PREDLOG ZAKONA
O SANITARNOM NADZORU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član
Ovim zakonom uređuju se poslovi sanitarnog nadzora, način i postupak vršenja sanitarnog nadzora, određuju se oblasti i objekti koji podležu sanitarnom nadzoru i sanitarni uslovi koje ti objekti moraju ispunjavati, kao i ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora u postupku sanitarnog nadzora.
Poslovi sanitarnog nadzora
Član
Sanitarni nadzor je inspekcijski nadzor nad primenom zakona, drugih propisa i opštih akata i nad sprovođenjem propisanih mera, u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru, uključujući i kontrolu ispunjenosti propisanih sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (u daljem tekstu: sanitarni uslovi) koje moraju da ispune objekti, prostorije, postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor, namenska prevozna sredstva i lica koja podležu sanitarnom nadzoru, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva.
Sanitarni nadzor iz stava 1. ovog člana je i zdravstveni nadzor nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, u skladu sa zakonom.
Sanitarni nadzor je i zdravstveni nadzor na granici i drugim mestima u kojima se vrši carinjenje nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, kao i sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, u skladu sa posebnim zakonima, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim sanitarnim konvencijama.
Član
Sanitarni nadzor iz člana 2. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo), preko sanitarnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom.
Sanitarni nadzor iz člana 2. st. 1. i 2. ovog zakona na teritoriji autonomne pokrajine, kao povereni posao, vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.
Član
Sanitarni inspektori obavljaju poslove sanitarnog nadzora samostalno, na osnovu ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana sanitarni inspektori mogu preduzimati i druge mere i radnje u okviru prava i dužnosti utvrđenih posebnim zakonima.
Član
Poslovi sanitarnog nadzora su poslovi od opšteg interesa za Republiku.
Član
Oblasti koje podležu sanitarnom nadzoru, u smislu ovog zakona jesu:
1) oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;
2) oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu;
3) oblast javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće.
Član
Sanitarni nadzor, u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru, obuhvata inspekcijski nadzor:
1) objekta i njegovog neposrednog okruženja;
2) unutrašnjeg prostora i prostorija u pogledu njihove građevinske celine, međusobne funkcionalne povezanosti i higijenskog stanja;
3) postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora;
4) sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, kao i sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze radi stavljanja u promet na domaćem tržištu ili koji se privremeno uvoze ili izvoze radi prerade, dorade i obrade;
5) lica zaposlenih na određenim poslovima u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru (u daljem tekstu: zaposlena lica) i drugih lica koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, podležu sanitarnom nadzoru i obaveznim zdravstvenim pregledima na propisan način;
6) namenskih prevoznih sredstava i njihove opreme, u skladu sa zakonom.
Pod namenskim prevoznim sredstvima, utvrđenim u stavu 1. tačka 6) ovog člana, podrazumevaju se:
(1) sredstva za prevoz životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe;
(2) sredstva za prevoz putnika u javnom saobraćaju;
(3) sanitetska prevozna sredstva i
(4) prevozna sredstva registrovana za prenos umrlih lica.
Član
Objekti koji podležu sanitarnom nadzoru, u smislu člana 7. stav 1. tačka 1) ovog zakona jesu objekti u kojima se obavlja:
1) zdravstvena delatnost;
2) delatnost proizvodnje i prometa životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe;
3) delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće;
4) ugostiteljska delatnost;
5) delatnost pružanja usluga održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože;
6) delatnost socijalne zaštite;
7) vaspitno-obrazovna delatnost;
8) delatnost kulture, fizičke kulture, sporta i rekreacije;
9) delatnost javnog saobraćaja i
10) drugi objekti određeni zakonom.
Član
Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da pre početka obavljanja delatnosti u tim objektima, obezbede propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje opšte sanitarne uslove koje moraju da ispune svi objekti koji podležu sanitarnom nadzoru, kao i posebne sanitarne uslove koje moraju da ispune objekti utvrđeni u članu 8. tač. 1) do 5) ovog zakona.
Član
Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da pre početka obavljanja delatnosti, pored uslova utvrđenih u članu 9. stav 1. ovog zakona, obezbede i higijenske uslove koji se odnose na zaposlena lica.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje higijenske uslove iz stava 1. ovog člana.
Član
Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da u pogledu higijenskog stanja objekta, u toku korišćenja tog objekta, održavaju higijenu u objektu i njegovom neposrednom okruženju, održavaju higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i preduzimaju druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom.
Radna odeća i obuća iz stava 1. ovog člana ne može se koristiti van radnog mesta.
Član
Pravna lica, organizacije i preduzetnici mogu da obavljaju delatnosti utvrđene u članu 8. tač. 1) do 10) ovog zakona, samo u objektu koji ispunjava propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove i u kojem su obezbeđeni higijenski uslovi koji se odnose na zaposlena lica.
Lica koja obavljaju delatnosti utvrđene u članu 8. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona moraju ispunjavati higijenske uslove u pogledu radne odeće i obuće i lične higijene zaposlenih.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje bliže uslove iz stava 2. ovog člana.
Kontrolu ispunjenosti uslova utvrđenih u st. 1. i 2. ovog člana, kao i kontrolu higijenskog stanja objekata koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarni inspektor vrši u postupku redovnog sanitarnog nadzora.
Član
U vršenju sanitarnog nadzora u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarni inspektor u propisanom postupku, može uzeti uzorke životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe i vode za piće radi laboratorijskog ispitivanja njihove zdravstvene ispravnosti; briseve sa ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru radi laboratorijskog ispitivanja njihove higijenske ispravnosti, kao i uzorke sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata radi utvrđivanja njihove sterilnosti.
Uslove higijenske ispravnosti ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru, postupak i način uzimanja briseva radi laboratorijskog ispitivanja njihove higijenske ispravnosti i uzoraka sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata radi utvrđivanja njihove sterilnosti, kao i vrste laboratorijskih ispitivanja radi utvrđivanja higijenske ispravnosti iz stava 1. ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Troškove laboratorijskih ispitivanja nastale u postupku utvrđivanja higijenske ispravnosti ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru, kao i u postupku utvrđivanja sterilnosti sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata, snosi pravno lice, organizacija ili preduzetnik koji obavlja delatnost u objektu u kojem su uzeti brisevi, odnosno uzorci.
Laboratorijska ispitivanja u postupcima iz stava 3. ovog člana vrše zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti koji ispunjavaju propisane uslove za vršenje laboratorijskih ispitivanja u oblasti mikrobiologije, u skladu sa zakonom.
