za preostali period do isteka roka;
2) u slučaju kad se ugovor iz tačke 1) ovog stava zaključuje na neodređeni rok, kao i u slučaju kad postoji neizvesnost u pogledu roka na koji se ugovor zaključuje, uzima se mesečna procenjena vrednost ugovora pomnožena sa 36SA 48.
U slučaju periodičnih ugovora, kao i ugovora koje je potrebno obnoviti po isteku određenog roka, procenjena vrednost javne nabavke određuje se:
1)na osnovu vrednosti sličnih periodičnih ugovora zaključenih tokom prethodne budzetske godine ili tokom prethodnih 12 meseci, usklađene sa očekivanim promenama u pogledu količine ili vrednosti dobara čije je pribavljanje predmet ugovora u toku 12 meseci koji počinju da teku od dana zaključenja prvobitnog ugovora;
2) na osnovu ukupne procenjene vrednosti sličnih periodičnih ugovora tokom 12 meseci nakon prve isporuke ili tokom trajanja ugovora ukoliko je trajanje ugovora duže od 12 meseci.
Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke usluga
Član 66.
Pri izračunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naručilac mora u vrednost usluge da uračuna i sve troškove vezane za uslugu koje će imati ponuđač.
Kod pojedinih usluga naručilac uzima u obzir sledeće iznose:
1) za usluge osiguranja – visinu premije, kao i druge vrste plaćanja koje terete uslugu;
2) za bankarske i druge finansijske usluge – naknade, provizije, kao i druge vrste plaćanja koje terete uslugu;
3) za usluge kredita – ukupnu vrednost kamate za period otplate, naknade i troškove koje se odnose na odobravanje kredita i izvršenje ugovora o kreditu, uključujući i troškove procene nepokretnih i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove pribavljanja potrebne dokumentacije i druge odgovarajuće troškove;
4)za dizajn, arhitektonske usluge, prostorno planiranje i sl. – naknadu ili proviziju.
Ako naručilac ne može da odredi procenjenu vrednost usluge zbog dužine trajanja ugovora, vrednost usluge određuje se na sledeći način:
u slučaju kada je rok na koji se ugovor zaključuje određen i ako je taj rok 36 meseci ili kraći, ukupna vrednost ugovora za ceo rok;
u slučaju kada rok na koji se ugovor zaključuje nije određen, mesečna vrednost pomnožena sa 36SA 48.
Korišćenje ekoloških ienergetskih specifikacija i oznaka
Član 73.
Ako naručilac odredi ekološke karakteristike, odnosno zahteve u vezi energetske efikasnosti kao karakteristike iz člana 71. stav 1. tačka 2) ovog zakona, može da koristi specifikacije ili njihove delove iz međunarodnih, evropskih ili nacionalnih ekoloških oznaka pod uslovom da su te specifikacije:
odgovarajuće za definisanje karakteristika predmeta javne nabavke;
određene na osnovu priznatih naučnih saznanja;
određene u postupku uz učešće svih interesnih grupa, poput državnih organa, korisnika usluga, potrošača, proizvođača, distributera, ekoloških organizacija i sl;
dostupne svim zainteresovanim licima.
Naručilac može konkursnom dokumentacijom ustanoviti pretpostavku da ponuđena dobra, usluge ili radovi sa određenom ekološkom oznakom, odnosno oznakom u pogledu energetske efikasnosti, odgovaraju definisanim tehničkim specifikacijama, ali mora omogućiti ponuđaču da dokaže ispunjenost uslova i na drugi način, podnošenjem odgovarajućeg dokaza kao što je potvrda, tehnički dosije proizvođača ili izveštaj sa testiranja koje je sprovela ovlašćena organizacija.
KORIŠĆENjE OZNAKA
ČLAN 73.
AKO NARUČILAC NAMERAVA DA NABAVI DOBRA, USLUGE ILI RADOVE SA SPECIFIČNIM EKOLOŠKIM, DRUŠTVENIM ILI DRUGIM KARAKTERISTIKAMA, MOŽE U TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA, KRITERIJUMIMA ZA DODELU UGOVORA ILI USLOVIMA ZA IZVRŠENjE UGOVORA, ZAHTEVATI ODREĐENE OZNAKE KAO DOKAZ DA DOBRA, USLUGE ILI RADOVI ODGOVARAJU TRAŽENIM KARAKTERISTIKAMA POD USLOVOM DA SU ISPUNjENI SVI SLEDEĆI USLOVI:
1) DA SE ZAHTEV ZA OZNAKU ISKLjUČIVO ODNOSI NA KRITERIJUME KOJI SU U VEZI SA PREDMETOM JAVNE NABAVKE I DA JE ODGOVARAJUĆI ZA DEFINISANjE KARAKTERISTIKA PREDMETA JAVNE NABAVKE;
2) DA JE ZAHTEV ZA OZNAKU ODREĐEN NA OSNOVU OBJEKTIVNO PROVERLjIVIH I NEDIKRIMINATORSKIH KRITERIJUMA;
3) DA SU OZNAKE ODREĐENE U OTVORENOM I TRANSPARENTNOM POSTUPKU UZ UČEŠĆE SVIH INTERESNIH GRUPA, POPUT DRŽAVNIH ORGANA, KORISNIKA USLUGA, SOCIJALNIH PARTNERA, POTROŠAČA, PROIZVOĐAČA, DISTRIBUTERA, NEVLADINIH ORGANIZACIJA I SL;
4) DA SU OZNAKE DOSTUPNE SVIM ZAINTERESOVANIM LICIMA;
5) DA SU ZAHTEVI ZA OZNAKOM ODREĐENI OD STRANE TREĆEG LICA NAD KOJIM ZAINTERESOVANO LICE, ODNOSNO PONUĐAČ KOJI SE PRIJAVIO ZA DOBIJANjE OZNAKE NE MOŽE VRŠITI ODLUČUJUĆI UTICAJ.
AKO NARUČILAC ZAHTEVA TAČNO ODREĐENU OZNAKU, DUŽAN JE DA PRIHVATI SVE OZNAKE KOJE POTVRĐUJU DA DOBRA, USLUGE ILI RADOVI ISPUNjAVAJU ZAHTEVE ODGOVARAJUĆE OZNAKE.
U SITUACIJI KADA ZAINTERESOVANO LICE OČIGLEDNO NIJE BILO U MOGUĆNOSTI DA PRIBAVI ODREĐENU OZNAKU KOJU JE NARUČILAC ZAHTEVAO U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI ILI ODGOVARAJUĆU OZNAKU, NARUČILAC JE DUŽAN DA PRIHVATI DRUGI ODGOVARAJUĆI NAČIN DOKAZIVANjA KOJI MOŽE OBUHVATITI I TEHNIČKU DOKUMENTACIJU PROIZVOĐAČA POD USLOVOM DA ZAINTERESOVANO LICE DOKAŽE DA DOBRA, USLUGE ILI RADOVI KOJE ON NUDI ISPUNjAVAJU ZAHTEVE ODREĐENE OZNAKE ILI ODREĐENE ZAHTEVE KOJE JE NARUČILAC PREDVIDEO.
11. Uslovi za učešće u postupku javne nabavke
Obavezni uslovi
Član 75.
Ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati:
1) da je registrovan kod nadležnog organa, odnosno upisan u odgovarajući registar;
2) da on i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivčnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare;
3) da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na snazi u vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda;
4)da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji;
5)da ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviđena posebnim propisom.
Naručilac je dužan da od ponuđača ili kandidata zahteva da pri sastavljanju svojih ponuda izričito navedu da su poštovali obaveze koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada, zaštiti životne sredine, kao i da ponuđač garantuje da je imalac prava intelektualne svojine.NEMAJU ZABRANU OBAVLjANjA DELATNOSTI KOJA JE NA SNAZI U VREME PODNOŠENjA PONUDE.
Dokazivanje ispunjenosti uslova
Član 77.
Ispunjenost uslova iz člana 75. stav 1. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza:
izvoda iz registra nadležnog organa;
potvrde nadležnog suda, ODNOSNO NADLEŽNE POLICIJSKE UPRAVE;
potvrde nadležnog suda ili nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata;
4) potvrde nadležnog poreskog organa i organizacije za obavezno socijalno osiguranjeili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije;
5)važeće dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti, izdate od strane nadležnog organa.
Ispunjenost uslova iz člana 76. stav 2. ovog zakona ponuđač može dokazati dostavljanjem dokaza uz ponudu, kao što su:
1) izveštaj o bonitetu ili skoring izdat od strane nadležnog organa, bilans stanja sa mišljenjem ovlašćenog revizora ili izvod iz tog bilansa stanja, iskaz o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi – najduže za prethodne tri obračunske godine, mišljenje ili iskaz banaka ili drugih specijalizovanih institucija. MINIMALNI GODIŠNjI PRIHOD KOJI SE TRAŽI OD PONUĐAČA NE SME BITI VEĆI OD DVOSTRUKE PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE, OSIM U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA KADA JE TO NEOPHODNO ZBOG POSEBNIH RIZIKA POVEZANIH SA PREDMETOM JAVNE NABAVKE.Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz ove tačke izabrao i/ili koje druge dokaze koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitet ponuđač treba da priloži;
2) jedan ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, količini i nameni, kao što je:
(1) spisak najvažnijih izvedenih radova, isporučenih dobara ili pruženih usluga za period koji nije duži od osam godina za radove, odnosno pet godina za dobra i usluge, sa iznosima, datumima i listama kupaca odnosno naručilaca;
(2) stručne reference koje prate spisak najvažnijih izvedenih radova, isporučenih dobara ili pruženih usluga;
(3) opis ponuđačeve tehničke opremljenosti i aparature, mera za obezbeđivanje kvaliteta i kapaciteta za istraživanje i razvoj;
(4) izjava o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za ponuđača, koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta;
(5) uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga koje će ponuđač izvesti odnosno pružiti. U slučaju sumnje, naručilac može da zahteva dokaz o autentičnosti uzoraka, opisa ili fotografije;
(6) deklaracija o usaglašenosti, potvrda, akreditacija i drugi rezultati ocenjivanja usaglašenosti prema standardima i srodnim dokumentima za ocenjivanje usaglašenosti ili bilo koje drugo odgovarajuće sredstvo kojim ponuđač dokazuje usaglašenost ponude sa tehničkom specifikacijom ili standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji.
Dokaz iz stava 1. tač. 2) do 4)ovog člana ne može biti stariji od dva meseca pre otvaranja ponuda, odnosno u slučaju kvalifikacionog postupka pre ažuriranja liste.
U postupku javne nabavke male vrednosti, pregovaračkom postupku iz člana 36. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona, naručilac može odrediti u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenost svih ili pojedinih uslova, osim uslova iz člana 75. stav 1. tačka 5) ovog zakona, dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.
NARUČILAC MOŽE ODREDITI U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI DA SE ISPUNjENOST SVIH ILI POJEDINIH USLOVA, OSIM USLOVA IZ ČLANA 75. STAV 1. TAČKA5) OVOG ZAKONA, DOKAZUJE DOSTAVLjANjEM IZJAVE KOJOM PONUĐAČ POD PUNOM MATERIJALNOM I KRIVIČNOM ODGOVORNOŠĆU POTVRĐUJE DA ISPUNjAVA USLOVE.
U slučaju sprovođenja postupka iz člana 36. stav 1. tač. 4) do 7) ovog zakona, naručilac određuje način dokazivanja ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. ovog zakona, koji mora biti primeren okolnostima konkretne nabavke, osim uslova iz člana 75. stav 1. tačka 5) ovog zakona.
Naručilac je dužan da dosledno poštuje zakonite interese ponuđača, štiteći njihove tehničke i poslovne tajne u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne.
Ponuđač, kandidat, odnosno dobavljač dužan je da bez odlaganja pismeno obavesti naručioca o bilo kojoj promeni u vezi sa ispunjenošću uslova iz postupka javne nabavke, koja nastupi do donošenja odluke, odnosno zaključenja ugovora, tokom važenja liste kandidata, odnosno tokom važenja ugovora o javnoj nabavci i da je dokumentuje na propisani način.
Naručilac je dužan da prilikom određivanja dokaza kojima se dokazuje ispunjenost uslova, vodi računa o troškovima pribavljanja tih dokaza, odnosno da troškovi pribavljanja dokaza ne budu nesrazmerni procenjenoj vrednosti javne nabavke.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na fizička lica kao ponuđače i na podnosioce prijava.
Uprava za javne nabavke bliže uređuje način dokazivanja ispunjenosti uslova.
Registar ponuđača
Član 78.
Organizacija nadležna za registraciju privrednih subjekata vodi javni registar ponuđača – preduzetnika i pravnih lica (u daljem tekstu: registar ponuđača) koji ispunjavaju obavezne uslove iz člana 75. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona.
Registar ponuđača je dostupan na internet stranici.
Svako lice registrovano kod organizacije nadležne za registraciju može podneti zahtev za upis u registar ponuđača, podnošenjem dokumenata kojima dokazuje ispunjenost obaveznih uslova.
Organizacija nadležna za izdavanje dokaza iz člana 77. stav 1. ovog zakona, odnosno organ nadležan za izricanje sankcija i mera koje sprečavaju učešće lica u postupku javne nabavke, dužan je da nakon što utvrdi promene ili izrekne sankciju ili meru licu registrovanom u registru ponuđača, odmah o tome obavesti organizaciju nadležnu za registraciju privrednih subjekata.
Lice upisano u registar ponuđača nije dužno da prilikom podnošenja ponude, odnosno prijave dokazuje ispunjenost obaveznih uslova.
U registru ponuđača registruju se podaci i promene podataka o ponuđaču i to:
1) matični/registarski broj;
2) poreski identifikacioni broj;
3) poslovno ime i adresa sedišta;
4) lično ime i JMBG, odnosno broj pasoša i zemlja izdavanja zakonskog zastupnika ponuđača, ako je zakonski zastupnik fizičko lice i poslovno ime i matični broj zakonskog zastupnika ponuđača, ako je zastupnik pravno lice.
U registru ponuđača registruje se i datum registracije ponuđača, odnosno datum promene podataka o ponuđaču koji su predmet registracije.
Ponuđač se briše iz registra ponuđača na osnovu zahteva ponuđača za brisanje ili po službenoj dužnosti ako prestane da ispunjava neki od zakonom propisanih uslova.
Protiv rešenja registratora koji vodi registar ponuđača može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove privrede.
Ministar nadležan za poslove privrede propisuje sadržinu registra ponuđača i dokumentaciju koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača.
Način dostavljanja dokaza
Član 79.
Dokazi o ispunjenosti uslova mogu se dostavljati u neoverenim kopijama, a naručilac može pre donošenja odluke o dodeli ugovora, zahtevati od ponuđača, čija je ponuda na osnovu izveštaja komisije za javnu nabavku ocenjena kao najpovoljnija, da dostavi na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza.
Ako je ponuđač dostavio izjavu iz člana 77. stav 4. ovog zakona, naručilac može pre donošenja odluke o dodeli ugovora da traži od ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija da dostavi na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza o ispunjenosti uslova.
AKO JE PONUĐAČ DOSTAVIO IZJAVU IZ ČLANA 77. STAV 4. OVOG ZAKONA, NARUČILAC JE PRE DONOŠENjA ODLUKE O DODELI UGOVORA DUŽAN DA OD PONUĐAČA ČIJA JE PONUDA OCENjENA KAO NAJPOVOLjNIJA ZATRAŽI DA DOSTAVI KOPIJU ZAHTEVANIH DOKAZA O ISPUNjENOSTI USLOVA, A MOŽE I DA ZATRAŽI NA UVID ORIGINAL ILI OVERENU KOPIJU SVIH ILI POJEDINIH DOKAZA. NARUČILAC DOKAZE MOŽE DA ZATRAŽI I OD OSTALIH PONUĐAČA. NARUČILAC NIJE DUŽAN DA OD PONUĐAČA ZATRAŽI DOSTAVLjANjE SVIH ILI POJEDINIH DOKAZA UKOLIKO ZA ISTOG PONUĐAČA POSEDUJE ODGOVARAJUĆE DOKAZE IZ DRUGIH POSTUPAKA JAVNIH NABAVKI KOD TOG NARUČIOCA.
NARUČILAC NIJE DUŽAN DA POSTUPI NA NAČIN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U SLUČAJU POSTUPKA JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI I PREGOVARAČKOG POSTUPKA IZ ČLANA 36. STAV 1. TAČKA 2) I 3) OVOG ZAKONA ČIJA PROCENjENA VREDNOST NIJE VEĆA OD IZNOSA IZ ČLANA 39. STAV 1 OVOG ZAKONA.
Ako ponuđač u ostavljenom, primerenom roku koji ne može biti kraći od pet dana, ne dostavi na uvid original ili overenukopiju traženih dokaza,DOKAZE IZ STAVA 1. I 2. OVOG ČLANA, naručilac će njegovu ponudu odbiti kao neprihvatljivu.
Naručilac je dužan da navede u konkursnoj dokumentaciji da ponuđač nije dužan da dostavlja dokaze koji su javno dostupni na internet stranicama nadležnih organa i da navede koji su to dokazi.
Naručilac ne može odbiti kao neprihvatljivu, ponudu zato što ne sadrži dokaz određen ovim zakonom ili konkursnom dokumentacijom, ako je ponuđač, naveo u ponudi internet stranicu na kojoj su traženi podaci javno dostupni.
Ukoliko je dokaz o ispunjenosti uslova elektronski dokument, ponuđač dostavlja kopiju elektronskog dokumenta u pisanom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, osim ukoliko podnosi elektronsku ponudu kada se dokaz dostavlja u izvornom elektronskom obliku.
Ako ponuđač ima sedište u drugoj državi, naručilac može da proveri da li su dokumenti kojima ponuđač dokazuje ispunjenost traženih uslova izdati od strane nadležnih organa te države.
Ako ponuđač nije mogao da pribavi tražena dokumenta u roku za podnošenje ponude, zbog toga što ona do trenutka podnošenja ponude nisu mogla biti izdata po propisima države u kojoj ponuđač ima sedište i ukoliko uz ponudu priloži odgovarajući dokaz za to, naručilac će dozvoliti ponuđaču da naknadno dostavi tražena dokumenta u primerenom roku.
Ako se u državi u kojoj ponuđač ima sedište ne izdaju dokazi iz člana 77. ovog zakona, ponuđač može, umesto dokaza, priložiti svoju pisanu izjavu, datu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću overenu pred sudskim ili upravnim organom, javnim beležnikom ili drugim nadležnim organom te države.
12. Ponuda sa podizvođačem i zajednička ponuda
Ponuda sa podizvođačem
Član 80.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji zahteva od ponuđača da u ponudi navede da li će izvršenje javne nabavke delimično poveriti podizvođaču i da navede u svojoj ponudi, procenat ukupne vrednosti nabavke koji će poveriti podizvođaču, a koji ne može biti veći od 50 % kao i deo predmeta nabavke koji će izvršiti preko podizvođača.
