ANALIZA EFEKATA PROPISA
PREDLOGA ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANjU
Koji su problemi koje zakon treba da reši?
Privreda Srbije i njen razvoj u velikoj meri zavise i od kvaliteta i dostupnosti radne snage. U Srbiji, uprkos velikoj nezaposlenosti (naročito mladih), postoje otvorena radna mesta za kvalifikovanu radnu snagu, pre svega u zanatsko-tehničkim zanimanjima, na koja poslodavci ne mogu da zaposle odgovarajući kadar.
Poslodavci ne mogu da dođu do potrebnih radnika sa srednjom stručnom spremom, i u većini slučajeva nemaju kapacitete, vlastite resurse, niti vremena za njihovu dodatnu obuku, što već niz godina ima za posledicu značajan broj nepopunjenih radnih mesta. U aktuelnoj ekonomskoj situaciji ova pojava nije zanemarljiva. Nezaposlenost utiče na rast siromaštva, posebno u segmentu populacije mladih, kao i na sve više opadajuću stopu nataliteta.
Razna istraživanja pokazuju da poslodavci znatno češće organizuju obuke da bi pokrili nedostatke u edukaciji mladih za vreme njihovog školovanja, nego što sprovode ili mlade šalju na one visokosofisticirane i napredne obuke. Istraživanje je pokazalo da su od 2001. do 2012. godine privredu nedostaci obrazovnog sistema koštali skoro 3,5 mlrd. evra. Navedeni problemi demotivišu poslodavce da zapošljavaju mlade i neiskusne ljude, jer u određenom periodu imaju istovremeno prevelika poreska opterećenja, ulaganje u dokvalifikaciju novozaposlenih i gubitak zbog niže produktivnosti u periodu njihove adaptacije.
Predlog privrede je da je neophodno uvođenje dualnog obrazovanja, kako bi se omogućilo sticanje praktičnih znanja i veština učenika u toku trajanja obrazovanja.
Iako pružaju najdirektniju mogućnost za susret srednjoškolaca i poslodavaca, trenutno se praktična nastava i profesionalna (učenička) praksa izvode na način koji nije odgovarajući i ne daje očekivane efekte u vidu usvajanja veština i razvoja kompetencija.
Praktična nastava se od 1992. do 2003. godine u srednjem stručnom obrazovanju realizovala po istim programima. Od 2003. godine se menjala kako su se menjali celokupni planovi i programi nastave i učenja u 59 oglednih profila. Međutim, mesto realizovanja praktične nastave se nije promenilo – u većini škola praktična nastava se realizuje u školskim radionicama koje nisu adekvatno opremljene. Sa druge strane, kako se tehnologija proizvodnje i obavljanje procesa rada u savremenim uslovima poslovanja veoma brzo menja, poslodavci moraju u cilju opstanka na tržištu pratiti te promene usvajanjem novih tehnologija i upotrebom novih tehnika i opreme proizvodnje. Škole svojom opremom u školskim radionicama ne mogu pratiti te promene i najčešće učenici koriste za praktičan rad onu opremu, tj. mašine koje su u poslodavci rashodovali kao zastarele. Isto tako, nastavnici praktične nastave nisu u mogućnostima da učenicima prenesu znanja i veštine koje se menjaju tokom vremena zbog tehnološkog napretka, kao način ponašanja u radnom okruženju, jer i sami nemaju to praktično iskustvo. Istovremeno, učenjem u realnom radnom okruženju se razvijaju veštine i sklonosti ka radu, koje se teško mogu razviti u veštački kreiranom i simuliranom ambijentu.
Čak i kada se praktična nastava odvija u kompanijama, kvalitet nije na zadovoljavajućem nivou, jer se sam koncept praktične nastave zasnivao na obavezi škola da učenicima obezbede mesto za obavljanje prakse. Potrebe poslodavaca za obrazovnim profilima uopšte nisu uzimane u obzir, a praktična nastava se organizovala na način da se izađe u susret školama kako bi ispunile traženu formu. Kompanije nisu imale obavezu da delegiraju zaposlenog koji će se brinuti da učenik tokom trajanja praktične nastave stekne sva znanja i veštine predviđene nastavnim planom i programom., i nisu postojali ugovorni odnosi kojima bi se regulisale sva prava i obaveze učenika i poslodavaca tokom trajanja praktične nastave.
