ANALIZA EFEKATA
ZAKON O ELEKTRONSKOJ UPRAVI
Koji su problemi koje zakon treba da reši?
Proces reforme javne uprave je spoj stvaranja i implementacije horizontalnih politika čija ukupna relizacija dovodi do velikih promena u organizacionom i operativnom ustrojstvu javne uprave Srbije. Prema Strategiji reforme javne uprave i Akcionom planu reforme javne uprave, reformski proces je projektivan kao sveobuhvatan dubinski proces koji iz korena menja upravu Srbije na svim nivoima. To je, pored ekonomskog osnaživanja i vladavine prava, ključ i za proces integracije Srbije u EU i prepoznat je kao pokretačka snaga za ukupnu promenu.
Oblast elektronske uprave je deo reforme javne uprave, što je istaknuto i u Strategiji reforme javne uprave iz 2014. godine. U ovom dokumentu posebni deo posvećen je eUpravi njenim ciljevima, značaju, podacima (prikupljanju i razmeni), kao i izazovima (razvoj i nužnosti koordinacije i saradnje između organa državne uprave; pravnoj regulativi; upravnim postupcima i procesima i njihovoj digitalizaciji i automatizaciji; podizanju kompetencija sa povećanjem nivoa znanja i primeni standarda informatičke pismenosti; kao i informacionoj bezbednosti). Značaj koji se pridaje eUpravi proizlazi i iz obaveze Vlade da koordinira delovanje i sprovođenje njenog planiranja i implementacije.
Značajan deo ocene razvoja elektronske uprave u Strategiji iz 2014. bio je rezultat dokumenta Revizija realizacije akcionog plana 2009 – 2012. koji je pripremljen u okviru projekta Podrška razvoju elektronske uprave. Akcioni plan razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. godine bio je zasnovan na tehnološkim i zakonodavnim pitanjima, a evaluacija ostalih strateških domena ostvarena je kroz sprovođenje intervjua sa ključnim akterima Strategije elektronske uprave.
Dve ključne strategije bile su usmerene samo na razvoj elektronske uprave: jedna za period od 2009. do 2013. godine (Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine) i druga za period od 2015. do 2018. godine (Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015-2018. godine). Druga Strategija, pored delova kao što su metodologija korišćena za definisanje; vizija, ciljevi i strateški pravci reforme javne uprave; analiza postojećeg stanja; ciljevi Strategije; kao i finansijski efekti, obuhvata i Akcioni plan za sprovođenje strategije za period od 2015-2016. godine, u kome su razrađene i terminirane aktivnosti sprovođenja Strategije. Kao opšti apostrofirana su 4 cilja, a specifičnih 5 ciljeva se odnose na: institucionalne i pravne okcire; interoperabilnost; registre; nove usluge i znanje zaposlenih u javnoj upravi i građana. U toku je izrada Akcioni plan za sprovođenje strategije za period od 2017-2018. godine, koji će obuhvati sve nerealizovane aktivnosti iz predhodnog perioda i predvideti nove aktivnosti koje će unaprediti strateške ciljeve Strategije.
Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, i pored brojnih strateških dokumenata, odvija se uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom (republičkom) nivou. Među problemima, javlja se i nedovoljna usklađenost nacionalnih propisa i harmonizacija sa evropskim propisima (npr. Reuse Directive; Open data Directive; Trust Servise Regulation, Cyber-security Resolution);
izdvajaju se:
informacioni sistemi i registri su u nadležnosti različitih državnih organa, agencija i institucija, pri čemu nije obezbeđeno njihovo usklađeno funkcionisanje (pošto nije na jedinstven način propisan način uspostavljanja i vođenja registara, niti su poštovani standardi interoperabilnosti nije omogućena razmena podataka između organa i organizacija);
postoje registri koji sadrže isti tip podataka (npr. Adresni registar, Registar prebivališta i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) pri čemu oni nisu međusobno usaglašeni i podaci koji se vode u informacionim sistemima i registrima nisu uvek ažurni i tačni, odnosno postojeći propisi ne obavezuju organe da preuzimaju podatke iz informacionih sistema i registara i vode ih na uniforman način;
razmena i usklađivanje podataka između različitih sistema su donekle definisane ali samo između pojedinih organa i ne postoje precizno definisane procedure za razmenu podataka, posebno u slučaju kada registre vode različite insititucije (npr. u slučaju prijave smrti potrebno je tu informaciju iz Centralnog registra Matičnih knjiga preneti u niz drugih registara – u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički geodetski zavod, sudski registar, itd), s tim da je uzrok ovog problema nepostojanje sistemske metodologije za razmenu i usklađivanje podatka što za posledicu ima postojanje nedovoljno pouzdanih podataka u sistemu i relativno velike ili nepotrebne administratve troškove prilikom razmene podataka između javnopravnih subjekata;
do sada su institucije uglavnom samostalno razvijale rešenja iz domena elektronske uprave, koja su zadovoljavala isključivo njihove potrebe, zbog čega ova rešenja nisu projektovana da budu interoperabilna sa drugim sistemima i da odgovore potrebama drugih;
institucije, organi i agencije koje održavaju informacione sisteme i registre iz svoje nadležnosti odnose se prema njima kao vlasnici podataka i nerado ih dele sa drugima, kao uzrok ovog problema javlja se nedovoljna transparetnost podataka što za posledicu ima otežanu komunikacija između organa;
ne postoji jedinstven nacionalni sistem registara koji će urediti i garantovati konzistentnost podataka (ne postoje jasno definisane procedure za unos, promenu i brisanje podataka u sistemu registara);
nabavka opreme i softvera ne vrši se centralizovano na osnovu ukupnih realno utvrđenih potreba, što nepotrebno povećava troškove nabavke i ne obezbeđuje efikasno i potpuno korišćenje resursa (kao uzrok ovog problema javlja se neusklađenost javnih nabavki sa relanim potrebama u delu koji se dosni na nabavku softvera i opreme, što za posledicu ima nejednaku tehničku opremeljenost i kapacitete javnopravnih subjekata za upravno postupanje,
lokalna samouprava pribegava sopstvenim rešenjima, a kako su ona često finansirana iz različitih izvora, ne postoji usklađenost i ineroperabilnost i postoji izražen strah od centralizacije koji otežava jedinstvenost rešenja; (što za uzrok ima neuskađenost upravnog postupanja po nivoima teritorijalne nadležnosti (republički, pokrajinski i lokalni nivo) a za posledicu nejednak pristup zajedničkim sistemskih problemima prilikom upravnog postupanja
odsustvo kontrole omogućuje različite pristupe i odgovornosti, (što za uzrok ima nedovoljna poveznost republičkog nivoa vlasti sa lokalnim a kao posledicu odsustvo sistemske kontrole koja bi trebalo da otkloni različite pristupe prilikom upravnog postupanja;
neatraktivnost poslova otežava zapošljavanje profesionalno kompetentnih stručnjaka iz oblasti informacionih sistema i primene informaciono-komunikacionih tehnologija (što za uzrok ima nedovoljno razvijeno elektronsko upravno postupanje i relatvno skromno korišćenje IT kapaciteta a kao posledicu manjak uskostručnih kadrova iz IT oblasti
pravni okvir nije na odgovarajući način zaokružen i usklađen što dozvoljava proizvoljnosti u primeni, naročito u oblasti dostavljanja elektronskih dokumenata, čuvanja i arhiviranja, kao i rekorišćenja podataka i informacija (što za uzrok ima postojanje velikog broja nedovoljno usklađenih i nejasnih propisa u delu koji se odnosi na dostavljanje elektronskih dokumenata, kao i na čuvanje, arhiviranje i rekorišćenja podataka i informacija, a kao posledicu pravnu nesigurnost;
prisutan je problem informacione bezbednosti i zaštite podataka odgovarajućim evropski kompatibilnim rešenjima;
izostanak odgovarajućih mehanizama zaštite (naročito, organizacionih i tehničkih) otežana je nepostojanjem podzakonskih akatata koji regulišu funkcionisanje CERT-ova, tako da organ, institucija, agencija, organizacija sama o tome odlučuje, što za posledicu ima nedovoljno razvijen sistem zaštite elektronskih podataka.
Ovakvo stanje je posledica razvoja elektronske uprave prvenstveno po pojedinačnim republičkim, pokrajinskim organima i organizacijama ili onih koji su osnovani na nivou jedinica lokalne samouprave, bez prethodnog definisanja nacionalnog sistema registara podataka, tehničkih zahteva interoperabilnosti i procedura postupanja sa podacima.
