PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU,
ODNOSNO DOPUNJUJU
Informacione tehnologije
Član 4.
Carinski organ uvodi i primenjuje informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopšte, pri čemu primenjuje međunarodno prihvaćene standarde.
Informaciona tehnologija podrazumeva i:
1) metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na dokumentaciji;
2) elektronske metode za utvrđivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji;
3) pravo carinskih organa da zadrže informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama.
Carinski organ određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju tom organu elektronskim putem.
Definicije
Član 5.
Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) lice je fizičko lice ili pravno lice, udruženje lica i preduzetnik kome je u skladu s propisima priznata sposobnost preduzimanja pravnih radnji;
2) lice s prebivalištem ili sedištem u Republici Srbiji je:
– državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili strani državljanin kojem je odobren stalni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom,
– pravno lice koje ima sedište, registrovan ogranak, predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije;
2A) PRIVREDNI SUBJEKT JE PRAVNO LICE I PREDUZETNIK KOJI SU, U SKLADU SA SVOJIM POSLOVANJEM, UKLJUČENI U AKTIVNOSTI OBUHVAĆENE CARINSKIM PROPISIMA.
3) carinski organ je Uprava carina, carinarnica i njene organizacione jedinice nadležne za primenu carinskih i ostalih propisa, kao i ovlašćeni carinski službenik;
4) carinski status robe je status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane;
5) domaća roba je:
– roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili s teritorija van carinskog područja Republike Srbije,
– roba uvezena iz država ili s teritorija van carinskog područja Republike Srbije koja je stavljena u slobodan promet,
– roba dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije samo od robe iz alineje druge, ili od robe iz alineje prve i druge;
6) strana roba je sva roba koja nema status domaće robe, kao i roba koja je izgubila status domaće robe. Domaća roba gubi taj status kada stvarno istupi iz Republike Srbije, osim u slučajevima iz člana 126. ovog zakona;
7) carinski dug je obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina (carinski dug prilikom uvoza), odnosno izvoznih dažbina (carinski dug prilikom izvoza) koje se utvrđuju za određenu robu prema propisima Republike Srbije;
8) uvozne dažbine su:
– carinske dažbine i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri uvozu robe,
– uvozne dažbine koje se utvrđuju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaćaju se pri uvozu robe;
9) izvozne dažbine su:
– carinske dažbine i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri izvozu robe,
– izvozne dažbine koje se utvrđuju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaćaju se pri izvozu robe;
10) dužnik je svako lice koje je dužno da plati carinski dug;
11) carinski nadzor je skup mera koje preduzima carinski organ u cilju primene carinskih i drugih propisa na robu koja podleže carinskom nadzoru;
12) carinska kontrola su određene radnje koje sprovodi carinski organ u vezi s robom, kao što su: pregled robe, kontrola postojanja, ispravnosti i verodostojnosti dokumenata; pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled i pretres prevoznih sredstava, pregled i pretres ličnog prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi i sprovođenje službenih postupaka i ostalih sličnih radnji u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa;
13) carinski dozvoljeno postupanje s robom ili upotreba robe je:
– stavljanje robe u carinski postupak,
– unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište,
– ponovni izvoz robe iz carinskog područja Republike Srbije,
– uništavanje robe,
– ustupanje robe u korist države;
14) carinski postupak je:
– stavljanje robe u slobodan promet,
– tranzit robe,
– carinsko skladištenje robe,
– aktivno oplemenjivanje robe,
– prerada robe pod carinskom kontrolom – privremeni uvoz robe,
– pasivno oplemenjivanje robe,
– izvoz robe;
15) carinske formalnosti su aktivnosti koje preduzimaju lica i carinski organ u cilju primene carinskih propisa;
16) carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, u propisanoj formi i na propisan način, zahteva da se roba stavi u određeni carinski postupak;
17) sažeta deklaracija (ulazna sažeta deklaracija i izlazna sažeta deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, pre ili u vreme unošenja robe ili iznošenja robe iz carinskog područja Republike Srbije, u propisanoj formi i na propisan način, obaveštava carinski organ da će roba biti uneta ili izneta iz carinskog područja Republike Srbije;
18) deklarant je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija;
19) dopremanje robe carinarnici je na propisan način obaveštavanje carinskog organa o prispeću robe carinskom organu ili u mesto koje je odredio ili odobrio carinski organ;
20) puštanje robe je radnja carinskog organa kojom se roba stavlja na raspolaganje uz uslove i u svrhe određene carinskim postupkom u koji je roba stavljena;
21) nosilac carinskog postupka je lice u čije ime se podnosi deklaracija ili lice na koje su preneta njegova prava i obaveze u vezi s carinskim postupkom;
22) nosilac odobrenja je lice koje je dobilo odobrenje u skladu s carinskim propisima;
23) elementi za obračun dažbina su stopa carine i iznos dažbina u skladu sa Carinskom tarifom i svrstavanjem robe po tarifi, poreklo robe, carinska vrednost robe, kao i količina, vrsta i stanje robe;
24) carinjenje je svaka zvanična radnja stavljanja robe u carinski postupak ili vršenje carinskih formalnosti u vezi s ponovnim izvozom robe u redovnom postupku ili u pojednostavljenom postupku u skladu sa ovim zakonom;
25) podnošenje deklaracije je podnošenje deklaracije nadležnom carinskom organu, u propisanoj formi i na propisan način, u cilju sprovođenja carinskog postupka;
26) prihvatanje deklaracije je prihvatanje deklaracije koja je podneta u skladu sa čl. 87. i 88. ovog zakona što utvrđuje carinski organ i njeno unošenje u propisanu evidenciju;
27) držalac robe je lice koje je vlasnik robe ili lice koje ima pravo da je koristi ili upotrebljava ili lice u čijem se fizičkom posedu nalazi roba;
28) mere trgovinske politike su mere koje propisuju državni organi, a nisu utvrđene Carinskom tarifom, i koje utiču na izvoz i uvoz robe, uključujući zaštitne mere, kvantitativna ograničenja i zabrane;
29) rizik je verovatnoća nastajanja događaja u vezi s unošenjem, iznošenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi s robom koja nema status domaće robe, i može da ima jednu od sledećih posledica:
– sprečavanje pravilne primene carinskih i drugih propisa,
– ugrožavanje finansijskih interesa Republike Srbije,
– da predstavlja pretnju po bezbednost I SIGURNOST Republike Srbije i njenih građana, po javni moral, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, nacionalno blago istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti, prava intelektualne svojine, prava potrošača, životnu sredinu i dr.;
30) upravljanje rizikom je sistematsko utvrđivanje rizika i primena svih neophodnih mera za umanjenje rizika i obuhvata radnje kao što su prikupljanje podataka o riziku, analizu i procenu rizika, propisivanje I PREDUZIMANJE mera, redovan nadzor nad njihovom primenom i razmatranje rezultata mera preduzetih na osnovu izvora i strategija carinske službe i drugih nadležnih službi u Republici Srbiji, kao i na osnovu međunarodnih izvora i strategija;
31) komercijalni dokument su poslovne knjige, registri, fakture, računovodstveni nalozi za isplatu i uplatu, prevozni i prateći dokumenti, računi, finansijski izveštaji, kao i godišnji i periodični izveštaji, revizorski protokoli i izveštaji, evidencija o proizvodnji i kvalitetu i prepiska koja obuhvata elektronsku poštu koja se odnosi na poslovnu delatnost lica, kao i trgovinski podaci u bilo kom obliku, uključujući i podatke sačuvane u elektronskom obliku.
