ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima treba da reši
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, iz Globalnog plana dekade akcije za bezbednost saobraćaja na putevima 2011(2020. godine, u saobraćajnim nezgodama smrtno strada oko 1.300.000 ljudi godišnje (3.000 smrtnih slučajeva dnevno), a oko 50.000.000 ljudi biva povređeno, odnosno stradanje u saobraćajnim nezgodama je globalni problem koji se neprestano povećava. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije u saobraćajnim nezgodama najviše stradaju mladi i siromašni.
Povrede u saobraćaju su jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od pete do 44. godine. Ukoliko ne budu preduzete neke efikasnije mere, posledice saobraćajnih nezgoda postaće peti vodeći uzrok smrti u svetu i rezultiraće brojem od oko 2.400.000 smrtnih slučajeva godišnje. Ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju motorna vozila iznose 1-3% bruto nacionalnog proizvoda na globalnom nivou i dostižu vrednost od 500 milijardi dolara.
Najrazvijenije države su sedamdesetih godina dvadesetog veka realizovale ideju da se može upravljati bezbednošću saobraćaja, odnosno izgradile su organizovan zaštitni sistem i uspešno sprovode upravljanje bezbednošću saobraćaja. Zahvaljujući ovoj činjenici ove države neprestano smanjuju broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama (posebno broja poginulih), uz stalan razvoj društva, koji za posledicu ima i stalni porast broja registrovanih vozila, izgradnju novih puteva, odnosno stalno povećanje broja putovanja i pređenog puta.
Republika Srbija spada u grupu država koje su načelno prihvatile ideju o upravljanju bezbednošću saobraćaja, ali još uvek nisu izgradile snažan zaštitni sistem, što za posledicu ima veoma nizak nivo upravljanja bezbednošću saobraćaja. Stvaranje odgovarajućeg pravnog osnova, odnosno prilagođavanje postojećih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/1, 101/11, 32/13 ( US i 55/14, u daljem tekstu: Zakon) upravljanje bezbednošću saobraćaja. Tokom primene Zakona, učinjen je značajan napredak u ovoj oblasti, ali su uočeni i značajni nedostaci koji otežavaju ostvarivanje ovog cilja.
Najbezbednija godina od kada se statistički prate saobraćajne nezgode na putevima u Republici Srbiji bila je 2014. godina. U njoj je evidentirano 536 poginulih lica ili za 17,5% manje u odnosu na 2013. godinu, kada je poginulo 650 lica.
U periodu od 2012(2016. godine, na putevima u Republici Srbiji dogodilo se ukupno 179.956 saobraćajnih nezgoda, u proseku 35.991 saobraćajna nezgoda godišnje, od kojih je 68.036 sa nastradalim licima, a 111.920 saobraćajnih nezgoda je sa materijalnom štetom. Posmatrano po godinama, počev od 2012. godine, pa do kraja 2016. godine, ukupan broj saobraćajnih nezgoda je u padu. U 2016. godini, dogodilo se 35.978 saobraćajnih nezgoda, što je za 4% manje u odonosu na 2012. godinu kada se dogodilo 37.616 saobraćajnih nezgoda.
Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile za pet godina posmatranog perioda, 38% (68.036) čine saobraćajne nezgode sa nastradalim licima, dok 62% (111.920) čine saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom.
U posmatranom petogodišnjem periodu, u saobraćajnim nezgodama smrtno je stradalo 3.080 lica, što je u proseku 616 lica godišnje. Posmatrano po godinama, najviše poginulih bilo je 2012. godine ( 688 lica, dok je 2016. godine broj poginulih bio – 607 lica što je za 12% manje u odnosu na 2012. godinu.
I broj povređenih lica beleži slične trendove kretanja kao i broj poginulih lica. U periodu od 2012(2016. godine, telesne povrede je zadobilo 94.965 lica, što je u proseku 18.993 lica godišnje.
Broj saobraćajnih nezgoda Broj lica
|UKUPNO saobraćajnih nezgoda |saobraćajne nezgode sa nastradalim licima |saobraćajne nezgode sa poginulim licima |saobraćajne nezgode sa povređenim licima |saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom |poginuli |teške telesne povrede |lake telesne povrede | |2012 |37.616 |13.363 |619 |12.744 |24.253 |688 |3.545 |14.891 | |2013 |37.165 |13.529 |594 |12.935 |23.636 |650 |3.424 |15.054 | |2014 |35.018 |13.067 |485 |12.582 |21.951 |536 |3.278 |14.749 | |2015 |34.179 |13.659 |548 |13.111 |20.520 |599 |3.448 |15.906 | |2016 |35.978 |14.418 |551 |13.867 |21.560 |607 |3.363 |17.307 | |Ukupno |179.956 |68.036 |2.797 |65.239 |111.920 |3.080 |17.058 |77.907 | |
Posmatrajući uticajne faktore nastanka saobraćajnih nezgoda, kao najprisutniji u periodu od 2012 – 2016. godine izdvajaju se neprilagođena brzina kretanja vozila na putu, greške prilikom izvođenja radnji u saobraćaju, neustupanje prvenstva prolaza i psiho-fizičko stanje vozača.