Član
U oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti sanitarni inspektor ovlašćen je da vrši nadzor nad sprovođenjem propisanih mera radi sprečavanja pojave, suzbijanja, eliminacije i iskorenjivanja zaraznih bolesti, kao i da preduzima druge mere i radnje određene posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast.
Član
Sanitarni inspektor ovlašćen je da po zahtevu stranke izda akt potreban za sprovođenje postupka iskopavanja, prevoza i prenošenja umrlih lica, na način i pod uslovima utvrđenim posebnim zakonom.
Član
U postupku izrade urbanističkih planova, sanitarni inspektor na zahtev nadležnog organa uprave, dostavlja opšte i posebne sanitarne uslove koji se odnose na objekte koji podležu sanitarnom nadzoru i koji su sa aspekta zaštite zdravlja stanovništva od značaja za izgradnju objekata i uređenje prostora za koji se plan priprema, kao i opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove potrebne za izdavanje akta o urbanističkim uslovima u skladu sa posebnim zakonom.
Član
U vršenju sanitarnog nadzora nad objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, u postupcima izgradnje, odnosno rekonstrukcije tih objekata, sanitarni inspektor utvrđuje da li je idejni projekat usklađen sa izvodom iz urbanističkog plana, odnosno sa aktom o urbanističkim uslovima kojima su utvrđeni opšti, odnosno opšti i posebni sanitarni uslovi, i daje sanitarnu saglasnost na idejni projekat za:
1) objekte u kojima se obavlja zdravstvena delatnost;
2) objekte za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće;
3) objekte za proizvodnju životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja.
Sanitarni inspektor utvrđuje da li su objekti iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana izgrađeni, odnosno rekonstruisani u skladu sa sanitarnim uslovima utvrđenim u idejnom projektu na koji je data sanitarna saglasnost i daje sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta.
Član
Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji će delatnost obavljati u novoizgrađenim, odnosno rekonstruisanim objektima utvrđenim u članu 17. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona, dužni su da, pre početka obavljanja te delatnosti pribave sanitarnu saglasnost na idejni projekat i sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta radi obavljanja određene delatnosti.
U postupku sanitarnog nadzora nad objektima utvrđenim u članu 17. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona, sanitarni inspektor ovlašćen je da izvrši i kontrolu pribavljenih sanitarnih saglasnosti iz stava 1. ovog člana i preduzme mere u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonom.
Sanitarna saglasnost za korišćenje objekta predstavlja jedan od dokaza o ispunjenosti propisanih uslova, na osnovu kojih nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu.
Član
Sanitarne saglasnosti iz člana 17. ovog zakona sanitarni inspektor izdaje na zahtev stranke.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje koji se dokazi prilažu uz zahtev stranke za izdavanje sanitarne saglasnosti na idejni projekat, odnosno sanitarne saglasnosti za korišćenje objekta.
Član
Troškove nastale u postupku sanitarnog nadzora na zahtev stranke snosi podnosilac zahteva.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način utvrđivanja i visinu troškova iz stava 1. ovog člana.
Član
Poslove sanitarnog nadzora utvrđene u čl. 13. do 18. ovog zakona, na teritoriji autonomne pokrajine, kao poverene poslove, vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.
Član
Državni organi, pravna lica i druge organizacije dužni su da sanitarnom inspektoru pružaju stručnu pomoć, da sarađuju u vršenju sanitarnog nadzora i da stavljaju na raspolaganje sve podatke potrebne za vršenje tog nadzora.
Član
Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica čija delatnost, objekti, namenska prevozna sredstva, zaposlena lica, proizvodi, postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da sanitarnom inspektoru omoguće pristup u poslovne prostorije, nesmetano obavljanje sanitarnog nadzora i uzimanje potrebnih uzoraka, odnosno briseva koji podležu propisanim laboratorijskim ispitivanjima, kao i da na zahtev sanitarnog inspektora, pruže sva obaveštenja i podatke potrebne za vršenje sanitarnog nadzora.
Član
Poslove sanitarnog inspektora može da obavlja: doktor medicine sa specijalizacijom iz epidemiologije ili higijene, doktor medicine, diplomirani inženjer tehnologije (prehrambenog odseka), diplomirani inženjer arhitekture, diplomirani građevinski inženjer (odsek za planiranje i građenje naselja i odsek za hidrotehniku) i diplomirani prostorni planer.
Pojedine manje složene poslove sanitarnog inspektora može da obavlja i viši sanitarni tehničar.
Lica iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da obavljaju poslove sanitarnog inspektora pod uslovom da imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit za rad u organima uprave i da ispunjavaju i druge uslove propisane zakonom.
Ministar nadležan za poslove zdravlja, u zavisnosti od složenosti i obima pojedinih poslova sanitarnog nadzora, posebnim aktom kojim se uređuje organizacija i sistematizacija radnih mesta u Ministarstvu, utvrđuje poslove sanitarnog inspektora koje mogu da obavljaju lica iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član
Poslove sanitarnog inspektora, u skladu sa ovim zakonom, mogu da obavljaju i lica sa visokom školskom spremom drugog obrazovnog profila stečenom do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju poslove sanitarnog inspektora.
Član
U obavljanju poslova sanitarnog nadzora, sanitarni inspektor mora imati legitimaciju kojom se dokazuje svojstvo inspektora.
Za vreme obavljanja poslova sanitarnog i zdravstvenog nadzora na granici ili u drugim mestima u kojima se vrši carinjenje, sanitarni inspektor pored legitimacije utvrđene u stavu 1. ovog člana, mora imati i znak kojima se dokazuje svojstvo sanitarnog inspektora na granici.
Sanitarni inspektor obavlja poslove sanitarnog nadzora u propisanom službenom odelu.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje obrazac i sadržinu legitimacije i izgled znaka i službenog odela sanitarnog inspektora, način njihovog izdavanja, kao i način vođenja evidencije o izdatim legitimacijama i znacima sanitarnih inspektora.
