Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu

PREDLOG ZAKONA

Član

Ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu.

Član

Zabranjen je doping u sportu.

Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ovog zakona.

Član

Povreda antidoping pravila postoji u slučajevima:

prisustva zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste;

korišćenja ili pokušaja korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda (u daljem tekstu: doping sredstva);

odbijanja, ili nepristupanja bez ubedljivog opravdanja, davanja uzorka posle obaveštenja o doping kontroli ili izbegavanja davanja uzorka na drugi način;

neispunjavanja obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i nepružanja podataka o boravištu i propuštanja objavljenih testiranja izvan takmičenja;

neovlašćenog ometanja ili pokušaja ometanja bilo kojeg dela doping kontrole;

nedozvoljenog posedovanja doping sredstava;

neovlašćene prodaje, transporta, slanja, isporuke ili distribucije doping sredstava sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica;

davanja ili pokušaja davanja doping sredstava sportisti, ili propisivanja, izdavanja, pomaganja, podsticanja, prikrivanja, navođenja, nalaganja, stvaranja uslova ili bilo kojeg drugog vida učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila.

Povreda antidoping pravila iz stava 1. tač. 1), 2), 6), 7) i 8) ovog člana ne postoji u slučajevima odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.

Član

Pod ovlašćenom antidoping organizacijom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i nadležna međunarodna i nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez).

Član

Obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

Proizvodnja i promet zabranjenih doping supstanci koje u sebi sadrže opojne droge vrši se u skladu sa zakonom.

Član

Sportisti i drugi učesnici u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti dužni su da dozvole i omoguće obavljanje doping kontrole.

Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne ili onemogući doping kontrolu, izreći će se mera zbog povrede antidoping pravila kao da je na doping testu bio pozitivan, a u slučaju takvog pokušaja, može mu se mera izreći i ako doping test bude negativan.

Sportista je dužan da obavesti lekara koji ga leči o svojoj obavezi da ne koristi doping sredstva i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrži doping sredstva.

Član

Doping kontrola sprovodi se po pravilima utvrđenim od strane Antidoping agencije Republike Srbije (u daljem tekstu: Antidoping agencija), a u slučajevima kada se doping kontrola preduzima na međunarodnom takmičenju – pod rukovodstvom međunarodnog sportskog saveza, po pravilima tog saveza.

Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu i međunarodnim standardima za doping testiranje odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Doping kontrola je postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.

Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je isključena svaka mogućnost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.

Doping kontrola može se organizovati kako na takmičenjima tako i izvan takmičenja, najavljeno i nenajavljeno.

Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.

Član

Doping kontrola može se sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.

Član

Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati važeću homologaciju izdatu od strane ovlašćenog međunarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke mora skladištiti, njima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Član

Nacionalna sportska asocijacija iz člana 4. ovog zakona dužna je:

da utvrdi mere i uredi postupak njihovog izricanja u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste i da obezbedi da se u postupku izricanja mera licima odgovornim za doping poštuje njihova ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu (poštovanje privatnosti, pravovremeni pretres, jemčenje prava na pravno izjašnjenje, pošteno i nepristrastno telo za pretres, pravo na zastupnika o ličnom trošku, uvid u spise, podnošenje dokaza, standarde u pogledu dokazivanja dopinga, blagovremeno informisanje, pravovremena, pismena i obrazložena odluka, pravo na žalbu i dr.);

da obezbedi, u okvirima nadležnosti saveza da sportistima, trenerima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće mere, u skladu s ovim zakonom i pravilima nadležne antidoping organizacije;

da ne prizna sportski rezultat u čijem postizanju je učestvovao dopingovani sportista;

da ne dozvoli učešće na sportskoj priredbi sportisti kome je izrečena mera zbog dopinga;

da donese program antidoping delovanja;

da propiše postupak za uzajamno priznavanje suspenzija i drugih mera koje izreknu druge sportske asocijacije, u zemlji i inostranstvu;

da obezbedi stalno individualno medicinsko praćenje vrhunskih sportista, i u tom cilju donese potrebne akte i preduzme konkretne mere;

da neprekidno, a najmanje jedanput godišnje, obaveštava i edukuje svoje članove i sportiste o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava;

da odgovarajućim opštim aktima obezbedi da članovi asocijacije poštuju obaveze koje proističu iz primene mera borbe protiv dopinga u sportu;

da odredi odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga;

da najmanje sedam dana pre održavanja takmičenja koje organizuje, ili koje je pod njenom kontrolom, prijavi takmičenje Antidoping agenciji;

da najmanje jedanput u šest meseci obavesti Antidoping agenciju o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija;

da uskrati delimično ili u potpunosti finansiranje sportista, sportskih organizacija i drugih lica koja ne poštuju važeća antidoping pravila;

da kontroliše antidoping programe svojih članica, kao i sprovođenje tih programa;

da na kraju godine obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine.

Nacionalna sportska asocijacija koja ne poštuje obaveze iz stava 1. ovog člana ne može dobijati sredstva iz javnih prihoda.

Član

Nadležna sportska asocijacija dužna je da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila kojima su utvrđene mere za prevenciju i sprečavanje dopinga, odnosno njihovih izmena i dopuna, dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji.

Član

Nadležna sportska asocijacija može predložiti Antidoping agenciji da sprovede kontrolu na određenim takmičenjima ili kontrolu izvan takmičenja određenih timova, trening grupa ili pojedinih sportista.