Prema podacima koji su dati u predlogu Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji za period od 2015(2020. godine, najznačajnije činjenice u pogledu bezbednosti saobraćaja za period 2014(2016. godine su:
prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima pokazuje da najveći broj lica pogine na lokalnim putevima i ulicama u naselju (39% od ukupnog broja poginulih);
učešće mladih vozača (19(25 godina) u saobraćajnim nezgodama sa smrtnim ishodom posebno je izraženo, odnosno procenat poginulih mladih vozača u ukupnom broju poginulih vozača iznosi 10%;
najveći broj poginulih lica strada u putničkim vozilima, odnosno ovaj broj iznosi oko 62% od ukupnog broja poginulih;
učešće pešaka u ukupnom broju poginulih lica je oko 25%, što ih čini jednom od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju;
u saobraćajnim nezgodama, u navedenom periodu, broj poginule dece je 32, a broj povređene 4.128, pri čemu je oko 53% poginule dece pripadalo kategoriji putnika u putničkim vozilima;
lica starija od 65 godina su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju, odnosno svaki četvrti poginuli učesnik u saobraćaju (26%) je stariji od 65 godina (47% poginulih pešaka pripada starosnoj kategoriji „65+”);
oko 7% od ukupnog broja poginulih učesnika u saobraćaju su vozači mopeda i motocikala;
oko 10% od ukupnog broja poginulih učesnika u saobraćaju su vozači bicikala;
u saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovala teretna vozila preko 3,5t najveće dozvoljene mase i autobusi, poginulo je oko 10% od ukupnog broja poginulih lica;
oko 7% od ukupnog broja poginulih učesnika u saobraćaju su vozači i putnici na traktorima;
nepropisna i neprilagođena brzina je vodeći uticajni faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom (oko 43% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima);
oko 17% od ukupnog broja poginulih učesnika u saobraćaju je stradalo u saobraćajnim nezgodama čiji je vodeći uticajni faktor bio upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola;
merenje indikatora performansi bezbednosti saobraćaja, koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja u toku 2016. godine ukazuje da sigurnosne pojaseve koristi oko 75% vozača i putnika na prednjem sedištu, oko 10% putnika na zadnjem sedištu, da bezbednosna sedišta za decu se koriste u oko 38% vozila kojima se prevoze deca ispod tri godine starosti, a zaštitne kacige koristi oko 84% vozača i putnika na motociklima i mopedima.
U navedenom dokumentu se ističe da visina štete nastale u saobraćajnim nezgodama se ne može precizno izmeriti, proceniti i izračunati, pa se u svetu primenjuju različiti modeli za procenu visine štete nastale u saobraćajnim nezgodama. U Republici Srbiji još uvek nije zvanično prihvaćen (usvojen) model za procenu visine štete u saobraćajnoj nezgodi, ali primenjujući modele koji se koriste u drugim državama procenjeno je da troškovi jedne saobraćajne nezgode sa poginulim iznose 317.317€, jedne saobraćajne nezgode sa teško povređenim 34.094€, a jedne saobraćajne nezgode sa lako povređenim 3.181€.
Primenom ovog modela izračunato je da visina štete od svih saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji, u 2012. godini, iznosi 321.300.000€, odnosno 467.000€ po jednom poginulom licu.
Iako je načinjen značajan pomak u pogledu povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja, rizik stradanja u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji je višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja i u tom smislu neophodno je što pre uspostaviti postojan i delotvoran sistem bezbednosti saobraćaja na putevima.
Pri sačinjavanju izmena i dopuna Zakona, posebno se vodilo računa o ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju: deci i biciklistima, odnosno predloženim odredbama su na jasan i nedvosmislen način propisane mere koji će doprineti većoj bezbednosti ovih kategorija učesnika u saobraćaju.
Naime, precizirane su obaveze organa i organizacija nadležnih za poslove obrazovanja i vaspitanja u pogledu odgovornosti za saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, odnosno precizirane su odredbe u pogledu korišćenja bezbednosnih dečjih sedišta i bezbednosnih podmetača, radi povećanja bezbednosti dece kao putnika u vozilima.
Imajući u vidu činjenicu da se i u najrazvijenijim državama preduzimaju značajne podsticajne mere u cilju afirmacije korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva, odnosno sredstva za rekreaciju, ovim izmenama i dopunama težilo se preciziranju prava i obaveza biciklista, kao jedne od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju, u cilju podizanja nivoa njihove bezbednosti.
Takođe, i vozači motocikala, u odnosu na ostale kategorije vozača motornih vozila, ističu se po pitanju rizika stradanja u saobraćajnim nezgodama. Izmenama i dopunama odredaba koje se odnose na ovu kategoriju učesnika u saobraćaju težilo se postizanju uslova koji će obezbediti njihovu veću bezbednost u saobraćaju na putevima.
