ANALIZA EFEKATA
1. Koji problem se rešava zakonom?
Postojeći Zakon o azilu („Službeni glasnik RS”, broj 109/07) usvojen je 2007. godine a počeo da se primenjuje 2008. godine. Usklađen je sa Ženevskom konvencijom iz 1951. godine, dopunskim protokolima i delimično usklađen sa Direktivama EU koje su u to vreme bile na snazi. Važeći Zakon o azilu propisuje većinu instituta i rešenja predviđenih Direktivama EU koji nisu precizno definisani i stvaraju prostor za zloupotrebu i teško su primenjivi u odlučivanju.
Pomenuti nedostaci važećeg Zakona o azilu posebno su došli do izražaja prošle i tokom ove godine, kao posledica trenutne migratorne situacije koja je zahvatila ne samo zemlje Zapadnog Balkana već i države Evropske unije.
Republika Srbija se po svom geografskom položaju nalazi na tzv. zapadno-balkanskoj ruti i, kao zemlja tranzita, suočava se sa velikim pritiskom mešovitih migracionih tokova. Jedan od najvažnijih faktora koji je teritoriju naše zemlje učinio veoma privlačnom za iregularne migrante je ulazak Mađarske u Šengen, budući da migrant od momenta ulaska na teritoriju Mađarske do države destinacije, najčešće ne prolazi nikakvu graničnu kontrolu. Glavni pravci kojim migranti dolaze na teritoriju Republike Srbije vode iz pravca Grčke, odnosno Makedonije, gde koristeći razne moduse prelaska državne granice (pešice, između dva granična prelaza, skrivanjem u sredstvima drumskog i železničkog saobraćaja, izbegavanjem granične kontrole, korišćenjem falsifikovanih i tuđih ličnih dokumenta i dr.) ulaze na teritoriju Republike Srbije, nakon čega pokušavaju da nezakonito izađu iz naše zemlje i to u najvećoj meri u pravcu Mađarske i Hrvatske.
Jedna od glavnih karakteristika iregularne migracije na teritoriji Republike Srbije je zloupotreba međunarodnih mehanizama zaštite, odnosno prava na azil. Izražavanjem namere za traženjem azila, migranti izbegavaju prekršajnu odgovornost zbog ilegalnog prelaska državne granice ili nezakonitog boravka, legalizujući svoje kretanje preko teritorije Republike Srbije u naredna 72 sata. Za razliku od prethodnih godina, migranti koji su izrazili nameru da traže azil ne odlaze u centre za smeštaj tražilaca azila, već nastavljaju put ka zemljama EU.
Primenom odredaba važećeg Zakona u uslovima konstantnog porasta izraženih namera za traženjem azila, pokazalo se da je postupak azila složen, a da su pojedine odredbe Zakona neprecizne i nedorečene te da ih je teško primeniti u praksi, zbog čega postoji prostor za zloupotrebu postupka azila. Naime, veliki broj lica koja izraze nameru za traženjem azila u Republici Srbiji nisu „pravi“ tražioci azila, odnosno nemaju ozbiljnu nameru da ostanu u našoj zemlji, čak iako dobiju zaštitu, već u postupak azila ulaze kako bi izbegli prekršajnu odgovornost zbog nezakonitog prelaska državne granice ili nezakonitog boravka,i kako bi iz Republike Srbije otišli u države članice Evropske unije. To se može zaključiti iz činjenice da većina njih napusti Republiku Srbiju pre donošenja pravosnažne odluke po njihovom zahtevu za azil, a bilo je slučajeva kada su i lica koja su dobila zaštitu, ubrzo posle toga napustila našu zemlju. Naime, broj tražilaca azila se već između prve i druge faze postupka višestruko smanjuje, a kako se faze postupka dalje smenjuju, njihov broj je sve manji i manji, što se može videti iz statističkog pregleda
2014. godina 2015. godina 2016. godina (zaključno sa 01.09.) lica koja su izrazila nameru za traženje azila 16.500 579.518 8.000 lica koja su pristupila registraciji 1.345 669 826 podneti zahtevi za azil 388 586 538 odobreno prava na utočište 1 16 11 odobreno prava na supsidijarnu zaštitu 5 14 17 obustavljen postupak 322 546 361 odbačen ili odbijen zahtev 12 40 82
Udeo nacionalnosti evidentiranih lica prikazan je u tabeli:
Nacionalnost evidentiranih lica nacionalnost Udeo % Sirija 45,35 Avganistan 30,95 Irak 21,63 Pakistan 0,84 Somalija 0,31 ostalo 0,92
Zbog svega navedenog neophodno je nacionalni sistem azila podići na viši nivo kako u cilju harmonizacije istog sa instrumentima Evropske unije koje regulišu ovu oblast, tako i u cilju što efikasnijeg suočavanja sa najnovijim migracionim tokovima.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Osnovni cilj donošenja Zakona o azilu i privremenoj zaštiti je unapređenje nacionalnog sistema azila i usklađivanje nacionalnih propisa koji regulišu oblast azila sa Direktivama Evropske Unije, smanjenje prostora za zloupotrebu prava na azil kao i stvaranje uslova za povećanje efikasnosti sistema azila u Republici Srbiji. Rešenja predložena novim zakonom treba da omoguće da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila uz istovremeno održavanje bezbednosti svih građana Republike Srbije i poštovanje Ustava i zakona.
