ANALIZA EFEKATA
PREDLOGA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI
Problem nedovoljne relevantnosti, odnosno usaglašenosti visokog obrazovanja sa potrebama tržišta rada;
Problem unapređivanja kvaliteta i efikasnosti postupka akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa i usaglašavanje sa evropskim standardima u oblasti visokog obrazovanja;
Problem nedovoljne iskorišćenosti stečenih znanja i rezultata naučnih istraživanja na visokoškolskim ustanovama, za razvoj inovacija;
Problem utvrđivanja odgovarajućeg broja ESPB bodova potrebnog za upis naredne godine studija na teret budzeta;
Problem neujednačenih kriterijuma za ocenjivanje studenata;
Problem neujednačenog vođenja evidencije i blagovremenog dostavljanja podataka Ministarstvu radi donošenja odluka zasnovanih na podacima.
Problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, odnosno usaglašenosti sa potrebama tržišta rada
Za važeći okvir visokog obrazovanja može se konstatovati da postoji potreba za unapređivanjem u smislu povećanja njegove relevantnosti i fleksibilnost u odnosu na potrebe tržišta rada. Problemi sa kojima se studenti suočavaju su: nemogućnost studiranja uz rad, nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i dostignućima potrebnim za uključivanje u radni proces, neusaglašenost studijskih programa sa potrebama poslodavaca, nedovoljno zastupljena stručna praksa u studijskim programima i nedostatak načina da se u nastavi angažuju vrhunski stručnjaci iz prakse.
nemogućnost studiranja uz rad (part-time)
Važeći Zakon o visokom obrazovanju ne predviđa mogućnost studiranja uz rad. Na taj način, velikom broju studenata koji su zbog materijalnog stanja prinuđeni da rade ili koji žele da se radno angažuju, uskraćuje se prilika da istovremeno rade i studiraju. Takođe, ovakvo rešenje odstupa od opredeljenja Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji 2020. da se povećanja učešće populacije sa visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji Republike Srbije.
nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i dostignućima potrebnim za uključivanje u radni proces
Brz tehničko-tehnološki napredak i potreba za fluktuacijom visokoobrazovne radne snage dovodi do problema da svršeni studenti teško pronalaze posao jer poslodavci smatraju da oni nemaju odgovarajuća praktična znanja i veštine, odnosno očekivane i potrebne kompetencije za uključivanje u proces rada.
neusaglašenost studijskih programa sa potrebama poslodavaca
Zbog neusaglašenosti studijskih programa sa potrebama privrede, veliki broj svršenih studenata teško nalaze zaposlenje u struci jer njihove kvalifikacije nisu prepoznatljive na tržištu rada od strane poslodavaca.
nedostatak načina da se u nastavi angažuju vrhunski stručnjaci iz prakse
Poslodavci u Srbiji često ističu kako svršeni studenti imaju poteškoće prilikom uključivanja u proces rada, za šta i poslodavci i studenti kao razlog navode ili nedostatak ili nerelevantnu stručnu praksu obavljenu u toku studija. Zbog ovog problema štetu trpe poslodavci koji moraju da izgube dodatno vreme i novac obučavajući nove zaposlene, ali i sami studenti koji imaju problem prilikom zapošljavanja, i u toku uvođenja u posao kod poslodavca ostvaruju niže plate.
Problem unapređivanja kvaliteta postupka akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa i usaglašavanje sa evropskim standardima
Tokom primene važećeg Zakona o visokom obrazovanju utvrđena je potreba da se u cilju povećanja kvaliteta visokog obrazovanja, obezbeđenja da se sistem osiguranja i provere kvaliteta u sprovodi u nezavisnim stručnim telima kao i da se visokoškolsko obrazovanje u većoj meri uskladi sa evropskim standardima, unaprede određena rešenja i postupci u oblasti obezbeđenja kvaliteta visokog obrazovanja. Problem potrebe za unapređivanjem kvaliteta može se predstaviti kroz nedovoljnu nezavisnost akreditacionog tela, što je istovremeno i razlog za usaglašavanje sa evropskim standardima visokog obrazovanja koji podrazumevaju nezavisnost akreditacionog tela.
nezavisnost akreditacionog tela i usaglašavanje sa evropskim standardima
Problem nedovoljne nezavisnosti akareditacionog tela, odnosno Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) ogleda se kako u formalnom tako i funkcionalnom smislu. U formalnom smislu, KAPK je komisija Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) koji i bira njene članove, dok je istovremeno NSVO organ koji odlučuje u drugom stepenu u postupku akreditacije. U funkcionalnom smislu, s obzirom da KAPK nije pravno lice, zavisno je od Ministarstva jer ono obavlja administrativno tehničke poslove i za KAPK i za NSVO. Takođe, Ministarstvo isplaćuje naknade za članove KAPK-a.
Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 („Službeni glasnik RS“, broj 107/12), Deo treći – Strategija razvoja visokog obrazovanja, (( – Zajednički okvir razvoja visokog obrazovanja, tačka 7. Osiguranje i kontrola kvaliteta, kao mera za unapređivanje kvaliteta visokog obrazovanja predviđena je transformacija KAPK-a u Nacionalnu akreditacionu agenciju, sa statusom posebnog pravnog lica, koja ispunjava kriterijum nezavisnosti od akademske zajednice i od ministarstva. Na taj način se obezbeđuje i punopravno članstvo u međunarodnih asocijacija ENQA (Evropska asocijacija agencija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju) i EQAR (Evropski registar agencija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju).
KAPK je postao punopravni član ENQA i EQAR zahvaljujući:
proceni da KAPK ima operacionu nezavisnost u odlučivanju;
ostvarenim rezultatima u dosadašnjem radu;
uvođenju sistema kontrole kvaliteta-kako interne tako i eksterne evaluacije;
činjenici da su standardi za oba tipa evaluacija u skladu sa delovima 1 i 2 Evropskih standardima u visokom obrazovanju (European Standards and Guidelines);
doslednoj primeni standarda kvaliteta – prema definisanim procedurama;
Međutim, prilikom eksterne evaluacije KAPK-a od strane ENQA i EQAR, uočeni su problemi koji se odražavaju na kvalitet rada, i to:
status koji nije dovoljno nezavisan, prema standardima ENQA;
zavisnost od odluka Nacionalnog saveta;
organizaciona i finansijska zavisnost od Ministarstva;
logistička podrška Ministarstva je neadekvatna očekivanom obimu posla;
stručna služba nedovoljna i u stalnim promenama zbog angažovanja osoblja po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima;
finansiranje KAPK-a koje je procenjeno kao neredovno i nedovoljno.
Uporednom analizom važećeg zakona i Predloga zakona, lako se može videti u kojoj meri je rad KAPK-a zavistan od Nacionalnog saveta i Ministarstva, kao i da se navedeni problem ne može rešiti eventualnom boljom primenom važećih zakonskih rešenja već samo donošenjem novih.