U skoro trećini saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali vozači motocikala, povreda glave je jedina povreda zbog čega je predviđena primena posebnih mera prema vozačima motocikala (isključenje iz saobraćaja), odnosno povećanje novčanih kazni koje se izriču ovim vozačima kada ne nose zaštitnu kacigu ili je ne nose na propisan način, odnosno kada prevoze lice koje na isti način koristi zaštitnu kacigu.
Rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača jedan je od osnovnih ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona. Neiskustvo ove kategorije vozača najčešći je nosilac rizika njihovog stradanja, ali i stradanja ostalih učesnika u saobraćajnim nezgodama u kojima oni učestvuju. U tom smislu, predloženo je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilom od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom. Naime, predloženo je produženje roka važenja probne vozačke dozvole, produženje perioda zabrane upravljanja motornim vozilom od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom (od 23,00 do 06,00 časova). Pored toga, precizirano je ograničenje brzine kretanja motornog vozila kojim upravlja vozač sa probnom vozačkom dozvolom, proširena je lista probnih vozačkih dozvola i na kategorije vozila A1, A2, A i V1, odnosno ovim vozačima ograničeno je pravo na upravljanje vozilima čija snaga motora ne prelazi 80 kW.
Upravljanje vozilom od strane vozača u stanju alkoholisanosti prepoznato je kao jedan od ključnih problema bezbednosti saobraćaja. U tom smislu, predloženo je smanjenje dozvoljene granice alkoholisanosti sa 0,30 mg/ml na 0,20 mg/ml, kao i uvođenje nove kategorije – visoke alkoholisanosti.
U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače ove izmene i dopune Zakona imaju za cilj eliminisanje uočenih problema u primeni važećih odredaba, odnosno odredaba podzakonskih akata koji uređuju ovu oblast. Osnovu izmena i dopuna Zakona, u ovoj oblasti, predstavljaju određene odredbe podzakonskih akata o osposobljavanju kandidata za vozače. Osnovni razlog zbog čega su odredbe podzakonskih akata propisane i odredbama Zakona je isticanje njihovog značaja i predupređenje pojava sukoba odredbi podzakonskog akta sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti.
Naime, prilikom vršenja nadzora nad radom pravnih lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače, utvrđene su brojne nepravilnosti, od kojih su najizraženije neodržavanje teorijske obuke i nepropisno sprovođenje teorijskog ispita. Takođe, značajan broj nepravilnosti utvrđen je i u pogledu neodržavanja praktične obuke u propisanom fondu časova i nepropisnog sprovođenja praktičnog ispita. U cilju obezbeđenja sprovođenja osposobljavanja kandidata za vozač na propisani način predloženo je uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače, koji čine sistem za dostavu podataka o osposobljavanju u centralnu bazu podataka Ministarstva unutrašnjih poslova i audio video sistem sprovođenja teorijskog ispita.
Predloženi informacioni sistem će omogućiti i rešavanje problema nedovoljnog broja policijskih službenika neophodnih za vršenje nadzora nad pravnim licima koja sprovode osposobljavanje kandidata za vozače, odnosno isti će obezbediti efikasno i racionalno vršenje nadzora.
Zbog problema koji postoje u primeni važećih propisa o tehničkim pregledima vozila i primenjujući analogiju sa problemima koji postoje u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače, predloženo je uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila. Navedeni sistem podrazumeva sistem za dostavu podataka i sistem za video nadzor. Tri udruženja koja okupljaju privredna društva za vršenje tehničkih pregleda podržala su predložene mere, a meru uvođenja video nadzora ocenila su kao jedini način za obezbeđenje potrebnog nivoa zakonitosti rada u ovoj oblasti.
Neusaglašenost pojedinih odredaba Zakona sa odredbama Zakona o prekršajima, je postojeći problem koji će biti rešen ovim izmenama i dopunama, čime će se postići usaglašenost odredaba navedenih zakona koja će rezultirati većom efikasnošću u vođenju prekršajnog postupka.
Kroz postupak izmena i dopuna odredaba Zakona vodilo se računa da iste budu usklađene sa odgovarajućim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, u cilju eliminisanja potencijalnih problema koji bi se mogli pojaviti u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je ostvarivanje većeg nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima kroz:
izgradnju i promenu svesti, stavova, znanja i veština učesnika u saobraćaju putem adekvatnog obrazovanja, vaspitanja i informisanja,
promenu ponašanja učesnika u saobraćaju putem adekvatne kontrole i sankcionisanja,
uklanjanje iz sistema (trajno ili privremeno) učesnika u saobraćaju koji nisu podobni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
Osnovni cilj koji se želi postići predloženim izmenama i dopunama Zakona u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače je obezbeđenje takvog nivoa sistema koji će omogućiti da kandidati za vozača steknu neophodna znanja i veštine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu.