Navedeni ciljevi biće postignuti preciznim definisanjem prava i obaveza svih učesnika u postupku azila, kao i samog postupka, što do sada nije bio slučaj. Posebno su značajne odredbe koje predviđaju da će se na lica koja izbegavaju ili ometaju postupak azila ili ne poštuju odluke donete u ovom postupku (ne jave se u Centar za azil u koji su upućeni, bez odobrenja i opravdanog razloga napuste Centar za azil, odbijaju registraciju i sl.) primeniti propisi koji uređuju pravni položaj stranaca. Ovim se uspostavlja mehanizam za sankcionisanje zloupotreba prava u postupku azila putem prekršajnog postupka.
Novinu predstavlja i utvrđivanje novih instituta sigurne zemlje porekla i sigurne treće zemlje, koji će doprineti određivanju preciznijih osnova za donošenje odluke. Na ovaj način, osnovi za odlučivanje su usklađeni sa propisima koje primenjuju države članice Evropske unije.
Posebna pažnja se posvećuje kategoriji lica koja spadaju u ranjive grupe u cilju što bolje zaštite njihovih prava u postupku azila (naročito maloletnici i žene, lica sa posebnim potrebama, najbolji interes deteta, zaštita žena…), a od momenta izražavanja namere za traženjem azila. Za svako maloletno lice bez pratnje koje se pojavi u postupku azila zakon predviđa određivanje staratelja koji vodi računa o interesima maloletnika.
Pored navedenog potrebno je imati u vidu i to da Republika Srbija ostvaruje neposrednu i kontinuiranu saradnju sa državama Evropske unije na iznalaženju globalnog rešenja za migrantsku krizu. Unutar Evropske unije postupak odobravanja azila, odnosno međunarodne zaštite je unificiran, a minimum prava i obaveza tražilaca azila i lica kojima je odobren neki od oblika međunarodne zaštite isti je u svim državama članicama. U cilju stvaranja uslova za ujednačeno postupanje i saradnju na sprečavanju ilegalnih migracija, odredbe predloga zakona usklađene su sa Direktivom 2011/95/EU u delu standarda za kvalifikaciju državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva za ostvarivanje prava na azil, standarda u cilju postizanja jedinstvenog statusa izbeglica ili lica koje ispunjavaju uslove za supsidijarnu zaštitu, kao i standarda koji se odnose na sadržaj (prava i obaveze) odobrene zaštite, Direktivom 2013/32/EU u pogledu postupka za priznavanje i oduzimanje prava na azil, Direktivom 2013/33/EU u pogledu standarda za prijem lica koja su podnela zahtev za azil i Direktivom 2001/55/EC u pogledu minimalnih standarda za dodelu privremene zaštite u slučaju masovnog priliva raseljenih lica, mera koje se primenjuju u pogledu postupka prijema, obaveza za državu koja prihvata raseljena lica kao i prava i obaveza lica kojima je dodeljena privremena zaštita. Donošenje novog zakona usklađenog sa pomenutim Direktivama Evropske Unije značiće i ostvarivanje obaveza preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, a koje su definisane Poglavljem 24 Akcionog plana koji je usvojila Vlada Republike Srbije.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona?