Ako naručilac sprovodi postupak javne nabavke u cilju zaključenja okvirnog sporazuma ili pojedinačnu javnu nabavku čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 59. ovog zakona, može zahtevati od ponuđača da određeni deo javne nabavke, po vrednosti ili predmetu, izvrši preko podizvođača koji je preduzetnik ili malo pravno lice u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo i revizija.
Ako ponuđač u ponudi navede da će delimično izvršenje nabavke poveriti podizvođaču, dužan je da navede naziv podizvođača, a ukoliko ugovor između naručioca i ponuđača bude zaključen, taj podizvođač će biti naveden u ugovoru.
Ponuđač je dužan da naručiocu, na njegov zahtev, omogući pristup kod podizvođača radi utvrđivanja ispunjenosti uslova.
Ponuđač je dužan da za podizvođače dostavi dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova iz člana 75. stav 1. tač 1) do 4) ovog zakona, a dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 5)ovog zakona za deo nabavke koji će izvršiti preko podizvođača.
Ako je za izvršenje dela javne nabavke čija vrednost ne prelazi 10% ukupne vrednosti javne nabavke potrebno ispuniti obavezan uslov iz člana 75. stav 1. tačka 5)ovog zakona ponuđač može dokazati ispunjenost tog uslova preko podizvođača kojem je poverio izvršenje tog dela nabavke.
Pored obaveznih uslova, naručilac konkursnom dokumentacijom određuje koje još uslove podizvođač mora da ispuni i na koji način to dokazuje, pri čemu ti uslovi ne mogu biti takvi da ograniče podnošenje ponude sa podizvođačem.
Ponuđač, odnosno dobavljač u potpunosti odgovara naručiocu za izvršenje obaveza iz postupka javne nabavke, odnosno za izvršenje ugovornih obaveza, bez obzira na broj podizvođača.
Naručilac može na zahtev podizvođača i gde priroda predmeta nabavke to dozvoljava preneti dospela potraživanja direktno podizvođaču, za deo nabavke koja se izvršava preko tog podizvođača.
U slučaju iz stava 9. ovog člana naručilac je dužan da omogući dobavljaču da prigovori ako potraživanje nije dospelo.
Pravila postupanja u vezi sa st. 9 i 10. ovog člana naručilac određuje u konkursnoj dokumentaciji i ne utiču na odgovornost dobavljača.
Dobavljač ne može angažovati kao podizvođača lice koje nije naveo u ponudi, u suprotnom naručilac će realizovati sredstvo obezbeđenja i raskinuti ugovor, osim ako bi raskidom ugovora naručilac pretrpeo znatnu štetu.
U slučaju iz stava 12. ovog člana naručilac je dužan da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.
Dobavljač može angažovati kao podizvođača lice koje nije naveo u ponudi, ako je na strani podizvođača nakon podnošenja ponude nastala trajnija nesposobnost plaćanja, ako to lice ispunjava sve uslove određene za podizvođača i ukoliko dobije prethodnu saglasnost naručioca.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na podnosioce prijava u restriktivnom postupku, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu.
Zajednička ponuda
Član 81.
Ponudu može podneti grupa ponuđača.
Svaki ponuđač iz grupe ponuđača mora da ispuni obavezne uslove iz člana 75. stav 1. tač. 1) do 4)ovog zakona, a dodatne uslove ispunjavaju zajedno, osim ako naručilac iz opravdanih razloga ne odredi drugačije.
Uslov iz člana 75. stav 1. tačka 5)ovog zakona dužan je da ispuni ponuđač iz grupe ponuđača kojem je povereno izvršenje dela nabavke za koji je neophodna ispunjenost tog uslova.
Sastavni deo zajedničke ponude je sporazum kojim se ponuđači iz grupe međusobno i prema naručiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke, a koji obavezno sadrži podatke o:
1) članu grupe koji će biti nosilac posla, odnosno koji će podneti ponudu i koji će zastupati grupu ponuđača pred naručiocem;
2) ponuđaču koji će u ime grupe ponuđača potpisati ugovor;
3) ponuđaču koji će u ime grupe ponuđača dati sredstvo obezbeđenja;
4) ponuđaču koji će izdati račun;
5) računu na koji će biti izvršeno plaćanje;
6) obavezema svakog od ponuđača iz grupe ponuđača za izvršenje ugovora.
SASTAVNI DEO ZAJEDNIČKE PONUDE JE SPORAZUM KOJIM SE PONUĐAČI IZ GRUPE MEĐUSOBNO I PREMA NARUČIOCU OBAVEZUJU NA IZVRŠENjE JAVNE NABAVKE, A KOJI SADRŽI:
1) PODATKE O ČLANU GRUPE KOJI ĆE BITI NOSILAC POSLA, ODNOSNO KOJI ĆE PODNETI PONUDU I KOJI ĆE ZASTUPATI GRUPU PONUĐAČA PRED NARUČIOCEM I
2) OPIS POSLOVA SVAKOG OD PONUĐAČA IZ GRUPE PONUĐAČA U IZVRŠENjU UGOVORA.
Sporazumom iz stava 4. ovog člana uređuju se i druga pitanja koja naručilac odredi konkursnom dokumentacijom.
Naručilac ne može od grupe ponuđača da zahteva da se povezuju u određeni pravni oblik kako bi mogli da podnesu zajedničku ponudu.
Ponuđači koji podnesu zajedničku ponudu odgovaraju neograničeno solidarno prema naručiocu.
Zadruga može podneti ponudu samostalno, u svoje ime, a za račun zadrugara ili zajedničku ponudu u ime zadrugara.
Ako zadruga podnosi ponudu u svoje ime za obaveze iz postupka javne nabavke i ugovora o javnoj nabavci odgovara zadruga i zadrugari u skladu sa zakonom.
Ako zadruga podnosi zajedničku ponudu u ime zadrugara za obaveze iz postupka javne nabavke i ugovora o javnoj nabavci neograničeno solidarno odgovaraju zadrugari.
Naručilac može da traži od članova grupe ponuđača da u ponudama navedu imena i odgovarajuće profesionalne kvalifikacije lica koja će biti odgovorna za izvršenje ugovora.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na podnosioce prijava u restriktivnom postupku, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu.
13. Negativne reference
Član 82.
Naručilac ćeMOŽEodbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz da je ponuđač u prethodne tri godine PRE OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDAu postupku javne nabavke:
postupao suprotno zabrani iz čl. 23. i 25. ovog zakona;
učinio povredu konkurencije;
dostavio neistinite podatke u ponudi ili bez opravdanih razloga odbio da zaključi ugovor o javnoj nabavci, nakon što mu je ugovor dodeljen;
odbio da dostavi dokaze i sredstva obezbeđenja na šta se u ponudi obavezao.
Naručilac ćeMOŽEodbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, za period od prethodne tri godine PRE OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA.
Dokaz iz st. 1. i 2. ovog člana može biti:
pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog nadležnog organa;
isprava o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja obaveza u postupku javne nabavke ili ispunjenja ugovornih obaveza;
isprava o naplaćenoj ugovornoj kazni;
reklamacije potrošača, odnosno korisnika, ako nisu otklonjene u ugovorenom roku;
izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa projektom, odnosno ugovorom;
izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;
dokaz o angažovanju na izvršenju ugovora o javnoj nabavci lica koja nisu označena u ponudi kao podizvođači, odnosno članovi grupe ponuđača;
drugi odgovarajući dokaz primeren predmetu javne nabavke, određen konkursnom dokumentacijom, koji se odnosi na ispunjenje obaveza u ranijim postupcima javne nabavke ili po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama.
Naručilac može odbiti ponudu ako poseduje dokaz iz stava 3. tačka 1) ovog člana, koji se odnosi na postupak koji je sproveo ili ugovor koji je zaključio i drugi naručilac ako je predmet javne nabavke istovrsan.
Spisak negativnih referenci
Član 83.
Naručilac je dužan da Upravi za javne nabavke odmah i bez odlaganja dostavi dokaz negativne reference.
Uprava za javne nabavke utvrđuje postojanje negativne reference donošenjem zaključka u roku od deset dana od dana prijema dokaza negativne reference:
ako od naručioca dobije dokaz iz člana 82. stav 3. tačka 1) ovog zakona, za koji nakon ispitivanja utvrdi da je odgovarajući kao dokaz negativne reference;
ako od najmanje tri međusobno nepovezana naručioca u periodu od najviše godinu dana dobije dokaz negativne reference iz člana 82. stav 3. tač. 2) do 8) ovog zakona, bez obzira da li se odnose na istovrsan predmet nabavke, za koje nakon ispitivanja utvrdi da su odgovarajući kao dokaz negativne reference.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana ponuđač, odnosno dobavljač može podneti žalbu Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od osam dana od prijema zaključka.
Žalba odlaže upis u spisak negativnih referenci.
Na osnovu svakog pojedinačnog dokaza negativne reference iz člana 82. stav 3. tačka 1) ovog zakona, negativna referenca važi devet meseci od konačnosti zaključka.
Na osnovu svakog pojedinačnog dokaza negativne reference iz člana 82. stav 3. tačka 2) ovog zakona, negativna referenca važi šest meseci računajući od dana konačnosti zaključka.
Na osnovu svakog pojedinačnog dokaza negativne reference iz člana 82. stav 3. tač. 3) do 8) ovog zakona, negativna referenca važi tri meseca računajući od dana konačnosti zaključka.
U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana ukupno važenje negativnih referenci odgovara zbiru poslednje dve primljene reference. Isto lice se može naći na spisku negativnih referenci najduže 15 meseci neprekidno.
Na osnovu donetih zaključaka iz stava 2. ovog člana Uprava za javne nabavke vodi spisak negativnih referenci koji objavljuje na Portalu javnih nabavki.
Pored naziva ponuđača, odnosno dobavljača u spisak negativnih referenci, upisuje se dokaz negativne reference, naručilac koji je dostavio dokaz, predmet javne nabavke za koju je dobio negativnu referencu sa oznakom iz opšteg rečnika nabavke, i datum utvrđivanja i važenja negativne reference.
Naručilac će ponudu ponuđača koji je na spisku negativnih referenci odbiti kao neprihvatljivu ako je predmet javne nabavke istovrsan predmetu za koji je ponuđač dobio negativnu referencu.
Ako predmet javne nabavke nije istovrsan predmetu za koji je ponuđač dobio negativnu referencu, naručilac će zahtevati dodatno obezbeđenje ispunjenja ugovornih obaveza.
Dodatno obezbeđenje naručilac mora odrediti u konkursnoj dokumentaciji, a njegova vrednost ne može biti veća od 15% od ponuđene cene.
14. Kriterijumi za dodelu ugovora
Određivanje kriterijuma
Član 84.
Naručilac je dužan da odredi isti kriterijum i elemente kriterijuma za dodelu ugovora u pozivu za podnošenje ponuda i u konkursnoj dokumentaciji.
Elementi kriterijuma na osnovu kojih naručilac dodeljuje ugovor moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke.
Naručilac u konkursnoj dokumentaciji navodi, opisuje i vrednuje kriterijum i sve elemente kriterijuma koje namerava da primeni, a posebno navodi metodologiju za dodelu pondera za svaki element kriterijuma koja će omogućiti naknadnu objektivnu proveru ocenjivanja ponuda.
Naručilac će u konkursnoj dokumentaciji odrediti elemente kriterijuma, ODNOSNO NAČIN na osnovu kojih će dodeliti ugovor u situaciji kada postoje dve ili više ponuda sa jednakim brojem pondera ili istom ponuđenom cenom.
Pri ocenjivanju ponuda naručilac je dužan da primenjuje samo onaj kriterijum i elemente kriterijuma koji su sadržani u konkursnoj dokumentaciji i to na način kako su opisani i vrednovani.
Vrste kriterijuma
Član 85.
Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
1) ekonomski najpovoljnija ponuda ili
2) najniža ponuđena cena.
Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva se na različitim elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:
1) ponuđena cena;
2) popust na cene iz cenovnika naručioca;
3) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka koji ne ugrožava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka;
4) tekući troškovi;
5) troškovna ekonomičnost;
6) kvalitet;
7) tehničke i tehnološke prednosti;
8) ekološke prednosti i zaštita životne sredine;
9) energetska efikasnost;
10) post-prodajno servisiranje i tehnička pomoć;
11) garantni period i vrsta garancija;
12) obaveze u pogledu rezervnih delova;
13) post-garancijsko održavanje;
14) broj i kvalitet angažovanih kadrova;
15) funkcionalne karakteristike i dr.
16) SOCIJALNI KRITERIJUMI;
17) TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA I DR.
Elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude mogu se podeliti na podkriterijume.
Uslovi za učešće iz čl. 75. i 76. ovog zakona ne mogu biti određeni kao elementi kriterijuma.
Svakom elementu kriterijuma, odnosno podkriterijumu, naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje relativni značaj (ponder), tako da zbir pondera iznosi 100.
Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naručilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu pondera određenih za elemente kriterijuma.
Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku i prijava u restriktivnom, kvalifikacionom postupku ikonkurentnom dijalogu
Član 95.
Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne može biti kraći od:
1) 40 dana 35 DANA od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona;
2) 30 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako procenjena vrednost javne nabavke nije veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona.
Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne može biti kraći od:
1) 30 dana 20DANA od dana kada je objavljen poziv za podnošenje ponuda ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona i ako je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 30 dana, a najviše šest meseciU ROKU OD NAJMANjE 35 DANA, A NAJVIŠE 12 MESECI pre objavljivanja poziva;
2) 22 dana 15DANAod dana kada je objavljen poziv za podnošenje ponuda ako procenjena vrednost javne nabavke nije veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona i ako je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 30 dana, a najviše šest meseciU ROKU OD NAJMANjE 35 DANA, A NAJVIŠE 12 MESECI pre objavljivanja poziva.
Rok za podnošenje ponuda u pregovaračkom postupkusaobjavljivanjem poziva za podnošenje ponuda
Član 97.
Rok za podnošenje ponuda u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ne može biti kraći od 25 dana od dana objavljivanja poziva.
UKOLIKO NARUČILAC SPROVODI PREGOVARAČKI POSTUPAK IZ ČLANA 35. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA I ODLUČI DA POZOVE SAMO I SVE PONUĐAČE KOJI SU UČESTVOVALI U OTVORENOM, RESTRIKTIVNOM ILI KVALIFIKACIONOM POSTUPKU ILI KONKURENTNOM DIJALOGU DA DOPUNE SVOJE PONUDE, TAKO DA IH UČINE PRIHVATLjIVIM, ODREDIĆE ROK PRIMEREN VREMENU POTREBNOM ZA DOPUNU PONUDE.
Zapisnik o otvaranju ponuda
Član 104.
Naručilac je dužan da o postupku otvaranja ponuda vodi zapisnik u koji se ovim redosledom unose sledeći podaci:
1) datum i vreme početka otvaranja ponuda;
2) predmet i procenjena vrednost javne nabavke UKUPNO I POSEBNO ZA SVAKU PARTIJU;
1) imena članova komisije za javnu nabavku koji učestvuju u postupku otvaranja ponuda;
2) imena predstavnika ponuđača koji prisustvuju otvaranju ponuda;
3) imena drugih prisutnih lica;
4) broj pod kojim je ponuda zavedena;
5 ) naziv ponuđača, odnosno šifra ponuđača;
6) ponuđena cena i eventualni popusti koje nudi ponuđač;
7) podaci iz ponude koji su određeni kao elementi kriterijuma i koji se mogu numerički prikazati;
8) uočeni nedostaci u ponudama;
9) eventualne primedbe predstavnika ponuđača na postupak otvaranja ponuda.
Predstavnik ponuđača koji učestvuje u postupku otvaranja ponuda ima pravo da prilikom otvaranja ponuda izvrši uvid u podatke iz ponude koji se unose u zapisnik o otvaranju ponuda.
Prilikom otvaranja ponuda naručilac ne može da vrši stručnu ocenu ponude.
AKO JE PODNETA NEBLAGOVREMENA PONUDA, NARUČILAC ĆE JE PO OKONČANjU POSTUPKA OTVARANjA VRATITI NEOTVORENU PONUĐAČU, SA NAZNAKOM DA JE PODNETA NEBLAGOVREMENO.
Naručilac je dužan da u toku postupka obezbedi čuvanje poverljivih podataka iz ponude u skladu sa članom 14. ovog zakona.
Zapisnik o otvaranju ponuda potpisuju članovi komisije i predstavnici ponuđača, koji preuzimaju primerak zapisnika.
Naručilac je dužan da ponuđačima koji nisu učestvovali u postupku otvaranja ponuda dostavi zapisnik u roku od tri dana od dana otvaranja.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na otvaranje prijava.
18. Dodela ugovora
Izveštaj o stručnoj oceni ponuda
Član 105.
Komisija za javnu nabavku dužna je da sastavi pisani izveštaj o stručnoj oceni ponuda.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži naročito sledeće podatke:
1) predmet javne nabavke;
2) podatke iz plana nabavke koji se odnose na predmetnu javnu nabavku;
3) procenjenu vrednost javne nabavke;
4) eventualna odstupanja od plana nabavki sa obrazloženjem;
5) ako je sproveden postupak koji nije otvoren ili restriktivni postupak, razloge i okolnosti koje opravdavaju primenu tog postupka;
6) ako se postupak javne nabavke sprovodi zajedno sa drugim naručiocem u skladu sa članom 50. ovog zakona, osnovne podatke o tom naručiocu;
7) osnovne podatke o ponuđačima;
8) ponude koje su odbijene, razloge za njihovo odbijanje i ponuđenu cenu tih ponuda;
9) ako je podneta samo jedna ponuda, mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje jedne ponude i predlog mera koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku;
10) ako su sve ponude neodgovarajuće ili neprihvatljive mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje takvih ponuda i opis načina na koji je određena procenjena vrednost;
11) ako je ponuda odbijena zbog neuobičajeno niske cene, detaljno obrazloženje – način na koji je utvrđena ta cena;
12) način primene metodologije dodele pondera;
13) naziv ponuđača kome se dodeljuje ugovor, a ako je ponuđač naveo da će nabavku izvršiti uz pomoć podizvođača i svaki deo ugovora koji će izvršiti podizvođač.
IZVEŠTAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA DA SADRŽI NAROČITO SLEDEĆE PODATKE:
1) PREDMET JAVNE NABAVKE;
2) PROCENjENU VREDNOST JAVNE NABAVKE UKUPNO I POSEBNO ZA SVAKU PARTIJU;
3) OSNOVNE PODATKE O PONUĐAČIMA;
4) PONUDE KOJE SU ODBIJENE, RAZLOGE ZA NjIHOVO ODBIJANjE I PONUĐENU CENU TIH PONUDA;
5) AKO JE PONUDA ODBIJENA ZBOG NEUOBIČAJENO NISKE CENE, DETALjNO OBRAZLOŽENjE – NAČIN NA KOJI JE UTVRĐENA TA CENA;
6) NAČIN PRIMENE METODOLOGIJE DODELE PONDERA;
7) NAZIV PONUĐAČA KOME SE DODELjUJE UGOVOR, A AKO JE PONUĐAČ NAVEO DA ĆE NABAVKU IZVRŠITI UZ POMOĆ PODIZVOĐAČA I NAZIV PODIZVOĐAČA.