Posredno zastupanje
Član 7.
Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu člana 6. ovog zakona može da obavlja pravno lice:
1) koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,
2) koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,
3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.
Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:
1) ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,
2) ako ima najmanje srednju stručnu spremu,
3) ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, i
4) ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.
Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.
Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku. Protiv ove odluke može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).
Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.
Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti iz stava 2. tačka 4) ovog člana.
Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog člana.
Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme u skladu sa stavom 6. ovog člana, lica kojima je dozvola oduzeta stiču pravo da ponovo polažu stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole. Lice kojem je dozvola oduzeta dva puta nema pravo da ponovo polaže stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, na šta Uprava carina pazi po službenoj dužnosti.
Odeljak 2
OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKTI
Član 8.
Lice koje ima registrovano sedište PRIVREDNI SUBJEKT OSNOVAN na carinskom području Republike Srbije i koje KOJI ispunjava uslove propisane ovim zakonom može zatražiti status „ovlašćenog privrednog subjekta“.
Carinarnica, po pribavljenom mišljenju Uprave carina a, po potrebi, u saradnji s drugim nadležnim organima dodeljuje status ovlašćenog privrednog subjekta.
Ovlašćeni privredni subjekat može koristiti olakšice u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost i/ili pojednostavljenja predviđena carinskim propisima.
Ovlašćeni privredni subjekat dužan je da obavesti carinski organ o svim okolnostima koje nastanu nakon što mu je dodeljen status ovlašćenog privrednog subjekta a mogu da utiču na suštinu tog statusa.
Propisivanje uslova radi primene kriterijuma
Član 10.
Vlada radi primene kriterijuma iz člana 9. ovog zakona propisuje:
1) uslove za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta;
2) uslove za učestalost preispitivanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta;
3) uslove za davanje ovlašćenja za korišćenje pojednostavljenog postupka;
4) vrstu i obim olakšica koje se mogu odobriti u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost, uzimajući u obzir mere za procenu i upravljanje
rizikom; PRAVILA ZA ZAJEDNIČKO UPRAVLJANJE RIZIKOM;
4A) USLOVE ZA SARADNJU SA OSTALIM CARINSKIM ORGANIMA I PRUŽANJE PODATAKA TIM ORGANIMA;
5) uslove pod kojima se status ovlašćenog privrednog subjekta može SUSPENDOVATI, ODNOSNO ukinuti, kao i postupak SUSPENZIJE, ODNOSNO ukidanja tog statusa;
6) KOJE KATEGORIJE OVLAŠĆENOG PRIVREDNOG SUBJEKTA MOGU BITI IZUZETE OD ZAHTEVA DA SU OSNOVANE NA CARINSKOM PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE.
Žalba na odluku i odlaganje izvršenja odluke
Član 12.
Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinarnica može se uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina. Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike. Predsednika, članove Komisije i njihove zamenike, na predlog direktora Uprave carina, imenuje ministar. Komisija donosi poslovnik.
PROTIV PRVOSTEPENE ODLUKE KOJU U UPRAVNOM POSTUPKU DONESE CARINSKI ORGAN MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA (U DALJEM TEKSTU: MINISTARSTVO).
Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinarnica koja je donela CARINSKI ORGAN KOJI JE DONEO prvostepenu odluku u upravnom postupku može odložiti izvršenje odluke u celini ili delimično ne duže od 180 dana, ako priloženi dokazi i činjenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje izvršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja opravdano. Kada se odluka odnosi na obračun uvoznih ili izvoznih dažbina, odlaganje izvršenja može biti odobreno samo ako se položi odgovarajuće obezbeđenje. Polaganje obezbeđenja neće se zahtevati ako bi to za dužnika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku štetu.
Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe i o poreklu robe
Član 19.
Na pismeni zahtev zainteresovanog lica Uprava carina izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe (u daljem tekstu: OOS) po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP). Zahtev za izdavanje obavezujućeg obaveštenja Uprava carina odbiće u slučaju kada se ne odnosi na nameravanu upotrebu OOS, odnosno OOP u carinskom postupku.
OOS, odnosno OOP obavezuje carinski organ samo u vezi sa tarifnim svrstavanjem robe, odnosno utvrđivanjem porekla robe. Ova obaveštenja obavezuju carinski organ u odnosu na lice kojem su izdata samo u vezi sa robom nad kojom su carinske formalnosti obavljene nakon što su obaveštenja izdata. Obaveštenja obavezuju lice kome su izdata u odnosu na carinski organ samo od dana kada su mu dostavljena ili se smatra da su mu dostavljena.
OOS, odnosno OOP važi tri godine od dana izdavanja.
Na zahtev carinskog organa, radi primene OOS, odnosno OOP u carinskom postupku, lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje mora da dokaže:
1) u slučaju OOS, da deklarisana roba u potpunosti odgovara robi navedenoj u obavezujućem obaveštenju;
2) u slučaju OOP, da predmetna roba i okolnosti na osnovu kojih se određuje poreklo robe u potpunosti odgovaraju robi i okolnostima navedenim u obavezujućem obaveštenju.
OOS, odnosno OOP poništava se, u skladu s članom 14. ovog zakona, ako je zasnovano na netačnim ili nepotpunim podacima, koje je dao podnosilac zahteva.
OOS, odnosno OOP biće ukinuto, u skladu s članom 15. ovog zakona.