Član
U vršenju sanitarnog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:
1) zabrani korišćenje objekta ili dela objekta u kojem se obavlja delatnost koja podleže sanitarnom nadzoru, ako pre početka obavljanja te delatnosti u objektu nisu obezbeđeni opšti i posebni sanitarni uslovi, dok se ti uslovi ne obezbede;
2) zabrani korišćenje objekta ili dela objekta koji podleže sanitarnom nadzoru, prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora, namenskih prevoznih sredstava, ako postoje higijenski nedostaci koji bitno ugrožavaju zdravlje ljudi, dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;
3) zabrani korišćenje objekta ili dela objekta u kojem se obavlja zdravstvena delatnost, delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće ili delatnost proizvodnje životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja, ako pre početka obavljanja te delatnosti nije pribavljena sanitarna saglasnost na idejni projekat i sanitarna saglasnost za korišćenje objekta;
4) naredi otklanjanje nedostataka zbog kojih postoji opasnost po zdravlje ljudi, a koji se odnose na propisane opšte i posebne sanitarne uslove, higijensko stanje u objektu i njegovom neposrednom okruženju, unutrašnji prostor, prostorije i njihovu građevinsku celinu i međusobnu funkcionalnu povezanost, unutrašnje uređenje, postrojenja, uređaje, nameštaj, opremu i pribor, namenska prevozna sredstva, u ostavljenom roku;
5) zabrani korišćenje objekta ili dela objekta, prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora, namenskih prevoznih sredstava, ako utvrđeni nedostaci nisu otklonjeni u ostavljenom roku, do otklanjanja nedostataka;
6) naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na higijenske uslove koje moraju da ispune lica zaposlena u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru;
7) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa zakonom;
8) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan, kao i da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Mere iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana, prema pravnim licima, organizacijama, preduzetnicima i fizičkim licima nalažu se rešenjem sanitarnog inspektora u upravnom postupku.
Član
Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica dužni su da postupe po rešenju sanitarnog inspektora u roku određenom tim rešenjem.
Preduzimanje izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, sanitarni inspektor može narediti i usmenim rešenjem, u skladu sa zakonom.
Rešenje iz stava 2. ovog člana mora se uneti u zapisnik o izvršenom sanitarnom nadzoru.
Član
Protiv rešenja sanitarnog inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Po žalbi protiv prvostepenog rešenja sanitarnog inspektora rešava ministar nadležan za poslove zdravlja.
Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je.
Član
Pravno lice, organizacija i preduzetnik mogu ponovo obavljati delatnost u objektu ili delu objekta koji podleže sanitarnom nadzoru, za koji je izrečena mera zabrane korišćenja, ako su u objektu ili delu objekta otklonjeni utvrđeni nedostaci.
Član
Ako je u postupku sanitarnog nadzora, sanitarni inspektor naredio meru utvrđenu u članu 27. stav 1. tač. 1) do 3) i tački 5), obezbeđivanje naređene mere vrši se stavljanjem vidne oznake „zatvoreno po rešenju sanitarnog inspektora“, ili stavljanjem službenog pečata za otisak u vosku na vrata glavnog ulaza u objekat.
Oznaka ili službeni pečat iz stava 1. ovog člana može se ukloniti sa objekta tek kad sanitarni inspektor zapisnikom konstatuje da su prethodno otklonjeni nedostaci zbog kojih je naređena mera zabrane korišćenja objekta.
Član
Sanitarni inspektori dužni su da vode evidencije o svom radu, broju i stanju objekata koji podležu sanitarnom nadzoru i da o tome Ministarstvu podnose propisane periodične izveštaje.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način vođenja evidencija i izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način njihovog podnošenja.
Član
Ministarstvo se stara o organizaciji i unapređivanju rada sanitarnih inspektora, kao i o stručnom usavršavanju sanitarnih inspektora.
Poslove iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja.
IV. KAZNENE ODREDBE
Član
Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:
1) pre početka obavljanja delatnosti, u objektu koji podleže sanitarnom nadzoru, ne obezbedi propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove (član 9. stav 1);
2) za novoizgrađeni, odnosno rekonstruisani objekat u kojem se obavlja zdravstvena delatnost, delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće i delatnost proizvodnje životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja, pre početka obavljanja te delatnosti ne pribavi sanitarnu saglasnost na idejni projekat i sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta (član 18. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara.
Član
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:
1) obavlja delatnost u objektu koji podleže sanitarnom nadzoru, a koji ne ispunjava propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove i u kojem nisu obezbeđeni higijenski uslovi koji se odnose na zaposlena lica (član 12. stav 1);
2) ne omogući sanitarnom inspektoru pristup u poslovne prostorije, nesmetano obavljanje sanitarnog nadzora i uzimanje potrebnih uzoraka, odnosno briseva koji podležu laboratorijskim ispitivanjima, kao i ako na zahtev sanitarnog inspektora ne pruži sva obaveštenja i podatke potrebne za vršenje sanitarnog nadzora (član 23);
3) ne postupi po rešenju sanitarnog inspektora kojim se nalaže neka od mera utvrđenih u članu 27. stav 1. tač. 1) do 7), na način i u roku utvrđenim tim rešenjem (član 28. stav 1);
4) otpočne obavljanje delatnosti u objektu ili delu objekta koji podleže sanitarnom nadzoru za koji je izrečena mera zabrane korišćenja objekta ili dela objekta a ne otkloni nedostatke utvrđene rešenjem sanitarnog inspektora (član 30);
5) sa obeleženog objekta, neovlašćeno ukloni oznaku ili službeni pečat za otisak u vosku kojima se obezbeđuje mera zabrane korišćenja objekta ili dela objekta (član 31).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. tač. 2), 3) i 5) ovog člana kazniće se i fizičko lice, novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.
Član
Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:
1) pre početka obavljanja delatnosti ne obezbedi higijenske uslove koji se odnose na zaposlena lica (član 10. stav 1);
2) u pogledu higijenskog stanja objekta, u toku korišćenja objekta ne održava higijenu u objektu i njegovom neposrednom okruženju, ne održava higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i ako ne preduzima druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom (član 11).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Član
Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara na licu mesta kazniće se za prekršaj fizičko lice zaposleno u pravnom licu, organizaciji i radnji ako:
1) ne održava higijenu objekta i njegovog neposrednog okruženja, higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i ako ne preduzima druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom (član 11. stav 1);
2) radnu odeću i obuću koristi van radnog mesta (član 11. stav 2).
3) ne ispunjava higijenske uslove u pogledu radne odeće i obuće i lične higijene zaposlenih (član 12. stav 2);
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član
Podzakonske akte iz člana. 9. stav 2, člana 10. stav 2, člana 12. stav 3, člana 13. stav 2, člana 19. stav 2, člana 20. stav 2, člana 26. stav 4. i člana 32. stav 2, ministar nadležan za poslove zdravlja doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o sanitarnom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 34/94 i 25/96), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član
Rešavanje u predmetima po zahtevu stranaka za izdavanje sanitarnih saglasnosti podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sanitarnom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 34/94 i 25/96).