Uslovi za dodelu ugovora
Član 107.
Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Prihvatljive ponude naručilac rangira primenom kriterijuma za dodelu ugovora određenog u pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji.
Nakon sprovedene stručne ocene ponuda, na osnovu izveštaja komisije naručilac donosi odluku o dodeli ugovora, ako je pribavio najmanje jednu prihvatljivu ponudu.
NARUČILAC MOŽE DODELITI UGOVOR PONUĐAČU ČIJA PONUDA SADRŽI PONUĐENU CENU VEĆU OD PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE AKO NIJE VEĆA OD UPOREDIVE TRŽIŠNE CENE I AKO SU PONUĐENE CENE U SVIM ODGOVARAJUĆIM PONUDAMA VEĆE OD PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE.
U slučaju iz stava 4. ovog člana naručilac je dužan da nakon donošenja odluke dostavi obrazložen izveštaj Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.
Naručilac donosi odluku o priznavanju kvalifikacije, odnosno o zaključenju okvirnog sporazuma pod uslovima određenim ovim zakonom.
Odluka o dodeli ugovora
Član 108.
Na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, naručilac donosi odluku o dodeli ugovora, u roku određenom u pozivu za podnošenje ponuda.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 25 dana od dana otvaranja ponuda, osim u naročito opravdanim slučajevima, kao što je obimnost ili složenost ponuda, odnosno složenost metodologije dodele pondera, kada rok može biti 40 dana od dana otvaranja ponuda.
U postupku javne nabavke male vrednosti rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od deset dana.
Odluka o dodeli ugovora mora biti obrazložena i mora da sadrži naročito podatke iz izveštaja o stručnoj oceni ponuda. osim podataka iz člana 105. stav 2. tač. 9) i 10) ovog zakona.
Naručilac je dužan da odluku o dodeli ugovora dostavi svim ponuđačimaOBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I SVOJOJ INTERNET STRANICI u roku od tri dana od dana donošenja.
Naručilac je dužan da odluku o dodeli ugovora dostavi na način da je ponuđači prime u najkraćem mogućem roku.
Ako se odluka dostavlja neposredno, elektronskom poštom ili faksom, naručilac mora imati potvrdu prijema odluke od strane ponuđača, a ukoliko se odluka dostavlja putem pošte mora se poslati preporučeno sa povratnicom.
AKO POJEDINI PODACI IZ ODLUKE PREDSTAVLjAJU POSLOVNU TAJNU U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE ILI PREDSTAVLjAJU TAJNE PODATKE U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA, TI PODACI IZ ODLUKE SE NEĆE OBJAVITI.
U SLUČAJU IZ STAVA 6. OVOG ČLANA ODLUKA SE U IZVORNOM OBLIKU DOSTAVLjA UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE I DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI.
Ako ponuđač odbije prijem odluke, smatra se da je odluka dostavljena dana kada je prijem odbijen.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na odluku o zaključenju okvirnog sporazuma, odluku o priznavanju kvalifikacije i odluku o obustavi postupka.
Odluka o obustavi postupka javne nabavke
Član 109.
Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora ili odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odnosno ukoliko nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke o priznavanju kvalifikacije.
Naručilac može da obustavi postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča, odnosnoILIusled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom zbog čega se neće ponavljati u toku iste budzetske godine, odnosno u narednih šest meseci.
Naručilac je dužan da svoju odluku o obustavi postupka javne nabavke pismeno obrazloži, posebno navodeći razloge obustave postupka i da je dostavi ponuđačimaOBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I SVOJOJ INTERNET STRANICI u roku od tri dana od dana donošenja odluke.
Naručilac je dužan da u roku od pet dana od dana konačnosti odluke o obustavi postupka javne nabavke, objavi obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke koje sadrži podatke iz Priloga 3K.
Naručilac je dužan da u odluci o obustavi postupka javne nabavke odluči o troškovima pripremanja ponude iz člana 88. stav 3. ovog zakona.
Konačna odluka o obustavi postupka predstavlja izvršni naslov za troškove pripremanja ponude iz člana 88. stav 3. ovog zakona.
AKO POJEDINI PODACI IZ ODLUKE PREDSTAVLjAJU POSLOVNU TAJNU U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE ILI PREDSTAVLjAJU TAJNE PODATKE U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA, TI PODACI IZ ODLUKE SE NEĆE OBJAVITI.
U SLUČAJU IZ STAVA 7. OVOG ČLANA ODLUKA SE U IZVORNOM OBLIKU DOSTAVLjA UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE I DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI.
Rok za zaključenje ugovora
Član 113.
Naručilac zaključuje ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem kojem je dodeljen ugovor u roku od osam dana od dana proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
NARUČILAC JE DUŽAN DA UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI DOSTAVI PONUĐAČU KOJEM JE UGOVOR DODELjEN U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PROTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA.
Ako naručilac ne dostavi potpisan ugovor ponuđaču u roku iz stava 1. ovog člana, ponuđač nije dužan da potpiše ugovor što se neće smatrati odustajanjem od ponude i ne može zbog toga snositi bilo kakve posledice, osim ako je podnet blagovremen zahtev za zaštitu prava.
Ako ponuđač kojem je dodeljen ugovor odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac može da zaključi ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.
Ako je u slučaju iz stava 3. ovog člana zbog metodologije dodele pondera potrebno utvrditi prvog sledećeg najpovoljnijeg ponuđača, naručilac će ponovo izvršiti stručnu ocenu ponuda i doneti odluku o dodeli ugovora.
.
Izmene ugovora o javnoj nabavci
Član 115.
Nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci naručilac može da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno određeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviđeni posebnim propisima.
Ako naručilac namerava da izmeni ugovor o javnoj nabavci dužan je da donese odluku o izmeni ugovora koja sadrži podatke u skladu sa Prilogom 3L.
Naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana donošenja objavi odluku na Portalu javnih nabavki i dostavi izveštaj Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.
IZMENE TOKOM TRAJANjA UGOVORA
ČLAN 115.
NARUČILAC MOŽE NAKON ZAKLjUČENjA UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI BEZ SPROVOĐENjA POSTUPKA JAVNE NABAVKE POVEĆATI OBIM PREDMETA NABAVKE, S TIM DA SE VREDNOST UGOVORA MOŽE POVEĆATI MAKSIMALNO DO 5% OD UKUPNE VREDNOSTI PRVOBITNO ZAKLjUČENOG UGOVORA, PRI ČEMU UKUPNA VREDNOST POVEĆANjA UGOVORA NE MOŽE DA BUDE VEĆA OD VREDNOSTI IZ ČLANA 39. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO ČLANA 124A ZA NARUČIOCE IZ OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, SAOBRAĆAJA I POŠTANSKIH USLUGA, POD USLOVOM DA JE TA MOGUĆNOST JASNO I PRECIZNO NAVEDENA U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI I UGOVORU O JAVNOJ NABAVCI.
NAKON ZAKLjUČENjA UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI NARUČILAC MOŽE DA DOZVOLI PROMENU CENE I DRUGIH BITNIH ELEMENATA UGOVORA IZ OBJEKTIVNIH RAZLOGA KOJI MORAJU BITI JASNO I PRECIZNO ODREĐENI U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI, UGOVORU O JAVNOJ NABAVCI, ODNOSNO PREDVIĐENI POSEBNIM PROPISIMA. PROMENOM CENE NE SMATRA SE USKLAĐIVANjE CENE SA UNAPRED JASNO DEFINISANIM PARAMETRIMA U UGOVORU I KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI.
LIMITI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE ODNOSI SE NA VIŠKOVE RADOVA UKOLIKO SU ISTI UGOVRENI.
IZMENOM UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI IZ STAVA 1. I 2. OVOG ČLANA NE MOŽE SE MENjATI PREDMET NABAVKE.
U SLUČAJU IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NARUČILAC JE DUŽAN DA DONESE ODLUKU O IZMENI UGOVORA KOJA SADRŽI PODATKE U SKLADU SA PRILOGOM 3L I DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA ISTU OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I IZVEŠTAJ DOSTAVI UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE I DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI.
ODREDBE OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJU NA OKVIRNI SPORAZUM.
IV. JAVNE NABAVKE U OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, SAOBRAĆAJA I POŠTANSKIH USLUGA
Naručilac
Član 117.
Naručilac u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga je:
naručilac iz člana 2. ovog zakona koji obavlja delatnost u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, kada sprovodi nabavku za potrebe obavljanja tih delatnosti;
lice koje obavlja delatnost u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, na osnovu isključivih ili posebnih prava, kada sprovodi nabavku za potrebe obavljanja tih delatnosti.
Vlada na početku budzetske godine, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za vodoprivredu, energetiku i saobraćaj i Uprave za javne nabavke, utvrđuje spisak naručilaca koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki.
ISKLjUČIVO ILI POSEBNO PRAVO KOJE JE DODELjENO NA OSNOVU OBJEKTIVNIH KRITERIJUMA, NA TRANSPARENTAN NAČIN U POSTUPKU U KOJEM JE IZVRŠENO JAVNO OBJAVLjIVANjE, PRIMENOM PROPISA O JAVNIM NABAVKAMA, JAVNO PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA ILI DRUGOM POSTUPKU U KOJEM SU PRIMENjENI OBJEKTIVNI KRITERIJUMI I OBEZBEĐENA TARNSPARENTNOST I JAVNO OBJAVLjIVANjE, NE SMATRA SE ISKLjUČIVIM ILI POSEBNIM PRAVOM U SMISLU STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA.
Lica koja nisu na spisku iz stava 2. iz stava 4. ovog člana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana dužna su da primenjuju ovaj zakon.
Na uslove, način i postupak javne nabavke koji u ovom poglavlju nisu posebno uređeni primenjuju se ostale odredbe ovog zakona.
Nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje
Član 122.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se:
na nabavke koje su članom 7.ČL. 7. I 7A ovog zakona izuzete od njegove primene;
na nabavke koje naručioci sprovode za potrebe obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga u inostranstvu pod uslovom da to ne uključuje upotrebu objekata i mreže unutar Republike Srbije;
kada naručilac koji se bavi delatnošću iz člana 118. stav 1. tačka 1) ili 2) ovog zakona kupuje vodu za piće;
kada naručilac koji se bavi delatnošću iz člana 119. stav 1. ovog zakona nabavlja energiju ili gorivo za proizvodnju energije;
4) KADA NARUČILAC KOJI SE BAVI DELATNOŠĆU IZ ČLANA 119. STAV 1. OVOG ZAKONA NABAVLjA:
(1) ENERGIJU ILI
(2) GORIVO ZA PROIZVODNjU ENERGIJE;
kada naručilac vrši nabavke od povezanih lica ili kada lice koje je osnovano od naručilaca isključivo za obavljanje delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraćaja ili poštanskih usluga vrši nabavke od lica koje je povezano sa jednim od naručilaca, pod uslovom da najmanje 80% prosečnog prihoda povezanog lica za poslednje tri godine, potiče od lica sa kojima je povezano;
kada lice koje je osnovano od strane više naručilaca vrši nabavke od svojih osnivača, za potrebe obavljanja delatnosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja ili poštanskih usluga;
kada grupa društava koju čine naručioci u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, vrši nabavku od člana grupe društava isključivo za potrebe obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga;
kada naručilac vrši nabavke od grupe društava čiji je sastavni deo, pod uslovom da je grupa društava osnovana u cilju obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, da je osnovana na period od najmanje tri godine i da je ugovorom o osnivanju predviđeno da ugovorne strane ostanu u njenom sastavu najmanje tri godine.
Na osnovu primljenog plana nabavki u skladu sa članom 51. ovog zakona, Uprava za javne nabavke obavestiće naručioca ako utvrdi da za neku od nabavki nema uslova za izuzeće od primene ovog zakona na osnovu stava 1. ovog člana, a naručilac je dužan da Upravi za javne nabavke dostavi poseban izveštaj o sprovedenom postupku za te javne nabavke.
POSEBNA PRAVILA ZA JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI
124A
JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI U OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, SAOBRAĆAJA I POŠTANSKIH USLUGA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE NABAVKA ČIJA PROCENjENA VREDNOST NIJE VEĆA OD 10.000.000 DINARA, PRI ČEMU NI UKUPNA PROCENjENA VREDNOST ISTOVRSNIH NABAVKI NA GODIŠNjEM NIVOU NIJE VEĆA OD 10.000.000 DINARA.
Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti
Član 127.
Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti su nabavke:
1) naoružanja i vojne opreme uključujući i bilo koji njen sastavni deo, komponentu i sklop;
2) bezbedonosno osetljive opreme uključujući i bilo koji njen sastavni deo, komponentu i sklop;
3) dobara, usluga ili radova direktno povezanih sa vojnom ili bezbedonosno osetljivom opremom ili postrojenjima iz tačke 1) i 2) ovog stava u toku bilo kojeg perioda ili celog životnog veka;
4) usluga i radova isključivo u odbrambene svrhe;
5) bezbedonosno osetljivih radova i bezbedonosno osetljivih usluga.
Vojna oprema je oprema posebno izrađena ili prilagođena za vojne potrebe, namenjena za upotrebu kao oružje, municija ili vojni materijal.
Bezbedonosno osetljiva oprema, usluge i radovi su dobra, usluge i radovi za bezbednosne potrebe, koje uključuju, zahtevaju i sadrže tajne podatke.
Kada sprovodi nabavke iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi kada je to moguće konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.
Na osnovu dostavljenog plana nabavki Vlada donosi odluku o sprovođenju postupaka i obaveštava o tome nadležni odbor Narodne skupštine.
Vlada uređuje USLOVE, NAČIN I postupak javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti i utvrđuje spisak dobara, usluga i radova iz stava 1. ovog člana.
Posebna pravila postupka kod javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti
Član 129.
Ugovor o javnoj nabavci dodeljuje se u restriktivnom ili pregovaračkom postupku sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda i u drugim postupcima javne nabavke ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom ili podzakonskim aktom iz člana 127. stav 6. ovog zakona.
U slučaju sprovođenja restriktivnog postupka ne primenjuje se član 33. stav 5. ovog zakona.
U SLUČAJU SPROVOĐENjA PREGOVARAČKOG POSTUPKA BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA, NARUČILAC NE PRIBAVLjA MIŠLjENjE UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE O OSNOVANOSTI PRIMENE PREGOVARAČKOG POSTUPKA.
Pregovarački postupak iz člana 36. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona može se sprovoditi ako od prvobitno zaključenog ugovora nije proteklo više od tri godine, osim u izuzetnim slučajevima, koji se utvrđuju s obzirom na rok trajanja opreme, instalacija ili sistema i tehničke teškoće koje bi promena dobavljača prouzrokovala.
Okvirni sporazum čiji je predmet javna nabavka u oblasti odbrane i bezbednosti ne može trajati duže od pet godina, osim u izuzetnim slučajevima, koji se utvrđuju s obzirom na rok trajanja opreme, instalacija ili sistema i tehničke teškoće koje bi promena dobavljača prouzrokovala.
Predmet okvirnog sporazuma mogu biti i radovi isključivo u odbrambene svrhe i bezbednosno osetljivi radovi.
VA JAVNE NABAVKE RADI OTKLANjANjA POSLEDICA ELEMENTARNIH NEPOGODA I
TEHNIČKO – TEHNOLOŠKIH NESREĆA -UDESA
POJAM ELEMENTARNE NEPOGODE I TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE NESREĆA-UDESA
ČLAN 131A
ELEMENTARNA NEPOGODA JE DOGAĐAJ HIDROMETEOROLOŠKOG, GEOLOŠKOG ILI BIOLOŠKOG POREKLA, PROUZROKOVAN DELOVANjEM PRIRODNIH SILA, KAO ŠTO SU: ZEMLjOTRES, POPLAVA, BUJICA, OLUJA, JAKE KIŠE, ATMOSFERSKA PRAŽNjENjA, GRAD, SUŠA, ODRONjAVANjE ILI KLIZANjE ZEMLjIŠTA, SNEŽNI NANOSI I LAVINA, EKSTREMNE TEMPERATURE VAZDUHA, NAGOMILAVANjE LEDA NA VODOTOKU, EPIDEMIJA ZARAZNIH BOLESTI, EPIDEMIJA STOČNIH ZARAZNIH BOLESTI I POJAVA ŠTETOČINA I DRUGE PRIRODNE POJAVE VEĆIH RAZMERA KOJE MOGU DA UGROZE ZDRAVLjE I ŽIVOT LjUDI ILI PROUZROKUJU ŠTETU VEĆEG OBIMA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU VANREDNE SITUACIJE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU VANREDNE SITUACIJE.
TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA NESREĆA – UDES JE IZNENADNI I NEKONTROLISANI DOGAĐAJ ILI NIZ DOGAĐAJA KOJI JE IZMAKAO KONTROLI PRILIKOM UPRAVLjANjA ODREĐENIM SREDSTVIMA ZA RAD I PRILIKOM POSTUPANjA SA OPASNIM MATERIJAMA U PROIZVODNjI, UPOTREBI, TRANSPORTU, PROMETU, PRERADI, SKLADIŠTENjU I ODLAGANjU, KAO ŠTO SU POŽAR, EKSPLOZIJA, HAVARIJA, SAOBRAĆAJNI UDES U DRUMSKOM, REČNOM, ŽELEZNIČKOM I AVIO SAOBRAĆAJU, UDES U RUDNICIMA I TUNELIMA, ZASTOJ RADA ŽIČARA ZA TRANSPORT LjUDI, RUŠENjE BRANA, HAVARIJA NA ELEKTROENERGETSKIM, NAFTNIM I GASNIM POSTROJENjIMA, AKCIDENTI PRI RUKOVANjU RADIOAKTIVNIM I NUKLEARNIM MATERIJAMA; A ČIJE POSLEDICE UGROŽAVAJU BEZBEDNOST I ŽIVOTE LjUDI, MATERIJALNA DOBRA I ŽIVOTNU SREDINU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU VANREDNE SITUACIJE.
PREDMET I NAČIN UTVRĐIVANjA PREDMETA JAVNE NABAVKE
ČLAN 131B
JAVNE NABAVKE KOJE SE SPROVODE RADI OTKLANjANjA POSLEDICA ELEMENTARNIH NEPOGODA I TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIH NESREĆA-UDESA I DRUGIH NESREĆA ( U DALjEM TEKSTU: NEPOGODE I NESREĆE), SU NABAVKE DOBARA, USLUGA ILI RADOVA NA IZGRADNjI, REKONSTRUKCIJI, ADAPTACIJI ILI SANACIJI OBJEKATA OŠTEĆENIH U NEPOGODI ILI NESREĆI, KAO I DRUGE NABAVKE RADI SPREČAVANjA PRODUŽENOG ŠTETNOG DEJSTVA NEPOGODE I NESREĆE, UTVRĐENE DRŽAVNIM PROGRAMOM POMOĆI I OBNOVE PODRUČJA POGOĐENOG NEPOGODOM ILI NESREĆOM, KOJI DONOSI VLADA (U DALjEM TEKSTU: DRŽAVNI PROGRAM OBNOVE), U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA I OTKLANjANjE POSLEDICA NEPOGODA I NESREĆA.