Nedovoljno precizne pravne norme utiču na kvalitet projektnih rešenja servisa elektronske uprave. U brojnim postupcima u kojima postoje zahtevi za pismenom formom, uručenjem u pismenoj formi službenih aktata onemogućeno je elektronsko pružanje usluga tokom celog postupka. To povećava troškove za građane, privredu, nevladin sektor i upravu. Servisi nisu u dovoljnoj meri korisnički orijentisani. Uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija nije praćeno ili im mu nije prethodila funkcionalna analiza, uklanjanje nepotrebnih procedura ili radnji, pojednostavljenje, uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta i sl. Takođe, nisu primenjivane metode evaluacije elektronske uprave u onim organima u kojima je ona već uvedena (npr. The UN E-Government Model, The Brown University (West) Model, The Accenture Model). Umesto da se koriste prednosti elektronskog načina pružanja usluga, često se vrši samo digitalno reprodukovanje „sveta papira“. Svi upravni postupci se kopiraju u elektronsko okruženje, uvode se elektronski obrasci, a proces ostaje isti. Umesto da se određeni podaci (polja u obrascima) ukinu i pojednostavi sam postupak, sve ostaje isto.
Najčešće su upravni postupci u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica komplikovani, skupi i za posledicu imaju različit nivo sofisticiranosti elektronskih usluga, u zavisnosti od razumevanja i volje donosioca odluka. U pogledu niza pitanja, još uvek, postoji nesigurnost (npr. Pojedini sudovi prihvataju elektronske podnesake u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, a neki odbijaju i tumače Zakon drugačije. Pojedine lokalne samouprave dozvoljavaju podnošenje zahteva bez elektronskog potpisivanja, a neke ne.) zbog nedostatka iskustva, kao, na primer, u domenu elektronskog upravljanja dokumentima. Isto tako, prisutan je i paralelizam, odnosno da sa „papirnim“ postupanjem postoji i elektronsko, što je posledica uticaja brojnih faktora (npr. nedovoljna znanja i veštine onemogućavaju doslednu i pouzdanu primenu elektronskog upravljanja dokumentima).
Institucionalni okvir
Prilikom procene trenutne situacije konstatovano je da među organima postoje velike razlike u pogledu implementacije elektronskih servisa i korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija. Neki organi već pružaju visok transakcioni nivo usluga elektronske uprave svojim korisnicima (npr. u postupku registracije vozila), dok postoje organi koji tek počinju da uspostavljaju elektronske servise.
Od 2010. godine u funkciji je centralna tačka pristupa uslugama elektronske uprave – nacionalni Portal eUprava koji ima razvijene sledeće funkcionalnosti:
mogućnost elektronskog potpisivanja elektronskog dokumenta kvalifikovanim elektronskim sertifikatom i vremenskim žigom;
mogućnost online podnošenja zahteva i dodavanja priloga u digitalnoj formi (elektronski dokument);
elektronsko plaćanje taksi;
izdavanje elektronskog vremenskog žiga;
zakazivanje termina za usluge (lična dokumenta, registracija vozila, podnošenje dokumenata za restituciju):
eParticipacija za aktivno učešće građana i svih zainteresovanih lica u raspravama na predlog teksta zakona i strategija.
Realizovane su i brojne usluge koje uključuju razmenu struktuiranih podataka među aplikacijama različitih organa (veb servisi).
Direkcija za elektronsku upravu donela je Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave v.5.0 usklađene sa evropskom regulativom i standardima, koje obezbeđuju standardizaciju internet prezentacija, ali, pre svega, podstiču objavljivanje elektronskih usluga na sajtovima organa i na Portalu eUprava. Direkcija je bila organ uprave u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i obavljala stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na:
usklađivanje i unapređivanje razvoja i funkcionisanja informacionih sistema i infrastrukture državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i javnih službi;
razvoj i primenu standarda u uvođenju informaciono-komunikacionih tehnologija u državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima jedinica lokalne samouprave i javnim službama, primenu i korišćenje interneta u radu državnih organa, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi; kao i
druge poslove određene zakonom.
Uredbom o Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu (Sl. glasnik RS, br. 73/2017) osnovana je ova Kancelarija koja obavlja stručne poslove koji se odnose na: projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave i informacionih sistema i infrastrukture organa državne uprave i službi Vlade; razvoj i primenu standarda u uvođenju informaciono-komunikacionih tehnologija u organima državne uprave i službama Vlade, kao i podršku u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u organima državne uprave i službama Vlade; projektovanje, razvoj, izgradnju, održavanje i unapređenje računarske mreže republičkih organa; poslove za potrebe Centra za bezbednost IKT sistema u republičkim organima (CERT republičkih organa); pružanje usluga projektovanja, razvoja i funkcionisanja internet pristupa, internet servisa i drugih centralizovanih elektronskih servisa; planiranje razvoja i nabavke računarske i komunikacione opreme za potrebe organa državne uprave i službi Vlade, kao i druge poslove određene posebnim propisima.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave defiše politike razvoja elektronske uprave i priprema zakone i druge propise u oblasti elektronske uprave. Ali, nadležnost ovog ministarstva vezana za kontrolu i inspekciju regularnosti rešenja, principa i koncepata elektronske uprave nije definisana.
Uspostavljanjem Kancelarije započet je proces centralizovanja kapaciteta neophodnih za efikasni razvoj elektronske uprave.
Nacionalni registri
Nacionalni registri su jedan od stubova uređenih sistema elektronske uprave. Elektronski registri sa kvalifikovanim podacima i adekvatni elektronski servisi mogu znatno da podignu kvalitet, delotvornost, efikasnost i ekonomičnost javne uprave, a time da se obezbedi veće poverenje i zadovoljstvo korisnika (građana, privrede, nevladinog sektora, javnog sektora, međunarodnih organizacija i organa).
Pretpostavka dobrog funkcionisanja je klasifikacija podataka u skladu sa pojedinačnim nadležnostima i jasno određenim subjektima (organ, institucija, ovlašćeno lice), definisanom svrhom i vremenom obrade podataka, uz posebno određene procedure za ponovno korišćenje podataka koji su već u sistemu javne uprave. Podaci se uglavnom već nalaze u elektronskoj formi, ali ih je potrebno urediti na adekvatan način u skladu sa zakonskim okvirom i svrhom obrade.
Do sada je urađeno je sledeće:
Zakonom o matičnim knjigama u utvrđenom roku uspostavljen je Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, a jedinice lokalne samouprave i gradovi kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga dužni su da do kraja 2017. godine sve matične knjige prevedu u elektronski oblik i dostave ih na čuvanje ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave. Ovaj sistem, između ostalog, obezbeđuje izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, bez obzira na mesnu nadležnost organa koji ga izdaje;
realizovan je Portal za elektronske javne nabavke;
realizovan je Portal za prijavu i objedinjenu naplatu poreza ePorezi;
realizovan je Portal za praćenje toka sudskih predmeta;
pokrenut je projekat u okviru koga je potrebno definisati elemente Centralnog registra stanovništva i pravni okvir. U toku je formiranje Radne grupe u kojoj su, između ostalih, i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova kao organi koji upravljaju službenim evidencijama koje čine osnov za novi Registar;
za katastar nepokretnosti uspostavljen je sistem za pohranjivanje podataka o imovini koji je implementiran centralno, a omogućen je pristup podacima o imovini iz svake jedinice lokalne samouprave. Elektronski katastar nepokretnosti uspostavljen je na nacionalnom nivou kroz sistem distribuiranih baza podataka. Republički geodetski zavod razvio je servis za pristup centralnoj bazi podataka katastra nepokretnosti koja se formira preuzimanjem podataka koje održavaju službe za katastar nepokretnosti. U narednom periodu planiran je razvoj informacionog sistema za Katastar nepokretnosti (na bazi servisno-orijentisane arhitekture sa jedinstvenom bazom);
važan nacionalni registar koji je potpuno funkcionalan u elektronskoj formi od 2005. godine je Registar privrednih subjekata, koji obuhvata privredna društva i preduzetnike. Ovaj registar je jedan od 17 koje trenutno vodi Agencija za privredne registre. On je unapređen 2012. godine primenom novog Zakona o privrednim društvima, kao i Zakona o postupku registracije u Agencija za privredne registre. Kompletni podaci iz svih registara raspoloživi su kroz javne pretrage na internet strani www.apr.gov.rs, putem isporuka podataka po zahtevu, kao i korišćenjem lako upotrebljivih veb servisa;
centralni Registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) je uspostavljen, ali je potrebno unaprediti njegove funkcionalnosti;
uspostavljen je Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obuhvata podatke o dobrovoljno registrovanim poljoprivrednih gazdinstvima sa podacima o nosiocima i članovima gazdinstva, zemljišnom i stočnom fondu;
u toku je uspostavljanje Registra zaposlenih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru, koji bi trebalo da obuhvati sve korisnike javnih sredstava, zaposlene na neodređeno i određeno vreme, izabrana, postavljena lica i lica angažovana po osnovu ugovora i preko zadruge, kao i podatke o primanjima po svim osnovama;
izradom novog registra zasnovanog na servisno orijentisanoj arhitekturi u 2011. godini obnovljen je sistem za registraciju podataka o poreskim obveznicima. U toku je migracija podataka iz starih registara;
uspostavljen je Jedinstveni birački spisak.