Član

Kontroli izvan takmičenja podležu sportisti koji su označeni kao olimpijski kandidati, vrhunski sportisti, sportisti međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).

Kontrola izvan takmičenja sprovodi se:

na osnovu periodičnog plana kontrole;

na osnovu posebne odluke Antidoping agencije;

na obrazloženi predlog sportiste ili nadležnog sportskog saveza;

na zahtev sportskog inspektora.

Sportisti koji podležu kontroli izvan takmičenja u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužni su da Antidoping agenciju i ovlašćeno lice u njihovoj sportskoj asocijaciji redovno obaveštavaju o svakoj promeni mesta boravišta i vremenu i mestu održavanja treninga, kao i o odsustvu iz mesta boravka duže od pet dana.

Svi učesnici u doping kontroli dužni su da dobijene informacije iz stava 3. ovog člana čuvaju kao poverljive i mogu ih koristiti isključivo u svrhe planiranja, koordiniranja i sprovođenja testiranja.

Član

Lekar koji prilikom pregleda sportiste u cilju izdavanja medicinskog sertifikata (potvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za učešće na takmičenjima posumnja da je sportista koristio doping sredstva, dužan je da o tome obavesti Antidoping agenciju.

Lekar koji sportisti propiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja dužan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim aktivnostima.

Član

Sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slučaju kada postoji jasna i nužna medicinska potreba.

Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Član

Mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu:

diskvalifikacija sportskih rezultata;

privremena suspenzija;

zabrana učešća na takmičenjima;

zabrana obavljanja funkcija u oblasti sporta.

Član

U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:

1) dve godine za prvu povredu;

2) trajna zabrana za drugu povredu.

Član

U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:

1) najmanje četiri godine do trajne zabrane;

2) trajna zabrana ako je povreda počinjena prema maloletnom sportisti ili ako je počinjena od strane tima za podršku sportiste.

Član

U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 4) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:

1) najmanje tri meseca i najviše dve godine za prvu povredu;

2) najmanje godinu dana i najviše četiri godine za drugu povredu.

Član

Sportisti za koga se utvrdi da je odgovoran zbog dopinga supstancom koja je posebno identifikovana u referentnoj listi zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda kao opšte dostupna u medicinskim proizvodima ili kao supstanca za koju je malo verovatno da se može uspešno zloupotrebiti kao doping činilac, mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:

najduže do godinu dana za prvu povredu antidoping pravila, uz mogućnost da se umesto te mere izrekne opomena;

dve godine za drugu povredu;

trajna zabrana za treću povredu.

Član

Mera zabrane učešća na takmičenjima iz čl. 17 do 20. ovog zakona neće biti izrečena za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona ako sportista dokaže da nije kriv, odnosno odgovoran za propust ili nemar.

Sportisti mera zabrane učešća na takmičenjima u smislu čl. 17. do 20. ovog zakona može biti izrečena u kraćem trajanju:

1) ali ne kraće od polovine minimalnog trajanja zabrane, odnosno osam godina ako bi inače trebalo izreći meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 8) ovog zakona – ako sportista dokaže da nije postupao sa grubom nepažnjom, odnosno da nije učinio značajan propust ili nemar;

2) ali ne kraće od polovine minimalnog trajanja zabrane, odnosno osam godina ako bi inače trebalo izreći meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 6) počinjenu od strane pomoćnog osoblja sportiste i za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) ovog zakona – ako sportista pruži značajan doprinos u otkrivanju ili utvrđivanju povrede antidoping pravila počinjene od strane pomoćnog osoblja sportiste ili drugih lica.

Član

Sportista kome je od strane nadležne antidoping organizacije izrečena mera zabrane učešća na takmičenjima ne može za vreme trajanja zabrane učestvovati u bilo kom svojstvu, i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama, niti obavljati funkcije u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i aktivnosti vezane za rad sa sportistima.

Član

Odredbe čl. 17. do 22. ovog zakona shodno se primenjuju i na meru zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta.

Član

Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za štetu koja nastane za druga lica prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Član

Sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajanja izrečene mere status koji ima po Republičkoj kategorizaciji sportista, odnosno Republičkoj kategorizaciji sportskih stručnjaka.

Član

U cilju iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka borbe protiv dopinga u sportu osniva se Antidoping agencija Republike Srbije.

Član

Antidoping agencija posluje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Antidoping agencija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom.

Član

Sedište Antidoping agencije je u Beogradu.

Član

Sredstva za osnivanje i rad Antidoping agencije obezbeđuju se iz:

budžeta Republike Srbije;

donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Član

Antidoping agencija obavlja sportske aktivnosti i delatnosti u vezi sa sportskim takmičenjima, a posebno:

uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmičenjima, osim one koju sprovodi nadležni međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici;

uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu izvan sportskih takmičenja;

imenuje stručna lica ovlašćena za obavljanje doping kontrole (kontrolore), ustanovljava i izdaje im legitimacije i brine se o njihovom stalnom stručnom osposobljavanju i usavršavanju;

određuje organizacije iz člana 9. ovog zakona u kojima će se obaviti analiza doping uzoraka sportista;

utvrđuje odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila, u slučaju da nadležna sportska asocijacija ne izrekne mere i odlučuje po žalbi na meru koju je izrekla nacionalna sportska asocijacija, osim ako u skladu sa zakonom nije određena, odnosno ugovorena nadležnost arbitraže; uređuje postupak u kojem izriče mere i odlučuje po žalbama;