DRŽAVNIM PROGRAMOM OBNOVE UTVRĐUJU SE MERE I KRITERIJUMI ZA PRUŽANjE POMOĆI, ODNOSNO KRITERIJUMI, MERE I POSTUPAK ZA OBNOVU I SANIRANjE POSLEDICA NEPOGODA ILI NESREĆA PO OBLASTIMA I TERITORIJI.
OBJEKTIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRAJU SE: PORODIČNI STAMBENI OBJEKTI, STAMBENI I STAMBENO-POSLOVNI OBJEKTI, STANOVI U STAMBENIM I STAMBENO-POSLOVNIM OBJEKTIMA; ELEKTROENERGETSKI OBJEKTI ZA PROIZVODNjU, PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRIČNE ENERGIJE; OBJEKTI RUDNE PROIZVODNjE I SNABDEVANjA; OBJEKTI GASNE INFRASTRUKTURE; PUTEVI I JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE; TELEKOMUNIKACIONI OBJEKTI, ODNOSNO MREŽE, SISTEMI I SREDSTVA, UKLjUČUJUĆI I OBJEKTE INFRASTRUKTURE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA (KABLOVSKA KANALIZACIJA); OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE; OBJEKTI POSEBNE NAMENE I OBJEKTI JAVNE NAMENE U JAVNOJ SVOJINI; OBJEKTI KULTURNIH DOBARA I KULTURNE INFRASTRUKTURE.
POSEBNA PRAVILA POSTUPKA JAVNE NABAVKE KOJA SE SPROVODI RADI OTKLANjANjA POSLEDICA NEPOGODE I NESREĆE
ČLAN 131V
JAVNE NABAVKE IZ ČLANA 132B STAV 1. OVOG ZAKONA SPROVODE SE U OTVORENOM POSTUPKU.
U POSTUPKU JAVNE NABAVKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA PLAN JAVNIH NABAVKI, PRETHODNO OBAVEŠTENjE, NAČIN DOKAZIVANjA OBAVEZNIH I DODATNIH USLOVA ZA UČEŠĆE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, ROKOVE ZA PODNOŠENjE PONUDA I ROKOVE ZA ODLUČIVANjE REPUBLIČKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI.
ROK ZA PODNOŠENjE PONUDA I NAČIN DOKAZIVANjA ISPUNjENOSTI USLOVA
ČLAN 131G
ROK ZA DOSTAVLjANjE PONUDA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE IZ ČLANA 132V STAV 1. OVOG ZAKONA NE MOŽE BITI KRAĆI OD DESET DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
U POSTUPKU JAVNE NABAVKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISPUNjENOST OBAVEZNIH I DODATNIH USLOVA ZA UČEŠĆE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE DOKAZUJE SE DOSTAVLjANjEM IZJAVE KOJOM PONUĐAČ POD PUNOM MATERIJALNOM I KRIVIČNOM ODGOVORNOŠĆU POTVRĐUJE DA ISPUNjAVA USLOVE.
ZAŠTITA PRAVA
ČLAN 131D
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA NE ZADRŽAVA AKTIVNOSTI NARUČIOCA U POSTUPKU IZ ČLANA 132V STAV 1. OVOG ZAKONA.
NARUČILAC MOŽE I PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA DA ZAKLjUČI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI.
REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI DUŽNA JE DA O ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA ODLUČI REŠENjEM U ROKU OD PET DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.
O ŽALBI PROTIV ZAKLjUČKA NARUČIOCA, REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI JE DUŽNA DA ODLUČI U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE.
REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI JE DUŽNA DA ODLUKU IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA DOSTAVI NARUČIOCU, PODNOSIOCU ZAHTEVA I IZABRANOM PONUĐAČU, U ROKU OD DVA DANA OD DANA DONOŠENjA.
PRIMENA DRUGIH POSTUPKA JAVNE NABAVKE
ČLAN 131Đ
NARUČILAC MOŽE DA ODLUČI DA JAVNU NABAVKU DOBARA, USLUGA ILI RADOVA RADI OTKLANjANjA POSLEDICA NEPOGODA ILI NESREĆA KOJE SU UTVRĐENE DRŽAVNIM PROGRAMOM OBNOVE, SPROVEDE, UMESTO U OTVORENOM POSTUPKU, PRIMENOM DRUGE VRSTE POSTUPKA JAVNE NABAVKE, AKO SU ZA NjEGOVU PRIMENU ISPUNjENI USLOVI PROPISANI OVIM ZAKONOM.
U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA PLAN JAVNIH NABAVKI, PRETHODNO OBAVEŠTENjE, NAČIN DOKAZIVANjA OBAVEZNIH I DODATNIH USLOVA ZA UČEŠĆE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE I NA PRIBAVLjANjE MIŠLjENjA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE O OSNOVANOSTI PREGOVARAČKOG POSTUPKA BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA DOSTAVLjANjE PONUDA.
ISPUNjENOST OBAVEZNIH I DODATNIH USLOVA ZA UČEŠĆE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DOSTAVLjANjEM IZJAVE KOJOM PONUĐAČ POD PUNOM MATERIJALNOM I KRIVIČNOM ODGOVORNOŠĆU POTVRĐUJE DA ISPUNjAVA USLOVE.
ZA PRIMENU POSTUPKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NARUČILAC JE DUŽAN DA PRIBAVI SAGLASNOST UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE.
NABAVKE RADI OTKLANjANjA POSLEDICA NEPOGODA I NESREĆA
NA KOJE SE NE PRIMENjUJE ZAKON
ČLAN 131E
NABAVKE RADI OTKLANjANjA POSLEDICA NEPOGODA I NESREĆA NMA KOJE SE NE PRIMENjUJE OVAJ ZAKOIN SU NABAVKE KOJE SE VRŠE RADI OBEZBEĐIVANjA OSNOVNIH ŽIVOTNIH USLOVA U TOKU I NEPOSREDNO PO NASTUPANjU NEPOGODE I NESREĆE, U SKLADU SA ČLANOM 7. STAV 1. TAČKA 3. OVOG ZAKONA.
NABAVKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU NABAVKE DOBARA, USLUGA ILI RADOVA KOJI SE ODNOSE NA:
1) EVAKUACIJU, ODNOSNO PREMEŠTANjE LjUDI I ŽIVOTINjA, KAO I MATERIJALNIH I KULTURNIH DOBARA, DRŽAVNIH ORGANA, PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRAVNIH LICA, SA UGROŽENE TERITORIJE NA TERITORIJU NA KOJOJ NE POSTOJI OPASNOST, ODNOSNO KOJA PRUŽA USLOVE ZA ŽIVOT I ZAŠTITU;
2) OBEZBEĐIVANjE HITNOG SMEŠTAJA I HITAN SMEŠTAJ U ODGOVARAJUĆE OBJEKTE; PRUŽANjE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE BOLESNIM LICIMA ILI POVREĐENIM U ELEMENTARNOJ NEPOGODI;
3) SNABDEVANjE NAMIRNICAMA, PITKOM VODOM, ODEĆOM, OBUĆOM, LEKOVIMA I DRUGIM PREDMETIMA, ODNOSNO SREDSTVIMA, UGROŽENOG I POSTRADANOG STANOVNIŠTVA, SPAJANjE RAZDVOJENIH PORODICA, PSIHOLOŠKU PODRŠKU I STVARANjE DRUGIH USLOVA ZA ŽIVOT;
4) SPROVOĐENjE SANITARNO – HIGIJENSKIH USLOVA I SANITARNO-TEHNIČKIH MERA NA TERENU, U NASELjU I OBJEKTIMA, U CILjU SPREČAVANjA ŠIRENjA ZARAZNIH BOLESTI, EPIDEMIJA I DRUGIH ŠTETNIH POSLEDICA PO STANOVNIŠTVO I MATERIJALNA DOBRA;
5) UKLANjANjE, IDENTIFIKACIJU I HITNO SAHRANjIVANjE POGINULIH ODNOSNO UMRLIH, UKLANjANjE LEŠEVA ŽIVOTINjA, DEZINFEKCIJU, DEZINSEKCIJU, DERATIZACIJU, DEKONTAMINACIJU I REMEDIJACIJU OBJEKATA I TERENA;
6) SPROVOĐENjE ODGOVARAJUĆIH RADNjI I POSTUPAKA ZA IZVIĐANjE RUŠEVINA, PRONALAŽENjE LICA ZATRPANIH U RUŠEVINAMA, OSIGURANjE OŠTEĆENIH I POMERENIH DELOVA KONSTRUKCIJA ZGRADA I OBJEKATA RADI SPREČAVANjA DALjEG RUŠENjA, SPASAVANjE ZATRPANIH ODNOSNO NjIHOVO IZVLAČENjE IZVAN ZONE RUŠENjA, MERE PRVE POMOĆI I HITNE MEDICINSKE POMOĆI, KAO I DRUGE MERE KOJIMA SE DOPRINOSI ZAŠTITI I SPASAVANjU IZ RUŠEVINA;
7) PREDUZIMANjE MERA ZA OČUVANjE DOBARA BITNIH ZA OPSTANAK, OBJEKATA ZA VODOSNABDEVANjE, ODRŽAVANjE POTREBNOG OBIMA POLjOPRIVREDNE I DRUGE PROIZVODNjE I OPSTANAK BILjNOG I ŽIVOTINjSKOG FONDA KROZ OBEZBEĐENjE I ČUVANjE POTREBNIH KOLIČINA I VRSTA DOBARA NEOPHODNIH ZA ŽIVOT STANOVNIŠTVA, KAO I KULTURNO-ISTORIJSKIH, MATERIJALNIH I DRUGIH BITNIH DOBARA;
8) OBEZBEĐIVANjE PREVOŽENjA I PRELAZA PREKO REKA I JEZERA, PRONALAŽENjE I IZVLAČENjE NASTRADALIH I UTOPLjENIH; ODSTRANjIVANjE VODE IZ POPLAVLjENIH OBJEKATA I POVRŠINA OKO OBJEKATA;
9) PREDUZIMANjE HITNIH MERA RADI SPREČAVANjA ILI ODLAGANjA IZLIVANjA VODE IZ REČNOG KORITA U NASELjENIM MESTIMA I PLAVLjENjA STAMBENIH OBJEKATA( POSTAVLjANjE DžAKOVA SA PESKOM, ČIŠĆENjE ODVODNIH KANALA I SL.);
10) PREDUZIMANjE DRUGIH SLIČNIH AKTIVNOSTI RADI OBEZBEĐIVANjA ZAŠTITE ŽIVOTA I ZDRAVLjA UGROŽENOG STANOVNIŠTVA I ŽIVOTINjA, KAO I RADI ZAŠTITE MATERIJALNIH I KULTURNIH DOBARA, U SKLADU SA PROPISIMA O ZAŠTITI OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA.“
Izveštaji o javnim nabavkama
Član 133.
Uprava za javne nabavke može zatražiti od naručioca izveštaj sa dodatnim podacima, o svakom pojedinačnom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku javne nabavke.
Naručilac je dužan da tražene podatke dostavi Upravi za javne nabavke u najkraćem mogućem roku, a najkasnije osam dana od prijema zahteva Uprave za javne nabavke.
Uprava za javne nabavke je dužna da na osnovu pojedinačnih, tromesečnih izveštaja naručilaca pripremi polugodišnji i godišnji izveštaj o javnim nabavkama.
Uprava za javne nabavke je dužna da polugodišnji izveštaj o javnim nabavkama objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici do 30. septembra, a godišnji izveštaj do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu.
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE JE DUŽNA DA GODIŠNjI IZVEŠTAJ O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE, ZA PRETHODNU GODINU.
Izveštaj iz stava 4. ovog člana dostavlja se Vladi pre objavljivanja.
Uz izveštaju iz stava 4. ovog člana Uprava za javne nabavke daje predlog opštih i pojedinačnih mera za unapređenje sistema javnih nabavki.
VII. SLUŽBENIK I UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
Službenik za javne nabavke
Član 134.
Naručilac je dužan da svojim aktom kojim uređuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg će se obavljati poslovi javnih nabavki.
Naručilac čija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veća od sedmostrukogPETOSTRUKOGiznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona, mora da ima najmanje jednog službenika za javne nabavke.
Službenik za javne nabavke je lice koje je obučeno za obavljanje poslova javnih nabavki.
Način i program stručnog osposobljavanja i način polaganja stručnog ispita za službenika za javne nabavke utvrđuje Uprava za javne nabavke.
Naručilac je dužan da licu koje obavlja poslove javnih nabavki omogući da u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada se steknu uslovi, položi stručni ispit za službenika za javne nabavke.
Poslovi Uprave za javne nabavke
Član 136.
Uprava za javne nabavke obavlja sledeće poslove:
1) vrši nadzor nad primenom ovog zakona;
2) donosi podzakonske akte u oblasti javnih nabavki;
3) učestvuje u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki;
4) daje mišljenje o tumačenju i primeni odredbi ovog zakona;
5) ispituje ispunjenost uslova za sprovođenje pregovaračkog postupka iz člana 36. ovog zakona i konkurentnog dijaloga;
6) predlaže Vladi spisak naručilaca, prema podacima iz izveštaja i evidencija o javnim nabavkama koje poseduje;
7) učestvuje u izradi plana za borbu protiv korupcije;
8) imenuje građanskog nadzornika;
9) sačinjava modele okvirnih sporazuma;
10) daje saglasnost na odluku, odnosno sporazum iz čl. 48. i 50. ovog zakona;
11) propisuje standardne obrasce oglasa o javnim nabavkama;
12) vodi spisak negativnih referenci;
13) propisuje način vođenja evidencije i sačinjavanja izveštaja o javnim nabavkama;
14) sačinjava tromesečni, polugodišnji i godišnji izveštaj o javnim nabavkama;
15) propisuje način i program stručnog osposobljavanja i način polaganja stručnog ispita za službenika za javne nabavke i vodi registar službenika za javne nabavke;
16) upravlja Portalom javnih nabavki;
17) preduzima mere radi razvoja i unapređenja sistema javnih nabavki;
18) podnosi zahtev za zaštitu prava;
19) obaveštava Državnu revizorsku instituciju i budzetsku inspekciju kada utvrdi nepravilnosti u sprovođenju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izveštaja o javnim nabavkama;
20) pokreće prekršajni postupak kada na bilo koji način sazna da je učinjena povreda ovog zakona koja može biti osnov prekršajne odgovornosti;
21) pokreće postupak za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci;
22) priprema modele odluka i drugih akata koje naručilac donosi u postupku javne nabavke;
23) prikuplja statističke i druge podatke o sprovedenim postupcima, zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i o efikasnosti sistema javnih nabavki u celini;
24) objavljuje i distribuira odgovarajuću stručnu literaturu;
25) prikuplja informacije o javnim nabavkama u drugim državama;
26) priprema planove i normativne akte i uz saglasnost Vlade preduzima druge aktivnosti u vezi sa pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, u oblasti javnih nabavki;
27) sarađuje sa stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti javnih nabavki;
28) sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
29) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
U vršenju nadzora Uprave za javne nabavke nad primenom ovog zakona svi državni organi i organizacije, službe i organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, naručioci i ponuđači, odnosno podnosioci prijava, dužni su da dostave Upravi za javne nabavke tražene informacije i dokumente koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom, u roku koji odredi Uprava za javne nabavke.
Uprava za javne nabavke podnosi poseban godišnji izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom ovog zakona Vladi i odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Nadležnost
Član 139.
U okviru svojih nadležnosti Republička komisija:
1) odlučuje o zahtevu za zaštitu prava;
2) odlučuje o zaključenju ugovora u slučaju iz člana 30. stav 3. ovog zakona;
3) odlučuje o žalbi protiv zaključka naručioca i Uprave za javne nabavke;
4) odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne sprečava donošenje odluke, odnosno zaključenje ugovora ili okvirnog sporazuma;
5) odlučuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci;
6) odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude;
7) prati i kontroliše sprovođenje odluka koje donosi;
8)izriče novčane kazne naručiocu i odgovornom licu naručioca;
9) poništava ugovor o javnoj nabavci;
10) vodi prekršajni postupak u prvom stepenu;
11) pokreće postupak za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci;
12) sarađuje sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki;
13) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Sastav i izbor Republičke komisije
Član 140.
Republička komisija ima predsednika i šest članova OSAM ČLANOVA.
Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije (u daljem tekstu: nadležni odbor), nakon sprovedenog javnog konkursa.
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina.
Isto lice može dva puta biti birano za predsednika Republičke komisije.
Za člana Republičke komisije isto lice može biti birano najviše dva puta, pod uslovom da nije birano za predsednika Republičke komisije.
Nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije najkasnije šest meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata.
Predsednik Republičke komisije predstavlja Republičku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju predstavlja zamenik predsednika Republičke komisije koga iz redova članova imenuje predsednik Republičke komisije.
Uslovi za izbor
Član 141.
Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom, i koje ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki.
Predsednik Republičke komisije ima platu u visini plate predsednika višeg suda.
Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom, i koje ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Za člana Republičke komisije može biti birano i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne, ekonomske ili tehničko – tehnološke nauke na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki, stečen sertifikat za službenika za javne nabavke i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u državnim organima.
Najmanje četiri člana PET ČLANOVA Republičke komisije bira se među licima koja ispunjavaju uslov iz stava 3. ovog člana.
Član Republičke komisije ima platu u visini plate sudije višeg suda.
Lista veštaka za javne nabavke
Član 143.
Republička komisija obrazuje i vodi listu veštaka koji u skladu sa uslovima iz ovog zakona učestvuju u radu Republičke komisije.
Na listu veštaka može biti upisano lice koje je upisano u registar stalnih sudskih veštaka i koje položi stručni ispit za službenika za javne nabavke.
SPREČENOST ZA RAD I ODSUSTVO ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE
ČLAN 144A
U SLUČAJU SPREČENOSTI ZA RAD ILI ODSUSTVA SA RADA PREDSEDNIKA ILI ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE, U TRAJANjU DUŽEM OD 60 DANA, NADLEŽNI ODBOR MOŽE PREDLOŽITI NARODNOJ SKUPŠTINI DA RADI ZAMENE SPREČENOG ILI ODSUTNOG PREDSEDNIKA ILI ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE IMENUJE DRUGO LICE ZA VRŠIOCA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA ILI ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE BEZ SPROVOĐENjA JAVNOG KONKURSA DO NjEGOVOG POVRATKA.
LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA ISPUNjAVATI ODGOVARAJUĆE USLOVE ZA IZBOR IZ ČLANA 141. OVOG ZAKONA.
Razrešenje članova Republičke komisije
Član 145.
Predsednik ili član Republičke komisije biće razrešen pre isteka mandata, ako:
1) bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako ga delo za koje je osuđen čini nedostojnim za vršenje funkcije;
2) ako izgubi radnu sposobnost;
3) se utvrdi da funkciju vrši suprotno članu 144. ovog zakona;
4) ako se utvrdi da funkciju obavlja nestručno i nesavesno;
5) ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor iz člana 141. ovog zakona;
6) PODNESE OSTAVKU
Inicijativu za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije može podneti svako lice, nadležnom odboru.