Formiranje drugih nacionalnih registara je u početnoj fazi. Neophodno je uspostavljanje i unapređenje osnovnih elektronskih registara i povezivanje sa informacionim sistemima organa državne uprave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave (Registar udruženja građana, Registar prostornih podataka, Adresni registar), unapređenje postojećeg Registra katastra nepokretnosti, unapređenje Registra privrednih subjekata i drugih statusnih registara Agencije za privredne registre.
Uspostavljene registre potrebno je povezati na servisnu magistralu i razvijati nove interfejse i veb servise.
Ažuriranje podataka je segment gde je neophodno regulisati pravila za unos, validaciju, održavanje, konsolidaciju, dugotrajno čuvanje i brisanje podataka, uz jasno određivanje nivoa pristupa.
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona?
Jedan od ključnih ciljeva Zakona o elektronskoj upravi je da se smanjenjem pravnih prepreka olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave. Posebno je značajna komunikacije između domaće uprave i nacionalnih uprava drugih zemalja ili sa međunarodnim organizacijama. Suština je da se omoguće jednostavniji, otvoreniji, transparentniji, sigirniji, korisniji i efikasniji elektronski javni servisi. Uz to se preciznom regulacijom načina korišćenja informaciono-komunikacione infrastrukture, registara i softverskih rešenja u javnoj upravi olakšavaju komunikacije i postupanje između organa i između njih i institucija i građana.
Pošlo se od sledećih osnovnih pretpostavki:
Da bi se reformisala uprava i uvele elektronske upravne usluge neophodno je dostizanje visokog nivoa političke volje i podrške najviših organa i tela države čijim autoritetom se obezbeđuje uspešnost i realnost promena. Elektronska uprava unosi brojne novine ne samo u način rada i funkcionisanja državne uprave i lokalne samouprave nego i svih ostalih sfera rada i života. Bitno je da svi subjekti, a naročito najviši organi i tela, shvate da uvođenjem koncepta eUprave ništa više neće biti isto i da povratka na staro nema. Umesto proklamtornih usmeravanja na korisničku orijentaciju koja se već više od 15 godina propagira u raznim dokumentima, konkretnim rešenjima se ova okrenutost i ostvaruje. U početku primene prvih, najnižih oblika elektronske uprave, se ona tretirala kao poslovanje, a građani kao korisnici, danas su građani mnogo više od toga: oni su supervizori države i ”akteri” u procesima. Vrednosti i ciljevi u ambijentu u kome svako imao određenu ulogu, a formira se određena “kultura”. U političkom okruženju „kultura moći” se menja.
b. Neophodno je regulisati način korišćenja osnovne infrastrukture – mreže državnih organa, kontrolne mehanizme i kaznenu politiku u slučaju nepoštovanja odredbi koje će urediti uspostavljanje interoperabilnosti među informacionim sistemima organa i njihovih veb servisa, povezivanje informacionih sistema organa javne uprave na servisnoj magistrali (Government Service Bus), uspostavljanje državne komunikacione mreže i izrade jedinstvenog (Disaster&Recovery) rešenja, unapređivanje i propisivanje pravila za korišćenje mrežne i serverske infrastrukture elektronske uprave, klasifikaciju podataka, definisanje pravila za ponovnu upotrebu podataka koji su već u sistemu javne uprave, adekvatno dugotrajno čuvanje podataka i definisanje pravila zaštite podataka.
v. Da je sam Zakon jedan od stubova funkcionisanja elektronske uprave, ali ne i dovoljan, te da je neophodno doneti i druge zakone, međusobno uskladiti postojeće, harmonizovati ceo sistem sa evropskim pravom i obezbediti skup podzakonskih akata kojim se operacionalizuju određena zakonska rešenja;
g. Da se menja sistem upravljanja i usmerava ka menadžmentu i sistemu za podršku strateškom odlučivanju kroz institucionalno uspostavljanje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
d. Da primena Zakona zahteva organizacione promene u načinu realizacije upravnih procesa koji se orijentišu prema životnim situacijama fizičkih i pravnih lica, reorganizuju i nude kao administrativne usluge organa, što se može postići samo njihovom odgovarajućom organizacijom i definisanjem realne misije, vizije, strategije i plana realizacije. Pri tome se moraju stvoriti i odgovarajući organizacioni uslovi i klima za rad profesionalno kompetentnih stručnjaka koji poseduju odgovarajuća znanja, veštine i alate.
Sve pretpostavke imaju za cilj olakšavanje elektronske komunikacije sa upravom, tako što obezbeđuju da elektronske upravne usluge budu usluge od poverenja koje se ostvaruju preko kvalifikovanog elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elekronskog vremenskog žiga, elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, elektronske identifikacione oznake i drugih dozvoljenih postupaka. Zbog toga je bilo neophodno regulisati i komunikaciju putem elektronske pošte, kao i definisanje elektronskih obrazaca koji se mogu koristiti i kroz druge nivoe elektronske identifikacije podnosioca zahteva.
Akcioni plan za reformu javne uprave kao međurezultate predviđa da:
do kraja 2017. godine 20% organa vodi upravne postupke razmenjujući podatke iz službenih evidencija elektronskim putem, (preko sistema eZUP ili preko veb servisa uspostavljenih na servisnoj magistrali organa);
do kraja 2018. godine 30% organa vodi upravne postupke razmenjujući podatke iz službenih evidencija elektronskim putem preko sistema eZUP i da 30% organa ažurira podatke preko Metaregistra;
do kraja 2019. godine 50% organa vodi upravne postupke razmenjujući podatke iz službenih evidencija elektronskim putem i 50% organa ažurira podatke preko Metaregistra.
Da bi se ovi rezultati ostvarili neophodno je zakonom obavezati organe da koriste softverske alate koji će omogućiti ostvarivanje ovih ciljeva.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?
U okviru projekta Support to e-government development – Service contract No 10SER01 01 31 Gap Analysis of Legal Environment Concerning e-Government razmatrane su mogućnosti regulisanja pitanja iz oblasti elektronske uprave, načini na koje je potrebno urediti ovu oblast (tačka 3.4.1 Analize). Rezultati navedene alanize pokazali su da rešavanje pojedinačnih pitanja elektronske uprave (infrastruktura, elektronsko upravno postupanje, usluge od poverenja u elektronskoj upravi) treba jedinstveno rešiti jednim propisom umesto uređivanja pojedinačnih pitanja u postojećim propisima. Analiza je potvrdila da je optimalan način uređenja ove oblasti upravo donošenje posebnog zakona.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?
U cilju prevazilaženja navedenih problema i zaokruživanja uređenja ove oblasti neophodno je doneti poseban zakon i izvršiti izmene i dopune postojećih zakona i podzakonskih akata kojima se definiše način primene informaciono-komunikacionih tehnologija u javnoj upravi. Takođe, navedena rešenja mogu se koristiti i u cilju (shodne) primene u drugim (npr. sudskim) postupcima.
Prilikom izrade Zakona o elektronskoj upravi pojavile su se sledeće dileme:
a. Da li odredbe Zakona treba da budu opšte i da se ostavi mogućnost da se drugim zakonima i podzakonskim aktima dalje regulišu određena pitanja vezana za elektronsku upravu.
ili
b. Da se Predlogom zakona što je moguće detaljnije i sveobuhvatnije regulišu što je moguće veći broj pitanja, naročito:
način postupanja državnih organa, organa teritorijalne autonomije, organa jedinica lokalne samouprave i preduzeća, ustanova, organizacija, posebnih organa i pojedinca kojima su poverena javna ovlašćenja kada neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuju o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima;
način na koji organi uspostavljaju i vode registre, elektronski upravljaju podacima i dokumentima, izdaju uverenja, postavljaju i koriste portale i veb prezentacije, pružaju informacije elektronskim putem i preduzimaju druge radnje u elektronskom obliku;
elektronsku komunikaciju organa sa fizičkim i pravnim licima ukoliko je to propisano zakonom kojim se uređuje taj postupak.
elektronsko postupanje drugih državnih organa kada neposredno primenjujući propise odlučuju/rešavaju u odgovarajućim postupcima i/ili preduzimaju elektronske upravne radnje, na pitanja koja posebnim zakonima nisu posebno uređena.
Ove dileme i pitanja utoliko su bili složeniji što ne postoji u nacionalnim pravima u Evropi i naročito u našem regionu mnogo modela ovakvog zakona. Naime, postoji Zakon Republike Crne Gore kojim sa na prvi način reguliše elektronska uprava. Drugo rešenje donekle je dato u Predlogu zakona o elektronskoj upravi Nemačke, SAD i Italije.
Opredeljenje je bilo za drugu opciju jer postojeći pojedinačni propisi na različit način uređuju određena pitanja koja je neophodno jedinstveno urediti, kako bi se uspostavila interoperabilnost i omogućila efikasnost u javnoj upravi.