preduzima mere za smanjenje dopinga u sportu i njegovo dugoročno otklanjanje;

objašnjava šta se pod određenim pojmom vezanim za problem dopinga u sportu podrazumeva;

stara se o obezbeđenju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za antidoping kontrolu;

ostvaruje uvid u organizovanje i sprovođenje doping kontrole na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici;

utvrđuje godišnji plan doping kontrole koju sprovodi;

izdaje službeni bilten;

ostvaruje međunarodnu stručnu saradnju na pitanjima koja su vezana za sprečavanje dopinga u sportu i zaključuje sporazume o testiranju;

ostvaruje saradnju sa zainteresovanim vladinim i nevladinim organizacijama u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu i oštećenjem zdravlja sportista upotrebom dopinga;

organizuje obrazovne i druge kampanje protiv dopinga u sportu;

informiše javnost o aktivnostima koje se preduzimaju protiv dopinga u sportu;

daje preporuke i savete za preduzimanje mera od strane državnih organa i organizacija u oblasti sporta u cilju sprečavanja dopinga u sportu;

organizuje istraživanja, savetovanja, seminare, okrugle stolove i izdaje publikacije o pitanjima vezanim za borbu protiv dopinga u sportu;

prati i prikuplja informacije u vezi sa zakonskim i drugim merama koje se u drugim zemljama i međunarodnim organizacijama preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;

prati i prikuplja informacije o merama koje državni organi i organizacije u oblasti sporta preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;

utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance;

obavlja druge poslove koji se odnose na borbu protiv dopinga u sportu, u skladu sa zakonom.

Antidoping agencija poslove iz stava 1. tač. 1) do 5), i tač. 12) i 20) ovog člana obavlja kao poverene poslove.

Član

Antidoping agencija utvrđuje, najmanje jedanput godišnje, Listu zabranjenih doping sredstava (referentnu listu zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda), u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu i međunarodnim standardima za listu zabranjenih sredstava odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Lista zabranjenih doping sredstava objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog člana obavlja kao poverene poslove.

Član

Organi Antidoping agencije jesu: upravni odbor, nadzorni odbor, direktor i antidoping odbor.

Članovi upravnog, nadzornog i antidoping odbora, kao i direktor, imenuju se na period od četiri godine.

Član

Upravni odbor Antidoping agencije ima 15 članova, i to:

pet lica koja imenuje ministar nadležan za poslove sporta;

dva lica koje imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja;

dva lica koja imenuje Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore;

pet lica koja imenuje Sportski savez Srbije;

jedno lice koje imenuje Vrhovni sud Srbije.

Članovi upravnog odbora biraju predsednika iz svog sastava, u skladu sa statutom.

Članovi upravnog odbora imenuju se isključivo iz reda vrhunskih sportista i istaknutih stručnjaka iz profesija koje su od značaja za sprečavanje dopinga u sportu (eksperti sportske medicine, eksperti za toksikologiju i farmakologiju, pravni eksperti za problem dopinga, eksperti za kliničku biohemiju, eksperti za biomehaniku, vrhunski sportski stručnjaci) .

Upravni odbor može da odlučuje ako je sednici prisutna većina od ukupnog broja članova.

Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova o pitanjima iz člana 34. stav 1. tač. 1) do 13) ovog zakona.

Član

Upravni odbor:

donosi statut Antidoping agencije;

donosi program rada;

donosi godišnji program sprovođenja doping kontrole;

usvaja finansijski plan;

usvaja izveštaj o poslovanju;

usvaja završni račun;

određuje organizacije u kojima će se sprovesti analiza doping uzoraka;

imenuje stručna lica ovlašćena za obavljanje doping kontrole (kontrolore);

utvrđuje Listu zabranjenih doping sredstava;

imenuje članove antidoping odbora, za utvrđivanje odgovornosti i odlučivanje po žalbama u slučajevima iz člana 30. tačka 5) ovog zakona;

donosi opšte akte;

donosi poslovnik o radu;

donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;

imenuje direktora Antidoping agencije;

obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Odluke iz stava 1. tač. 1), 4) i 6) ovog člana donose se uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove sporta.

Član

Antidoping odbor nezavisan je u donošenju odluka od drugih organa Antidoping agencije, a njegovi članovi moraju biti istaknuti stručnjaci u odgovarajućim oblastima.

U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se poštovati prava i principi utvrđeni u članu 10. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Član

Nadzorni odbor Antidoping agencije ima pet članova, i to:

dva lica koja imenuje ministar nadležan za poslove sporta;

jedno lice koje imenuje Sportski savez Srbije;

jedno lice koje imenuje Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore;

jedno lice koje imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Članovi nadzornog odbora biraju predsednika iz svog sastava.

Član

Nadzorni odbor:

pregleda završni račun i izveštaje o poslovanju i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa propisima;

donosi poslovnik o radu;

obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

O rezultatima izvršenog nadzora nadzorni odbor izveštava ministarstvo nadležno za poslove sporta.

Član

Direktora Antidoping agencije imenuje i razrešava upravni odbor.

Za direktora Antidoping agencije može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu i koje ispunjava uslove koji su utvrđeni članom 33. stav 3. ovog zakona za članove upravnog odbora.

Direktor Antidoping agencije ne može obavljati drugu profesionalnu funkciju ili posao, izuzev profesure na fakultetu u Republici.