Pored osnovnog cilja, pozitivni efekti koji se očekuju predloženim izmenama u ovoj oblasti su i obezbeđenje:
racionalne i efikasne kontrole osposobljavanja kandidata za vozače od strane nadležnog ministarstva;
suštinskog umanjenja troškova sprovođenja teorijskog ispita;
odgovarajućeg izbora auto škole od strane kandidata na osnovu validnih pokazatelja o njihovom radu, odnosno afirmacija auto škola koje imaju najbolji kvalitet osposobljavanja;
daljeg unapređenja sistema osposobljavanja i propisa koje uređuju ovu oblast kroz sveobuhvatnu analizu podataka o osposobljavanju kandidata za vozače;
kontrole finansijskih tokova u ovoj oblasti (što je do sada bilo veoma otežano);
kontrole propisa o radu;
pouzdanosti i ubrzavanja procesa izdavanja vozačkih dozvola;
ekoloških efekata, kroz ukidanje najvećeg broja evidencija u pisanom obliku.
Osnovni cilj koji se želi postići izmenom i dopunom Zakona u oblasti tehničkih pregleda vozila je obezbeđenje sistema koji će omogućiti da se tehnički pregled vrši na savestan i propisan način, odnosno da se onemogući učešće u saobraćaju na putu vozila za koja je pri vršenju tehničkog pregleda utvrđeno da su tehnički neispravna.
3. Druge mogućnosti rešavanja problema
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
status quo – ne menjanje Zakona;
donošenje novog zakona, čijim odredbama bi se drugačije regulisala ova oblast;
donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim bi se izvršile korekcije postojećih odredaba u željenom pravcu.
Prva opcija je nemoguća, s obzirom da odredbama Zakona nije stvoren pravni okvir za efikasno ostvarivanje prethodno navedenih ciljeva.
Druga opcija je moguća, ali nije potrebna, jer se institucionalni okvir Zakona putem predviđenih izmena i dopuna ne menja u potpunosti, već se nadograđuje. Pored toga kako se iz analize, kao i nakon javne rasprave zaključilo, obim izmena i dopuna ne prelazi više od polovine materije regulisane Zakonom, u kom slučaju bi bilo opravdano iniciranje donošenja novog zakona koji reguliše društvene odnose u ovoj oblasti.
4. Zašto je donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima najbolje za rešavanje problema
U cilju otklanjanja nedostataka uočenih u toku primene važećeg Zakona, pokazalo se kao neophodno da se kroz izmene i dopune njegovih odredbi, zakonski definiše obaveza učešća većeg broja subjekata u sistemu bezbednosti saobraćaja na putevima, preciziraju obaveze kako učesnika u saobraćaju, tako i upravljača puta, a sve u cilju podizanja nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. Takođe, postizanje veće efikasnost u njegovoj primeni zahteva usaglašavanje odredbi ovog zakona sa ostalom zakonskom regulativom, pre svega sa odredbama Zakona o prekršajima.
Pored toga, izmene i dopune pojedinih odredbi Zakona predložene su u cilju usaglašavanja sa važećim pravnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, u skladu sa obavezama Republike Srbije u procesu pridruživanja.
S obzirom da ostvarivanje veće zaštite ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju predstavlja jedan od osnovnih društvenih imperativa, predloženim izmenama i dopunama Zakona, kroz propisivanje dodatnih obaveza i strožijih sankcija u slučaju nepoštovanja istih, kako za navedene kategorije, tako i za ostale učesnike u saobraćaju stvaraju se neophodni uslovi za postizanje navedenog cilja.
5.Na koga i kako će uticati predložena rešenja
Očekuje se da predložena rešenja ostvare pozitivan uticaj na sve učesnike u saobraćaju s obzirom na postavljeni cilj, a posebno na bezbednost ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju. Pored toga, predložena rešenja uticaće i na sve subjekte koji participiraju u ostvarivanju bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i na prekršajne sudove.
Uticaj na ranjive kategorije učesnika u saobraćaju (deca, mladi i neiskusni vozači, vozači i putnici na motociklima i mopedima i dr.)
U cilju ostvarivanja veće zaštite ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju i podizanja nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima, predloženim izmenama i dopunama Zakona predloženo je pooštravanje ograničenja u pogledu uslova za upravljanje motornim vozilom do strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom: produžen je rok njenog važenja, proširena je lista vozačkih kategorija za koje se ona izdaje, predlaže se ograničenje prava upravljanja motornim vozilom do odrećene snage motora (do 80 kW), produžava se vremenski period zabrane upravljanja motornim vozilom (od 23,00 do 06,00), precizirana su ograničenja brzine kretanja motornim vozilom za ove vozače. Očekuje se da predložene mere dovedu do poboljšanja bezbednosti mladih i neiskusnih vozača.
Najmlađi učesnici u saobraćaju će kroz uvođenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavne planove osnovnih i srednjih škola, koje predstavljaju jedan od ključnih subjekata u sprovođenju saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, imati priliku da steknu neophodna znanja iz ove oblasti što će se povoljno odraziti na njihovu bezbednost kao učesnika u saobraćaju.