Imajući u vidu da korišćenjem infrastrukture (iz registara preko servisne magistrale na portalima organa) dolazi do rukovanja podacima o ličnosti, što mora biti uređeno zakonom, opredeljenje je da sva pitanja elektronske uprave budu rešena na jedinstven način istim zakonom.
Neophodno je zakom urediti pitanje prekograničnog toka podataka i dokumenata i regulisati da se elektronski podaci i dokumenti koji se iznose iz Republike Srbije na osnovu posebnih propisa, međunarodnih akata ili posebnih međunarodnih ugovora moraju se posebno zaštiti, kao da se uslovi, mere i način izdavanja dozvola za iznošenje elektronskih podataka iz Republike Srbije bliže uređuju u skladu sa zaštitom podatka o ličnosti.
Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Donošenjem Zakona o elektronskoj upravi:
Obezbediće se da javna uprava korišćenjem postojećih resursa postigne bolje rezultate u upravnom postupanju u cilju kvalitetnijeg i efikasnijeg realizovanja prava i obaveza građana i pravnih lica; većeg stepena pravne sigurnosti; povećane transparentnosti rada organa javne uprave; potpunije zaštite javnog interesa; kvalitetnijeg utvrđivanja javne politike zasnovane na ažurnim i potpunim podacima; poboljšanog praćenja stanja u oblastima. Ključni efekti, sa aspekta građana, postići će se omogućavanjem bezbednog korišćenja širokog dijapazona savremenih informacione-komunikacionionih tehnologija radi upoznavanja sa pravima i obavezama i uslovima za njihovo priznavanje i realizaciju; smanjivanjem potrebe da građani i pravna lica pribavljaju dokaze u upravnim postupcima; olakšanom komunikacijom sa organima (u pogledu različitih saopštavanja i primanja izjava od strane organa). Pravna sigurnost povećaće se kroz olakšano praćenje važećih propisa i povećanu pouzdanost podataka relevantnih za odlučivanje. Ovi pozitivni efekti biće omogućeni zahvaljujući definisanju svrhe, misije, vizije, strategije i operative elektronske uprave; sistemskom pristupu elektronskoj upravi na svim nivoima (centralnim, teritorijalno ili funkcionalno decentralizovanim ili dekoncentrisanim); uspostavljenoj standardizaciji softvera, opreme, registara, i procedura; kontroli rada i primene utvrđenih standarda; boljoj koordinaciji organa javne uprave; razmeni informacija; kvalitetnijem planiranju i funkcionalnijim odnosima sa drugim organima, organizacijama i institucijama.
Osiguraće se realne šanse za bolje i efikasnije ostvarivanje prava pojedinaca, ali i pravnih lica i podići stepen njihovog zadovoljstva.
Omogućiće se jačanje konkurentnosti i atraktivnosti investiranja u privredu Srbije na osnovu smanjenja administrativnih troškova koje podrazumeva upravno postupanje i povećanje pravne sigurnosti i transparentnosti rada, čime se i smanjuje prostor za korupciju i druge vidove zloupotreba vršenja javnih ovlašćenja.
Stvoriće se povoljniji uslovi za partnerstvo javnog i privatnog sektora u vezi sa izradom zakona i drugih propisa, jer će eUprava bitno olakšati pružanje podataka i davanje ideja u vezi sa potrebom i načinom unapređenja propisa u relevantnim oblastima od strane građana, stručnjaka, institucija i nevladinih organizacija.
S obzirom da Predlog zakona uvodi Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka kao fizičku i virtuelnu infrastruktura čija je namena smeštanje računara, servera, mrežnih i bezbednosnih sistema neophodnih za funkcionisanje elektronske uprave, kao i uvođenje Jedinstvene informaciono-komunikaciona mreže elektronske uprave koja će omogućiti prenos podataka između organa, jasno je da će se njihovo korišćenje odraziti na rad svih organa državne uprave, lokalne samouprave kao i organizacija kojima su poverenea javna ovlašćena.
Jedinstven elekronski sandučić odnosno elektronski poštanski sandučić korisnika za prijem svih elektronskih dokumenata u elektronskoj upravi omogućiće prijem dokumenata svim fizičkim i pravnim licima koji se odluče da koriste elektronsku upravu.
Metaregistar kao jedinstven javni elektronski registar o svim elektronskim registrima uspostavljenim u Republici Srbiji obavezaće sve organe u javnog upravi kojima je posebnim zakonom dato da vode određenu evidenciju, da je prijave u Metaregistar.
Portal eUprave Zakonom će postati jedinstvena pristupna tačka elektronskoj upravi svih organa koji nude elektronske usluge.
Imajući u vidu domašaj uprave uvođenje elektronske uprave i regulisanje ove oblasti uticaće na sve segmente društva.
Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima?
S OBZIROM NA TO DA JE ZAKON O ELEKTRONSKOJ UPRAVI SISTEMSKI ZAKON I DA NE MOžEMO PROCENITI OBIM I DINAMIKU USKLAđIVANJA SISTEMA SA ZAKONOM, TEšKO JE UNAPRED POUZDANO PROCENITI NE SAMO SOCIJALNE, VEć I ADMINISTRATIVNE I FISKALNE TROšKOVE OVOG ZAKONA. SAM ZAKON OSTAVLJA MOGUćNOST ORGANIMA DA KORISTE ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU TEK KADA SE STEKNU NEOPHODNI USLOVI/OSTVARE KAPACITETI ZA TAJ VID KOMUNIKACIJE. ANALIZOM TRENUTNOG STANJA UTVRđENO JE DA POSTOJI VELIKA NEUJEDNAčENOST MEđU ORGANIMA JAVNE UPRAVE KAKO U POSTUPANJU, PROCEDURAMA I ODNOSU PREMA STRANCI, TAKO I U TEHNIčKOJ OPREMLJENOSTI. S TIM U VEZI, NEKIM ORGANIMA ćE BITI LAKšE DA SE PRILAGODE I IMPLEMENTIRAJU NOVINE KOJE PREDLOG ZAKONA DONOSI, DOK ćE DRUGIMA BITI POTREBNO VREME, I PODRšKA. PORED TOGA, TEšKO JE NAPRAVITI GRANICU IZMEđU TROšKOVA KOJE ćE ZAKON KAO TAKAV NAMETNUTI ORGANIMA NA REPUBLIčKOM NIVOU, S JEDNE STRANE, I TROšKOVA KOJE ćE NAMETNUTI ORGANIMA NA LOKALNOM NIVOU, S DRUGE STRANE. ZAKON PREDSTAVLJA SAMO PRAVNI OSNOV ZA UVOđENJE ODREđENIH INSTITUTA EFIKASNE I DELOTOVORNE UPRAVE KOJA SE PONAšA ODGOVORNO PREMA SVOJIM GRAđANIMA. DONOšENJE ZAKONA JE SAMO PRVA AKTIVNOST NA TOM PUTU, KOJA TREBA DA BUDE PRAćENA USPOSTAVLJANJEM TEHNIčKIH I SUšTINSKIH PREDUSLOVA ZA POTPUNO UVOđENJE ELEKTRONSKE UPRAVE, KAMPANJOM I PROMOCIJOM NOVIH ELEKTRONSKIH USLUGA KOJE BUDU UVOđENE, OBUKOM SLUžBENIKA KOJI RADE NA NJIMA, ITD. AKCIONIM PLANOM ZA REFORMU JAVNE UPRAVE U RS 2015-2017 PREDVIđENO JE DA BI SPROVOđENJE OVIH AKTIVNOSTI NA NIVOU DRžAVNE UPRAVE (NE I LOKALNE) IZNOSILO OKO 500.000 EUR (PROCENA DIREKCIJE ZA ELEKTRONSKU UPRAVU, MDULS). KONKRETNO, U PITANJU SU DVE AKTIVNOSTI: 1) OBEZBEđIVANJE USLOVA ZA ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU SA ORGANIMA DRžAVNE UPRAVE U SPROVOđENJU UPRAVNOG POSTUPKA, I 2) TEHNIčKO OPREMANJE ORGANA DRžAVNE UPRAVE I OBUKA ZAPOSLENIH ZA RAD SA NOVIM INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA. OVE AKTIVNOSTI SE VEć SPROVODE I PLANIRANE SU I NACRTOM AKCIONOG PLANA ZA REFORMU JAVNE UPRAVE ZA PERIOD 2018-2020. KAO I NACRTOM AKCIONOG PLANA ZA RAZVOJ ELEKTRONSKE UPRAVE ZA PERIOD 2017-2018. U KOME SE PLANIRA OBEZBEđIVANJE 13.000.000 EURA.