Nadležni odbor, podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije sa dokazima za njegovo razrešenje I ISTOVREMENO PODNOSI PREDLOG ZA IMENOVANjE LICA ZA VRŠIOCA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA ILI ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE U SLUČAJU DA PREDSEDNIK ILI ČLAN REPUBLIČKE KOMISIJE BUDE RAZREŠEN, BEZ SPROVOĐENjA JAVNOG KONKURSA, A DO IZBORA NOVOG PREDSEDNIKA ILI ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE PO POSTUPKU PROPISANOM OVIM ZAKONOM..
Predsedniku, odnosno članu Republičke komisije mora se omogućiti da se u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njegovo razrešenje.
Način rada Republičke komisije
Član 146.
Republička komisija radi i odlučuje u većima od tri člana.
Svako veće čine najmanje dva člana koja su izabrana u skladu sa članom 141. stav 3. ovog zakona,od kojih je jedan predsednik veća.
Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.
U slučaju odsustva člana veća njega može zameniti predsednik Republičke komisije ili član Republičke komisije iz drugog veća, koga odredi predsednik Republičke komisije.
Ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona u radu veća na zahtev podnosioca zahteva za zaštitu prava ili naručioca, a na osnovu odluke veća, mogu učestvovati i dva veštaka koje sa liste imenuju naručilac i podnosilac zahteva.
Članovi veća mogu na sopstvenu inicijativu odlučiti da u radu veća učestvuje i veštak, ako procene da je to potrebno radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja odluke.
Za veštaka se ne može imenovati lice koje je sa stranom u postupku,u odnosu koji odgovara odnosu predstavnika naručioca i ponuđača iz člana 29. ovog zakona.
Naknadu troškova i nagradu veštaku plaća strana koja ga je angažovala, prema tarifi koju utvrđuje Republička komisija.
Veštak nema pravo glasa u odlučivanju.
Republička komisija usvaja načelne pravne stavove u vezi sa primenom propisa iz njene nadležnosti na opštoj sednici na kojoj učestvuju predsednik i svi članovi Republičke komisije.
Opštu sednicu saziva predsednik Republičke komisije po potrebi, na zahtev četiri člana ili kada između veća nastane nesaglasnost u primeni propisa.
Način rada Republičke komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Republičke komisije.
Poslovnik donosi Republička komisija dvotrećinskom većinom glasova, članova i predsednika Republičke komisije.
Odgovornost za rad
Član 147.
Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Republička komisija dostavlja Narodnoj skupštini šestomesečni izveštaj o svom radu do 30. septembra, odnosno do 31. marta,GODIŠNjI IZVEŠTAJ O SVOM RADU DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU u kojem posebno navodi:
postupke koji su delimično ili potpuno poništeni;
postupke u kojima je donela odluku da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava, odnosno zadržava dalje aktivnosti u postupku javne nabavke;
naručioce koji nisu dostavili traženu dokumentaciju i izveštaje;
kontrole koje je izvršila kod naručilaca, rezultate tih kontrola i mere koje je preduzela da se utvrđene nepravilnosti otklone;
naručioce koji nisu poštovali uputstva Republičke komisije i nisu otklonili nepravilnosti;
nepravilnosti koje su česte u postupcima javnih nabavki i aktivnosti koje je preduzela da se uočene nepravilnosti otklone;
ugovore koje je poništila;
naručioce i odgovorna lica naručioca kojima je izrečena novčana kazna;
prekršajne postupke koje je pokrenula;
rešenja u prekršajnom postupku koje je donela;
odluke Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda u vezi sa odlukama Republičke komisije;
druge aktivnosti koje preuzima radi zaštite prava;
13) postupke u kojima nije postupila u rokovima koje predviđa ovaj zakon i razlozima za kašnjenje;
14) statistiku koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava;
15) probleme na koje nailazi u svom radu.
Ako je nadležnom odboru dostavljena predstavka naručioca ili ponuđača, odnosno drugog zainteresovanog lica koje smatra da su njegova prava ozbiljno povređena u postupku pred Republičkom komisijom, ili ako na drugi način dođe do saznanja koja ukazuju na nestručno i nesavesno obavljanje funkcije od strane članova tog organa, nadležni odbor može zahtevati od Republičke komisije da u određenom roku dostavi izveštaj o svakom pojedinačnom predmetu u kojem je odlučivala.
U slučaju iz stava 3. ovog člana Republička komisija je u obavezi da nadležnom odboru u ostavljenom roku dostavi celokupnu dokumentaciju o određenom predmetu, a član veća Republičke komisije koje je odlučivalo u tom predmetu može biti pozvan da pred nadležnim odborom usmeno obrazloži stav Republičke komisije o predmetu i donetoj odluci.
2. Postupak zaštite prava
Aktivna legitimacija u postupku
Član 148.
Zahtev za zaštitu prava može da podnese ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice, KOJI IMA INTERES ZA DODELU UGOVORA, ODNOSNO OKVIRNOG SPORAZUMA U KONKRETNOM POSTUPKU JAVNE NABAVKE I KOJI JE PRETRPEO ILI BI MOGAO DA PRETRPI ŠTETU ZBOG POSTUPANjA NARUČIOCA PROTIVNO ODREDAMA OVOG ZAKONA.
Zahtev za zaštitu prava u ime lica iz stava 1. ovog člana, može da podnese poslovno udruženje.
Zahtev za zaštitu prava može da podnese Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija javni pravobranilac i građanski nadzornik.
Organi i organizacije iz stava 3.STAVA 2. ovog člana nisu dužni da podnose zahtev za zaštitu prava na zahtev lica iz st. 1. i 2.STAVA 1. ovog člana ako to lice nije iskoristilo pravo na podnošenje zahteva.
U slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava iz stava 32. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju u slučaju podnošenja zahteva od strane podnosioca zahteva iz stava 1. ovog člana, osim odredbe člana 156. stav 1. ovog zakona.
Na pitanja postupka zaštite prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.
Rokovi i način podnošenja zahteva za zaštitu prava
Član 149.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se Republičkoj komisiji, a predaje naručiocu.
Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, a u postupku javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku ako je primljen od strane naručioca tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na način dostavljanja.
U slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava iz stava 3. ovog člana dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda.
Odredba stava 3. ovog člana ne primenjuje se u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, ako podnosilac zahteva ili sa njim povezano lice nije učestvovao u tom postupku.
Posle donošenja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odluke o priznavanju kvalifikacije i odluke o obustavi postupka, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je deset dana od dana prijema odluke, a u slučaju javne nabavke male vrednosti je pet dana od dana prijema odluke.
U slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je deset dana od dana objavljivanja odluke o dodeli ugovora na Portalu javnih nabavki.
Na dostavljanje zahteva za zaštitu prava shodno se primenjuju odredbe o načinu dostavljanja odluke iz člana 108. st. 6. do 9. ovog zakona.
Primerak zahteva za zaštitu prava podnosilac istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.
Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz stava 3. ovog člana, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.
Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.
O podnetom zahtevu za zaštitu prava naručilac obaveštava sve učesnike u postupku javne nabavke, odnosno objavljuje obaveštenje o podnetom zahtevu na Portalu javnih nabavki, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA PODNOSI SE NARUČIOCU, A KOPIJA SE ISTOVREMENO DOSTAVLjA REPUBLIČKOJ KOMISIJI.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA MOŽE SE PODNETI U TOKU CELOG POSTUPKA JAVNE NABAVKE, PROTIV SVAKE RADNjE NARUČIOCA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA KOJIM SE OSPORAVA VRSTA POSTUPKA, SADRŽINA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA ILI KONKURSNE DOKUMENTACIJE SMATRAĆE SE BLAGOVREMENIM AKO JE PRIMLjEN OD STRANE NARUČIOCA NAJKASNIJE SEDAM DANA PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA, A U POSTUPKU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI I KVALIFIKACIONOM POSTUPKU AKO JE PRIMLjEN OD STRANE NARUČIOCA TRI DANA PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA, BEZ OBZIRA NA NAČIN DOSTAVLjANjA I UKOLIKO JE PODNOSILAC ZAHTEVA U SKLADU SA ČLANOM 63. STAV 2. UKAZAO NARUČIOCU NA EVENTUALNE NEDOSTATKE I NEPRAVILNOSTI, A NARUČILAC ISTE NIJE OTKLONIO.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA KOJIM SE OSPORAVAJU RADNjE KOJE NARUČILAC PREDUZME PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA, A NAKON ISTEKA ROKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, SMATRAĆE SE BLAGOVREMENIM UKOLIKO JE PODNET NAJKASNIJE DO ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA.
ODREDBE ST. 3. I 4. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE U SLUČAJU PREGOVARAČKOG POSTUPKA BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA, AKO PODNOSILAC ZAHTEVA ILI SA NjIM POVEZANO LICE NIJE UČESTVOVAO U TOM POSTUPKU.
POSLE DONOŠENjA ODLUKE O DODELI UGOVORA, ODLUKE O ZAKLjUČENjU OKVIRNOG SPORAZUMA, ODLUKE O PRIZNAVANjU KVALIFIKACIJE I ODLUKE O OBUSTAVI POSTUPKA, ROK ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA JE DESET DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA ODLUKE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI, A PET DANA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI I DONOŠENjA ODLUKE O DODELI UGOVORA NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA U SKLADU SA ČLANOM 40A OVOG ZAKONA.
ZAHTEVOM ZA ZAŠTITU PRAVA NE MOGU SE OSPORAVATI RADNjE NARUČIOCA PREDUZETE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE AKO SU PODNOSIOCU ZAHTEVA BILI ILI MOGLI BITI POZNATI RAZLOZI ZA NjEGOVO PODNOŠENjE PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA, A PODNOSILAC ZAHTEVA GA NIJE PODNEO PRE ISTEKA TOG ROKA.
AKO JE U ISTOM POSTUPKU JAVNE NABAVKE PONOVO PODNET ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA OD STRANE ISTOG PODNOSIOCA ZAHTEVA, U TOM ZAHTEVU SE NE MOGU OSPORAVATI RADNjE NARUČIOCA ZA KOJE JE PODNOSILAC ZAHTEVA ZNAO ILI MOGAO ZNATI PRILIKOM PODNOŠENjA PRETHODNOG ZAHTEVA.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA NE ZADRŽAVA DALjE AKTIVNOSTI NARUČIOCA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 150. OVOG ZAKONA.
NARUČILAC OBJAVLjUJE OBAVEŠTENjE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI NAJKASNIJE U ROKU OD DVA DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA, KOJE SADRŽI PODATKE IZ PRILOGA 3Lj.
Posledice podnetog zahteva za zaštitu pravai privremene mere
Član 150.
Zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona ili ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.
Ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon zaključenja ugovora u skladu sa članom 112. stav 2. ovog zakona naručilac ne može izvršiti ugovor o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.
Odluku iz st. 1. i 2. ovog člana, Republička komisija donosi u slučaju kada bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozilo interes Republike Srbije.
Ako naručilac smatra da postoje uslovi iz stava 3. ovog člana, dužan je da odmah po prijemu, bez prethodne provere, zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke dostavi Republičkoj komisiji sa obrazloženim predlogom za donošenje odluke iz st. 1. ili 2. ovog člana.
Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi Republička komisija donosi rešenje kojim usvaja predlog naručioca u roku od pet dana od dana prijema predloga.
Ako je zahtev za zaštitu prava uložen u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona, podnosilac zahteva može predložiti da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci.
Republička komisija će u roku od pet dana rešenjem usvojiti predlog podnosioca zahteva ukoliko utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.
Ako Republička komisija donese rešenje iz stava 7. ovog člana, naručilac ne može zaključiti, odnosno izvršiti ugovor o javnoj nabavci.
Nakon donošenja rešenja iz st. 5. i 7. ovog člana postupak se nastavlja pred Republičkom komisijom.
U SLUČAJU PODNETOG ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA NARUČILAC NE MOŽE DONETI ODLUKU O DODELI UGOVORA, ODLUKU O ZAKLjUČENjU OKVIRNOG SPORAZUMA, ODLUKU O PRIZNAVANjU KVALIFIKACIJE I ODLUKU O OBUSTAVI POSTUPKA, NITI MOŽE ZAKLjUČITI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI PRE DONOŠENjA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA, OSIM U SLUČAJU PREGOVARAČKOG POSTUPKA IZ ČLANA 36. STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA.
ODGOVORNO LICE NARUČIOCA MOŽE DONETI ODLUKU DA NARUČILAC PREDUZME AKTIVNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRE DONOŠENjA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA, KADA BI ZADRŽAVANjE AKTIVNOSTI NARUČIOCA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, ODNOSNO U IZVRŠENjU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI PROUZROKOVALO VELIKE TEŠKOĆE U RADU ILI POSLOVANjU NARUČIOCA KOJE SU NESRAZMERNE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE, A KOJA MORA BITI OBRAZLOŽENA.
REPUBLIČKA KOMISIJA, NA PREDLOG NARUČIOCA, MOŽE DOZVOLITI NARUČIOCU DA PREDUZME AKTIVNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRE DONOŠENjA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA, KADA BI ZADRŽAVANjE AKTIVNOSTI NARUČIOCA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, ODNOSNO U IZVRŠENjU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI ZNAČAJNO UGROZILO INTERES REPUBLIKE SRBIJE.
AKO JE ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA PODNET NAKON ZAKLjUČENjA UGOVORA U SKLADU SA ČLANOM 112. STAV 2. OVOG ZAKONA NARUČILAC NE MOŽE IZVRŠITI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI DO DONOŠENjA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA, OSIM AKO SU ISPUNjENI USLOVI IZ ST. 2. I 3. OVOG ČLANA I AKO NARUČILAC ILI REPUBLIČKA KOMISIJA NA PREDLOG NARUČIOCA NE ODLUČI DRUGAČIJE.
AKO NARUČILAC SMATRA DA POSTOJE USLOVI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, DUŽAN JE DA ODMAH PO PRIJEMU, BEZ PRETHODNE PROVERE, ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA I KOMPLETNU DOKUMENTACIJU IZ POSTUPKA JAVNE NABAVKE DOSTAVI REPUBLIČKOJ KOMISIJI SA OBRAZLOŽENIM PREDLOGOM ZA DONOŠENjE ODLUKE REPUBLIČKE KOMISIJE.
AKO UTVRDI DA SU ISPUNjENI USLOVI, REPUBLIČKA KOMISIJA DONOSI REŠENjE KOJIM USVAJA PREDLOG NARUČIOCA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA U ROKU OD PET DANA OD DANA PRIJEMA PREDLOGA I KOMPLETNE DOKUMENTACIJE.
ODLUKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NARUČILAC BEZ ODLAGANjA DOSTAVLjA REPUBLIČKOJ KOMISIJI I OBJAVLjUJE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI I NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.
AKO JE ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA ULOŽEN U SLUČAJU SPROVOĐENjA PREGOVARAČKOG POSTUPKA IZ ČLANA 36. STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA, PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE PREDLOŽITI DA REPUBLIČKA KOMISIJA DONESE REŠENjE KOJIM SE ZABRANjUJE NARUČIOCU DA ZAKLjUČI, ODNOSNO IZVRŠI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI.
REPUBLIČKA KOMISIJA ĆE U ROKU OD PET DANA REŠENjEM USVOJITI PREDLOG PODNOSIOCA ZAHTEVA IZ STAVA 8. OVOG ČLANA, UKOLIKO UTVRDI DA BI ZAKLjUČENjE, ODNOSNO IZVRŠENjE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI BEZ PRETHODNE PROVERE PRAVILNOSTI POSTUPKA MOGLO DA PROUZROKUJE ZNATNU ŠTETU PO JAVNA SREDSTVA.
AKO REPUBLIČKA KOMISIJA DONESE REŠENjE IZ STAVA 9. OVOG ČLANA, NARUČILAC NE MOŽE ZAKLjUČITI, ODNOSNO IZVRŠITI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI.
NARUČILAC MOŽE DA ODLUČI DA ZAUSTAVI DALjE AKTIVNOSTI U SLUČAJU PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA, PRI ČEMU JE DUŽAN DA U OBAVEŠTENjU O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA NAVEDE DA ZAUSTAVLjA DALjE AKTIVNOSTI U POSTUPKU JAVNE NABAVKE.
ODREDBE OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJU I NA OKVIRNI SPORAZUM.
Sadržina zahteva za zaštitu prava
Član 151.
Zahtev za zaštitu prava sadrži:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
2) naziv i adresu naručioca;
3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;
4) povrede propisa kojima se uređuje postupak javne nabavke;
5) činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;
6) potvrdu o uplati takse iz člana 156. ovog zakona;
7) potpis podnosioca.
Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve podatke iz stava 1. ovog člana, naručilac će bez odlaganja, pozvati podnosioca zahteva da u roku od dva dana dopuni zahtev.
AKO PODNETI ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA NE SADRŽI SVE OBAVEZNE ELEMENTE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NARUČILAC ĆE TAKAV ZAHTEV ODBACITI ZAKLjUČKOM.
Ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, odnosno ako ne dopuni zahtev u skladu sa pozivom za dopunu, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.
ZAKLjUČAK IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NARUČILAC DOSTAVLjA PODNOSIOCU ZAHTEVA I REPUBLIČKOJ KOMISIJI U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA.
Protiv zaključka naručioca iz stava 3. ovog člana podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu Republičkoj komisiji, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu.
PROTIV ZAKLjUČKA NARUČIOCA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ZAKLjUČKA PODNETI ŽALBU REPUBLIČKOJ KOMISIJI, DOK KOPIJU ŽALBE ISTOVREMENO DOSTAVLjA NARUČIOCU.
Prethodna provera zahteva za zaštitu prava
Član 152.
Po prijemu zahteva za zaštitu prava, naručilac proverava da li je zahtev podnet u roku i da li je izjavljen od strane lica koje ima aktivnu legitimaciju.
Ako je zahtev za zaštitu prava neblagovremen ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.
ZAKLjUČAK IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NARUČILAC DOSTAVLjA PODNOSIOCU ZAHTEVA I REPUBLIČKOJ KOMISIJI U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana podnosilac zahteva može, u roku od tri dana od dana prijema tog zaključka podneti žalbu Republičkoj komisiji dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu.
NAKON PRIJEMA ŽALBE NARUČILAC ĆE U ROKU OD TRI DANA DOSTAVITI REPUBLIČKOJ KOMISIJI POTREBNU DOKUMENTACIJU IZ POSTUPKA JAVNE NABAVKE RADI ODLUČIVANjA O ŽALBI.
Postupanje naručioca posle prethodnog ispitivanjazahteva za zaštitu prava
Član 153.
Posle prethodnog ispitivanja, u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, naručilac će:
rešenjem usvojiti zahtev za zaštitu prava;
2) dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava.DOSTAVITI REPUBLIČKOJ KOMISIJI ODGOVOR U KOJEM ĆE SE IZJASNITI NA SVE NAVODE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA I KOMPLETNU DOKUMENTACIJU IZ POSTUPKA JAVNE NABAVKE, RADI ODLUČIVANjA O ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA.
