IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. KOJI SU PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI
Uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka započeta je 2008. godine donatorskim projektom RGZ – Statens Kartverk Twinning projekat Geografske informacije za razvoj i EU integracije 2008 – 2013.
Najbitnije aktivnosti realizovane u okviru ovog projekta su:
• zakonska osnova za uspostavljanje NIGP-a;
• izrada Strategije za uspostavljanje NIGP-a;
• predlog standarda za metapodatke i editor za metapodatke;
• inicijalni geoportal za pretraživanje i pregled geoinformacija.
Zakonom o državnom premeru i katastru, koji je stupio na snagu u septembru 2009. godine, stvoren je pravni osnov za uspostavljanje NIGP-a, pri čemu su transponovane pojedine odredbe INSPIRE direktive. Potpuna transpozicija direktive biće izvršena donošenjem Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Republički geodetski zavod je izradio Strategiju uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010. do 2012. godine koju je usvojila Vlada u oktobru 2010. godine. Strategija je usmerena na definisanje principa, ciljeva i odgovarajućih mera koje razmatraju postizanje optimalne upotrebe geoinformacija u Republici Srbiji. Glavni cilj je kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje razmene kvalitetnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji između subjekata NIGP-a za potrebe javnog sektora, privrede i javnosti uopšte.
Svrha strategije je promocija eksploatacije i dobrobiti od NIGP-a i stvaranje okvira za podršku nacionalnim i evropskim inicijativama u oblasti geoinformacija.
Strategija je usmeravala stvaranje NIGP-a u Republici Srbiji kroz sledeće strateške oblasti:
• saradnja;
• prostorni podaci i servisi;
• standardizacija;
• pravni okvir;
• geodetski referentni sistem;
• finansiranje;
• istraživanje, razvoj i edukacija.
Za navedene strateške oblasti formulisani su opšti i posebni ciljevi koji su se realizovali kroz vremenski određen akcioni plan.
Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je bitan oslonac za razvoj e-uprave. NIGP takođe upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.
Izrađen je katalog metapodataka kojim je definisan standard za metapodatke koji su dostupni na inicijalnom geoportalu, zasnovan na INSPIRE implementacionim pravilima i ISO standarima i to:
• INSPIRE implementaciona pravila za metapodatke;
• ISO 19115 – Geografski podaci – metapodaci;
• ISO 19119 – Geografski podaci – servisi.
Uloga metapodataka je da dokumentuju sadržaj, strukturu i lokaciju geoinformacija. Metapodaci sadrže informacije o skupu prostornih podataka koje su opisane kroz klase metapodataka i to: metapodaci, karakteristike skupa podataka, klasifikacija, ključne reči, geografska lokacija, referentni sistem, reprezentacija, održavanje, kvalitet, standardizacija, pristup i korišćenje, organizacioni okvir i distribucija.
Republički geodetski zavod je izradio editor metapodataka za potrebe prikupljanja i održavanja metapodataka koji podržava opisani standard za metapodatke. Editor je dostupan na geoportalu za besplatno preuzimanje i omogućuje subjektima NIGP-a da prikupljaju i održavaju metapodatke iz svoje nadležnosti.
Kroz projekat uspostavljen je inicijalni geoportal za pristup prostornim podacima i servisima u okviru nacionalne infrastrukture prostornih podataka. Inicijalni geoportal je omogućio Republičkom geodetskom zavodu, da zajedno sa drugim subjektima NIGP-a, prikazuje i razmenjuje prostorne podatke putem Interneta, istovremeno obezbeđujući javni pristup informacijama o prostoru.
Vlada je juna 2011. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Srednjoročnog programa radova na osnivanju i održavanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka za period od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine. Srednjoročnim programom radova na osnivanju i održavanju NIGP-a utvrđena je vrsta i obim radova, dinamika njihovog izvršenja, izvori finansiranja i obim potrebnih sredstava za njihovu realizaciju, kao i učesnici u njegovoj realizaciji.
Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je bitan oslonac za razvoj e-uprave. NIGP takođe upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.
Analiza stanja geosektora koja je urađena pomoću Upitnika o stanju geosektora u Republici Srbiji (realizovan 2013. godine) i Upitnika o potrebama za geopodacima (realizovan 2015. godine) je pokazala da su neke od najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost i koordinacija.
Uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i ovaj zakon donosi sa sobom čitav niz rešenja koji će odstraniti pomenute slabosti.
Infrastrukturu prostornih podataka se uspostavlja poštovanjem sledećih INSPIRE principa:
podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije
treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora podeliti ih između korisnika i aplikacija
treba omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima,
prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje,
potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje,
geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu predstaviti u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.
2. CILJEVI KOJI SE POSTIŽU DONOŠENJEM ZAKONA
Donošenjem Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka stvoriće se pravni okvir za uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji.
Ovim zakonom prenosi se u potpunosti u nacionalno zakonodavstvo Direktiva Evropske unije 2007/2/EZ- Infrastructure for Spatial Information in the European Community – INSPIRE.
Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija. Geoprostorni podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblastima kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i navigacionih servisa, odbrana i bezbednost, turizam, rekreativne aktivnosti na otvorenom i slično.
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka – NIGP, (eng. National Spatial Data Infrastructure – NSDI), predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način. NIGP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.
Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su:
kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte;
obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih i interoperabilnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora;
efikasna i isplativa razmena informacija između javnog i privatnog sektora korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost;
kreiranje okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodne saradnje zasnovane na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.
Za uspešno uspostavljanje NIGP-a ključna je saradnja između zainteresovanih strana, sa fokusom na održivo finansiranja za prikupljanje referentnih podataka. Pored toga, bliska veza sa e-upravom je okosnica razvoja efikasnih e-servisa.
U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, Republički geodetski zavod je zadužen za transpoziciju i implementaciju INSPIRE direktive koja treba da pomogne u procesu kreiranja politika i aktivnosti koje mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu.
Legalni okvir treba u potpunosti da podrži principe NIGP i postigne balans između potreba da zaštiti važne nacionalne interese i zahteve korisnika. Uslovi za obezbeđivanje informacija moraju se pridržavati nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva na jasan i nedvosmislen način. Sistemska pravila su zasnovana na stepenu ravnoteže između različitih interesa kao što je interes za zaštitom ličnih podataka i interes za javnom dostupnošću podataka.
3. RAZMATRANE MOGUĆNOSTI DA SE PROBLEM REŠI I BEZ DONOŠENJA PROPISA
Ne postoje druge mogućnosti da se navedeni problemi reše bez donošenja ovog zakona, jer se INSPIRE direktiva u potpunosti prenosi u nacionalno zakonodavstvo putem ovog zakona.
Republika Srbija se obavezala da u periodu pre pristupanja Evropskoj uniji donese zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, s tim da će se za punu implementaciju direktive zatražiti prelazni period. Za njenu implementaciju će, u skladu sa ovim zakonom, biti zaduženi svi odgovorni subjekti koji su u obavezi da svoje podatke prikupljaju, održavaju, standardizuju, odnosno harmonizuju i da ih na efikasan način učine dostupnim u skladu sa ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima.
4. NA KOGA ĆE I KAKO ĆE NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENJA U ZAKONU
Primena ovog zakona će direktno uticati na državne institucije i organizacije kao subjekte koji su zaduženi za prikupljanje, izradu, održavanje, korišćenje i isporuku standardizovanih podataka i servisa a posredno na privredu i građane Republike Srbije kao korisnike.
Ovim predlogom zakona se postiže lakša dostupnost svih geoprostornih podataka putem servisa, sprečava se dupliranje i redundancija geoprostornih podataka i omogućava se izrada geoprostornih podataka na vreme što će u velikoj meri osnažiti privredni i ekonomski razvoj na nacionalnom i lokalnom nivou.
Uvećaće se transparentnost u upravljačkim procesima i olakšaće se donošenje odluka naročito u kriznim situacijama, što će za posledicu imati preventivno delovanje i smanjenje ljudskih žrtava i štete izazvane prirodnim katastrofama.
Zakonska rešenja ojačaće i unaprediće vezu između privatnog i javnog sektora putem međusobne saradnje i razmene geoprostornih podataka.