TROšKOVE IMPLEMENTACIJE SAMOG ZAKONA KAO TAKVOG JE TEšKO PROCENITI, JER ćE PRIMENA VEćINE ODREDABA ZAVISITI OD KAPACITETA SAMIH ORGANA, DINAMIKE USKLAđIVANJA POSEBNIH ZAKONA I BRZINE RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE. IPAK, KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU JE PROCENILA DA ćE IMPLEMENTACIJA ZAKONA KOšTATI SAMO KANCELARIJU U NAREDNOJ GODINI, KADA SU OčEKIVANI TROšKOVI I NAJVIšI (ZBOG INFRASTRUKTURNIH ULAGANJA) 257.800.000,00 DINARA.
S OBZIROM DA JE RAZMENA PODATAKA IZ SLUžBENIH EVIDENCIJA OBAVEZUJUćA ZA SVE ORGANE, NEVEZANO ZA TEHNIčKU OPREMLJENOST TIH ORGANA PRIMENA ZAKONA PROUZROKOVAćE ODREđENE TROšKOVE OVIM ORGANIMA, ALI I SMANJENJE PRIHODA. NAIME, ORGANI VIšE NEćE MOćI DA ZAHTEVAJU OD STRANKE DA IM DOSTAVI DOKUMENTA ILI OVERENE KOPIJE DOKUMENATA KOJA ONI VEć IMAJU U SLUžBENOJ EVIDENCIJI, TE ćE IZOSTATI I PRIHODI KOJE ORGANI TRENUTNO UBIRAJU NAPLAćUJUćI IZDAVANJE OVIH DOKUMENATA. IPAK, OVAJ GUBITAK PRIHODA ZA ORGANE ćE BITI MANJI NEGO šTO ćE BITI UšTEDE KOJE ćE OSTVARITI GRAđANI. RAZLOG TOME JE šTO CENA KOJU GRAđANIN TRENUTNO MORA DA PLATI ZA IZDAVANJE UVERENJA O DRžAVLJANSTVU NA PRIMER, NIJE U CELOM SVOM IZNOSU PRIHOD ZA DRžAVU, S OBZIROM DA POSTOJE TROšKOVI šTAMPE, TROšKOVI PAPIRA I TROšKOVI VREMENA KOJE DRžAVNI SLUžBENIK MORA DA PROVEDE NA OBRADI OVOG ZAHTEVA. OVDE SE UPRAVO KRIJU UšTEDE ZA DRžAVU, IAKO MANJE INTUITIVNE NEGO ONE ZA GRAđANE.
NAJVEćA KORIST ZA DRžAVU U TOM SMISLU SVAKAKO JESTE OSLOBAđANJE KAPACITETA I NJIHOVA EFIKASNIJA PRERASPODELA, A I JAčANJE. NAIME, PRIMENA NOVOG ZAKONA SA NOVINAMA KOJE UVODI, IMAćE ZA POSLEDICU OSLOBAđANJE ODREđENIH SLUžBENIKA KOJI SU SE BAVILI POSLOVIMA KOJI SU SUVIšNI (KAO šTO JE IZDAVANJE DOKUMENATA KOJI VEć POSTOJE U SLUžBENOJ EVIDENCIJI) I MOGUćNOST NJIHOVOG UPOšLJAVANJA NA POSLOVIMA NA KOJIMA NEDOSTAJE KAPACITETA. OVO JE NAROčITO VAžNO ZA DRžAVNU UPRAVU KOJA JE, KAKO SMO VIDELI U NEDAVNOJ ANALIZI OPšTE DRžAVE, U SVOJIM ODREđENIM DELOVIMA VRLO PRENAPREGNUTA. ANALIZA KOJA JE RAđENA ZA POTREBE PRIMENE ZAKONA O OPšTEM UPRAVNOM POSTUPKU PODATKA O VRLO NEUJEDNAčENOJ OPTEREćENOSTI IZVRšILACA U RAZLčITIM ORGANIMA. NA PRIMER, DOK U SEKTORU ZA GRAđEVINSKE POSLOVE I GRAđEVINSKO ZEMLJIšTE (MGSI) JEDAN IZVRšILAC ODLUčUJE U PROSEKU O 409 žALBI U TOKU GODINE, A U UPRAVI CARINA (MF) O 215 žALBI GODIšNJE, U ISTO VREME JEDAN IZVRšILAC U SEKTORU FINANSIJA, LJUDSKIH RESURSA I ZAJEDNIčKIH POSLOVA MUP-A ODLUčUJE O SVEGA 5 žALBI GODIšNJE, A U MINISTARSTVU KULTURE 12.
KAO šTO JE VEć POMENUTO, NOVI ZUP ćE U DUGOM ROKU DONETI VEćE UšTEDE GRAđANIMA NEGO šTO ćE NAMETNUTI TROšKOVE DRžAVI. S OBZIROM DA VIšE NOVCA U RUKAMA GRAđANA ZNAčI VEćU AGREGATNU TRAžNJU, TO ZNAčI I DA ćE POVEćANJE PORESKIH PRIHODA PO TOM OSNOVU SMANJITI (A U NEKOM TRENUTKU I POTPUNO ANULIRATI) NEGATIVAN FISKALNI UTICAJ KOJI ćE ODREđENE ODREDBE IZAZAVATI. PRIMERE UšTEDA ZA GRAđANE NAVODIMO U SLEDEćEM PITANJU.
ŠTO SE TIčE MALIH I SREDNJIH PREDUZEćA, ZAKON IM NEćE NAMETNUTI NIKAKVE TROšKOVE. MALA I SREDNJA PREDUZEćA ćE IMATI SAMO KORISTI OD OVOG ZAKONA, ISTO KAO I GRAđANI. UšTEDE ćE NAJVIšE OSETITI MALA PREDUZEćA ILI PREDUZETNICI KOJI NEMAJU PUNO ZAPOSLENIH I KOJI SADA TROšE PUNO VREMENA U POSTUPCIMA SA ORGANIMA JAVNE UPRAVE.
PRISTUP PORTALU OTVORENIH PODATAKA OMOGUćIćE BESPLATAN PRISTUP EVIDENCIJAMA KOJE SADRžE PODATKE O RADU ORGANA KOJE SU OD ZNAčAJA SA SVE SEGMENTE DRUšTVA.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Imajuću u vidu glavne ciljeve Predloga zakona, kao što su modenizovanje organa uprave i pojednostavljivanje upravnog postupka, na sledećim primerima ćemo ilustrativno ukazati samo na deo finansijskih ušteda i koristi za građane primenom novih rešenja i pravnih instituta koje uspostavljaju nove zakonske odredbe.
Osim finansijskih koristi, koje se ogledaju u uštedi troškova i vremena, građani će svoja prava i pravne interese moći da, na potpuniji, pouzdaniji i komforniji način ostvare u saradnji sa javnom upravom, koja je orijentisana prema njima. Na taj način javna uprava se transformiše u servis građana, pružajući im usluge u skladu sa potrebama, na kvalitetan, ujednačen i pristupačan način.
Odredbama Predloga zakona uspostavlja se viši nivo pravne sigurnosti kroz ostvarivanje principa predvidivosti, transparentnosti i efikasnosti čime se formira pogodno poslovno okruženje, naročito za investicije.
Primer 1: Jedan organ – više usluga
Promena dokumenata usled promene prezimena. Kao primer više usluga koje pruža isti organ, a za koje se danas podnosi odvojen zahtev na odvojenim šalterima iste institcuije, uzećemo primer promene ličnih dokumenata po venčanju, u slučaju da jedan od supružnika odluči da promeni prezime. Istraživanja pokazuju da osam do 18 odsto žena odluči da zadrži devojačko prezime po udaji. S obzirom da su uglavnom žene te koje menjaju prezime, uzećemo ovaj podatak kao aproksimaciju za izračunavanje ukupnog broja supružnika koji promene prezime u toku jedne godine, i to najkonzarvativniju procenu, tj. da 82% novovenčanih lica mora da promeni lična dokumenta zbog promene prezimena. U Beogradu je broj zaključenih brakova u 2016. godini iznosio 9.408, što znači da je broj supružnika koji su menjali dokumenta po venčanju bio oko 7.715. Od svih dokumenata koja supružnik treba da promeni, u ovoj analizi ćemo kao primer uzeti samo lična dokumenta koja izdaje MUP kako bismo predstavili slučaj više usluga koje pruža jedan organ. Kao primer ćemo uzeti promenu lične karte, pasoša i vozačke dozvole.
Pregled procene troškova za promenu ova tri dokumenta dajemo u Tabeli 1.1. koja prikazuje kako status quo troškove, tako i potencijalne troškove u slučaju pune primene relevatnih odredaba iz Predloga zakona, a koje se tiču jedinstvenog upravnog mesta (u ovom slučaju jednog šaltera) i obaveze organa javne uprave da razmenjuju dokumenta iz službene evidencije.