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 11) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Imajući u vidu da se sanitarni nadzor definiše kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera u oblastima pod sanitarnim nadzorom, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva, ustavni osnov za donošenje ovog zakona, indirektno bi se mogao izvoditi i iz člana 72. stav 1. tačka 7) Ustava Republike Srbije, u kome je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o sanitarnom nadzoru predstavlja pravni akt kojim se jedinstveno propisuju opšti i posebni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi za sve objekte koji u skladu sa ovim i drugim zakonima podležu sanitarnom nadzoru. Obezbeđivanje tih uslova kao i stalni, neposredni nadzor nad kontrolom njihove ispunjenosti jedan je od uslova ostvarivanja sveukupne preventivne zdravstvene zaštite. Pomenuti uslovi, dakle predstavljaju one uslove od značaja za zaštitu, očuvanje i unapređenje zdravlja na koje upućuju odredbe brojnih sistemskih zakona kojima se uređuju različite oblasti (oblast zdravstvene zaštite, oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, oblast proizvodnje i javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće, oblasti u sferama uslužnih delatnosti ugostiteljske, trgovinske, turističke, oblast pružanja higijenskih usluga, oblast obrazovanja, kulture, fizičke kulture, sporta, rekreacije i sl). Upravo zbog značaja i primene u gotovo svim sferama svakodnevnog života, neophodno je posebnim zakonom jasno precizirati koji su to uslovi, objekti i oblasti pod stalnim sanitarnim nadzorom.
Radi ostvarivanja potpune pravne sigurnosti potrebno je, takođe precizno urediti nadležnost organa koji sprovodi postupak sanitarnog nadzora, kao i obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u tim postupcima.
Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru donet je 1994. godine, a nekim manjim dopunama inoviran je sredinom 1996. godine.
Navedenim zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja, u delu vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu definisanja organizacije, ovlašćenja i načina rada sanitarnih inspektora, shodno teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i unutrašnjoj organizaciji državne uprave, uređenoj prema Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije.
1. Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, broj 1/03), utvrđena je obaveza država članica da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice, kao i to da se postojeći savezni zakoni primenjuju i dalje kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa od strane država članica.
Danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestao je sa radom Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u čijem je sastavu bio i Savezni sanitarni, veterinatrski i fitosanitarni inspektorat, koji je, u skladu sa Uredbom o obrazovanju saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija i službi savezne vlade, bio nadležan za vršenje nadzora nad primenom saveznih propisa koji se odnose na:
– zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju;
– zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe;
– sanitarni nadzor na državnoj granici.
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Sl. list SCG“, broj 1/03), u članu 13. stav 1. tačka 3) utvrđeno je da Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat postaje organ države članice Srbije i nastavlja rad u skladu sa propisima na osnovu kojih je obrazovan i koji će se primenjivati na teritoriji Republike Srbije do donošenja odgovarajućih republičkih propisa.
Navedene promene na saveznom nivou, nužno su uslovile i izmenu postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru.
2. Osim usklađivanja odredaba Zakona o sanitarnom nadzoru sa promenama nastalim u zakonodavnom sistemu na saveznom nivou, nova sistemska rešenja u oblastima: uređivanja lokalne samouprave, planiranja i uređenja prostora i izgradnje objekata, osnivanja preduzeća, organizacije privatnog sektora i razvoja privatnog preduzetništva, velikim delom derogirala su odredbe postojećeg zakona i učinila ih u praksi neprimenjivim.
3. Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, Zakonom o preduzećima, Zakonom o privatnim preduzetnicima, Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i drugim propisima donetim u određenim oblastima, konstituisani su novi subjekti, novi pojmovi i termini u našem pravnom sistemu.
Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru, osim suštinskih izmena, potrebno je i terminološki uskladiti sa novom zakonskom, privrednom i životnom terminologijom.
4. Donošenjem Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 19/04), određene oblasti inspekcijskog nadzora preuzete su iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i definisane su kao oblasti u nadležnosti Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (zaštita, odnosno prekogranično zagađenje vazduha, zaštita od jonizujućih zračenja, upravljanje otpadom, inspekcijski nadzor u oblasti proizvodnje i prometa otrova i drugih opasnih materija i sl).
Iz navedenih razloga, potrebno je precizno urediti delimično promenjenu nadležnost Ministarstva zdravlja u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru.
5. Imajući u vidu da upravni postupak pretpostavlja pravni proces bez spora, predloženi Zakon predstavlja i novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti sanitarnih inspektora i stranaka u postupcima sanitarnog nadzora, čime se u potpunosti ostvaruje primena pravnog načela – zaštita prava građana i zaštita javnog interesa.
6. Osnovni stav autora ovog zakona je da u ovom trenutku i u postojećem ekonomskom, političkom i pravnom ambijentu, ovim zakonom postigne meru usaglašavanja osnovnih principa racionalne podele poslova u oblasti sanitarnog nadzora na celoj teritoriji Republike Srbije i racionalne raspodele nadležnosti između Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora i drugih državnih organa sa kojima se u delu definisanog delokruga rada, prema postojećim rešenjima pojedinih sistemskih zakona, propisana ovlašćenja preklapaju u određenim segmentima.
7. Ovim zakonom, u okviru postojećeg i delom inoviranog pravnog sistema utvrđena su nova modernija i efikasnija rešenja od kojih se očekuje da doprinesu bržem ostvarivanju prava građana i potpunoj pravnoj zaštiti pojedinačnih i opštih interesa.
8. I na kraju, jasno definisani cilj usklađivanja ekonomskog i pravnog sistema sa Direktivama Evropske unije u procesu brže integracije i harmonizacije pre svega u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i oblasti zdravstvenog nadzora nad proizvodnjom i prometom životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, kao i nad licima zaposlenim u tim oblastima, nužno uslovljava i sistemske promene u delu inspekcijske kontrole u tim oblastima.
Osnovni cilj donošenja ovog zakona, kao i svrha postojanja posebne službe – Sektora za sanitarni nadzor, u sastavu Ministarstva zdravlja, definisan je kroz potrebu ostvarivanja sveukupne, preventivne zaštite stanovništva.
9. Za pravilno, potpuno i efikasno funkcionisanje Ministarstva zdravlja, odnosno Sektora za sanitarni nadzor u svim oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru, opravdano je i neophodno postojanje posebnog zakona o sanitarnom nadzoru kao što je to bilo i u prethodnom periodu.
Donošenjem novog Zakona o sanitarnom nadzoru ova oblast zakonske regulative usklađuje se sa novim pravnim sistemom.