Obavezujuće obaveštenje ne može da bude izmenjeno.
Uprava carina donosi odluku o prestanku važenja obavezujućeg obaveštenja:
1) u slučaju OOS:
a) ako zbog izmene propisa više nije u skladu s važećim propisima;
b) ako više nije u skladu s tumačenjem jedne od nomenklatura navedenih u članu 30. ovog zakona:
– zbog izmena i dopuna komentara carinske tarife;
– zbog izmena Komentara Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe ili zbog Mišljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, osnovana 1952. godine pod nazivom „Savet za carinsku saradnju” ili zbog izmena Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature ili zbog odluka o svrstavanju, objavljenih u „Službenom listu Evropske unije”;
2) u slučaju OOP:
a) ako zbog izmene propisa ili potvrđivanja međunarodnog ugovora više nije u skladu sa propisima, odnosno međunarodnim ugovorom;
b) ako više nije u skladu:
– sa aktom ministra u pogledu porekla robe;
– sa Sporazumom o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) ili sa mišljenjima o poreklu koja su usvojena za tumačenje tog sporazuma od strane nadležnog tela STO;
3) U slučajevima iz tač. 1. i 2. ovog stava izdata obaveštenja prestaju da važe na dan početka primene donetog propisa ili međunarodnog ugovora, odnosno od dana objavljivanja Komentara, Dopunskog komentara, odnosno mišljenja o svrstavanju i mišljenja o poreklu.
Lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje koje je prestalo da važi na osnovu stava 8. tačka 1. pod a), odnosno tačka 2. pod a) ovog člana može da koristi to obaveštenje šest meseci od dana prestanka njegove važnosti, ako je pre prestanka njegove važnosti zaključilo kupoprodajni ugovor za određenu robu na osnovu njega. U slučaju uvoza, odnosno izvoza robe za koju se prilikom obavljanja carinskih formalnosti podnose potvrde koje su bile izdate na osnovu tih obavezujućih obaveštenja, ta obaveštenja važe u roku važenja potvrde.
Izuzetno od stava 9. ovog člana, ako je propisom Vlade ili međunarodnim ugovorom utvrđen drugi rok, taj rok se primenjuje.
Obavezujuće obaveštenje pod uslovima propisanim u st. 9. i 10. ovog člana, može se upotrebiti isključivo za potrebe:
1) utvrđivanja iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina;
2) obračuna izvoznih naknada, odnosno obračuna drugih davanja za uvoz ili izvoz u vezi sa sprovođenjem poljoprivredne politike;
3) korišćenja potvrda za uvoz ili izvoz koje se podnose prilikom obavljanja formalnosti radi prihvatanja deklaracije za određenu robu, pod uslovom da su te potvrde bile izdate na osnovu tih obaveštenja.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu ministarstvu.
Naknada TAKSA za usluge carinskog organa
Član 21.
Carinski organ ne naplaćuje naknadu TAKSU za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena.
Carinski organ naplaćuje naknade TAKSE ili zahteva nadoknadu troškova za pružanje posebnih usluga, i to:
1) za izlazak na teren, na zahtev lica, ovlašćenog carinskog službenika van redovnog radnog vremena ili u prostorijama koje nisu carinske prostorije;
2) za analizu ili stručni nalaz u vezi s robom i za poštanske troškove za vraćanje robe podnosiocu zahteva, naročito u pogledu obaveštenja izdatih u skladu sa članom 18. stav 1. ili obavezujućih obaveštenja koja su izdata u skladu sa članom 19. ovog zakona;
3) za pregled ili uzorkovanje robe radi njene provere, kao i za uništavanje robe, kada troškovi koji nastaju radom carinskih službenika prelaze redovne troškove;
4) za posebne mere kontrole koje su neophodne imajući u vidu prirodu robe ili mogući rizik.
5) za organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita i za polaganje tog ispita;
6) za usluge čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima.
Vlada propisuje vrstu, visinu i način plaćanja naknade TAKSI iz stava 2. ovog člana.
Upravi carina pripadaju naknade po osnovu obavljanja usluga iz stava 2. tač. 1) – 5) ovog člana, kao i prihodi po osnovu obavljanja delatnosti po osnovu ugovora.
ZAŠTITA LIČNIH PODATAKA
ČLAN 24A
OBRADA LIČNIH PODATAKA OD STRANE CARINSKOG ORGANA VRŠI SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI.
OBRADA LIČNIH PODATAKA OSOBA SA INVALIDITETOM, U SLUČAJU PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA KORIŠĆENJE CARINSKE POVLASTICE IZ ČLANA 216. TAČKA 11A) OVOG ZAKONA, ODNOSI SE ISKLJUČIVO NA IDENTIFIKACIJU AKTA NADLEŽNOG ORGANA, MEDICINSKE USTANOVE, ODNOSNO LEKARA SPECIJALISTE KOJIM JE UTVRĐENA INVALIDNOST.
Tajnost podataka
Član 25.
Carinski organ čuva kao službenu tajnu podatke koji su po svojoj prirodi poverljivi ili su pribavljeni u tajnosti i ne sme ih dalje saopštavati bez pismene saglasnosti lica ili ovlašćenog organa koji ih je dao.
Saopštavanje poverljivih podataka dozvoljeno je u slučajevima kad je carinski organ dužan ili ovlašćen da to učini, u skladu s propisima koji se odnose na zaštitu podataka, ili su u vezi sa određenim sudskim postupkom.
CARINSKI ORGAN, SA PODACIMA KOJI SU PO SVOJOJ PRIRODI, ODNOSNO NAČINU PRIBAVLJANJA, TAJNI, POSTUPA U SKLADU SA ZAKONIMA (PROPISIMA) KOJIMA SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA I ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE.
PODACI KOJI SU U POSEDU CARINSKOG ORGANA, A KOJI SU OZNAČENI NEKIM OD STEPENA TAJNOSTI, MOGU SE UČINITI DOSTUPNIM JAVNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA.
Obaveza drugih državnih organa u vezi sa carinskom robom
Član 29.
Državni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutrašnjih poslova i dr.) dužni su da najbližem carinskom organu prijave robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su privremeno zadržana ili konačno oduzeta, a postoji osnovana sumnja da se radi o robi nad kojom nije sproveden carinski postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.
Roba i prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu se predati drugom licu pre nego što se plate uvozne dažbine. Državni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da uplate uvozne dažbine pre predaje robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili.