Tabela 1. Uporedna analiza odredbi važećeg zakona i Predloga zakona o telu nadležnom za postupak akreditacije
Oblast regulisanja Zakon o visokom obrazovanju Predlog zakona o visokom obrazovanju Status KAPK je radno telo Nacionalnog saveta.Nema status pravnog lica (član 13. Zakona) Nacionalno akreditaciono telo je pravno lice (član 14. Predloga), a stručni organ je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju) Finansiranje Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budzetu Republike Srbije. Visinu naknade za akreditaciju utvrđuje Komisija, uz saglasnost Nacionalnog saveta i Vlade. Naknada za akreditaciju visokoškolske ustanove uplaćuje se na račun propisan za uplatu javnih prihoda budzeta Republike Srbije. Članovi Komisije imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine.(član 13. Zakona) Finansira se iz budzeta Republike Srbije i sopstvenih sredstava (član 14. Predloga) Stručne službe S obzirom da je KAPK radno telo Nacionalnog saveta, stručne, administrativno-tehničke i informatičke poslove za potrebe KAPK-a obavlja Ministarstvo. (član 12. stav 4)U praksi, ove poslove obavljaju lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima pod rukovodstvom Predsednika KAPK-a, jer Ministarstvo nema kapaciteta, ali se plaćaju iz budzetskih sredstava Ministarstva. Nacionalno akreditaciono telo ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručni organ, i stručne službe koje obavljaju administrativno –tehničke poslove.(član 15)Nacionalno akreditaciono telo ima stalno zaposlene koji rade na prijemu i obradi zahteva za akreditaciju, kadrovske poslove, pružaju tehnički podršku KAPK-u i recezentima. Imenovanje članova KAPK-a 17 članova Komisije bira Nacionalni savet i to:1) po tri iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja, iz člana 27. ovog zakona, iz reda istaknutih redovnih profesora, naučnika, umetnika i stručnjaka, na predlog Konferencije univerziteta, 2) dva, iz reda profesora strukovnih studija, na predlog Konferencije akademija strukovnih studija.(član 13. stav 3) 17 članova Komisije za akreditaciju bira upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela, na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija i visokih škola (član 20. stav 4)
unapređenje postupka odlučivanja u drugom stepenu u postupku akreditacije
Potreba za unapređivanjem postupka akreditacije postoji kod odlučivanja u drugom stepenu u postupku akreditacije. U postupku po žalbi na prvostepeno rešenje KAPK-a, važećim zakonom propisano je da Nacionalni savet odlučuje, bez preciziranja vrsta odluka koje može da donese. Praksa je pokazala da Nacionalni savet najčešće vraća predmet KAPK-u na ponovno odlučivanje. Ukoliko KAPK u ponovljenom rešenju nije postupio u skladu sa njegovim pravnim shvatanjem, Nacionalni savet je najčešće ponovo poništavao rešenje i vraćao predmet KAPK-u na ponovno odlučivanje, a u manjem broju slučajeva je sam doneo rešenje o akreditaciji. Uočene je da je u određenom broju postupaka Nacionalni savet više puta ukidao prvostepeno rešenje i vraćao predmet na ponovno odlučivanje KAPK-u. Takođe, je u određenom broju slučajeva uočen problem u samom postupku razmatranja žalbe jer su po predmetu postupali sami članovi Nacionalnog saveta bez uvida u ceo predmet.
Problem nedovoljne iskorišćenosti stečenih znanja i rezultata naučnih istraživanja za razvoj inovacija
Važećim zakonom o visokom obrazovanju inovaciona delatnost visokoškolskih ustanova spomenuta je samo kao mogućnost za visokoškolsku ustanovu da može biti osnivač centra za transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnološkog parka i drugih organizacionih jedinica, u skladu sa zakonom o inovacionoj delatnosti.
Predlogom zakona promoviše se jedinstvo nastave, naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada i inovativne delatnosti, kao i stručnog rada. Pošto se na visokoškolskim ustanovama osim obrazovnog procesa odvija i naučno-istraživački, umetnički i stručni rad, očekuje se da one imaju ključnu ulogu u razvoju ekonomije a posebno Srbije kao društva baziranom na znanju. Nema uspešne ekonomije i privrede bez pokretanja inovacija, a sa druge strane nema uspešnih inovacija (proizvodi, tehnologije, procesi, organizacija) bez kvalitetnog obrazovanja i istraživanja.
Problem utvrđivanja odgovarajućeg broja ESPB bodova potrebnih za upis naredne godine studija na teret budzeta
Od donošenja Zakona o visokom obrazovanju 1. septembra 2005. godine kao uslov za upis u narednu godinu studija na teret budzeta postavljen je prag od 60 ESPB bodova koje student mora da ostvari. Međutim u praksi je jako mali broj studenata uspevao da ostvari ovaj zakonski uslov kako bi se u narednoj godini upisao na teret budzeta, što je dovodilo do protesta studenata pred skoro svaki početak nove školske godine. Uviđajući da je zahtev postavljen previsoko za najveći broj studenata, izlazilo se u susret zahtevima studenata pa je Zakon o visokom obrazovanju menjan šest puta („Službeni glasnik RS“ br. 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14 i 87/16) kako bi se za jednu ili više školskih godina napravio izuzetak i studentima omogućilo da sa manje od 60 ESPB bodova (48 do 54 ESPB bodova) upišu narednu godinu studija na teret budzeta.
Problem neujednačenih kriterijuma za ocenjivanje studenata
Ocenjivanje učenika važećim zakonom (član 89.) uređeno je tako da se studijskim programom utvrđuje srazmera poena stečenih u predispitnim obavezama i na ispitu, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena (od mogućih 100 bodova), a visokoškolskoj ustanovi je ostavljeno da svojim opštim aktom bliže uredi način polaganja ispita i ocenjivanje na ispitu. U praksi, ovakvo zakonsko rešenje dovelo je do situacije da se za isti broj poena stečenih na predispitnim i ispitnim obavezama na različitim visokoškolskim ustanovama dobijaju različite ocene. Primera radi, na jednom fakultetu ocena 10 daje se za ostvarenih 91-100 bodova, a na drugom za 95-100 bodova. Ovakva situacija stavlja studente u nejednak položaj pri nastavku visokog obrazovanja i pri konkurisanju za ostvarivanje prava iz studentskog i učeničkog standarda (pravo na smeštaj i ishranu, studentski kredit).
Problem neujednačenog vođenja evidencije i blagovremenog dostavljanja podataka Ministarstvu radi donošenja odluka zasnovanih na podacima
Važeći zakon uredio je način prikupljanja, vođenja, vrste evidencije i podatke koje visokoškolske ustanove prikupljaju. Međutim, s obzirom da visokoškolske ustanove imaju različite informacione sisteme preko kojih vode evidenciju, ovi sistemi nisu kompatibilni jedni sa drugima, a ni sa informacionim sistemom Ministarstva, što dovodi do problema u prikupljanju podataka koji su Ministarstvu potrebni radi praćenja performansi visokog obrazovanja, i donošenja odluka zasnovanih na realnim podacima.
CILjEVI KOJI SE POSTIŽU DONOŠENjEM ZAKONA
Unaprediti relevantnost visokog obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada i društva u celini
Unaprediti sistem obezbeđenja i kontrole kvaliteta u visokom obrazovanju
Koristiti stečena znanja i rezultate naučnih istraživanja u velikoj meri za razvoj inovacija
Unaprediti kriterijume ocenjivanja u procesu studiranja i obezbediti jednake uslove za ostvarivanje prava na nastavak visokog obrazovanja i iz učeničkog i studentskog standarda za studente čije se školovanje finansira iz budzeta
Unaprediti proces vođenja evidencija i korišćenja podataka koje prikupljaju visokoškolske ustanove, na osnovu kojih Ministarstvo prati performanse i donosi odluke od značaja za razvoj visokog obrazovanja.