III OBJAŠNjENjA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Čl. 1. i 2. – Osnovnim odredbama predloženog zakona definisana su osnovna polazišta za potpuno uređivanje postupka sanitarnog nadzora – kao posebnog upravnog postupka u oblasti preventivne, odnosno protivepidemijske zaštite stanovništva. Tim zakonom precizno se uređuju poslovi i postupak vršenja sanitarnog nadzora, oblasti i objekti koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarni uslovi koji moraju biti ispunjeni u tim objektima, kao i obim ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora i subjekata o čijim se pravima, obavezama i interesima rešava u tim upravnim stvarima.
Čl. 3. i 4. – Preciznim uređivanjem nadležnosti Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora u propisanim oblastima doprinosi se efikasnijem i ekonomičnijem funkcionisanju ovog dela državne uprave. Donošenjem ovog zakona uspostavlja se jedinstven sistem sanitarnog nadzora na području Republike, sa mogućnošću da se određeni poslovi utvrđeni ovim zakonom povere Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Na predložen način postiže se da svi građani Republike Srbije u ovoj oblasti, mogu ostvarivati svoja prava pod jednakim sanitarnim, odnosno zdravstvenim uslovima i u istovetnom pravnom postupku. U skladu sa navedenim, utvrđuje se jednaka obaveza u ponašanju svih pravnih subjekata i fizičkih lica u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru.
Organizacijom službe za sprovođenje sanitarnog nadzora na predložen način, obezbeđuje se ravnomerna raspoređenost sanitarnih inspektora i ujednačena i kontinuirana sanitarna kontrola u svim oblastima i nad svim objektima koji podležu sanitarnom nadzoru. Istovremeno, na predložen način uspostavlja se nezavisnost i samostalnost sanitarnih inspektora u postupcima kontrole sprovođenja svih propisa kojima su uređeni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi.
Član 5. – Opšti interes, definisan kroz odredbu člana 5. Zakona podrazumeva jednaku preventivnu zaštitu zdravlja stanovništva pod jednakim uslovima na celoj teritoriji Republike Srbije. Imajući u vidu da su objekti pod sanitarnim nadzorom objekti u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, delatnost proizvodnje životnih namirnica, delatnost javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom, ugostiteljska delatnost, da su to objekti u kojima se obavlja obrazovno-vaspitna delatnost, tj. škole, predškolske ustanove i sl., to je postojanje jednakih sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova u tim objektima, kao i njihova redovna kontrola način kojim se postiže preventivna zaštita zdravlja svih korisnika kojima se pružaju usluge u tim objektima ili svih korisnika proizvoda koji nastaju u tim objektima. Na predložen način, dakle ostvaruje se opšti interes.
Osnovna načela zastupljena u tekstu Zakona su:
1) načelo sveukupne preventivne zaštite zdravlja stanovništva u oblasti higijenske i protivepidemijske zaštite zdravlja;
2) načelo jedinstvenog i efikasnog postupanja organa državne uprave u obavljanju inspekcijskih poslova u oblastima i nad objektima koji podležu sanitarnom nadzoru;
3) načelo zakonitosti kojim se izražava ideja vladavine prava u društvu i podvrgnutost svih pojedinaca, organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica definisanim pravnim normama.
Čl. 6. i 7. – Nadležnost sanitarnih inspektora definisana je ovim i drugim sistemskim zakonima i obuhvata tri propisane oblasti, koje po svojoj svrsi imaju isti cilj: ostvarivanje preventivne zaštite i unapređenje zdravlja ljudi. Odredbom člana 6. predloženog zakona, taksativno su nabrojane oblasti inspekcijskog nadzora koje su u neposrednoj nadležnosti Ministarstva zdravlja.
– Oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju
Saveznim zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju utvrđene su mere koje se preduzimaju radi sprečavanja, suzbijanja, eliminacije i iskorenjivanja zaraznih bolesti. Odredbom člana 36. tog zakona propisana su ovlašćenja saveznog inspektora u postupcima sanitarnog nadzora. Imajući u vidu nova ustavna rešenja definisana odredbama Ustavne povelje, potrebno je novim republičkim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, u najkraćem roku ove nadležnosti preneti na republički nivo, a novim Zakonom o sanitarnom nadzoru, u skladu sa tim zakonom, precizno definisati obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u tim postupcima sanitarnog nadzora.
Novina u predloženom Zakonu o sanitarnom nadzoru bila bi precizno uređivanje sanitarnog inspekcijskog nadzora i nad licima, njihovim stvarima i prevoznim sredstvima na graničnim prelazima, kao i neposredni zdravstveni nadzor nad prometom životnih namirnica i predmetima opšte upotrebe na graničnim prelazima i drugim mestima gde se vrši carinjenje, a što je do sada bilo u nadležnosti saveznog organa uprave nadležnog za poslove zdravlja, odnosno saveznih sanitarnih inspektora.
Postojeći savezni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni list SRJ“, broj 46/96), određivanje „nadležnog organa“, ne definiše na jasan i nedvosmislen način, zbog čega je neophodno u predloženom Zakonu o sanitarnom nadzoru sve odredbe o nadležnosti i ovlašćenjima sanitarnih inspektora definisati precizno i sveobuhvatno.
– Oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu
Odredbom člana 20. stav 3. Saveznog zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Službeni list SFRJ“, br. 53/91), uređeno je da zdravstveni nadzor nad proizvodnjom i prometom životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe vrši nadležni organ u Republici.
Do sada su nadležnost i ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovoj oblasti bila sadržana u Zakonu o sanitarnom nadzoru i republičkom Zakonu o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe. Dosadašnje dugogodišnje iskustvo, pokazalo je da je ovakav način uređenja nadležnosti dobar, pravilan i potpun. Ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovoj oblasti su brojna i usmerena su na preduzimanje mera u pogledu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, u pogledu uslova pod kojima se te namirnice, odnosno predmeti opšte upotrebe mogu stavljati u promet (prostorije, oprema, uređaji), u pogledu lica koja rade sa namirnicama (njihovo zdravstveno stanje, stručna znanja, radna odeća, lična higijena i dr.). Zbog svega napred navedenog, potrebno je i opravdano i dalje zadržati ovakav način uređenja nadležnosti Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora u ovoj oblasti.
Novina predložena u Zakonu o sanitarnom nadzoru u ovoj oblasti, sadržana je u delu propisivanja novih ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora nad zdravstvenom ispravnošću životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze, a sve u skladu sa novim ustavnim rešenjima definisanim odredbama Ustavne povelje.
