ANALIZA EFEKATA
PREDLOGA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
KOJI SU PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2009. godine, kao novi i reformski zakon u odnosu na istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim je započeta reforma obrazovanja u Republici Srbiji.
U 2011. godine zajedničkim radom sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, izvršene su izmene i dopune Zakona, radi otklanjanja konstatovanih problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i poboljšanja efikasnosti sistema. Izmenama i dopunama Zakona iz 2013. godine izvršeno je usklađivanje sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kojom su utvrđeni svrha, ciljevi, pravci, instrumenti i mehanizmi razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji u narednim godinama, a nakon poslednjih izmena 2015. i 2016. godine pojavila se potreba za poboljšanje pojedinih rešenja u Zakonu, čija primena dovodi do problema u praksi.
Predlogom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Predlog zakona) pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Republici Srbiji. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu, a koje su usmerene prema opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.
Predlogom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovno-vaspitnog sistema, uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja. Isto tako, cilj donošenja novog zakona je i postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja, bilo da je u pitanju obrazovanje za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada. Istovremeno, otvara se mogućnost kontinuirane provere, analize i unapređivanja ostvarenih nastavnih sadržaja.
Razlozi za donošenje propisa, kojim će se stvoriti osnov za poboljšanje obuhvata, dostupnosti, kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i vaspitanja:
Usklađivanje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa:
strategijama;
EU standardima (indikatori, dostupnost obrazovanja, mere antidiskriminacije itd);
analizama aktuelne situacije u ustanovama i iskustva u primeni postojećih propisa,
tokom 2013, 2014. i 2015. godine izvršene su izmene i dopune: Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o prekršajima, Zakona o radu, zaključen je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, tako da je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona sa novim propisima i postignutim dogovorima radi nesmetanog funkcionisanja sistema prosvete;
rezultatima spoljašnjeg vrednovanja,
primenom i ostvarivanjem ogleda,
primenom raznovrsnih programa za prevenciju nasilja,
primenom programa inkluzivnog obrazovanja,
rezultatima anketa, istraživanja i komparativnih analiza i drugo.
redefinisanje opštih principa, ciljeva, kompetencija i ishoda i njihovo
usklađivanje sa odgovarajućim odredbama evropskih zemalja koje imaju visoka postignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU;
uspostavljanje mehanizama, instituta i procedura kojima se osigurava kvalitet obrazovanja i vaspitanja kroz jasno postavljene ciljeve obrazovanja i vaspitanja, obrazovne standarde i kompetencije; kvalitet obrazovno-vaspitnih programa, samovrednovanje, praćenje i nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora, rada ustanova na osnovu definisanih standarda kvaliteta;
redefinisanje standarda u obrazovanju i vaspitanju;
redefinisanje uvođenja ogleda : procedura, nadležnosti, trajanje ogleda i drugo;
redefinisanje strukture zakona i rasterećivanje sadržaja brisanjem odredbi koje se odnose isključivo na određeni nivo obrazovanja i vaspitanja i njihovim unošenjem u posebne zakone kojima je uređeno predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih;
preciznije i jasnije stručno profilisanje poslova Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (zavodi) u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja, kao i njihovih obaveza i odgovornosti;
redefinisanje nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koji dobijaju savetodavnu ulogu, izmena rokova za postupanje, kao i sastav, broj članova i organa koje ih imenuje kako bi se postigla veća efikasnost njihovog rada;
stvaranje uslova i davanje mogućnosti za osnivanja ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja;
proširivanje autonomije ustanove u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU kroz pedagošku autonomiju škole, autonomiju nastavnika, ali uporedo sa tim utvrđivanje odgovornosti ustanove;
uspostavljanje modernog i efikasnog Jedinstvenog informacionog sistema
prosvete, radi unapređivanja procesa donošenja odluka u obrazovanju i vaspitanju na osnovu relevantnih podataka;
izmena odredaba koje se odnose na organe ustanove: odgovornost i nadležnost direktora, sekretara ustanove, sastav, nadležnost i odgovornost organa upravljanja ustanove;
propisivanje veće odgovornosti i uključenosti roditelja i drugih zakonskih zastupnika u određene aspekte obrazovno-vaspitnog procesa i rada ustanove, kao i u različite oblike vaspitnog rada koje organizuje ustanova;
jasnije uređivanje odredbi koje se odnose na osiguranje kvaliteta nastavničke profesije, obrazovno-vaspitnog procesa i postignuća učenika; precizirati norme kojim je uređena materija neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika sa decom i učenicima;
uređivanje i jasnije definisanje razloga i postupka suspenzije i oduzimanja licence;
uređivanje postupka za ostvarivanje i izbor izvođača vannastavnih aktivnosti – ekskurzija, studijskih putovanja i nastava u prirodi, uz uvažavanje svih specifičnosti obrazovno-vaspitne delatnosti;
preciziranje uslova za prestanak radnog odnosa zaposlenog u ustanovi: prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
brisanje odredbi koje se odnose na inspekcijski nadzor u ustanovi imajući u vidu donošenje i potrebu usklađivanja inspekcijskog nadzora u ustanovama obrazovanja i vaspitanja sa novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15);
sistematičnije definisanje načina i oblika ocenjivanja kao jednog od ključnih segmenata obrazovno-vaspitnog procesa, kao i materiju prigovora i žalbe na ocenu i ispit učenika;
priznavanje stečenih kompetencija, s ciljem približavanja i usklađivanja sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Evropske unije i savremenog sveta;
uvođenje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, u skladu sa savremenom evropskom praksom, potrebama učenika, tržišta rada;
redefinisanje procedura uvođenja ogleda, izrade individualnog obrazovnog plana, rada interresornih komisija, zadatak stučnog saradnika u ustanovi;
preciznije uređivanje pitanja bezbednosti, zaštite i odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa: proširena odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, propisano postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove: povećana zaštita zaposlenih u obrazovanju; pojačana odgovornost učenika i ustanove;
posebno uređivanje i propisivanjeodgovornost roditelja u pogledu obaveze upisa učenika u osnovnu školu, redovnog pohađanja nastave, poštovanja pravila ponašanja i bezbednosti i kršenja propisanih zabrana;
uvođenje efikasnijeg disciplinskog postupka prame prema učeniku (primereni rokovi); kao i uvođenje novih vaspitnih odnosno vaspitno- disciplinskih mera za učenike, uvođenje društveno-korisniog i humanitarnog rada koju ustanova određuje učeniku uz izrečenu vaspititnu odnosno vaspitno-disciplinsku meru uz puno uvažavanje razvojnih i individualnih karakteristika kao i dostojanstva učenika;
uvođenje postupnosti prilikom izricanja disciplinskih mera kod određenih povreda radne obaveze propisivanjem nove disciplinske mere – pismena opomena, dok je za određene povrede predviđeno izricanje najstrože diciplinske mere zaposlenom;
omogućavanje veće prohodnosi učenika na različite nivoe i vrste obrazovanja, tzv. vertikalna i horizontalna prohodnost;
obezbeđivanje studentima učiteljskih i nastavničkih fakulteta da na kvalitetan i zakonom uređen način tokom studija obavljaju praksu u obrazovno-vaspitnim ustanovama;
omogućavanje kvalitetnijeg obrazovanja i vaspitanja licima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom putem osnivanja resurs centra;
prelaznim i završnim odredbama regulisanje statusa nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos tako mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi i mogu da budu preuzeti u smislu ovog zakona.
Povećanje obrazovnog nivoa stanovništva
Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, bez obzira na relativno dugu tradiciju obaveznog i besplatnog osnovnog obrazovanja (od 1952. godine) i besplatnog srednjeg obrazovanja nije zadovoljavajući. Pokazatelji nivoa obrazovanosti stanovništva: školska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost direktno su povezani sa stepenom društveno-ekonomskog razvoja.
Od ukupnog stanovništva starijeg od 14 godina prema popisu iz 2011. godine je:
bez osnovne škole – 2,68
sa nepotpunom osnovnom školom – 11,00%
sa osnovnom školom – 20,76%
sa srednjom školskom spremom – 48,93%
završilo višu, visoku školu, fakultet -16,24%
nepoznato-0,40%.
Obrazovni nivo Romske populacije pokazuje određeni pozitivan pomak, ali i dalje je veoma nizak i zahteva dodatno angažovanje sistema, kako obrazovnog, tako i ostalih koji mogu da pruže podršku jer je ovako nizak nivo obrazovanja jedan od uzroka prenošenja siromaštva kroz generacije:
bez završene osnovne škole-54,5%
ima završenu osnovnu školu-33,3%
sa završenom srednjom školom-11,5%
završeno više i visoko obrazovanje-0,7%.
Podaci o obrazovnom nivou kad je reč o osetljivim grupama postoje za invalidna lica starija od 15godina. Stopa njihove uključenosti i završavanja različitih nivoa obrazovanja prema popisu iz 2011. godine pokazuje da je nivo njihovog obrazovanja veoma nizak a otvara i pitanje njihove uključenosti u sistem na bilo kom nivou obrazovanja:
bez školske spreme/nisu pohađali osnovnu školu-12,2%
bez završene osnovne škole 32,8%
završilo osnovnu školu-20,6%
završilo srednju školu-27,2%
završilo višu školu-3,4%
završilo visoku školu-2,8%.
Podaci o kompjuterskoj pismenosti stanovništva Srbije starijeg od 15 godina po popisu iz 2011. godine su:
kompjuterski je pismeno 34,21%
delimično je kompjuterski pismeno 14.78%
nepismeno 51,01%.
što je s obzirom na značaj savremenih tehnologija i potrebu njihovog korišćenja u svakodnevnim i profesionalnim aktivnostima ozbiljan izazov za obrazovni sistem.
Za podizanje ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva izuzetno je važna dostupnost i obuhvat dece svim nivoima obrazovanja.
Na osnovu podataka za školsku 2014/15 godinu vidimo da se obuhvat programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-5 godina povećao i iznosi 54% što još uvek nije dovoljno, naročito ako se ima na umu da je najmanji obuhvat dece iz osetljivih grupa, upravo onih kojima je to najpotrebnije: 29% iz ruralnih sredina, 22% siromašnih i 8%. dece iz neformalnih romskih naselja. Obuhvat obaveznim, besplatnim Pripremnim predškolskim programom je 95,27%, ali treba težiti maksimalnom obuhvatu od 100% i uključivanju romske dece,kao i dece iz osetljivih grupa.
Osnovnu školu pohađa 97.6% dece.
Srednju školu upisuje 99,8% dece a završava 88,7% -razlika pokazuje procenat osipanja (11,1%).
Značaj obrazovanja se ogleda i u činjenici da se stopa siromaštva smanjuje sa povećanjem stručne spreme nosioca domaćinstva : 20,2% siromašnih je bez osnovne škole a 1% je onih sa završenim fakultetom. Najveći procenat siromašnih – 61,5% od ukupnog broja siromašnih je bez osnovne škole ili samo sa završenom osnovnom školom.
Podizanje nivoa obrazovanja je efikasan način za smanjivanje siromaštva u Srbiji.
Nedovoljan kvalitet obrazovanja
Nedvosmisleno opredeljenje i zadatak na čijem ostvarivanju treba intenzivno da se radi je poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Jedan od načina za procenu kvaliteta je istraživanje efekata osnovno-školskog obrazovanja u oblasti matematičke, čitalačke i naučne pismenosti (PISA) koje se sprovodi svake treće godine. Srbija je učestvovala 2012. godine u PISA testiranju , ali nije učestvovala 2015. godine zbog propusta u finansijskom planiranju, ali je sada obavila sve neophodne radnje i uključila se u aktivnosti za učestvovanje u testiranju 2018. godine – pripremno testiranje je obavljeno u aprilu 2016.