Unaprediti relevantnost visokog obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada i društva u celini
Ovaj cilj u skladu je sa ciljevima definisanim u Strategiji razvoja visokog obrazovanja 2020, i to:
sa dugoročnim ciljem iz Prvog dela, tačka 3. Ciljevi razvoja obrazovanja, stav 2. „ povećanje obuhvata stanovništva Republike Srbije na svim obrazovnim nivoima, od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do celoživotnog učenja” i stav 4. tačka tačka 3): „dostizanje i održavanje relevantnosti obrazovanja, posebno onog koje se potpuno ili delimično finansira iz javnih izvora, tako što će se struktura sistema obrazovanja usaglasiti sa neposrednim i razvojnim potrebama pojedinaca, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, istraživačkog, obrazovnog, javnog, administrativnog i drugih sistema“
sa razvojnim opredeljenjima visokog obrazovanja, Deo treći, Razvojna opredeljenja visokog obrazovanja 2012-2020+, tačka 1): „Sistem visokog obrazovanja će u prvom redu, usmeravati strukturu svojih obrazovnih i istraživačkih aktivnosti ka zadovoljenju razvojnih potreba privrede i društva u Republici Srbiji“, tačka 3) „ Sistem visokog obrazovanja će unaprediti svoje performanse s ciljem da se poveća učešće populacije s visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji Republike Srbije“ i tačka 4) Sistem visokog obrazovanja i svaki njegov deo podrediće svoju delatnost, funkcionisanje i razvoj doslednom ispunjavanju misije koju ima u kontekstu celoživotnog učenja i razvojnih potreba zajednice
Ključna predložena rešenja:
Uvođenje studiranja uz rad (part-time) čl. 96. st. 5, čl. 102. st. 5. i čl. 109. st. 2.
Ovakav način studiranja važećim zakonom nije uređen. Predlog zakona uvodi mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje studiranje uz rad, pri čemu se student koji studira uz rad pri upisu odgovarajuće godine studija opredeljuje za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 30 ESPB bodova što je dvostruko manje od onoga za šta se opredeljuju studenti koji se finansiraju iz budzeta. Izlazeći u susret specifičnim potrebama studenata koji rade, Predlog zakona omogućava da oni zadrže status studenta do isteka roka koji se određuje u trostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, dok je za studente koji ne rade to dvostruki broj školskih godina.
Uvođenje kratkog programa studija, čl. 34. st. 4. i čl. 39. st. 16.
Predlog zakona uvodi mogućnost da visokoškolske ustanove organizuju kratke programe studija sa jasno definisanom strukturom, svrhom i ishodima učenja, koji mogu biti obima od 30 do 60 ESPB bodova (jedan ili dva semestra) i za koji se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija i stečenim kompetencijama. Na ovaj način omogućava se brži odgovor visokoškolskih ustanova na potrebe tržišta rada ali i veća fleksibilnost lica sa visokim obrazovanjem jer završavanjem kratkog programa lice može odmah da se na lakši način da se uključi u proces rada. Na ovaj način lica koja su stekla kvalifikacije na nekom stepenu visokog obrazovanja, a nisu zapošljiva, kroz sticanje praktičnih i dodatnih znanja i veština, relevantnih za poslodavce, poboljšaju svoju zapošljivost i na taj način bi se u Republici smanjio broj nezaposlenih, posebno mladih. Sa druge strane, moguće je u oblastima kao što je IT povećati broj stručnjaka koji bi sticali nova znanja i veštine na priznatim programima koje izvode reprezentativne visokoškolske ustanove i o čemu se izdaju odgovarajući sertifikati koji garantuju kvalitet pruženog znanja i obuke.
– Uvođenje obaveznih zajedničkih sednica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanja sa Privrednom komore Srbije, Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i sa drugim telima i organizacija čija je delatnost u vezi sa visokim obrazovanjem, čl. 12. st. 2.
Predlog zakona uvodi nove oblike saradnje visokog obrazovanja sa privredom. Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima obavezu da najmanje dva puta godišnje održava sastanke sa Privrednom komorom Srbije, Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i drugim telima, kako bi se zajednički utvrđivali prioriteti u sprovođenju politike visokog obrazovanja relevantni za privredu, privredna društva i tržište rada.
Uvođenje mogućnosti da visokoškolska ustanova formira poseban savetodavni organ Savet poslodavaca, radi ostvarivanja saradnje na izradi studijskih programa, čl. 60. st. 3.
Na nivou visokoškolske ustanove, Predlog zakona daje mogućnost ustanovama da formiraju poseban savetodavni organ Savet poslodavaca. Prevashodna uloga Saveta poslodavaca je iniciranje izrade novih i inoviranje postojećih studijskih programa na kojima se stiču kompetencije koje poslodavci traže i prepoznaju. Savet poslodavaca na ovim poslovima sarađuje sa organom poslovođenja, komisijama za nastavna pitanja i nastavno-naučnim većima. Standardima za akreditaciju studijskih programa, koji će se doneti na osnovu ovog zakona, mišljenje Saveta poslodavaca biće obavezan deo dokumentacije koja se predaje uz zahtev za akreditaciju.
Uvođenje kategorije predavača van radnog odnosa, čl. 80.
Zbog specifičnosti angažovanja u nastavi na visokoškolskoj ustanovi, nastavnici i saradnici često nisu u mogućnosti da steknu iskustva iz realnog sektora koja bi preneli studentima. Sa druge strane, vrhunski stručnjaci iz realnog sektora zbog zarada koje su u visokom obrazovanju niže nego u privredi nemaju interes da budu birani u zvanja na visokoškolskoj ustanove, ili da budu uključeni u nastavni proces, jer važećim zakonom nije propisana mogućnost da nastavu drži bilo ko osim izabranih nastavnika i saradnika. Kako bi se prevazišla ova situacija i omogućilo da studentima deo nastave drže vrhunski stručnjaci iz prakse, Predlog zakona uvodi kategoriju predavača van radnog odnosa, koji može da drži nastavu i vežbi najviše do 30% fonda aktivnih časova iz stručno-aplikativnih predmeta.
Uvođenje ove kategorije predavača od posebnog je značaja za IT sektor. IT sektor je kao posebno važan za razvoj Republike Srbije prepoznala Vlada, čijim se Akcionim planom za unapređenje IT sektora, pored ostalog, predviđa povećanje broja studenata na studijskim programima iz ove oblasti. Praksa je pokazala da asistenti sa studijskih programa iz IT oblasti često napuštaju visokoškolsku ustanovu zbog višestruko većih zarada u realnom sektoru, pa je omogućavanje da se u nastavi angažuju predavači van radnog odnosa važno i zbog održanja i podizanja kvaliteta nastave.