– Oblast javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće
Proizvodnja i upotreba vode kao komunalna delatnost, uređena je Zakonom o komunalnim delatnostima, kojim su jasno propisana ovlašćenja komunalnih inspektora. Posebnim Zakonom o vodama, pa samim tim i vodi kao komunalnom proizvodu, sasvim usko uređena je i nadležnost sanitarnih inspektora u ovoj oblasti, svodeći ovlašćenja sanitarnih inspektora na zabranu upotrebe vode za piće ako nije zdravstveno ispravna, na zabranu korišćenja vode za piće na način koji bi nepovoljno uticao na njenu zdravstvenu ispravnost i na zabranu gradnje objekata u zonama sanitarne zaštite. Imajući u vidu da predmet sanitarnog nadzora u ovoj oblasti nije voda kao komunalni proizvod, već voda za piće kao životna namirnica, u skladu sa Zakonom o vodama i Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, to je sasvim jasno zašto je i u ovoj oblasti neophodno pravno urediti ovlašćenja sanitarnih inspektora.
Inspekcijski sanitarni nadzor u oblasti javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće podrazumeva i utvrđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova izgrađenog, dograđenog ili rekonstruisanog objekta za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće, kontrolu higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće, kontrolu sanitarno-higijenskog stanja u ovim objektima, kao i zdravstvenog stanja lica koja rade na poslovima snabdevanja stanovništva vodom za piće itd. Napred navedene uslove, a koji se odnose na objekat, uređaje i opremu, lica i vodu kao životnu namirnicu, sanitarni inspektori utvrđuju u postupku redovnog sanitarnog nadzora primenjujući pritom Zakon o vodama, Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće („Službeni list SRJ“, br. 42/98 i 44/99), Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće („Službeni glasnik SRS“, broj 33/78) i druge propise kojima se reguliše ova oblast.
Ceneći sve napred navedeno, neophodno je postojanje posebne odredbe Zakona o sanitarnom nadzoru kojom bi se jasno difinisalo da je oblast javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće, oblast pod stalnim sanitarnim nadzorom, pa u skladu sa navedenim neophodno je i postojanje zakonskih odredaba kojima bi se precizno utvrdila nadležnost sanitarnih inspektora u toj oblasti.
Nadležnost vodoprivredne, komunalne i inspekcije za zaštitu životne sredine na ovaj način se ne dovodi u pitanje, niti bi predložene odredbe bile u sukobu. Na predložen način dodirne tačke nadležnosti ovih inspekcijskih službi predstavljale bi praktičnu primenu odredbe člana 27. Zakona o državnoj upravi, prema kojoj su: „inspektori u vršenju nadzora, dužni da međusobno sarađuju“.
Predlog da se iz postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru briše ranije utvrđena oblast, koja se odnosi na prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda i drugih otpadnih materija iz naselja, industrijskih i zdravstvenih objekata putem postrojenja i uređaja, brisane su u postupku usklađivanja Zakona o sanitarnom nadzoru sa novim Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o ministarstvima.
U postupku usklađivanja Zakona o sanitarnom nadzoru sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o ministarstvima, iz nadležnosti sanitarnih inspektora izuzeti su i poslovi koji se odnose na proizvodnju i promet otrova i drugih opasnih materija i zaštitu od štetnog dejstva izvora jonizujućih zračenja koji se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe u medicini.
U članu 8. tač. 1) do 10) zakona taksativno su nabrojani objekti za koje je u skladu sa posebnim zakonima, propisana obaveza ispunjavanja sanitarno-higijenskih uslova. Značajno je napomenuti da u postojećem pravnom sistemu postoje mnogi podzakonski propisi (savezni i republički pravilnici i opštinske odluke) čije pojedine odredbe govore o sanitarno-higijenskom uređenju ili sanitarno-tehničkim uslovima određenih radnih prostorija, prostora i higijenskog postupanja i ponašanja. Na predložen način utvrđuje se, kroz materijalni propis kojim se uređuje sanitarni nadzor jasna odredba kojom se propisuje nadležnost sanitarnih inspektora u pogledu sanitarne kontrole nad tim objektima. Na takvoj odredbi bazira se sprovođenje niza podzakonskih propisa o sanitarno-higijenskom uređenju određenih objekata.
U čl. 9. do 12. Zakona utvrđene su obaveze pravnih lica, organizacija, preduzetnika i fizičkih lica koja obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru. Vezano za primenu ovih odredaba značajno je napomenuti da pojedine vrste objekata koji podležu sanitarnom nadzoru, odnosno radnih prostorija u njima nisu posebnim podzakonskim aktima bili utvrđeni opšti, odnosno opšti i posebni sanitarni uslovi, pa je u tom smislu, na predložen način stvoren pravni osnov i propisano ovlašćenje ministra nadležnog za poslove zdravlja da za sve objekte koji podležu sanitarnom nadzoru propiše opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove koji bi se odnosili na prostorije, opremu, uređaje i lica koja u tim objektima rade. Odredbama navedenih članova utvrđuje se i pravo sanitarnih inspektora u postupcima vršenje sanitarnog nadzora u tim objektima i uspostavljanja higijenskih uslova u njima. Primenom pravila nauke higijene, sanitarni inspektori obezbeđuju odgovorajući nivo higijenskog stanja u svim objektima pod sanitarnim nadzorom.
Napred navedena ovlašćenja u skladu su sa postojećim odredbama drugih sistemskih zakona, pre svega sa Zakonom o preduzećima i Zakonom o privatnim preduzetnicima, kojima je već utvrđena obaveza da: „preduzeća, odnosno preduzetnici mogu obavljati delatnost samo u prostoru koji ispunjava propisane uslove“. Tim zakonima takođe je propisano da ispunjenost propisanih uslova utvrđuju nadležni organi u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
U skladu sa napred navedenim smatramo nužnim da se Zakonom o sanitarnom nadzoru, kao posebnim materijalnim propisom utvrde opšti i posebni sanitarni uslovi koje objekti koji podležu sanitarnom nadzoru moraju ispunjavati pre nego što otpočnu obavljanje delatnosti, kao i za vreme (u toku) obavljanja svake delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru, kao i ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima kontrole ispunjenosti tih uslova.
U čl. 13. i 14. – definisana su ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima kontrole nad sprovođenjem propisanih i predloženih mera u oblasti protivepidemijske zaštite stanovništva, odnosno sveukupne zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Na predložen način obim ovlašćenja sanitarnih inspektora proširuje se i na objekte u kojima se ne obavlja delatnost pod sanitarnim nadzorom, ako su u tim objektima higijenski uslovi takvi da mogu ugroziti život ili štetno uticati na zdravlje zaposlenih i drugih lica u njima. Navedena odredba predstavlja način kojim se precizira već postojeće ovlašćenje utvrđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju.