Direktor:

zastupa Antidoping agenciju;

organizuje i rukovodi radom Antidoping agencije;

izvršava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;

stara se o zakonitosti rada Antidoping agencije i odgovara za zakonitost rada;

predlaže program rada;

vrši i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Član

Upravni odbor Antidoping agencije sastaje se najmanje dva puta godišnje, a obavezno se saziva kada to zahteva većina članova, ministar nadležan za poslove sporta, ministar nadležan za poslove zdravlja, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, ili predsednik Sportskog saveza Srbije.

Upravni odbor posle svake sednice dostavlja izveštaj o usvojenim odlukama svakom organu odnosno organizaciji koji imaju svog predstavnika u Upravnom odboru, kao i nacionalnim sportskim asocijacijama iz člana 4. ovog zakona.

Član

Upravni odbor može pozvati bilo koju zainteresovanu organizaciju u oblasti sporta da ima svog posmatrača na jednoj ili više sednica.

Član

Antidoping agencija nezavisna je u svom radu.

Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Antidoping agencija može angažovati druga pravna ili fizička lica, domaća ili strana.

Član

Antidoping agencija dužna je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta o svakom slučaju planiranog sprovođenja doping kontrole, najmanje tri dana pre njenog održavanja.

Član

Opšti akti Antidoping agencije jesu: statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.

Statut je osnovni opšti akt Antidoping agencije.

Statut sadrži odredbe o:

delatnosti Antidoping agencije;

organima i njihovom delokrugu;

zastupanju;

pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;

unutrašnjoj organizaciji;

drugim pitanjima od značaja za rad Antidoping agencije.

Statut i opšti akti Antidoping agencije kojima se uređuje doping kontrola i postupak izricanja mera i odlučivanja po žalbi i utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance, objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član

Antidoping agencija najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o poslovanju ministarstvu nadležnom za poslove sporta.

Član

Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta.

Član

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, ministarstvo nadležno za poslove sporta vrši preko sportskih inspektora.

Organizacije i pojedinci (sportisti, treneri, i dr.) u oblasti sporta dužni su da sportskom inspektoru omoguće obavljanje nadzora.

Član

Sportski inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

kontroliše da li organizacije i pojedinci u oblasti sporta preduzimaju aktivnosti protiv dopinga u skladu sa zakonom i sportskim pravilima;

kontroliše da li se mere doping kontrole od strane ovlašćenih organizacija i lica preduzimaju u skladu sa zakonom;

kontroliše da li se sprovode nalozi doneti pri vršenju nadzora;

preduzme druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom.

Član

U vršenju inspekcijskog nadzora, sportski inspektor je ovlašćen da:

utvrdi identitet lica koja koriste doping ili učestvuju u dopingu sportiste;

privremeno oduzme evidencije, dokumenta i druga sredstva od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja i privremeno oduzme zabranjene doping supstance;

zabrani učešće na takmičenju sportisti kome je zbog dopinga izrečena mera zabrane učešća na takmičenjima;

zabrani obavljanje funkcije u organizaciji ili vršenje aktivnosti sa sportistima licu kome je izrečena mera zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta zbog učešća u dopingovanju sportiste;

naredi da se utvrđene nepravilnosti i nedostatci otklone u određenom roku i da se u određenom roku izvrši propisana obaveza koja nije izvršena;

zatraži od Antidoping agencije sprovođenje doping kontrole u slučaju kada prilikom inspekcijskog nadzora posumnja da postoji slučaj korišćenja dopinga;

privremeno zabrani obavljanje aktivnosti i delatnosti organizaciji u oblasti sporta, do otklanjanja nedostataka koji su razlog zabrane – ukoliko: onemogućava inspektoru inspekcijski nadzor; ne donese zakonom propisane opšte akte (sportska pravila) vezane za doping; ne sprovede nalog dat pri vršenju nadzora;

podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

preduzme i druge mere i radnje za koje je zakonom i drugim propisom ovlašćen.

Odluke sportskog inspektora donete u vršenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, konačne su u upravnom postupku.

1. Krivična dela

Upotreba doping sredstava

Član

Sportista koji na sportskom takmičenju namerno upotrebi doping sredstvo, ili namerno upotrebi određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu, kazniće se zatvorom do jedne godine.

Omogućavanje upotrebe doping sredstava

Član

Ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje tri godine.

Doping sredstva oduzeće se.

Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava

Član

Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva, kazniće se zatvorom od najmanje pet godina.

Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstava, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Doping sredstva i sredstva za njihovo spravljanje, oduzeće se.

2. Prekršaji

Član

Novčanom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara kazniće se za prekršaj nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice:

ako neovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);

ako neovlašćeno prodaje, transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira doping sredstva sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica (član 3. stav 1. tačka 7);

ako da ili pokuša davanje doping sredstva sportisti, ili pomogne, podstakne, prikrije, navede, naloži, stvori uslove ili ostvaruje bilo koji drugi vid učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila (član 3. stav 1. tačka 8);

ako ne dozvoli, odnosno ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);

ako uzete uzorke ne skladišti, ili ako njima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije (član 9. stav 1);

ako u okviru svojih nadležnosti ne preduzme mere i aktivnosti utvrđene članom 10. stav 1. ovog zakona;

ako u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila ne dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji (član 11);

ako omogući učešće na sportskoj priredbi licu koje je kažnjeno zbog dopinga ili mu omogući obavljanje neke funkcije u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i aktivnosti vezane za rad sa sportistima (čl. 22. i 23);

ako stavi u promet proizvod bez propisanog znaka upozorenja (član 30. tačka 20);

ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 46. stav 2);

ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 48);

ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u propisanom roku (član 55).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu u iznosu od 5.000 do 35.000 dinara.