Uvozne dažbine plaćaju se pošto se izmire troškovi nastali u vezi sa robom iz stava 2. ovog člana (troškovi čuvanja, prodaje i sl.).
Utvrđivanje carinske vrednosti nosača podataka
Član 47a
Carinska vrednost nosača podataka koji sadrže podatke ili programska uputstva za upotrebu opreme za obradu podataka (u daljem tekstu: programska podrška) ne obuhvata cenu ili vrednost programske podrške, ako je ta vrednost ili cena iskazana odvojeno od vrednosti nosača podataka.
Programskom podrškom NOSAČEM PODATAKA iz stava 1. ovog člana ne smatraju se integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takva kola ili uređaje.
Podacima i programskim uputstvima PROGRAMSKOM PODRŠKOM iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video snimci ili uputstva.
Određivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe
Član 73.
Za stranu robu koja mu je dopremljena carinski organ određuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu.
LICE KOJE JE DOPREMILO STRANU ROBU CARINSKOM ORGANU ZAHTEVA OD TOG ORGANA CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBU TE ROBE.
V. Naknadna kontrola deklaracije
Član 103.
Carinski organ može, po službenoj dužnosti ili na zahtev deklaranta, izmeniti ili dopuniti deklaraciju nakon što je roba puštena deklarantu.
Carinski organ, posle puštanja robe, može da izvrši kontrolu računovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, da bi utvrdio tačnost podataka koji su navedeni u deklaraciji.
Kontrola može da se obavi u prostorijama deklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno uključeno u pomenute radnje ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje poseduje navedene isprave i podatke. Carinski organ može, takođe, da izvrši pregled i uzme uzorke robe ako je ona još uvek dostupna
Carinski organ može da napravi kopije isprava iz stava 2. ovog člana i da zahteva da mu se dostave delovi ili kopije tih isprava. Lica iz stava 3. ovog člana su u obavezi da pruže carinskom organu svu zahtevanu pomoć.
Ako se naknadnom kontrolom deklaracije ili naknadnom kontrolom carinjenja utvrdi da su propisi koji se odnose na određeni carinski postupak primenjeni na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka, carinski organ, u skladu sa carinskim i drugim propisima, preduzima neophodne mere i donosi odgovarajuće odluke da se nepravilnosti isprave i pravno stanje uskladi s novoutvrđenim okolnostima.
NA SPROVOĐENJE NAKNADNE KONTROLE OD STRANE CARINSKOG ORGANA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE SPROVOĐENJE INSPEKCIJSKOG NADZORA.
Odeljak 2
STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET
Član 104.
Stavljanjem robe u slobodan promet, strana roba stiče carinski status domaće robe.
Stavljanje robe u slobodan promet, podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe i plaćanje svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada u skladu s carinskim i drugim propisima.
Carinski nadzor nad robom stavljenom u slobodan promet po sniženoj stopi carine ili bez plaćanja uvoznih dažbina
Član 108.
Roba koja se stavlja u slobodan promet po sniženoj stopi carine ili bez plaćanja uvoznih dažbina, zbog svoje upotrebe u određene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom sve dok postoje razlozi USLOVI zbog kojih je odobrena snižena stopa carine ili zbog kojih uvozne dažbine nisu plaćene, dok se roba ne izveze ili ne uništi ili dok se ne dozvoli njena upotreba u drugačije svrhe od onih koje su propisane za primenu snižene stope carine, odnosno bez plaćanja uvoznih dažbina, ako su plaćene uvozne dažbine.
Na robu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 115. i 117. ovog zakona.
B. Postupak tranzita
I. Spoljni tranzit – Opšte odredbe
Spoljni tranzit, tranzit robe stavljene u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom
Član 118.
Postupak spoljnog tranzita je kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, i to:
1) strane robe, bez naplate uvoznih i drugih dažbina i primene mera trgovinske politike, i
2) domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredaba koje se odnose na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga. DOMAĆE ROBE, U SLUČAJEVIMA I POD USLOVIMA KOJE ODREDI VLADA.
Kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti:
1) u okviru postupka SPOLJNOG tranzita u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
2) na osnovu TIR karneta, (u skladu sa TIR Konvencijom), pod uslovom:
– da to kretanje počinje ili se završava van carinskog područja Republike Srbije , ili
– da se to kretanje odnosi na isporuku robe koja mora biti istovarena u carinskom području Republike Srbije, a koja se transportuje sa robom koju treba istovariti u trećoj državi, ili
– da se to kretanje obavlja između dva mesta u carinskom području Republike Srbije preko teritorije treće države;
3) na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument;
4) na osnovu dokumenta propisanog međunarodnim sporazumima prihvaćenim od strane Republike Srbije;
5) u okviru poštanskog saobraćaja, u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza kada robu prenosi imalac prava i obaveza prema tim aktima ili je za njega prenosi neko drugo lice.
Postupak spoljnog tranzita primenjuje se i na kretanje robe stavljene u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom ne isključujući posebne odredbe koje se primenjuju na taj postupak.
Nosilac postupka spoljnog tranzita (principal), odnosno lice koje samo ili preko ovlašćenog zastupnika zahteva sprovođenje carinskog postupka tranzita i odgovorno je za izvršenje tog postupka u skladu sa propisima.
Završetak postupka spoljnog tranzita
Član 119.
Dopremanjem robe i predajom tranzitnih dokumenata odredišnoj carinarnici u skladu sa odredbama ovog zakona postupak spoljnog tranzita završava se i obaveze nosioca su ispunjene.
Carinski organ okončaće RAZDUŽIĆE postupak kada je u mogućnosti da, poređenjem podataka koji su na raspolaganju kod ulazne i odredišne carinarnice, utvrdi da je postupak završen na propisan način.
II. Spoljni tranzit – posebne odredbe
Postupak tranzita na području treće države
Član 120.
Postupak spoljnog tranzita iz člana 118. stav 2. tačka 1) ovog zakona primenjuje se na robu koja prolazi kroz područje treće države samo ako:
1) je takva mogućnost predviđena međunarodnim ugovorima, ili
2) se prevoz kroz tu državu vrši na osnovu jedinstvene isprave za tranzit sačinjene na carinskom području Republike Srbije.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, postupak se smatra prekinutim SUSPENDOVANIM dok se roba nalazi na teritoriji treće države.
Polaganje obezbeđenja u tranzitnom postupku
Član 121.
Principal je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga ili drugih dažbina koje bi mogle nastati u vezi sa robom, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano.