Neki ključni podaci o postignućima naših učenika u PISI 2012 pokazuje da naši učenici nisu dovoljno pripremljeni za život u savremenom društvu.
Na skali matematičkih kompetencija učenici u Srbiji ostvarili su 449 poena. Razlika u odnosu na 2009. godinu nije statistički značajna ( 7 poena na PISA skali) što znači da je od 2009. godine do 2012. godine nije bilo pozitivnog pomaka. Skoro 40% učenika nije postiglo nivo funkcionalne pismenosti – to je na istom nivou kao 2009. godine. Ako rezultat uporedimo sa rezultatima OECD zemljama matematička kompetencija učenika iz Srbije je niža za oko 45 poena. To odgovara efektu jedne godine školovanja u zemljama OECD-a.
Na skali čitalačke kompetencije na PISA 2012 testiranju učenici u Srbiji su u proseku postigli 446 poena. Razlika u odnosu na 2009. godinu nije statistički značajna (4 poena više) što ukazuje da je nivo razvijenosti čitalačke kompetencije u proseku ostao na istom nivou kao i 2009. godine. Procenat učenika koji su dostigli nivo funkcionalne pismenosti u 2009. godini je 67% – to je na istom nivou kao i 2009. godine. Ako rezultat uporedimo sa rezultatima OECD zemalja čitalačka pismenost učenika iz Srbije je niža za oko 50 poena što je jednako efektu od nešto više od jedne godine školovanja u zemljama OECD-a.
Na skali naučne pismenosti na PISA 2012 testiranju učenici u Srbiji su u proseku postigli 445 poena. Razlika u odnosu na 2009. godinu nije statistički značajna (2 poena više) što ukazuje da je prosečno postignuće učenika iz Srbije u domenu nauke ostalo na istom nivou kao u 2009. godini. Procenat učenika koji nisu uspeli da dostignu nivo funkcionalne pismenosti u domenu nauka je 35% – to odgovara rezultatu iz 2009. godine. Ako rezultat uporedimo sa rezultatima OECD zemalja, naučna kompetencija učenika iz Srbije je niža za oko 60 poena – to odgovara efektu od 1.5 godine školovanja u zemljama OECD- a.
Na skali kompetencija za rešavanje problema na PISI 2012 prosečno postignuće učenika iz Srbije iznosilo je 473 poena. Nivo funkcionalne pismenosti u domenu rešavanja problema nije uspelo da postigne oko 28% učenika. Ako rezultat uporedimo sa OECD zemljama, kompetencija za rešavanje problema učenika iz Srbije je niža za oko 27 poena -to odgovara efektu od nešto više od pola godine školovanja u zemljama OECD- a.
Nedovoljna efikasnost sistema obrazovanja i vaspitanja
Neki od pokazatelja koji ukazuju na neefikasnost sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji su :
Stopa odvajanja u budzetu Srbije za obrazovanje je 3,65% u BDP što je nedovoljno i značajno manje od država EU.
Plate zaposlenih čine 90% budzetskih sredstava Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Efikasnost sistema obrazovanja je osim ostalim faktorima opterećena i neodgovarajućom mrežom škola. Postojeća mreža škola nije prilagođena aktuelnoj, ali ni projektovanoj demografskoj slici Srbije (male škole-sateliti), kao ni novim zahtevima tržišta rada (obrazovni profili koji se ne traže na tržištu rada).
Mreža škola ne prati na odgovarajući način migracije stanovništva u okviru Srbije čime se značajno opterećuje efikasnost sistema i umanjuje dostupnost kvalitetnom obrazovanju. Projektovana je u vreme kada se rađalo oko 100 000 dece godišnje, a sada se rađa oko 65 000, tako da je održavanje postojeće mreže neracionalno, izuzetno skupo pa transformacija može pozitivno da utiče na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
KOJI SU ŽELjENI CILjEVI DONOŠENjA ZAKONA
Prepoznajući probleme problema i manjkavost određenih odredaba postojećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji su se pokazali u praksi tokom osmogodišnjeg važenja tog zakona, Zakona treba da omogući:
kvalitetno i svima pod jednakim uslovima dostupno obrazovanja i vaspitanje,
uvođenjem novih kompetencija, ciljeva, standarda postignuća dece i učenika; kompetencije su usklađene sa odgovarajućim odredbama evropskih zemalja koje imaju visoka postignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU i to: jasno postavljeni ciljevi, obrazovni standardi i kompetencije; jasno postavljeni ciljevi obrazovanja i vaspitanja, obrazovni standardi i kompetencije; redefinisani principi, ciljevi, ishodi i standardi u obrazovanju i vaspitanju; redefinisano uvođenje ogleda (procedura, nadležnosti, trajanje ogleda, sl.);
utvrđivanjem kompetencija nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora, kao i standarda kvaliteta rada ustanove; i to utvrđivanjem obrazovnih standarda i kompetencija; samovrednovanja, praćenja i nezavisnog vrednovanja rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora i sekretara, rada ustanova na osnovu definisanih standarda kvaliteta i kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa, preciznije i jasnije stručno profilisanje poslova Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (zavodi) u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja;
uvođenjem inovativnih načina rada u obrazovno-vaspitnom procesu, naročito u pogledu uvođenja novih profila putem ogleda, o čijem programu će odluku donositi ministar na osnovu stručne procene i preporuke savetodavnih tela: nadležnog saveta, odnosno zavoda, kao i odgovarajuće institucije kompetentne za predmet ogleda; praćenje i vrednovanje kvaliteta ogleda će vršiti prosvetni savetnici i zavodi u skladu sa metodologijom za praćenje i vrednovanje koju utvrđuju zavodi i Ministarstvo;
uvođenjem ustanove-vežbaonice koja će biti nastavna baza visokoškolske ustanove u kojoj će studenti na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika uz rad sa najkvalitetnijim nastavnicima moći da tokom inicijalnog obrazovanja obavljaju praksu koja će obuhatati sve aspekte obrazovnog i vaspitnog rada u ustanovi; u ovom momentu u Republici Srbiji ne postoji ovakva vrsta ustanove, te stoga studenti – budući nastavnici, vaspitači i stručni saradnici nemaju mogućnost da obavljaju kvalitetnu praksu u realnom okruženju; očekuje se da ova vrsta ustanova osposobi buduće nastavnike, vaspitače i stručne saradnike za kvalitetniji rad već prilikom prvog zapošljavanja, a imajući u vidu da ovakav vid prakse neće zahtevati izdatke moguće je napraviti široku mrežu ovih ustanova u Republici Srbiji
davanjem statusa model ustanova najkvalitetnijim školama, koje ostvaruju izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu što doprinosi unapređivanju obrazovne i vaspitne prakse jer će osim primera dobre prakse predstavljati i podsticaj drugim ustanovama, posebno imajući u vidu da će za ovakve ustanove biti propisana mogućnost finansiranja aktivnosti koje proizilaze iz statusa model ustanove; u ovom momentu ne postoji mogućnost da ustanova stekne stauts model ustanove, a smatramo da će ovakvim zakonskim rešenjem ustanove imati dodatnu motivaciju da unapređuju svoj rad, budući da će on biti dodatno prepoznat, vrednovan i nagrađen;
omogućavanjem formiranja resursnih centara čime će se unaprediti kvalitet obrazovanja i vaspitanja putem pružanja podrške deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija. Resursni centri će na zahtev ustanove ili interresorne komisije procenjivati potrebe i utvrđivati vrstu asistivne tehnologije za dete, učenika i odraslog; obučavavati korisnike za upotrebu asistivne tehnologije; omogućavati i pomagati razmenu sredstava asistivne tehnologije između korisnika; informisati sva zainteresovana tela ustanove, organe i organizacije o dostupnim i savremenim asistivnim tehnologijama; uspostavljati i koordinisati mrežu stručnjaka za podršku primeni asistivnih tehnologija; u ovom momentu ne postoji niti jedan resursni centar u Republici Srbiji, iako su potrebe za ovakvom vrstom ustanove velike, očekujemo da ovakvi centri budu osnovani svuda gde za tim postoji potreba, ali u ovom momentu nije moguće tačno proceniti koji broj resursnih centara i kojom dinamikom će biti osnivani, budući da njihovo osnivanje, rad i opremanje zavisi od finansijskih sredstava, ali i iskazanih potreba korisnika;
veću efikasnost i efektivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, i to:
uspostavljanjem Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, radi osiguranja prikupljanja potrebnih podataka i njihove analize što je jedan od elemenata za unapređivanje i racionalizaciju obrazovanja i vaspitanja; u obrazovno-vaspitnom sistemu Republike Srbije ne postoji uspostavljen jedinstveni informacioni sistem, te stoga organi ni institucije nisu uvek u mogućnosti da sagledaju odnosno utvrde određene podatke na nivou cele države
povećavanjem odgovornosti i ovlašćenja svih organa u ustanovi, kao i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu sa naglaskom na roditelje i druge zakonske zastupnike; do sada roditelji nisu imali jasno definisanu odgovornost i obaveze učešća tokom školovanja svog deteta;
povećanjem finansijske odgovornosti;
podizanjem kompetencija direktora kroz obuke za direktore i predviđene ispite, što treba da doprinese boljem upravljanju ustanovama; do sada nije kreiran i realizovan program obuka za direktora, pa očekujemo da će organizacijom ovakve obuke direktori steći odgovarajuće kompetencije koje će doprineti unapređivanju kvaliteta rada ustanove;
boljom pripremom i sticanjem odgovarajućih kompetencija za uključivanje u direktan rad sa decom, učenicima i odraslima studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji će tokom inicijalnog obrazovanja moći da ostvare kvalitetniju praksu u odgovarajućim ustanovama vežbaonicama;
osposobljenošću učenika srednjih stručnih škola koji će nakon završetka srednje škole biti spremni, kvalifikovani da odmah budu konkurentni i „zapošljivi“ na tržištu rada,; u ovom momentu ne postoje stručne škole čija je praksa takva da omogućava potpunu obuku učenika za stupanje u proces rada odmah nakon završetka školovanja;
putem omogućavanja priznavanja kvalifikacija, odnosno prethodnog učenja u okviru formalnog ili neformalnog obrazovanja što će omogućiti lakše zapošljavanje lica koje imaju kompetencije potrebne za obavljanje određenih poslova- čime će se smanjiti stopa siromaštva; formalno priznanje stečenih kompetencija koje će se potvrđivati javnom ispravom – diplomom ili sertifikatom; ovakva mogućnost do sada nije bila propisana, tako da je bilo situacija u kojima lica, koja imaju odgovarajuće kompetencije za obavljanje određenih poslova, usled toga što nemaju odgovarajuću javnu ispravu svoje znanje nisu mogli da dokažu pa samim tim niti da se plasiraju na tržište rada;
smanjivanjem ranog napuštanja svih nivoa obrazovanja i vaspitanja i veći obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i ostalim nivoima obrazovanja; nivo ranog napuštanja obrazovanja prikazan je u okviru prvog pitanja, a cilj je da se ovaj procenat svake godine smanjuje;
dugoročnim uticajem na povećanje obrazovnog nivoa populacije; nivo obrazovanja stanovništva prikazan je u okviru prvog pitanja, a cilj je da se ovaj se obrazovni nivo populacije svake godine podiže;
mogućnost lakše, jednostavnije prohodnosti učenika kroz i ka svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja;
konkurentnost na tržištu rada i konkurentnost sa evropskim sistemom obrazovanja i vaspitanja:
Jedan od mehanizama za postizanje većeg kvaliteta obrazovanja koje je u skladu sa potrebama modernog tržišta rada je formiranje sektorskih veća, kao stručnih tela čija je osnovna funkcija utvrđivanje predloga standarda kvalifikacija u određenom sektoru rada, a propisano je da će formiranje, sastav i nadležnosti sektorskih veća biti uređeno zakonom koji utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija. Lica koja imaju odgovarajuće kompetencije za obavljanje određenih poslova, usled toga što nemaju priznatu i prepoznatljivu javnu ispravu svoje znanje nisu mogli da dokažu pa samim tim niti da se zaposle, a uspostavljanjem ovog mehanizma biće u mogućnosti da posedovanjem odgovarajuće javne isprave dokažu svoje kompetencije i ravnopravno konkurišu za odgovarajuća radna mesta.