Razmatrane su mogućnosti za izmene i dopune važećeg Zakona o azilu, međutim zbog obima izmena i novina ocenjeno je da je celishodnije pristupiti izradi novog zakona. U predloženom tekstu zakona drugačija je sistematika normi, odredbe su grupisane na drugačiji način tako da tekst čine preglednim i jasnijim za primenu.
Imajući u vidu navedeno donošenje novog zakona najbolji način za rešavanje navedenih problema.
4. Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema
Uređivanje oblasti azila, odnosno određivanje načela, uslova i postupak za odobrenje i prestanak azila i privremene zaštite, kao i status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobren azil i privremena zaštita predstavlja predmet zakonske regulative, te se stoga ova oblast može urediti isključivo na ovaj način.
5. Na koga i kako će uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja će prevashodno uticati na državne organe i institucije kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je nadležno za sprovođenje postupka po podnetom zahtevu za azil kao i donošenje odluke o odobravanju zaštite, Komisiju za azil za donošenje odluke u drugostepenom postupku, Upravni sud za donošenje odluke po osnovu podnete tužbe na drugostepenu odluku, Komesarijat za izbeglice i migracije koji je nadležan za obezbeđivanje materijalnih uslova prihvata tražilaca azila i izbeglica i njihovu integraciju, Ministarstvo za rad, zapošljavanje socijalna i boračka pitanja u pogledu brige o ranjivim kategorijama lica, obezbeđenju socijalne zaštite i obezbeđenje uslova za pristup tržištu rada tražilaca i izbeglica, Ministarstvo zdravlja u smislu obezbeđenja zdravstvene zaštite pomenutih kategorija lica, Ministarstvo prosvete u obezbeđivanju uslova za ostvarenje prava na obrazovanje, Ministarstvo spoljnih poslova koje će, na predlog nadležnih organa sačinjavati listu sigurnih zemalja porekla, Vladu Republike Srbije koja će usvajati listu sigurnih zemalja porekla; zatim međunarodne organizacije i državne organe kao što je UNHCR čiji je mandat zaštita izbeglica kao i na organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima azila i migracija, a naročito onih koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.
U cilju postizanja efikasne primene zakonskih odredaba biće neophodno sprovesti obuke službenika navedenih organa naročito u pogledu obavljanja intervjua sa licima koja su podnela zahtev za azil, prikupljanju činjenica relevantnih za donošenje odluke po podnetom zahtevu, postupanju sa maloletnim licima bez pratnje i drugim ranjivim grupama, prikupljanja informacija o zemlji porekla, znanja jezika, a radi kvalitetnijeg sprovođenja postupka azila, donošenja kvalitetnije odluke nakon sprovedenog postupka kao i usklađivanja postupka azila u Republici Srbiji sa procedurama i standardima predviđenih propisima Evropske Unije. Pored zaposlenih u Kancelariji za azil, pomenute obuke će biti organizovane i za zaposlene u Centrima za azil, službenike granične policije, zaposlene u Regionalnim centrima, kao i zaposlene u Komeserijatu za izbeglice i migracije, članove Komisije za azil, kao i predstavnike Upravnog suda.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi?
U pogledu finansijskih sredstava koja će biti neophodna za realizaciju novih rešenja predviđenih Predlogom zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Akcionim planom za Poglavlje 24. – Podpoglavlje – Azil definisano je da će se za finansiranje istih koristiti sredstva iz redovnog i dodatnog budzeta Republike Srbije, kao i korišćenjem sredstava IPA fondova, odnosno sredstava predviđenih Tvining projektima. Donošenje novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti predstavlja samo jedan korak u izgradi efikasnog sistema azila u Republici Srbiji na čijem se uspostavljanju intenzivno radi. Do sada je preduzet niz aktivnosti koje su minimalno opteretile budzet Republike Srbije, a većim delom finansirane sredstvima međunarodne pomoći (Tvining projekat IPA 2013 pod nazivom „Podrška nacionalnom sistemu azila Republike Srbije“, Tvining projekat Reforma policije, Unapređenje i implementacija menahnizama za sveobuhvatno i konzistento praćenje legalnih migracija u Republici Srbiji). Pored toga, Republika Srbija ostvaruje, a Predlogom zakona daje mogućnosti za nastavak saradnje sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti. Predlog zakona, takođe, predviđa mogućnost za uključivanje službenika drugih državnih organa u slučaju povećanog broja podnetih zahteva za azil u tolikoj meri da ovlašćeni službenici Kancelarije za azil nisu u mogućnosti da blagovremeno saslušaju svakog tražioca. Preusmeravanje i korišćenje postojećih resursa predviđeno je i u pogledu obezbeđivanja smeštajnih kapaciteta.