Obezbeđenje može da bude:
1) pojedinačno obezbeđenje, za jedan tranzitni postupak, ili
2) generalno ZAJEDNIČKO obezbeđenje, za više tranzitnih postupaka, uz odobrenje Uprave carina za korišćenje takvog obezbeđenja.
Odobrenje iz stava 2. tačka 2) ovog člana daje se samo licu koje:
1) ima sedište u Republici Srbiji;
2) redovno koristi postupak tranzita i koje Upravi carina dokaže ILI ZA KOJE CARINSKI ORGAN SAZNA da je u mogućnosti da ispuni svoje obaveze u vezi sa postupcima tranzita;
3) nije teže prekršilo ili nije ponavljalo kršenje carinskih ili poreskih propisa.
Lice koje je dobilo status ovlašćenog privrednog subjekta kao i drugo lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana, može da dobije odobrenje da koristi generalno ZAJEDNIČKO obezbeđenje u umanjenom iznosu ili odobrenje kojim se izuzima od obaveze polaganja obezbeđenja. Dodatni kriterijumi za dobijanje ovog odobrenja uključuju:
1) pravilnu primenu tranzitnog postupka u prethodnom periodu;
2) saradnju sa Upravom carina, i
3) u slučaju izuzeća od polaganja obezbeđenja, dobar finansijski položaj koji omogućava navedenim licima da ispune svoje obaveze.
Odobrenje o polaganju obezbeđenja u umanjenom iznosu, odnosno o izuzimanju od obaveze polaganja obezbeđenja, u skladu sa stavom 4. ovog člana ne odnosi se na tranzit NE PRIMENJUJE SE NA POSTUPAK SPOLJNOG TRANZITA robe koja se, u slučajevima koje propiše Vlada, smatra robom povećanog rizika.
Vlada će propisati dodatne uslove i postupak za polaganje obezbeđenja.
U slučaju nastanka okolnosti koje su u suprotnosti sa uslovima ili dodatnim kriterijumima za izdavanje odobrenja iz st. 3. i 4. ovog člana Uprava carina može ukinuti data odobrenja.
VLADA MOŽE, U POSEBNIM OKOLNOSTIMA, PRIVREMENO ZABRANITI UPOTREBU ZAJEDNIČKOG OBEZBEĐENJA U UMANJENOM IZNOSU U SPOLJNOM TRANZITU, U SKLADU SA STAVOM 4. OVOG ČLANA.
VLADA MOŽE PRIVREMENO ZABRANITI UPOTREBU ZAJEDNIČKOG OBEZBEĐENJA U SPOLJNOM TRANZITU, U SKLADU SA STAVOM 4. OVOG ČLANA, ZA ROBU KOJA JE, POD ZAJEDNIČKIM OBEZBEĐENJEM, IDENTIFIKOVANA KAO ROBA VISOKOG RIZIKA OD PREVARE.
III. Unutrašnji tranzit
Pojam unutrašnjeg tranzita, način kretanja robe
Član 125.
Postupak unutrašnjeg tranzita je kretanje domaće robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije bez promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju treće države. Ova odredba ne utiče na primenu člana 118. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti:
1) u okviru postupka UNUTRAŠNJEG tranzita, pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom;
2) na osnovu TIR karneta (u skladu sa TIR Konvencijom);
3) na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument;
4) na osnovu dokumenta propisanog međunarodnim sporazumima prihvaćenim od strane Republike Srbije;
5) u okviru poštanskog saobraćaja.
U slučaju iz stava 2. tačke 1) ovog člana, na odgovarajući način primenjuju se odredbe čl. 119, 121, 122, 123. i 124. ovog zakona.
U slučajevima iz stava 2. tač. 2) do 5) ovog člana, roba zadržava svoj carinski status samo ako je taj status ustanovljen pod uslovima i na način koje propisuje Vlada
Odeljak 1
SLOBODNE ZONE I SLOBODNA SKLADIŠTA
A. Opšte odredbe
Pojam
Član 191.
Slobodne zone i slobodna skladišta su delovi carinskog područja Republike Srbije ili prostori koji se nalaze na tom području i odvojeni su od ostalog dela carinskog područja, u kojima se:
1) u svrhu naplate uvoznih dažbina i primene uvoznih mera trgovinske politike, za stranu robu, smatra da nije u carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet ili da nije stavljena u drugi carinski postupak ili da se ne koristi ili troši u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu pod drugim uslovima, a ne pod uslovima koji su utvrđeni carinskim propisima;
2) na domaću robu namenjenu izvozu, koja smeštajem u slobodnu zonu ili slobodno skladište, ispunjava uslove predviđene posebnim propisima, primenjuju mere koje se primenjuju kod izvoza robe.NA DOMAĆU ROBU, NA KOJU SE U SLUČAJU SMEŠTAJA U SLOBODNU ZONU ILI SLOBODNO SKLADIŠTE, KADA JE TO PREDVIĐENO PROPISIMA, PRIMENJUJU MERE KOJE SE PRIMENJUJU KOD IZVOZA ROBE.
Carinski nadzor
Član 193.
Područje, mesto ulaza i izlaza iz slobodnih zona i slobodnih skladišta podležu merama carinskog nadzora.
Lica i prevozna sredstva koja ulaze u ili izlaze iz slobodne zone, odnosno slobodnog skladišta podležu carinskoj kontroli.
Pristup slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu može da se zabrani licima za koje postoji sumnja da se neće pridržavati odredaba ovog zakona i drugih propisa.
Carinski organ može pregledati robu i sprovesti druge mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu.
ZA OBAVLJANJE PREGLEDA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, LICE KOJE ODREDI CARINSKI ORGAN PREDAJE TOM ORGANU ILI MU STAVLJA NA RASPOLAGANJE, PRIMERAK PREVOZNE ISPRAVE KOJI MORA DA PRATI ROBU KOJA ULAZI U ILI NAPUŠTA SLOBODNU ZONU ILI SLOBODNO SKLADIŠTE. AKO JE POTREBNO DA SE IZVRŠI PREGLED ROBE, ROBA SE STAVLJA NA RASPOLAGANJE CARINSKOM ORGANU.
Dopremanje robe smeštene u slobodnoj zoni
ili slobodnom skladištu carinskom organu
Član 195.
Roba koja direktno ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište, a da pri tome uopšte ne ulazi u ostali deo carinskog područja Republike Srbije, ne mora da se dopremi carinskom organu, niti je potrebno da se za nju podnese deklaracija. Na tu robu primenjuje se odredba člana 193. stav 4. ovog zakona.