Takođe, zakonska rešenja će poboljšati upravljanje prirodnim i zemljišnim resursima koje će ići u prilog strategijama koje su od uticaja na društvo u celini.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se dostupnost skupova i servisa geopodataka od različitih odgovornih subjekata NIGP-a, kao i interoperabilnost tih skupova i servisa podataka. Takođe se uređuju tehnička rešenja za interoperabilnost, odnosno harmonizaciju skupova i servisa prostornih podataka. Ovaj zakon će uticati na odgovorne subjekte NIGP-a jer će biti u obavezi da obezbede dostupnost skupova geopodataka, u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 21. stav 1., prilagođavanjem postojećih skupova geopodataka ili korišćenjem servisa za transformaciju iz člana 24. stav 1. tačka 4) ovog zakona. Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi dostupnost novoprikupljenih ili obimno restruktuiranih skupova i servisa geopodataka u roku od dve godine od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 21. stav 1. Odgovorni subjekti NIGP-a imaće obavezu da sistematizuju odgovarajući broj radnih mesta koje će u opisu poslova imati poslove uspostavljanja i održavanja NIGP-a. Odgovorni subjekti NIGP-a dužni su da obezbede tehničke mogućnosti za povezivanje skupova i servisa geopodataka za koje su odgovorni na mrežu iz člana 24. Predloga zakona. Pristup mrežnim servisima iz člana 24. ovog zakona, kao i drugim servisima geopodataka NIGP-a obezbeđuje se preko nacionalnog geoportala.
5. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI (NAROČITO MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA)
Primena ovog zakona neće stvoriti direktne dodatne troškove građanima i privredi.
Članom 28. ovog zakona propisano je da su mrežni servisi za pronalaženje i pregled javno dostupni bez plaćanja takse odnosno naknade.
Članom 30. stav 4. Predloga zakona, propisano je da se za korišćenje skupova i servisa geopodataka plaća taksa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Članom 30. stav 8. Predloga zakona, propisano je da se za skupove i servise geopodataka ne plaća taksa kada se razmenjuju između subjekata NIGP-a koji su oslobođeni plaćanja takse zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse, ako se koriste za obavljanje poslova u vezi sa sprečavanjem nastanka i otklanjanja posledica prouzrokovanih vanrednim situacijamai elementarnim i drugim nepogodama, u smislu zakona koji reguliše vanredne situacije, za skupove i servise geopodataka Registra prostornih jedinaca, za skupove i servise geopodataka za određeno uže područje koje utvrđuje Savet NIGP-a, ako se koriste za potrebe testiranja geopodataka ili u naučno-istraživačke svrhe.
Na osnovu iskustva koje su imale države članice slične površine, broja stanovnika i stepena informacionog razvoja kao i Republika Srbija, izvršena je preliminarna procena finansijskih sredstava neophodnih za potpuno sprovođenje Direktive 2007/2/EZ u Republici Srbiji do 2025. godine, koja je iskazana u dokumentu „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene” koji je izrađen u septembru 2015. godine u okviru pregovaračke grupe 27.
Ukupni procenjeni troškovi za sprovođenje Direktive u Republici Srbiji iznose oko 15 miliona evra, i to za:
informatičku infrastrukturu (komponente hardvera i softvera): 5 miliona evra;
metapodatke: 0,5 miliona evra;
harmonizaciju podataka: 4,5 miliona evra;
mrežne servise: 3,5 miliona evra;
praćenje i izveštavanje: 0,3 miliona evra;
koordinaciju i saradnju: 1,2 miliona evra.
Sprovođenje INSPIRE direktive je međusektorska i višeinstitucionalna aktivnost koja će se finansirati sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstvima iz zajmova i donacija.
Primena ovog zakona će stvoriti građanima i privredi, kao poreskim obveznicima, indirektne troškove, budući da će se uspostavljanje i održavanje NIGP-a pretežnim delom finasirati iz budžetskih sredstava, a delom iz donacija i drugih izvora.
6. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI
Primena ovog zakona će obezbediti efikasno korišćenje i obezveđivanje geoprostornih podataka što donosi veliki benefit, ne samo državi, već i građanima i privredi. Primena ovog zakona će obezbediti i finansijske uštede tako što će eliminisati dupliranje podataka i poslova u državnoj upravi obezbeđujući pri tom ažurnost neophodnih geoprostornih podataka. Takođe, svi podaci na nacionalnom novou će biti standardizovani i harmonizovani što će pospešiti njihovo korišćenje. Standardizovani veb servisi su najmoderniji i najefikasniji način razmene i korišćenja geoprostornih podataka. Analiza stanja geosektora je pokazala da su neke od najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost. Primenom ovog zakona će se otkloniti ovi nedostaci.
7. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANJE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNA KONKURENCIJA
Predlog zakona omogućuje razvoj privredne aktivnosti na više načina. Moderan način distribucije standardizovanih, ažurnih i kvalitetnih prostornih podataka će omogućiti njihovo korišćenje u različitim okruženjima što će doprineti razvoju tržišta informacionih tehnologija. Primenom ovog zakona povećaće se primena prostornih podataka i razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe. donošenje ovog zakona je deo brojnih aktivnosti Vlade predviđenih za period 2017-2018. godine, čiji je cilj poboljšanje uslova poslovanja i unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing business. Naime, primena ovog zakona je jedna u nizu mera kojima će se do kraja 2018. godine, kako se procenjuje, značajno smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine (sa 21 na 5 dana), uz smanjenje troškova (sa 2,8% na 2,5% vrednosti imovine) i broja neophodnih procedura (sa 6 na 3).
Investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj.
8. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
U skladu sa Programom javne rasprave sprovedena je javna rasprava o Nacrtu zakona u periodu od 18. novembra do 7. decembra 2016. godine. Organizovana je javna rasprava u formi okruglog stola u Beogradu, u prostorijama Privredne komore Srbije, dana 21. novembra 2016. godine. Javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva kulture i informisanja, Vojnogeografskog instituta, Republičkog zavoda za statistiku, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Fakulteta organizacionih nauka. Predstavnici Republičkog geodetskog zavoda prezentovali su Nacrt zakona, a potom su učesnici rasprave, uz načelnu konstataciju da je tekst Nacrta zakona dobro pripremljen, izneli svoje predloge, mišljenja i sugestije.
Po okončanju postupka javne rasprave Radna grupa za izradu Nacrta zakona je analizirala sve iznete i pristigle primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i prihvatila one za koje je ocenila da su konstruktivni, te da mogu doprineti poboljšanju i preciziranju predloženih zakonskih rešenja i ugradila ih u tekst Nacrta zakona.
Prihvaćene su predlozi Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode da članovi Saveta NIGP-a budu i predstavnici tih institucija.
Prihvaćena je primedba Zavoda za zaštitu prirode Srbije da treba izmeniti član 13, s obzirom na to da je posebnim zakonima već utvrđena odgovornost organa javne vlasti za prikupljanje i održavanje određenih geopodataka. U tom smislu je precizirana odredba stava 2. tog člana i predviđeno da će Savet NIGP-a posebnim aktom odlučiti koji će organi javne vlasti biti odgovorni za određene teme geopodataka. Takođe su, u skladu sa sugestijama Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz člana 30. stav 2. tačka 8) izbrisane reče: „kao što je informacija o lokaciji retkih vrsta”, budući da u zakonu ne treba navoditi pojedine primere. Prihvaćena ji primedba da se rok u kome je Savet NIGP-a dužan da utvrdi opis tema geopodataka skrati sa godinu dana na šest meseci, kao i primedba koja se odnosi na preciziranje člana 31. stav 6. tačka 4).
Prihvaćena je sugestija Direkcije za građevinsko zemljište grada Kragujevca da se iz odredbe člana 16. stav 2. brišu reči: „u skladu sa Godišnjim planom rada Republičkog geodetskog zavoda”, budući da se ista odnosi na realizaciju zajedničkih aktivnosti subjekata NIGP-a.
U skladu sa sugestijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave precizirana je odredba člana 15. u tom smislu da je subjekt NIGP-a koji je organ vlasti dužan da podzakonskim aktom sistematizuje odgovarajući broj radnih mesta koja će u opisu poslova imati poslove uspostavljanja i održavanja NIGP-a.