Zakon podržava obrazovanje i vaspitanje kao osnovu „društva zasnovanog na znanju“ u skladu sa Lisabonoskom strategijom i EU standardima, i insistira na razvijanju novih znanja i veština za 21. vek, a pre svega na razvijanje:
različitih vrsta pismenosti,
opštih kompetencija za život u savremenom društvu,
stručnih kompetencija u skladu sa standardima zanimanja, zahtevima savremene ekonomije, nauke, tehnike i tehnologije,
funkcionalnih znanja – razvijanje veština za rešavanje problema i veština učenja.
Izrada nove mreže ustanova
Nova mreža ustanova treba da se zasniva na objektivnim, stručnim pokazateljima, obuhvatnim demografskim, materijalnim, privrednim i drugim relevantnim analizama čime bi se obezbedila veća efikasnost i efektivnost sistema obrazovanja i vaspitanja i kvalitetno obrazovanje učini dostupnim svima.
DA LI SU RAZMATRANE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA BEZ DONOŠENjA AKTA
Imajući u vidu sve prethodno navedene probleme, razmatrane su sledeće mogućnosti:
Status quo – nedonošenje novog zakona ostavilo bi nerešene probleme, budući da odredbe zakona koje predstavljaju ključne novine nisu materija koju je moguće urediti podzakonskim aktom i
Donošenje novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
Dosadašnja praksa i iskustvo su pokazali da postojeći problemi ne mogu da budu rešeni bez donošenja novog Zakona, budući da Ministarstvo mora da se kreće u zakonskim okvirima, te da nije u mogućnosti da postupa suprotno određenim postojećim odredbama, koje u ovom momentu ne doprinose kvalitetu, efiksanosti i efektivnosti sistema obrazovanja i vaspitanja. Prilikom pripreme zakona posebno su uzeti u obzir rezultati i iskustva stečena uvođenjem novih profila u srednjem stručnom obrazovanju, uključivanjem marginalizovanih grupa u sistem obrazovanja i vaspitanja, rezultati samovrednovanja i spoljnog vrednovanja ustanova, rezultati međunarodnih testiranja, iskustva u primeni postojećih rešenja kada je reč o odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa, efikasnost i efektivnost donošenja dokumenata i podzakonskih akata za koje nije nadležno Ministarstvo i drugo.
U želji da zakonska rešenja prate potrebe i promene koje je sistem pretrpeo i kojima ide u susret, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sprovelo anketu među osnovnim i srednjim školama (direktorima, sekretarima, članovima nastavničkog veća), Savetima nacionalnih manjina, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja) – analiza prispelih odgovora pokazala je da 94,76% ustanova koje su se odazvale na anketu smatra da je potrebno da se izmeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Na osnovu navedenog ministarstvo smatra da je donošenje novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jedini način uspostavljanja pravnog okvira za rešavanje postojećih problema i ostvarivanja predviđenih ciljeva.
ZAŠTO JE DONOŠENjE AKTA NAJBOLjI NAČIN ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Donošenje Zakona bio je jedini, a ujedno i najbolji način rešavanja postojećoj problema, putem uspostavljanja pravnog okvira radi ostvarivanja željenih ciljeva.
Naime, postojeći problemi nisu se mogli rešiti na drugi način, imajući u vidu da je neophodno stvoriti zakonske preduslove za unapređivanje, modernizaciju, racionalizaciju i podizanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Osim toga, niz zakona donetih u drugih sektorskim oblastima zahteva izmenu ovog zakona, kako bi se uspostavio jedinstveni i usklađeni pravni sistem države. Ne postoji mogućnost da se konkretna rešenja urede podzakonskim aktima, budući da predstavljaju materiju koju je moguće urediti isključivo zakonom.
NA KOGA ĆE I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENjA U ZAKONU
Novi Zakon imaće pozitivan uticaj kako na decu i učenike, odnosno odrasle koji stiču obrazovanje po odredbama ovog Zakona, na roditelje/druge zakonske zastupnike dece i učenika, na zaposlene u ustanovi, na stručna i savetodavna tela u oblasti obrazovanja i vaspitanja, na osnivače ustanova – druga pravna ili fizička lica.
Novi Zakon će imati pozitivan uticaj i na privredu i preduzetništvo jer treba da obezbedi uslove za školovanje potrebnih i kvalitetnih kadrova. Pozitivan efekat treba očekivati i kod zaposlenih u ustanovi, posebno nastavnika i stručnih saradnika, stvaranjem mehanizama koji će omogućiti da budu mnogo kompetentniji za poslove koje obavljaju počev od inicijalnog obrazovanja.
Rešenja će uticati na:
decu, učenike i odrasle – zaštita prava dece, učenika i odraslih i uporedo sa tim razvijanje odgovornosti, unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, dostupnost kvalitetnijem obrazovanju i vaspitanju, bolji uslovi za obrazovanje dece i učenika koja, iz različitih razloga, imaju potrebu za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju, mogućnost priznavanja kvalifikacija stečenih van formalnog sistema obrazovanja i vaspitanja, brže uključivanje u tržište rada priznavanjem stečenih kompetencija, lakša zapošljivost uvođenjem profila i sticanjem kompetencija koji su potrebni savremenom tržištu rada;
roditelje – povećavanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja njihove dece, smanjivanje potrebe da roditelji plaćaju privatne časove svojoj deci, veću zaštitu prava njihove dece u ustanovi, veće uključivanje u rad ustanova i vaspitne, vaspitno-disciplinske postupke i aktivnosti škole , ali i pojačana odgovornost za upis učenika u školu, redovno pohađanje nastave i poštovanja pravila ponašanja u ustanovi;
nastavnike i vaspitače – usklađivanje odredaba koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa sa Posebnim kolektivnim ugovorom, unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, mogućnost da studenti na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika tokom inicijalnog obrazovanja obavljaju kvalitetnu praksu u obrazovno-vaspitnim ustanovama uz saradnju i mentorstvo najkvalitetnijih prosvetnih kadrova, mogućnost daljeg dopunskog obrazovanja zaposlenih i rukovodilaca;
stručne saradnike – jasnije definisanje njihovih poslova, što će omogućiti unapređivanje njihovog rada, osnaživanje njihove uloge u obrazovno-vaspitnom radu,
ustanove – povećavanje autonomije ustanove i podsticajne mere koje će pratiti ustanove koje pokažu visok stepen kvaliteta rada, racionalizacija i olakšavanje rada putem osnivanja zajedničkih stručnih službi, racionalnija organizacija ustanova i optimizacija mreže škola, odnosno širenje postojećih i pripajanje ustanova u skladu sa potrebama i mogućnostima;
građane – lakša i brža procedura priznavanja visokoškolskih diploma koje su stečene u bivšim republikama SFRJ, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, mogućnost priznavanja stečenih kvalifikacija; naši državljani koji borave u inostranstvu moći će da besplatno upisuju decu u dopunsku nastavu koja realizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku;
privredu, preduzeća i preduzetnike – obezbeđivanje kvalitetnih radnika sa odgovarajućim kompetencijama koje su u skladu sa potrebama tržišta rada, mogućnost uključivanja u sistem dualnog obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama za visoko obučenim kadrovima.
KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, A NAROČITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA
Primena novog Zakona neće zahtevati nova sredstva iz budzeta, već će postojeća sredstva biti racionalnije preraspoređena:
Zakonom je predviđeno formiranje novih institucionalnih struktura koje će se stvoriti reorganizacijom postojećih institucija, uz korišćenje postojećih ljudskih, fizičkih i finansijskih resursa, kao što su:
Zajednička stručna služba – može da da je organizuje više ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave radi obavljanja finansijsko-računovodstvenih, administrativnih, pravnih, pomoćno-tehničnih , poslova održavanja.
Resursni centri – radi podrške deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija u obrazovanju i vaspitanju.
Ustanove vežbaonice – ustanova u kojoj se ostvaruje se praksa studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Model ustanove – ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu.
Obrazovno-vaspitni centar – ustanova u kojoj se ostvaruje više programa različitih nivoa obrazovanja i vaspitanja ili više različitih područja rada
Jedinstven informacioni sistem prosvete – sistem koji će omogućiti prikupljanje i analizu svih podataka u obrazovanju i vaspitanju, što će omogućiti povećanje efikasnost i efektivnost celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, budući da će država moći da projektuje potrebe sistema za duži vremenski period, analizira postojeće mere i predlažu dalje mere za unapređivanje kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema obrazovanja i vaspitanja.
DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENjA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
Pozitivne posledice donošenja zakona su:
– poboljšan kvalitet obrazovanja i vaspitanja; fond, odnosno broj časova koje je nastavnik u okviru norme dužan da realizuje radi obavljanja dopunske i dodatne nastave, kao i individualni obrazovni plan će smanjiće troškove roditelja koji neće biti prinuđeni da plaćaju dodatne privatne časove svojoj deci;
– veća efikasnost u korišćenju svih resursa u obrazovanju i vaspitanju, veći obuhvat dece i učenika, bolji kvalitet obrazovno-vaspitne ponude, dugoročno gledano će omogućiti, pre svega, veću zapošljivost svih kategorija učenika, ali i odraslih i povećanu socijalnu koheziju u društvu;
– usled očekivane veće stope zapošljivosti očekuje se posledično i smanjivanje stope siromaštva i smanjivanje različitih vidova socijalne pomoći nezaposlenim licima, a ujedno će se povećati sredstva budzeta dodatnim porezima i doprinosima koja plaćaju zaposlena lica;
– nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, koji je državljanin Republike Srbije, a koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji položio stručni ispit u oblasti obrazovanja i vaspitanja po propisima Republike Srpske, položeni stručni ispit biće priznat kao licenca, ako je taj ispit položen u vreme kada je nastavnik, vaspitač i stručni saradnik bio u radnom odnosu u Republici Srpskoj, čime će se smanjiti troškovi ustanovama za plaćanje polaganja licence;
– nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, koji je državljanin Republike Srbije, a koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji položio stručni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore, položeni stručni ispit priznaje se kao licenca, ako je taj ispit položen do 16. juna 2006. godine, čime će se takođe smanjiti troškovi ustanovama za plaćanje polaganja ispita i sticanja licence;
– uvođenje dualnog obrazovanja u stručnim školama, smanjiće troškove školama koje bi izdvajale sredstva za opremanje svojih radionica, učenicima će omogućiti osposobljavanje za rad na najsavremenijim tehnologijama, sticanje potrebnih znanja, veština i kompetencija, čime će biti smanjeni troškovi tim licima da se nakon završetka stručne škole dodatno ostručavaju da bi bili konkurentniji na tržištu rada; osim toga dugoročno gledano vrednost radnika – učenika koji je bio u prilici da kroz sistem dualnog obrazovanja stekne potrebna znanja, veštine i kompetencije biće veća na tržištu rada;
– uvođenjem dualnog obrazovanja u stručnim školama, privredni subjekti će imati mogućnost da putem obavljanja prakse učenika u njihovim poslovim prostorijama, uz određene troškove koje će tokom prakse učenika izdvajati, imati mogućnost da obezbede kadrove koji će prilikom prijema na rad već biti obučeni, tako da prilikom zapošljavanja lica koja su završila dualno obrazovanje, poslodavci neće imati potrebu da im organizuju dodatnu obuku radi upoznavanja sa procesom rada i rada sa odgovarajućom opremom;
– manji broj članova Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih smanjiće troškove budzeta Republike Srbije, imajući u vidu da članovi ovih tela mesečno dobijaju naknadu u visini prosečne plate na nivou republike;
– propisivanjem da se licenca oduzima, odnosno radni odnos prestaje, tek kada se pravnosnažnom sudskom presudom potvrdi odluka direktora, odnosno školskog odbora, u značajnoj meri će smanjiti obavezu škola da plaćaju visoke iznose po osnovu izgubljenih radnih sporova u slučajevima nezakonitog davanja otkaza ili oduzimanja licence nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima
– uvođenjem mogućnosti kvalifikacija, odnosno formalnog priznanja kompetencija lica koje su iste stekli formalnim ili neformalnim obrazovanjem, odnosno postupkom priznavanja prethodnog učenja, ova lica neće biti prinuđena da putem različitih vidova doškolovavanja i obuka izdvajaju dodatna sredstva, a istovremeno će imati odgovarajuće priznate javne isprave koje će moći da koriste prilikom konkurisanja za prijem u radni odnos;
– oduzimanjem licence na 5 godina nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku za određene teže povrede radne obaveze, umesto dosadašnjeg trajnog oduzimanja licenci, ta lica neće biti trajno isključena iz sistema obrazovanja i vaspitanja, što će im nakon isteka navedenog roka omogućiti veću konkurentnost, budući da će takođe moći da zasnivaju radni odnos u ustanovama obrazovanja i vaspitanja;
– završnim i prelaznim odredbama propisano je da će nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, moći i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, kao i da će moći da budu preuzeti u smislu ovog zakona, te će ovo zakonsko rešenje uticati na smanjivanje troškova koje bi ta lica morala da snose radi daljeg osposobljavanja, odnosno doškolovavanja;
– veća odgovornost roditelja za upis dece u ustanovu i redovno pohađanje nastave, za poštovanje pravila ponašanja i bezbednosti i kršenje propisanih zabrana, dugoročno gledano trebalo bi da smanji prevremeno napuštanje sistema obrazovanja i vaspitanja učenika, veću i efikasniju integraciju učenika, povećanje bezbednosti i veću zaštitu dece i učenika od nasilja;
– škole će imati mogućnost sticanja sredstava dodatnih sredstava putem proširene delatnosti, koja je proširena i na mogućnost ustanove da ostvaruje programe obuka, stručno osposobljavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih ukoliko stekne status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; škola ima mogućnost da, osim zaposlenih, angažuje druge saradnike za potrebe obavljanja proširne delatnosti, koji će se finansirati iz sopstvenih prihoda škole što će za ta lica predstavljati i mogućnost zapošljavanja i sticanja sredstava za život;
– osnivanja ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva omogućiće rasterećivanje budzeta Republike Srbije;
– uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), radi osiguranja prikupljanja i analize svih podataka u obrazovanju i vaspitanju, treba da poveća efikasnost i efektivnost celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, i to kako kratkoročno tako i dugoročno budući da će država moći da projektuje potrebe sistema za duži vremenski period, analizira postojeće mere i predlažu dalje mere za unapređivanje kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema obrazovanja i vaspitanja;
– uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja (JOB) koji će pratiti njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i predstavljati ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku i odraslom u JISP-u, a biće dodeljivan pri prvom upisu u ustanovu, omogućiće efiksanije praćenje napredovanja dece i učenika, smanjiće nepotrebno prikupljanje podataka, uverenja, povrda prilikom svakog novog upisa, te neće biti potrebno da lica svaki put plaćaju takse za pribavljanje svih navedenih dokumenata;
– propisivanjem da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, trebalo bi da se omogući stvaranje novih radnih mesta i omogući brže zapošljavanje mladih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.
DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA I TRŽIŠNA KONKURENCIJA
Omogućavanjem javno-privatnog partnerstva u oblasti osnivanja ustanova, ali i uvođenjem sistema dualnog obrazovanja u srednjem stručnog obrazovanja, mnogi privredni subjekti imaće mogućnost ulažu u obrazovanje i obezbede odgovarajuće i kvalitetne kadrove za oblast u kojoj privređuju.
Predloženi Zakon ni na koji način ne ograničava tržišnu konkurenciju.
DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
Zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne. Održan je niz sastanaka sa predstavnicima Sindikata zaposlenih u obrazovanju, sprovedena je ranije navedena anketa tako da su različiti zainteresovani subjekti bili u mogućnosti da ukažu na postojeće probleme koji bi trebalo da budu rešeni.
Osim toga, održane su tri tribine-javne rasprave u sledećim gradovima: Novom Sadu, 26. maja 2017. godine; Nišu, 01. juna 2017. godine i Beogradu, 08. juna 2017. godine.
Predlog zakona i obrazloženje bili su objavljeni na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i na sajtu E-uprave, tako da su svi zainteresovani subjekti na posebno kreiranom formularu mogli da dostave svoje predloge, primedbe i sugestije.
Na javnoj raspravi učestvovali su, odnosno, na e-mail adresu [email protected], adresu Ministarstva i na sajt E uprave dostavili predloge, primedbe i sugestije: Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, predstavnici reprezentativnih sindikata, Zaštitnik građana, Gradska uprava za obrazovanje Grada Novog Sada, Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad, Savez slepih Srbije, Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije, Udruženje socijalnih radnika u predškolskim ustanovama i školama Republike Srbije, Nebojša Stojanović iz Udruženja pedagoga fizičke kulture Niš, Miladin Milosavljević iz Opštinske uprave Prokuplje, Marijana Šuvalija (u ime srednjih škola u Paraćinu), Velibor Martinović i Stevan Jovanović iz Kancelarije za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Mitar Mitrović iz Društva pedagoga tehničke kulture Srbije – Šabac, Darko Sarić Lukendić, Hrvatsko nacionalno vijeće,Marina Kostić iz Gradske uprave Grada Niša-Sekretarijat za obrazovanje, Siniša Ranković, Predsednik UO Društva defektologa Srbije, Mira Meglić, predsednik Društva školskih bibliotekara Srbije, Marija Protić iz Udruženja roditelja “Klackalica“, Tanja Stojković iz Ekumenska humanitarna organizacija, Novi Sad, Radovan Cicvarić i Milena Golić iz Užičkog centra za prava deteta, Anišoara Caran iz Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, Udruženje sekretara i pravnika vanprivrede, Nikola Marković iz Društva za informatiku Srbije, Đorđe Staničić – Stalna konferencija gradova i opština – savez gradova i opština Srbije, Aktiv defektologa razvojnih grupa iz Predškolska ustanova Beograd, Saša Stefanović-Mreža organizacija za decu Srbije (MODS), Udruženje građana Roditelj, Agroinvest Fondacija Srbija, Centar za integraciju mladih, Zapadnobalkanski institut, Centar za razvoj potencijala dece i mladih „Plej“, Udruženje građana sa hendikepom „Fren“, Ivana Branković, Predsednik UO Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije (NARNS), Saša Paunović, Opština Paraćin, Predsednik opštine, Jelena Vasiljević iz Labris – Organizacija za lezbejska ljudska prava, Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja, UNICEF, Tim UN u Srbiji, Silvana Plavšić iz Zajednice škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Republike Srbije, Milan Stančić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Privredna komora Srbije, Dejan Nedić i Ivan Ružičić iz „Društva direktora škola Srbije“, Mirjana Savov iz Odseka za obrazovanje,kulturu, sport, omladinu i informisanje grada Vranja, Zvonimir Jović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Jelena Manić Radoičić, Aleksandra Đurović, Bojana Jevtović iz Beogradske otvorene škole, Ivan Sekulović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Srpska pravoslavna crkva, Sveti Arhijerejski Sinod, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Sonja Miladinović iz Školske uprave Novi Sad, Sonja Stamenović, poslovi u oblasti obrazovanja i sporta GO Zvezdara, Miljan Mićunović i Čvorović Mirjana iz Unije sindikata škola Beograda, zaposleni u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, gimnazijama i srednjim stručnim školama u Republici Srbiji, udruženja za zaštitu životinja: Nada za životinje-Riska, Link plus (udruženje), Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks“, Solidarano za životinje i prirodu Beograd, nevladina organizacija, Beograd, Udruženje za zaštitu i prava životinja „KLEMPA“ Zemun, Organizacija za prava i zaštitu životinja Kruševac „ORPAK“ EPAR-OIPA Srbija, Subotica, Organizacizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORKA, Udruženje za prava i zaštitu životinja Majdanpek Belka Udruženje za zaštitu životinja „BOBI“, Koalicija za život No Kill Coalition Srbija, Udruženje za zaštitu prava životinja „BAK“ Srbobran, Udruženje ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape,“ Tomaševac, Udruženje za zaštitu životinja Borske šape, Bor, Udruženje za zaštitu životinja „Jupiter“ Ruma, Stručna služba osnovnih škola ,,Združena škola,, Bačka Topola, Marina Starčević Cviko iz Međunarodne organizacije CARE International Balkans, Udruženje Pravoslavna porodica, dr Ljubomir T. Grujić, Redovni profesor Univerziteta u penziji, Udruženje za očuvanje i negovanje vinčanske kulture Neolit, Slobodan Janković, Institut za međunarodnu politiku i privredu, dr Milan Radonjić, naučni saradnik iz Instituta za fiziku Beograd, Marija Janjušević, Narodni poslanik NSRS, Lidija Radulović – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i drugi brojni zainteresovani građani.