Unapređivanjem kvaliteta praktične nastave koje se postiže dualnim obrazovanjem, odnosno učenjem kroz rad, stvaraće se i podsticati preduzetnički duh i samozapošljavanje jer će učenici biti u prilici da u realnom radnom okruženju nauče mnogo toga što se u školi ne uči, steći će razne veštine, biće u prilici da razvijaju preduzetnički duh i da se možda odluče i na pokretanje sopstvenog biznisa po završetku školovanja
Ako nema iskustvo iz prakse, mlad čovek se teško odlučuje i na pokretanje samostalnog biznisa. Istraživanja pokazuju da će samo 3% do 5% mladih ljudi pokrenuti samostalni posao, ako tokom školovanja nisu sticali neko radno iskustvo, ali u onim sredinama u kojima jesu sticali to iskustvo, 15% do 20% mladih koji su završili školovanje će pokrenuti sopstveni biznis.
Prema poslednjim statističkim podacima (Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal 2017, izvor: RZS), u Srbiji je oko 452.800 nezaposlenih lica, od kojih je skoro petina stanovništvo starosti 15 do 24 godine.
Među mladim nezaposlenim ljudima, 62% nema nikakvo radno iskustvo, a oko 150 000 mladih (starosti od 15 do 24 godine) niti se školuje, niti radi.
Iskustvo pokazuje da kada mlad čovek pola godine posle školovanja nema posao, ostaju trajne posledice po njegovu produktivnost. Kada inženjer ne radi tri godine on gubi znanja koja je stekao u školi, ne stiče znanja koja bi mogao steći na poslu, gubi samopouzdanje i samopoštovanje i to više nije taj kvalitet kada jednom nađe posao.
Sadašnji sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Republici Srbiji je prevashodno školski, a učenje na radu, i kada ga ima, odvija se u virtuelnim školskim radionicama, dok se u preduzećima retko odvija.
Stopa nastavka školovanja od osnovne do srednje škole u Srbiji je oko 92% (ostalih 8% odustanu od daljeg školovanja).
Od ukupnog broja učenika koji posle završene osnovne škole nastave školovanje, 75% učenika opredeli za srednje stručne škole , ali se oko četvrtina tog broja opredeli za ekonomiju, pravo i medicinu. Druga četvrtina se opredeli za neku od škola koja će omogućiti lakši ulaz na fakultet nego gimnazija.
Za trogodišnje školovanje za zanatska zanimanja se opredeli oko 15% učenika koji nastavljaju školovanje po završnoj osnovnoj školi.
Zanimljivo je da mnogi ipak ne upišu fakultet ili ga ne završe, pa na kraju imamo podatak da je u strukturi aktivnog stanovništva Srbije, najveće učešće stanovništva sa završenom srednjom stručnom školom (52%), dok je učešće stanovništva sa visokim obrazovanjem manje od 18%.
Istovremeno , među nezaposlenima najviše onih onih sa srednjom školom (čak 65%), pa i među onima koji se nalaze u kategoriji dugoročno nezaposlenih lica.
Imajući u vidu navedeno, kao i stanje na tržištu rada Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) definisalo je uvođenje i razvoj dualnog obrazovanja kao jedan od prioritetnih ciljeva, što svakako zahteva i normativno uređivanje ovog vida obrazovanja.
Izradi Zakona o dualnom obrazovanju pristupilo se i sa ciljem da se koncepcija dualnog obrazovanja prilagodi vremenu, potrebama i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Republici Srbiji, ujedno koristeći sva iskustva evropskih zemalja koje imaju razvijen ovaj sistem obrazovanja.
U izradi Zakona su korišćena iskustva stečena tokom realizacije pilot projekata razvoja dualnog obrazovanja u Srbiji.
U pilot projekte dualnog obrazovanja koje u Srbiji podržavaju Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i zajednički projekat privrednih komora Srbije i Austrije, zaključno sa prethodnom školskom godinom (2016/2017), bilo je uključeno više od 60 kompanija, 18 škola, sa preko 900 učenika.