Unaprediti sistem obezbeđenja i kontrole kvaliteta u visokom obrazovanju
Ovaj cilj u skladu je sa ciljevima definisanim u Strategiji razvoja visokog obrazovanja 2020 u Trećem delu, 7. Osiguranje i kontrola kvaliteta:
tačka 1) „Sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju će potpuno prilagoditi svoje standarde Evropskim standardima u visokom obrazovanju (European Standards and Guidlines, ESG), i pratiti njihova poboljšanja. U sistem ugraditi etičke norme i principe, usvojiti etički kodeks istraživanja i visokog obrazovanja,
tačka 2) „Kvalitet obezbeđivati kroz jedinstvo unutrašnjeg i spoljašnjeg sistema osiguranja i kontrole kvaliteta i kroz primarnu odgovornost visokoškolske ustanove sistem ojačati uvođenjem dodatnih mera, mehanizama i indikatora, a ustanove obavezati da rezultate svoga rada javno publikuju”,
tačka 8) „Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: KAPK) unaprediće svoj rad tako što će: (a) uz puno učešće akademske zajednice, studenata i poslodavaca pristupiti neophodnim izmenama standarda; (b) u proces akreditacije uključiti nezavisne (domaće i inostrane) eksperte, studente i poslodavce (c) javno objavljivati izveštaje o nalazima recenzenata i KAPK koji su relevantni za donošenje odluke o akreditaciji
tačka 10) „Spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva i koje bi bilo punopravni član međunarodnih asocijacija ENQA i EQAR. Polazeći od pozitivnih iskustava drugih zemalja, potrebno je razmotriti mogućnost, odnosno celishodnost da se KAPK transformiše u Nacionalnu akreditacionu agenciju koja bi zadovoljavala navedene kriterijume“.
Ključna predložena rešenja:
Osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta (Nacionalno akreditaciono telo), čl. 14-19.
Osnivanjem Nacionalnog akreditacionog tela omogućiće se da akreditaciono telo bude nezavisno u odnosu na Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Ministarstvo, da se sam postupak akreditacije i spoljašnje konrole kvaliteta odvija efikasnije u okviru zakonom utvrđenih rokova, da administrativno tehnička podrška bude profesionalizovana što će doprineti boljem radu stručnog organa Nacionalnog akdreditacionog tela (KAPK).
Mere za sprovođenje ovog rešenja su osnivanje Nacionalnog akreditacionog tela kao posebnog pravnog lica od strane Vlade, izbor organa upravljanja na predlog KONUS-a i KAVŠ-a, izbor direktora, stručnog organa (KAPK), uspostavljanje stručnih službi i donošenje internih akata.
Finansiranje Nacionalnog akreditacionog tela realizuje se iz sopstvenih sredstava ostvarenih naknadama za akreditaciju i iz budzeta, član 14.
Sredstva od naknada za akreditaciju do sada su uveliko prevazilazila troškove postupka sprovođenja akreditacije i naknada za recezente, a nisu mogla da se koriste za angažovanje lica koja bi profesionalno obavljala stručno-administrativne poslove u okviru posebnih stručnih službi.
Jasno definisano postupanje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u drugostepenom postupku i obrazovanje Žalbene komisije, čl. 12. st. 1. tač. 6) i čl. 23. st. 10-20.
Predlogom zakona u postupak po žalbi na odluku o akreditaciji uvodi se Žalbena komisija, koju za svaku žalbu imenuje Nacionalni savet. Žalbena komisija ima tri člana koji se imenuju sa liste recezenata koju utvrđuju KONUS i KAVŠ. Sa ove liste biraju se i rezecenti za postupak akreditacije, a recezent koji je imenovan u Žalbenu komisiju ne može da bude lice koje je zaposleno na visokoškolskoj ustanovi koja je podnela žalbu, kao ni lice koje je učestvovalo u akreditaciji studijskog programa za koji je izjavljena žalba. Uloga Žalbene komisije je da objektivno ispita žalbu na rešenje NAT-a i da Nacionalnom savetu dostavi izveštaj i predlog za donošenje odluke. Predlogom zakona definisano je da Nacionalni savet jednom može vratiti prvostepeno rešenje na ponovno odlučivanje, a ukoliko visokoškolska ustanova uloži žalbu na ponovljeno rešenje NAT-a, Nacionalni savet će sam odlučiti o zahtevu za akreditaciju.
Skraćenje rokova u postupku za akreditaciju čl. 23.
S obzirom da NAT ima stručne službe, propisano je da se zahtev za akreditaciju uzima u razmatranje tek kada je kompletiran, o čemu se visokoškolska ustanova obaveštava zaključkom u kojoj joj se ostavlja rok od 30 dana da dopuni zahtev. Tek kada je kompletiran, zahtev se šalje recezentima.
Rok u kojem NAT donosi odluku o akreditaciji smanjen je sa 12 na 9 meseci.
Rok za podnošenje novog zahteva za akreditaciju smanjen je sa godinu na 90 dana.
Koristiti stečena znanja i rezultate naučnih istraživanja u velikoj meri za razvoj inovacija, čl. 44. st. 2, čl. 49. st. 2. i čl. 59. st. 5.
Novim rešenjima u Zakonu uvodi se novi princip objedinjavanja obrazovanja, istraživanja i inovacija, a u ostalim odredbama i mogućnost da visokoškolske ustanove za potrebe komercijalizacije i privrednog iskorišćavanja znanja i rezultata istraživanja osnivaju privredna društva (inovacione centre, centre izuzetnih vrednosti, centre za transfer tehnologija, poslovno-tehnološke inkubatore, naučno-tehnološke parkove i druge organizacije), s tim što se prihod ostvaren tom delatnošću mora koristiti za razvoj ustanove.
Značaj inovacione delatnosti posebno je istaknut u sledećim dokumentima:
Programu rada Vlade premijera Ane Brnabić, u kom je ova delatnost prepoznata kao ključna za razvoj preduzetništva zasnovanog na znanju i inovativnosti,
prioritetnim ciljevima Vlade – za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razovoja definisana su tri cilja, od kojih je prvi „Povećanje kapaciteta za inovacije u društvu“,
Strategiji Evropa 2020 u kojoj je kao jedna od prioritetnih oblasti istaknut „Pametan rast“ koji podrazumeva rast ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (naučno-tehnološka istraživanja i razvoj, obrazovanje i digitalno društvo)
Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016-2020 – Istraživanja i inovacije.
Polazeći od ovih strateških dokumenata, Predlogom zakona predviđeno je objedinjavanje obrazovne, naučno-istraživačke i inovacione delatnosti i mogućnost da visokoškolska ustanova osniva organizacione jedinice za komercijalizaciju ovih delatnosti.
Prevashodni cilj ovih zakonskih rešenja jeste iskorišćavanje i komercijalizacija stečenih znanja i rezultata naučnih istraživanja na samoj visokoškolskoj ustanovi osnivanjem naučno-istraživačkih i inovacionih organizacija. U dosadašnjoj praksi visokoškolskih ustanova, u velikom broju slučajeva, zbog nemogućnosti komercijalizacije dešavalo se ili da znanja i rezultati naučnih istraživanja ne budu iskorišćeni ili da ih istraživači sami iskoriste van visokoškolske ustanove, iako su do tih rezultata došli upravo zahvaljujući radu na ustanovi i korišćenjem sredstava i opreme visokoškolske ustanove.
Omogućavanjem da visokoškolska ustanova osniva različite oblike naučno istraživačkih i inovacionih organizacija u svom sastavu, sprečiće se propadanje stečenih znanja i ostvarenih rezultata naučnih istraživanja a i istraživači će biti motivisani da ostanu na ustanovi koja im će im na ovaj način omogućiti se dalje usavršavaju, da komercijalizuju svoj rad i da kroz poboljšanje uslova rada visokoškolske ustanove imaju mogućnost za postizanje još boljih rezultata u svom radu.