7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove primene?
Pozitivni efekti Zakona apsolutno opravdavaju eventualne troškove koje bi nadležni organi imali u sprovođenju pitanja iz svoje nadležnosti. Sistem azila čiji se normativni okvir uspostavlja Predlogom zakona omogućiće blagovremen i efikasan rad nadležnih organa. Ovakav sistem prvenstveno će obezbediti efikasan mehanizam za ostvarivanje ustavom garantovane zaštite licima kojima je ona neophodna, uz očuvanje bezbednosti svih građana Republike Srbije.
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju?
Predmet Predloga zakona nisu pitanja koja bi mogla da budu od značaja za tržišnu konkurenciju. Predlog zakona garantuje, tražiocima azila i licima kojima je odobreno pravo na azil, pravo na pristup tržištu rada u sladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja stranaca. Ipak, prema dosadašnjim iskustvima ne očekuje se da će tražioci azila u značajnoj meri koristiti ovo pravo, uzimajući u obzir da da njihov cilj nije trajno nastanjivanje u Republici Srbiji već odlazak ka zemljama Evropske unije. Broj lica koja traže i ostvare pravo na azil u Republici Srbiji ne može u značajnijoj meti uticati na tržišnu konkurenciju.
9. Da li su zainteresovane strane imale prilike da iznesu svoje stavove o zakonu?
O tekstu Predloga zakona održana je javna rasprava, ali i niz sastanaka sa predstavnicima međunarodnih i humanitarnih organizacija koje pružaju pomoć tražiocima azila, izbeglim i raseljenim licima.
Prema Programu javne rasprave u formi okruglog stola, u organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice i migracije, održane su tri Javne rasprave. Poziv za učešće na ovom događaju upućen je elektronskim putem i svi zainteresovani mogli su da prisustvuju događaju i aktivno učestvuju u diskusiji.
Odziv stručne javnosti i relevantnih predstavnika bio je izuzetno velik i prisutnima su predstavljeni razlozi, kao i suština predloženih izmena Zakona. Direktno učešće na javnoj raspravi uzeli su: predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, Stručne službe Zaštitnika građana, Prekršajnog suda u Beogradu, RCGP prema Hrvatskoj, PU Niš, PU Novi Sad, PU Požarevac, PU Smederevo i PU Užice, UNHCR-a, IOM-a, zatim predstavnici NVO „Grupa 484“, „Beogradski centar za ljudska prava“, „Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila“, „Beogradski centar za bezbednosnu politiku“, „Autonomni ženski centar“, NVO „Danski Savet“, i predstavnici medija, novinari iz „Agencije Beta“, televizijskih stanica „Medijana“, „Kopernikus“, „Bel Ami“, „Al Džazira“ i Ljiljana Preradović, dopisnik dnevnog lista „Večernje novosti“ u Novom Sadu.
Sugestije, komentari i primedbe učesnika javnih rasprava kao i sugestije, komentari i primedbe dostavljeni su elektronskim putem i putem pošte, u daljem tekstu razvrstane su na sledeći način:
Primedbe i predlozi na osnovne odredbe odnose se na:
I. Definicije postupka azila u smislu proširenja lica na koja se postupak odnosi; tražioca azila, definicija izbeglice, članovi porodice, maloletnika bez pratnje.
