PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANjU
Član 1.
U Zakonu o javnom informisanju («Službeni glasnik RS», broj 43/03) posle glave III. JAVNA GLASILA, dodaje se glava IIIa EVIDENCIJA JAVNIH GLASILA, sa čl.14a- 14e, koja glasi:
« IIIa EVIDENCIJA JAVNIH GLASILA
Član 14a
Podaci o javnim glasilima upisuju se, radi evidentiranja, u Evidenciju javnih glasila (u daljem tekstu: Evidencija).
Podaci upisani u Evidenciju neophodni su i koriste se radi pružanja potrebnih podataka drugim nadležnim organima u cilju nesmetanog obavljanja delatnosti javnog informisanja, obezbeđivanja sredstava iz javnih prihoda za sufinansiranje javnih glasila u skladu sa zakonom, kao i sprečavanja monopola i nedozvoljene medijske koncentracije u oblasti javnog informisanja.
Evidencija se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove javnog informisanja.
Član 14b
U Evidenciju se upisuju sledeći podaci:
1) naziv, odnosno lično ime i sedište osnivača javnog glasila;
2) naziv i vrsta javnog glasila;
3) vlasnička struktura kapitala osnivača javnog glasila prema udelima,
odnosno akcijama;
4) lično ime i prebivalište odgovornog urednika, odgovornog urednika za pojedina izdanja odnosno lica ovlašćenog za zastupanje osnivača javnog glasila.
Za štampana javna glasila, pored podataka navedenih u stavu 1. ovog člana, upisuju se i podaci o nazivu i sedištu izdavača i štamparije.
Za upis programa radija i televizije pored podataka navedenih u stavu 1. ovog člana, upisuju se i podaci o odgovarajućim dozvolama, u skladu sa zakonom.
Član 14v
Obrazac prijave za upis u Evidenciju i bliži način vođenja Evidencije propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja.
Član 14g
Prijavu za upis u Evidenciju podnosi osnivač odnosno lice ovlašćeno za zastupanje osnivača javnog glasila.
Uz prijavu za upis u Evidenciju prilaže se dokumentacija o:
identitetu osnivača javnog glasila i osnivački akt javnog glasila;
vlasničkoj strukturi kapitala osnivača javnog glasila prema udelima, odnosno akcijama;
identitetu odgovornog urednika javnog glasila, odgovornog urednika za pojedina izdanja odnosno lica ovlašćenog za zastupanje javnog glasila;
identitetu izdavača i štampara javnog glasila;
dozvolama za rad radio i televizijske stanice i drugi podacima o tim dozvolama izdatim u skladu sa zakonom.
.
Član 14d
Ako prijava ne sadrži svu potrebnu dokumentaciju, nadležno ministarstvo naložiće podnosiocu prijave da u roku koji ne može biti kraći od 15 dana dostavi potrebnu dokumentaciju.
Nadležno ministarstvo neće izvršiti upis u Evidenciju ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana.
Član 14đ
Promena podataka koji se upisuju u Evidenciju prijavljuje se nadležnom ministarstvu u roku od 7 dana od dana nastale promene, uz prilaganje dokaza o nastaloj promeni, radi upisa u Evidenciju.
Član 14e
Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja briše javno glasilo iz Evidencije na osnovu pismenog obaveštenja osnivača odnosno lica ovlašćenog za zastupanje osnivača o prestanku rada javnog glasila. «
Član 2.
U članu 101. stav 2. u poslednjem redu reči:»dve godine» zamenjuju se rečima:»tri godine».
Član 3.
Propis kojim će biti utvrđen obrazac za vođenje evidencije i kojim će se bliže odrediti način vođenja evidencije doneće ministar nadležan za poslove javnog informisanja, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prijave za upis u Evidenciju mogu se podneti počev od 45. dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podaci sadržani u Registru javnih glasila koji je vođen do donošenja Zakona o javnom informisanju («Službeni glasnik RS», broj 43/03) ne mogu se koristiti prilikom upisa u Evidenciju.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog « sistem u oblasti društvenog i javnog obaveštavanja», kao i u odredbama člana 46. Ustava, kojima se jemči sloboda štampe i drugih vidova javnog informisanja i utvrđuje obaveza upisa u registar kod nadležnih organa.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustav Republike Srbije u članu 46. stav 3. predviđa da je izdavanje novina i javno obaveštavanje drugim sredstvima dostupno svima i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa. Do donošenja Zakona o javnom informisanju («Službeni glasnik RS», broj 43/03), registar javnih glasila vodio se pri ministarstvu nadležnom za poslove informisanja, i bio je zakonom uređen. Aprila 2003. godine donet je Zakon o javnom informisanju koji nije sadržao odredbe kojima bi se uredilo vođenje registra javnih glasila, te je praktično registar ukinut. Praksa rada Ministarstva kulture, u okviru koga je sektor za medije brzo je pokazala da je nemoguće izvršiti zakonske obaveze bez postojanja osnovne baze podataka o javnim glasilima na teritoriji Republike Srbije. Bez osnovnih podataka o broju medija i njihovoj rasprostranjenosti na teritoriji Republike kao i o njihovoj vlasničkoj strukturi nemoguće je pratiti stanje u oblasti medija, vršiti nadzor nad sprovođenjem zakona i ukazivati na nedozvoljenu medijsku koncentraciju i monopolizaciju.
Ustanovljavanje evidencije javnih glasila u Zakon o javnom informisanju doprineće kvalitetnijem radu organa uprave koji se bave pitanjima informisanja, bržoj, lakšoj i kvalitetnijoj saradnji sa javnim glasilima, na polju razmene informacija i uočavanja problema i približiće nas evropskim standardima, s obzirom da gotovo sve evropske zemlje u svojim propisima imaju odedbe kojim se reguliše vođenje evidencije javnih glasila.