Ova zakonska rešenja omogućavaju visokoškolskoj ustanovi i da deo akreditovanih master akademskih studija izvodi na naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama, da sredstva koja te organizacije ostvare koriste za unapređenje rada visokoškolske ustanova ali i da konkurišu na domaće i inostrane inovacione projekte.
Nesumnjivo da će objedinjavanje obrazovnog, naučnog i istraživačkog rada i osnivanjem novih naučno-istraživačkih i inovacionih organizacija za komercijalizaciju rezultata, doneti posrednu korist i privredi Republike Srbije, tako što će visokoškolske ustanove moći da tržištu ponude inovacije i znanja po konkurentnijim cenama nego kada bi ista nabavljali iz inostranstva. Takođe, realno je očekivati da održavanje dela master akademskih studija na naučno-istraživačkim organizacijama unapredi kompetencije budućih svršenih master što će imati pozitivan efekat na domaće tržište visokostručne radne snage. Međutim, šira analiza direktnih i indirektnih efekata ovih zakonskih rešenja na privredu biće moguća tek nakon određenog perioda njihove primene.
Unaprediti kriterijume za studiranje i uslove za konkurisanje za prava iz učeničkog i studentskog standarda za studente čije se školovanje finansira iz budzeta, čl. 103. st. 1. i čl. 104. st. 4.
Ključna predložena rešenja
Predlog zakona kao uslov za upis u narednu godinu studija na teret budzeta propisuje prag od 48 ESPB bodova koje student mora da ostvari. Ovaj broj bodova određen je imajući u vidu dugogodišnju praksu u primeni ovog zakona od 2005. godine, po kojoj se pokazalo da je uobičajeni broj ispita koje student može prebaciti u narednu godinu a da ostane finansiran iz budzeta dva, odnosno izraženo u ESPB bodovima 12 bodova manje od 60 ESPB koliko je maksimum po godini studija. Ovakvo rešenje međutim ne sprečava motivaciju studenata da ostvare i više od 48 ESPB bodova s obzirom da je to samo osnov da budu rangirani u okviru kvote studenata koji se mogu finansirati iz budzeta a koju Vlada, odnosno Pokrajinska vlada utvrđuje za svaku visokoškolsku ustanovu i svaku školsku godinu. U dosadašnjoj praksi bilo je primera kada ni 58 pa čak ni 60 ESPB bodova nije garantovalo studentima da će naredne godine biti na budzetu, već su ustanove morale da propišu dodatna merila kako bi rangirala studente.
Predlog zakona propisao je skalu za ocenjivanje studenta na ispitu: od 51 do 60 poena ocena 6 (šest), od 61 do 70 poena ocena 7(sedam), od 71 do 80 poena ocena 8(osam), od 81 do 90 poena ocena 9 (devet), od 91 do 100 poena ocena 10 (deset), pri čemu ocena 5 nije prelazna i ne upisuje se u indeks. Propisivanjem skale studenti će na svim visokoškolskim ustanovama biti ocenjivani na isti načina, a studenti koji konkurišu za prava iz studentskog standarda više neće biti oštećeni zbog različitog ponderisanja ocena na visokoškolskim ustanovama.
Unaprediti proces vođenja evidencija i korišćenja podataka koje prikupljaju visokoškolske ustanove, a na osnovu kojih Ministarstvo prati performanse i donosi odluke, čl. 112-124.
Ključna predložena rešenja
Predlog zakona uvodi jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) koji uspostavlja i koje vodi Ministarstvo. Kroz JISP sve visokoškolske ustanove vode evidencije u okviru odgovarajućeg registra.
uvode se registri: Registar akreditovanih visokoškolskih ustanova, Registar akreditovanih studijskih programa, Registar studenata i Registar zaposlenih.
uvodi se jedinstveni obrazovni broj (JOB), koji predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o studentu i koji ga prati kroz sve stepene obrazovanja, počev od predškolskog. JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje studentu u automatizovanom postupku, na zahtev visokoškolske ustanove, pri prvom upisu studenta na visokoškolsku ustanovu. JISP i JOB će se za douniverzitetsko obrazovanje na isti način urediti Predlogom zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a koji je u postupku utvrđivanja.
DA LI SU RAZMATRANE ALTERNATIVE PREDLOŽENIM REŠENjIMA
U toku izrade Predloga zakona razmatrana su različita rešenja za pojedina ključna rešenja, i to:
Kod ključnog predloženog rešenja uvođenja kratkog programa studija, razmatrana je opcija u kojoj bi ove studije moglo da upiše i lice za završenim četvorogodišnjim obrazovanjem, pri čemu bi obim programa bio od 30 do 120 ESPB bodova i bodovi bi mogli da se prenose. Na ovaj način, kratki program bi praktično bio na 5. stepenu, na kojem su specijalističke i majstorski programi u srednjem obrazovanju. Analizom važeće regulative u oblasti neformalnog obrazovanja, procenjeno je da bi kratki programi na 5. nivou imali konkurenciju u programima neformalnog obrazovanja koje organizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, i da ne bi služili svrsi, odnosno broja lica sa visokim obrazovanjem i povećanju zapošljivosti.
Rešenje za koje se radna grupa odlučila predstavlja u ovom trenutku najbolji način da se ostvari glavna uloga kratkog programa, a to je da lice sa visokim obrazovanjem stekne dodatne profesionalne kompetencije za brzo uključivanje u radni proces, bez sticanja nivoa obrazovanja.
Kod ključnog predloženog rešenja koje se odnosi na unapređivanje postupka po žalbi u postupku akreditacije razmatrana je opcija da drugostepenu komisiju kao svoj organ formira Nacionalno akreditaciono telo. Prema toj opciji, Komisija za žalbe je ekspertsko telo Agencije za visoko obrazovanje koje ima 7 članova, i to: po jedan iz svakog obrazovno-naučnog polja, odnosno obrazovno-umetničkog polja iz reda veoma istaknutih redovnih profesora, naučnika i stručnjaka (ukupno 5), na predlog Konferencije univerziteta i dva iz reda profesora strukovnih škola, na predlog Konferencije akademija strukovnih studija. Komisiju bi po podnetoj žalbi imenovao Nacionalni savet. Rešenje komisije po žalbi bilo bi konačno u upravnom postupku i protiv njega bi mogao da se vodi upravni spor.
Radna grupa se nije odlučila za ovo rešenje iz sledećeg razloga:
Nije celishodno da isto telo, iako su upitanju različiti organi istog tela, odlučuje i u prvostepenom i u drugostepenom postupku;
Zbog malog broj lica (7) koja su angažovana u Komisiji, u slučaju velikog broja žalbi postoji veliki rizik od probijanja zakonskih rokova. Rešenje iz Predloga zakona stavlja na raspolaganje listu sa više od hiljadu recezenata.
ZAŠTO JE DONOŠENjE ZAKONA NAJBOLjE ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Gotovo svi problemi koje Predlog zakona treba da reši proizlaze iz rešenja utvrđenih važećim zakonom, stoga je za njihovo rešavanje neophodno izmeniti odredbe važećeg Zakona o visokom obrazovanju, odnosno zakonom propisati nova rešenja i pravne institute.
NA KOGA ĆE I KAKO ĆE I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENjE U ZAKONU
Imajući u vidu da će Zakonom o viskom obrazovanju biti uređen sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti, nova rešenja ostvariće, neposredno ili posredno, pozitivan uticaj na:
visokoškolske ustanove;
nastavnike i saradnike na visokoškolskim ustanovama;
studente.