U članu 15. utvrđeno je konkretno ovlašćenje sanitarnog inspektora da u upravnom postupku po zahtevu stranke, izdaje odobrenje i sprovodnicu za iskopavanje, prevoz i prenošenje umrlih lica, na način i pod uslovima utvrđenim posebnim zakonom.
Ova odredba predstavlja novinu u Zakonu o sanitarnom nadzoru i bila je nužna s obzirom na to da posebnim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju i kojim se načelno uređuje oblast iskopavanja i prenošenja umrlih lica nije precizno definisana nadležnost određenog organa, već je tim zakonom utvrđena samo upućujuća norma „nadležni organ“. Odredba predložena na način kako je definisano u članu 20. u skladu je sa zakonskim rešenjima republičkog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je prema ranijoj teritorijalnoj organizaciji sanitarne inspekcije ove poslove uređivao kao „ovlašćenja organa uprave nadležnog za poslove sanitarne inspekcije“.
U članu 16. – predložena odredba predstavlja materijalizaciju ovlašćenja sanitarnog inspektora u postupcima planiranja i uređenja prostora. Ovako predložena odredba u potpunosti je usklađena odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 47/2003), a kojima su utvrđene različite obaveze državnih organa u toj oblasti. Navedenim zakonom, u članu 41. stav 2. tač. 5) i 8) utvrđeno je da pravila uređenja sadrže opis i objašnjenja grafičkog dela i da zavisno od vrste plana, određuju: „posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja za izgradnju, prema mestu i vrsti objekata za izgradnju, kao i opšte i posebne uslove kojima se štiti život i zdravlje ljudi.“. Istovremeno, članom 48. navedenog zakona, u stavu 3. utvrđena je obaveza organa, organizacija i preduzeća, koji su Zakonom ovlašćeni da utvrđuju posebne uslove za izgradnju objekata i uređenje prostora za koji se plan priprema, da na zahtev opštinske uprave dostave sve potrebne podatke i uslove za njihovu izradu u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva, bez naknade.
U čl. 17. do 20. Zakona utvrđena su ovlašćenja sanitarnog inspektora u vršenju sanitarnog nadzora nad objektima u izgradnji, odnosno nad rekonstruisanim objektima, ako se u tim objektima obavlja delatnost koja podleže sanitarnom nadzoru. Ova vrsta ovlašćenja bila je definisana kao preventivni sanitarni nadzor nad izgradnjom, odnosno rekonstrukcijom objekata i prethodnim Zakonom o sanitarnom nadzoru.
Na osnovu prethodnih rešenja sanitarni inspektori su rešenjem utvrđivali da li su ispunjeni sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi lokacije i tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju objekata, odnosno da li je tehnička dokumentacija za izgradnju i rekonstrukciju objekata pod sanitarnim nadzorom izrađena u skladu sa sanitarnim propisima i sanitarno-tehničkim normativima. Po završenoj izgradnji, sanitarni inspektori bili su ovlašćeni da nakon sprovodenog upravnog postupka rešenjem utvrde da li je objekat izgrađen u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom u pogledu sanitarno-higijenskih uslova na koju je prethodno data sanitarna saglasnost i da daju sanitarnu saglasnost za korišćenje tog objekta.
Novina u predloženom Zakonu o sanitarnom nadzoru je ta što sanitarni inspektor ne utvrđuje sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za lokaciju objekata pod sanitarnim nadzorom. Ovo rešenje usklađeno je sa odredbama novog Zakona o planiranju i izgradnji, u smislu da se uslovljenost propisanih sanitarno-higijenskih uslova u ovoj fazi postupka, postiže davanjem propisanih uslova za izradu planskog akta, u fazi izrade tog planskog akta.
Obaveza prethodnog utvrđivanja sanitarnih uslova kroz tehničku dokumentaciju (idejni projekat), za objekte koji podležu sanitarnom nadzoru u izgradnji, odnosno rekonstrukciji, kao i prethodnog utvrđivanja da je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom (idejnim projektom) na koji je data sanitarna saglasnost, zadržana je kao nužno ovlašćenje sanitarnih inspektora.
Sanitarni nadzor, odnosno napred opisan način utvrđivanja propisanih uslova razlikuje se, i nije u neskladu sa pregledom koji vrši Komisija za tehnički pregled objekta. Komisija za tehnički pregled objekta utvrđuje podobnost objekta za upotrebu i obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa odobrenjem za izgradnju i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, materijala, opreme i instalacija. Svrha ovog pregleda je konstatacija da je objekat u građevinskom pogledu bezbedan po zdravlje ljudi. Međutim, sa sanitarno-higijenskog aspekta (dakle imajući u vidu projektovanu mrežu vodovodnih i kanalizacionih instalacija u objektu, raspored, broj i veličinu propisanih radnih i drugih prostorija u objektu i njihovu funkcionalnu povezanost, uklanjanje otpadnih materija i njihov uticaj na zdravlje zaposlenih u objektu, obezbeđivanje higijenski ispravne vode za piće i sl), pojavljuju se pitanja koja Komisija može kompletno sagledati samo ako u svom sastavu ima i sanitarnog inspektora. Imajući u vidu da je u članu 123. stav 2. navedenog zakona jasno utvrđeno da u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja vrše inspekcijski nadzor, to je nesumnjivo da je prethodni pregled, odnosno utvrđivanje ovih uslova u određenim objektima (zdravstvenim ustanovama, vodovodima ili industrijskim objektima za proizvodnju hrane), od strane nadležnog inspekcijskog organa neophodan preduslov. Prateći stanje u ovoj oblasti godinama unazad sakupljena su bogata iskustva koja u potpunosti opravdavaju ulogu sanitarnog inspektora u davanju ovih prethodnih saglasnosti.
U cilju efikasnijeg i bržeg sprovođenja postupka izdavanja sanitarnih saglasnosti na tehničku dokumentaciju (idejni projekat), odnosno za korišćenje objekata pod sanitarnim nadzorom, potrebno je propisati sadržinu dokumentacije, odnosno definisati dokaze koji se prilažu uz zahtev stranke. Kada je priložena dokumentacija potpuna, ispektor može u postupku po zahtevu stranke rešavati brzo, efikasno, potpuno i pravilno.