Opšte primedbe na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosile su se na:
– preciznije definisanje odredaba koje se odnose na opšte principe, ciljeve, ishode, standarde i ključne i opšte međupredmetne kompetencije;
– dopuniti odredbe koje se odnose na opšte principe obrazovanja radi unapređivanja obrazovne tranzicije iz predškolskog vaspitanja i obrazovanja ka osnovnom i dalje ka srednjem obrazovanju i vaspitanju;
– u delu koji se odnosi na ciljeve obrazovanja i vaspitanja uneti odredbu koja glasi: „razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, te značaju zaštite i dobrobiti životinja;“
– zamenu termina „jezik i pismo nacionalne manjine“ terminom „maternji jezik i pismo“;
– brisati mogućnost školovanja dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i srpskom jeziku;
– uneti odredbu kojom se eksplicitno navodi da nacionalni savet nacionalne manjine ima pravo da osniva obrazovno-vaspitnu ustanovu koja se finansira sredstvima budzeta Republike Srbije;
– preciziranje razloga i uslova kada roditelj izabere da dete upiše u privatnu ustanovu;
– kod odredbe koja se odnosi na upis dece u predškolsku ustanovu, dodati da se deca sa smetnjama u razvoju u razvojnu grupu na nivou predškolske ustanove upisuju na osnovu mišljenja Interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika;
– evidenciju o deci koja su stasala u školi poveriti Ministarstvu unutrašnjih poslova, umesto jedinice lokalne samouprave;
– odlaganje polaska u pravi razred bez mišljenja Interresorne komisije, na osnovu odluke psihologa ili pedagoga škole i upis učenika u osnovnu školu na teritoriji van njihovog prebivališta;
– redefinisanje odredaba kojima se uređuje vreme koje učenik provodi u školi;
– nadležnost školskih uprava;
– način izbora, broj i strukturu članova, kao i nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
– delokrug poslova i organizacione jedinice Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta u obrazovanju i vaspitanju;
– definisanje standarda prostora i opremljenosti školskih biblioteka;
– unošenje termina „obavezni izborni predmeti“ za izborne predmete Verska nastava i Građansko vaspitanje;
– definisati obavezne elemante razvojnog plana ustanove;
– unošenje odredbe kojom se propisuje da plan nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja može da sadrži i module;
– brisanje odredbe kojom je propisano da ocena iz vladanja utiče na opšti uspeh i odredbe kojom je propisano da se učenik u drugom i trećem razredu osnovne škole koji ima više od dve nedovoljne ocene prevodi u sledeći razred;
– u okviru odredaba koje se odnose na programe obrazovanja i vaspitanja u ustanovi naznačiti da se individualni obrazovni plan sačinjava i za učenike sa izuzetnim sposobnostima;
– zamenu termina „ukor razrednog veća“ terminom „ukor odeljenjskog veća“;
– preciziranje razloga za dobijanje statusa „ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju“;
– preciziranje da li je pored saglasnosti Ministarstva za proširenu delatnost ustanove, u određenim slučajevima (npr. u medicinskim školama) potrebno pribaviti i saglasnost drugog organa;
– usklađivanje članova koji se odnose na ustanove koje mogu da ostvaruju pripremni predškolski program;
– brisanje odredaba koje se odnose na tzv. produžnu nastavu;
– preciziranje odredaba koje se odnose na odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika za upis, pohađanje nastave i ponašanje učenika;
– unošenje odredaba kojima bi se uredio pojačan vaspitni rada sa učenikom u slučaju povreda učeničkih obaveza;
– usaglašavanje odredaba zakona i pravilnika povodom odredaba o broju ocena kojim učenik treba da bude ocenjen tokom jednog polugodišta u osnovnoj i srednjoj školi;
– preciziranje da zaključnu ocenu učeniku utvrđuje odeljensko veće, ali samo nastavnici koji predaju konkretnom učeniku;
– uvođenje opisnog, umesto brojčanog ocenjivanja i u drugom i trećem razredu osnovne škole;
– proširenje sastava Interresorne komisije, tako što će obavezan član biti i i psiholog/pedagog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju;
– unošenje odredbe kojom se precizira da je učenik odgovoran za ponašanje kojim se ugrožava bezbednost drugih ne samo u ustanovi, već u školskim i svim drugim aktivnositma koje se realizuju van škole, a koje škola organizuje;
– izricanje ukora učenika od strane odeljenskog, a ne razrednog veća;
– dodatno uređivanje, odnosno brisanje odredaba koje se odnose na određivanje humanitarnog ili društveno-korisnog rada učenika, u slučaju povrede obaveza učenika;
– unošenje odredaba kojom bi se propisalo da se prilikom osnivanja resursnih centara vodi računa o njihovoj ravnomernoj teritorijalnoj raspoređenosti, da ukoliko jedan resurs centar ne može da pruži određenu servisnu podršku za tu servisnu podršku se obezbeđuje podrška iz drugog servisa; te da resursni centar ne pruža samo podršku po pitanju asistivne tehnologije, već i po pitanju ljudskih resursa kao što su stručni saradnici i pedagoški asistenti;
– u deo kojima se uređuju programi nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja dodati isti sadrže i definisanje bližih uslova za način prilagođavanja programa obrazovno-vaspitnog rada i organizovanja obrazovanja i vaspitanja, kao i da će ministar posebnim pravilnicima utvrditi uslove za način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, bliže smernice za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih;
– produženje roka za pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka za učinjenu težu povredu obaveze učenika, na trideset dana od dana saznanja i roka za povredu zabrana propisanih članom 110 – 112. zakona na petnaest dana od dana saznanja;
– produženje roka za okončanje vaspitno-disciplinskog postupka, nakon pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, donošenjem rešenja u roku od 60 dana od dana pokretanja;
– uvođenje odredaba kojima bi ocena iz vladanja uticala na opšti uspeh učenika i pre šestog razreda;
– izostavljanje odredaba kojim se u okviru dela koji uređuje Individualni obrazovni plan (IOP) propisuje mogućnost angažovanja ličnog pratioca, jer se ne radi osobi koja je iz sistema obrazovanja i vaspitanja, već iz sistema socijalne zaštite;
– propisivanje da roditelj ima pravo da se obrati i Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i drugim institucijama, ukoliko Ministarstvo ne otkloni nedostatke koji se odnose na zaštitu prava učenika;
– propisivanje novih prava prava deteta i učenika: zaštitu privatnosti, dostojanstva i lične prepiske; sloboduizražavanja mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta i pravo da se to mišljenje izme u obzir pri donošenju odluka u skladu sa uzrastom i razvojim kapacitetima deteta;slobodu izražavanja koje obuhtava i slobodu da traži, prima i daje informacije; slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti i slobodu mirnog okupljanja;
– preciziranje obaveze roditelja da uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;
– unošenje člana kojim bi se propisalo načelo učešća dece u donošenju odluka i načelo najboljeg interesa deteta;
– propisivanje obaveze saradnje zavoda sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina;
– propisivanje da škola obaveštava Centar za socijalni rad, ukoliko roditelj ne poštuje odredbe koje se odnose na njegovu odgovornost;
– da škola u koju se upisuje učenik tokom pokrenutog vaspitno-disciplinski postupak protiv njega u školi iz koju se ispisuje, istu obavesti u koju je školu taj učenik upisan, u roku od 5 dana od dana upisa, kako bi se znalo kojoj školi treba dostaviti rešenje kojom je okončan taj postupak;
– propisivanje sadržine godišnjeg plana rada ustanove, uz preporuku da se da i preporučen model;
– preciziranje da osnovna škola može u prvom ciklusu da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak;
– vraćanje obaveze davanja saglasnosti od strane osnivača ustanove ili propisivanje obaveze donošenja drugog finansijskog akta u vezi sa Predškolskim programom;
– propisivanje roka za podnošenje zahteva za verifikaciju predškolske ustanove, kao i da zahtev za verifikaciju proširene delatnosti može da se podnese istovremeno sa zahtevom za verifikaciju osnovne delatnosti;
– definisanje da defektolog treba da bude obavezan član stručnog tima za inkluzivno obrazovanje jer u razvojnoj grupi defektolog izrađuje IOP za svako dete koje je upisano u razvojnu grupu;
– da se u sastavu IRK-a propišu obavezni članovi i oni povremeni koji se imenuju u zavisnosti od konkretnog slučaja;
– propisivanje obaveze IRK-a da najmanje dva puta godišnje Ministarstvu podnosi izveštaj o radu;
– propisivanje da je obavezno da se za izvođenje ogleda raspiše konkurs;
– dodati da se u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada pored udzbenika, koje odobrava ministar, koriste i dodatna nastavna sredstva koja odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanje i vaspitanje;
– unošenje odredbe da se osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada rade sa učenicima sa poremećajima u ponašanju, kao i da se za te učenike posebnom procedurom timski odlučuje o ponavljanju razreda;
– precizirati da se vladanje vanrednih učenika ne ocenjuje;
– uređivanje i preciziranje odredaba kojima se uređuje IOP, i to u pogledu: izrade IOP-a za učenike sa poremećajima u ponašanju, definisanja uključenih stručnih saradnika (diplomirani defektolog i diplomirani specijalni pedagog za prevenciju i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju), propisivanje uređivanja ove materije dodatnim podzakonskim aktima;
– dodatno preciziranje uslova za organizovanje pojačanog obrazovno-vaspitniog rada u toku drugog polugodišta sa učenikom koji na kraju prvog polugodišta ima nedovoljnu ocenu, a uneti mogućnost da se ovaj rad može odrediti i za učenika u prvom razredu u kojem je ocenjivanje opisno, a ne brojčano; precizirati lica koja su odgovorna za izvođenje pojačanog obrazovno-vaspitniog rada u toku drugog polugodišta;
– propisivanje da se može podneti prigovor organu upravljanja na odluku direktora povodom zahteva za ostvarivanje prava deteta i učenika;
– preciziranje ko izvodi pojačan pedagoško-instruktivan rad sa nastavnikom čija je ocena dva puta poništena na osnovu prigovora i/ili žalbe;
– brisati odredbu kojom je propisano da se za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110 –112. zakona, učeniku od petog do osmog razreda može izreći vaspitno-disciplinska mera premeštaja u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;
– umesto novčanog kažnjavanja roditelja za nepoštovanje obaveza upisa dece u školu, uvesti odgovarajuće mere podrške;
– preciziranje odredaba koje se odnose na teže povrede radne obaveze zaposlenih, u slučaju zabrane upotrebe, odnosno podstrekavanja na upotrebu narkotičkih sredstava i alkohola;
– unošenje određenih osnovnih principa Konvencije o pravima deteta u član kojim su uređena prava deteta i učenika;
– da se u delu koji se odnosi na vaspitno-disciplinski postupak, propiše mogućnost vođenja internog postupka u «lakšim slučajevima diskriminacije;
– da se u delu koji se odnosi na IRK propiše da ista vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom u najboljem interesu deteta;
– da se u članu kojim je uređena odgovornost učenika unese odredba kojom se propisuje da „pojačan vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno i saradnja sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite u cilju definisanja i pružanja podrške učeniku„;
– predlaganje da se odredba kojom je propisano kada učenik ne završava razred, precizira tako što će se propisati sledeće «učenik ima nedovoljan uspeh i nije završio razred ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene ili nije položio popravni ispit»;
– u delu koji se odnosi na odgovornost učenika precizirati da se misli na upotrebu supstanci u prostoru škole ili i van škole;
– propisivanje da članovi učeničkog parlamenta mogu biti ne samo učenici 7. i 8. razreda osnovne škole, već svi učenici ili bar učenici drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
– da se učenik sa smetnjama u razvoju koji učini povredu obaveze učenika ili načini materijalnu štetu školi tretira na odgovarajući poseban način imajući u vidu njegove smetnje;
– dopuniti odredbu kojom je uređena delatnost ustanove, tako što će se propisati da škola za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju i ivaliditetom, kao i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, može da pruža proširenu dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar;
– brisanje odredaba kojim se uvodi produžna nastava;
– ukidanje potrebe da se traži saglasnost od roditelja da njihovo dete uputi na IRK;
-izuzimanje organizovanja ekskurzija i nastave u prirodi od primene Zakona o javnim nabavkama;
– urediti pitanje rada ustanove koja je blagovremeno podnela zahtev za verifikaciju ustanove u periodu dok čeka rešenje Ministarstva, koje ga još nije donelo i pored isteka zakonskog roka;
– unošenje obaveze učenika koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, ne može da menja izborni predmet u toku ciklusa osnovnog odnosno srednjeg obrazovanja;
– dodavanje novog prava deteta i učenika, i to: pravo na jedanke prostorne, tehničke i nastavno tehničke uslove pohađanja verske nastave, u odnosu na nastavu iz ostalih predmeta;
– preciziranje statusa direktora u smislu definisanja da li ima status zaposlenog na određeno ili neodređeno vreme;
– dodati medijatekara kao stručnog saradnika;
– brisati odredbu kojom je propisan prestanak madata direktora sa navršenih 65 godina života;