Uticaj na visokoškolske ustanove
Obrazovanjem Nacionalnog akreditacionog tela očekuje se da postupak akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa i spoljašnje provere kvaliteta bude efikasniji, kraći i izvesniji za visokoškolske ustanove. Efikasnost će se postiće profesionalizacijom stručnih službi NAT-a, skraćenjem rokova za donošenje odluke, novim žalbenim postupkom u kojem drugostepeni organ (Žalbena komisija) ne može u nedogled prvostepeno rešenje vraćati na ponovno odlučivanje Nacionalnom akreditacionom telu. Veća izvesnost oko ishoda akreditacije omogućava se aktivnom ulogom stručnih službi prilikom pregleda zahteva za akreditaciju i omogućavanjem da visokoškolska ustanova kompletira svu dokumentaciju pre nego što se zahtev uzme u razmatranje.
Visokoškolske ustanove imaće mogućnost da znanja i rezultate svojih istraživanja iskoriste za unapređivanje svog rada osnivanjem privrednih društva za inovacionu delatnost.
Korišćenjem JISP i JOB, pored toga što će koristiti profesionalni informacioni sistem, visokoškolskim ustanovama olakšaće se i mogućnost praćenja napredovanja studenata i zaposlenih. Takođe, zahvaljujući JISP-u visokoškolske ustanove će biti u mogućnosti da blagovremeno dostavljaju podatke na osnovu kojih Ministarstvo planira i predlaže Vladi politiku i razvoj visokog obrazovanja.
Uticaj na nastavnike i saradnike na visokoškolskim ustanovama
Uvođenjem kategorije predavača van radnog odnosa koji dolazi iz realnog sektora nastava dobija na dodatnom kvalitetu imajući u vidu iskustva iz prakse koja će taj predavač predstaviti studentima. U tom smislu treba imati u vidu i Akcioni plan Vlade za unapređenje IT sektora, kojim se pored ostalog predviđa i učešće vrhunskih IT stručnjaka iz najvećih svetskih kompanija iz tog sektora te uvođenje predavača van radnog odnosa predstavlja pravni osnov da se ova lica angažuju na visokoškolskoj ustanovi.
Uvođenjem saradničkog zvanja asistent sa doktoratom, omogućava se da asistenti koji su doktorirali i koji ne mogu da dobiju poziciju docenta ostanu angažovani na visokoškolskoj ustanovi i stiču dodatna pedagoško-metodička znanja potrebna za ulazak u nastavnička zvanja, kada se za to ukaže prilika.
Uticaj na studente ogleda se u realnijem uslovu za upis studija na teret budzeta (48 umesto 60 ESPB bodova), saradnjom visokoškolskih ustanova sa privredom preko saveta poslodavaca ali i učešćem predavača vrhunskih stručnjaka iz realnog sektora kompetencije koje studenti stiču biće relevantnije za poslodavce što će pospešiti zapošljivost visokoobrazovanih građana.
Propisivanjem skale za ocenjivanje, studenti svih visokoškolskih ustanova biće u ravnopravnom položaju prilikom konkurisanja za prava iz studentskog standarda.
KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI
Primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.
Obrazovanje Nacionalnog akreditacionog tela neće imati efekte na budzet Republike Srbije, s obzirom da je članom 14. stav 3. Predloga zakona propisano da se ovo telo finansira iz prihoda od naknada za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju i drugih prihoda, u skladu sa zakonom.
Smanjenje broja potrebnih ESPB bodova sa 48 na 60 neće stvoriti dodatne troškove, s obzirom da se granica od 48 ESPB bodova primenjuje praktično od početka primene Zakona o visokom obrazovanju od 2005. godine. To praktično znači da će broj studenata koji se finansiraju iz budzeta, kao i do sada, biti određen odlukom Vlade, odnosno Pokrajinske Vlade za svaku školsku godinu.
DA LI POZITIVNI EFEKTI ZAKONA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
S obzirom da sredstva potrebna za realizaciju ovog zakona ne prevazilaze važeće budzetske limite koje je odredilo Ministarstvo finansija, i uzimajući u obzir činjenicu da troškovi za rad Nacionalnog akreditacionog tela opravdavaju njegovo osnivanje jer su i dalje niži od iznosa koji visokoškolske ustanove svake godine uplate na ime naknada za akreditaciju, a istovremeno se dobija na kvalitetu postupka akreditacije i provere kvaliteta, može se konstatovati da su pozitivni efekti ovog zakona u potpunosti opravdani troškovima.
DA LI AKT STIMULIŠE POJAVU NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNU KONKURENCIJU
Opšti cilj visokog obrazovanja je osiguranje kvalitetnog visokog obrazovanja i u tom smislu odredbe Zakona o visokom obrazovanju nemaju za cilj stimulisanje novih visokoškolskih ustanova, već dostizanje i održavanje kvaliteta visokog obrazovanja. Svakako, svaki novi subjekt koji želi da postane akreditovana visokoškolska ustanova može to da postane ukoliko ispuni standarde za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, u skladu sa zakonom.
Osnivanje novih privedenih subjekata omogućeno je kroz uvođenje inovacione delatnosti i povezivanje sa visokim obrazovanjem. Visokoškolske ustanove mogu biti osnivač naučnih instituta, inovacionih centara, centara izuzetnih vrednosti, centra za transfer tehnologija, poslovno-tehnološkog inkubatora, naučno-tehnološkog parka i drugih organizacija, koje će se baviti komercijalizacijom rezultata njihovih istraživanja.
Cilj ovih rešenja je iskorišćavanje i komercijalizacija stečenih znanja i rezultata naučnih istraživanja na samoj visokoškolskoj ustanovi osnivanjem inovacionih organizacija. U dosadašnjoj praksi visokoškolskih ustanova, u velikom broju slučajeva, zbog nemogućnosti komercijalizacije dešavalo se ili da znanja i rezultati naučnih istraživanja ne budu iskorišćeni ili da ih istraživači sami iskoriste van visokoškolske ustanove, iako su do tih rezultata došli upravo zahvaljujući radu na ustanovi i korišćenjem sredstava i opreme visokoškolske ustanove.
Omogućavanjem da visokoškolska ustanova osniva različite oblike naučno istraživačkih i inovacionih organizacija u svom sastavu, sprečiće se propadanje stečenih znanja i ostvarenih rezultata naučnih istraživanja a i istraživači će biti motivisani da ostanu na ustanovi koja im će im na ovaj način omogućiti se dalje usavršavaju, da komercijalizuju svoj rad i da kroz poboljšanje uslova rada visokoškolske ustanove imaju mogućnost za postizanje još boljih rezultata u svom radu.
Primer dobre prakse za pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata naučnih istraživanja ističemo Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu koji je omogućio transfer znanja i pomogao osnivanje velikog broja start-up i spin-off kompanija.
Više o tome na linku: http://www.uns.ac.rs/index.php/c-nauka/transfer-c/start-spin-c
DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
Predlog zakona o visokom obrazovanju sačinila je Radna grupa formirana Rešenjem ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 119-01-347/2017-06 od 20. oktobra 2016. godine, u koju su imenovani predstavnici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, Konferencije univerziteta Srbije, Konferencije akademija strukovnih studija, Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novo Sadu, Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta umetnosti, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta „Singidunum“ i predstavnici Ministarstva.
Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), na sednici održanoj 26. aprila 2017. godine, a na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doneo je Zaključak 05 broj 011-3777/2017, kojim je određeno sprovođenje javne rasprave o Predlogu zakona o visokom obrazovanju u periodu od 3. do 23. maja 2017. godine.
Predlog zakona o visokom obrazovanju objavljen je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i na Portalu e-uprava, a zainteresovana lica mogla su u toku perioda trajanja javne rasprave da svoje primedbe, sugestije i predloge dostave preko posebnog formulara na e-mejl adresu [email protected] sa naznakom „Predlog zakona o visokom obrazovanju“.
Tokom javne rasprave održano je pet tribina na kojima je predstavljen Predlog zakona o visokom obrazovanju, i to u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, 9. maja Rektoratu Univerziteta umetnosti, 9. maja Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu 10. maja Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu, 11. maja i Rektoratu Univerziteta u Nišu 22. maja.
Pored tribina, u Ministarstvu je tokom ali i nakon okončanja javne rasprave održan niz sastanaka sa zainteresovanim stranama, udruženjima studenata, privatnih visokoškolskih ustanova i državnih organa i organizacija radi obavljanja dodatnih konsultacija i unapređenja teksta Predloga zakona.
U javnoj raspravi učestvovali su: Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Agencija za borbu protiv korupcije, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Odbor za obezbeđenje kvaliteta i internu evaluaciju Univerziteta u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Radna grupa Konferencije akademija strukovnih studija Srbije, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine, Ekonomski fakulteta Univerziteta u Nišu, Mašinski fakultet Niš, Elektronski fakultet u Nišu, Republički zavod za statistiku, Akademik Vladimir S. Kostić, Prof. dr Aleksandar Lipkovski, Prof. dr Rade Doroslovački, Prof. dr Milena Dragičević Šešić, Prof. dr Dragan Antić, Prof. dr Dragan Domazet, Prof. Dr Saša Malkov, Prof. dr Vera Vujčić, Prof. dr Vera Dondur, Prof. dr Jelica Đokić, Prof. dr Jadranka Simonović, Prof. dr Ivan Milentijević, Prof. dr Dušica Pavlović, Prof. dr Slavica Spasić, Prof. dr Bojana Stojanović Pantović, Prof. dr Snežana Živančević Simonović, Prof. dr Mirjana Franceško, Prof. dr Živadin Micić, Prof. dr Mirko Kulić, Prof. dr Dragana Latković, Prof. dr Vera Marković, Prof. dr Mirko Savić, Prof. dr Ljubomir Stajić, Prof. dr Snežana Smederevac, Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, Prof. dr Gordana Vukelić, Prof. dr Dušan Prodanović, Prof. dr Adrijana Marčetić, Prof. dr Iva Draškić Vićanović, Prof. dr Jovan Popov, Prof. dr Ivan Gržetić, Prof. dr Zoran Tomić, Zoran Jović, Prof. dr Radomir Malbaša, doc. dr Đorđe Čantrak, Prof. Dr Jovan Živadinović, Prof. dr Mila Pavlović, Prof. dr Dragica Živković, Prof. dr Dragutin Tošić, Prof. dr Radoš Radivojević, dr Dragan Kreculj, dr Nebojša Mitrović, Prof. dr Borko Krstić, Prof. dr Dušica Pavlović, Prof. dr Radomir Tomić, Prof. dr Aleksandra Boričić, Prof. dr Dejan Blagojević, Prof. dr Jelena Petković, dr um. Milica Ružičić, Prof. dr Saša Obradović, doc. dr Dragan Knežević, Prof. emeritus Srđan Stanković, Prof. dr Branko Božić, Prof. dr Sofija Pekić Quarrie, Prof. dr Sanja Stojanović, Prof. dr Nedeljko Rodić, Prof. dr Zoran Keković, Prof. dr Živorad Milenović, mr Vesna Rilak Stanimirović, mr Jovan Bogosavljević, Prof. dr Saša Marković, Prof. dr Dragan Soleša, dr Duško Blagojević, Prof. dr Gradimir Vojvodić, Prof. dr Nebojša Lalić, dr Marija Maruna, Prof. dr Vladimir Jorga, Prof. Dr Siniša Jasnić, mr Sergej Macura, Mirjana Ćirić v.d. pomoćnika ministra zdravlja, Borijan Soković, Milan Savić, Srđan Dimitrijević, Aleksandar Mitrevski, Jelena Živković, Ivan Milojević, Irena Popović, Dubravka Kahrimanović, Rovinac Damjan, Aleksandar Bobić, Dino Martinić, Stefan Đurić, David Cvekić, Vesna Rosić, Predrag Đurović, Uroš Đurić, Zoran Radić, Goran Perić, Miloš Janković, Goran Mišić, Srbislav Tasić, Mladen Šmakić, Nataša Milović Stefanović, Goran Petrović, Ivana Milosavljević, Dejan Simonović, Ivan Vranić, Dejan Jovanović, Nikola Samailović, Dušica Perović, Nemanja Pantović, Dejan Todorović, Miroljub Nikolić, Milorad Simidzija, Dragan Pavlović, Vesna Kostić, Snežana Bogdanović, Aleksandra Žunić, Marko Marković, Bratislav Pavlović, Aleksandar Božić, Gordana Stojšin, Ivica Lazović, Nikša Šebić, Grupa građana, Magistranti i doktoranti, Vladan Ilić, Filip Trpčevski, Stefan Vranjevac, Dejan Bošnjačić, Jasmina Stošović, Udruženje medicinskih sestara i tehničara „Sestrinstvo“ KCS i Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije.
Ministarstvo je nakon javne rasprave prihvatilo sledeće najznačajnije sugestije :
Ulaz u visokoškolsku ustanovu omogućen je svim licima osim licima organa bezbednosti bez prethodne dozvole organa rukovođenja ustanove.
postupak provere kvaliteta rada ustanova i studijskih programa je preciziran, i propisane su odgovarajuće prelazne odredbe s obzirom da su se rokovi za proveru kvaliteta izmenili u odnosu na važeći zakon
Izmenjen je postupak po žalbi u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa tako što je uvedena žalbena komisija koju imenuje Nacionalni savet sa liste recenzenata koju utvrđuju Konferencija univerziteta i Konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola
Prihvaćen je predlog da Nacionalni savet odluči o akreditaciji u drugostepenom postupku ukoliko Nacionalno akreditaciono telo ne postupi po prvostepenoj odluci Nacionalnog saveta kojom je predmet vraćen na ponovno odlučivanje
Prihvaćena je sugestija da se bankarska garancija vrati kao vid obezbeđenja u postupku dobijanja dozvole za rad.
prihvaćene su sugestije koje se odnose na sukob interesa, tako da su predviđena odgovarajuća ograničenja za članstvo u svim telima uređenim Predlogom zakona
prihvaćeno je osnivanje saveta poslodavaca pri visokoškolskoj ustanovi, radi ostvarivanja saradnje pri izradi studijskih programa
prihvaćeno je propisivanje garantovane zastupljenosti studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama u studentskim telima
prihvaćeno je propisivanje dužeg roka trajanja studija (u trostrukom trajanju) za studente sa invaliditetom, studente koji su upisani po afirmativnim merama i studente kategorisane vrhunske sportiste;
prihvaćeno je ujednačavanje ocenjivanja prema bodovima, kako studenti ne bi bili oštećeni prilikom konkurisanja za prava iz studentskog standarda;
prihvaćen je predlog za ograničavanje broja mandata organa poslovođenja, kao i članova Nacionalnog saveta.