Član

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:

ako kao sportista koristi doping sredstva (član 3. stav 1. tačka 2);

ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanju uzorka posle obaveštenja ili izbegava davanje uzorka na drugi način (član 3. stav 1. tačka 3);

ako kao sportista iz registrovane test grupe ne ispunjava obaveze utvrđene pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan takmičenja ili ne pruža podatke o boravištu, vremenu i mestu održavanja treninga i o odsustvu iz mesta boravka duže od pet dana ili propusti objavljena testiranja izvan takmičenja (član 3. stav 1. tačka 4. i član 13. stav 3);

ako ometa bilo koji deo doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);

ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);

ako vrši doping kontrolu iako nije za to ovlašćen (član 8);

ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogućnosti da je sportista bio dopingovan (član 14. stav 1);

ako ne obavesti sportistu koji mu je saopštio da se bavi sportskim aktivnostima da mu je propisao u cilju lečenja sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance (član 14. stav 2);

ako učestvuje na sportskim priredbama iako mu je izrečena mera zabrana učešća na takmičenjima zbog dopinga ili ako obavlja u organizacijama u oblasti sporta neku funkciju ili aktivnost vezane za rad sa sportistima iako mu je izrečena mera zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta zbog dopinga sportiste (čl. 22. i 23);

ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 46. stav 2);

ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 48).

Član

Postojeće organizacije u oblasti sporta dužne su uskladiti svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član

Organi i organizacije iz člana 33. stav 1. i člana 36. stav 1. ovog zakona imenovaće članove upravnog i nadzornog odbora u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni odbor Antidoping agencije dužan je da u roku od sedam dana od dana imenovanja donese statut Antidoping agencije i druga akta potrebna za upis Antidoping agencije u registar i imenuje direktora Antidoping agencije.

Član

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe član 79. stav 1. tačka 1) i član 80. tačka 1) Zakona o sportu (“Službeni glasnik RS”, broj 52/96).

Član

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

OBRAZLOŽENjE PREDLOGA ZAKONA O SPREČAVANjU DOPINGA U SPORTU

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti fizičke kulture.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora je potpisnik Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu («Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori, br. 4/91). Ta konvencija predviđa niz radnji i postupaka koje treba propisati i sprovesti radi realizacije ciljeva konvencije, kao što su osnivanje nacionalnih komiteta u oblastima sprečavanja dopingovanja u sportu, poštovanje preporuka odgovarajućih komiteta Saveta Evrope i dr. U skladu sa navedenom konvencijom, nadležni međunarodni organ za sprovođenje te konvencije (Stalna grupa za praćenje) uputio je mnoštvo preporuka vladama zemalja potpisnica u pogledu mera koje bi na zakonskom nivou trebalo preduzeti u cilju adekvatne borbe protiv dopinga u sportu. Čitav niz tih preporuka inkorporisan je u tekst predloženog zakona.

Polazeći od svojih ustavno pravnih okvira, svaka država potpisnica Konvencije obavezna je na osnovu Konvencije da razvije svoju adekvatnu antidoping politiku. Tom politikom moraju biti obuhvaćeni sledeći ciljevi:

Stvaranje nacionalnog tela odgovornog za koordinaciju borbe protiv dopinga;

Ograničavanje trgovine doping supstancama i upotrebe zabranjenih doping supstanci;

Pojačavanje doping kontrole i poboljšavanje metoda utvrđivanja;

Podrška vaspitnim programima i edukativnim kampanjama;

Zajednički rad sa sportskim savezima i međunarodna kooperacija;

Olakšavanje korišćenja (eksploatacija) akreditovanih antidoping laboratorija.

Na osnovu člana 15b. Statuta Saveta Evrope i člana 4. Evropske konvencije o sprečavanju dopinga u sportu, Komiteta ministara je 13. septembra 2000. godine na 72. sastanku zamenika ministara utvrdio «Preporuku o zajedničkim osnovnim principima za nacionalna zakonodavstva u cilju suzbijanja prometa doping sredstava (2000/16)».

Od 3 do 5 marta 2003. godine održana je u Kopenhagenu druga Svetska konferencija o borbi protiv dopinga u sportu. Na Konferencije je usvojen Svetski antidoping program i Svetski antidoping kodeks (zakonik), sa ciljem standardizacije i harmonizacije borbe protiv dopinga u sportu na svetskom nivou. Kodeks je na Konferenciji potvrđen (odobren), potpisivanjem posebne Rezolucije, od strane Svetske anti doping agencije, Međunarodnog olimpijskog komiteta i svih olimpijskih međunarodnih sportskih saveza. Kodeks je potpisivanjem posebne Dekleracije podržalo na samoj Konferenciji i 50 država, uključujući Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske Unije. Vlade 108 država su potpisale Dekleraciju do 29. aprila 2004. godine. Savet ministara Državne zajednica Srbija i Crna Gora prihvatio je Dekleraciju i ovlastio ministra spoljnih poslova da je potpiše, što je i učinjeno 19. decembra 2003. godine. Potpisivanjem Dekleracije vlade pokazuju spremnost svoje zemlje da učestvuje u međunarodnim naporima u borbi protiv dopinga u sportu. Dekleracija je kao jedan od svojih glavnih ciljeva navela podrška donošenju odgovarajućih nacionalnih mera i akata za borbu protiv dopinga u sportu, pre zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006, u koje posebno ulaze «administrativne i zakonske mere kontrole dostupnosti zabranjenih supstanci i zabranjenih metoda». Tekst zakona je usklađen sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa.