Zakon o javnom informisanju («Služberni glasnik RS», broj 43/03) predvideo je u članu 14. stavu 2. da osnivači javnih glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova , preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda , osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije.
Član 101. stav 2. istog zakona predviđa da javna glasila čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, a na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba jasno je da će sva štampana javna glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda, u roku predviđenom zakonom, a to je kraj aprila 2005, morati ili prestati da postoje ili promeniti osnivača tj. vlasničku strukturu i privatizovati se.
Javna glasila na koja se odnose ove odredbe su glasila čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina , skupštine opština i javna preduzeća i ustanove koje se finansiraju iz javnih prihoda.
Za elektronske medije, Zakonom o radiodifuziji(«Službeni glasnik RS», broj 42/02 i 97/04), utvrđen je drugi rok za prestanak sa radom ili promenu vlasničke strukture. Taj rok je četiri godine od dana stupanja na snagu zakona , što će reći juli 2006.godine.
Nepoklapanjem ovih rokova mnoge informativne kuće, koje posluju u okviru kulturno-informativnih centara ili kao javna preduzeća, dovedene su u nepovoljan položaj. Naime, u okviru kulturno- informativnih centara lokalnog karaktera, najćešće se nalaze i štampani i elektronski mediji, pa je vrlo teško ući u privatizaciju jednog dela te strukture i izvršiti razgraničenje imovine. To zahteva određene statusne promene. Treba imati u vidu i to da se najveći broj ovih medijskih kuća nalazi u prostoru koji je svojina Republike Srbije, pa i traženje saglasnosti Vlade RS za privatizaciju ovog prostora zahteva određenu proceduru.
Kada su u pitanju informativne kuće koje imaju status javnih preduzeća, treba imati u vidu da je upravo u pripremi Zakon o privatizaciji javnih preduzeća, pa bi najcelishodnije bilo sačekati njegovo donošenje , pre ulaska u postupak privatizacije.
Gore navedeni razlozi kao i stanje, koje pokazuje da najveći broj štampanih javnih glasila na koje se odnosi Zakon o javnom informisanju, nije započelo proces promene osnivača, govori u prilog da je osnovana potreba da se rok za prestanak rada ovih informativnih kuća produži za godinu dana i tako izjednači sa rokom koji je predviđen za elektronske medije, kao i da se proces privatizacije obavi pod najpovoljnijim uslovima.
Ukoliko bi ostao rok koji zakon sada predviđa mnoga štampana javna glasila lokalnog karaktera, ne bi uspela da se privatizuju te bi prestala da postoje čime bi se učinio korak nazad u razvoju informativnog sistema na lokalnom nivou.
OBRAZLOŽENjE REŠENjA
Članom 1. predviđeno je dodavanje nove glave III koja uvodi evidenciju javnih glasila a sadrži članove od 14a do14 e.
Članom 14a predviđa se da se podaci upisani u evidenciju prvenstveno koriste radi pružanja potrebnih podataka drugim nadležnim organima, nesmetanog obavljanja delatnosti javnog informisanja , obezbeđivanja sredstava iz javnih prihoda radi sufinansiranja javnih glasila u skladu sa zakonom , sprečavanja monopola i nedozvoljene medijske koncentracije, a da se evidencija vodi kod ministarstva nadležnog za poslove informisanja.
Članom 14b reguliše se koji se podaci upisuju u evidenciju kako za štampana tako i za elektronska javna glasila.
Član 14v predviđa da obrazac prijave za upis i bliži način vođenja evidencije propisuje ministar.
Članom 14g propisuje da prijavu za upis u evidenciju javnih glasila podnosi osnivač ili ovlašćeno lice za zastupanje osnivača javnog glasila. Stavom 2 ovog člana predviđa se vrsta dokaza koji se prilažu radi upisivanja propisanih podataka u evidenciju.
Članom 14 d propisuje se rok za dostavljanje potrebnih priloga ukoliko oni nisu bili dostavljeni uz prijavu za upis u evidenciju.
Članom 14đ predviđa se rok od 7 dana za prijavljivanje promene podataka neophodnih za upis u evidenciju i prilažu se dokazi o nastaloj promeni.
Članom 14e predviđa se brisanje javnog glasila iz evidencije, po pismenom obaveštenju osnivača odnosno lica ovlašćenog za zastupanje osnivača o prestanku rada javnog glasila.
Članom 2. Zakona prdviđen je dodatni rok od godinu dana u kome mogu da obavljaju svoju delatnost štampana javna glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda.
Članom 3. utvrđene su prelazne i završne odredbe kojima se preciziraju rokovi značajni za primenu ovog zakona. Takođe je u stavu 3. ovog člana istaknuto da registar javnih glasila koji je vođen u nadležnom ministarstvu za poslove javnog informisanja do 2003. godine ne može biti osnova za evidenciju javnih glasila predviđenu ovim zakonom.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Ovim zakonom nije potrebna analiza efekata s obzirom da se ne stvaraju obaveze za građane i privredu.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
S obzirom da je 22.04 2005. godine rok, posle koga prestaju sa radom štampana javna glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda, veoma blizu a da ne bi došlo do prestanka sa radom glasila koja su značajna za informisanje građana na lokalnom nivou potrebno je Zakon o izmenama zakona o javnom informisanju doneti po hitnom postupku. Da bi se proces privatizacije medija valjano pratio, u smislu sprečavanja nedozvoljene medijske koncentracije, neophodno je što pre uspostaviti evidenciju javnih glasila.
PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 101.
Osnivači javnih glasila dužni su da svoju organizaciju i opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Javna glasila čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, a na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od dve godine TRI GODINE od dana stupanja na snagu ovog zakona.