Nisu prihvaćene sledeće sugestije i primedbe date u javnoj raspravi:
da Nacionalni savet za visoko obrazovanje bira Narodna skupština – Predlogom zakona je predviđeno da članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bira Vlada što treba da doprinese efikasnosti rada Nacionalnog saveta jer se u praksi dešavalo da nadležnom odboru Narodne skupštine treba i više od godinu dana da zameni člana Nacionalnog saveta koji je dao ostavku a to može da ugrozi funkcionisanje rada. Sa druge strane, kompetentnost je garantovana jer se članovi Nacionalnog saveta biraju iz reda istaknutih profesora na predlog akademske zajednice
nije prihvaćen predlog da se specijalističke strukovne studije ostanu na drugom stepenu visokog obrazovanja, s obzirom na odluku Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i stav Ministarstva o stepenima visokog obrazovanja. Takođe, treba imati u vidu da su i važećim zakonom i Predlogom zakona predviđene master strukovne studije koje imaju najmanje 300 ESPB bodova. U prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona, propisane su zaštitne odredbe za sva lica koja su stekla stručni naziv strukovnog specijaliste drugog stepena visokog obrazovanja
nije prihvaćena primedba da se ograniči broj produženja radnog odnosa za profesore koji steknu uslov za penziju, s obzirom da su propisani stroži uslovi za produžavanje u odnosu na važeći zakon
nije prihvaćena primedba da ne treba posebno akreditovati studijske programe koji se izvode i na stranom jeziku, s obzirom da bi u tom slučaju došlo do prevelikog opterećenja nastavnika, što je u suprotnosti sa Standardima za akreditaciju studijskih programa, što bi dovelo do opadanja kvaliteta tih studijskih programa.
KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENjEM ZAKONA NAMERAVA
Za potpunu primenu zakona potrebno je doneti podzakonske akte za njegovo sprovođenje. Prelaznim i završnim odredbama obezbeđen je prelazni period do pune primene novih rešenja i pravnih institute, kao i važenje podzakonskih akta donetih do stupanja na snagu ovog zakona ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Posebno treba istaći da prelaznim odredbama omogućeno da se pojedina nova rešenja primenjuju odmah, odnosno pre donošenja podzakonskih akata (npr. postupak po žalbi na prvostepenu odluku o akreditaciji, osim za nove zahteve, primenjivaće se i u postupcima započetim po starom zakonu ukoliko do dana stupanja ovog zakona nije izjavljena žalba, a recezenti će biti imenovani sa liste koju je prema starom zakonu utvrdio KAPK).
Polazeći od programa Vlade Republike Srbije, koji je u svom ekspozeu predstavila predsednica Vlade Ana Brnabić, u delu koj se odnosi na visoko obrazovanje, napomenuto je kao ključno izvršiti promenu načina finansiranja fakulteta novim zakonom koji će omogućiti da se fakulteti finansiraju po modelu zasnovanom na performansama, a ne na osnovu broja studenata.
U tom cilju Vlada je odlučila da se Predlog posebnog zakona o finansiranju visokog obrazovanja sačini kroz Delivery Unit. Namera je da se finansiranje visokoškolskih ustanova vrši se na osnovu performance based contract-a i realizovanih ciljeva i rezultata koje visokoškolska ustanova ostvari u određenom periodu. U delu koji se odnosi na finansiranje Predlog zakona je sačinjen tako da ide u susret novom zakonu o finansiranju visokoškolskih ustanova, u smislu praćenja merljivih indikatora ostvarenja ciljeva i rezultata kroz Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) u poglavlju o evidencijama i u njemu su date osnove za prikupljanje podataka za osnovno i dodatno finansiranje.
Podzakonski akti u nadležnosti Vlade
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje Normative i standarde rada visokoškolskih ustanova Član 68. stav 5. dve godine od dana stupanja na snagu zakona Odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskog programa koji se finansira iz budzeta, za visokoškolsku ustanovu čiji je osnivač Republika Član 99. stav 3. godinu dana od dana stupanja na snagu zakona dodatni broj studenata čije se studije finansiraju iz budzeta za realizaciju afirmativnih mera Član 99. stav 4. godinu dana od dana stupanja na snagu zakona Poseban način priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanje studijskih programa visokoškolskih ustanova sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koje obavljaju delatnost u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje prava u pogledu nastavka obrazovanja, odnosno zapošljavanja imalaca visokoškolskih isprava sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Član. 138. stav 2. godinu dana od dana stupanja na snagu zakona
Podzakonski akti u nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje:
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje utvrđuje smernice u vezi sa organizacijom, sprovođenjem kratkog programa studija i izdavanjem odgovarajućeg sertifikata član 12. stav 1. tačka 7. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje naučne, umetničke, odnosno stručne oblasti u okviru polja iz člana 37. ovog zakona, na predlog Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola član 12. stav 1. tačka 8 godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje listu stručnih, akademskih, naučnih, odnosno umetničkih naziva sa naznakom zvanja odgovarajućeg stepena studija iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih, naučnih, odnosno umetničkih naziva dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku član 12. stav 1. tačka 9) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova na predlog Nacionalnog akreditacionog tela član 12. stav 1. tačka 10) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje standarde za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova na predlog Nacionalnog akreditacionog tela član 12. stav 1. tačka 11) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje standarde za početnu akreditaciju na predlog Nacionalnog akreditacionog tela član 12. stav 1. tačka 12) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova na predlog Nacionalnog akreditacionog tela član 12. stav 1. tačka 13) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju studijskih programa na predlog Nacionalnog akreditacionog tela član 12. stav 1. tačka 14) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona standarde za akreditaciju studijskih programa specijalističkih strukovnih studija prvog stepena član 12. stav 1. tačka 14)i član 142. stav 3. devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. utvrđuje minimalne uslove za izbor u zvanja nastavnika, na predlog Konfe-rencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija i visokih škola član 12. stav 1. tačka 15) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donosi Osnove za kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji član 12. stav 1. tačka 16) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Kriterijume za izbor nastavnika za zaključenje ugovora o radu nakon 65. godine života donosi Nacionalni savet za visoko obrazovanje član 93. stav 3. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
Podzakonski akti u nadležnosti ministarstva:
Podzakonski akt Pravni osnov Rok utvrđuje postupak za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova; Član 31. stav 1. tačka 9) godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Stručno uputstvo o upisu kandidata na visokoškolske ustanove, upisu po afirmativnim merama i drugim pitanjima od značaja za upis na visokoškolsku ustanovu čiji je osnivač Republika Član 100. stav 9. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Bliže uslove u pogledu vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka o kojima se vodi evidencija, kao i druga pitanja od značaja za vođenje evidencija Član 113. stav 6. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Bliže uslove i način uspostavljanja registara, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrste statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara Član 114. stav 4. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Bliže uslove u pogledu postupka dodele JOB-a Član 115. stav 10. tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona Obrazac javne isprave iz stava 2. ovog člana, kao i obrazac sertifikata kratkog programa studija Član 125. stav 6. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Bliže uslove u pogledu postupka priznavanja radi zapošljavanja Član 131. stav 8. godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona