Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2009. do 2014. godine

AKCIONI PLAN

ZA SPROVOĐENjE NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE

za period od 2009. do 2014. godine

PREDLOG AKCIONOG PLANA

ZA SPROVOĐENjE NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE

za period od 2009. do 2014. godine

1. UVOD

Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade 9. maja 2008. godine (u daljem tekstu: Strategija) kao prvi korak ka rešavanju položaja mladih. Polazeći od osnovnog zadatka Strategije, da pruži mogućnosti koje će obezbediti izradu sistemskih, institucionalnih i razvojnih rešenja za podršku mladima u različitim oblastima društvenog života, pripremljen je i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade (u daljem tekstu: Akcioni plan).

Ovim akcionim planom utvrđuju se aktivnosti koje će se ostvarivati u periodu 2009 – 2014. godine. Detaljan plan finansiranja aktivnosti sačinjen je za 2009. godinu, a za period 2010 – 2014. godine je data projekcija troškova.

Akcioni plan treba da pomogne svim organima, organizacijama, institucijama i pojedincima i svim drugim zainteresovanim subjektima da realizuju ciljeve Strategije. U skladu sa tim, u Akcionom planu su precizno utvrđene uloge, odgovornosti nosilaca realizacije, kao i institucionalni mehanizmi koji treba da omoguće postizanje željenih rezultata i ostvarivanje opštih strateških ciljeva Strategije.

Za svaki od specifičnih ciljeva u Strategiji utvrđene su aktivnosti, očekivani rezultati ostvarivanja predloženih aktivnosti i indikatori (kvantitativni i kvalitativni) na osnovu kojih će se pratiti sprovođenje Strategije i meriti postignuti rezultati. Svaka od ponuđenih aktivnosti je precizno utvrđena u pogledu rokova, finansiranja (za 2009. godinu), praćenja realizacije i evaluacije.

Posebno poglavlje posvećeno je sistemu praćenja i evaluacije sprovođenja predloženih aktivnosti i sadrži mehanizme, oblike i način izveštavanja za sve predložene aktivnosti. Uspostavljanjem ovakvog jedinstvenog sistema biće moguće sagledavanje obima, kvaliteta i efikasnosti ostvarivanja predloženih aktivnosti, specifičnih i opštih strateških ciljeva utvrđenih u Strategiji.

Akcioni plan je usaglašen sa strateškim dokumentima koje je donela Vlada: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005–2010. godina, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji, Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja, Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a, Strategija podsticanja rađanja, Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, Strategija razvoja socijalne zaštite, Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine i Nacionalna strategija održivog razvoja. Takođe, Akcioni plan je usaglašen i sa akcionim planovima koji prate realizaciju usvojenih strategija, kao i sa Nacionalnim planom akcije za decu.

2. PROCES IZRADE AKCIONOG PLANA

Nakon usvajanja Strategije, Ministarstvo omladine i sporta nastavilo je rad na izradi Akcionog plana.

Na osnovu iskustva u izradi Strategije, Ministarstvo omladine i sporta je pošlo od stava da je za izradu Predloga akcionog plana potreban širok konsultativni proces i nastavak uspešne saradnje između državnih organa, nevladinog sektora i samih mladih.

U skladu sa takvim stavom, na veb sajtu „Zamisli život” objavljen je javni konkurs za obrazovanje tematskih grupa koje će učestvovati u procesu izrade Akcionog plana. Na javni konkurs prijavio se veliki broj stručnjaka različitih profila, kao i mladih koji su želeli da svojim znanjem i razumevanjem položaja mladih doprinesu izradi Akcionog plana. Obrazovano je deset radnih tematskih grupa. Pored tematskih grupa – Aktivno učešće mladih, Jednake šanse za sve grupe mladih, Izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih, Slobodno vreme mladih, Obrazovanje mladih, Zapošljavanje mladih, Bezbednost mladih, Zdravlje mladih, Mladi i životna sredina i održivi razvoj, obrazovana je i nova tematska grupa – Informisanje mladih. Ova grupa je obrazovana da bi se i na ovaj način uvažio izuzetan značaj informisanja mladih i uloge sredstava javnog informisanja u ustanovljavanju i promovisanju vrednosti jednog društva.

Novi članovi tematskih grupa – srednjoškolci, studenti, aktivisti udruženja iz svih krajeva Republike Srbije kao i stručnjaci iz datih oblasti, omogućili su potpuno novu raspravu o opštim strateškim ciljevima sadržanim u Strategiji i najboljem načinu njihove implementacije, doprineli su efikasnijem radu i osvežili čitav proces novim idejama.

Tematske grupe su održale 12 celodnevnih sastanaka, koji su bili posvećeni utvrđivanju rezultata i pokazatelja njihove ostvarenosti, kao i utvrđivanju aktivnosti koje vode ka ostvarenju postavljenih ciljeva Strategije. Na ovaj način započeo je konsultativni proces u cilju izrade Akcionog plana.

Pored tematskih grupa, na izradi Akcionog plana učestvovali su konsultanti za harmonizaciju teksta, indikatora i budzeta predloga, Radna grupa Vlade za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije (predstavnici nadležnih ministarstava), Savetodavno telo za izradu i sprovođenje Strategije, koje je ustanovila ministar omladine i sporta i Tim za podršku.

Početkom jula 2008. godine održana je konferencija „Ka Predlogu akcionog plana”, na kojoj su bili prisutni koordinatori svih tematskih grupa, članovi Radnog tela Vlade, predstavnici Ministarstva omladine i sporta, kao i stručni konsultanti, angažovani za rad na određenim delovima Akcionog plana i harmonizaciji čitavog dokumenta. Ovom prilikom konkretizovan je predlog institucionalnog okvira u omladinskoj politici.

Institucionalnim okvirom se definišu tela i institucije koje neposredno učestvuju u kreiranju i sprovođenju omladinske politike na svim nivoima. Takođe, utvrđena je i konačna struktura dokumenta, kao i vremenski okviri za izradu konačne verzije Akcionog plana.

Savetodavno telo je pratilo proces izrade Akcionog plana i davalo smernice učesnicima u procesu finalizacije samog plana.

3. REALIZACIJA OPŠTIH STRATEŠKIH CILjEVA

Akcioni plan izrađen je skladu sa vizijom, principima i opštim strateškim ciljevima Strategije.

U okviru svakog opšteg cilja utvrđeni su specifični ciljevi koji su usmereni na ostvarivanje tog opšteg cilja. U ovom akcionom planu utvrđene su aktivnosti za realizaciju svakog specifičnog cilja, koje direktno doprinose ostvarivanju svakog pojedinačnog specifičnog cilja, a indirektno, odnosno preko specifičnih ciljeva, doprinose realizaciji opšteg cilja. Većina planiranih aktivnosti u ovom akcionom planu prevazilazi vremenski okvir od šest godina, na koliko je projektovan Akcioni plan, već su dugoročne ili čak kontinuirane. Takođe, veliki broj aktivnosti predstavlja početne aktivnosti koje treba da prerastu u sistem ili kontinuirani proces.

3.1. Karakteristike aktivnosti po opštim ciljevima

Strategija sadrži 11 opštih ciljeva i 75 specifičnih ciljeva. Sistematizacija tabelarno prikazanih aktivnosti u Akcionom planu izvršena je prema opštim strateškim ciljevima. U tekstu koji sledi dat je pregled svih očekivanih rezultata za svaki strateški cilj.

3.1.1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu

Ovaj cilj je raščlanjen na sedam specifičnih ciljeva, kojima su obuhvaćeni mehanizmi i aktivnosti koji treba da motivišu, podržavaju i obrazuju mlade da aktivno učestvuju u društvu, kao i da unapređuju kvalitet i rasprostranjenost programa koji doprinose aktivnijem učešću mladih u društvu, standarde kvaliteta omladinskog rada i mehanizme za njegovo praćenje, oblast volonterskog rada, mobilnost mladih i da povećaju učešće žena u procesu odlučivanja.

Predložene aktivnosti treba da obezbede:

redovno finansiranje inicijativa i programa evidentiranih organizacija mladih, organizacija za mlade i institucija;

kontinuiranu i koordinisanu vršnjačku edukaciju mladih, a na osnovu kriterijuma kvaliteta;

osnivanje omladinskih centara u jedinicama lokalne samouprave koji će aktivno raditi na pružanju servisa mladima;

ojačane kapacitete i mogućnosti mladih za aktivno učešće u lokalnoj zajednici;

unapređene kvalitete omladinskog rada;

povećanu informisanost, motivisanost i mogućnost za volontiranje mladih;

povećanu mobilnost mladih u zemlji i inostranstvu;

značajnu podršku svih sektora za realizovanje kreativnih akcija mladih i osnaživanje mladih iz osetljivih grupa za aktivno učešće u društvu;

značajno povećan broj mladih žena na najvišim mestima odlučivanja u državnim institucijama.

Za ovaj opšti cilj utvrđen je ukupno 61 indikator. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 16 indikatora, a na nivou aktivnosti – 41 indikator. Od 16 indikatora za specifične ciljeve, njih sedam imaju mlade kao direktnu ciljnu grupu a šest su utvrđeni kao ciljani indikatori, kojima je utvrđen kvantitativni obim promene.

3.1.2. Razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima

Ovaj opšti cilj razvijen je kroz četiri specifična cilja, koji su obuhvatili oblast neposrednog institucionalnog razvoja, omladinsko organizovanje i umrežavanje omladinskih organizacija. U skladu sa tim su i formulisane aktivnosti, koje treba da obezbede ostvarivanje sledećih rezultata:

povećanu uključenost mladih u društvo kroz unapređeno i zakonski definisano omladinsko organizovanje i delovanje;

povećanje broja organizacija mladih sa značajno unapređenim organizacionim kapacitetima i mogućnostima, kao i povećanje broja i kvaliteta programa dostupnih i namenjenih mladima;

motivisanost i pripremu mladih za saradnju i aktivno učešće u zajedničkim telima i organima koji odlučuju o omladinskim pitanjima na svim nivoima kroz ko-menadzment;

ustanovljavanje krovnih organizacija mladih, čime se obezbeđuje reprezentativnost mladih za učešće u odlučivanju na različitim nivoima.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 25 utvrđena indikatora. Na nivou četiri specifična cilja utvrđeno je šest indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 18 indikatora.

3.1.3. Izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima

Ovaj opšti cilj sadrži sedam specifičnih ciljeva. Predložene aktivnosti uključuju aktere u oblasti informisanja posebno u medijskoj sferi i treba da omoguće pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih u svim oblastima njihovog života. Planirane aktivnosti treba da obezbede:

pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih o mogućnostima i perspektivama u lokalnoj sredini i na republičkom nivou;

povećanu informisanost mladih o pravima i obavezama u pravnom sistemu Republike Srbije;

povećanu zastupljenost tema od značaja za mlade u Republici Srbiji u sredstvima javnog informisanja;

povećano učešće mladih u kreiranju uređivačkih politika i programskih sadržaja od značaja za mlade u sredstvima javnog informisanja;

povećanu produkciju i uvoz namenskih obrazovno-informativnih programa namenjenih mladima;

povećanu dostupnost informatičkih tehnologija mladima u Republici Srbiji;

povećanu dostupnost informatičkih znanja i veština mladima u Republici Srbiji;

povećanu motivisanost mladih za korišćenje tehnologija i primenu znanja i veština;

mehanizme masovne i direktne distribucije informacija mladima;

bolju povezanost omladinskih organizacija koje promovišu održivi razvoj (OOOR);

povećane kapacitete udruženja za pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih;

razvoj redakcija školskih i studentskih sredstava informisanja.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 56 indikatora. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 15 indikatora, dok je na nivou aktivnosti utvrđen 41 indikator. Od 15 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, njih osam imaju mlade utvrđene kao ciljnu grupu, a ostali su utvrđeni kao ciljani indikatori.

3.1.4. Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a

posebno mladih koji žive u teškim uslovima

Ovaj opšti cilj sadrži 12 specifičnih ciljeva. S obzirom na složenost ovog cilja planirane aktivnosti pokrile su nekoliko oblasti – socijalnu zaštitu, slobodno vreme mladih, zapošljavanje mladih i obrazovanje mladih. Sve planirane aktivnosti namenjene su mladima iz osetljivih društvenih grupa i treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:

pružanje podrške uspostavljanju integralnog sistema socijalne zaštite;

pružanje podrške uspostavljanju mreža usluga u zajednici koje mladim korisnicima sistema socijalne zaštite omogućavaju zadovoljavanje potreba u porodici i prirodnom okruženju;

razvijanje tolerancije na različitosti i prepoznavanje kapaciteta mladih iz osetljivih društvenih grupa;

pružanje podrške stvaranju podsticajnog okruženja za uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa u svakodnevne aktivnosti zajednice;

povećanje broja sportskih objekata na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih;

povećanje kapaciteta obrazovnih ustanova i institucija kako bi odgovorile na različite potrebe mladih i naročito na potrebe mladih iz osetljivih društvenih grupa;

unapređivanje socijalne uključenosti i zapošljavanja mladih iz osetljivih grupa;

smanjenje incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima;

ustanovljavanje lokalnih i nacionalnih programa prevencije PPI i HIV/AIDS-a među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om;

stvaranje atmosfere u kojoj se sve kategorije mladih ljudi, a posebno mladi iz osetljivih grupa osećaju sigurno.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 100 indikatora. Na nivou 12 specifičnih ciljeva utvrđena su 22 indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 78 indikatora. Od 22 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, 11 ima mlade kao ciljnu grupu a tri su utvrđena kao ciljani indikatori.