Rešenje iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.
UKOLIKO REŠENjEM IZ STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA NARUČILAC NIJE USVOJIO SVE NAVODE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA, PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE PISANIM IZJAŠENjEM NASTAVITI POSTUPAK PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA O ČEMU ISTOVREMENO OBAVEŠTAVA NARUČIOCA.
U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NARUČILAC JE DUŽAN DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA PISANOG IZJAŠNjENjA PODNOSIOCA ZAHTEVA KOMPLETNU DOKUMENTACIJU IZ POSTUPKA JAVNE NABAVKE DOSTAVI REPUBLIČKOJ KOMISIJI.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana naručilac je dužan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva Republičkoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva.
Posle prijema pismenog obaveštenja o povlačenju zahteva za zaštitu prava, naručilac, odnosno Republička komisija će zaključkom obustaviti postupak zaštite prava.
Postupak pred Republičkom komisijom
Član 154.
Nakon prijema zahteva za zaštitu prava od naručioca, Republička komisija u roku od tri dana utvrđuje da li:
je zahtev za zaštitu prava podnet u roku;
podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;
zahtev sadrži sve obavezne podatke iz člana 151. ovog zakona.
NAKON PRIJEMA PISANOG IZJAŠNjENjA PODNOSIOCA ZAHTEVA ZA NASTAVAK POSTUPKA PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM ILI ODGOVORA NARUČIOCA IZ ČLANA 153. OVOG ZAKONA, REPUBLIČKA KOMISIJA UTVRĐUJE DA LI:
JE ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA, ODNOSNO PISANO IZJAŠNjENjE PODNET U ROKU;
PODNOSILAC ZAHTEVA IMA AKTIVNU LEGITIMACIJU;
ZAHTEV SADRŽI SVE OBAVEZNE ELEMENTE IZ ČLANA 151. OVOG ZAKONA.
Ako Republička komisija utvrdi da zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne ELEMENTE iz člana 151. ovog zakona pozvaće podnosioca zahteva za zaštitu prava da zahtev dopuni u roku od dva dana.
Republička komisija će zaključkom odbaciti zahtev za zaštitu prava ako utvrdi da nije ispunjen neki od uslova iz stava 1. tač. 1) do 2) ovog člana ili ako podnosilac zahteva u predviđenom roku ne dopuni zahtev za zaštitu prava.
Republička komisija može pre donošenja svoje odluke da traži dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja i mišljenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, Uprave za javne nabavke i drugih lica i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku javne nabavke, kao i da prikupi druge podatke za donošenje odluke.
Sva lica i organi iz stava 4. ovog člana dužni su da postupaju u roku koji je Republička komisija odredila u zahtevu za dobijanje dokumentacije, podataka, objašnjenja i mišljenja.
U slučaju da ponuđač ili naručilac nisu dostavili traženu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja u roku iz stava 5. ovog člana Republička komisija će doneti odluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu, odnosno sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza, biće uzeta na štetu stranke koja nije postupila po nalogu.
Taksa i troškovi postupka
Član 156.
Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budzeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od:
1) 15.000 dinara u postupku po žalbi na zaključak Uprave za javne nabavke iz člana 83. ovog zakona;
2) 40.000 dinara u postupku javne nabavke male vrednosti i pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda;
3) 80.000 dinara ako se zahtev za zaštitu prava podnosi pre otvaranja ponuda ili ako procenjena vrednost javne nabavke, odnosno ponuđena cena ponuđača kojem je dodeljen ugovor nije veća od 80.000.000 dinara;
4) 0,1 % procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno ponuđene cene ponuđača kojem je dodeljen ugovor, ako je ta vrednost veća od 80.000.000 dinara.
PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA JE DUŽAN DA NA ODREĐENI RAČUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE UPLATI TAKSU U IZNOSU OD:
1) 60.000 DINARA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI I PREGOVARAČKOM POSTUPKU BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA;
2) 120.000 DINARA AKO PROCENjENA VREDNOST JAVNE NABAVKE NIJE VEĆA OD 120.000.000 DINARA;
3) 120.000 DINARA AKO ZBIR PROCENjENIH VREDNOSTI SVIH OSPORENIH PARTIJA NIJE VEĆI OD 120.000.000 DINARA, UKOLIKO JE JAVNA NABAVKA OBLIKOVANA PO PARTIJAMA;
4) 0,1% PROCENjENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE AKO JE TA VREDNOST VEĆA OD 120.000.000 DINARA;
5) 0,1% ZBIRA PROCENjENIH VREDNOSTI SVIH OSPORENIH PARTIJA AKO JE TA VREDNOST VEĆA OD 120.000.000 DINARA, UKOLIKO JE JAVNA NABAVKA OBLIKOVANA PO PARTIJAMA.
Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.
Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, naručilac mora podnosiocu zahteva za zaštitu prava na pisani zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva za zaštitu prava mora naručiocu na pisani zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Ako je zahtev za zaštitu prava delimično usvojen, Republička komisija odlučuje da li će svaka stranka snositi svoje troškove ili će troškovi biti podeljeni srazmerno usvojenom zahtevu za zaštitu prava.
Stranke u zahtevu moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu.
Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
O troškovima odlučuje Republička komisija. Odluka Republičke komisije je izvršni naslov.
Odluka Republičke komisije
Član 157.
Republička komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.
Republička komisija po službenoj dužnosti ispituje i da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu određenog postupka javne nabavke, da li su prekršene odredbe zakona zbog kojih se ugovor može poništiti ili je ugovor ništav, KAO I DA LI POSTOJE RAZLOZI ZBOG KOJIH POSTUPAK JAVNE NABAVKE NE MOŽE DA SE OKONČA NA ZAKONIT NAČIN.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Republička komisija može nastaviti postupak i ako podnosilac zahteva za zaštitu prava povuče zahtev.
Republička komisija će izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
Republička komisija zaključkom:
1) odbacuje zahtev za zaštitu pravaODBACUJE ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA, ODNOSNO PISANO IZJAŠNjENjE O NASTAVKU POSTUPKA PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM;
2) obustavlja postupak na osnovu prijema pismenog obaveštenja o odustajanju od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;
3) odbacuje žalbu kao nedopuštenu, neblagovremenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica;
4) odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Republička komisija rešenjem:
1) usvaja zahtev za zaštitu prava i, u celini ili delimično, poništava postupak javne nabavke, ukoliko je zahtev za zaštitu prava osnovanUSVAJA ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA KAO OSNOVAN, U CELINI ILI DELIMIČNO PONIŠTAVA POSTUPAK JAVNE NABAVKE;
2) odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;
3) potvrđuje ili poništava zaključak naručioca;
4) potvrđuje ili poništava zaključak Uprave za javne nabavke;
5)4)usvaja ili odbija predlog naručioca iz člana 30. stav 3. ovog zakona;
6)5)usvaja ili odbija predlog iz člana 150. stav 4. i člana 150. stav 6. IZ ČLANA 150. STAV 5. I ČLANA 150. STAV 8. ovog zakona;
7)6)izriče novčane kazne;
8)7)poništava ugovor;
9)8)odlučuje u prekršajnom postupku.
Republička komisija je dužna da obrazloži svoju odluku iMOŽE DA naručiocu naloži preduzimanje određenih radnji u roku od najduže 25 dana u svrhu pravilnog i zakonitog okončanja konkretnog postupka javne nabavke.
Rok za donošenje i dostavljanje odluke
Član 158.
Republička komisija je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od 20 dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za zaštitu prava.
REPUBLIČKA KOMISIJA JE DUŽNA DA O ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA ODLUČI REŠENjEM U ROKU OD 20 DANA OD DANA PRIJEMA KOMPLETNE DOKUMENTACIJE POTREBNE ZA UTVRĐIVANjE ČINjENIČNOG STANjA I ODLUČIVANjE.
O žalbi protiv zaključka naručioca Republička komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
O žalbi protiv zaključka Uprave za javne nabavke, Republička komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije u vezi sa negativnom referencom.
Rok iz stava 1. ovog člana, se izuzetno, u naročito opravdanim slučajevima, može produžiti za 15 dana, o čemu se uz obrazloženje produženja roka, obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac.
Republička komisija je dužna da odluku iz st. 1. do 3. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču, odnosno Upravi za javne nabavke u roku od pet dana od dana donošenja.
REPUBLIČKA KOMISIJA JE DUŽNA DA ODLUKU IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DOSTAVI NARUČIOCU, PODNOSIOCU ZAHTEVA I IZABRANOM PONUĐAČU U ROKU OD PET DANA OD DANA DONOŠENjA.
Odluka Republičke komisije se odmah nakon dostavljanja strankama u postupku, objavljuje na internet stranici Republičke komisije i na Portalu javnih nabavki.
Naručilac je dužan da obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije.
Zabrana zloupotrebe zahteva za zaštitu prava
Član 164.
Zabranjeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava radiostvarenja nekog drugog cilja, a ne onog zbog kojeg je to pravo priznato.
Republička komisija po službenoj dužnosti pazi na postojanje zloupotrebe zahteva za zaštitu prava.
Pretpostavlja se da je podnosilac zahteva čija su tri zahteva za zaštitu prava odbijena u periodu od šest meseci neprekidno, zloupotrebio zahtev za zaštitu prava, osim ako u postupku pred Republičkom komisijom ne dokaže suprotno.
Republička komisija će podnosiocu zahteva za kojeg je utvrdila da je zloupotrebio zahtev za zaštitu prava izreći novčanu kaznu iz člana 162. ovog zakona.
Prekršaji naručioca
Član 169.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac, ako:
ne zaštiti podatke o ponudi i ponuđaču (član 14);
ne evidentira sve faze postupka javne nabavke, ne vodi evidenciju o zaključenim ugovorima o javnoj nabavci ili ako ne čuva dokumentaciju iz postupka javne nabavke (član 16);
ne obavlja komunikaciju na način propisan ovim zakonom (čl. 20. i 21);
3)NE OBAVLjA KOMUNIKACIJU NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM ILI NE OBJAVI INTERNI AKT I INTERNI PLAN ZA SPREČAVANjE KORUPCIJE U JAVNIM NABAVKAMA (ČL.20, 21 I 22)
ne objavi ili ne dostavi konkursnu dokumentaciju, izmene i dopune konkursne dokumentacije ili odgovor na zahtev za pojašnjenjem konkursne dokumentacije (čl. 62. i 63)NE OBJAVI ILI NE DOSTAVI POZIV ZA PODNOŠENjE PONUDA, KONKURSNU DOKUMENTACIJU, IZMENE I DOPUNE KONKURSNE DOKUMENTACIJE ILI ODGOVOR NA ZAHTEV ZA POJAŠNjENjEM KONKURSNE DOKUMENTACIJE I DRUGE OGLASE (čl. 57, 62. I 63);
ne poštuje odredbe o određivanju i korišćenju tehničkih specifikacija i standarda (čl. 70 – 74);
donese odluku o dodeli ugovora, a nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetka (član 107. stav 4);
ne donese odluku u roku iz člana 108. stav 2. ovog zakona;
nakon što je obustavio postupak javne nabavke iz razloga predviđenih u članu 109. stav 2. ovog zakona ponovo pokrene postupak javne nabavke u istoj budzetskoj godini, odnosno u narednih šest meseci;
ako ne omogući ponuđaču, odnosno podnosiocu prijave uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke (član 110);
ne dostavi izveštaj Upravi za javne nabavke (čl. 132. i 133);
nema zaposlenog službenika za javne nabavke ili ako ne omogući licu zaposlenom na poslovima za javne nabavke da stekne sertifikat službenika za javne nabavke (član 134).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac, ako:
1) sprovede nabavkuNABAVI DOBRA, USLUGE I RADOVE bez primene ovog zakona kada nisu postojali razlozi za izuzeće od primene ovog zakona (čl. 7, 7A, 122 i 128);
2) ne odbije ponudu lica koja su učestvovala u planiranju javne nabavke, pripremala konkursnu dokumentaciju ili pojedine njene delove ili su ta lica sarađivala sa ponuđačem (član 23);
zaključi ugovor o javnoj nabavci u slučaju postojanja sukoba interesa (čl. 29. i 30);
sprovede postupak javne nabavke koji nije otvoren ili restriktivni postupak, a da za to nisu postojali uslovi (čl. 34 – 39);
ne donese plan nabavki, ne dostavi plan nabavki ili izveštaj o izvršenju plana nabavki ili ako ne poštuje pravila o sačinjavanju plana nabavki(član 51)NE DONESE PLAN JAVNIH NABAVKI, NE OBJAVI PLAN JAVNIH NABAVKI ILI AKO NE POŠTUJE PRAVILA O SAČINjAVANjU PLANA JAVNIH NABAVKI (ČLAN 51);
pokrene postupak javne nabavke, a da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (član 52);
ne objavi prethodno obaveštenje ili poziv za podnošenje ponuda (čl. 59. i 60);
zaključi ugovor, a da nisu ispunjeni uslovi (član 112);
izmeni ugovor o javnoj nabavci, a da razlog izmene nije objektivna okolnost ili razlog za izmenu nije predvideo u konkursnoj dokumentaciji ili nije objavio odluku ili nije dostavio izveštaj nadležnim organima (član 115)IZMENI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 115. OVOG ZAKONA;
nakon podnetog zahteva za zaštitu prava donese odluku, odnosno zaključi ugovor ili ako suprotno odluci Republičke komisije zaključi ili izvrši ugovor (član 150);
na osnovu odluke Republičke komisije ne nadoknadi podnosiocu zahteva troškove postupka zaštite prava (član 156. stav 3);
ne postupi po nalozima sadržanim u odluci Republičke komisije u roku predviđenom tom odlukom (član 157).
Za prekršaj iz stava 3. ovog člana kazniće se i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 80.000 do 150.000 dinara.
PRILOG 1
PREDMET JAVNE NABAVKE USLUGA
Broj
kategorije Predmet
1. usluge održavanja i popravke;
2. usluge kopnenog saobraćaja (osim usluga železničkog saobraćaja), uključujući usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim prevoza pošte);
3. usluge vazdušnog prevoza putnika i robe (osim prevoza pošte);
4. kopneni i vazdušni prevoz pošte (osim usluga železničkog saobraćaja);
5. elektronske komunikacione usluge;
6. finansijske usluge:
usluge osiguranja;
bankarske i investicione usluge (osim nabavki finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i usluga Narodne banke Srbije);
BANKARSKE I INVESTICIONE USLUGE (OSIM FINANSIJSKIH USLUGA IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA);
računarske i druge vezane usluge;
USLUGE ISTRAŽIVANjA I RAZVOJA (osim nabavki usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca za njegove vlastite potrebe, pod uslovom da naručilac takve usluge plaća u potpunosti);
usluge računovodstva, revizije i vođenja knjiga;
usluge u oblasti istraživanja tržišta i javnog mnjenja;
usluge menadzmentskog konsaltinga i druge vezane usluge (osim usluga arbitraže, poravnanja i srodnih usluga);
arhitektonske usluge; inženjerske usluge; usluge urbanističkog planiranja i pejzažne arhitekture; usluge tehničkog testiranja i analiza; usluge energetskog pregleda i energetske usluge;
reklamne usluge;
usluge čišćenja zgrada i usluge upravljanja imovinom;
izdavačke i štamparske usluge na honorarnoj ili ugovornoj osnovi;
usluge uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarne usluge i druge srodne usluge;
usluge hotela i restorana;
usluge železničkog saobraćaja;
usluge rečnog saobraćaja;
dodatne i pomoćne saobraćajne usluge;
pravne usluge;PRAVNE USLUGE (OSIM PRAVNIH USLUGA IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA);
usluge regrutovanja kadrova;
istražne usluge i usluge obezbeđenja (osim usluga obezbeđenja prevozom u oklopljenim automobilima);
usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja;
zdravstvene i socijalne usluge;
usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta;
druge usluge.
PRILOG 2
PREDMET JAVNIH NABAVKI KOJE SPROVODI
UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE
A
Dobra
Broj
kategorije Predmet
1. potrošna dobra (za obavljanje delatnosti, za održavanje objekata, kancelarijski i računarski materijal, sredstva za pranje i čišćenje, opšti sitni inventar, papirna konfekcija i sl.);
2. druga potrošna dobra čija se nabavka sprovodi više puta godišnje, a koja su neophodna za obavljanje delatnosti;
3. hrana i namirnice;
4. prevozna sredstva;
5. građevinski (instalacioni) materijal i oprema;
6. goriva i maziva;
7. radna i zaštitna odeća i oprema;
8. računarska oprema (hardver, softver i licence).
B
Usluge
Broj
kategorije Predmet
usluge održavanja i popravke;
usluge kopnenog saobraćaja (osim usluga železničkog saobraćaja), uključujući usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim prevoza pošte);
usluge vazdušnog prevoza putnika i robe (osim prevoza pošte);
kopneni i vazdušni prevoz pošte (osim usluga železničkog saobraćaja);
elektronske komunikacione usluge;
računarske usluge i druge vezane usluge;
arhitektonske usluge; inženjerske usluge; usluge urbanističkog planiranja i pejzažne arhitekture; usluge tehničkog testiranja i analiza; usluge energetskog pregleda i energetske usluge;
usluge čišćenja zgrada i usluge upravljanja imovinom;
9. usluge uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarne usluge i druge srodne usluge;
usluge železničkog saobraćaja;
usluge rečnog saobraćaja;
dodatne i pomoćne saobraćajne usluge;
istražne usluge i usluge obezbeđenja;
usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja;
usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta.
PRILOG 2
USLUGE IZ ČLANA 39A
BROJ
KATEGORIJE PREDMET
ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE USLUGE;
PRAVNE USLUGE (OSIM NABAVKI PRAVNIH USLUGA IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA);
USLUGE HOTELA I RESTORANA;
USLUGE OBRAZOVANjA I USLUGE PROFESIONALNOG OSPOSOBLjAVANjA;
USLUGE U OBLASTIMA REKREACIJE, KULTURE I SPORTA.
PRILOG 3
SADRŽINA OGLASA O JAVNOJ NABAVCI
A
Prethodno obaveštenje
naziv, adresa i internet stranica naručioca;
vrsta naručioca;
za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
okvirni datum objavljivanja poziva za podnošenje ponuda i za zaključenje ugovora;
broj ugovora koje naručilac namerava zaključiti;
7. posebna napomena ako je ugovor o javnoj nabavci rezervisan za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica;
8. posebna napomena ukoliko se zaključuje okvirni sporazum;.
9. adresu i internet adresu državnog organa ili organizacije, odnosno organa ili službe teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti ispravni podaci o poreskim obavezama, zaštiti životne sredine, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl.