– eksplicitno navođenje da je direktor može da obavlja i poslove nastavnika, tek po pribavljenom mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije;
– uneti opis poslova za bibliotekare i druge stručne saradnike, a ne samo za psihologa i pedagoga;
– brisati odredbu kojom je propisano da sekretar vodi upravni postupak u ustanovi, budući da je za vođenje tog postupka nadležan direktor;
– brisati odredbe kojim je propisano da ministar bira direktora ustanove i vratiti odredbe kojom je za taj izbor nadležan organ upravljanja ustanove;
– zajedničku stručnu službu definisati kao posebno pravno lica, koja će imati svog rukovodioca i organe kao što su direktor i upravni odbor, u čijem sastavu su svi direktori ustanova koji su ovoj službi poverili određene poslove;
– u okviru člana kojim se uređuje zabrana diskriminacije brisati reči „seksualne orijentacije, rodnog identiteta“;
– propisati naknadu za rad članova organa upravljanja u ustanovi;
– član kojim je propisana zabrana nasilja dopuniti zabranom seksualnog i elektronskog nasilja;
– precizirati u kojim slučajevima dva predstavnika učeničkog parlamenta mogu da prisustvuju i učestvuju u školskog odbora radu, bez prava odlučivanja;
– precizirati odredbu koja se odnosi na oceni iz spoljnog vrednovanja ustanove iz koje dolazi kandidat za direktora;
– brisati odredbu kojom je propisano da je zadatk stručnog saradnika sprovođenje strateških odluka Ministarstva u ustanovi;
– kao novu nadležnost organa upravljanja uneti „da odlučuje o pravima i obavezama direktora ustanove“;
– precizirati da predsednik i članovi saveta roditelja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti, bez naknade;
– uneti odredbu da organ upravljanja bira direktora od kandidata koji dobiju više od 50% glasova zaposlenih;
– brisati odredbu kojom je propisano da direktor može, izuzetno, i da izvodi nastavu;
– brisati odredbu kojom se predškolskim ustanovama i osnovnim školama daje mogućnost da u izuzetnim slučajevima na period od najviše dve godine izaberu lice koje ima završene osnovne akademske studije, kao prvi stepen studija;
– uneti odredbu kojom će se propisati da akt o mreži srednjih škola koje imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine donosi nadležni pokrajinski organ ;
– urediti i precizirati član kojim se uređuje pitanje svojine nad sredstvima ustanove;
– jasnije definisati propisani uslov za zasnivanje radnog odnosa koji se odnosi na obavezu lica da zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;
– kao stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi predvideti i socijalnog radnika;
– brisati odredbu koja propisuje da ministar i ministri nadležni za poslove zdravlja i socijalne politike sporazumno propisuju stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predškolskoj ustanovi u delu u kojem se navodi da se to odnosi na lica koja ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad;
– u odredbama koje se odnose na zabranu nasilja i zlostavljanja treba kao uslov dodati da je učinjeno sa namerom;
– brisati odredbu kojom je propisano da stručni saradnik prva tri meseca pripravničkog staža radi pod neposrednim nadzorom odgovarajućeg stručnog saradnika koji ima licencu i koga mu određuje mentor;
– propisati da se nastavnici verske nastave mogu zaposliti i na neodređeno vreme i izmeniti sve odgovarajuće odredbe koje proizilaze iz takvog statusa zaposlenog nastavnika verske nastave;
– dodati odredbe kojima se propisuje da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar, te da se to lice smatra se da je osposobljenim za izvođenje verske nastave, kao i da lice koje se izbriše sa liste nastavnika verske nastave od strane ministra, a na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, ostvaruje pravo stavljanjem na listu zaposlenih za čijim je radom u potpunosti prestala potreba i ostvaruje pravo na preuzimanje na radno mesto za koje ispunjava uslove u skladu sa opštim aktom poslodavca;
– propisati kao uslov za zasnivanje radnog odnosa nastavnika verske nastave u ustanovi da je ustanova dužna da pribavi dokaz da se nastavnik verske nastave nalazi na Listi koju su predložile tradicionalne crkve i verske zajednice, tako što je dobija od ministarstva prosvete preko školskih uprava;
– propisati da sirektor predškolske ustanove ne mora biti isključivo lice sa iskustvom u obrazovnom i vaspitnom radu radu, već je poželjno da predškolskom ustanovom rukovodi diplomirani/strukovni menadzer (menadzer, ekonomista…- profesionalni menadzer“);
– uneti odredbu da u preškolskoj ustanovi decom od 6 meseci do 3 godine rade i medicinske sestre vaspitači;
– brisati stav u kojem je propisano da direktor prilikom prijema lica u radni odnos pribavlja mišljenja odgovarajućih stručnih tela u ustanovi;
– iz opisa poslova sekretara brisati da obavlja poslove javnih nabavki;
– dodati da je savet roditelja nadležan i da razmatra izveštaj o ostvarivanju razvojnog plana i godišnjeg plana škole;
– brisati ceo član kojim se taksativno navode poslovi sekretara;
– smanjiti rok od dve godine u kojem je pripravnik u obavezi da stekne obrazovanje iz psiholoških, pedagošnih i metodičkih disciplina;
– propisati mogućnost da nastavnik stekne odgovarajuće obrazovanje iz psiholoških, pedagošnih i metodičkih disciplina i pre zapošljavanja;
– unošenje odredbe kojom bi bilo propisano da visokoškolska ustanova u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom čitavog života, u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje, ostvaruje obrazovanje iz psiholoških, pedagošnih i metodičkih disciplina, te da ovaj program obrazovanja tokom čitavog života ostvaruju samo one visokoškolske ustanove koje imaju akreditovane studijske programe za obrazovanje nastavnika;
– u delu koji se odnosi na mrežu ustanova umesto pribavljanja „mišljenja“ nacionalnih saveta nacionalnih manjina propisati pribavljanje „saglasnosti“;
– kod izbora organa upravljanja umesto pribavljanja „mišljenja“ nacionalnih saveta nacionalnih manjina uneti „na predlog“;
– u delu koji se odnosi na izbor direktora propisati da se ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine da negativno mišljenje, poništava konkurs za izbor direktora i raspisuje se novi u roku od 30 dana;
– propisati da se u ustanovi u kojoj se izvodi nastavni rad i na jeziku nacionalne manjine, pomoćnik direktora imenuje iz reda nastavnika, vaspitača i saradnika koji izvode nastavu na jeziku nacionalne manjine;
– kao uslov za prijem u radni odnos propisati da se u ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad odvija na jeziku nacionalne manjine, kandidat treba da priloži dokaz o položenom ispitu iz poznavanja jezika najmanje na nivou C1 Zajedničkog evropskog okvira, a isto propisati i kao obavezno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
– proipisati da ministarstvo rešenjem određuje broj savetnika-spoljnih saradnika neophodnih za pružanje pomoći, na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine za nastavu na jeziku nacionalne manjine;
– u naslovu poglavlja XII – Finansiranje delatnosti ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dodati i reči «nacionalni savet nacionalne manjine»;
– propisati mogućnost da jedinica lokalne samouprave može osnovati dečiji centar, kao ustanovu koja bi se bavila vaspitno obrazovnom delatnošću van redovnog predškolskog i osnovnog obrazovanja, u cilju osmišljavanja slobodnog vremena i rada sa decom u sekcijama (likovna, muzička, računarstvo, strani jezici, sport,balet, gluma……);
– kod odredaba kojima je uređen individualni obrazovni program (IOP) propisati za učenika sa izuzetnim sposobnostima – IOP3,+ mogućnost ubrzanog tempa napredovanja za takve učenike kroz školski program;
– da se mirovanje radnog odnosa direktoru ne ograničava na dva mandata, već da mu radni odnos miruje za vreme perioda za koji je postavljen na radnom mestu sa koga je postavljen;
– propisati da Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži javnih škola za osnovno i srednje obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju;
– propisati da škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može, pored saradnika za izradu didaktičkih sredstava i pomagala za decu sa senzo-motoričkim smetnjama. da ima i saradnika za njihovo korišćenje;
– da se osam godina radnog staža kao uslov za direktora ustanove, smanji na pet godina;
– da se propiše mogućnost da u školski odbor stručne škole sa dualnim obrazovanjem može biti izabran i predstavnik preduzeća, odnosno kompanija ili poslodavaca;
– u odbredi kojom je propisano da direktor saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, brisati da nema pravo odlučivanja;
– brisati odredbu kojim je propisano da Ministar razrešava direktora ustanove, ako je utvrđeno da je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete;
– u delu kojim je uređena zabrana diskriminacije propisati da je, ukoliko Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napiše opomenu ministarstvu prosvete zbog diskriminacije, ministar dužan da je otkloni ili da podnese ostavku;
– propisati da lice koje je prekršilo zabranu nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja ne može biti direktor ustanove, kao ni lice koje je član političke partije;
– brisati odredbu kojom je propisano da izuzetno, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje lični pratilac deteta, odnosno učenika, a radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa zakonom;
– propisati da je posao stručnog saradnik da pored razvoja inkluzivnosti ustanove, razvija i interkulturalnost ustanove;
– uneti odredbu kojom bi se propisala zabrana fizičkog kažnjavanja;
– uneti odredbu kojom bi se propisala zabrana verskog organizovanja i delovanja u ustanovi;
– propisati da ustanove u kojima se nastava odvija na maternjem jeziku nacionalne manjine, u saradnji sa nacionalnim savetom te manjine, mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja saradnje u oblasti organizacije, planiranja, programiranja, kao i drugih pitanja od značaja za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i obavljanja delatnosti, da nacionalni savet nacionalne manjine može da povezuje vaspitače, nastavnike, stručne saradnike, direktore i druge zaposlene u stručna društva ili aktive istih, kao i da se stručna društva, aktivi vaspitača, nastavnika i drugih zaposlenih bave unapređivanjem obrazovno-vaspitnog rada i mogu da imaju predstavnike u komisijama i timovima koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem;
– propisati da ukoliko u ustanovi u kojoj se nastava izvodi u svim odeljenjima ili u većini odeljenja na jeziku nacionalne manjine direktor ne poznaje jezik na kome se izvodi nastava, neophodno je da pomoćnik direktora poznaje jezik nacionalne manjine;
– propisati da u školama u kojima se nastava odvija na jeziku nacionalne manjine, zajednička stručna služba mora da ima logopeda, defektologa i socijalnog radnika koji poznaju jezik te nacionalne manjine na nivou C1 evropskih standarda o poznavanju jezika;
– propisati da u ustanovama i školama u kojima se nastava odvija na jeziku nacionalne manjine, stručne poslove koje obavljaju stručni saradnici: pedagog, psiholog, defektolog, bibliotekar, logoped, androlog, socijalni radnik, moraju poznavati jezik te nacionalne manjine nivou C1 evropskih standarda o poznavanju jezika;
– u delu kojim je propisano obrazovanje nastavnika propisati i da poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, može da obavlja lice koje je steklo odgovarajuće obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je položilo ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove, a najmanje na nivou C1 evropskih standarda o poznavanju jezika, a poslove nastavnika i stručnog saradnika, može da obavlja lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove, a najmanje na nivou C1 evropskih standarda o poznavanju jezika;
– utvrditi period na koji se može birati privremeni organ upravljanja;
– uneti odredbu kojom bi bilo propisano da stručne poslove na unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje učenika sa smetnjama i invaliditetom u razvoju obavlja stručni saradnici predškolske ustanove i defektolog;
– propisati da nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pored defektologa, može da ostvaruje i nastavnik koji ima odgovarajuću stručnu spremu za predmet i koji je osposobljen za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju, a da program osposobljavanja propisuje ministar;
– odredbi kojom je propisano da je ustanova dužna da aktom uredi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u ustanovi, dodati da je neophodno da obavi konsultacije sa svim akterima prosvetnim radnicima, roditeljima i decom;
– brisati klubove roditelja i nastavnika iz odgovarajućih odredaba;
– uneti novi član kojima bi bio propisano osnivanje klubova roditelja i nastavnika, poslove i delokrug njihovog rada;
– dodati da se povezivanje ustanova i učeničke zadruge osnivaju, pored navedenog, i u cilju postizanja punog razvoja ljudskih potencijala i osećanja dostojanstva i samovrednosti, kao i jačanja poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudske raznovrsnosti;
– uneti da se prilikom donošenja akta o mreži škola vodi računa o nesegregisanom školskom okruženju u cilju jačanja prava deteta i podsticanja uloge učenika u postizanju punog razvoja ljudskih potencijala i osećanja dostojanstva i samovrednosti, kao i jačanja poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudske raznovrsnosti i propisati da zatvaranje ustanove ne sme dovesti do segregacije;