Trenutna praksa u većini opština u Srbiji je da supružnik prvo mora da promeni ličnu kartu, kako bi sa istom mogao podneti zahtev za promenu pasoša i vozačke dozvole. Ovo podrazumeva dva odlaska u MUP i tri čekanja u redu, s obzirom da se u većini opština ovi zahtevi podnose odvojeno. Pored toga, s obzirom da je za promenu ovih dokumenata potrebno na uvid doneti i izvod iz matične knjige venčanih, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, to znači da lice mora izdvojiti vreme i novac i za vađenje ovih dokumenata. Neretko se ova dokumenta moraju izvaditi u različitim opštinama, što podrazumeva odlazak i čekanje u redu u tri opštine. Naravno, ima slučajeva da se sva tri dokumenta mogu izvaditi u jednoj opštini, te za ovaj primer uzimamo da su to u proseku dve opštine. Pored toga, važno je naglasiti da smo u toku ove analize došli do saznanja da je praksa po opštinama iznenađujuće neujednačena. Velike razlike postoje i među beogradskim opštinama, te o razlikama o drugim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji ne treba ni govoriti. Razlikuju se cene usluga, metodi prikupljanja i dostavljanja podataka, procedure, procesi… S jedne strane, ima opština koje već primenjuju član 126. postojećeg ZUP-a (npr. Gornji Milanovac, Kraljevo, Leskovac), dok u drugim opštinama na dva šaltera jedan do drugog, traže dostavljanje istih dokumenata za ostvarivanje dva prava iz iste oblasti.
Table 1 Troškovi promene ličnih dokumenata po promeni prezimena nakon venčanja (RSD)
Status quo Predlog ZEU Promena lične karte Izvod iz matične knjige venčanih 400 0 Izvod iz matične knjige rođenih 400 0 Uverenje o državljanstvu 700 0 Obrazac 928,8 928,8 Troškovi tehničke izrade 226 226 Trošak vremena 1.424,5 854,7 Promena pasoša Obrazac – deo koji ide Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca 3.000 3.000 Obrazac – deo uplata javnih prihoda budžeta RS 600 600 Trošak vremena 854,7 0 Promena vozačke dozvole Naknada za troškove izrade vozačke dozvole 250 250 Naknada za izdavanje vozačke dozvole 621 621 Naknada za republičku administrativnu taksu 690 690 Trošak vremena 569,8 0 U K U P N O 10.664,8 7.170,5
U Tabeli 1. možemo videti:
troškove pribavljanja izvoda i uverenja koje je potrebno doneti na uvid, a koje je neophodno izvaditi jer je prezime promenjeno, te se ne mogu korisiti već izvađena dokumenta. Ukoliko bi organi javne uprave razmenjivali podatke iz službene evidencije elektronskim putem, građani ne bi morali da snose ove troškove,
troškove promene tri lična dokumenta koja smo uzeli kao primer (administrativne takse i troškovi izrade); ovi troškovi bo ostali isti i pri primeni Predloga zakona,
trošak vremena koje stranka provede u pribavljanju dokumenata u opštinama, podnošenje zahteva za promenu tri lična dokumenta i preuzimanje izrađenih dokumenata.
Vidimo da bi u slučaju primene odredaba iz Zakona o elektronskoj upravi troškovi za građanina iznosili 7.170 RSD, dok trenutno oni iznose oko 10.665 RSD. Ovo znači da bi ušteda po osobi bila 3.495 RSD, što je na godišnjem nivou, za sve građane grada Beograda koji po venčanju promene prezime, čak 26.963.925 RSD.
Primer 2: Više organa – jedna usluga
Upis deteta u predškolsku ustanovu. Navedena situacija je dobar primer kada više organa odlučuje o jednom pravu, odnosno, pruža jednu uslugu – upis deteta u predškolsku ustanovu. Imajući u vidu podatak Sekretarijatra za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave grada Beograda da je na teritoriji grada Beograda na konkursu za 2015/2016. godinu upisano 15.220, a do 31.12.2016. godine 17.738 dece, možemo izvesti zaključak da je veliki broj korisnika navedene usluge.
Možemo primetiti da se potrebna dokumentacija za ostvarivanje ovog prava razlikuje u odnosu na podnosioce zahteva, u smislu da li su roditelji zaposleni (studenti, vlasnici firme, umetnici) ili pripadaju nekoj od osetljivih grupa (samohrani roditelji, deca u hraniteljskim porodicama ili smeštena u ustanovama socijalne zaštite, deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili su korisnici materijalnog obezbeđenja). Takođe, važno je napomenuti da se postoje određene razlike u neophodnoj dokumentaciji u zavisnosti od mesta i od predškolske ustanove. S tim u vezi, troškove i uštede ćemo prikazati na najučestalijem primeru – zaposlenih roditelja sa dva detata od kojih se jedno upisuje u vrtić (oba roditelja u radnom odnosu).
Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda objavljuje Konkurs za upis dece u vrtiće, koji na svojim oglasnim tablama objavljuju predškolske ustanove. Prijavu za prijem u vrtić podnosi roditelj, odnosno staratelj deteta na obrascu koji se preuzima u ustanovi, dok odluku o prijemu deteta donosi Centralna komisija koju imenuje direktor ustanove. Uz zahtev dostavlja se sledeća dokumentacija:
Izvod iz matične knjige rođenih za dete koje se prijavljuje u vrtić, kao i za ostalu decu u porodici
Potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za kolektiv
Potvrda poslodavca o zaposlenju, odnosno potvrda PIO fonda o upisanom radnom stažu
U Tabeli 2.1. prikazujemo kako status quo troškove, tako i potencijalne troškove u slučaju pune primene relevatnih odredaba iz Predloga zakona, a koje se tiču jedinstvenog upravnog mesta (u ovom slučaju u vrtiću) i obaveze organa javne uprave da razmenjuju dokumenta iz službene evidencije, a na primeru ostvarivanja prava na upis deteta u predškolsku ustanovu.
Table 2 Troškovi ostvarivanja prava na upis deteta u predškolsku ustanovu (RSD)
Naziv organa i spisak dokumenata koji se pribavljaju Status quo Predlog ZEU Matičar Izvod iz matične knjige rođenih za decu 800 0 Trošak vremena 569,8 0 Dom zdravlja Potvrda da je dete sposobno za boravak u kolektivu 0 0 Trošak vremena 569,8 569,8 Poslodavac / PIO fond Potvrde da su roditelji u radnom odnosu / Potvrda PIO fonda o upisanom stažu 0 0 Trošak vremena 569,8 284,9 U K U P N O 2.509,40 854,7
U Tabeli 2. možemo videti:
troškove pribavljanja izvoda koje građani ne bi morali da snose ukoliko bismo primenili odredbe o razmeni podataka iz službenih evidencija u skladu sa Nacrtom zakona o opštem upravnom postupku
troškovi izdavanja potvrda od strane nadležne zdravstvene ustanove i poslodavca, odnosno PIO fonda
trošak vremena koje stranka provede u pribavljanju dokumenata u opštinama, pribavljanju potvrda nadležnih organa i poslodavaca, odnosno PIO fonda.
Imajući u vidu navedene podatke, zaključujemo da trenutno troškovi za građanina iznose 2.509,40 RSD, dok bi navedeni troškovi iznosili 854,70 RSD, ukoliko bismo primenili odredbe Predloga zakona. Ukoliko iznos uštede od 1.769,80 RSD koji bi ostvarili građani po jednom zahtevu za upis deteta u predškolsku ustanovu umnožimo sa brojem zahteva za upis, dolazimo do zaključka da bi ušteda na teritoriji grada Beograda iznosila oko 29.351.068,60 RSD.
Primer 3: Više organa – više usluga
Rođenje deteta. Kao primer više usluga koje pruža više organa, a za koje se danas podnosi više zahteva uzećemo primer rođenja deteta. Radi ostvarivanja različitih prava, odnosno ispunjenja zakonskih obaveza, koje proističu ih činjenice rođenja deteta, roditelji različitim organima podnose obimnu dokumentaciju. U ovom slučaju, kao primer uzećemo prijavu ličnog imena deteta radi upisa u matične kljige rođenih i prijavu prebivališta deteta, kao samo jedan segment prava, odnosno obaveza koja proizilaze iz činjenice rođenja deteta.
Prema podacima objavljenim na sajtu Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2014. godine rođeno 66.461 beba. Takođe, prema podacima sajta www.zdravlje.org u porodilištima na teritoriji grada Beograda je u istoj godini rođeno 19.904 beba.
Pregled procene troškova za ostvarivanje ova dva zahteva dajemo u Tabeli 3. koja prikazuje kako status quo troškove, tako i potencijalne troškove u slučaju pune primene odredaba iz Nacrta ZUP-a, a koje se tiču jedinstvenog upravnog mesta koji omogućava građanima, u ovom primeru roditeljima, da umesto obraćanja većem broju organa radi ostvarivanja više prava, podnesu samo jedan zahtev (inicijalni zahtev se podnosi matičaru – za prijavu ličnog imena i prijavu prebivališta) i obaveze organa javne uprave da razmenjuju dokumenta iz službene evidencije, te da po obavljenim procedurama roditeljima izdaju potrebna uverenja radi ostvarivanja prava. Time se položaj stranke menja u pozitivnom smislu rezultirajući uštedom vremena i sredstava.
Trenutna praksa u Srbiji je da po rođenju deteta roditeljima predstoji:
Prijava ličnog imena deteta – roditelj ima zakonsku obavezu da radi upisa u matičnu knjigu rođenih prijavi matičaru lično ime deteta najkasnije u roku od 30 dana od rođenja deteta. Međutim, ne preporučuje se da to bude pre sedmog dana od dana rođenja (koliko je otprilike potrebno vremena da iz porodilišta u matičnu službu stigne obaveštenje da je dete rođeno). Ako je dete rođeno u braku, supružnici imaju isto prezime i isto državljanstvo, dovoljno je da u opštinu dođe jedan roditelj i ponese izvod iz matične knjige venčanih, ličnu kartu, kao i ličnu kartu drugog roditelja i izvod iz državljanstva za oba roditelja. U navedenoj situaciji zapažena je neujednačenost u pogledu obaveze prisustva jednog, odnosno oba roditelja. U nekim opštinama je potrebno da oba roditelja budu prisutna, što može da predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost roditeljima u pogledu organizacije dolaska, s obzirom da je potrebno obezbediti čuvanje bebe mesec dana starosti.
Nadalje, potrebno je da prođe oko sedam dana od prijave ličnog imena deteta radi upisa u matičnu knjigu rođenih da biste dobili izvod iz matične knjige rođenih za dete. Zbog procedure, koja je takva da matičar kada roditelj prijavi lično ime deteta, službeno šalje u Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) zahtev za izdavanje jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG), tek kada MUP dodeli broj, matičar može izdati izvod iz matične knjige rođenih. Izvod iz matične knjige rođenih za novorođenu decu je besplatan.
Takođe, zakonska obaveza roditelja je da u roku od 3 meseca od rođenja deteta podnese prijavu prebivališta deteta nadležnom MUP-u. Dakle, roditelj se sada obraća MUP-u radi prijave prebivališta. Za prijavu prebivališta za novorođeno dete roditelj je prethodno morao da prijavi dete matičaru za upis u matičnu knjigu rođenih (neophodno je da dva puta ode kod matičara, a u međuvremenu matičar se obraća MUP-u radi izdavanja JMBG) i da dostavi na uvid svoju ličnu kartu, prilaže dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.
Table 3 Troškovi (RSD) prijave ličnog imena deteta radi upisa u matične knjigu rođenih i prijavu prebivališta deteta kao samo jedan segment prava, odnosno obaveza koja proizilaze iz činjenice rođenja deteta
Status quo Predlog ZEU Prijava ličnog imena deteta radi upisa u MKR Izvod iz matične knjige venčanih 420 0 Uverenje o državljanstvu za oba roditelja 1.400 0 Trošak vremena 569,8 0 Prijava prebivališta novorođenog deteta Izvod iz matične knjige rođenih za dete 0 0 Naknada za republičku administrativnu taksu 300 0 Trošak vremena 712,25 0 U K U P N O 3.402,05 0
U Tabeli 3. možemo videti:
troškove pribavljanja izvoda i uverenja koje je potrebno doneti na uvid, a koje je neophodno izvaditi radi ostvarivanja prava koja proizilaze iz činjenice rođenja deteta. Pošto je usluga elektronska i obavlja se u porodilištu, zdravstveni radnik preko Portala eUprava pristupa evidencijama i vrši proveru podataka relevantnih za upis deteta,
troškovi ostvarivanja navedenih prava, koja smo uzeli kao primer (administrativne takse) ukinuti su u dogovoru sa institucijama jer više ne postoji potreba obrade zahteva,
trošak vremena koje stranka provede u pribavljanju dokumenata u opštinama, podnošenje zahteva za ostvarivanje navedenih prava i preuzimanje izrađenih dokumenata.
Vidimo da bi u slučaju primene odredaba iz Predloga zakona troškovi za građanina iznosili 0 RSD, dok trenutno oni iznose oko 3.402,5 RSD. Ovo znači da bi ušteda po osobi bila 2.817,6 RSD, što je na godišnjem nivou, za sve roditelje u Srbiji po rođenju deteta, čak 187.260.513,6 RSD, odnosno za roditelje dece rođene na teritoriji grada Beograda 56.081.510,4 RSD.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Brojne analize ukazuju da pravna sigurnost, predvidivost, stepen zaštite investitora, generalno predstavljaju (pored profitabilnosti investicije) ključni faktor za privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta. U zemljama sa sličnim karakteristikama u pogledu profitabilnosti, dostupnosti kvalifikovane radne snage i sličnih troškova rada, sličnim poreskim stopama, ali i nezavisno od tih karakteristika, tzv. regulatorna arbitraža predstavlja ključni faktor pri izboru investitora u pogledu zemlje u kojoj će investirati. U vezi sa tim, procesni status investitora, ažurnost pri izdavanju brojnih dozvola neophodnih za poslovanje, stepen zaštite njegovih prava kroz različita pravna sredstva, bitno utiču na ovo opredeljenje. Takođe, potrebno je imati u vidu da Zakon o elektronskoj upravi pruža osnovu ne samo za upravne postupke, već i za sve vidove komunikacije u javnoj upravi u najširem smislu. Stoga bi trebalo imati u vidu i da bi odstupanja od njegovih rešenja morala da budu izuzetna i opravdana, kako se procedure ne bi nepotrebno komplikovale.
Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu?
Sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o elektronskoj upravi određeno je Zaključkom Odbora za pravni sistem i državne organe 05 broj: 011-8803/2017 od 13. septembra 2017. godine, kojim je utvrđen Program javne rasprave i određeno da će se javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskoj upravi sprovesti od 18. septembra 2017. godine do 9. oktobra 2017. godine. U skladu sa navedenim zaključkom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je sprovelo javnu raspravu u predviđenom periodu. Takst Nacrta zakona o elektronskoj upravi objavljen je na veb prezentaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave http://www.mduls.gov.rs i na Portalu Euprava http://www.euprava.gov.rs. Takođe, na veb prezentaciji Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu objavljen je javni poziv za javnu raspravu o Nacrtu zakona o elektronskoj upravi. Sva zainteresovana lica bila su u mogućnosti da komentare i mišljenja dostave elektronskim putem i poštom na adresu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u Beogradu.
Navedenim programom javne rasprave predviđeno je održavanje Okruglog stola pod nazivom „Predstavljanje i diskusija o Nacrtu zakona o elektronskoj upravi“, koji je, iz tehničkih razloga, održan dana 5. oktobra 2017. godine, u svečanoj sali zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, sa početkom u 10 časova, a na kojem su, pored članova Posebne radne grupe, prisustvovali predstavnici državnih organa, privrednih subjekata, akademske zajednice, strukovnih udruženja, eminentni stručnjaci u ovoj oblasti, kao i druge zainteresovane strane.
Okrugli sto je otvorio državni sekretar Žikica Nestorović, koji je naglasio da će, u okviru digitalizacije kao jednog od prioriteta Vlade Republike Srbije, usvajanje Zakona o elektronskoj upravi predstavljati jedan od osnovnih stubova razvoja funkcionalne elektronske uprave i njenu transformaciju u servis građana i privrede, stvarajući uslove za privredni rast i društveni razvoj. Primena Zakona omogućiće efikasnost rada javne uprave, smanjivanje troškova i stvaranje novih vrednosti u skoro sim oblastima života i rada, a posebno unaprediti pravnu sigurnost, omogućiti veću transparentnost u radu javne uprave, čime će se povećati investicije i omogućiti bolje planiranje politika u oblasti unapređenja rada javne uprave u Srbiji. Naglasio je i da je očekivano da efekte ovog zakona osete građani, kao i predstavnici privrednog sektora, ali i zaposleni državni službenici koji rade u javnoj upravi kako bi bezbednim korišćenjem savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija olakšali komunikaciju sa građanima i predstavnicima privrede i omogućili im da na efikasan način ostvaruju svoja prava i pravne interese, čime bi se i stepen njihovog zadovoljstva radom javne uprave podigao na viši nivo.