B
Poziv za podnošenje ponude
(otvoreni, restriktivni, kvalifikacioni i pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda)
naziv, adresa i internet stranica naručioca;
vrsta naručioca;
vrsta postupka javne nabavke;
za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
broj partija, ukoliko se predmet nabavke oblikuje u više partija;
posebna napomena ako je ugovor o javnoj nabavci rezervisan za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica;
u slučaju pregovaračkog postupka razlog za primenu i osnov iz zakona;
ako se zaključuje okvirni sporazum, vreme trajanja okvirnog sporazuma;
u slučaju podnošenja elektronske ponude, primene elektronske licitacije ili sistema dinamične nabavke – osnovni podaci o informacionom sistemu naručioca i neophodnim tehničkim uslovima za učešće;
u slučaju primene sistema dinamične nabavke rok trajanja sistema;
u slučaju obaveze podnošenja ponude sa podizvođačem procenat vrednosti nabavke koji se izvršava preko podizvođača;
kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora;
način preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno internet adresu gde je konkursna dokumentacija dostupna;
adresu i internet adresu državnog organa ili organizacije, odnosno organa ili službe teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti ispravni podaci o poreskim obavezama, zaštiti životne sredine, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl.
15.način podnošenja ponude i rok;
16.mesto, vreme i način otvaranja ponuda;
17.uslovi pod kojima predstavnici ponuđača mogu učestvovati u postupku otvaranja ponuda;
18.rok za donošenje odluke;
19.lice za kontakt.
V
Poziv za podnošenje prijava
(prva faza restriktivnog postupka, kvalifikacioni postupak i konkurentni dijalog)
naziv, adresa i internet stranica naručioca;
vrsta naručioca;
vrsta postupka javne nabavke;
opis potrebe naručioca u slučaju konkurentnog dijaloga;
za dobra i usluge, opis predmeta javne nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
broj partija, ukoliko se predmet nabavke oblikuje u više partija;
posebna napomena ako je kvalifikacija rezervisana za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica;
u slučaju podnošenja elektronske prijave – osnovni podaci o informacionom sistemu naručioca i neophodnim tehničkim uslovima za učešće;
u slučaju kvalifikacionog postupka – rok za koji se kandidatima priznaje kvalifikacija;
način preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno internet adresu gde je konkursna dokumentacija dostupna;
adresu i internet adresu državnog organa ili organizacije, odnosno organa ili službe teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti i ispravni podaci o poreskim obavezama, zaštiti životne sredine, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl;
12.način podnošenja prijave i rok;
13. mesto, vreme i način otvaranja prijava;
14.uslovi pod kojima predstavnici podnosilaca prijava mogu učestvovati u postupku otvaranja prijava;
15.rok za donošenje odluke;
16.lice za kontakt.
Đ
Obaveštenje o priznavanju kvalifikacije
(prva faza restriktivnogI KVALIFIKACIONOG postupka)
naziv, adresa i internet stranica naručioca;
vrsta naručioca;
za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
datum ažuriranja liste kandidata i rok za podnošenje prijava;
LISTA KANDIDATA;
poziv za podnošenje prijava;
način preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno adresu internet stranice gde je konkursna dokumentacija objavljena;
lice za kontakt.
Ž
Podaci u odluci o dodeli ugovora
(pregovarački postupak bez objavljivanja pozivaza podnošenje ponuda)
1. naziv i adresa naručioca, broj i datum donošenja odluke;
2. vrsta naručioca;
3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;
5. broj i datum zaključenja prvobitno zaključenog ugovora u slučaju pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona;
6. osnov za primenu pregovaračkog postupka i podatke koji opravdavaju njegovu primenu;
7. procenjenu vrednost javne nabavke;
8. broj primljenih ponuda;
9. najviša i najniža ponuđena cena;
10. najviša i najniža ponuđena cena kod prihvatljivih ponuda;
11. deo ili vrednost ugovora koji će se izvršiti preko podizvođača;
12. osnovne podatke o ponuđaču i ponudi kojoj je dodeljen ugovor ;
13. period važenja ugovora;
14.podatke o načinu i roku za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Ž
OBAVEŠTENjE O PRODUŽENjU ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA, ODNOSNO PRIJAVA
NAZIV, ADRESA I INTERNET STRANICA NARUČIOCA;
VRSTA NARUČIOCA;
VRSTA POSTUPKA JAVNE NABAVKE;
ZA DOBRA I USLUGE: OPIS PREDMETA NABAVKE, NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
ZA RADOVE PRIRODA I OBIM RADOVA I OSNOVNA OBELEŽJA RADOVA, MESTO IZVRŠENjA RADOVA, OZNAKA IZ KLASIFIKACIJE DELATNOSTI, ODNOSNO NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
DATUM OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA/PRIJAVA;
DATUM OBJAVLjIVANjA OBAVEŠTENjA O PRODUŽENjU ROKA;
RAZLOG ZA PRODUŽENjE ROKA;
VREME I MESTO ZA PODNOŠENjE PONUDA (NOVI ROK);
VREME I MESTO OTVARANjA PONUDA.
Lj
OBAVEŠTENjE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA
1. NAZIV, ADRESA I INTERNET STRANICA NARUČIOCA;
2. VRSTA NARUČIOCA;
3. VRSTA POSTUPKA JAVNE NABAVKE;
4. ZA DOBRA I USLUGE: OPIS PREDMETA NABAVKE, NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
5. ZA RADOVE PRIRODA I OBIM RADOVA I OSNOVNA OBELEŽJA RADOVA, MESTO IZVRŠENjA RADOVA, OZNAKA IZ KLASIFIKACIJE DELATNOSTI, ODNOSNO NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
6. FAZA POSTUPKA JAVNE NABAVKE U KOJOJ JE PODNET ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA;
7. INFORMACIJA DA LI NARUČILAC ZAUSTAVLjA DALjE AKTIVNOSTI U POSTUPKU JAVNE NABAVKE.
M
OBAVEŠTENjE O PONIŠTENjU POSTUPKA JAVNE NABAVKE
NAZIV, ADRESA I INTERNET STRANICA NARUČIOCA;
VRSTA NARUČIOCA;
VRSTA POSTUPKA JAVNE NABAVKE;
ZA DOBRA I USLUGE, OPIS PREDMETA NABAVKE, NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
ZA RADOVE PRIRODA I OBIM RADOVA I OSNOVNA OBELEŽJA RADOVA, MESTO IZVRŠENjA RADOVA, OZNAKA IZ KLASIFIKACIJE DELATNOSTI, ODNOSNO NAZIV I OZNAKA IZ OPŠTEG REČNIKA NABAVKE;
OSNOV ZA PONIŠTENjE POSTUPKA.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Imajući u vidu da su nakon dve godine primene ZJN, naručioci i ponuđači ukazali na potrebu daljeg jačanja sistema javnih nabavki i izmene i dopune ZJN, kako bi se povećali pre svega efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki, kao i intenzitet konkurencije, urađena je analiza efekata primene ZJN, a što je i predviđeno Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2015. godine („Službeni glasnik RS“, broj 122/2014).
Na osnovu analize efekata primene ZJN, utvrđeno je da efikasnost postupka javne nabavke i dalje nije na odgovarajućem nivou, te da naručioci i dalje najveći deo svojih napora usmeravaju na zadovoljavanje formalnih zahteva, postupak javne nabavke traje dugo, a što je imalo za posledicu nemogućnost da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada.
Pored slabosti sistema javnih nabavki sa aspekta naručioca, slabosti su uočene i u pogledu ponuđača, koje se ogledaju u njihovom sve manjem učešću. Prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru, kao standardan pokazatelj intenziteta konkurencije u javnim nabavkama, ukazuje da je intenzitet konkurencije u 2014. godini, bio svega 2,6 što je najniži nivo u protekle četiri godine. Takođe, na isto ukazuje i podatak da je čak svaki peti obustavljeni postupak iz razloga što nije dobijena ni jedna ponuda, kao i da je u gotovo polovini sprovedenih postupaka dobijena samo jedna ponuda, a što pokazuju i podaci u Izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1.1.2014 – 31.12.2014. godine (u daljem tekstu: Izveštaj za 2014. godinu).
Imajući u vidu da je Strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine i Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014 – 2015. godine, predviđena izmena i dopuna ZJN u četvrtom kvartalu 2015. godine, pripremljene su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama.
Osnovni zadatak bio je da se prvenstveno u cilju ekonomičnog raspolaganja javnim sredstvima, u najvećoj mogućoj meri otklone nedostaci uočeni u dosadašnjoj praksi prilikom sprovođenja javnih nabavki, kao i da se, u obostranom interesu naručilaca i ponuđača, razreše postojeće nedoumice i spreče moguće zloupotrebe, a postupci javnih nabavki učine efikasnijim. Istovremeno, vodilo se računa da ovaj zakon bude usklađen sa međunarodnim opšteprihvaćenim pravilima, i najboljom međunarodnom praksom, a pre svega u skladu sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki.
U tom cilju u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2015.godine, pored analize efekata primene ZJN u praksi, pripremljena je i analiza usaglašenosti ZJN sa Direktivom 2014/24/EU i Direktivom 2014/25/EU, koja je sačinjena uz podršku Policy and Legal Advice Centre (PLAC) projekta. Navedene analize, objavljene su na internet stranici Uprave za javne nabavke www.ujn.gov.rs.
U radu je dalje konsultovan, zahvaljujući podršci UNDP, ekspert za javne nabavke iz Republike Hrvatske, kako bi prikupili informacije o dobroj praksi u drugim državama.
Takođe, od strane određenog broja naručilaca prikupljene su informacije o problemima u primeni ZJN sa kojima su se susretali u praksi, sa konkretnim predlozima za izmene. Predlozi i sugestije koji nisu bili u suprotnosti sa direktivama EU, uzeti su u obzir prilikom izrade ovog zakona.
Uporedo je urađeno istraživanje o javnim nabavkama iz ugla ponuđača. Za potrebe Uprave za javne nabavke, a uz podršku UNDP-a, na uzorku od 1009 preduzeća, urađeno je istraživanje problema sa kojima se ponuđači susreću u postupcima javnih nabavki. I u ovom slučaju, kao i kod naručilaca, uzeta su u obzir zapažanja i preporuke koje su preduzeća dala u pogledu pojednostavljivanja i unapređivanja postupka javne nabavke, a koja su u skladu sa novim Direktivama EU.
Određivanje problema koje zakon treba da reši i ciljevi koji će se donošenjem zakona postići
Činjenica da su gore pomenute analize pokazale da je ZJN u praksi doneo određene probleme, kao i dileme kod primene određenih odredaba, te da predstavlja smetnju daljem razvoju javnih nabavki i povećanju konkurencije, neophodno je izmenama i dopunama ZJN, otkloniti postojeće nedostatke i učiniti dalje korake razvoja regulatornog okvira u oblasti javnih nabavki.
Na osnovu Analize efekata primene ZJN u praksi, kao i analiza usaglašenosti ZJN sa Direktivom 2014/24/EU i Direktivom 2014/25/EU, te konsultovanja naručilaca i ponuđača, kroz gore pomenute aktivnosti, kao i detaljne analize izveštaja o javnim nabavkama koje naručioci dostavljaju i zahteva za tumačenjem ZJN, definisani su osnovni problemi koji se izmenama i dopunama ZJN mogu rešiti. Takođe, u određivanju problema koje treba rešiti uzet je u obzir i Izveštaj o skriningu, pregovaračko poglavlje 5 – Javne nabavke, kao i preporuke koje je dala SIGMA u svojim izveštajima.
Izmene i dopune predviđene ovim zakonom idu u pravcu ostvarivanja četiri ključna strateška cilja postavljena u Strategiji razvoja javnih nabavki koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2014. godine, i to: izgradnja i razvoj jedinstvenog sistema javnih nabavki u Srbiji; jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki; smanjivanje neregularnosti u sistemu javnih nabavki i povećanje ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki.
Izmene i dopune ZJN kojim se na jedinstven način reguliše sistem javnih nabavki, pozitivno utiču na poslovanje naručilaca i ponuđača, otklanjaju se problemi koji su se pojavili u praksi, regulišu se pravne praznine i izbegavaju razna nepotrebna tumačenja, poput primene instituta okvirnog sporazuma, uslova za izmenu planova nabavki, primene izuzeća, određivanje istovrsnosti i sl.
Izmene i dopune ZJN će kroz definisanje jasnih pravila postupanja u svim fazama javne nabavke, omogućiti viši stepen sigurnosti svih subjekata u sistemu javnih nabavki, što će za posledicu imati i jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki.
Svi ovi ciljevi postižu se izmenama i dopunama ZJN, a cilj svake izmene i dopune naveden je i u tački III Obrazloženja ovog zakona – Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja.
Naime, identifikovano je da pojam naručioca treba uskladiti sa direktivama EU, na koji način će se postići preciznost pri utvrđivanju subjekata koji imaju obavezu primene ZJN. Pojam istovrsnih dobara, usluga i radova određen članom 2. tač. 12)-14) ZJN, stvarao jeprobleme u primeni ZJN. Naime, u članu 2. tač. 12) i 14) istovrsnost se vezuje za istu grupu u Opštem rečniku nabavke. Međutim, u praksi je nastao problem u određivanju grupe u Opštem rečniku nabavki, s obzirom da bi određivanje grupe dovelo do usitnjavanja predmeta nabavki za koje je nesporno da se smatraju istovrsnim (npr. hrana), dok bi neke nabavke koje logično ne mogu biti istovrsne imale takvu prirodu. Svrha Opšteg rečnika ni u zemljama EU nije za utvrđivanje istovrsnosti, već u omogućavanju da ponuđači iz različitih zemalja EU u oglasima o javnoj nabavci na osnovu oznake iz opšteg rečnika nabavke prepoznaju predmet nabavke. Usled nejasnoće ovih pojmova mnogi su naručioci zbog sigurnosti sprovodili otvoreni postupak javne nabavke i za izuzetno male vrednosti javnih nabavki, što je bilo neekonomično i neefikasno, s obzirom da je postupak trajao dugo, a objektivno se mogao završiti u kratkom roku, pri tome često nisu imali ponude u tim postupcima javnih nabavki, s obzirom da ponuđači nemaju interes da za male vrednosti pripremaju obimnu dokumentaciju za učešće u postupku.Stoga su ovi pojmovi brisani, a suština da naručioci ne mogu usitnjavati javne nabavke kako bi izbegli primenu ZJN ili odgovarajuću vrstu postupka javne nabavke rešava se izmenom odredbe člana 64. stav 4. ZJN, tako što se definiše da naručilac ne sme određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti sme deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Istovrsna javna nabavka je nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.
U pogledu izuzeća od primene ZJN, izmenama i dopunama, rešiće se problemi kod sprovođenja određenih nabavki, koje usled svoje prirode nisu podložne primeni postupka javne nabavke. Pri tome ne dira se u obavezu primene načela javnih nabavki.
Poglavlje II ZJN (10 članova) posvećeno je sprečavanju korupcije i sukoba interesa. Imajući u vidu da su mnoge druge odredbe ZJN usmerene na sprečavanje korupcije i sukoba interesa (veća transparentnost postupaka javnih nabavki, detaljno planiranje, prethodno mišljenje Uprave za javne nabavke za primenu pregovaračkog postupka, objavljivanja odluke o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki, objavljivanje podataka u vezi sa zaštitom prava, duži rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama, mogućnost izicanja novčanih kazni i dr.), uzevši u obzir i druge pozitivne propise koji se odnose na borbu protiv korupcije (npr. Zakon o zaštiti uzbunjivača), te strateške dokumente (Strategija razvoja javnih nabavki, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, Treći Nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23), razmotreni su efekti primene svih postojećih mehanizama i u skladu sa nalazima utvrđene su potrebe izmene i dopune ZJN.
Članom 22. ZJN predviđena je obaveza formiranja službe kontrole sa zadacima i nadležnostima koje nije moguće kvalitetno obavljati bez određenih preduslova. Naime, osnivanje ove Službe, po pravilu, zahteva prijem novih zaposlenih kod naručilaca, odnosno popunjavanje radnih mesta isključivo sa ljudima sa odgovarajućim iskustvom na stručnim poslovima. S druge strane, postoji zabrana zapošljavanja, te onemogućava izvršenje obaveze na način na koji bi trebalo da da efekte. Pri tome, Zakon o budzetskom sistemu već predviđa obavezu uspostavljanja interne revizije kod znatno većeg broja subjekata. Na taj način se dupliraju obaveze za naručioce, a da se pri tome ne omogućava da ni jedna mera ostvari ciljeve i efekte. Dalje jačanje interne revizije i povećanje broja osposobljenih internih revizora, što su ujedno i mere predviđene akcionim planovima, doveli bi i do jačanja interne kontrole javnih nabavki. Na taj način izbegavaju se i preklapanja i neusaglašenosti u pogledu različitih oblika i poslova interne kontrole u okviru naručioca.
Jačanje nadzora zahteva jačanje kapaciteta nadležnih institucija, nastavak i dalji razvoj međuinstitucionalne saradnje, kao i jačanje sistema kažnjavanja u slučaju kršenja propisa u oblasti javnih nabavki.Borba protiv korupcije se ostvaruje uz pomoć povećane transparentnosti, dobrim planiranjem, jasnim procedurama, jednakim postupanjem prema svim ponuđačima, funkcionalnim sistemom zaštite prava, jačanjem nadzora i kapaciteta nadležnih institucija, kao i jačanjem sistema kažnjavanja u slučaju kršenja propisa u oblasti javnih nabavki.
Izmenama i dopunama ZJN ide se u pravcu potpune transparentnosti postupka javne nabavke, čemu naročito doprinose mere koje idu u pravcu objavljivanja planova nabavki na Portalu javnih od strane naručioca, kao i objavljivanje odluka o dodeli ugovora (odluka o obustavi postupka), što će pored transparentnosti uticati i na efikasnost postupka.
Povećanjem limita za javne nabavke male vrednosti, postići će se cilj povećanja efikasnosti postupka javne nabavke. Naime, postupak javne nabavke je apsolutno transparentan, a rokovi za postupanje su značajno kraći.
Prema podacima iz Izveštaja za 2014. godinu učešće nabavki male vrednosti u ukupnoj vrednosti javnih nabavki smanjeno je sa 17% u 2013. godini na svega 8% u 2014. godini. Jedan od uzroka smanjenja relativnog značaja javnih nabavki male vrednosti svakako je nizak prag propisan ZJN za javne nabavke male vrednosti. Naime, ZJN propisuje da naručilac može primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti u slučaju nabavki čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 3.000.000 dinara. Ovaj prag je u 2011. godini bio viši i iznosio 3.175.000 dinara, dok je prosečna vrednost ugovora iznosila 2.637.000 dinara. U 2014. godini prosečna vrednost ugovora je porasla za 31%, dok je prag za nabavke male vrednosti smanjen. Ujedno, srednji kurs evra u 2011. godini se kretao u rasponu 104-106 dinara, što je znatno niže u odnosu na 2014. godinu, što dalje govori u prilog da je naručiocima smanjena mogućnost korišćenja postupka javne nabavke male vrednosti, iako je postupak u potpunosti transparentan i efikasan.
Direktiva 2014/24/EU (čl. 74-76.), propisuje mogućnost jednostavnih procedura javne nabavke, kod određenih predmeta nabavki, kao što su: zdravstvene, obrazovne i usluge vezane za kulturu, hotelske i ugostiteljske usluge, određene pravne usluge i dr, te je predviđena mogućnost pojednostavljivanja procedura javnih nabavki, kod pojedinih usluga, primenom postupka javne nabavke male vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke.