Na Svetskoj konferenciji protiv dopinga u sportu iz Kopenhagena dogovoreno je da se u okviru UNESKA donese najkasniej 2005. godine Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu. Nakon što je Generalna skupština UNESKA na svom 32. zasedanju održanom od 29.9 do 17. 10. 2003. odobrila pripremu Svetske (međunarodne) konvencije protiv dopinga u sportu, Generalni direktor UNESKA sazvao je Međuvladin sastanak (kategorija II) svih stalnih članica radi razmatranja rada na pripremi Konvencije. Prvi sastanak je održan 19 – 23. januar 2004. godine a drugi 10 – 14. maj 2004. godine u Parizu, kada je razmotren Preliminarni nacrt Konvencije. Između ta dva sastanka na pripremi Konvencije je radila Radna grupa sastavljena od predstavnika svih UNESKO regiona, izabranih od samih regiona. Na sastanku u Parizu su učestvovali i predstavnici naše zemlje. U koncipiranju rešenja iz ovog zakona su uzeta u obzir i rešenja iz finalnog Nacrta konvencije utvrđena na sastanku održanom u Parizu.

Zakonom o ratifikiciji Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu, propisano je da su za sprovođenje te konvencije nadležne republike članice. Kako se konvencija ne može sprovesti bez odgovarajuće zakonske regulative, ovim zakonom se stvaraju uslovi za poštovanje obaveza koje SR Jugoslavija i Republika Srbija imaju u pogledu borbe protiv dopingovanja u sportu.

Zakon o sportu Republike Srbije sadrži samo jednu krajnje uopštenu odredbu, koja pokazalo se u praksi nije obavezivala nikoga: Zabranjena je u oblasti sporta upotreba, navođenje na upotrebu i davanje dopinga (član 15). Putem donošenja posebnih propisa o borbi protiv dopinga u sportu idu poslednjih godina i sportski značajne zemlje Evrope: međi najnovije zakone spadaju francuski anti doping zakon iz 1999. godine i italijanski zakon o borbi protiv dopinga koji je stupio na snagu 1. januara 2001. godine.

Doping u sportu nije ni mala ni sporadična pojava. Koliko je taj problem u našem sportu izražen ne može se tačno reći jer poslednjih 10 godina nikakva kontrola nije rađena niti su preduzimane bilo kakve mere usmerene na borbu protiv dopinga. Pojedini slučajevi utvrđenog dopinga jugoslovenskih sportista na međunarodnim takmičenjima su dokaz da je upotreba nedozvoljenih supstanci i sredstava prisutna i kod naših sportista. Prilikom donošenja Zakona o sportu Republike Srbije smatralo se da se same organizacije u oblasti sporta mogu boriti sa problemom dopinga, ali se pokazalo da je to nerealno očekivanje. Jugoslovenski olimpijski komitet je tek 1998. godine doneo Pravilnik o sprovođenju doping kontrole i kontrole pola u sporskim organizacijama SRJ, ali ni taj pravilnik nije nikad u praksi primenjen.

Sport je sastavni deo kulture svakog društva. Od svih učesnika u i oko sporta očekuje se jedan minimum etičkog ponašanja, koji obavezuje na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja i partnerskih fer plej odnosa. Evropski kodeks o sportskoj etici i Evropska sportska povelja zahtevaju da bavljenje sportom u svakom društvu mora biti: dostupno svima pod jednakim uslovima; slobodno i dobrovoljno; zdravo i sigurno; fer, tolerantno, ispunjavajuće i etički prihvatljivo; u skladu sa prirodnom sredinom i društvenim okruženjem i nezavisno od zloupotreba u svrhe koje su suprotne prirodi sporta. Svaki učesnik u sportskim aktivnostima i delatnostima je obavezan da se angažuje na afirmaciji duha olimpizma i sportskih ideala, podsticanju fer pleja, i drugih osnovnih vrednosti savremenog sporta. Upotreba dopinga suprotna je navedenim osnovnim vrednostima savremenog sporta i predstavlja njegovu grubu zloupotrebu. Međunarodne organizacije, države i svi međunarodni i nacionalni sportski savezi borbu protiv dopingovanja stavljaju u svoje osnovne zadatke. Tri su osnovna legitimna cilja te borbe: zaštita zdravlja sportista, očuvanje jednakosti šansi (konkurencije) i održanje verodostojnosti sportske grane. Ti ciljevi ne mogu da se postignu ukoliko se i na zakonodavnom planu ne preduzmu energične i odlučne mere protiv dopinga u sportu. Uzor u tom pogledu može da bude evropsko iskustvo, i odlučne i oštre mere koje se širom Evrope preduzimaju protiv dopinga u sportu. Kako je jugoslovenski sport najvećim delom srpski sport, to Republika Srbija ima posebnu odgovornost da se i zakonskom regulativom odlučno obračuna sa dopingom u sportu, kako ta pojava ne bi poprimila ozbiljnije razmere.