Uticaj na kandidate za vozače, pravna lica koja sprovode osposobljavanje kandidata za vozače i nadležni organ za vršenje nadzora nad sprovođenjem osposobljavanja kandidata za vozače
Predloženi informacioni sistem osposobljavanja kandidata za vozače će, putem javne prezentacije podataka o radu pravnih lica koja sprovode osposobljavanje, omogućiti kandidatima, odnosno njihovim roditeljima, adekvatan izbor pravnog lica, što će za posledicu imati afirmaciju pravnih lica koja osposobljavanje kandidata obavljaju na kvalitetan način. Naime, putem javnog registra koji se nalazi na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova biće prezentovani podaci o prolaznosti na teorijskom, odnosno praktičnom ispitu, odnosno podaci o prosečnom broju pokušaja polaganja vozačkog ispita, zatim podaci o broju kandidata koji su kao vozači učestvovali u saobraćajnim nezgodama, odnosno koji su izvršili prekršaje, odnosno koji su povređeni ili smrtno stradali u saobraćajnim nezgodama, itd.
Sastavni deo informacionog sistema je i aplikacija koja će biti podrška teorijskoj obuci kandidata, s obzirom da će biti omogućeno vežbanje ispitnih pitanja po oblastima, kao i simulacija teorijskog ispita. Za svako ispitno pitanje, u procesu vežbanja i simulacije, kandidat će dobiti i objašnjenje za tačan odgovor na to pitanje.
Informacioni sistem će onemogućiti brojne nepravilnosti, koje za posledicu imaju stvaranje nelojalne konkurencije u ovoj oblasti, a što je bilo posebno izraženo u periodu pre početka primene novih podzakonskih akata o osposobljavanju kandidata za vozače. Naime, znatan broj kandidata zahteva da ne prisustvuje teorijskoj obuci, što im pravna lica omogućavaju, čime kandidatima obezbeđuju nižu cenu osposobljavanja, a sebi veći broj kandidata čije osposobljavanje sprovode. I u praktičnoj obuci vrši se umanjenje cene osposobljavanja kroz sprovođenje manjeg fonda časova, što, nažalost, ova pravna lica čini znatno privlačnijim za kandidate za vozače nego pravna lica koja osposobljavanje sprovode na propisani način. Kandidati koji ne prisustvuju teorijskoj obuci, odnosno imaju manji fond časova praktične obuke od propisanog, veći broj puta polažu teorijski, odnosno praktični ispit i najčešće troškovi takvog osposobljavanja budu znatno viši od osposobljavanja koje je sprovedeno na propisani način.
Navedeni informacioni sistem će, sa postojećim brojem policijskih službenika, obezbediti efikasan i racionalan nadzor, s obzirom da će pregled podataka iz propisanih evidencija biti automatizovan. Upravo je pregled pisanih evidencija zahtevao najviše vremena pri vršenju nadzora i pri čemu je vršen pregled samo ograničenog (malog) uzoraka iz pisanih evidencija. Na ovaj način nadzor će u najvećoj meri biti usmeren na proces sprovođenja teorijske i praktične obuke, odnosno praktičnog ispita.
Uticaj na vlasnike vozila i privredna društva za obavljanje tehničkog pregleda vozila
Putem javnog registra koji se nalazi na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova biće prezentovani podaci o privrednim društvima koja imaju ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila, što će omogućiti vlasnicima vozila odgovarajući izbor privrednog društva. S obzirom da će informacioni sistem tehničkih pregleda vozila i video nadzor onemogućiti brojne nepravilnosti koje su bile izražene u ovoj oblasti (od kojih je najizraženija i najopasnija overa tehničke ispravnosti bez vršenja tehničkog pregleda, odnosno prisustva vozila) vlasnici vozila moraće da ulažu više sredstava u održavanje vozila da bi isto ispunilo propisane uslove u pogledu tehničke ispravnosti. Imajući u vidu starost voznog parka u Republici Srbiji ( u proseku preko 15 godina) postoji izvesna opasnost da znatan broj vozila neće moći da zadovolji uslove u pogledu tehničke ispravnosti.
Informacioni sistem i video nadzor će eliminisati nelojalnu konkurenciju koja je u postojećem stanju veoma izražena u ovoj oblasti, s obzirom da privredna društva najčešće privlače korisnike ponudom o besplatnom tehničkom pregledu. Istovremeno drugi pristup vršenju tehničkog pregleda vozila će zainteresovati i druga privredna društva koja žele da ovu delatnost obavljaju profesionalno i stručno (nedavno se Ministarstvu unutrašnjih poslova obratilo predstavništvo za Republiku Srbiju nemačke kompanije „Dekra”, koja se u Nemačkoj bavi delatnošću tehničkih pregleda i koja namerava da se ovim poslom bavi i u Republici Srbiji).