Roba se doprema carinskom organu i podleže propisanim carinskim formalnostima samo u slučaju:
1) kada je bila stavljena u carinski postupak koji se okončava kada roba ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište. Ako navedeni carinski postupak dozvoljava izuzeće od obaveze dopremanja robe, takvo dopremanje se neće zahtevati;
2) da je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište na osnovu odluke carinskog organa da se za tu robu odobri povraćaj ili otpust carinskog duga;
3) da ispunjava uslove za primenu mera iz člana 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona.;
4) KADA ULAZI U SLOBODNU ZONU ILI SLOBODNO SKLADIŠTE DIREKTNO IZ PODRUČJA KOJE NIJE CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE SRBIJE.
Carinski organ može da zahteva posebno evidentiranje robe koja podleže plaćanju izvoznih dažbina ili na koju se primenjuju drugi propisi kojima se reguliše izvoz.
Na zahtev zainteresovanog lica, carinski organ će potvrditi da li je roba koja je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište domaća ili strana roba.
V. Rad slobodnih zona i slobodnih skladišta
Rok
Član 196.
Smeštaj robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu nije vremenski ograničen.
Za određenu robu, iz člana 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona, KOJA JE OBUHVAĆENA POSEBNIM MERAMA POLJOPRIVREDNE POLITIKE mogu se propisati posebni rokovi smeštaja.
Uslovi za obavljanje privredne delatnosti
u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu
Član 197.
U slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu privredne delatnosti obavljaju se pod carinskim nadzorom, pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. PRIVREDNE DELATNOSTI U SLOBODNOJ ZONI ILI SLOBODNOM SKLADIŠTU OBAVLJAJU SE POD USLOVIMA KOJI SU PROPISANI OVIM ZAKONOM. Carinski organ mora biti unapred obavešten o obavljanju privrednih delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.
Carinski organ može da uvede mere zabrane ili ograničenja u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu iz stava 1. ovog člana, zavisno od vrste predmetne robe ili zahteva carinskog nadzora.
Carinski organ odobrava obavljanje privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu licima koja pruže neophodne garancije da je omogućeno sprovođenje carinskog nadzora i kontrole.
Domaća roba obuhvaćena posebnim merama poljoprivredne politike
Član 199.
Domaća roba iz člana 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona koja je obuhvaćena posebnim merama poljoprivredne politike može se u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu podvrgnuti samo takvim oblicima postupanja koji su za tu robu izričito dozvoljeni članom 138. stav 2. ovog zakona. Ti postupci TA POSTUPANJA mogu se preduzimati bez posebnog odobrenja.
Posebni uslovi
Član 200.
Strana roba i domaća roba iz člana 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona ne može se koristiti ili upotrebljavati u slobodnim zonama ili u slobodnim skladištima, osim u slučajevima OKVIRU POSTUPAKA I OBLIKA POSTUPANJA iz čl. 198. i 199. ovog zakona.
STAV 1. OVOG ČLANA NE ISKLJUČUJE UPOTREBU ILI POTROŠNJU ROBE ČIJE STAVLJANJE U SLOBODAN PROMET ILI PRIVREMENI UVOZ NE BI IMALO ZA NUŽNU POSLEDICU PRIMENU UVOZNIH DAŽBINA ILI MERA U OKVIRU POLJOPRIVREDNE ILI TRGOVINSKE POLITIKE, OSIM AKO JE ODREDBAMA KOJE SE ODNOSE NA ZALIHE DRUGAČIJE PROPISANO. U TOM SLUČAJU NIJE POTREBNO PODNOŠENJE DEKLARACIJE ZA STAVLJANJE U SLOBODAN PROMET ILI PRIVREMENI UVOZ, OSIM U SLUČAJU KAD SE KOLIČINA ROBE OTPISUJE OD KVOTE ILI TARIFNOG MAKSIMUMA.
PODNOŠENJE SAŽETE DEKLARACIJE ZA ROBU KOJA DIREKTNO ULAZI, ODNOSNO DIREKTNO NAPUŠTA SLOBODNU ZONU
ČLAN 201A
ZA ROBU KOJA DIREKTNO ULAZI U SLOBODNU ZONU, A NE PROLAZI KROZ OSTALI DEO CARINSKOG PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO ZA ROBU KOJA DIREKTNO NAPUŠTA SLOBODNU ZONU, A NE PROLAZI KROZ OSTALI DEO CARINSKOG PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE, PODNOSI SE SAŽETA DEKLARACIJA U SKLADU SA ČL. 59 – 61A, ODNOSNO ČL. 210 – 213. OVOG ZAKONA.
Carinska vrednost i obračun carinskog duga
Član 203.
Ako nastane carinski dug za stranu robu koja se iz slobodne zone ili slobodnog skladišta unosi u ostali deo carinskoga područja Republike Srbije, a carinska vrednost se utvrđuje na osnovu stvarno plaćene cene, odnosno cene koju za tu robu treba platiti, koja uključuje troškove skladištenja i održavanja robe dok ostaje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, ti troškovi ne uračunavaju se u carinsku vrednost ako su iskazani odvojeno od stvarno plaćene cene, odnosno cene koju za robu treba platiti.
Ako unosom u ostali deo carinskoga područja Republike Srbije nastane carinski dug za proizvod koji je u slobodnoj zoni dobijen u postupku aktivnog oplemenjivanja, iznos duga utvrdiće se na osnovu vrednosti uvozne robe sadržane u dobijenim proizvodima.
Ako je roba bila predmet uobičajenog postupanja iz člana 138. stav 1. ovog zakona deklarant može da zahteva, ako je takvo postupanje carinski organ odobrio u skladu sa članom 138. stav 4. STAV 3. ovog zakona, da se iznos uvoznih dažbina utvrdi na osnovu vrste robe, carinske vrednosti i količine robe, na osnovu koje bi se iznos utvrdio u vreme nastanka carinskog duga određeno u skladu sa članom IZ ČLANA 251. ovog zakona da roba nije bila predmet takvog postupanja. Vlada može da propiše slučajeve u kojima se neće primenjivati odredbe ovog stava.
Postupanje sa domaćom robom koja podleže merama poljoprivredne politike
Član 204.
Domaća roba iz člana 191. stav 1. tačka 2) ovog zakona koja podleže merama poljoprivredne politike može se staviti u neki od postupaka ili se može odobriti njena upotreba ako unosom u slobodnu zonu ili slobodno skladište ispunjava uslove propisane za izvoz takve robe.
ZA DOMAĆU ROBU IZ ČLANA 101. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA KOJA PODLEŽE MERAMA POLJOPRIVREDNE POLITIKE, KOJA JE SMEŠTENA U SLOBODNU ZONU ILI SLOBODNO SKLADIŠTE, ODREĐUJE SE POSTUPANJE ILI UPOTREBA KOJI SU PREDVIĐENI PROPISIMA PREMA KOJIMA JE TA ROBA, ZBOG SMEŠTAJA U SLOBODNU ZONU ILI SLOBODNO SKLADIŠTE, POGODNA ZA PRIMENU MERA KOJE SE PRIMENJUJU PRI IZVOZU TAKVE ROBE.
Ako se roba iz stava 1. ovog člana vrati u ostali deo carinskog područja Republike Srbije, ili ako u roku propisanom u skladu sa članom 196. stav 2. ovog zakona, nije odobreno neko od postupanja ili upotrebe iz stava 1. ovog člana, carinski organ će preduzeti mere u skladu sa propisima koji se odnose na nepoštovanje određenog postupanja ili upotrebe.
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za fizička lica
Član 216.
Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
1) putnici koji dolaze iz inostranstva – na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru;
2) domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga – na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji;
3) strani državljani koji su dobili državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji – na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila;
4) domaći državljani – članovi posada domaćih brodova i domaći državljani, koji su po ma kom osnovu bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine – na predmete domaćinstva, osim na motorna vozila;
5) domaći i strani državljani – na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode;
6) domaći i strani državljani – na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama;
7) domaći državljani i strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji – na predmete nasleđene u inostranstvu;
8) domaći državljani, strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji, privredna društva, zajednice i druge organizacije – na odlikovanja, medalje, sportske trofeje, i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;
9) naučnici, književnici i umetnici – na sopstvena dela koja unose iz inostranstva;
10) domaći državljani koji žive u pograničnom pojasu – na proizvode zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaša ili zimovanja nalazi na tim imanjima;
11) vozači motornih vozila – na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u motorno vozilo;
11A) OSOBE SA INVALIDITETOM, ODNOSNO ORGANIZACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM- NA PREDMETE NAMENJENE ZA OBRAZOVANJE, ZAPOŠLJAVANJE ILI POBOLJŠANJE DRUŠTVENOG POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM, KAO I NA REZERVNE DELOVE, KOMPONENTE ILI DODATKE KOJI SU POSEBNO NAPRAVLJENI ZA TE PROIZVODE;
12) osobe sa invaliditetom – na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa;
13) osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelji višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), uključujući „karavan“ i „kombi“ vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;
14) osobe sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost – na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji;
15) organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija – na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji;
16) građani na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u Republici Srbiji.
Roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine
Član 218.
Uvozne dažbine ne plaćaju se na:
1) novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih motornih vozila i aparata za igre na sreću;
2) reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva;
3) predmete stranih izlagača koji učestvuju na međunarodnim sajmovima i prodajnim izložbama u zemlji, koje unose i primaju iz inostranstva radi uobičajene raspodele ili potrošnje za vreme održavanja sajmova, odnosno izložbi;
4) žigove, patente, modele i prateće isprave, kao i prijave i podneske za priznavanje prava, koji se dostavljaju organizacijama za zaštitu prava intelektualne svojine;
5) pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode.
Postupanje carinskog organa na zahtev nosioca prava intelektualne svojine
Član 281.
Carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinuće carinski postupak i zadržati robu u slučaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju prava intelektualne svojine.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može biti pojedinačan, ako se odnosi na jednu pošiljku, ili opšti. Nosilac prava dostavlja carinskom organu detaljne podatke o originalnoj robi, proizvođačima i distributerima takve robe, kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoći da identifikuje pošiljke za koje postoji sumnja da povređuju prava intelektualne svojine.
Protiv odluke carinskog organa kojom se zahtev nosioca prava intelektualne svojine iz stava 1. ovog člana odbija ili kojom se odbija produženje roka za preduzimanje mera potrebnih za otklanjanje povrede prava intelektualne svojine podnosilac zahteva može izjaviti žalbu ministarstvu.
BAZA PODATAKA CARINSKOG ORGANA U VEZI SA ZAŠTITOM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI
287A
UPRAVA CARINA, U VEZI SA ZAŠTITOM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI, UTVRĐUJE (FORMIRA) ELEKTRONSKU BAZU PODATAKA O:
1) ODLUKAMA KOJIMA SE ODOBRAVAJU ZAHTEVI, UKLJUČUJUĆI ZAHTEV I NJEGOVE PRILOGE;
2) ODLUKAMA O PRODUŽENJU PERIODA U TOKU KOG CARINSKI ORGANI MORAJU PREDUZIMATI MERE ILI ODLUKE O UKIDANJU ILI IZMENI ODLUKE KOJOM SE ODOBRAVA ZAHTEV;
3) OBUSTAVLJANJU ODLUKE KOJOM SE ODOBRAVA ZAHTEV.
AKO JE PUŠTANJE ROBE OBUSTAVLJENO ILI JE ROBA ZADRŽANA, U BAZU PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UNOSE SE PODACI O KOLIČINI I VRSTI ROBE, VREDNOSTI, PRAVIMA INTELEKTUALNE SVOJINE, CARINSKIM POSTUPCIMA, DRŽAVAMA POREKLA, POLAZIŠTU I ODREDIŠTU, PREVOZNIM PUTEVIMA I SREDSTVIMA.
BAZA PODATAKA, PORED PODATAKA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, SADRŽI I LIČNE PODATKE KOJE JE CARINSKI ORGAN PRIKUPIO U VEZI SA ZAŠTITOM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI, I TO SLEDEĆE PODATKE:
IME I PREZIME PODNOSIOCA ZAHTEVA;
ADRESA I DRŽAVA PODNOSIOCA ZAHTEVA;
IME I PREZIME ZASTUPNIKA ZA PRAVNA PITANJA PODNOSIOCA ZAHTEVA;
ADRESA I DRŽAVA ZASTUPNIKA ZA PRAVNA PITANJA PODNOSIOCA ZAHTEVA;
IME I PREZIME ZASTUPNIKA ZA TEHNIČKA PITANJA PODNOSIOCA ZAHTEVA;
ADRESA I DRŽAVA ZASTUPNIKA ZA TEHNIČKA PITANJA PODNOSIOCA ZAHTEVA.