Prilikom definisanja objekata za koje se prethodno pribavljaju sanitarne saglasnosti na tehničku dokumentaciju (idejni projekat), odnosno za korišćenje objekata, zauzet je stav da takvu obavezu treba utvrditi restriktivno samo za određene objekte koji su od posebnog značaja, odnosno u kojima postoje ozbiljni mogući rizici, imajući u vidu delatnost koja se u njima obavlja i posledice koje mogu nastati u slučaju neispunjavanja propisanih sanitarnih uslova u njima. U tom smislu i zauzet je stav da to svakako moraju biti: ustanove u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, objekti u kojima se proizvodi zdravstveno ispravna voda namenjena za javno snabdevanje stanovništva i objekti u kojima se proizvode životne namirnice putem industrijskih postrojenja i uređaja.
U članu 21. utvrđeni su poslovi sanitarnog nadzora koji se mogu poveriti autonomnoj pokrajini. Navedena odredba u skladu je sa članom 21. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS“, broj 6/2002) kojim je utvrđeno da, autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sanitarnog nadzora, vrši poslove sanitarnog nadzora, kao poverene poslove.
U čl. 22. do 26. utvrđena su prava i obaveze državnih organa, pravnih lica i drugih organizacija i fizičkih lica u postupcima vršenja sanitarnog nadzora, kao i uslovi koje moraju da ispune lica koja obavljaju poslove sanitarnog inspektora. Novinu utvrđenu ovim zakonom predstavlja određivanje pravnog osnova za donošenje podzakonskog akta kojim će se utvrditi izgled znaka i službenog odela kojima se potvrđuje službeno svojstvo sanitarnih inspektora koji vrše sanitarni nadzor na državnoj granici.
Predložene odredbe u skladu su sa opštim odredbama Zakona o državnoj upravi i Zakona o radnim odnosima u organima državne uprave.
U čl. 27. do 33. utvrđena su prava i dužnosti sanitarnih inspektora u postupcima vršenja inspekcijskog, sanitarnog nadzora, kao i prava i obaveze, subjekata o čijim se pravima i obavezama odlučuje u tom upravnom postupku.
Predložene odredbe u skladu su sa zakonskim ovlašćenjima utvrđenim opštim odredbama Zakona o državnoj upravi i Zakona o opštem upravnom postupku.
U čl. 34. do 37. utvrđeni su prekršaji za pravna lica, odgovorna lica u tim pravnim licima, organizacije, preduzetnike i fizička lica koja obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, za postupanja koja su suprotna odredbama utvrđenim ovim zakonom i novčane kazne za ta dela.
Predložene odredbe u skladu su sa opštim odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, broj: 44/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/2001 i 55/2004).
U čl. 38. i 39. definisane su prelazne i završne odredbe kojima se utvrđuje obaveza ministra nadležnog za poslove zdravlja da donese propise na osnovu ovog zakona, u predloženom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Navedenim članovima regulisana su i pitanja primene postojećih pravilnika, kao i postupak rešavanja zahteva za izdavanje sanitarnih saglasnosti podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U čl. 40. i 41. utvrđeni su uslovi prestanka važenja postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru i stupanja na snagu predloženog zakona.
IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje predloženog Zakona o sanitarnom nadzoru potrebna su sredstva za plate sanitarnih inspektora, materijalne troškove koji nastaju u postupcima sprovođenja sanitarnog nadzora, kao i troškove za tehničku opremu neophodnu za rad sanitarnih inspektora.
Pomenuta sredstva obuhvaćena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 33/2004), u okviru Razdela 27 – Ministarstvo zdravlja, za funkciju 760 – Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, u ukupnom iznosu od 206.445.314,00 dinara.
V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO
HITNOM POSTUPKU
Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru donet je 1994. godine, a nekim manjim dopunama inoviran je sredinom 1996. godine. Navedenim Zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja, u delu vršenja inspekcijskog nadzora, u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu definisanja organizacije, ovlašćenja i rada sanitarnih inspektora, shodno teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i unutrašnjoj organizaciji državne uprave, utvrđenoj prema Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije.
Imajući u vidu da Zakon o sanitarnom nadzoru predstavlja skup svih prava, obaveza i ovlašćenja sanitarnih inspektora utvrđenih i odredbama posebnih zakona (Zakon o vodama, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i dr.), to su odredbe Zakona o sanitarnom nadzoru, u potpunosti bile usklađene pravnim rešenjima propisanim tim zakonima.
Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrđena je obaveza država članica da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice, kao i to da se postojeći savezni zakoni primenjuju i dalje kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa od strane država članica, naravno sa obavezom da države članice navedene propise donesu u najkraćem roku.
U skladu sa napred navedenim, važno je napomenuti da nekadašnji savezni zakoni, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju i Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, koji predstavljaju ključne zakone u oblasti sanitarnog nadzora, i dalje imaju rešenja da sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, kao i zdravstveni nadzor nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, vrše savezni sanitarni inspektori.
Imajući u vidu potrebu za uređivanjem potpuno drugačije organizacije službe u Sektoru za sanitarni nadzor, a koja je uslovljena promenama na saveznom nivou, kao i promenu u obimu ovlašćenja sanitarnih inspektora, naročito u delu preventivnog sanitarnog nadzora, nastalu zbog promena utvrđenih posebnim republičkim zakonima (pre svega Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o preduzećima, Zakonom o privatnim preduzetnicima i sl.), to je donošenje ovog zakona po hitnom postupku od bitnog značaja za dalje funkcionisanje Sektora za sanitarni nadzor, odnosno Ministarstva zdravlja u svim onim oblastima koje su pod sanitarnim nadzorom.
Istovremeno, ovim zakonom neophodno je u najkraćem postupku urediti međusobne odnose Ministarstva zdravlja sa svim pravnim subjektima (pravnim licima i preduzetnicima), čije su obaveze, u ovom času, različito utvrđene posebnim zakonima.
Nedonošenje ovog zakona na predložen način, kao posledicu izazvalo bi:
– nepravilno postupanje sanitarnih inspektora u oblastima koje su od naročitog značaja za zaštitu zdravlja stanovništva (zarazne bolesti, nadzor nad životnim namirnicama);
– neusklađenost u radu državnih organa i
– pravnu nesigurnost svih učesnika u postupcima sanitarnog nadzora.
Kako je članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije utvrđeno da se zakon, izuzetno može doneti i po hitnom postupku, ako bi nedonošenje zakona moglo prouzrokovati štetne posledice po život i zdravlje, kao i rad organa i organizacija, to su se, prema mišljenju ovog ministarstva, stekli uslovi za primenu ovog člana, odnosno donošenje predloženog Zakona po hitnom postupku.