II. Primenu zakona i to da se u okviru načela nekažnjavanja za nezakonit ulazak ili boravak izvrši preciziranje da je u pitanju izražavanje namere za podnošenje zahteva za azil; u oviru načela rodne ravnopravnosti i osetljivosti dat je predlog da se licu koje podnosi zahtev za azil i koje se saslušava, obezbedi prevodilac ili tumač istog pola. U vezi sa odredbama koje uređuju položaj maloletnika bez pratnje ukazano je da je u Predlogu zakona predviđeno rešenje u kojem maloletnik bez pratnje lično podnosi zahtev uz obavezno prisustvo staratelja i predloženo da se pored prisustva staratelja predvidi i prisustvo punomoćnika (stručnog lica-pravnika), koje se bavi materijom izbegličkog prava, kako bi se izbeglo potencijalno nestručno istupanje dodeljenog staratelja ili mogućnost da se maloletnik bez pratnje saslušava bez prisustva punomoćnika. Takođe, predložen je i prioritet u rešavanju podnetih zahteva za azil maloletnika bez pratnje. Dat je predlog da se detaljnije uredi postupak nadležnih organa MUP-a u slučaju pronalaska deteta bez pratnje. Pored toga, s obzirom na to da ovu materiju reguliše i Porodični zakon, istaknuta je potreba za preciziranjem međusobnog odnosa ova dva Zakona. Ukazano je da se činjenica da je neko lice tražilo azil ne može otkriti državi porekla, iz razloga što je u nekim zemljama pa i u Republici Srbiji, kažnjivo traženje azila u drugim zemljama.
III. U pogledu nadležnih organa koji učestvuju u postupku azila, a predviđenih Predlogom zakona predloženo je da druga instanca u postupku azila bude Upravni sud, s tim da ukoliko trenutno ne postoji takva mogućnost, potrebno je precizirati kriterijume za izbor članova Komisije za azil koja je predviđena i samim Predlogom zakona kao druga instanca u postupku azila.;
IV. U vezi sa odredbama koje uređuju postupak predloženo je uvođenje odredbe kojom će se urediti postupanje prema strancima koji izraze nameru, a koji samovoljno napuste Centar za azil pre podnošenja zahteva, bez odobrenja i valjanog opravdanja. U takvim situacijama potrebno je uputiti na shodnu primenu Zakona o strancima. Ovako postoji pravni vakum od 12 dana pod uslovom da su dosledno ispoštovani svi rokovi. Ukazano je da nije propisano koji organ odlučuje o tome da li se stranac iz opravdanog ili neopravdanog razloga nije javio u Centar za azil ili Kancelariji za azil u roku od 72 sata, kao i da ne postoje garancije da će tražiocu azila biti blagovremeno omogućeno podnošenje zahteva za azil kao i da se ne vidi čija je obaveza podnošenje zahteva za azil u roku od 15 dana. Dat je predlog je da se propiše pozitivna pretpostavka da se postupak azila smatra pokrenutim ukoliko Kancelarija za azil ne omogući tražiocu azila da podnese zahtev u roku od 15 dana od dana registracije. Istaknuta je potreba za višim nivoom garancije kako bi Zakon bio usaglašen sa odredbama Direktive 2013/32/EU, obaveza obavljanja ličnih razgovora bez prisustva članova porodice, ne bi trebala da bude uslovljena činjenicom različitog pola, jer neretko su moguće situacije u kojima članovima porodice istog pola iz određenih razloga, najčešće društvenih i običajnih normi neće izneti relevatne činjenice koje mogu voditi ostvarivanju prava na azil u prisustvu članova. Predloženo je privremeno uključivanje službenika drugih organizacionih jedinica nadležnog organa i/ili uključivanje službenika drugih organa u slučajevima povećanog broja podnetih zahteva za azil. Ukazano je da rokovi nisu u skladu sa načelom dobre uprave i načelom efikasnosti ZOUP i da je predlog da se zadrže važeći rokovi. Izneta je sugestija da ubrzani postupak treba okončati u roku od mesec dana. Predloženo je da se eksplicitno propiše postupanje na granici ili u tranzitnom prostoru jer postoje pravne praznine vezane za smeštaj lica koja borave u tranzitnom prostoru ili na granici, kao i tokom žalbenog postupka. Postavljeno je pitanje opravdanosti kratkog roka za žalbu u slučajevima odbacivanja zahteva ili naknadnog zahteva. U pogledu liste sigurnih država porekla koju utvrđuje Vlada , a prema potrebi revidira istu predloženo je da Ministarstvo spoljnih poslova predlog liste sačinjava uzimajući u obzir mišljenja nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom – eksplicitno propisati obavezu konsultacije uzimajući u obzir uslove na osnovu kojih se zemlja može smatrati sigurnom; Vezano za odredbu koja uređuje pitanje naknadnog zahteva ukazano je na neusaglašenost stava 1. i 2. s obzirom da stav 1. govori o konačnosti odluke a stav 2. o pravnosnažnosti.