Razlozi za donošenje po hitnom postupku

Zakon je potrebno doneti po hitnom postupku, da bi se ustanovila Antidoping agencija i da bi ovo nezavisno telo počelo sa radom do kraja 2004. godine, jer je 2005. godine planirano održavanje Evropskog prvenstva u košarci i u odbojci u našoj zemlji.

U okviru uvodnih odredbi zakona utvrđeno je da je u oblasti sporta zabranjen doping. Doping u sportu se definiše kao postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. zakona. Definicija dopinga u potpunosti odgovara definiciji utvrđenoj Svetskim antidoping kodeksom.

Zakonom se utvrđuje da borbu protiv dopinga u sportu sprovode ovlašćene antidoping organizacije, pod kojima se podrazumevaju: Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i nadležna međunarodna i nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez). Obaveze utvrđene zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

U koncipiranju rešenja u okviru ovog dela uzete su u obzir obaveze preuzete Evropskom konvencijom protiv dopingovanja u sportu, preporuke Stalne grupe za praćenje primene te konvencije, iskustva na zakonodavnom planu onih evropskih zemalja koje su se poslednjih godina na zakonodavnom planu posebno bavile problemom dopinga u sportu, sportska pravila onih međunarodnih sportskih saveza koji imaju ozbiljnije probleme sa pojavom dopinga (atletika, biciklizam, plivanje, i dr.), odredbe Svetskog antidoping kodeksa i međunarodni standardi za pojedine delove doping kontrole utvrđeni od strane Svetske antidoping agencije.

Zakonom se predviđa obaveza za sportiste i druge učesnike u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti da dozvole, odnosno omoguće obavljanje doping kontrole, i utvrđuje da se sportista koji se namerno suprotstavi doping kontroli ili je izbegne tretira kao sportista koji je na doping testu bio pozitivan.

Imajući u vidu česte prigovore sportista da uzrok dopinga leži u «neznanju» prilikom uzimanja lekova radi otklanjanja neke bolesti, zakonom se utvrđuju kako obaveze sportiste tako i obaveze lekara na međusobno informisanje o činjenicama od značaja za doping. Sportista je obavezan da obavesti lekara koji ga leči o svojoj obavezi da ne koristi zabranjene supstance i zabranjene metode i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrži zabranjena doping sredstva. Lekar koji sportisti prepiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja obavezan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim aktivnostima.

Kako i sportista može biti bolestan ili povređen, u određenim slučajevima mu je radi efikasnog lečenja potrebno prepisati sredstvo koje sadrži zabranjenu supstancu. Zakon za te situacije utvrđuje da sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane uzimanja određene supstance ili primene metoda koja je normalno zabranjena, pod uslovom da postoji jasna i nužna medicinska potreba. Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka za terapeutsku primenu, u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

U pogledu sprovođenja doping kontrole zakon ustanovljava osnovna pravila:

Doping kontrola sprovodi se po pravilima utvrđenim od strane Antidoping agencije Republike Srbije, a u slučajevima kada se doping kontrola preduzima na međunarodnom takmičenju – pod rukovodstvom međunarodnog sportskog saveza, po pravilima tog saveza. Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu i međunarodnim standardima za doping testiranje odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Doping kontrola je postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.

Doping kontrola mora se tako organizovati i sprovesti da je isključena svaka mogućnost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.

Prilikom doping kontrole moraju biti u potpunosti uvažavana sva lična prava sportiste.

Doping kontrola može se organizovati kako na takmičenjima tako i izvan takmičenja, najavljeno i nenajavljeno.

Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.

Doping kontrola može se sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.

Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati važeću homologaciju izdatu od strane ovlašćenog međunarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke mora lagerovati, njima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.

Kontroli izvan takmičenja podležu sportisti koji su označeni kao olimpijski kandidati, vrhunski sportisti, sportisti međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka izrečene kazne zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).

Polazeći od toga da nema efikasne borbe protiv dopinga us portu bez aktivne uloge sportskih saveza, zakonom se u ovom delu utvrđuju obaveze nadležnih sportskih asocijacija u pogledu borbe protiv dopinga u sportu, i propisuje da savez koji ne poštuje utvrđene obaveze ne može dobijati sredstva iz javnih prihoda.

Sankcije zbog povrede antidoping pravila se utvrđuju u skladu sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa. Zakon propisuje da se licu za koga se utvrdi da je odgovoran zbog dopinga izriču sledeće kazna:

diskvalifikacija sportskih rezultata;

privremena suspenzija;

zabrana učešća na takmičenjima;

zabrana obavljanja funkcija

Dužina zabrane učešća na takmičenjima je određena u zavisnosti od vrste povrede antidoping pravila. Zakonom se predviđa mogućnost isključenje ili umanjenja odgovornosti u zavisnosti od stepena krivice odgovornog lica.

Sportista kome je od strane nadležne antidoping organizacije izrečena zabrana učešća na takmičenjima, odnosno lice kome je izrečena zabrana obavljanja funkcija u oblasti sporta, ne može za vreme trajanja zabrane učestvovati u bilo kom svojstvu, i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama, niti obavljati funkcije u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i aktivnosti vezane za rad sa sportistima. Sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajanja izrečene kazne status koji ima po Republičkoj kategorizaciji sportista, odnosno Republičkoj kategorizaciji sportskih stručnjaka.