Nisu prihvaćene sugestije Ministarstva kulture i informisanja i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd da se u drugu grupu tema geopodataka uvrste nepokretna kulturna dobra i njihova zaštićena okolina, iz razloga što su teme geopodataka utvrđene odredbama INSPIRE direktive, a sa kojima ovaj zakon mora da bude usklađen, i što je odredbom člana 12. stav 3. zakona predviđena mogućnost da se drugi geopodaci koji su od nacionalnog značaja, a koji se ne odnose na teme iz člana 11, mogu učiniti dostupnim putem nacionalnog geoportala na osnovu odluke Saveta NIGP-a.
Nije prihvaćen predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije da se član 30. zakona uskladi sa Zakonom o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), iz razloga što se tim zakonom uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, uključujući i podatke koji se prenose IKT sistemima, a što nije predmet uređivanja ovog zakona. Ovim zakonom se u članu 30. navode slučajevi u kojima će javni pristup geopodacima biti onemogućen.
Takođe, nije prihvaćen predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije da se u članu 30. stav 2. tačka 8) pored zaštite živitne sredine doda i zaštita prirode, iz razloga što je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09……14/16) definisano da je životna sredina skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove života.
9. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENJEM ZAKONA NAMERAVA
Nakon donošenja ovog zakona pristupiće se izradi novih podzakonskih akta u cilju usaglašavanja sa ovim zakonom. Takođe, Savet NIGP-a će izraditi opis tema i odrediti odgovorne subjekte za svaku temu geopodataka. Primena podzakonskih akata će se realizovati u skladu sa ovim zakonom.
Imajući u vidu važnost ovog zakona ali i veoma veliki broj aktivnosti koji će se realizovazi u okviru implementacije ovog zakona, Republički geodetski zavod i Republika Srbija učestvuju u nekoliko projekata koji pomažu Republici Srbiji u uspostavljanju i unapređenju NIGP-a. Projekat Svetske banke „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” započeo je u oktobru 2015. godine. Za komponentu B2 – Podrška za nacionalnu infrastrukturu geoporostornih podataka (NIGP) planirana su sredstva koja pokrivaju:
nadogradnju i implementaciju Nacionalnog geoportala (razvoj softvera);
izradu strategije, biznis modela i implementacionog plana za period 2017-2021. godine;
harmonizaciju prostornih podataka u skladu sa INSPIRE direktivom.
Takođe, IMPULS projekat ima za cilj da pruži podršku nacionalnim katastarsko i kartografskim institucijama Zapadnog Balkana da svoje poslovanje prilagode INSPIRE direktivi EU, koja propisuje kako bi zemlja trebalo da organizuje svoju Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka (NIGP). Projekat će obezbediti osnove za postizanje tehničke interoperabilnosti, načina na koji bi institucije trebalo da distribuiraju geopodatke u elektronskom formatu putem servisa i kako bi trebalo da geopodatke dele sa drugim javnim institucijama, kao i sa drugim zemljama. Takođ, u narednom periodu radiće se kampanje na podizanje svesti o NIGP-u, nacionalne radionice na kojima će prisustvovati sve uključene i zainteresovane institucije i organizacije u Republici Srbiji i dr. Nosioci projekta su Landmeterijet (Lantmäteriet – Geodetska uprava Kraljevine Švedske) – glavni partner, i Državna geodetska uprava Republike Hrvatske – mlađi partner. Projekat finansiraju SIDA (Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju) i Lantmeterijet.
Projekat SPATIAL, koji će se realizovati u saradnji sa Kadaster, katastarska agencija Kraljevine Holandije i koji će se finansirati od strane Kraljevine Holandije, će omogućiti institucijama u Republici Srbiji da na što efikasniji način ispune obaveze propisane INSPIRE direktivom i Predlogom zakona o NIGP-u. Projektom je predviđeno da se radi na definisanju kompletnog pravnog okvira, tehničkog okvira kao i poslovnog modela NIGP-a. Pored toga, u okviru projekta će se raditi monitoring i kontrola implementacije novog nacionalnog geoportala. Takođe, planirano je i da se uradi analiza trenutnog stanja u okviru svih organa i organizacija koji su nadležni za sprovođenje zakona, kakvi su njihovi finansijski, tehničko-tehnološki, organizacioni i kadrovski kapaciteti za sprovođenje novopredloženih rešenja i u skladu sa tim izraditi akcioni plan na otklanjanju uočenih nedostataka.