3.1.5. Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u

različitim oblastima

Ovaj opšti cilj obuhvata pet strateških ciljeva. Planirane aktivnosti su usmerene tako da, pre svega, omoguće uspostavljanje mehanizama i podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva mladih. Planirane aktivnosti treba da obezbede:

uspostavljanje mehanizama podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva;

pružanje podrške mladima koji pokazuju interesovanja, sklonosti i sposobnosti za nauku i istraživački rad da dobiju mogućnosti angažovanja u različitim programima formalnog i neformalnog obrazovanja;

pružanje podrške mladima koji pokazuju interesovanja, sklonosti i sposobnosti u oblasti kulture i umetnosti da dobiju mogućnosti angažovanja u odgovarajućim programima formalnog i neformalnog obrazovanja, klubovima i udruženjima;

pružanje podrške mladima sa čitave teritorije Republike Srbije i u svim uzrasnim kategorijama uključujući i mlade sa teškoćama da budu uključeni u raznovrsne programe koji omogućavaju razvoj fizičkih sposobnosti i prepoznavanje i razvoj sportskih talenata, unutar i izvan sistema obrazovanja;

podsticanje stručne i najšire javnosti da neprekidno prate najvažnije pokazatelje društvenog položaja mladih, njihove potrebe i stavove o ključnim pitanjima njihovog položaja.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 36 utvrđenih indikatora. Na nivou pet specifičnih ciljeva utvrđeno je osam indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 28 indikatora. Od osam indikatora na nivou specifičnih ciljeva, sedam ima mlade kao ciljnu grupu.

3.1.6. Unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih

Ovaj opšti cilj razvijen je kroz sedam specifičnih ciljeva i u celini se bavi pitanjima obezbeđivanja i stvaranja uslova i mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih. Aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:

uspostavljanje resursnog sistema za identifikaciju potreba mladih u okviru slobodnog vremena i baza programa za mlade koji se realizuju u Republici Srbiji;

uspostavljanje sistema podrške programima usmerenim na slobodno vreme mladih;

uspostavljanje mehanizama za podršku aktivnostima neformalnih i formalnih grupa mladih i pojedinaca;

povećanu vidljivost inicijativa mladih;

povećano učešće mladih u kreiranju i sprovođenju kulturnih politika;

povećan obim i kvalitet kulturnih sadržaja za mlade u manjim i siromašnijim sredinama;

povećan broj sportskih objekata, na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih;

povećan obim i kvalitet promocije zdravih stilova života.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 50 indikatora. Za sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 19 indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđen je 31 indikator. Od 19 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, sedam ima mlade kao ciljnu grupu a 10 su utvrđeni kao ciljani indikatori.

3.1.7. Razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u Republici Srbiji

Ovaj opšti cilj razvijen je kroz sedam specifičnih ciljeva i u celini je posvećen razvoju formalnog i neformalnog obrazovanja za mlade. Aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:

povećan obuhvat mladih u srednjem i visokom obrazovanju;

povećan obuhvat mladih različitim vidovima neformalnog obrazovanja;

uspostavljanje mehanizama za učešće mladih na republičkom, lokalnom i institucionalnom nivou u procesima odlučivanja u obrazovanju;

pružanje podrške mladima da steknu više nivoe kompetencija za uključivanje u rad i nastavak školovanja;

uspostavljanje standarda kvaliteta u programima neformalnog obrazovanja;

uspostavljanje efikasnijeg sistema finansijskog planiranja i upravljanja u formalnom i neformalnom obrazovanju;

uspostavljanje efikasnijeg sistema formalnog i neformalnog obrazovanja u Republici Srbiji;

pružanje podrške razvoju socijalnog dijaloga na republičkom i lokalnom nivou između predstavnika obrazovnog sistema, NSZ, RZS i privredne komore, poslodavaca i sindikata;

unapređivanje i modernizovanje sistema radne prakse za učenike stručnih škola i studente;

pružanje pomoći mladima, srednjoškolcima i studentima, da aktivno i efikasno upravljaju svojom karijerom.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 79 utvrđenih indikatora. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđen je 21 indikator, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 57 indikatora. Od 21 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, 10 ima mlade kao ciljnu grupu a pet je utvrđeno kao ciljani indikatori.

3.1.8. Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih

Ovaj opšti cilj sadrži četiri specifična cilja kojima je pokrivena oblast zapošljavanja mladih. Planirane i predložene aktivnosti koje obezbeđuju ostvarivanje specifičnih ciljeva imaju utvrđene sledeće očekivane rezultate:

povećanje zaposlenosti mladih;

unapređivanje tehničkih i kadrovskih kapaciteta centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje;

razvoj centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje;

povećanje stope aktiviteta mladih na tržištu rada;

sprovođenje aktivnosti kojima se doprinosi popularizaciji preduzetništva kroz obrazovni sistem i povećan broj mladih preduzetnika u Republici Srbiji;

povećanje prostorne pokretljivosti mladih, naročito ka slabije razvijenim regionima sa iznadprosečnim stopama nezaposlenosti mladih.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 45 utvrđenih indikatora. Za četiri specifična cilja utvrđeno je 15 indikatora, od kojih sedam ima utvrđene mlade kao ciljnu grupu, a šest su utvrđeni kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 30 indikatora.

3.1.9. Unaprediti uslove za bezbedan život mladih

Ovaj opšti cilj razvijen je kroz 12 specifičnih ciljeva i obuhvatio je niz aktivnosti koje treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:

normativno i strateško unapređivanje sektora bezbednosti u cilju poboljšanja bezbednosti mladih;

institucionalno osnaživanje sektora bezbednosti u cilju unapređivanja, ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i prava mladih;

povećanje poverenja mladih u sektor bezbednosti i veća otvorenost sektora bezbednosti prema mladima;

unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja mladih u radnom okruženju;

poboljšanje i unapređenje stanja bezbednosti u školama;

poboljšano stanje bezbednosti na javnim mestima;

unapređenje mehanizama prevencije nasilja u porodici koje uključuje mlade kao žrtve ili počinioce;

uspostavljanje sistema neodložnih intervencija namenjenih mladima – žrtvama nasilja i drugima koji se nalaze u akutnim kriznim situacijama;

obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti pouzdanih empirijskih pokazatelja raznih aspekata bezbednosti mladih.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 51 utvrđen indikator. Za 12 specifičnih ciljeva utvrđeno je 16 indikatora, od kojih tri imaju mlade kao ciljnu grupu a dva su utvrđena kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 35 indikatora.

3.1.10. Čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i vodeće poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima

Ovaj opšti cilj obuhvata šest specifičnih ciljeva čija realizacija treba da omogući ostvarivanje sledećih rezulatata:

razvijanje aktivnosti klubova zdravlja za mlade pri jedinicama lokalne samouprave (a u okviru kancelarija za mlade);

uvođenje sadržaja o zdravim stilovima života u nastavne planove i programe za sve nivoe obrazovanja;

povećanje upotrebe kondoma i ostalih savremenih metoda kontracepcije kod mladih koji su seksualno aktivni;

povećanje korišćenja programa prevencije i ranog otkrivanja poremećaja reproduktivnog zdravlja;

sprovođenje programa zaštite mentalnog zdravlja mladih;

obezbeđenje psihološke podrške i pomoći mladima na lokalnom nivou;

razvijanje novih i unapređivanje postojećih specijalizovanih jedinica za mentalne probleme mladih u stacionarnim ustanovama na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene delatnosti;

smanjenje prevalencije zloupotrebe svih psihoaktivnih supstanci među mladima u proseku za 10%;

smanjenje incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima;

ustanovljenje lokalnih i nacionalnih programa prevencije PPI i HIV/AIDS-a među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om;

povećanje broja predloženih i izvedenih multisektorskih projekata za unapređenje zdravlja mladih.

Ovaj opšti cilj ima 89 utvrđenih indikatora. Za šest specifičnih ciljeva utvrđeno je ukupno 24 indikatora, od kojih 17 ima mlade utvrđene kao ciljnu grupu a osam je utvrđeno kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 65 indikatora.

3.1.11. Osnaživati mlade za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine

U okviru ovog opšteg cilja utvrđena su četiri specifična cilja. Ponuđene aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje i sledećih rezultata:

povećanje zastupljenosti sadržaja o zaštiti životne sredine i održivog razvoja u nastavnim programima srednjih škola za 80%;

obezbeđivanje uslova i mogućnosti da mladi poseduju osnovno znanje i informacije o rizicima po zdravlje od zagađene životne sredine i poseduju informacije o boljem izboru po svoje zdravlje;

obezbeđivanje mehanizama da mladi aktivno učestvuju u donošenju odluka u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem;

izgrađivanje kapaciteta ministarstava i međuresornih tela da kreiraju, prate i poboljšavaju aktivnosti po pitanjima zdravlja, obrazovanja i informisanja mladih o pitanjima životne sredine i održivog razvoja.

Ovaj opšti cilj ima ukupno 25 utvrđenih indikatora. Za četiri specifična cilja utvrđeno je pet indikatora. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 20 indikatora.

4. PRAĆENjE, EVALUACIJA I IZVEŠTAVANjE

Ovim akcionim planom definiše se okvir za praćenje i evaluaciju radi osiguranja kvaliteta realizacije aktivnosti i postizanja opštih i specifičnih ciljeva utvrđenih Strategijom. Sistem praćenja i evaluacije obuhvata sve faze i nivoe sprovođenja samog Akcionog plana i treba da obezbedi informacije o napretku u sprovođenju utvrđenih aktivnosti, kao i procenu uspešnosti ostvarivanja ciljeva. Takođe, kroz obezbeđivanje povratnih informacija, ovaj sistem je osnov za unapređivanje Akcionog plana i redefinisanje pojedinih njegovih segmenata, donošenje odluka zasnovano na činjenicama i podacima, uspostavljanje veze sa ostalim sistemima za praćenje i evaluaciju, koordinaciju institucija koje učestvuju u realizaciji Akcionog plana, kao i podelu odgovornosti za postizanje rezultata.

Osnov za praćenje i evaluaciju jeste Akcioni plan, u kojem su utvrđeni indikatori koji su kvalitativni i kvantitativni pokazatelji za merenje i procenu ostvarenosti planiranih aktivnosti i ciljeva. Međutim, pored ovih indikatora neophodno je utvrditi i razviti i skup ključnih indikatora na nivou omladinske politike, kao i detaljan plan aktivnosti za praćenje i evaluaciju.

Predviđena izgradnja institucionalnog okvira obezbeđuje kapacitete na republičkom i lokalnom nivou za praćenje, koordinaciju i upravljanje procesom realizacije. Međutim, zbog međuresornog karaktera Strategije, te složenosti samog procesa sprovođenja Akcionog plana, neophodno je obezbediti saradnju svih partnera, koordinaciju i protok informacija.

Proces praćenja i evaluacije može se opisati u nekoliko koraka – prikupljanje podataka, analiza (vrednovanje) podataka, izveštavanje i korišćenje nalaza analize.

4.1. Utvrđivanje procesa praćenja

Praćenje je trajna aktivnost na prikupljanju podataka i informacija neophodnih za merenje ostvarenosti ciljeva Strategije. Praćenje je i instrument za unapređivanje realizacije Akcionog plana kroz procenu da li se planirane aktivnosti sprovode u skladu sa Akcionim planom i davanje povratnih informacija.

Osnov za praćenje sprovođenja aktivnosti i dostizanja planiranih rezultata i specifičnih ciljeva jeste skup indikatora koji su utvrđeni na nivou rezultata svakog specifičnog cilja, kao i na nivou rezultata svake pojedinačne aktivnosti.

Prilikom utvrđivanja indikatora korišćene su preporuke evropskih eksperata za indikatore omladinske politike, indikatori utvrđeni Milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji i Strategijom za smanjenje siromaštva u Srbiji, kao i postojeće baze podataka (RSZ, DevInfo). Odgovornost za uspostavljanje celovitog i sveobuhvatnog sistema praćenja je na Ministarstvu omladine i sporta.

Centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji i upravljanju implementacijom Akcionog plana ima Ministarstvo omladine i sporta u okviru kojeg će u Sektoru za omladinu biti osnovana koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije. Takođe, biće osnovana i Radna grupa za sprovođenje Strategije, a Savetodavno telo, koje je ustanovila ministar omladine i sporta 2007. godine, nastaviće sa radom i na sprovođenju i praćenju realizacije Strategije.

U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, Ministarstvo omladine i sporta će direktno pratiti aktivnosti koje se realizuju na nacionalnom nivou i za čiju je realizaciju neposredno odgovorno, dok aktivnosti koje se realizuju na lokalnom nivou, te koje neposredno realizuju druge resorna ministarstva, institucije i organizacije, Ministarstvo omladine i sporta prati posredno, preko izveštaja.

Značajnu ulogu u procesu praćenja i prikupljanja podataka će imati lokalne kancelarije za mlade, kao i druge institucije i organizacije za mlade na lokalnom i regionalnom nivou.

Resorna ministarstva, kao i državne organizacije i institucije, odgovorni su za postizanje rezultata i praćenje aktivnosti za čije nosioce su utvrđeni Akcionim planom.

Za uspešno ostvarivanje praćenja neophodno je uključivanje i svih ostalih partnera -resornih ministarstava, institucija i organizacija, udruženja. Pored toga, i jedan broj međunarodnih organizacija će biti uključen u proces praćenja. Njihovi predstavnici će biti u Savetodavnom telu za praćenje sprovođenja Strategije.

Sa otpočinjanjem sprovođenja započinje i proces praćenja. Prikupljeni podaci u procesu izrade Strategije poslužiće kao osnov za utvrđivanje početnog stanja, s tim da u oblastima gde je identifikovan nedostatak relevantnih informacija i podataka, proces praćenja otpočinje utvrđivanjem početnog stanja. Praćenje će se realizovati u redovnim vremenskim intervalima (mesečno, kvartalno i godišnje) u zavisnosti od vrste aktivnosti, kao i postavljenih rokova za njihovo sprovođenje.

U zavisnosti od vrste i nivoa na kojem se realizuju aktivnosti utvrdiće se i metodologija praćenja. Podaci prikupljeni u procesu praćenja će biti sistematizovani u okviru usklađenog sistema koji će omogućiti izveštavanje.

Svrha evaluacija je da se objektivno vrednuju sve faze i aspekti sprovođenja Akcionog plana – efikasnost sprovođenja aktivnosti, uspešnost ostvarivanja opštih i specifičnih ciljeva, kao i uticaj koji su oni imali na mlade, ali i na šire društvene tokove.

Evaluacija će se sprovoditi redovno, i to jednom godišnje i koristiće se različiti izvori podataka, a na osnovu utvrđenih indikatora u Akcionom planu. U zavisnosti od vrste indikatora, procenjuje se izvršenje planiranih aktivnosti, efekti ostvarenih aktivnosti, kao i institucionalne i zakonodavne promene.

Pored podataka objavljenih od organa nadležnih za poslove statistike, podatke prikupljaju, kroz sistem praćenja i izveštavanja, i organizacije, institucije i resorna ministarstva koji realizuju aktivnosti. Takođe, treba podržati razvoj alternativnih mreža za prikupljanje podataka, kao i pravljenje evidencija i umrežavanje lokalnih izvora podataka. Ministarstvo omladine i sporta će, imajući u vidu dosadašnje iskustvo i saradnju sa UNICEF-om i DevIfo bazom podataka, uspostaviti bazu podataka o mladima.

Za koordinaciju prikupljanja i analizu podataka nadležno je Ministarstvo omladine i sporta, a resorna ministarstva i ostali nosioci aktivnosti utvrđeni ovim akcionim planom nadležni su za pripremu sektorskih evaluacija. Za redovnu godišnju evaluaciju nadležni su Ministarstvo omladine i sporta, Radna grupa Vlade za sprovođenje Strategije i Savetodavno telo za praćenje sprovođenja Strategije. U ovim aktivnostima akterima će podršku pružiti koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije, čiji je jedan od zadataka da razvije mehanizme i alate za praćenje, izveštavanje i evaluaciju.

Spoljašnja evaluacija sprovođenja Akcionog plana biće realizovana od strane stručnjaka.

Preporuke i nalazi evaluacije će se koristiti za unapređivanje realizacije Akcionog plana i biće dostupni svim zainteresovanima.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema izveštavanja, kroz utvrđivanje mehanizama, dinamike, oblika i načina izveštavanja, jeste okosnica sistema praćenja i evaluacije. U tom smislu neophodno je standardizovati procedure izveštavanja, kao i formate izveštaja, koji se podnose mesečno, kvartalno i godišnje.

Resorna ministarstva učestvuju u pripremi izveštaja za Vladu. Za izveštavanje o aktivnostima čiji su nosioci na lokalnom nivou nadležne su lokalne kancelarije za mlade i izveštaje tromesečno podnose regionalnim koordinatorima. Regionalni koordinatori podnose tromesečne izveštaje Ministarstvu omladine i sporta, a kada se steknu uslovi u skladu sa zakonom, i Nacionalnoj kancelariji za mlade. Za aktivnosti koje se budu realizovale projektno, sistem izveštavanja će takođe biti utvrđen.

Za izveštavanje o napretku u sprovođenju Strategije institucionalno je nadležno Ministarstvo omladine i sporta i Savetodavno telo za praćenje sprovođenja Strategije, u čemu će im stručnu podršku dati koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije. Izveštaji o napretku pripremaju se jednom godišnje i zasnovani su na indikatorima.

Godišnji izveštaj o napretku u sprovođenju Strategije podnosi se Vladi. Izveštaj je javan i putem publikovanja i objavljivanja na veb sajtu Ministarstva omladine i sporta biće dostupan široj javnosti, koja će redovno biti izveštavana o sprovođenju Akcionog plana, kao i o problemima i izazovima.

5. Proces i metodologija izrade budzeta za aktivnosti po nosiocima i ciljevima

5.1. Proces izrade budzeta u pripremi Akcionog plana

Jedan od ključnih elemenata Akcionog plana jeste budzet, koji uz utvrđene rezultate i indikatore predstavlja osnovu za efektivno praćenje i evaluaciju ostvarivanja utvrđenih strateških ciljeva i aktivnosti. Na taj način, Akcioni plan sa budzetom postaje operativan dokument u procesu implementacije, praćenja i evaluacije sprovođenja Strategije.

Izrada budzeta Akcionog plana po ciljevima, aktivnostima i nosiocima je proces koji se odvija paralelno sa izradom Akcionog plana. On se bazira na interaktivnoj participativnosti učesnika u izradi Akcionog plana i stručnjaka koji se bave izradom finansijskih planova, odnosno finansijskim aspektima strateškog planiranja. Veoma je važno da učesnici u izradi Akcionog plana na samom početku procesa izrade shvate značaj ovog procesa radi što kvalitetnijeg osmišljavanja aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva, da bi Akcioni plan bio realan, finansijski pokriven i primenljiv u praksi na svim nivoima i u svim sredinama. Sa druge strane, stručnjaci za izradu finansijskog plana treba da prate izradu Akcionog plana kako bi na vreme upoznali aktivnosti koje će biti predložene, a naročito ko su nosioci realizacije pojedinih aktivnosti radi identifikovanja obima i izvora sredstava koja će nosioci biti u obavezi da obezbeđuju u toku procesa implementacije Strategije. Pored nosilaca koji pokreću realizaciju aktivnosti i obezbeđuju finansijska sredstva, u procesu realizacije se pojavljuju i drugi učesnici u ostvarivanju pojedinih aktivnosti iz Akcionog plana, koje, po pravilu, angažuju nosioci aktivnosti u skladu sa zakonskom regulativom, i za njihov rad obezbeđuju potrebna finansijska sredstva. Učesnici u realizaciji Akcionog plana su najčešće timovi stručnjaka, naučnoistraživačke i konsultantske organizacije i udruženja.

Da bi interaktivni proces između učesnika u izradi Akcionog plana i stručnjaka za finansije bio uspešan, neophodno je da ovi stručnjaci, na samom početku, upoznaju učesnike u izradi Akcionog plana sa metodologijom izrade finansijskog plana. U tom cilju Ministarstvo omladine i sporta je organizovalo trodnevnu radionicu, kao i više konsultativnih sastanaka na kojima su razmatrana relevantna pitanja iz oblasti finansijskog planiranja. Nakon toga, učesnici u izradi Akcionog plana, na osnovu date metodologije planiranja, predlagali su određene elemente, kao što su: rokovi trajanja aktivnosti, potreban broj izvršilaca u procesu realizacije pojedinih aktivnosti, vrste troškova koje neka aktivnost zahteva (na primer: plate, nabavka opreme, korišćenje stručnih usluga, materijalni troškovi itd.), iz kojih izvora bi neka aktivnost, po njihovom mišljenju, mogla da se finansira (na primer: budzet Republike Srbije i budzeti jedinica lokalne samouprave – kao direktni korisnici i preko dotacija iz budzeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave namenjene izgradnji i adaptaciji objekata koje koriste mladi, ulaganjima u nabavku opreme, ljudske resurse i usluge neophodnih za realizaciju pojedinih aktivnosti utvrđenih u Akcionom planu, uključujući Nacionalni investicioni plan i Fond za mlade talente preko kojih se sredstva usmeravaju iz budzeta Republike Srbije u okviru odgovarajućih ministarstava u realizaciju aktivnosti za izvršenje strateških ciljeva Strategije).

5.2. Metodologija izrade budzeta

Izrada budzeta Akcionog plana izvršena je po sledećim fazama:

upoznavanje Memoranduma o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, projekcija za 2010. i 2011. godinu i sistematizacije važnih makroekonomskih pokazatelja iz ovog dokumenta koji predstavlja opšti okvir za izradu budzeta Akcionog plana;

sistematizacija specifičnih ciljeva u okviru svakog opšteg cilja na bazi tabele koju je sačinio Tim za izradu Akcionog plana pri Ministarstvu omladine i sporta;

sistematizacija aktivnosti u okviru specifičnih ciljeva sa pregledom nosilaca i učesnika u realizaciji svake aktivnosti;

izrada plana finansiranja sistematizovanih strateških ciljeva po aktivnostima, nosiocima i učesnicima u realizaciji Akcionog plana, polazeći od elemenata za izradu finansijskog plana koje su dostavili učesnici u izradi Akcionog plana i od prethodno utvrđene strukture troškova i izvora sredstava sa kojom su se saglasili učesnici u izradi Akcionog plana u procesu interaktivne participativnosti;

upoznavanje ciljeva i aktivnosti iz drugih nacionalnih strategija koje obuhvataju iste ili slične strateške ciljeve za ukupnu populaciju, radi eliminisanja dvostrukog obračuna sredstava po nosiocima. Zbog toga su obavljane konsultacije sa drugim ministarstvima učesnicima u realizaciji ovog Akcionog plana koja su dostavljala MOS-u svoja mišljenja i sugestije vezane za pojedine aktivnosti i njihove učesnike u realizaciji. Na osnovu prispelih sugestija vršene su korekcije sistematizovanih ciljeva i aktivnosti i ispravke budzeta po ciljevima i nosiocima;

izrada sintetičkih tabela budzeta Akcionog plana po ciljevima, nosiocima i učesnicima u sprovođenju Akcionog plana za 2009. godinu, u dinarima, prema vrsti i nameni troškova i izvorima sredstava;

procentualno strukturiranje sintetičkih tabela prema prethodno navedenim obeležjima u cilju sagledavanja realnosti obima, strukture i izvora sredstava.

5.3. Osvrt na budzet Akcionog plana za 2009. godinu

Ukupni projektovani troškovi za primenu Akcionog plana u 2009. godini iznose 1.991 miliona dinara. Posmatrano po ciljevima, posebno se izdvajaju tri cilja kao prioritetna kada je reč o mladima kojima već u prvoj godini primene Akcionog plana treba posvetiti pažnju. To su: finansijska podrška mladim talentima, ostvarivanje jednakih šansi među mladima i zapošljavanje.

Najveći iznos sredstava treba obezbediti za realizaciju predloženih aktivnosti u okviru strateškog cilja pet „Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima”. Reč je o podržavanju mladih talenata preko Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine i sporta. Za ovu aktivnost, za 2009. godinu, je projektovan ukupan iznos od 523,1 miliona dinara, od kojih se 511 miliona dinara odnosi na stipendije, 10 miliona je predviđeno za Nacionalnu nagradu za izuzetne rezultate i postignuća mladih, a samo 2,1 miliona je namenjeno za pokrivanje troškova servisiranja rada Fonda za mlade talente i dodeljivanja Nacionalne nagrade. Učešće ukupnih projektovanih sredstava za realizaciju cilja pet u ukupnim projektovanim sredstvima za primenu Akcionog plana u 2009. godini iznosi 26,27%.

Grafikon 1. Procentualno učešće projektovanih sredstava za primenu Akcionog plana u 2009. godini po ciljevima, u procentima

[pic]

Drugi važan cilj kome će se naročita pažnja posvetiti u 2009. godini je cilj četiri „Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive u teškim uslovima”. Jednake šanse za mlade u Republici Srbiji predstavljaju izuzetno važno pitanje. Za realizaciju predloženih aktivnosti u Akcionom planu u okviru ovog cilja predviđen je ukupan iznos od 513,6 miliona dinara, što čini 25,79% od ukupnih sredstava predviđenih za primenu Akcionog plana. U okviru ovog iznosa 294,2 miliona se odnosi na ulaganja (57,29%), a ostatak sredstava je namenjen aktivnom učešću predstavnika nosilaca realizacije pojedinih aktivnosti od strane relevantnih ministarstava, državnih institucija i jedinica lokalne samouprave i servisiranju primene Akcionog plana.

Treći važan cilj kome je posvećena značajna pažnja je cilj osam „Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih”. Ukupna sredstva za realizaciju ovog cilja u 2009. godini su predviđena u iznosu od 317,4 miliona dinara, što čini 15,94% od ukupnih projektovanih sredstava za primenu Akcionog plana. Pri tome, preko tri četvrtine se odnosi na ulaganja vezana za preduzimanje aktivnih mera za zapošljavanje mladih, a nešto manje od jedne četvrtina na troškove vezane za kreiranje i sprovođenje mera od strane nosioca pojedinih aktivnosti.

Zbog ograničenih materijalnih mogućnosti, u okviru ostalih ciljeva izvršena je selekcija najprioritetnijih aktivnosti, s tim što se računa da se u narednim godinama i ovim ciljevima da veći prostor putem obezbeđivanja većeg iznosa finansijskih sredstava. Pri izradi budzeta Akcionog plana za 2009. godinu vodilo se računa da se što veći iznos izdvoji za ulaganja. Tako je za ovu stavku projektovan iznos od 1.512,7 miliona dinara, što čini 75,97% od ukupnog iznosa projektovanog budzeta. Udeo plata zaposlenih kod nosioca aktivnosti koji su dominantno korisnici budzeta Republike Srbije (reč je o platama već zaposlenih kod korisnika kojima će biti delegirane obaveze i odgovornosti u vezi sa primenom Akcionog plana za mlade, što znači da se ne predviđa novo zapošljavanje), iznosi 18,64%, materijalnih i drugih troškova 3,60% i troškova putovanja 1,78%.

Grafikon 2. Struktura projektovanih troškova primene Akcionog plana po vrstama u 2009. godini, u procentima

[pic]

Posmatrano po izvorima sredstava, nastojalo se da budzet Akcionog plana za 2009. godinu bude tako strukturiran imajući u vidu sledeće bitne činjenice:

da su budzet Republike Srbije i budzeti jedinica lokalne samouprave relativno ograničeni, kako za direktne korisnike, tako i za indirektne korisnike i da je neophodno da ovaj budzet bude usklađen sa realnim materijalnim mogućnostima i sa očekivanim makroekonomskim uslovima u 2009. godini;

da je u Republici Srbiji u toku realizacija velikog broja projekata, kako preko vladinog tako i direktno preko nevladinog sektora čija će realizacija trajati u 2009. godini, a i u narednih nekoliko godina. Ovo je značajno jer u okviru tih projekata je uključena i ciljna grupa koju obuhvata ova Strategija, tj. mladi, i da bi se iz budzeta tih projekata delom mogle finansirati aktivnosti iz ovog Akcionog plana. Tako su u ovom budzetu predviđena relativno manja sredstva koja nosioci pojedinih aktivnosti treba da obezbede preko međunarodnih donatora. Takođe, računalo se i sa činjenicom da privatni sektor u Republici Srbiji još uvek nije prihvatio princip društveno odgovornog poslovanja i da ga za to treba sistematski pripremati kako bi se aktivnije uključivao u samu realizaciju strateških dokumenata i u procese finansijske podrške realizaciji tih dokumenata, pri čemu je Strategija veoma važna, jer će se njenim efektivnim sprovođenjem podizati kapaciteti koji će biti neophodni privatnom sektoru da bi mogao da se efektivno uključuje u evropsku i međunarodnu konkurentnu ekonomiju.

Posmatrano prema izvorima i nameni, u strukturi ukupnih projektovanih sredstava najveći deo će se obezbeđivati preko međunarodnih donatora (35,59%). U strukturi domaćih izvora finansiranja najveći deo sredstava će se izdvajati iz budzeta Republike Srbije (Fond za mlade talente 25,66%, NIP 1,0%, dotacije namenjene realizaciji pojedinih aktivnosti preko angažovanja vanbudzetskih korisnika 16,51%, dok bi učešće tekućih izdataka direktnih korisnika na realizaciji Akcionog plana iznosilo oko 7,23% od ukupno planiranih sredstava). Iz budzeta jedinica lokalne samouprave za direktne korisnike izdvojiće se oko 1,3%, dok bi preko budzeta jedinica lokalne samouprave trebalo da se obezbedi oko 10,14% sredstava za lokalne vanbudzetske korisnike učesnike u implementaciji Strategije. Računa se sa učešćem domaćeg privatnog sektora sa oko 2,55%, a sa sredstvima iz ostalih izvora sa oko 0,01% od ukupnih projektovanih sredstava.

Grafikon 3. Struktura budzeta prema nameni i izvorima sredstava, u procentima

[pic]

U Akcionom planu su utvrđena 40 nosioca aktivnosti u okviru državne uprave i lokalne samouprave. Računa se sa relativno velikim brojem učesnika u realizaciji budzetiranih aktivnosti iz nevladinog i privatnog sektora i od strane međunarodnih donatora.

Aktivnosti za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade

6. Tabelarni prikaz za period 2009-2014.

1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu

Planirane aktivnosti u periodu 2009–2014. godine

Specifični cilj: 1.1. Motivisati, obrazovati i podržavati mlade da aktivno učestvuju u društvu Očekivani rezultat Indikator Rokovi 1.Podrška i finansiranje inicijativa i programa evidentiranih omladinskih udruženja i udruženja koja se bave mladima 1. Najmanje 70 godišnje podržanih projekata mladih i za mlade iz sredstava u budzetu Republike Srbije;2. Procenat izdvajanja iz sredstava u budzetu Republike Srbije za mlade – iznos godišnjih sredstava u budzetu Republike Srbije u okviru aproprijacije 481 namenjen za programe i projekte udruženja u oblasti omladinske politike;3. Broj organizacija i institucija mladih;4. Procenat mladih korisnika projekata koji se finansiraju iz sredstava u budzetu Republike Srbije – broj mladih koji su korisnici rezultata projekata namenjenih mladima a koji se finansiraju iz sredstava u budzetu Republike Srbije. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Kontinuirana i koordinisana vršnjačka edukacija mladih zasnovana na kriterijumima kvaliteta 1. Procenat mladih obuhvaćenih (koji učestvuju u) vršnjačkim obrazovanjem – najmanje 3000 mladih koji su učestvovali u programima vršnjačkog obrazovanja 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Ojačani kapaciteti i mogućnosti mladih za aktivno učešće u LZ 1. Najmanje 20% LZ u kojima su razvijeni akcioni planovi za mlade, uključilo je mlade u rad lokalnih institucija; 2. Godišnje najmanje 80 realizovanih programa za aktivno učešće mladih u LZ u Republici Srbiji. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređen kvalitet omladinskog rada 1. Broj organizacija i institucija mladih koje u svom radu primenjuju usvojene standarde omladinskog rada;2. Broj profesionalaca i volontera obučenih za rad sa mladima;3. Primenjeni standardi omladinskog rada (na osnovu praćenja ostvarivanja standarda). 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana informisanost, motivisanost i mogućnost za volontiranje mladih i povećan broj mladih koji volontiraju 1. Broj mladih volontera u Republici Srbiji – najmanje 4000 mladih koji su volontirali u institucijama i organizacijama u Republici Srbiji do 2013. godine 2009–2013. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mobilnost mladih u okviru zemlje i prema inostranstvu je značajno povećana 1. Broj i procenat mladih koji poseduju važeći pasoš;2. Broj i procenat mladih koji je putovao u inostranstvo – broj mladih koji je učestvovao u međunarodnim programima razmene i skupovima;3. Broj mladih koji je učestvovao u podržanim projektima razmene, poseta i seminara u zemlji. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Podrška državnog, privatnog i civilnog sektora realizovanju kreativnih akcija mladih i osnaživanje mladih iz osetljivih grupa za aktivno učešće u društvu 1. Broj kreativnih akcija mladih (posebno iz osetljivih grupa) podržanih od strane privatnog i civilnog sektora 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Broj mladih žena na najvišim mestima odlučivanja u državnim institucijama značajno povećan 1. Broj i procenat mladih žena rukovodilaca u državnim institucijama (državnoj administraciji) povećan najmanje za 50% u odnosu na 2008. godinu 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana uključenost mladih u društvenim aktivnostima kroz unapređeno i zakonski definisano omladinsko organizovanje i delovanje 1. Obezbeđena sredstva u budzetu Republike Srbije za sprovođenje Zakona o mladima;2. Broj usvojenih zakona kojima se pravno reguliše aktivno uključivanje mladih u društvo. 2009–2010. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obrazovane institucije i tela koja svojim radom doprinose jačanju i razvoju omladinskih organizacija i organizacija za mlade i obezbeđuju uslove za njihovo aktivno delovanje 1. Povećan broj i procenat omladinskih organizacija i organizacija za mlade koje aktivno deluju 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi i predstavnici vlasti su obrazovani, motivisani i pripremljeni za saradnju i aktivno učestvuju u zajedničkim telima i organima koja odlučuju o omladinskim pitanjima na svim nivoima kroz ko-menadzment Procenat građana Republike Srbije (mladih i starih) koji imaju pozitivan odnos prema uključivanju mladih u proces upravljanja; Broj ustanova i institucija na republičkom i lokalnom nivou u kojima je počela primena koncepta ko-menadzmenta. 2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obrazovana krovna organizacija mladih i uspostavljena reprezentativnost mladih za učešće u odlučivanju 1. Broj i procenat mladih reprezentovanih u krovnoj organizaciji mladih 2010. godina Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obezbeđeno pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih o mogućnostima i perspektivama u lokalnoj sredini i na republičkom nivou 1. Povećanje stepena informisanosti mladih u oblastima od interesa za mlade 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obezbeđeno pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih o mogućnostima i perspektivama u lokalnoj sredini i na republičkom nivou 2. Broj realizovanih informativnih kampanja i aktivnosti namenjenih mladima na nacionalnom i lokalnom nivou 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana informisanost mladih o pravima i obavezama u pravnom sistemu Republike Srbije 1. Procenat mladih koji su informisani o građanskim pravima i obavezama kroz nastavni program „Građanskog obrazovanja” 2011. godina Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana zastupljenost tema od značaja za mlade u Republici Srbiji u sredstvima javnog informisanja 1. Količina medijskog sadržaja o mladima i za mlade u elektronskim i štampanim sredstvima javnog informisanja 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Povećano učešće mladih u kreiranju uređivačkih politika i programskih sadržaja od značaja za mlade u sredstvima javnog informisanja 1. Procenat sredstava javnog informisanja koji ima omladinske redakcije 2011–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 3. Povećana produkcija i uvoz namenskih obrazovno-informativnih programa namenjenih mladima 1. Broj obrazovno-informativnih programa namenjenih mladima 2011–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1.Povećana dostupnost informatičkih tehnologija mladima u Republici Srbiji2. Povećana dostupnost informatičkih znanja i veština mladima u Republici Srbiji 1. Povećan procenat mladih koji imaju redovan pristup računaru i internetu – procenat mladih koji imaju redovan pristup računaru i internetu povećava se za 20% godišnje2. Povećan procenat mladih koji redovno (svakog dana ili skoro svakog dana) koriste računar i internet; 3. Povećan stepen informatičke pismenosti mladih u Republici Srbiji. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obezbeđeni mehanizmi masovne i direktne distribucije informacija mladima 1. Procenat mladih informisanih o izboru zanimanja, mogućnostima zapošljavanja i perspektivama na tržištu povećan za 10% na godišnjem nivou 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Bolja povezanost omladinskih organizacija koje promovišu održivi razvoj (OOOR) 1. Broj inicijativa, projekata i programa koje zajednički realizuju OOOR 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećani kapaciteti udruženja za pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih 1. Broj informativnih kampanja i programa namenjenih informisanju mladih koje su realizovala udruženja 2009. godina i kontinuirano Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećani kapaciteti udruženja za pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih 1. Procenat mladih koji su korisnici informativnih projekata udruženja 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Pospešen razvoj redakcija školskih, odnosno studentskih sredstava javnog informisanja 1. Školske redakcije ili produkcije medijskih materijala postoje u 25% srednjih škola u Republici Srbiji; 2. Studentska elektronska i štampana sredstva javnog informisanja postoje u svim univerzitetskim centrima u Republici Srbiji. 2010. godina i kontinuirano Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljen je integralni sistem socijalne zaštite 1. Procenat JLS u Republici Srbiji sa uspostavljenim (integralnim) uslugama za mlade iz osetljivih grupa;2. Broj mladih koji koriste socijalne usluge iz nadležnosti JLS (sve usluge osim finansijskih). 2009. i kontinuirano Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Izvršena je transformacija ustanova za rezidencijalni smeštaj mladih 1. Procenat transformisanih ustanova za rezidencijalni smeštaj u Republici Srbiji; 2. Procenat mladih iz osetljivih društenih grupa koji koriste manje restriktivne oblike smeštaja. 2009–2012. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavlja se mreža usluga u zajednici koje mladima korisnicima sistema socijalne zaštite omogućavaju zadovoljavanje potreba u porodici i prirodnom okruženju 1. Uspostavljen je odnos 70:30% u korist smeštaja dece i mladih u porodičnom okruženju (hraniteljske porodice) u odnosu na rezidencijalni smeštaj;2. Procenat i broj JLS u Republici Srbiji koje su razvile nove usluge za mlade iz osetljivih društvenih grupa. 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Razvijena tolerancija na različitosti i prepoznati kapaciteti mladih iz osetljivih društvenih grupa 1. Procenat mladih koji ima pozitivan stav prema mladima iz osetljivih društvenih grupa;2. Procenat mladih koji su učestvovali u aktivnostima usmerenim ka razvoju tolerancije. 2009–2014. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Podsticajno okruženje za uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa u svakodnevne aktivnosti zajednice 1. Procenat JLS u Republici Srbiji koje realizuju akcione planove za uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa u život LZ;2. Stopa zaposlenih mladih iz osetljivih društvenih grupa. 2009–2012. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećan broj sportskih objekata, na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih osoba sa invaliditetom 1. Najmanje 20 sportskih objekata dostupno za rekreativne aktivnosti mladih osoba sa invaliditetom 2009–2012. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećani kapaciteti obrazovnih ustanova i institucija da odgovore na različite potrebe mladih a naročito na potrebe mladih iz osetljivih društvenih grupa Procenat srednjih škola i fakulteta koji primenjuju indeks inkluzije; Procenat mladih iz osetljivih društvenih grupa koji završe neki vid srednjeg obrazovanja (trogodišnje ili četvorogodišnje); Procenat nepismenih mladih (15–30 godina, mladih iz osetljivih društvenih grupa). 2009–2014. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećano učešće mladih iz osetljivih grupa u kulturnoj ponudi i produkciji 1. Povećan obim kulturnih sadržaja namenjenih mladima iz osetljivih grupa; 2. Broj realizovanih kulturnih inicijativa mladih iz osetljivih grupa. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređena socijalna uključenost i zapošljavanje mladih iz osetljivih grupa 1. Broj mladih iz osetljivih grupa koji su koristili podsticajne mere i programe zapošljavanja i koji su se zaposlili 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Smanjena incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima;2. Uspostavljeni lokalni i nacionalni programi prevencije problema PPI i HIV/AIDS među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om. 1.Smanjena incidencija sifilisa, gonoreje, AIDS-a, hlamidijaze, hepatitisa B i C mladih iz osetljivih grupa u proseku za 20% (prema polu, dobnim grupama);2.Udeo i procenat mladih iz osetljivih grupa koji učestvuju u programima prevencije PPI i HIV/AIDS-a u odnosu na ukupan broj mladih iz osetljivih grupa. 2011–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Ustanovljen sistem socijalnog stanovanja u Republici Srbiji sa svim osnovnim instrumentima na republičkom i lokalnom nivou 1. Predviđena sredstva za socijalno stanovanje;2. Broj mladih domaćinstava koja su rešila stambene potrebe na osnovu Zakona o socijalnom stanovanju. 2010. 2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Stvorena atmosfera u kojoj se sve kategorije mladih ljudi, a posebno mladi iz osetljivih grupa osećaju sigurno 1. Procenat mladih iz osetljivih grupa koji imaju osećaj lične i kolektivne bezbednosti 2011–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljeni mehanizmi podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva 1. Broj i procenat mladih koji dobijaju stipendije, nagrade ili javna priznanja na osnovu izuzetnih rezultata 2009. i kontinuirano Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljeni mehanizmi podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva 2. Broj i procenat mladih obuhvaćenih različitim specijalizovanim programima za rad sa mladima koji pokazuju izuzetne sposobnosti i interesovanja 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Društvo prepoznaje i vrednuje naučnoistraživački rad mladih 1. Broj i procenat mladih koji je neposredno uključen u različite oblike naučnoistraživačkog rada (programe formalnog i neformalnog obrazovanja, takmičenja, smotre, itd.);2. Broj mladih koji dobijaju stipendije i podsticajna sredstva za naučnoistraživački rad. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi koji pokazuju interesovanja, sklonosti i sposobnosti u oblasti kulture i umetnosti imaju mogućnosti angažovanja u odgovarajućim programima formalnog i neformalnog obrazovanja, klubovima i udruženjima 1. Procenat mladih koji su uključeni u različite oblike kulturnog i umetničkog stvaralaštva;2. Broj mladih koji dobijaju državne stipendije i podsticajna sredstva za kulturno i umetničko stvaralaštvo. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi sa čitave teritorije Republike Srbije i u svim uzrasnim kategorijama, uključujući i mlade osobe sa invaliditetom, uključeni su u raznovrsne programe koji omogućavaju razvoj fizičkih sposobnosti i prepoznavanje i razvoj sportskih talenata, unutar i izvan sistema obrazovanja 1. Broj mladih koji dobijaju državne stipendije i podsticajna sredstva za postizanje vrhunskih sportskih dostignuća 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Istraživanja o društvenom položaju mladih, njihovim potrebama i stavovima se sistematski sprovode, a njihovi rezultati i nalazi objavljuju 1. Godišnja analiza stanja, problema, potreba i stavova mladih u Republici Srbiji;2. Obrazovane baze podataka o mladima. 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljen sistem podrške programima usmerenim na slobodno vreme mladih na svim nivoima 1. Broj godišnje realizovanih programa za slobodno vreme mladih – 40 programa za slobodno vreme mladih realizovano do 2012. godine;2. Procenat i broj JLS u kojima se realizuju programi za slobodno vreme mladih;3. Broj mladih obuhvaćenih programima za slobodno vreme – broj mladih direktnih korisnika programa za slobodno vreme je najmanje 500 godišnje, a indirektnih korisnika najmanje 5000. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2.Identifikovane potrebe mladih u okviru slobodnog vremena i napravljena baza programa za mlade koji se realizuju u Republici Srbiji 1. Baza podataka o potrebama mladih i programima za slobodno vreme mladih;2.Godišnja istraživanja o potrebama mladih u slobodno vreme. 2010. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana vidljivost inicijativa mladih 1. Broj nacionalnih medijskih kuća koje promovišu inicijative mladih; 2. Broj sati na lokalnim televizijskim stanicama, odnosno broj tekstova u lokalnim novinama posvećenih mladima i njihovim inicijativama. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećano učešće mladih u kreiranju i sprovođenju kulturnih politika na svim nivoima 1. Procenat institucija kulture na nacionalnom i lokalnom nivou koje imaju mlade u upravnim odborima;2. Broj mladih volontera u ustanovama kulture. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obrazovana koordinaciona tela i fondovi na republičkom i lokalnom nivou za finansiranje i subvencioniranje kulturne ponude i produkcije u manjim sredinama;2. Povećan obim i kvalitet kulturnih sadržaja u manjim i siromašnijim sredinama za mlade. 1. Broj podržanih i subvencioniranih kulturnih programa mladih i za mlade;2. Broj godišnje održanih kulturnih manifestacija u manjim sredinama;3. Do 2012. godine 15 održanih manifestacija kulture mladih u gradovima Republike Srbije;4. Najmanje 1400 mladih direktno učestvuje u realizaciji kulturnih manifestacija, oko 5000 indirektnih korisnika (posetioci). 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećan broj sportskih objekata, na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih 1. Procenat JLS koje imaju sportske objekte dostupne mladima 2011–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećan broj mladih koji se bave sportom, organizovano ili rekreativno, u svim sredinama i u svim specifičnim grupama 1. Broj mladih koji se bave sportskim aktivnostima;2. Broj mladih koji se rekreativno bave sportom raste za 5 % godišnje;3. Broj mladih koji se organizovano bave sportskim aktivnostima povećava se za 5% godišnje. 2010–2013. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2.Povećan broj mladih koji primenjuju zdrave stilova života 1. Za 10 % godišnje raste broj mladih koji prihvataju zdrave stilove života 2010–2013. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređeni uslovi za bavljenje sportom u školama 1. Procenat učenika srednjih škola obuhvaćenih vannastavnim sportskim aktivnostima raste za 10% godišnje 2010–2013. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećan obuhvat mladih srednjim i visokim obrazovanjem 1. Povećan obuhvat mladih u srednjem obrazovanju za 20% do 2014. godine u odnosu na školsku 2007/08. godinu (obuhvat je odnos broja upisanih u srednje škole u odnosu na odgovarajuću starosnu grupu, RZS);2. Procenat mladih u Republici Srbiji koji studiraju u nekoj od visokoškolskih ustanova povećan do 2014. godine za 10% u odnosu na školsku 2007/08. godinu. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećan obuhvat mladih različitim vidovima obrazovanja (formalnog i neformalnog) 1. Procenat mladih u Republici Srbiji koji godišnje završe neki od programa neformalnog obrazovanja; 2. Povećan procenat mladih koji završavaju srednje i visoko obrazovanje u roku. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljeni mehanizmi za učešće mladih na republičkom, lokalnom i institucionalnom nivou u procesima odlučivanja u obrazovanju 1. Procenat obrazovnih ustanova u kojima predstavnici učeničkog i studentskog parlamenta aktivno učestvuju u donošenju odluka u obrazovanju;2. Procenat JLS u kojima predstavnici omladinskih saveta aktivno učestvuju u donošenju odluka u obrazovanju; 3. Broj programa neformalnog obrazovanja koji se finansiraju sredstvima iz budzeta JLS. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Podignut nivo kompetencija mladih za nastavak školovanja 1. Postignuća mladih na nacionalnim i međunarodnim testiranjima su na nivou proseka zemalja OECD;2. U srednjem i visokom obrazovanju primenjuju se utvrđeni i usvojeni obrazovni standardi (postignuća učenika i studenata, nastavničkih kompetencija, rada ustanova). 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Uspostavljeni standardi kvaliteta u programima neformalnog obrazovanja 1. Broj godišnje akreditovanih programa neformalnog obrazovanja u Republici Srbiji 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljen efikasniji sistem finansijskog planiranja i upravljanja u formalnom i neformalnom obrazovanju 1. Procenat izdvajanja za obrazovanje iz BDP Republike Srbije;2. Broj JLS koje su dobile obuku iz finansijskog planiranja i upravljanja u funkciji povećanja efikasnosti u formalnom i neformalnom obrazovanju. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Uspostavljen efikasniji sistem formalnog i neformalnog obrazovanja u Republici Srbiji 1. Stopa osipanja mladih u srednjim školama je smanjena za 50% u odnosu na školsku 2007/08. godinu;2. Smanjen procenat učenika i studenata koji odustaju od školovanja na svim nivoima obrazovanja. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređen i modernizovan sistem radne prakse za učenike stručnih škola i studente 1. Procenat učenika i studenata koji imaju ili realizuju radnu, odnosno stručnu praksu u preduzećima;2. Broj preduzeća sa kojima je sklopljen ugovor o radnoj, odnosno stručnoj praksi učenika i studenata. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Obuka i obrazovanje usklađeni sa potrebama tržišta rada 1. Procenat mladih koji nađu posao u struci u roku od godinu dana od završetka škole ili prijavljivanja na evidenciju NSZ 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljena veća profesionalizacija rada sa mladima u Republici Srbiji 1. Procenat nastavnika i stručnih saradnika srednjih škola obučenih da rade sa mladima prema usvojenim standardima rada sa mladima 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. U Republici Srbiji postoji raznolika ponuda razvijenih programa neformalnog učenja i obrazovanja 1. Broj i vrsta programa NFO koji se godišnje realizuju u Republici Srbiji 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Srednjoškolci i studenti u Republici Srbiji aktivno i efikasno upravljaju svojom karijerom 1. 30% srednjoškolaca i studenata u Republici Srbiji su završili obuku za aktivno upravljanje svojom karijerom u periodu od 2009. do 2014. godine;2. Smanjen procenat mladih, prijavljenih na evidenciju NSZ koji učestvuju u programima prekvalifikacije. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana zaposlenost mladih;2. Unapređeni tehnički i kadrovski kapaciteti centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje;3. Broj centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje koji su usvojili standarde rada u skladu sa Strategijom za karijerno vođenje i savetovanje. 1. Stopa zaposlenosti mladih starosne dobi od 15 do 24 godine, u periodu od 2009. do 2011. godine, povećana za 10 procentnih poena;2. Stopa zaposlenosti mladih starosne dobi od 25 do 30 godina, u periodu od 2009. do 2011. godine, povećana za 15 procentnih poena;3. Odnos između stope nezaposlenosti mladih i opšte stope nezaposlenosti smanjen na 2:1;4. Procenat i broj učenika u srednjim školama koji su uključeni u sistem karijernog vođenja i savetovanja;5. Najmanje jedan profesionalno obučen savetodavac za standarde rada sa mladima u centrima za karijerno vođenje i savetovanje i centrima za profesionalno informisanje. 2009–2011. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećana stopa aktiviteta mladih na tržištu rada2. Obezbeđen viši kvalitet i ravnomerniji regionalni obuhvat mladih merama i programima aktivne politike zapošljavanja 1. Povećana stopa učešća mladih koji napuštaju obrazovni sistem ili se ne školuju, mladih starosti od 19 do 24 godine, kao i mladih starosti od 25 do 30 godina na tržištu rada u proseku za 2,5% godišnje;2. Broj mladih korisnika mera i programa aktivne politike zapošljavanja povećan u proseku za 10% godišnje, uz obezbeđenje ravnomernijeg regionalnog obuhvata mladih . 2009–2011. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Razvijene preduzetničke veštine i povećano samozapošljavanje kod mladih 1. Broj novih preduzeća i oblika samostalne delatnosti čiji su osnivači mladi na godišnjem nivou 2009–2014. Aktivnosti Rok Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Sprovođenjem opsežnog skupa aktivnosti učinjen značajan doprinos u popularizaciji preduzetništva kroz obrazovni sistem i povećan broj mladih preduzetnika u Republici Srbiji 1. Broj godišnje realizovanih programa za unapređivanje preduzetništva i samozapošljavanja mladih;2. Ukupan iznos godišnje raspoloživih sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije za mikro kreditiranje mladih, počev od 2008. godine nadalje;3. Povećan na 10% broj mladih preduzetnika u ukupnoj strukturi zaposlenih mladih. 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Omogućena prostorna pokretljivost mladih kroz veće javne i privatne investicije u razvoj slabije razvijenih regiona 1. Visina godišnjih sredstava izdvojena iz državnih fondova za razvoj nedovoljno razvijenih područja; 2. Godišnji priliv neto stranih direktnih investicija u manje razvijene regione;3. Broj novih radnih mesta za mlade kreiranih u manje razvijenim sredinama na godišnjem nivou;4. Razvijen sistem za praćenje migracija mladih u zemlji i izvan zemlje na osnovu podataka iz Ankete o radnoj snazi. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Normativno i strateški unapređen sektor bezbednosti u cilju poboljšanja bezbednosti mladih 1. Broj strategija, zakona i drugih zvaničnih dokumenata koji prepoznaju i tretiraju problem bezbednosti mladih 2009–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Institucionalno osnažen sektor bezbednosti u cilju unapređivanja, ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i prava mladih 1. Broj institucija iz sektora bezbednosti uključenih u aktivnosti unapređivanja, ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i prava mladih 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi poseduju adekvatne informacije i funkcionalna znanja o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama po ličnu i kolektivnu bezbednost; 2. Mladi poseduju veštine koje im služe da zaštite sebe i druge;3. Mladi su usvojili pozitivne stavove i sistem vrednosti koji promovišu kulturu prevencije i tolerancije. 1. Procenat mladih koji imaju pozitivan stav o bezbednosnoj kulturi, prevenciji i toleranciji 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećano poverenje mladih u sektor bezbednosti;2. Veća otvorenost sektora bezbednosti prema mladima. 1. Broj realizovanih edukativnih poseta predstavnika policije i vojske srednjim školama, kao i srednjoškolaca organizacionim jedinicama u sektoru bezbednosti 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređeno stanje bezbednosti i zdravlja mladih u radnom okruženju 1. Procenat i broj mladih koji su imali povrede na radu – za 20% smanjen broj povreda mladih na radu 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Poboljšanje, odnosno unapređenje stanja bezbednosti u školama 1. Smanjen broj incidenata koji ugrožavaju bezbednost u školama 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Poboljšano stanje bezbednosti na javnim mestima 1. Smanjen broj incidenata na javnim mestima koji uključuju mlade 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Unapređeni mehanizmi prevencije nasilja u porodici koji uključuju mlade kao žrtve ili počinioce 1. Broj kazni izrečenih za nasilje u porodici koji uključuje mlade kao žrtve ili počinioce;2. Broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici koji uključuje mlade kao žrtve ili počinioce. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Uspostavljen je sistem neodložnih intervencija namenjenih mladima – žrtvama nasilja i drugima koji se nalaze u akutnim kriznim situacijama 1. Broj pruženih usluga neodložnih intervencija namenjenih mladima – žrtvama nasilja i drugima koji se nalaze u akutnim kriznim situacijama 2010. godina Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Veća je zastupljenost diverzionih mera u odnosu na ukupan broj mera koje se izriču maloletnim počiniocima krivičnih dela 1. Povećan broj diverzionih mera u odnosu na ukupan broj mera koje se izriču maloletnim počiniocima krivilnih dela;2. Broj maloletnih počinilaca krivičnih dela;3. Broj izrečenih vaspitnih naloga maloletnicima;4. Broj osuđenih maloletnih lica. 2010–2011. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Kontinuirana dostupnost pouzdanih empirijskih pokazatelja o raznim aspektima bezbednosti mladih 1. Objavljena najmanje dva istraživanja godišnje o empirijskim pokazateljima različitih aspekata bezbednosti mladih 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Razvijene aktivnosti klubova zdravlja za mlade pri JLS 1. Broj i procenat JLS koje imaju razvijene aktivnosti klubova zdravlja za mlade; 2. Broj mladih koji su posetili i bili uključeni u aktivnosti klubova zdravlja u JLS. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Unapređeno zdravstveno ponašanje mladih povezano sa zdravim stilovima života u oblasti ishrane, fizičke aktivnosti i higijenskih navika 1. Unapređeno zdravstveno ponašanje mladih povezano sa zdravim stilovima života u proseku za 10% u oblasti ishrane, fizičke aktivnosti i higijenskih navika;2. Optimalno stanje uhranjenosti mladih u skladu sa procenom prema elektronskim percentilnim tabelama;3. Procenat mladih koji imaju poželjan stav u odnosu na zdravlje. 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 3. U nastavne planove i programe za sve nivoe obrazovanja uvedeni sadržaji o zdravim stilovima života 1. Broj škola koje imaju izborni predmet ,,Zdravstveno vaspitanje”; 2. Broj fakulteta koji imaju izborni predmet posvećen zdravlju mladih;3. Procenat i broj đaka i studenata koji su pohađali izborni predmet posvećen zdravlju mladih. 2010. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Povećano korišćenje programa prevencije i ranog otkrivanja poremećaja reproduktivnog zdravlja 1. Smanjena stopa namernih prekida trudnoće prema dobnim grupama devojaka od 15 do 30 godina za jednu trećinu (na 100.000);2. Za 50% povećan broj devojaka i mladića od 19 do 30 godina korisnika skrining programa za rano otkrivanje poremećaja reproduktivnog zdravlja. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Povećana upotreba kondoma i ostalih savremenih metoda kontracepcije kod mladih koji su seksualno aktivni 1. Povećan za 30% udeo mladih i njihovih partnera koji uvek koriste kondom pri seksualnim odnosima prema polu; 2. Povećan za 20% udeo mladih koji koriste savremene metode kontracepcije (hormonska kombinovana terapija, intrauterini uložak, kondom muški i ženski). 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Implementiran Program zaštite mentalnog zdravlja mladih 1. Procenat JLS koje realizuju Program zaštite mentalnog zdravlja mladih 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Obezbeđena psihološka podrška i pomoć mladima na lokalnom nivou 1. Broj mladih koji su tražili pomoć SOS telefona;2. Udeo i procenat domova zdravlja sa mobilnim jedinicama za psihološku podršku mladima; 3. Broj intervencija po mobilnoj jedinici za psihološku podršku mladima. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 3. Razvijene nove i unapređene postojeće specijalizovane jedinice za mentalne probleme mladih u stacionarnim ustanovama na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene delatnosti 1. Udeo i procenat stacionarnih ustanova sa odvojenim psihijatrijskim jedinicama za lečenje poremećaja mentalnog zdravlja mladih od ukupno 46 ustanova (specijalne psihijatrijske bolnice, psihijatrijski instituti, klinike za adolescentnu psihijatriju i psihijatrijska odeljenja u opštim bolnicama) 2009–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Smanjena prevalencija zloupotrebe svih psihoaktivnih supstanci među mladima u proseku za 10% 1. Smanjen za 20% udeo mladih koji zloupotrebljava PAS prema vrsti supstance, dobnoj grupi, polu 2009–2013. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Organizovani programi za smanjenje štete od zloupotrebe PAS izvan institucija 1. Broj registrovanih mladih korisnika centara za smanjivanje štete od zloupotrebe PAS pri JLS 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Smanjena incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima 1. Smanjena za 20% incidencija sifilisa, gonoreje, AIDS-a, hlamidijaze, hepatitisa B i C prema polu, dobnim grupama mladih i u osetljivim grupama 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Ustanovljeni lokalni i nacionalni programi prevencije problema PPI i HIV/AIDS-a među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om 1. Procenat mladih iz osetljivih grupa koji učestvuju u programima tercijarne prevencije PPI i HIV/AIDS-a 2010–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Udvostručen broj mladih koji su posetili postojeća savetovališta za mlade i zadovoljni su uslugama 1. Broj mladih koji su posetili savetovališta za mlade pri domovima zdravlja – za 50% uvećana stopa korišćenja savetovališta za mlade pri domovima zdravlja (na 100.000 mladih);2. Mladi su zadovoljni uslugama zdravstvenih savetovališta – najmanje dve trećine mladih korisnika je zadovoljno uslugom zdravstvenog savetovališta. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 2. Povećan broj predloženih i izvedenih multisektorskih projekata za unapređenje zdravlja mladih 1. Multisektorski programi za unapređenje zdravlja mladih – broj realizovanih novih multisektorskih programa za unapređenje zdravlja mladih na nacionalnom nivou i prema okruzima 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Sadržaji o ZŽS i OR inkorporirani u formalno i neformalno obrazovanje 1. Broj škola koje su uvele u nastavni plan programe (sadržaje) za ZŽS i OR; 2. Broj realizovanih programa o ZŽS i OR u okviru neformalnog obrazovanja. 2009–2014. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi poseduju osnovno znanje i informacije o rizicima po zdravlje od zagađene životne sredine i poseduju informacije o boljem izboru po svoje zdravlje;2. Mladima je dostupan savet i lekarska pomoć kod narušenog zdravlja usled zagađene životne sredine. 1. Smanjen za 50% broj (prijavljenih) slučajeva narušavanja zdravlja mladih (bolesti iz grupe utvrđenih indikatora po preporukama Svetske zdravstvene organizacije) 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Mladi aktivno učestvuju u donošenju odluka u vezi sa ZŽS i OR 1. Broj tela koja pregovaraju i odlučuju u vezi sa ZŽSi OR (nadzorni odbori, radne grupe i međuministarska tela) u kojima su zastupljeni mladi 2010–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini 1. Izgrađeni kapaciteti ministarstava kako bi mogla da kreiraju, prate i poboljšavaju aktivnosti po pitanjima zdravlja, obrazovanja i informisanja mladih u vezi sa životnom sredinom i održivim razvojem 1. Ministarstva koja su realizovala aktivnosti vezane za zdravlje, obrazovanje i informisanje mladih u vezi sa životnom sredinom i održivim razvojem 2009–2012. Aktivnosti Rokovi Očekivani rezultat Indikator Nosioci Potrebna finansijska sredstva u 2009. godini Vlada Vlada Vlada 90,587 1,182 0,000 Bruto plate i naknade zaposlenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Cilj 1. Cilj 1. Cilj 1. Strateški ciljevi 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2009−2014. U milionima dinara 1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu 119,0 158,7 192,2 246,4 301,6 380,8 1.398,8 2. Razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima 14,0 19,2 25,4 35,3 56,0 77,9 227,7 3. Izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima 84,5 115,7 143,9 180,1 222,9 283,7 1.030,9

4. Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive u teškim uslovima 513,6 640,1 769,9 944,0 1.105,4 1.389,6 5.362,5 5. Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima 523,1 663,1 800,0 978,1 1.192,4 1.498,9 5.655,5 6. Unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih 12,6 17,9 23,3 31,8 43,9 65,1 194,7 7. Razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u RepubliciSrbiji 66,9 108,0 134,9 168,7 219,7 276,2 974,4 8. Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih 317,4 402,2 463,8 539,1 646,6 779,1 3.148,2 9. Unaprediti uslove za bezbedan život mladih 65,6 84,5 113,2 142,2 178,5 229,7 813,6 10. Čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i vodeće poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima 126,7 160,0 187,6 224,0 276,6 347,7 1.322,6

11. Osnaživati mlade za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine 147,7 190,7 246,5 301,4 381,6 485,5 1.753,3 UKUPNO 1.991,0 2.560,2 3.100,6 3.791,0 4.625,1 5.814,2 21.882,1 Struktura u procentima po ciljevima 1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu 5,98 6,20 6,20 6,50 6,52 6,55 6,39 2. Razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima 0,70 0,75 0,82 0,93 1,21 1,34 1,04 3. Izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima 4,25 4,52 4,64 4,75 4,82 4,88 4,71 4. Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive u teškim uslovima 25,79 25,00 24,83 24,90 23,90 23,90 24,51

5. Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima 26,27 25,90 25,80 25,80 25,78 25,78 25,85 6. Unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih 0,63 0,70 0,75 0,84 0,95 1,12 0,89 7. Razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u RepubliciSrbiji 3,36 4,22 4,35 4,45 4,75 4,75 4,45 8. Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih 15,94 15,71 14,96 14,22 13,98 13,40 14,39 9. Unaprediti uslove za bezbedan život mladih 3,30 3,30 3,65 3,75 3,86 3,95 3,72 10. Čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i vodeće poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima 6,37 6,25 6,05 5,91 5,98 5,98 6,04

11. Osnaživati mlade za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine 7,42 7,45 7,95 7,95 8,25 8,35 8,01 UKUPNO 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 Učešće ukupnih troškova za Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade u republici Srbiji u ukupnim tekućim javnim rashodima, u procentima 9. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan sadrži:

prilog 1 – Pregled indikatora u odnosu na načine praćenja njihove ostvarenosti;

prilog 2 – Detaljan budzet za 2009. godinu po ciljevima i aktivnostima;

prilog 3 – Značenje skraćenica;

prilog 4 – Pojmovnik.

Opšti cilj: 1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu Indikator Nivopraćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Najmanje 70 godišnje podržanih projekata mladih i za mlade iz sredstava u budzetu Republike Srbije 1. Najmanje 20% LZ, u kojima su razvijeni akcioni planovi za mlade uključilo je mlade u rad lokalnih institucija 1. Broj organizacija i institucija mladih koje u svom radu primenjuju usvojene standarde omladinskog rada 1. Broj mladih volontera u Republici Srbiji – najmanje 4000 mladih koji su volontirali u institucijama i organizacijama u Republici Srbiji do 2013. godine 1. Broj i procenat mladih koji poseduju važeći pasoš 1. Broj kreativnih akcija mladih (posebno onih iz osetljivih grupa) podržanih od strane privatnog i civilnog sektora 1. Broj i procenat mladih žena rukovodilaca u državnim institucijama (državnoj administraciji) povećan najmanje za 50% u odnosu na 2008. godinu Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Obezbeđena sredstva iz budzeta Republike Srbije za sprovođenje Zakona o mladima 1. Povećan broj i procenat omladinskih organizacija i organizacija za mlade koje aktivno deluju 1. Procenat građana Republike Srbije (mladih i starih) koji imaju pozitivan odnos prema uključivanju mladih u proces upravljanja 1. Broj i procenat mladih reprezentovanih u krovnoj organizaciji mladih Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Povećanje stepena informisanosti mladih u oblastima od interesa za mlade 1. Procenat mladih koji su informisani o građanskim pravima i obavezama kroz nastavni program „Građanskog obrazovanja” 1. Količina medijskog sadržaja o mladima i za mlade u elektronskim i štampanim sredstvima javnog informisanja 1. Povećan procenat mladih koji imaju redovan pristup računaru i internetu – procenat mladih koji imaju redovan pristup računaru i internetu povećava se za 20% godišnje 1. Procenat mladih informisanih o izboru zanimanja, mogućnostima zapošljavanja i perspektivama na tržištu povećan za 10% na godišnjem nivou 1. Broj inicijativa, projekata i programa koje zajednički realizuju OOOR 1. Broj informativnih kampanja i programa namenjenih informisanju mladih koje su realizovala udruženja Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Procenat JLS u Republici Srbiji sa uspostavljenim (integralnim) uslugama za mlade iz osetljivih grupa 1. Procenat transformisanih ustanova za rezidencijalni smeštaj u Republici Srbiji 1. Uspostavljen je odnos 70:30% u korist smeštaja dece i mladih u porodičnom okruženju (hraniteljske porodice) u odnosu na rezidencijalni smeštaj 1. Procenat mladih koji imaju pozitivan stav prema mladima iz osetljivih društvenih grupa 1. Procenat JLS u Republici Srbiji koje realizuju akcione planove za uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa u život LZ 1. Najmanje 20 sportskih objekata dostupno za rekreativne aktivnosti mladih osoba sa invaliditetom 1. Procenat srednjih škola i fakulteta koji primenjuju indeks inkluzije 1. Povećan obim kulturnih sadržaja namenjenih mladima iz osetljivih grupa 1. Broj mladih iz osetljivih grupa koji su koristili podsticajne mere i programe zapošljavanja i koji su se zaposlili 1. Smanjena incidencija sifilisa, gonoreje, HIV/AIDS-a, hlamidijaze, hepatitisa B i C mladih iz osteljivih grupa u proseku za 20% (prema polu, dobnim grupama) 1. Predviđena sredstva za socijalno stanovanje 1. Procenat mladih iz osetljivih grupa koji imaju osećaj lične i kolektivne bezbednosti Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Broj i procenat mladih koji dobijaju stipendije, nagrade ili javna priznanja na osnovu izuzetnih rezultata 1. Broj i procenat mladih koji je neposredno uključen u različite oblike naučnoistraživačkog rada (programe formalnog i neformalnog obrazovanja, takmičenja, smotre itd.) 1. Procenat mladih koji su uključeni u različite oblike kulturnog i umetničkog stvaralaštva 1. Broj mladih koji dobijaju državne stipendije i podsticajna sredstva za postizanje vrhunskih sportskih postignuća 1. Godišnja analiza stanja, problema, potreba i stavova mladih u Republici Srbiji Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Broj godišnje realizovanih programa za slobodno vreme mladih – 40 programa za slobodno vreme mladih realizovano do 2012. godine 1. Broj nacionalnih medijskih kuća koje promovišu inicijative mladih 1. Procenat ustanova kulture na nacionalnom i lokalnom nivou koje imaju mlade u upravnim odborima 1. Broj podržanih i subvencioniranih kulturnih programa mladih i za mlade 1. Procenat JLS koje imaju sportske objekate dostupne mladima 1. Broj mladih koji se bave sportskim aktivnostima 1. Procenat učenika srednjih škola obuhvaćenih vannastvanim sportskim aktivnostima raste za 10% godišnje Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Povećan obuhvat mladih u srednjem obrazovanju za 20% do 2014. godine u odnosu na školsku 2007/08. godinu 1. Procenat obrazovnih ustanova u kojima predstavnici učeničkog i studentskog parlamenta aktivno učestvuju u donošenju odluka u obrazovanju 1. Postignuća mladih na nacionalnim i međunarodnim testiranjima su na nivou proseka zemalja OECD 1. Procenat izdvajanja za obrazovanje iz Republike Srbije 1. Procenat učenika i studenata koji imaju ili realizuju radnu, odnosno stručnu praksu u preduzećima 1. Procenat nastavnika i stručnih saradnika srednjih škola obučenih da rade sa mladima prema usvojenim standardima rada sa mladima 1. 30% srednjoškolaca i studenata u Republici Srbiji su završili obuku za aktivno upravljanje svojom karijerom u periodu od 2009. do 2014. godine Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje/aktivnost 1. Stopa zaposlenosti mladih starosne dobi od 15 do 24 godine povećana za 10 procentnih poena u periodu od 2009. do 2011. godine 1. Povećana stopa učešća mladih koji napuštaju obrazovni sistem ili se ne školuju, mladih starosti od 19 do 24 godine, kao i mladih starosti od 25 do 30 godina na tržištu rada u proseku za 2,5% godišnje 1. Broj novih preduzeća i oblika samostalne delatnosti čiji su osnivači mladi na godišnjem nivou 1. Visina godišnjih sredstava izdvojena iz državnih fondova za razvoj nedovoljno razvijenih područja Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Broj strategija, zakona i drugih zvaničnih dokumenata koji prepoznaju i tretiraju problem bezbednosti mladih 1.Broj institucija iz sektora bezbednosti uključenih u aktivnosti unapređivanja, ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i prava mladih 1. Procenat mladih koji imaju pozitivan stav o bezbednosnoj kulturi, prevenciji i toleranciji 1. Broj realizovanih edukativnih poseta predstavnika policije i vojske srednjim školama, kao i srednjoškolaca organizacionim jedinicama u sektoru bezbednosti 1. Procenat i broj mladih koji su imali povrede na radu – za 20% smanjen broj povreda mladih na radu 1. Smanjen broj incidenata koji ugrožavaju bezbednost u školama 1. Smanjen broj incidenata na javnim mestima koji uključuju mlade 1. Broj kazni izrečenih za nasilje u porodici koje uključuje mlade kao žrtve ili počinioce 1. Broj pruženih usluga neodložnih intervencija namenjenih mladima – žrtvama nasilja i drugima koji se nalaze u akutnim kriznim situacijama 1. Procenat i broj interventnih jedinica koje u svom sastavu imaju pripadnike obučene za nenasilno rešavanje i medijaciju sukoba 1. Povećan broj diverzionih mera u odnosu na ukupan broj mera koje se izriču maloletnim počiniocima krivičnih dela 1. Objavljena najmanje dva istraživanja godišnje o empirijskim pokazateljima različitih aspekata bezbednosti mladih Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Broj i procenat JLS koje imaju razvijene aktivnosti klubova zdravlja za mlade 1. Povećan za 30% udeo mladih i njihovih partnera koji uvek koriste kondom pri seksualnim odnosima prema polu 1. Procenat JLS koje realizuju Program zaštite mentalnog zdravlja mladih 1. Smanjen za 20% udeo mladih koji zloupotrebljava PAS prema vrsti supstance, dobnoj grupi i polu 1. Smanjena za 20% incidencija sifilisa, gonoreje, AIDS-a, hlamidijaze, hepatitisa B i C prema polu, dobnim grupama mladih i u osetljivim grupama 1. Broj mladih koji su posetili savetovališta za mlade pri domovima zdravlja – za 50% uvećana stopa korišćenja savetovališta za mlade pri domovima zdravlja (na 100.000 mladih) Indikator Nivo praćenja Sredina Ciljna grupamladi Vremenski interval prikupljanja podataka i izveštavanja Institucija odgovorna za praćenje i aktivnost 1. Broj škola koje su uvele u nastavni plan programe (sadržaje) za ZŽS i OR – broj realizovanih programa o ZŽS i OR u okviru neformalnog obrazovanja 1. Smanjen za 50% broj (prijavljenih) slučajeva narušavanja zdravlja mladih (bolesti iz grupe utvrđenih indikatora po preporukama Svetske zdravstvene organizacije) 1. Broj tela koja pregovaraju i odlučuju u vezi sa ZŽS i OR (nadzorni odbori, radne grupe i međuministarska tela) u kojima su zastupljeni mladi 1. Ministarstva koja su realizovala aktivnosti vezane za zdravlje, obrazovanje i informisanje mladih u vezi sa životnom sredinom i održivim razvojem • Specifični cilj, aktivnost i nosioci aktivnosti Vrste troškova Ukupna finansijska sredstva Izvori i namena sredstava Specifični cilj, aktivnost i nosioci aktivnosti Vrste troškova Ukupna finansijska sredstva Izvori i namena sredstava

Specifični cilj, aktivnost i nosioci aktivnosti Vrste troškova Ukupna finan-sijska sredstva Izvori i namena sredstava Bruto plate i naknade zaposle-nih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih Troško-vi puto-vanja Ulaganja i nabavka opreme i usluga Bruto plate i nak-nade zapo-slenih AMSPP Agencija za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo AMSS Auto moto savez Srbije APZ Aktivna politika zapošljavanja ARS Anketa o radnoj snazi ASA Asocijacija stambenih agencija BIP Business Inovative Program EU Evropska unija ENHIS The European Environment and Health Information System (Evropski informacioni sistem u oblasti životne sredine i zdravlja) ZVKOV Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ZŽS Zaštita životne sredine ZOSOV Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ZUOV Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ZUS Zajednica univerziteta Srbije IT Informacione tehnologije IPA Instrument for Preaccession Assistance (Instrument za predpristupnu pomoć) JLS Jedinice lokalne samouprave KVS Karijerno vođenje i savetovanje KUD Kulturno umetničko društvo LZ Lokalne zajednice LKM Lokalne kancelarije za mlade MD Ministarstvo za dijasporu MDULS Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja MZ Ministarstvo zdravlja MI Ministarstvo za infrastrukturu MK Ministarstvo kulture MLjMP Ministarstvo za ljudska i manjinska prava MNIP Ministarstvo za nacionalni investicioni plan MNTR Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj MO Ministarstvo odbrane MOR Međunarodna organizacija rada MOS Ministarstvo omladine i sporta MP Ministarstvo prosvete MPO Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede MPR Ministarstvo pravde MRSP Ministarstvo rada i socijalne politike MSP Ministarstvo spoljnih poslova MSPP Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo MTID Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MF Ministarstvo finansija MCR Milenijumski ciljevi razvoja NAPZ Nacionalni akcioni plan zapošljavanja NIP Nacionalni investicioni plan NKOSK Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita NKPP Nacionalna komisija za prevenciju pušenja NPS Nacionalni prosvetni savet NSVO Nacionalni savet za visoko obrazovanje NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje NSR Nacionalni savet Roma NFO Neformalno obrazovanje OECD Organization for Economic Co-operation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) OJLS Organi jedinica lokalne samouprave OOOR Omladinske organizacije koje promovišu održivi razvoj OR Održivi razvoj PAS Psihoaktivne supstance PKS Privredna komora Srbije PPI Polno prenosive infekcije PSSO Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu RARMSPP Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva RZS Republički zavod za statistiku RJT Republičko javno tužilaštvo PM10 i PM 2.5 Suspendovane čestice, prečnika 10 ili 2.5 mikrometra RRA Republička radiodifuzna agencija RS Republika Srbija SANU Srpska akademija nauke i umetnosti SKGO Stalna konferencija gradova i opština SUK Služba za upravljanje kadrovima UN-HABITAT Program ljudskih naselja Ujedinjenih nacija UNDP United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) UP Unija poslodavaca CESID Centar za slobodne izbore i demokratiju CIPS Centar za informisanje i profesionalno savetovanje CSR Centri za socijalni rad ŠU Školske uprave PRILOG 4

POJMOVNIK

AKTIVNO UČEŠĆE MLADIH

Organizacija mladih – udruženja čije članstvo i rukovodstvo u većini čine mladi; kroz konsultativni proces treba doći do tačne definicije i parametara razlikovanja ove grupe organizacija od drugih organizacija.

Organizacija za mlade – udruženja čije članstvo i rukovodstvo u većini ne čine mladi ali ove organizacije aktivno rade sa mladima i za mlade; kroz konsultativni proces treba doći do tačne definicije i parametara razlikovanja ove grupe organizacija od drugih organizacija.

Programski savet – transparentno obrazovana komisija u okviru Ministarstva omladine i sporta od strane predstavnika Ministarstva i omladinskih organizacija na principima ko-menadzmenta koja bi rukovodila poslovima projektnog finansiranja omladinskih organizacija prema utvrđenim pravilima rada i odlučivanja.

Vršnjačka edukacija – proces kojim obučene i motivisane osobe organizuju različite aktivnosti sa svojim vršnjacima, pomažući im da steknu znanja i veštine, kao i da usvoje pozitivne vrednosti i stavove.

Gradski omladinski centri – prostor koji je stavljen na korišćenje mladima od strane jedinice lokalne samouprave u kome mladi i zaposleni aktivno rade na pružanju servisa mladima.

Lokalni volonterski servisi – organizacije koje pružaju mladima na određenoj teritoriji mogućnosti za volontiranje kao i punu podršku za volontiranje.

Nacionalna agencija za mlade – agencija koju osniva Republika Srbija za saradnju sa programima za mlade Evropske Unije.

Nacionalni savet za mlade – osniva Vlada sa ciljem vođenja sinhronizovane državne politike za mlade uz aktivno učešće omladinskih predstavnika u radu saveta na principima ko-menadzmenta.

Krovna organizacija mladih – reprezentativno telo na nacionalnom nivou za omladinske organizacije.

INFORMISANjE MLADIH

Open source (OS/OS) – metodologija razvoja i distribucije softvera koja omogućava slobodan pristup izvornom kodu softvera i zadovoljava druge uslove iz definicije koju je usvojila organizacija OSI (Open Source Initiative).

JEDNAKE ŠANSE

Indeks inkluzije – stepen ostvarenosti inkluzivnog pristupa u obrazovanju i vaspitanju. Priručnik za određivanje indeksa inkluzije sadrži dimenzije, oblasti, pokazatelje i pitanja o inkluziji ustanove na koja odgovor daju sve zainteresovane strane (učenici, roditelji, nastavnici i lokalna zajednica).

ZAPOŠLjAVANjE MLADIH

Aktivne mere na tržištu rada – sve aktivne mere i programi na koje nezaposleno lice, prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, ima pravo, a koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, odnosno ostvarenju punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.

Aktivno stanovništvo, radna snaga – stanovništvo radnog uzrasta, zaposlena i nezaposlena lica, starosti od 15 do 64 godine.

Volonterski rad – oblik organizovanog, svesnog dobrovoljnog rada bez naknade, sa ciljem pružanja pomoći drugima, radi njihove dobrobiti ili dobrobiti celog društva.

Državni i privatni sektor – odnosi se na ekonomsku podelu, po tipu većinskog vlasništva.

Karijerno vođenje i savetovanje – organizovan sistem društvene i stručne delatnosti na pružanju kontinuirane pomoći pojedincu tokom njegovog celokupnog karijernog razvoja, u slobodnom izboru usmerenja i opredeljenja, u obrazovanju i profesionalnoj aktivnosti, sa ciljem postizanja profesionalnog kvaliteta, u skladu sa ličnim osobinama i potrebama tržišta rada za pojedinim zanimanjima.

Neformalno tržište rada – tržište rada na kom se ne primenjuje Zakon o radu i drugi propisi iz oblasti radnog zakonodavstva (,,sivo tržište rada”).

Pasivne mere na tržištu rada – oblik finansijske i druge pomoći nezaposlenom licu koje je prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a koje je prema zakonu steklo pravo na pomoć.

Ruralno i urbano područje – svako naselje u Republici Srbiji koje nema urađen generalni urbanistički plan spada u kategoriju ostalih odnosno ruralnih područja. S druge strane, svako naselje koje ima urađen generalni urbanistički plan koji je prihvatila lokalna samouprava smatra se urbanom sredinom.

Stopa aktivnosti (učešća) – udeo radno aktivnog stanovništva mladih, uzrasta od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi radno aktivnog stanovništva.

Stopa zaposlenosti – udeo zaposlenih mladih, starosti od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi.

Stopa neaktivnosti – udeo neaktivnog stanovništva mladih, starosti od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi.

Stopa nezaposlenosti – udeo nezaposlenih mladih, starosti od 15 do 30 godina, u aktivnom stanovništvu iste starosne dobi.

Centar za informisanje i profesionalno savetovanje – uslužni servis koji nezaposlenima, zaposlenima koji imaju potrebu za promenom posla, učenicima i studentima pomaže pri planiranju karijere putem informisanja o zanimanjima, mogućnostima zapošljavanja i uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuke, kao i savetovanja za izbor i promenu zanimanja. U Centru se i poslodavcima pruža mogućnost informisanja o izboru kvalitetnih kadrova za radnu praksu ili zaposlenje, kao i dobijanja saveta za biranje kadrova.

ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ

Prirodna baština

Spomenici prirode koji se sastoje od fizičkih ili bioloških formacija ili skupina tih formacija, a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa estetske ili naučne tačke gledišta;

Geološke i fiziografske formacije i tačno određene zone koje predstavljaju habitat ugroženih vrsta životinja i biljaka od izuzetne univerzalne vrednosti sa naučne i konzervatorske tačke gledišta;

Znamenita mesta prirode ili tačno određene prirodne zone koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa tačke gledišta nauke, konzerviranja ili prirodnih lepota;

prirodne vrednosti koje treba sačuvati.

ZDRAVLjE MLADIH

Akcija za zdravlje zajednice – kolektivni napori od strane zajednice koji su usmereni ka pojačavanju kontrole koju zajednica ima nad determinantama zdravlja i, posledično, nad unapređenjem zdravlja.

Arteficijalni abortus – namerni prekid trudnoće.

Akreditacija – proces pomoću koga ovlašćena agencija ili organizacija evaluira i prepoznaje programe ili institucije koje zadovoljavaju prethodno utvrđene standarde.

Bolnice koje promovišu zdravlje, zdrave bolnice – ne pružaju samo visoko kvalitetne, sveobuhvatne medicinske usluge i negu, već razvijaju zajednički identitet koji uključuje ciljeve promocije zdravlja, razvijaju organizacionu strukturu i kulturu promocije zdravlja, uključujući aktivnu ulogu pacijenata i celokupnog osoblja i aktivno sarađuju sa zajednicom.

Vodič dobre prakse – sistematski formulisana uputstva koja donosiocima odluka omogućavaju pružanje zdravstvene zaštite bolesnicima u odgovarajućim kliničkim okolnostima.

Determinanta – ma koji činilac, bilo da je događaj, karakteristika ili drugi entitet podložan utvrđivanju, koji dovodi do promena zdravstvenog stanja ili drugih posmatranih karakteristika.

Dostupnost – stepen do koga je odgovarajuća zdravstvena služba na raspolaganju (dostupna) da zadovolji potrebe korisnika, kao i opseg u kome su zdravstvene usluge obezbeđene u odgovarajućem obimu i mestu, kao deo plana zdravstvene zaštite.

Životne veštine – veštine adaptivnog i pozitivnog ponašanja koje omogućavaju pojedincima da se efikasno izbore sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života.

Zajednica – specifična grupa ljudi koja živi u utvrđenoj geografskoj oblasti, koja deli zajedničku kulturu, vrednosti i norme i koja je u društvenoj strukturi organizovana u skladu sa odnosima koje je zajednica razvila tokom jednog perioda.

Zastupanje zdravlja – kombinacija pojedinačnih društvenih akcija sa ciljem da se dobije politička opredeljenost, politička podrška, društvena prihvaćenost i sistemska podrška za posebni zdravstveni cilj ili program.

Zdravi gradovi – gradovi koji stalno stvaraju i poboljšavaju fizička i društvena okruženja i proširuju resurse u zajednici koji će omogućiti da ljudi jedni drugima pružaju podršku vršeći sve životne funkcije i razvijajući svoje maksimalne potencijale.

Zdravlje – stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti.

Zdravstvena zaštita – usluge koje pojedincima ili zajednici pružaju predstavnici zdravstvene službe ili profesije u cilju unapređenja, održavanja, praćenja ili uspostavljanja zdravlja. Zdravstvena zaštita je sveobuhvatnija od medicinske zaštite koja podrazumeva terapijsku akciju od strane lekara ili pod njegovom kontrolom.

Zdravstvena politika – predstavlja formalne tvrdnje ili procedure unutar vlade i institucija kojima se definišu prioriteti i parametri za akciju kao odgovor na zdravstvene potrebe, raspoložive resurse i različite političke pritiske; zdravstvena politika se može definisati i kao nauka rukovođenja sistemom zdravstvene zaštite.

Zdravstveno ponašanje – svaka aktivnost koju preduzima pojedinac, bez obzira na aktuelno i sagledano zdravstveno stanje u cilju unapređivanja, zaštite ili održavanja zdravlja, bilo da je takvo ponašanje u krajnjem ishodu delotvorno ili ne.

Zdravstveno stanje – opis zdravlja pojedinca ili populacije u određenom vremenu u odnosu na standarde, obično uz korišćenje referentnih pokazatelja (indikatora) zdravlja.

Intervencija – proces (ili aktivnost kao deo procesa) kojim se popravlja zdravstveno stanje. Zdravstvene intervencije mogu biti preventivne (primarne), dijagnostičke, terapijske (sekundarne) ili rehabilitacijske (tercijarne).

Javno zdravlje – nauka i umetnost prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja kroz organizovane napore društva.

Kvalitet zdravstvene zaštite – mera stepena do koga su pružene zdravstvene usluge zadovoljile profesionalno uspostavljene standarde i vrednosne sudove korisnika, a može se opisati u tri dimenzije kao kvalitet resursa, kvalitet procesa pruženih usluga i kvalitet ishoda zdravstvene službe ili usluge.

Monitoring, praćenje, nadgledanje – povremeno merenje efekata neke intervencije na zdravstveno stanje populacije ili na životnu sredinu; proces prikupljanja i analize informacija o primeni nekog programa u cilju otkrivanja problema i preduzimanje mera da se to ispravi.

Nadzor – sistematsko tekuće prikupljanje, sravnjivanje i analiza podataka i blagovremeno slanje informacija onima koji treba da ih znaju, tako da mogu da se preduzmu mere.

Okruženja za zdravlje – mesto ili društveni kontekst u kome ljudi obavljaju svakodnevne aktivnosti, a ekološki, organizacioni i lični faktori se prepliću kako bi uticali na zdravlje i dobrobit.

Populacija – svi stanovnici neke zemlje ili područja posmatrani zajedno, broj stanovnika date zemlje ili područja.

Pristupačnost – mogućnost da pacijent ili korisnik dobije potrebnu zdravstvenu zaštitu u odgovarajućem obimu, po razumnoj ceni, na određenom mestu i u određenom vremenskom periodu. Može se meriti udelom date populacije za koju se očekuje da koristi usluge određene ustanove ili službe, uzimajući u obzir postojanje odgovarajućih fizičkih, ekonomskih i socijalno kulturalnih barijera.

Protokol – plan ili skup koraka koje treba slediti u sprovođenju nekog istraživanja, ispitivanja ili pri pružanju zdravstvene zaštite za utvrđeno stanje ili oboljenje.

Prevalencija – broj slučajeva date bolesti ili drugog stanja u nekoj populaciji u određeno vreme.

Prevencija – aktivnosti usmerene ka eradikaciji, eliminaciji ili svođenju na minimum uticaja bolesti i nesposobnosti ili, ako ništa od toga nije moguće, usporavanje napredovanja bolesti i nesposobnosti.

Primarna prevencija – zaštita zdravlja putem ličnih i komunalnih napora, kakve čine poboljšanje ishrane, unapređenje higijene i uslova stanovanja, mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja, zatim imunizacija protiv infektivnih bolesti i eliminacija rizika poteklih iz životne sredine, poput zagađenja sistema snabdevanja pijaćom vodom.

Sekundarna prevencija – obuhvata mere koje su na raspolaganju pojedincima i populaciji radi ranog otkrivanja i brzog i uspešnog intervenisanja, kako bi se bolest suzbila, a nesposobnost svela na minimum; primer predstavlja primena skrining programa.

Tercijarna prevencija – sastoji se od mera usmerenih ka smanjenju i otklanjanju dugotrajnih oštećenja i nesposobnosti; postiže se eliminacijom ili smanjenjem oštećenja, nesposobnosti i invalidnosti, svođenjem patnje na minimum i maksimalnog produženja potencijalnih godina korisnog života.

Primarna zdravstvena zaštita – bazična zdravstvena zaštita koja je dostupna po ceni koju zemlja i zajednica mogu da priušte, sa metodama koje su praktične, naučno zasnovane i društveno prihvatljive.

Rizik – verovatnoća nastajanja neželjenog događaja, odnosno efekta opasnog po zdravlje.

Resursi – sva sredstva (materijalna, novčana, kadrovska i energetska) koja su na raspolaganju za realizaciju akcija neophodnih za ostvarivanje neophodnih ciljeva.

Standard – služi kao osnova za poređenje; tehnička specifikacija ili pisani izveštaj koji su sastavili stručnjaci na osnovu utvrđenih rezultata naučne studije, tehnologije i iskustva, sa ciljem da ostvare optimalne koristi, a sa odobrenjem odgovarajućeg zvaničnog i reprezentativnog tela.

Sertifikacija – proces u kome su pojedinac, institucija ili neki obrazovni program evaluirani i prepoznati da ispunjavaju određene, već utvrđene standarde.

Seksualno prenosive infekcije – virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije koje se mogu preneti putem seksualnog kontakta.

Skrining – preliminarna identifikacija neprepoznate bolesti korišćenjem testova, ispitivanja ili drugih postupaka koji mogu brzo da se primene; skrining testovi izdvajaju prividno zdrave osobe koje verovatno imaju bolest od onih koje je verovatno nemaju; osobe sa pozitivnim ili sumnjivim nalazima moraju da se upute svom lekaru radi dijagnoze i potrebnog lečenja.

Stil života – prepoznatljivi model ponašanja koji je određen preplitanjem ličnih osobina pojedinca, društvenih interakcija i društvenih i ekoloških uslova života; način ponašanja koji je moguće predvideti u istim ili sličnim situacijama.

Unapređenje kvaliteta – skup svih aktivnosti koje daju željene promene u kvalitetu.

Unapređenje zdravlja, promocija zdravlja – proces omogućavanja ljudima da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga poprave; obuhvata populaciju kao celinu u odnosu na svakodnevni život njenih pripadnika (bez fokusiranja pažnje na osobe pod rizikom da obole od specifičnih bolesti) i usmerava akciju prema determinantama ili uzrocima zdravlja.

Faktor rizika – aspekt individualnog ponašanja ili životnog stila, izlaganje uticajima životne sredine, urođena ili nasleđena karakteristika za koje se na osnovu epidemioloških dokaza zna da su udruženi sa stanjima vezanim za zdravlje čije se sprečavanje smatra važnim.

Škola koja promoviše zdravlje, zdrava škola – škola koja stalno jača svoje kapacitete kao zdrava sredina za život, učenje i rad.

———————–Ulaganja i nabavka opreme i usluga

75.97%

Materijalni i drugi troškovi

3.60%

Bruto plate i naknade zaposlenih

18.64%

Troškovi putovanja

1.78%

Budzet Republike Srbije – tekući izdaci

7%

Fond za mlade talente

26%

Donacije iz privatnog sektora

3%

Nacionalni investicioni plan – ulaganja

1%

Dotacije iz budzeta (Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave)

27%

Međunarodne donacije

35%

Budzeti jedinica lokalne samouprave – tekući izdaci

1%

Ostali izvori

0%