Nakon što su predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu predstavili zakonska rešenja, prisutni su izneli svoja mišljenja u vezi Nacrta zakona, kao i predloge za unapređenje zakonskog teksta koji je predmet javne rasprave. Mišljenja su izneli predstavnici Poreske uprave Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Inicijative Digitalna Srbija, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva unutrašnjih poslova, Arhiva Srbije, kompanije Native Consulting i ona su se odnosila na pitanja rokova koji su predviđeni u prelaznim i završnim odredbama, uspostavljanja regulatronog tela koji bi imalo zadatak da obezbeđuje interkonektivnost odnosno komunikaciju informacionih sistema državnih organa, kao i da omogući koordinaciju budžetskih aktivnosti i rokova realizacije, primenjivosti odredaba Nacrta zakona na postupanje određenih organa, registacije korisnika usluga elektronske uprave, primene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, određivanja podataka koji se koriste za logovanje na sistem. Takođe je iskazano mišljenje da određena pitanja koju regulište zakonski tekst predstavljaju materiju za podzakonske akte, kao i da je potrebno detaljno regulisati pitanje omogućavanja elektronskog plaćanja, posebno imajući u vidu značaj elektronskog plaćanja koje omogućavanja korišćenje elektronskih usluga bez odlaska u poštu ili banku. Istaknut je značaj dokumenata koji nastaju u elektronskoj formi i ukazano je da je neophodno posvetiti pažnju čuvanju i daljem korišćenju takvih dokumenata, pa su u tom smislu date sugestije koje se odnose na unapređenje zakonskog teksta u smislu poštovanja standarda zaštite i bezbednosti podataka.
Učesnici Okruglog stola pozitivno su se izjasnili u vezi niz novih zakonskih rešenja, kao što su: uvođenje jedinstvenog poštanskog sandučića koji će omogućiti pravilnu dostavu u elektronskom upravnom postupanju, uspostavljanje servisne magistrale organa, obaveze objavljivanja elektronskih usluga na Portalu eUprava, prilagođenost softverskih rešenja mobilnim platformama i sl.
Osim navedenih komentara koji se izneti tokom održavanja Okruglog stola, u periodu javne rasprave ukupno su dostavljeni komentari devet učesnika, i to predstavnika državnih organa, organa državne uprave, predstavnika privrede, nevladinog sektora i drugih zainteresovanih strana, elektronskim putem na za tu svrhu namenjenu i objavljenu adresu elektronske pošte.
Pristigli komentari odnosili su se na pojedina pitanja koje uređuje predloženi zakonski tekst, od kojih ćemo ukazati na najznačajnije:
Učesnici javne rasprave su ukazali na potrebu da se na precizniji način definišu poslovi elektronske uprave, kao i pojmovi predviđeni članom 4. Nacrta zakona, kao što su: pojam komunikacije, pružaoca elektronske usluge elektronske uprave, pojam Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže organa, veb portala, veb servisa, pojam podatka;
Kao predmet rasprave izvojile su se odredbe Nacrta zakona o elektronskoj upravi koje regulišu pitanja zaštite podataka i dokumenata pri njihovom pribavljanju i ustupanju, kao i roka za prenos registara i naloga elektronske pošte na servere U Republici Srbiji u vezi sa uspostavljanjem i vođenjem registara i evidencija u elektronskom obliku. U vezi navedenog, ukazujemo da je predloženo da se ograničenja predviđena ovim članovima izostave iz predloženog zakonskog teksta;
U više komentara, istaknuto je da postoji potreba da se određena ponašanja koja su u suprotnosti sa zakonskim rešenjima sankcionišu, pa je predloženo da se predvide kaznene odredbe za eventualne zloupotrebe elektronskih dokumenata, odnosno, podataka, odnosno pristupa istim, posebno za one podatke koji se čuvaju u okviru Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka, kao i za državne organe koji nemaju veb prezentaciju u skladu sa predoženim zakonskim rešenjima;
Ukazano je da je potrebno da se dodatna pažnja posveti čuvanju dokumenata izvorno nastalih u elektronskom obliku, kao i pitanju elektronskog plaćanja;
Predloženo je da se dodatno razmotri mogućnost da se podzakonskim aktima reguliše deo materije predstavljenog Nacrta zakona o elektronskoj upravi;
Većina učesnika u javnoj raspravi sugerisalo je da se rokovi koji su navedeni u prelaznim i završnim odredbama, a koji se tiču uspostavljanja neophodne infrastrukture, ponovo definišu, kako bi se omogućio blagovremeni i nesmetan rad elektronske uprave;
Uvođenje m-uprave je prepoznat kao način za unapređenje okvira elektronske uprave, imajući u vidu da zakoni koji regulišu platne usluge, informacionu bezbednost, elektronski dokument, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju u potpunosti podržavaju razvijanje uprave u ovom pravcu;
Napominjemo da su svi pristigli komentari tokom javne rasprave sadrže predloge za nomotehničko unapređenje teksta Nacrta zakona, kao i predloge za definisanje novih pojmova koji se uvode u pravni sistem na precizan i sveobuhvatan način, posebno imajući u vidu da se u Nacrtu zakona koriste pojmovi univerzalnog karakterai značenja, kao što su: veb servisi, klaud, komunikacija i dr.
Imajući u vidu da su učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o elektronskoj upravi pružili detaljna objašnjenja za svoje komentare i sugestije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave smatra da je javna rasprava sprovedena na kvalitetan način i da pristigli komentari, koji će u narednom periodu biti detaljno razmotreni, predstavljaju odličnu polaznu osnovu za dalje unapređenje zakonskih rešenja.
Zakon je bio upućen na davanje mišljena organa nakon čega su izvrene dodatne korekcije kao što je uvođenje kaznenih odredbi i regulisanje ponovnog korišćenja podataka u cilju harmonizacije sa propisima Evropske unije.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
Radi uspešne primene zakona predviđeno je da se uradi sledeće:
donošenje podzakonskih akata u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu zakona
buspostavljanje javnih registara u roku od 36 meseci od dana stupanja na snagu zakona (organi);
uspostavljanje Servisne magistrale u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona (nadležni organ);
smeste na servere u Republici Srbiji baze podataka, elektronske registre, informacione sisteme i naloge za elektronsku poštu u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona (organi);
uspostavljanje Metaregistra u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona (nadležni organi).
Predloženi rokovi izgledaju kratko, no mnoge od ovih aktivnosti su započete, a neke i skoro okončane. Godinu dana, odnosno dve godine je maksimano vreme za uspostavljanje delova sistema i prelazak na elektronsku upravu.
Mere koje je neophodno preduzeti u cilju uspešne primene Zakona su:
doneti podzakonske aktekojima će se urediti:
organizacione i tehničke standarde za održavanje i unapređenje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i povezivanje organa na mrežu;
način odobravanja, suspendovanja i ukidanja pristupa Servisnoj magistrali organa;
način na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku;
sadržaj i način vođenja Metaregistra;
način rada organa na Portalu eUprava i omogućavanje plaćanja usluga;
bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka;
bliže uslove za određivanje domena, tačnost i potpunost sadržaja veb prezentacije, predstavljanje usluga koje organ pruža, tehničko rešenje, funkcionalnost, pristupačnost, jezik i pismo, grafičko rešenje, dizajn, upotrebljivost, dostupnost, bezbednost, održavanje, ažuriranje i druga pitanja vezana za razvoj veb prezentacija;
bliže uslove za održavanje i unapređenje Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka;
bliže uslove za uspostavljanje elektronske uprave od strane organa;
tehničke uslove elektronske dostave, kao i sadržaj potvrde.
doneti sistematizaciju (izmene i dopune) radnih mesta sa poslovima nadzora u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i obezbediti (regrutovati, selekcionisati i primiti ili preraspodeliti) državne službenike koji ispunjavaju predviđene uslove;
pripremiti plan permanentnog informisanja korisnika upravnih usluga i obučiti trenere za obrazovne programe korišćenja elektronskih komunikacija, elektonskog upravnog postupanja, elektronskih upravnih radnji;
izvršiti sveobuhvatnu obuku svih državnih/javnih službenika za primenu Zakona;
pripremiti odgovarajuće državne službenike za obavljanje inspekcijskog nadzora i pripremiti i doneti posebne akte kojima se definišu sadržaji koji će ući u program ispita za inspektore u skladu sa odredbama ovog Zakona, kao i Zakona o inspekcijskom nadzoru (Sl. glasnik, br. 36/2015), koje se odnose na nadzor sprovođenja ovog Zakona i na osnovu njega donetih propisa;
koji se odnose na elektronsku upravu, odnosno elektronski upravni postupak, elektronske upravne radnje i elektronske komunikacije;
utvrditi i obezbediti primenu standarda koji će omogućiti interoperabilnost;
uspostaviti sisteme bezbednosti i doneti mere i mehanizme zaštite;
nabaviti svu potrebnu opremu;
legalizovati softver ukoliko to nije već obezbeđeno;
uspostaviti efikasan sistem praćenja stanja elektronske uprave na svim nivoima i formirati odgovarajuće timove za praćenje;
obezbediti praćenje stanja (usvajanjem i primenom jedne od metoda evaluacije elektronske uprave) u oblasti eUprave radi kvalitetne ex post analize i preduzimanja mera kojima se obezbeđuje potpuna realizacija ciljeva Zakona.
Koordinacija organa za sprovođenje Zakona kao i definisanje aktivnosti koje su rezultat primene Zakona vrši Koordinaciono telo za elektronsku upravu. Obuku zaposlenih u organima koji počinju sa primenom Zakona vršiće Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (nadležni organ za primenu Zakona).