V. U pogledu odredaba koje uređuju prava i obaveze tražilaca azila predloženo je da načelo besplatne pravne pomoći u važećem Zakonu o azilu bude predviđeno i ovim Predlogom zakona jer pravni zastupnici moraju imati nesmetan pristup tražiocima azila i osobama kojim je dodeljeno utočište. Takođe, dat je predlog da pristup obrazovanju ne treba odlagati duže od tri meseca od podnošenja zahteva za azil.
VI. Vezano za pitanja ostvarivanje prava i obaveza lica kojima je odobren azil predloženo je da momenat sticanja prava na smeštaj lica kojima je odobren azil bude vezan za momenat sticanja svojstva pravnosnažnosti; da se na detaljniji način definiše integracija lica kojima je dodeljen jedan od oblika zaštite predviđene ovim zakonom; kao i da se propiše poseban član koji će uređivati sticanje srpskog državljanstva, pojam naturalizacije, odnosno protek perioda kada je moguće tražiti prijem u državljanstvo, a to znači i usklađivanje pitanja boravka i stalnog nastanjenja stranca.
VI. Dat je predlog u pogledu mere ograničenja kretanja za lica kojima su potrebne posebne procesne i prihvatne garancije, da se izricanje iste maloletnicima bez pratnje treba predvideti samo izuzetno, tek ukoliko se neke druge manje uticajne alternativne mere ne mogu delotvorno primeniti.
VII. Vezano za pitanja prestanka azila i udaljenje stranca predloženo je da, pre donošenja odluke o prestanku prava na utočište, Kancelarija za azil upozna lice sa razlozima za prestanak i da mu mogućnost da se izjasni o činjenicama relevantnim za prestanak zaštite.
VIII. U pogledu isprava i evidencija predloženo je preciziranje nadležnog organa za izdavanje potvrde o boravku i potvrde o evidencijskom identifikacionom broju za lice koje dobije međunarodnu zaštitu. Takođe predloženo je se da se isti automatski izdaje zajedno sa ličnom kartom za lice kome je odobrena međunarodna zaštita i da se taj broj unosi u ličnu kartu.
Konačan zaključak sprovedene javne rasprave je da je potrebno pristupiti određenoj korekciji Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti, kojim bi se pored uvažavanja svih relevantnih primedbi, između ostalog, uspostavio takav pravni okvir koji bi pružio punu podršku uspešnom i efikasnom sistemu azila. Nakon javnih rasprava Radna grupa je razmotrila sve ove sugestije i dostavljene predloge i oni koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Predloga zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, uvršteni su u tekst Predloga zakona.
Nakon održane javne rasprave veliki broj komentara je usvojen, naročito oni koji su se odnosili na razloge progona, definiciju maloletnika bez pratnje, položaj maloletnika bez pratnje, rokove za sprovođenje postupka, preciznije definisanje uslova za sprovođenje postupka na graničnom prelazu itd.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja?
U cilju postizanja efikasne primene zakonskih odredaba biće sprovedene obuke službenika nadležnih organa naročito u pogledu obavljanja intervjua sa licima koja su podnela zahtev za azil, prikupljanju činjenica relevantnih za donošenje odluke po podnetom zahtevu, postupanju sa maloletnim licima bez pratnje i drugim ranjivim grupama, prikupljanja informacija o zemlji porekla, znanja jezika, a radi kvalitetnijeg sprovođenja postupka azila, donošenja kvalitetnije odluke nakon sprovedenog postupka kao i usklađivanja postupka azila u Republici Srbiji sa procedurama i standardima predviđenih propisima Evropske unije.
Pored toga, za sprovođenje zakona biće doneti podzakonski akti koji će bliže urediti pitanja načina registracije lica koja izraze nameru za traženjem azila, sadržinu i izgled obrazaca zahteva za azil i isprava, način vođenja i sadržina evidencija koje se vode na osnovu odredaba Predloga zakona. Takođe, biće doneti akti o unutrašnjem uređenju Centra za azil i drugih objekata za smeštaj kao i propisi koji će bliže urediti materijalne uslove prihvata, socijalnu pomoć za tražioce azila, odnosno lica kojima je odobreno pravo na azil, i zdravstvene preglede koji se obavljaju prilikom prijema u Centar za azil.