– usklađivanje normi kojima se zabranjuje diskriminacija sa zakonom kojim je uređena materija kojom se uređuje zabrana diskriminacije;
– propisati subjekte kojima se može pružiti interna zaštita od diskriminacije;
– propisati da svi zaposleni imaju pozitivnu obavezu da rade na suzbijanju svih oblika diskriminacije i nasilja, i stvaranju okruženja pogodnog za postizanje punog razvoja ljudskih potencijala i osećanja dostojanstva i samovrednosti, kao i jačanja poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudske raznovrsnosti;
– propisati krivična dela za koja pravnosnažna osuda povlači gubitak licence;
– tim za inkluzivno obrazovanje izmeniti u tim za inkluzivno obrazovanje i za prevenciju osipanja;
– propisati da ustanova svojim opštim aktom može propisati bliže uslove za izbor direktora kao i dokaze koje treba da ceni;
– pojasniti stavove koji se odnose na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike za koje se smatra da imaju stečeno obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina;
– dodati odredbe kojima bi se propisalo da: direktoru ustanove koji po okončanju mandata nema radno mesto u svojoj ustanovi, u ukolskoj upravi iz koje dolazi, dodeljuje mu se prvo slobodno radno mesto njegovih kvalifikacija i da se direktoru koji je izabran pre donošenja novog Zakona i stupanja na snagu istog, sledeći naredni mandat tretira kao prvi; da je direktor dužan da položi ispit za direktora u roku od dve godine od donošenja Programa obuke i Pravilnika o licenci za direktore ustanova obrazovanja i vaspitanja, umesto od od stupanja na dužnost;
– da se unese odredba kojom bi se propisalo da vršioca dužnosti direktora imenuje školski odbor, do izbora direktora u roku od osam dana od dana nastupanja razloga za postavljenje;
– propisati da jedino organ upravljanja može da predloži razrešenje člana organa upravljanja koji onemgoućava rad organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom;
– propisati koje razloge za razrešenje člana organa upravljanja utvrđuje prosvetni inspektor;
– propisati da pedagoški asistent pruža pomoć i podršku i detetu i učeniku na osnovu mišljenja IRK;
– izmeniti sastav organa upravljanja, tako da ga čine 4 predstavnika zaposlenih, 3 predstavnika lokalne samouprave i 2 roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika;
– u delu koji se odnosi na odgovornost direktora propisati da je on materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom;
– predlog da se u školski odbor srednje stručne škole i u dualnom obrazovanju uključe predstavnici učenika i roditelja u rad školskog odbora;
– propisati da stručne poslove u školi za učenike obdarene za matematiku obavljaju psiholog, bibliotekar i informatičar;
– propisati obavezu obnavljanja licence na svakih 10 godina;
– propisati da se licenca oduzima i zaposlenima koji se u medijima ponašaju mimo definisanog kodeksa ponašanja, nemoralnim ponašanjem šteti ugledu ustanove i sl.;
– uneti opis poslova svih zaposlenih u ustanovi;
– kao razlog za oduzimanje licence izuzeti slučaj kada lice odbije vršenje spoljašnjeg vrednovanja rada ili stručno-pedagoškog nadzora;
– precizirati odredbe kojima se propisuje finansiranje pripremnog predškolskog programa za decu sa smetnjama u razvoju, decu na kućnom i bolničkom lečenju;
– propisati da radni odnos na određeno vreme može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme;
– propisati plaćanje održavanja „honorarnih“ časova koje nastavnik održi preko pune norme, za nastavnike srpskog jezika i matematike preko 18 časova koji čine u punu normu;
– priznati položen stručni ispit u oblasti obrazovanja licima koji su isti položili po propisima Crne Gore, kao položen ispit za licencu;
– propisati probni rad i za nenastavno osoblje;
– propisati da ustanova može sredstva koja je stekla učešćem jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti, kao i dobrovoljnim učešćem roditelja, da pored propisanog, rasporedi i nastavnicima,stručnim saradnicima i stručnoj službi koja obavlja finansijsko-računovodstvene, administrativne, pravne, pomoćno-tehničke poslove, kao i za nagrade mentorima čiji učenici su osvojili nagrade na takmičenjima;
– brisati mogućnost zasnivanja radnog odnosa na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba (u preuzimanje sa liste);
– propisati da radna podgrupa koju pri svakoj školskoj upravi ministar obrazuje radi utvrđivanja postojanje uslova i davanja saglasnosti za raspisivanje konkursa, utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za uzajamno preuzimanje.;
– propisati da je ustanova je u obavezi da Ministarstvu dostavi podatke o potrebi za angažovanjem svih zaposlenih, odluku o raspisivanju konkursa, kao i odluku o preuzimanju zaposlenih sa liste, a ne samo nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
– propisati da Konkursna komisija koja se formira nakon raspisitanja konkursa za prijem u radni odnos u ustanovi, vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos, umesto predloženog rešenja da to vrši direktor;
– da se AP Vojvodine povere poslovi davanje saglasnosti za organizovanje izdvojenog odeljenja u školama, promenu sedišta i naziva ustanove, ukoliko se nalaze na teritoriji pokrajine;
– da se AP Vojvodine povere poslovi izbora direktora ustanova na teritoriji pokrajine;
– da se uredi postupanje, nadležnost, obaveznost i forma akata koje donose. radne grupe i radne podgrupe koje se formiraju kod preuzimanja zaposlenih i zasnivanja radnog odnosa;
– precizirati na šta tačno nadležni organ jedinice lokalne samouprave daje mišljenje u postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta;
– propisati pokretanje disciplinskog postupka i u slučaju lakših povreda radne obaveze;
– propisati da ukoliko zaposleni koji se nalazi na listi za preuzimanje bez opravdanih razloga odbije ponuđeno preuzimanje u toj školskoj godini se skida sa liste za odbijeni procenat preuzimanja, a ukoliko dve godine za redom odbije ponuđeno preuzimanje bez opravdanih razloga, više ne može biti na listi za odbijeni procenat preuzimanja;
– organu pokrajine nadležnom za poslove obrazovanja, odnosno Pedagoškom zavodu Vojvodine poveriti poslove odobravanja udzbenika udzbenika, priručnika i nastavnog materijala na jeziku i pismu nacionalne manjine čiji nacionalni savet nacionalne manjine ima sedište na teritoriji pokrajine;
– propisati da nastavnik srpskog jezika, izuzetno, može da ima 17 časova obavezne nastave, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje drugim aktivnostima (dopunski, dodatni, individualni, pripremni rad i drugi oblici rada) u skladu sa nastavnim planom;
– propisati da je u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika 24 školska časa (u daljem tekstu: čas) neposrednog rada sa učenicima: od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta i aktivnosti, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje drugim aktivnostima (dopunski, dodatni, individualni, pripremni rad i drugi oblici rada) u skladu sa nastavnim planom;
– propisati da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz dece i njihovih pratilaca na ograničavanja na udaljenost od 2 km, i učenika osnovne škole bez ograničavanja na udaljenost od 4 km, a dodati u nastavku reči „u slučaju da je organizovan redovan autobuski prevoz do škole“; prevoz dece i pratilaca u pripremnom predškolskom programu bez obzira na udaljenost u slučaju da je organizovan redovan autobuski prevoz do škole i prevoz učenika osnovne škole bez obzira na udaljenost u slučaju da je organizovan redovan autobuski prevoz do škole;
– dati ovlašćenje radnoj grupi, odnosno radnoj podgrupi da može da odluči da se zaposleni koji je ostao neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, odnosno zaposleni koji nije na listi a nema drugih odgovarajućih kadrova, upute radi preuzimanja u drugu ustanovu, a da su direktori ustanova dužni da zaključe sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenog;
– propisati mogućnost pruzimanja sa liste i stavljanja na listu, lica koja su zasnovala radni odnos sa nepunom radnim radnim vremenom;
– brisati mogućnost da disciplinski postupak može da se pokrene u slučaju povrede radne discipline;
– u delu u kojem je propisano da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini 80 odsto od ekonomske cene po detetu, nakon ovog teksta dodati reč «prosečno»
– u delu kojim je uređeno finansiranje prevoza od strane jedinice lokalne samouprave, usaglasiti udaljenost mesta stanovanja od škole kada su u pitanju troškovi prevoza zaposlenih i učenika;
– predlog da jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva i za podršku posebno talentovanim učenicima u vidu bespovratne novčane pomoći u skladu sa aktom koji donosi jedinica lokalne samouprave;
– propisati da lice koje zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30 odsto od punog radnog vremena, učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća;
– propisati da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na pet slobodnih radnih dana radi stručnog usavršavanja, a da raspored odsustva nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum;
– brisati formiranje konkursne komisije u slučaju raspisivanja konkursa za prijem lica u radni odnos;
– precizirati ko vrši izbor kandidata koji ulaze u uži izbor;
– precizirati odredbu koja se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– da se razmotre i usaglase odredbe kojima se propisuje angažovanje nastavnika u dopunskoj nastavi u inostranstvu, a kojim je propisano da Ministarstvo raspisuje konkurs svake četvrte godine, a da se nastavnik angažuje samo na godinu dana., imajući u vidu da godinu dana je izuzetno kratak period, jer toliko traje samo adaptacija nastavnika i eventualno porodice koja je krenula sa njim;
– propisati da je jedinica lokalne samouprave, umesto škole, u obavezi da najkasnije u roku od šest meseci od dana uvođenja dualnog obrazovanja, formira novi školski odbor u skladu sa ovim zakonom;
– propisati da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz učenika srednjih škola ukoliko postoje sredstva u budzetu jedinice lokalne samouprave;
– propisati da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za rad škola od posebnog interesa za nacionalni savet nacionalne manjine, koje odredi nacionalni savet nacionalne manjine;
– propisati da vaspitno-obrazovno osoblje za odlazi u penziju, 35 godina staža osiguranja, odnosno 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
– propisati ko je u ustanovi nadležan da vodi evidenciju i propisati normu za obavljanje tog posla;
– propisati kriterijume na osnovu kojih se vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos;
– precizirati termin funkcionalni status dece, učenika, odraslih i roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika koji se unosi u evidencije u školi;
– brisati odredbe kojima je propisana novčana kazna za prekršaj roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika za povredu propisanih obaveza, a da se umesto toga uneti odredbe kojima se propisuju mere prevencije i intervencije usmerene ka razvoju kapaciteta porodice i povećanja obuhvata dece obrazovanjem;
– propisati da se bez konkursa zasniva radi odnos na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– precizno navesti krivična dela za koja pravnosnažna osuda povlači gubitak licence;
– propisati da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za namenski transfer (grant) ustanovama za podizanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i unapređivnje inkluzivnog obrazovanja, a da bliže uslove i kriterijume za odobravanje ove pomoći ustanovama, propisuje ministar;
– u delu u kojem je propisano da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta), umesto visine od 80 odsto od ekonomske cene po detetu, propisati visinu od najmanje 80 odsto od ekonomske cene po detetu i dodati odredbu kojom se propisuje da jedinica lokalne samouprave može u potpunosti da oslobodi plaćanja decu iz porodica u izrazito teškom materijalnom položaju, a da se način utvrđivanja ekonomske cene uređuje se uredbom;
– uneti odredbe kojima će biti predviđen i uređen način pružanja i finansiranja mera dodatne podrške učenicima u obrazovanju;
– propisati da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za stručno usavršavanje zaposlenih i jubilarne nagrade i pomoć zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi;
– brisati odredbe kojima je propisano da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za stručno usavršavanje zaposlenih i jubilarne nagrade i pomoć zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi;
– propisati da se u evidenciju o zaposlenima koje vodi ustanova unose i podaci o zaposlenima bi trebalo da uključi i broj ESPB nastavničkog obrazovanja i ustanovu na kojima je stečen;
– propisati da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za plate, naknade i dodatke zaposlenih u predškolskim ustanovama, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i otpremnine;
– utvrditi nadležnost ministra da podzakonskim aktom precizira odredbe koje se odnose na normu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
– izmeniti postojeće odredbe koje se odnose na postupak koji prethodi izboru kandidata za prijem u radni odnos novim odredbama kojima će biti propisano sledeće:
Komisija za izbor kandidata roku od osam dana od dana isteka roka za prijavu, sačinjava listu prijavljenih kandidata u kojoj utvrđuje koji kandidati ispunjavaju uslove i predlaže direktoru škole uži izbor kandidata koji ispunjavaju uslove iz člana 139 ovog zakona, a direktor škole ih upućuju na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.