Navedeni informacioni sistem će, sa postojećim brojem policijskih službenika, obezbediti efikasan i racionalan nadzor, s obzirom da će pregled podataka iz propisanih evidencija biti automatizovan. Upravo je pregled pisanih evidencija zahtevao najviše vremena pri vršenju nadzora i pri čemu je vršen pregled samo ograničenog (malog) uzoraka iz pisanih evidencija. Na ovaj način nadzor će u najvećoj meri biti usmeren na proces vršenja tehničkog pregleda, odnosno kontrole da li je tehnički pregled određenog vozila izvršen na propisani način.
Uticaj na prekršajne sudove
Kroz predložene izmene i dopune Zakona izvršeno je usklađivanje Zakona sa Zakonom o prekršajima, kao i propisivanje novčane kazne u fiksnom iznosu za određene prekršaje za koje je u Zakonu propisana novčana kazna u rasponu, a što će se povoljno odraziti na efikasnost vođenja prekršajnog postupka i rezultiraće rasterećenjem u radu prekršajnih sudova.
Takođe, kroz izmene i dopune odredaba Zakona otvorena je mogućnost primene instituta sporazuma o priznanju prekršaja, što će značajno uticati na skraćenje vođenja pokrenutih prekršajnih postupaka i efikasnost realizacije izrečenih sankcija.
6. Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima
Može se očekivati da primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izazove materijalne troškove određenim kategorijama učesnika u saobraćaju.
Naime, propisivanje obaveze nošenja svetloodbojnog prsluka u određenim uslovima odvijanja saobraćaja za putnike (pešake) koji se nađu van vozila na kolovozu, dovešće do materijalnih izdataka navedenih subjekata za njihovu nabavku. Međutim, budući da se očekuje da upotreba svetloodbojnih prsluka dovede do smanjenja broja poginulih i povređenih učesnika u saobraćaju na putevima, može se zaključiti da efekti do kojih dovodi njihova upotreba u znatnoj meri prevazilaze učinjene izdatke za njihovu nabavku (prosečna cena svetloodbojnog prsluka u maloprodaji iznosi oko 200,00 dinara). Ovim se stvara mogućnost za ostvarivanje profita malih i srednjih preduzeća, kako onih koja se bave izradom svetloodbojnih prsluka, tako i preduzeća koja u svojoj ponudi imaju navedeni proizvod.
U pogledu sagledavanja finansijskih efekata koje će predložene izmene i dopune imati na privredna društva koje se bave osposobljavanje kandidata za vozače i tehničkim pregledima vozila, pre svega se mora imati na umu da se radi o delatnostima od opšteg interesa zbog čega su iste na režimu dozvola, odnosno ovlašćenja. Takođe, mora se imati na umu da mere koje su preduzimane u okvirima važećih odredaba nisu obezbedile da se sprovođenje ovih delatnosti potpuno uvede u propisane okvire.
U cilju obezbeđenja informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače Ministarstvo unutrašnjih poslova je uspostavilo saradnju sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, nakon čega je (nakon što su sprovedena dva postupka javne nabavke) 25. juna 2014. godine potpisan Ugovor o nabavci Implementacije elektronskih servisa vezanih za proces osposobljavanja kandidata za vozače (dodatne funkcionalnosti na Portalu eUprava) broj 404-02-28/2014-02/4 između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i „S&T Serbia” d.o.o. iz Beograda. Ugovorom je utvrđena vrednost nabavke od 21.000.000 dinara.
Prilikom sačinjavanja predloga Odluke o određivanju najniže cene teorijske i praktične obuke i najniže cene za polaganje vozačkog ispita („Službeni glasnik RS”, broj 53/12) procenjeno je da će troškovi pravnih lica u pogledu obezbeđenja informatičke infrastrukture iznositi 462.000 dinara sa periodom amortizacije od pet godina, odnosno troškovi nabavke informatičke infrastrukture su već par godina deo najniže cene osposobljavanja pri čemu pravna lica te troškove do sada nisu imala.
Procenjeni troškovi pravnih lica koji se očekuju u pogledu nabavke informatičke infrastrukture, s obzirom da je izvršeno umanjenje potrebnog broja računara, iznose oko 400.000 dinara.
Zbog uvođenja audio-video nadzora teorijskog ispita, posebno se ističe finansijski efekat ove mere, i u vezi sa tim ukazuje se da je u Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 64/15) navedeno da direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u Republici Srbiji dostižu sumu od oko 320.000 € što, približno odgovara trošku koje će imati sva pravna lica u pogledu uvođenja audio-video nadzora. Dakle, ako ova mera doprinese da se broj poginulih u jednoj godini smanji za samo dva lica, to će znatno prevazići uložena sredstva u audio-video nadzor.
Potpunim uvođenjem delatnosti osposobljavanja kandidata za vozače u propisane okvire, sa aspekta racionalnog poslovanja, privredna društva više neće moći da nude cene osposobljavanja ispod minimalno propisanih cena.