U skladu sa obavezama iz navedene Konvencije i najnovijim uporednopravnim rešenjima u oblasti dopinga, zakonom se previđa obrazovanje Antidoping agencije Republike Srbije, kao posebne nezavisne organizacije koja bi vodila stalnu brigu o prevenciji i sprečavanju dopinga u sportu u Republici Srbiji. Zakonom se utvrđuju organi Agencije i njihova ovlašćenja. Prema uporedno-pravnim rešenjima, zakonom se predviđa i obezbeđuje nezavisnost Agencije, kako od državnih organa tako i od sportskih organizacija.

Zakon je za naziv nacionalne antidoping organizacije uzeo «Antidoping agencija Republike Srbije» pošto je takav naziv postao poslednjih godina opšteprihvaćen u međunarodnim okvirima, naročito od formiranja Svetske antidoping agencije (World Anti-Doping Agency). Najznačajnije nacionalne antidoping organizacije nose takav naziv, kao na primer: United States Anti-Doping Agency; Nationale Anti Doping Agentur Deutschland; Australian Sport Drug Agency; New Zeland Sport Drug Agency; Danish Anti-Doping Agency; Japan Anti-Doping Agency.

Zakon propisuje da nadzor nad njegovom primenom vrše ministarstvo nadležno za poslove sporta. Inspekcijski nadzor, kao deo upravnog nadzora, ministarstvo nadležno za poslove sporta vrši preko sportskih inspektora. Zakon propisuje prava, dužnosti i ovlašćenja sportskog inspektora, prava i dužnosti subjekta nad kojim se vrši nadzor, kao i obim i predmet inspekcijskog nadzora.

U okviru kaznenih odredbi utvrđena je kako prekršajna tako i krivična odgovornost zbog povrede antidoping pravila. Visina prekršajnih sankcija određuje se srazmerno težini učinjenih prekršaja.

Krivična dela su propisana u skladu sa jugoslovenskim krivično-pravnim sistemom i uporednopravnim iskustvima. Dok u pogledu krivične odgovornosti sportista u uporednom pravu i postoji određena dilema, savremena prava nemaju nikakvu dilemu da lica koja sportisti daju doping, ili navode, pomognu ili ohrabre sportistu na upotrebu dopinga (prema francuskom Anti-doping zakonu za ohrabrivanje dopinga može se izreći kazna od 5 godina zatvora i 500.000 FF.), ili na drugi način omogućuju sportisti da se dopinguje trebaju i da krivično odgovaraju. Krivičnom odgovornošću se takođe obuhvataju i lica koja neovlašćeno proizvode, prerađuju, prodaju ili nude na prodaju, ili radi prodaje kupuju (ili posreduju u prodaji ili kupovini), drže ili prenose doping sredstva, kao i lica koja neovlašćeno prepisuju lekove koji u sebi sadrže doping supstance (na primer: prema par. 95. nemačkog Zakona o lekovima kazna zatvora se može izreći do tri godine, uz kažnjivost za pokušaj. Prema članu 11c švajcarskog Sportfoerderungsgesetz, onaj ko proizvodi, prepisuje, daje ili stavlja u promet nedozvoljena sredstva u doping svrhe ili primenjuje na drugome u svrhe dopinga nedozvoljene metode, može se kazniti zatovorom ili novčanom kaznom do 100.000 franaka). Krivično delo učinjeno iz nehata podleže blažoj odgovornosti, dok dela učinjena u okviru organizovane grupe podležu strožijoj kaznenoj politici (prema francuskom Anti-doping zakonu broj 99-223 od 23.3.1999. za učesnike organizovane grupe može se izreći 7 godina zatvora i 1 milon FF za pojedince.) Posebno strogim kaznama podležu lica: koja kažnjivo delo učine prema maloletniku; prema većem broju lica; sa naročito opasnim doping sredstvima; iz grubog koristoljublja za sebe ili drugog, ili ako delo izazove naračito teške posledice.

Zakonom se propisuju tri krivična dela: krivično delo upotreba dopinga; krivično delo omogućavanje upotrebe zabranjenih doping supstanci ili metoda; krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet zabranjenih doping supstanci ili metoda.

Zakonom je propisano da krivičnoj odgovornosti podleže samo onaj sportista koji namerno upotrebi doping na sportskom takmičenju.

Visina kazni za predviđena krivična dela određena je u odnosu na visinu zaprećenih kazni vezanih za držanje, stavljanje u promet i omogućavanje uživanja opojnih droga iz Osnovnog krivičnog zakona. Preporukom Stalne grupe za praćenje Evropske konvencije o sprečavanju dopinga u sportu ukazano je državama članicama na potrebu da se borba protiv dopinga u sportu jednako tretira kao i borba protiv opojnih droga.

U prelaznim i završnim odredbama propisuje se da su postojeće organizacije u oblasti sporta dužne uskladiti svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Zakonom se utvrđuju rokovi za konstituisanje organa Antidoping agencije Republike Srbije i donošenje opštih akata Antidoping agencije.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da veže član 79. stav 1. tačka 1) i član 80. tačka 1) Zakona o sportu (“Službeni glasnik RS, broj 52/96”).

Predloženi zakon, u skladu sa Ustavom RS, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Za sprovođenje ovog zakona u 2004. godini nisu potrebna dodatna sredstva jer su ona već predviđena finansijskim planom Ministarstva prosvete i sporta.

Ostavite komentar