U roku od tri dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima konkursna komisija dostavlja direktoru izveštaj nadležne službe za poslove zapošljavanja a direktor škole poziva kandidate na razgovor u roku od 5 dana od dana prijema izveštaja.»;
– izmeniti odredbe kojima je propisano zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme bez raspisivanja konkursa, tako što bi se dodalo da se na ovaj način radni odnos može zasnovati i lice koje se angažuje do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, kao i do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– propisati da zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje, ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste, u okviru upravnog okruga u kome radnik ima mesto prebivališta;
– brisati da se u registar dece, učenika i odraslih unosi i njihova nacionalna pripadnost;
– propisati da se sa savetnikom-spoljnim saradnikom zaključuje ugovor o dopunskom radu, nakon dobijene saglasnosti direktora ustanove u kojoj je savetnik u radnom odnosu;
– propisati da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za namenske transfere jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju IV grupi razvijenosti za ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje jedinica lokalne samouprave i uneti da Vlada utvrđuje visinu tih namenskih transfera, kriterijume za njihovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, kriterijume za učešće lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava;
– dodati da se u skladu sa posebnim zakonom (zakonom kojim se propisuje finansiranje lokalne samouprave) u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za stvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorna komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budzetu Republike Srbije;
– propisati da ustanove od posebnog nacionalnog interesa mogu izuzetno, uz saglasnost Ministarstva, da vrše prijem novih zaposlenih putem konkursa, a bez preuzimanja sa liste;
– propisati da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja, sredstva za smeštaj i kotizaciju učenika i eventualno njihovih nastavnika/pratilaca, i propisati organ koji će utvrditi bliže uslove za ostvarivanje ovog prava;
– propisati kaznene odredbe za lokalne samouprave koje ne poštuju i ne primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i podzakonskih akata koji su na osnovu njega doneti;
– propisati da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju se u budzetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar;
– propisati da je ustanova u obavezi da Ministarstvu dostavi podatke o potrebi za angažovanjem zaposlenih, odluku o raspisivanju konkursa, kao i odluku o preuzimanju zaposlenih sa liste radi objavljivanja na zvaničnoj internet stranici Ministarstv,a kao i predsednicima opštinskih organizacija.
Ministarstvo je razmotrilo sve iznete načelne i pojedinačne sugestije, primedbe i predloge iznete u javnoj raspravi.
Svi predlozi i sugestije kojima se unapređuju zakonska rešenja predloženog teksta Predloga zakona i koji su u skladu sa konceptom – kvalitetno obrazovanje i vaspitanje jednako dostupno svima, kao i sa usvojenim strateškim dokumentima u oblasti obrazovanja i vaspitanja, ugrađeni su u tekst Predloga zakona.
KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE POSTIGLO ONO ŠTO SE ZAKONOM PREDVIĐA
Radi sprovođenja Predloga zakona predviđeno je sledeće:
Vlada će imenovati članove Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom imenovanja članova Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih prestaje mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih imenovanih po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona;
Vlada će, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi mrežu srednjih škola;
Vlada će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za donošenje mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola;
jedinica lokalne samouprave će u roku od godinu dana od dana utvrđivanja kriterijuma za donošenje mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola, utvrditi mrežu predškolskih ustanova i osnovnih škola na svom području;
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja usaglasiće svoju organizaciju i rad sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Radi sprovođenja Zakona predviđeno je da ministar donese sledeće podzakonske akte:
Pravilnik o školskom kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za osnovnu školu;
Pravilnik o školskom kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za srednje škole;
Pravilnik o organima i telima ustanove, postupku praćenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnovima i merilima za samovrednovanje i vrednovanje, sadržini i načinu objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove;
Pravilnik kojim se utvrđuju prioriteti za upis dece u predškolsku ustanovu;
Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje, procenu i prevođenju ogleda u sistem, kao i drugim pitanjima od značaja za kvalitet ogleda;
Pravilnik o bližim uslovima za rad vežbaonice;
Pravilnik o bližim uslovima za sticanje statusa model ustanove i prestanka važenja statusa;
Pravilnik o bližim uslovima za sticanje statusa resursnog centra, organizovanja rada i prestanka važenja statusa;
Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
Pravilnik o nacionalnom okviru obrazovanja i vaspitanja;
Pravilnik o planu i programu nastave i učenja osnovnog i srednjeg opšteg obrazovanja i vaspitanja;
Pravilnik o planu i programu nastave i učenja opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja;
Pravilnik o planu i programu umetničkog obrazovanja i vaspitanja;
Pravilnik o planu i programu obrazovanja odraslih;
Pravilnik o osnovama vaspitnog programa;
Pravilnik o bližim uslovima za organizaciju i ostvarivanje nastave u prirodi i ekskurzije;
Pravilnik o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, načinu vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebnim uslovima za nastavnika, obezbeđivanju i načinu isplate sredstava za plate i drugim pitanjima od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu;
Pravilnik o načinu, postupku i kriterijumima ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i drugim pitanjima od značaja za ocenjivanje;
Pravilnik o bližim uslovima za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanju;
Pravilnik o bližim uslovima za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom, sastav i način rada interresorne komisije;
Pravilnik o završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju;
Pravilnik o opštoj maturi;
Pravilnik o umetničkoj maturi;
Pravilnik o stručnoj maturi, završnom ispitu srednjeg stručnog obrazovanja, specijalističkom i majstorskom ispitu i ispitima drugih oblika stručnog obrazovanja;
Pravilnik o kriterijumima i standardima za pružanje dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici;
Pravilnik o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove;
Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi;
Pravilnik o postupanju ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načinima sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obavezama i odgovornosti,a zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećih lica u ustanovi, organa i tela ustanove i drugim pitanjima od značaja za zaštitu od diskriminacije;
Pravilnik o bližim uslovima o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada;
Pravilnik o bližim uslovima u vezi sa načinom prepoznavanja ponašanja kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo u ustanovi;
Pravilnik o bližim uslovima u vezi načina rada opštinskog saveta roditelja;
Pravilnik o programu obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, programu ispita, načinu i postupku polaganja ispita, sastavu i načinu rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržini i izgledu obrasca licence za direktora, sadržaju i načinu vođenja registra izdatih licenci za direktora, naknadi za rad članova komisije i ostalim pitanjima u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora;
Pravilnik o načinu i programu uvođenja u posao, programu, sadržini, načiu i rokovima za polaganje stručnog ispita, sastavu i načinu rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže stručni ispit, sadržaju i obrazacu licence za sekretara, naknadi za rad članova komisije i ostalim pitanjima u vezi sa polaganjem stručnog ispita za licencu za sekretara ustanove;
Pravilnik o bližim uslovima za rad pedagoškog asistenta i andragoškog asistenta;
Pravilnik o programskim osnovama rada stručnih saradnika;
Pravilnik o bližim uslovima u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, saradnika u predškolskoj ustanovi koji ostvaruje različite programe, pedagoškog i andragoškog asistenta i pomoćnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagoškog asistenta;
Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika verske nastave u školi;
Pravilnik o programu obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu;
Pravilnik o sadržaju i obrascu licence;
Pravilnik o prioritetnima oblastima stručnog usavršavanja za period od tri godine, oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, obrazac uverenja o savladanom programu, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje;
Pravilnik o bližim uslovima za rad posebne radne grupe koja prati i kontroliše prijem u radni odnos u ustanovi na osnovu preuzimanja sa liste i radne podgrupe koja utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa;
Pravilnik o normi svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce;
Pravilnik o programu, načinu i roku za polaganje, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, naknadu za rad članova komisije, program i oblike stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem prosvetnih savetnika;
Pravilnik o načinu vršenja stručno-pedagoškog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika;
Pravilnik o vrsti, nazivu, sadržaju obrazaca evidencije i javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja, izdavanja;
Pravilnik o bližim uslovima i načinu uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP) registara, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrsti statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara;
Pravilnik o bližim uslovima u pogledu postupka dodele Jedinstvenog obrazovnog broja (JOB);
Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje delatnosti ustanova za koje se sredstva obezbeđuju se u budzetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
Pravilnik o programima i kriterijumima za finansiranje razvojnih programa i projektata ustanova, kao i učešće Republike Srbije u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom i međunarodnom nivou, u skladu sa utvrđenim sredstvima;
Pravilnik o sredstvima budzeta Republike Srbije koja se obezbeđuju za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu u trajanju od četiri sata, u sedištu i van sedišta ustanove, ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i predškolskog programa za rad sa decom na bolničkom lečenju.
Organi i organizacije nadležne za sprovođenje zakona:
Državni organi;
Obrazovno-vaspitne ustanove;
Zavodi, saveti;
Stručna društva i strukovna udruženja;
Pokrajinski sekretarijat;
Organi jedinice lokalne samouprave;
Interresorna komisija;
Resursni centri;
Ustanove vežbaonice;
Visokoobrazovne ustanove koje školuju buduće nastavnike, vaspitače i stručne saradnike;
Privredna društva;
Udruženja poslodavaca;
Nacionalna služba za zapošljavanje;
Drugi.
Svi navedeni organi i ustanove imaju odgovarajuće kvalitetne resurse, ali uz napomenu da su često njihove aktivnosti ograničeno usled deficita u kvantitetu tih resursa (ljudski, materijalni, finansijski)
Mere i aktivnosti za primenu zakonskih rešenja:
Osnivanje resursnih centara, ustanova vežbaonica, sticanja statusa model ustanove;
Uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema prosvete radi unapređivanja procesa donošenja odluka u obrazovanju i vaspitanju na osnovu relevantnih podataka;
Redefinisanje poslova i zadataka stručnih saradnika u ustanovama;
Formiranje opštinskih saveta roditelja;
Vrednovanje i samovrednovanje rada ustanova i zaposlenih u ustanovi;
Organizovanje kvalitetne obuke za direktora i zaposlene u ustanovi;
Izrada Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja kao osnove za izradu planova i programa nastave i učenja;
Kvalitetnije i efikasnije praćenje i ocenjivanje učenika;
Efikasniji disciplinski postupak i vaspitne i vaspitno-disciplinske mere za učenika, kao i mogućnost određivanja obavljanja društveno-korisnog i humanitarnog rada kao mere koja može da se izrekne učeniku čije vladanje nije primereno;
Drugo.