Kao što je napred navedeno, uvođenje ove delatnosti u propisane okvire, zahtevaće ulaganje sredstava u održavanje vozila. Zbog starosti voznog parka Republike Srbije, realno je očekivati da će, u znatnom broju slučajeva, dovođenje vozila u stanje tehničke ispravnosti, zahtevati ulaganje sredstava koja prelaze tržišnu vrednost vozila.
Procenjeni troškovi privrednih društava koji se očekuju u pogledu nabavke informatičke infrastrukture za informacioni sistem tehničkih pregleda vozila iznosi oko 200.000 dinara.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Kada se uzme u obzir visina troškova jedne saobraćajne nezgode sa poginulim licem (koja shodno pojedinim modelima za procenu visine štete iznosi oko 320.000€) potpuno je jasno u kojoj meri će predložene izmene i dopune doprineti boljem stanju u finansijskom i humanom pogledu.
Konkretan finansijski proračun nije moguće izraditi, s obzirom da u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima u pravnom sistemu Republike Srbije nije propisan tačan metod za utvrđivanja nematerijalnih troškova (smrti lica, zadobijenih povreda lica, invaliditeta, troškova lečenja, itd.) koji mogu nastati prilikom saobraćajne nezgode. Na osnovu navedenog, može se očekivati da će putem smanjenja stope smrtno stradalih, kao i povređenih učesnika u saobraćajnim nezgodama doći do smanjenja troškova budzeta Republike Srbije.
U pogledu finansijskih efekata predloženih izmena i dopuna stvaraju se uslovi da nebezbednost (tj. nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju) finansira bezbednost (tj. unapređenje bezbednosti saobraćaja).
Propisivanje strožijih sankcija, kao i novčanih kazni sa većim minimumom i maksimumom zaprećene kazne, za određene prekršaje izvršene od strane fizičkih lica, treba da rezultira podizanjem discipline učesnika u saobraćaju, te se s toga ne očekuje da usvajanje predloženih izmena i dopuna dovede do povećanja prihoda budzeta u znatnoj meri. Međutim, analizom statističkih podataka o broju izvršenih i otkrivenih prekršaja u saobraćaju na putevima u 2014. godini, uočeno je da će ukoliko broj izvršenih i otkrivenih prekršaja ostane isti, pod pretpostavkom da su sve izrečene novčane kazne za otkrivene prekršaje i naplaćene, usled promena u kaznenoj politici koje nose predložene izmene i dopune Zakona doći do povećanja prihoda budzeta Republike Srbije za oko 289.225.000 dinara.
Napominjemo, da nije moguće predvideti prihod koji će se ostvariti od novo propisanih kaznenih odredaba.
Takođe, očekuje se da će propisivanje novčane kazne u fiksnom iznosu za određene prekršaje za koje je odredbama važećeg Zakona propisana novčana kazna u rasponu dovesti do povećanja broja naplaćenih kazni, a samim tim i prihoda budzeta Republike Srbije.
Pored toga, pozitivni finansijski efekti, u smislu povećanja prihoda budzeta kroz veći broj naplaćenih kazni, mogu se očekivati i usled smanjenja iznosa minimuma zaprećene novčane kazne za prekršaje izvršene od strane pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i usled propisivanja novčane kazne u fiksnom iznosu za određene prekršaje izvršene od strane preduzetnika za koje je prema važećem Zakonu propisana novčana kazna u rasponu.
Kao što je napred navedeno pomenuti troškovi u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače i tehničkih pregleda vozila su neophodni kako bi se ove delatnosti od opšteg interesa dovele u propisane okvire.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Ne očekuje se da će usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja značajnije uticati na pojavu novih privrednih subjekata u ovoj oblasti. Međutim, može se očekivati da će usvajanje ovog akta dovesti do eliminisanja nelojalne konkurencije, naročito u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače i tehničkih pregleda vozila.
Naime, nakon početka potpune primene podzakonskih akata o osposobljavanju kandidata za vozače 25. oktobra 2013. godine, broj pravnih lica koja su dobila dozvolu se smanjio za oko 50% (sa 900 na 448), pri čemu je i ovaj broj znatno veći od postojeće potražnje za osposobljavanjem (broja kandidata za vozače). Verovatno će, na početku primene novih odredaba, nova ulaganja sredstava smanjiti postojeći broj pravnih lica, međutim sigurno je da će dovođenje ove oblasti u propisane okvire stvoriti uslove i za ulaganja u ovu oblast (o ovome najbolje govori napred navedeni slučaj nemačke kompanije „Dekra” koja se bavi tehničkim pregledima vozila). Smanjivanje broja pravnih lica koja imaju dozvolu za osposobljavanje ne mora da znači i gubitak radnih mesta koja su postojala u tim pravnim licima, s obzirom da se pravna lica mogu integrisati u cilju umanjenja troškova, odnosno racionalnog poslovanja.
U oblasti tehničkih pregleda vozila očekuje se da će posledice biti identične opisanim posledicama u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U cilju pružanja prilike zainteresovanim stranama da iznesu svoje primedbe, predloge i sugestije odustalo se od donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja po hitnoj proceduri.