Instrument okvirnih sporazuma široko se koristi i smatra se efikasnom tehnikom nabavke u Evropi. Direktiva 2014/24/EU u uvodnom delu preporučuje veću primenu okvirnih sporazuma u praksi. Međutim, ovaj institut nije dovoljno precizan u ZJN, naročito kada se okvirni sporazum zaključuje sa više dobavljača i kada se za dodelu ugovora na osnovu okvirnog sporazuma ponovo otvara konkurencija. Takođe, primena okvirnog sporazuma moguća je samo u slučaju sprovođenja otvorenog ili restriktivnog postupka javne nabavke. Ovo je doprinelo vrlo maloj primeni ovog instituta u RS, te su izmenama i dopunama regulisane postojeće dileme, što će doprineti efikasnosti i ekonomičnosti sprovođenja postupaka javnih nabavki, s obzirom da se na osnovu jednog postupka javne nabavke može zaključiti više ugovora, kao i da se može zaključiti od strane više naručilaca i sa više ponuđača. Koncept okvirnog sporazuma obezbeđuje zaključenje ugovora o javnim nabavkama dobara, radova i usluga, kojima ne bi morale da prethode dugotrajne procedure sa neizvesnim ishodom, a posebno praktičnu primenu nalazi kod centralizovanih javnih nabavki.
U Izveštaju sa skrininga naznačeno je da su rokovi predviđeni za različite vrste postupaka javnih nabavki duži nego minimalni rokovi predviđeni u EU, te su u pravcu usklađivanja sa direktivama, a i postizanja efikasnosti postupka javne nabavke predviđeni kraći rokovi.
Takođe, mogućnost primene elektronske licitacije još uvek nije u Republici Srbiji razvijena u punoj meri. Uspostavljanje informacionog sistema i primena elektronske licitacije trebalo bi da bude pravo/mogućnost, a ne i obaveza naručioca čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, kako je sada predviđeno ZJN.
Prema odredbama ZJN, oglasi o javnoj nabavci objavljuju se na Portalu javih nabavki i internet stranici naručioca. Ujedno, određene vrste oglasa (npr. poziv za podnošenje ponuda/prijava, obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu, obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke), objavljuju se i na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, ako je procenjena vrednost javne nabavke za dobra i usluge veća od 5.000.000 dinara, odnosno ako je procenjena vrednost javne nabavke radova veća od 10.000.000 dinara.
Imajući u vidu da se rokovi za podnošenje ponuda računaju od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki, te da praktično ponuđači i nemaju potrebu da prate oglase na Portalu službenih glasila RS i baza propisa, a da objavljivanje oglasa na ovom portalu za naručioce predstavlja nepotreban trošak, potrebno je u izmenama ZJN isključiti dalju obavezu naručilaca da oglase o javnoj nabavci objavljuju na Portalu službenih glasila RS i baza propisa. S druge strane, objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu javnih nabavki je besplatno za naručioce, a ponuđači takođe imaju besplatan i neograničen pristup objavljenim podacima.
U Nacrtu izveštaja SIGME za merenje ispunjenosti Principa javne uprave po ključnim oblastima, a jedna od oblasti jeste Upravljanje javnim finansijama i javne nabavke, upravo je naznačeno da na učinak javne nabavke utiču brojni formalni zahtevi, te da postoji izvesno dupliranje poslova, kao što su obavezno objavljivanje obaveštenja u postupcima velikih vrednosti na tri mesta (na Portalu javnih nabavki, internet prezentacijama naručilaca i na Portalu službenih glasila).
Ujedno, i sami naručioci navode da je potrebno ukinuti obavezu oglašavanja na Portalu službenih glasila RS i baza propisa, jer im to predstavlja ozbiljno finansijsko opterećenje i nepotrebno trošenje finansijskih sredstava, a da s druge strane niko od zainteresovanih ne koristi ovaj portal da dođe do informacija.
ZJN je povećao značaj faze planiranja javnih nabavki, te je regulativa u ovoj oblasti nesporno poboljšana. Međutim, izuzetno rigidna pravila u vezi sa sadržinom Plana nabavki i mogućnostima njegove izmene, predstavljaju težak administrativni teret za naručioce i onemogućavaju efikasnost u sprovođenju javnih nabavki. Naime, ZJN propisuje obavezu naručioca da u planu nabavki navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke i način na koji je utvrdio procenjenu vrednost javne nabavke, da proceni vrednost nabavke ukupno i na godišnjem nivou posebno za svaku godinu, kada se zaključuju višegodišnji ugovori, vrstu postupka i sl. Takođe, prvobitno planirana sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu se povećati za više od 10 %, osim u slučaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih događaja čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca, niti je moguće izmeniti plan nabavki bez prethodnog rebalansa budzeta, odnosno izmena finansijskog plana, pri tome sve izmene moraju biti vidljive u odnosu na osnovni plan i obrazložene, te dostavljene UJN i DRI, putem aplikativnog softvera. Na kraju u pogledu planiranja izlazi se iz okvira javnih nabavki, pa je predviđena obaveza detaljnog planiranja i nabavki na koje se ZJN ne primenjuje. Sve ovo stvorilo je izuzetne probleme u radu naručilaca. Iz navedenih razloga izmenama i dopunama Zakona, formalni zahtevi u pogledu izrade plana nabavki su svedeni na razumnu meru, predviđeno je i objavljivanje planova nabavki, a sve to doprineće efikasnosti, ekonomičnosti, transparentnosti postupka javne nabavke i povećanju konkurencije. Ovo je nedvosmisleno konstatovala i SIGMA u svom izveštaju.
ZJN je uvođenjem Registra ponuđača pojednostavio način dokazivanja obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, tako da ponuđač koji je upisan u Registar nema obavezu da dostavlja dokaze za obavezne uslove za učešće iz člana 75. stav 1. tač. 1)-4) ZJN. Međutim, i pored toga, statistički podaci iz Izveštaja za 2014. godinu, ukazuju na nizak intenzitet konkurencije, što upućuje na pretpostavku da, između ostalog, administrativni zahtevi i obimna dokumentacija koju ponuđač treba da dostavi u postupku javne nabavke, i dalje predstavljaju demotivaciju ponuđača da podnose ponude.
Takođe, u praksi i dalje ima veliki broj slučajeva da se ponude odbijaju iz razloga nedostavljanja u ponudi nekog od dokaza za ispunjenost uslova za učešće (obaveznih ili dodatnih), iako ponuđač dati uslov ispunjava (npr. nema izrečenu meru zabrane obavljanja delatnosti), ili mu je dokaz „neispravan“ samo u pogledu datuma koji je naveden u dostavljenoj potvrdi (značajan broj slučajeva kada je u pitanju dokaz da ponuđaču nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti).
S obzirom na izloženo, predlog je da se predvidi mogućnost da naručilac u svim postupcima javnih nabavki može da traži od ponuđača izjavu umesto dokaza u pogledu uslova za učešće, s tim da će u tom slučaju naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora zatražiti od najpovoljnijeg ponuđača da mu dostavi tražene dokaze. Na taj način se dalje pojednostavljuje postupak javne nabavke, smanjuju se troškovi pribavljanja dokaza za ponuđače, posebno imajući u vidu da u Registar ponuđača ne mogu da se upišu svi potencijalni ponuđači, već pre svega preduzetnici i pravna lica. Ova mera bi mogla uticati na motivaciju ponuđača da učestvuju u postupcima javne nabavke, što bi uticalo i na jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki i na veće učešće malih i srednjih preduzeća.
U više odredaba ZJN postavlja određene administrativne zahteve za naručioce. Primera radi, da odluka o dodeli ugovora sadrži podatke iz plana nabavki, da komisija za javnu nabavku u izveštaju o stručnoj oceni ponuda mora da navodi razloge koji su uzrokovali podnošenje neodgovarajuće ili neprihvatljive ponude i opis načina na koji je određena procenjena vrednost javne nabavke. Takođe, odredbom člana 95, a u vezi sa članom 59. ZJN zahteva se da naručilac na svakih 6 meseci objavljuje prethodno obaveštenje, ukoliko želi da skrati rok za podnošenje ponuda.
Svi ovi zahtevi nemaju nikakav uticaj na smanjivanje eventualnih neregularnosti, već predstavljaju samo dodatno opterećenje, a ne daju nikakav efekat, te ih je potrebno ukinuti ili korigovati na objektivan način, a što je i jedna od konstatacija u izveštaju SIGMA.
Jedan od konstantnih problema naručilaca u sprovođenju postupaka javnih nabavki vezan je za zaštitu prava. Međutim, prema podacima Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnihnabavki, značajan broj zahteva za zaštitu prava je usvojen od strane Republičke komisije (u celini ili delimično), što dalje ukazuje da ni naručioci ne postupaju u svemu u skladu sa ZJN. Tome treba pridodati i konstantan rast u broju podnetih zahteva za zaštitu prava. Međutim, postupci zaštite prava traju dugo i ne rešavaju se u rokovima propisanim ZJN.
Postojeći postupak zaštite prava ukazuje da je potrebno preduzeti određene mere kako bi se postupak zaštite prava učinio efikasnijim i kako bi se sprečila zloupotreba u podnošenju zahteva za zaštitu prava.U cilju sprečavanja zloupotreba podnošenja zahteva za zaštitu prava potrebno je ograničiti aktivnu legitimaciju. Uvodi se pravilo da se zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije može podneti ukoliko je podnosilac zahteva prethodno ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio. To je jedna od mera koja treba da doprinese efikasnosti postupka javne nabavke i da spreči podnošenje zahteva za zaštitu prava u cilju da se samo naručiocu zaustavi postupak javne nabavke, što dalje utiče na prolongiranje pribavljanja potrebnih predmeta nabavki i nepotrebno dodatno angažovanje resursa Republičke komisije. Naime, znatno je racionalnije ukoliko bi zainteresovana lica prvo u pisanom obliku ukazala naručiocu u čemu se sastoje njegove greške i tako mu omoguće da „mirnim putem“ iste otkloni, pa tek onda da imaju pravo da podnesu zahtev za zaštitu prava i to samo iz razloga koji su navedeni u samom pitanju, a te razloge naručilac u svom odgovoru nije prihvatio. O ovome je Republička komisija izveštavala Narodnu skupštinu kroz šestomesečne izveštaje o svom radu. Na taj način, kao što je već i pomenuto, doprinosi se efikasnosti postupka javne nabavke, odnosno blagovremeno ukazuje naručiocu da otkloni eventualne nedostatke, ukoliko iste postoje u fazi dok još traje rok za podnošenje ponuda, umesto da se postupci naknadno poništavaju iz razloga koji su bili i mogli biti poznati znatno ranije.
Preciziraju se odredbe u vezi načina podnošenja zahteva za zaštitu prava (zahtev se podnosi naručiocu, a primerak zahteva se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji). Vrši se i izmena u pogledu dana od kog se računaju rokovi za zaštitu prava nakon donošenja odluka naručioca (odluke o dodeli ugovora, odluke o obustavi postupka), te se umesto dosadašnjeg računanja rokova od dana prijema odluke od strane ponuđača, kao novo pravilo predviđa rok od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavki. Na taj način se ubrzava postupak javne nabavke i ujedno otklanja rizik nepotrebnog prolongiranja postupka izazvanog odbijanjem prijema odluka od strane ponuđača, a što je konstatovano u praksi. Pri tome sadržina odluka naručioca postaje potpuno transparentna, kao što je to od početka primene ZJN slučaj sa odlukama o dodeli ugovora u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ujedno se predviđa da podneti zahtev za zaštitu prava nema automatski suspenzivno dejstvo. Tako, ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije, naručilac i pored podnetog zahteva može da nastavi sa sprovođenjem postupka javne nabavke (npr. da otvori ponude, da komisija za javnu nabavku pripremi izveštaj o stručnoj oceni ponuda), ali ne može da donese odluku o dodeli ugovora (zaključenju okvirnog sporazuma), odluku o obustavi postupka javne nabavke ili odluku o priznavanju kvalifikacije dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu. Na taj način se otklanjaju posledice očiglednog neblagovremenog podnošenja zahteva za zaštitu prava (npr. podnošenje zahteva za zaštitu prava na dan otvaranja ponuda iako je rok za njegovo podnošenje u otvorenom postupku sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda), odnosno slučajevi iz prakse da se u novom produženom roku za podnošenje ponuda, nakon odbijanja zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije, ponovo podnose zahtevi za zaštitu prava iako nije došlo do izmena konkursne dokumentacije. Ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena odluka o dodeli ugovora, naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Preciziran je način postupanja naručilaca i Republičke komisije, što će doprineti pravnoj sigurnosti u postupcima javnih nabavki i zaštite prava.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona o izmenama i dopunama zakona i zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje
Strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 122/14), koju je donela Vlada Republike Srbije, predviđena je dinamika usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u oblasti javnih nabavki, te je predviđeno da se u prvoj fazi usklađivanja, do kraja 2015. godine, izvrše izmene i dopune ZJN, kako bi se odredbe važećeg ZJN unapredile u cilju što boljeg sprovođenja načela javnih nabavki (povećanje ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki; jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki; dalje jačanje transparentnosti javnih nabavki), a ujedno nastavio proces daljeg usklađivanja sa novim direktivama 2014/24/EU i 2014/25/EU.
Samim tim ne postoji mogućnost da se na drugi način rešava uslađivanje sa odredbama novih direktiva, jer one zahtevaju implementaciju novih odredbi u ZJN (npr. uvođenje određenih izuzetaka od primene ZJN koje poznaju pravne tekovine EU – „in house“ nabavke i sl).
Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014 – 2015. godine, predviđene su izmene i dopune ZJN.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama ZJN imaće pozitivne efekte na sve naručioce definisane čl. 2. i 117. ZJN, ali i na sve privredne subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki i svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci. Svim subjektima u sistemu javnih nabavki biće olakšano postupanje, za naručioce će se ostvariti povoljniji uslovi nabavki dobara, usluga i radova, i u isto vreme licima koja u postupcima učestvuju u svojstvu ponuđača omogućiće se veći stepen konkurencije.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima).
Izmene i dopune ZJN neće nametnuti nove troškove građanima i privredi, već će stvoriti mogućnost da se oni smanje, s obzirom na smanjenje administrativnih zahteva i samim tim povećanu konkurenciju, ali i na očekivani pozitivni efekat usled povećanja efikasnosti postupka javne nabavke.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Pored toga što će donošenjem ovog zakona biti omogućeno smanjenje troškova postupka javne nabavke, povećaće se i intenzitet konkurencije među ponuđačima, što će dovesti do povoljnijih uslova kupovine za državu. Rezultat će biti da se sa manjim raspoloživim sredstvima moći da nabavljaju isti ili bolji proizvodi, usluge i radovi, u istim ili većim količinama, što će dovesti do racionalnijeg i ekonomičnijeg korišćenja javnih sredstava.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predložene Izmene i dopune Zakona omogućiće lakše učešće preduzeća, posebno malih i srednjih koja čine 95% ukupnog broja preduzeća u Srbiji. Otklanjanjem nepotrebnog administriranja i smanjivanjem troškova postupka, olakšaće se učešće malih i srednjih preduzeća u postupcima javnih nabavki, tako da će veći broj njih dobiti šansu za posao. To će doprineti ne samo njihovom razvoju, već i osnivanju novih preduzeća i njihovom ulasku na tržište javnih nabavki kako bi se zadovoljila tražnja na određenim tržišnim „nišama“. Na taj način će nova rešenja u ZJN koja idu u pravcu olakšavanja i pojeftinjavanja učešća ponuđača u postupku javnih nabavki imati za rezultat pomeranja odnosa ulaganja/dobit ka većoj isplativosti i samim tim privući nova preduzeća na tržište javnih nabavki.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu i koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
U toku izrade ovog zakona sprovedene su konsultacije, fokus grupe, kao i detaljna javna rasprava sa stručnjacima iz oblasti koju zakon uređuje. Uzeti su u obzir predlozi koji su naručioci, resorna ministarstva i drugi činioci slali Upravi za javne nabavke i Ministarstvu finansija uz inicijative da se Zakon izmeni. Tokom proteklog perioda, održani su brojni konsultativni sastanci na kojima su razmatrana pitanja problema primene Zakona i predlaganja rešenja kako da se oni prevaziđu.
Mere koje će biti preduzete tokom primene Zakona da bi se postiglo ono što je predviđeno
S obzirom da primena zakona podrazumeva donošenje i usklađivanje podzakonskih propisa, potrebno je pristupiti donošenju tih akata u rokovima iz prelaznih i završnih odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Mere koje će se preduzeti nakon donošenja Zakona, kako bi se omogućila njegova primena: donošenje podzakonskih akata od strane Uprave za javne nabavke i Vlade u rokovima predviđenim zakonom, odnosno usklađivanje podzakonskih akata sa odredbama ovog zakona; sačinjavanje modela internog plana za sprečavanje korupcije od strane Uprave za javne nabavke, odnosno usklađivanje modela sa odredbama ovog zakona; sačinjavanje modela i uputstva o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma od strane Uprave za javne nabavke, odnosno usklađivanje modela sa odredbama ovog zakona; unapređenje Portala javnih nabavki radi omogućavanja objavljivanja planova javnih nabavki i objavljivanja odluka kojim se okončava postupak javne nabavke (odluka o dodeli ugovora; odluka o obustavi postupka; odluka o priznavanju kvalifikacije; odluka o zaključenju okvirnog sporazuma); usklađivanje standardnih obrazaca oglasa o javnim nabavkama od strane Uprave za javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona.
Kapaciteti za sprovođenje predloženih rešenja se ne menjaju u odnosu na postojeće odredbe trenutno važećeg ZJN, s obzirom da nadležne institucije ne dobijaju nove nadležnosti. Generalno, plan daljeg jačanja kapaciteta nadležnih institucija se predviđa Strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine, odnosno biće predviđen narednim Akcionim planovima za sprovođenje Strategije. Rokovi i aktivnosti jačanja kapaciteta nadležnih institucija u oblasti javnih nabavki predviđaju se Akcionim planom za poglavlje 23, kao i Pregovaračkom pozicijom za poglavlje 5: Javne nabavke.
Kapaciteti naručilaca i ponuđača, potrebni za sprovođenje predloženih rešenja, se takođe ne menjaju u odnosu na odredbe važećeg ZJN. Naprotiv, predloženim rešenjima čine se određena poboljšanja u pogledu smanjivanja administrativnih tereta i troškova kako za naručioce, tako i za ponuđače.
U pogledu predstavljanja predloženih rešenja i njihove primene u praksi od strane naručilaca i ponuđača, Uprava za javne nabavke će nakon stupanja na snagu Izmena i dopuna ZJN, održati više obuka za naručioce, rukovodioce naručilaca, ponuđače, mala i srednja preduzeća, policiju i tužilaštvo, a što je i u skladu i sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbijiza period 2014 – 2015. godine.