UPRAVA CARINA MENJA, DOPUNJAVA, ISPRAVLJA ILI BRIŠE PODATKE UNETE U BAZU PODATAKA.
UPRAVA CARINA USPOSTAVLJA I ODRŽAVA ODGOVARAJUĆE TEHNIČKE I ORGANIZACIONE USLOVE ZA POUZDANO I SIGURNO FUNKCIONISANJE BAZE PODATAKA.
LIČNI PODACI ČUVAJU SE NAJDUŽE ŠEST MESECI OD DANA KADA JE ODGOVARAJUĆA ODLUKA KOJOM SE ODOBRAVA ZAHTEV BILA UKINUTA ILI JE ISTEKAO PERIOD U KOME CARINSKI ORGANI MORAJU DA PREDUZIMAJU MERE.
AKO JE NOSILAC ODOBRENJA POKRENUO POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE DA LI JE PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE POVREĐENO, O ČEMU JE OBAVESTIO CARINSKE ORGANE, LIČNI PODACI SE ČUVAJU ŠEST MESECI NAKON ŠTO JE U OVIM POSTUPCIMA KONAČNO UTVRĐENO DA LI JE PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE BILO POVREĐENO.
BAZA PODATAKA JE JAVNO DOSTUPNA.
Prodaja carinske robe, propisivanje uslova i načina prodaje
Član 288.
Prodaja carinske robe vrši se posle ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, po pravilu, javnom prodajom.
Carinski organ može, bez javne prodaje, odmah prodati lako kvarljivu robu i žive životinje, zadržane u skladu sa odredbom člana 298. stav 6. ovog zakona.
PRODAJA ROBE USTUPLJENE U KORIST DRŽAVE ILI ODUZETE U SKLADU SA ČLANOM 298. STAV 1. OVOG ZAKONA, VRŠI SE, PO PRAVILU, JAVNOM PRODAJOM. PRODAJA ROBE ZADRŽANE U SKLADU SA ČLANOM 298. STAV 6. OVOG ZAKONA VRŠI SE NAKON ŠTO JE PRAVNOSNAŽNA ODLUKA POSTALA IZVRŠNA U POSTUPKU U KOM JE IZREČENA ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA ROBE.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, CARINSKI ORGAN MOŽE, LAKO KVARLJIVU ROBU, ŽIVE ŽIVOTINJE, NAFTU I DERIVATE NAFTE, ZADRŽANE U SKLADU SA ČLANOM 298. STAV 6. OVOG ZAKONA, ODMAH PRODATI, BEZ JAVNE PRODAJE.
NA UPRAVLJANJE ROBOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE ODUZIMANJE IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA.
Vlada propisuje bliže uslove i način prodaje carinske robe.
Ustupanje robe bez naknade, uništenje robe
USTUPANJE STRANE ROBE BEZ PLAĆANJA PROTIVVREDNOSTI, UNIŠTENJE STRANE ROBE
Član 289.
Vlada može ustupiti bez naknade robu od istorijske, arheološke, etnografske, kulturne, umetničke i naučne vrednosti, kao i robu namenjenu za humanitarne svrhe, državnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zaštitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i u druge opravdane svrhe.
VLADA MOŽE USTUPITI, BEZ PLAĆANJA PROTIVVREDNOSTI, STRANU ROBU OD ISTORIJSKE, ARHEOLOŠKE, ETNOGRAFSKE, KULTURNE, UMETNIČKE I NAUČNE VREDNOSTI, KAO I STRANU ROBU NAMENJENU ZA HUMANITARNE SVRHE, USTANOVAMA KULTURE KOJE SU ODGOVORNE ZA ZAŠTITU KULTURNIH DOBARA, HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA I DRUGIM KORISNICIMA HUMANITARNE POMOĆI.
Član 295.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 200.000 dinara kazniće se pravno lice, ako:
1) ne čuva dokumentaciju u propisanom periodu (član 26);
2) propusti da u roku preveze robu putem i na način kako je to odredio carinski organ (član 63);
3) ne podnese sažetu deklaraciju u skladu sa članom 59. ovog zakona, ili podnese sažetu deklaraciju nakon propisanog perioda (član 59);
4) za potrebe obavljanja pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prenosi, ne istovari ili ne raspakuje robu nakon što je to od njega zatražio carinski organ (član 71. stav 3);
5) ne podnese zahtev za dodelu nekog od carinski dozvoljenih postupanja ili korišćenja robe ili propusti da obavi takve formalnosti u propisanom roku (čl. 73. i 74) NE SPROVEDE CARINSKE FORMALNOSTI KOJE SU POTREBNE DA SE ZA ROBU ODREDI CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA ILI PROPUSTI DA OBAVI TE FORMALNOSTI U PROPISANOM ROKU (ČL. 73. I 74);
6) čuva robu u privremenom smeštaju na mestima i pod uslovima koji su u suprotnosti sa onima koje je odobrio carinski organ, ili sprovodi postupke nad robom kojima se menja njen izgled ili tehničke karakteristike (čl. 76. i 77);
7) ne dostavi dopunsku deklaraciju ili je ne dostavi u propisno vreme (član 101);
7a) ne završi tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredišta u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne poštuje ostale mere koje preduzme carinski organ da bi obezbedio identitet robe (čl. 119. i 121);
8) nastavi sa radom u carinskom skladištu iz člana 128. stav 1. i člana 138. ovog zakona, u suprotnosti sa odobrenjem carinskog organa ili bez odobrenja carinskog organa (član 128. stav 1. i član 138);
9) ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao držalac carinskog skladišta (čl. 131, 139. i 140);
10) ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao korisnik carinskog skladišta (član 132);
11) propusti da vodi propisanu evidenciju za robu koja je stavljena u carinski postupak na način koji je odredio carinski organ ili je vodi neredovno (član 135);
12) ne izveze, tj. propusti da ponovo izveze robu, u utvrđenom roku, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, ili propusti da u datom periodu zahteva drugačije carinski odobreno postupanje ili korišćenje robe (član 146. stav 1);
13) ne izveze privremeno uvezenu ili unetu robu u za to propisanom roku ili propusti da u propisanom roku podnese zahtev za dobijanje odobrenja za sprovođenje drugog carinski odobrenog postupanja ili korišćenja robe (čl. 167. i 181).
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 100.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 20.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.