Naime, u postupku pripreme izmena i dopuna Zakona, Ministarstvo unutrašnjih poslova, u periodu od 22. januara do 20. februara 2015. godine, sprovelo je javnu raspravu o tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U okviru javne rasprave bili su organizovani okrugli stolovi u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu.
Pored toga, zainteresovane strane mogle su da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije putem elektronske pošte na elektronsku adresu: [email protected], ili na adresu Ministarstva unutraših poslova, Beograd, Bulevar Mihajla Pupina broj 2.
Tokom održane javne rasprave posebno su istaknuti predlozi, primedbe i sugestije koje se odnose na:
predložena ograničenja prava upravljanja motornim vozilom od strane lica sa probnom vozačkom dozvolom (dužina trajanja probne vozačke dozvole, propisivanje obaveze njenog izdavanja i za kategorije motornih vozila za koje važećim Zakonom to nije predviđeno, ograničenja prava upravljanja vozilima do određene najveće snage motora licima sa probnom vozačkom dozvolom za kategoriju „B”);
predloženi model finansiranja bezbednosti saobraćaja;
predlog uvođenja jedinstvenog informacionog sistema u oblast osposobljavanja kandidata za vozače;
propisani obim teorijske i praktičene obuke kandidata za vozače;
predloženo propisivanje dodatnih uslova koje moraju da ispune kako centri za osposobljavanje kandidata za vozače, tako i predavači i ispitivači teorijske i praktične obuke.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što zakon predviđa?
Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i drugi subjekti koji participiraju u ostvarivanju bezbednosti saobraćaja na putevima, u skladu sa zakonom poverenim nadležnostima i kapacitetima koje poseduju, preduzeće sve potrebne mere i aktivnosti radi realizacije zakonom predviđenih rešenja, a u cilju postizanja višeg stepena bezebednosti saobraćaja na putevima.
Nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, bliže propise o načinu obavljanja organizovanog prevoza dece doneće ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Bliže uslove o načinu sticanja početnog CPC i periodičnog CPC, utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje početnog CPC u propisanim slučajevima, program obuke i obaveznih seminara unapređenja znanja, izgled obrasca CPC i kvalifikacione kartice, propisaće ministar nadležan za poslove saobraćaja na predlog agencije.
Bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši obuku za sticanje početnog CPC i periodičnu obuku na obaveznim seminarima unapređenja znanja za sticanje periodičnog SRS, uslove koje moraju da ispune izvođači sadržaja obuke i obaveznih seminara unapređenja znanja, način polaganja stručnog ispita, uslove koje mora da ispuni ispitna komisija za polaganje stručnog ispita, izgled Potvrde o završenoj obuci za sticanje CPC kojim se potvrđuje početna kvalifikacija ili Potvrde o završenoj periodičnoj obuci na obaveznim seminarima unapređenja znanja za sticanje SRS kojim se potvrđuje periodična obuka, način vođenja obuke i način vođenja evidencija o obukama, propisaće ministar nadležan za poslove saobraćaja na predlog Agencije.
Jedinica lokalne samouprave propisuje uslove i način obavljanja poslova nadzora i kontrole parkiranja, uslove za obavljanje poslova uklanjanja odnosno premeštanja vozila kao i postavljanja uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, kada te poslove preduzima komunalna policija, u skladu sa propisima koji uređuju ova pitanja za postupanje policijskog službenika.
U oblasti tehničkog pregleda motornih vozila u proceduri donošenja je Pravilnik o tehničkom pregledu vozila, kojim će se bliže urediti ova oblast, i koji će biti usaglašen sa usvojenim rešenjima.
U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače, kao što je već navedeno, najvažnije odredbe koje su predložene za izmenu i dopunu Zakona već postoje kroz odredbe podzakonskih akata o osposobljavanju kandidata za vozače (testiranje informacionog sistema i obuka za rad na sistemu počinje 25.04.2015. godine), a nova rešenja će biti integrisana u ta podzakonska akta, odnosno u:
Pravilnik o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozače („Službeni glasnik RS”, broj 93/13);
Pravilnik o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencija o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit („Službeni glasnik RS”, broj 93/13);
Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače („Službeni glasnik RS”, br. 93/13);
Pravilnik o načinu vođenja registra privrednih društava, odnosno srednjih stručnih škola, za koje je izdata dozvola za osposobljavanje kandidata za vozače („Službeni glasnik RS”, broj 53/12);
Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno ogranak privrednog društva ili srednja stručna škola koji vrše osposobljavanje kandidata za vozače („Službeni glasnik RS”, br. 93/13, 116/13 i 108/14).
Radi obezbeđenja potpune primene odredaba zakona, Ministarstvo unutrašnjih poslova će, u skladu sa nadležnostima, vršiti kontrolu i regulisanje saobraćaja, odnosno preduzimati druge propisane mere. U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače i tehničkih pregleda vozila, ovo ministarstvo će vršiti nadzor iz svoje nadležnosti radi dosledne primene zakona i podzakonskih akata.