Uvođenje elemenata dualnog obrazovanja u srednje stručno obrazovanje u Srbiji započelo je 2013. godine projektom Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ) ,,Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji”. Tada su u redovan sistem školovanja uvedena tri obrazovna profila – industrijski mehaničar, električar i bravar-zavarivač.
Austrija se uključila u sektor usluga (obrazovni profil trgovac i tehničar za logistiku i špediciju). Potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Privredne komore Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, Saveznog ministarstva za Evropu, integraciju i spoljne poslove Republike Austrije i Privredne komore Austrije, 09. februara 2016. i zvanično je potvrđena podrška Republike Austrije u razvoju elemenata dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju u Republici Srbiji.
Kroz Projekat Privredne komomre Srbije i Privredne komore Austrije, od februara 2017. godine u Trgovačkoj školi u Beogradu je organizovano obrazovanje za celu generaciju učenika prvog razreda trogodišnjeg profila trgovac. Ukupno 120 učenika se obrazovalo za trgovca po dualnom modelu u saradnji sa 5 pet kompanija. Istovremeno, u saradnji pre svega sa velikim austrijskim špediterskim kompanijama, ali i drugim zainteresovanima razvijen je novi obrazovni profil – tehničar za logistiku i špediciju.
Švajcarska je preko Švajcarske organizacije za razvoj – SDC investirala u razvoj profila po dualnom modelu obrazovanja za sektor drvno-prerađivačke industrije (obrazovni profil operater za izradu nameštaja).
Svi profili su izabrani na osnovu potražnje preduzeća i tržišta rada, od strane odgovornih aktera – MPNTR, ZUOV, PKS, NSZ, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, asocijacija srednjih stručnih škola ( a pre svega mašinskih i elektrotehničkih škola).
U svim preduzećima koja učestvuju u dualnom obrazovanju u okviru projekata, lica koja su zadužena za rad sa učenicima – instruktori pohađali su obuku zasnovanu, pored ostalog i na sticanju pedagoško-didaktičkih znanja i veština potrebnim za rad sa učenicima. Ova obuka je, istovremeno, obuhvatila i sve elemente zakonodavnog okvira relevantnog za boravak učenika u kompanijama (kao što su propisi u oblasti obrazovanja propisi u oblasti rada i radnih odnosa, zaštite na radu) , kao i upoznavanje sa delom nastavnog plana i programa koji se realizuje kod poslodavaca. Obuku su držali treneri iz oblasti obrazovanja – predstavnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, nastavnici, kao i stručnjaci za dualno obrazovanje iz Austrije sa velikim iskustvom u ovoj oblasti. Na pojedinim obukama, pored budućih instruktora, učestvovali su i nastavnici praktične nastave sa čijim školoama su poslodavaci uspostavili saradnju. Obuka instruktora je trajala u najvećem broju slučajeva tri radna dana.
Prilikom uključivanja poslodavaca u dualni sistem obrazovanja sagledavane su mogućnosti poslodavaca da realizuju nastavni plan i program. To se odosilo na sagledavanje mogućnosti za realizaciju svake nastavne jedinice i sagledavanje materijalno-tehničkih uslova u pogledu raspolaganja adekvatnom opremom, postrojenjima, mašinama, radnim ambijentom, potrebnim materijalom itd., kao i uslova u pogledu postojanja adekvatnog broja zaposlenih zaduženih za instruktorski rad sa učenicima. Kako u realnosti nije bilo moguće očekivati da će svaki poslodavac biti u mogućnosti da u potpunosti realizuje plan i program nastave i učenja, sticanje potrebnih znanja i veština je vršeno ili u drugim preduzećima ili u školi.
Nastavnici praktične nastave imali su ulogu da prate realizaciju nastavnog plana i programa i da se staraju o tome da svi učenici usvoje znanja i veštine koje su predviđene. Takođe, imali su zadatak da sarađuju sa instruktorima i pruže im podršku u realizaciji plana, programa i prakse kod poslodavaca, kao i podršku u rešavanju teškoća i izazova koji su se javili u radu sa učenicima tokom obavljanja praktične nastave. Na taj način, i nastavnici su imali priliku da unaprede svoja praktična znanja i da se upoznaju sa realnim procesom rada kako bi mogli obavljati kvalitetniju pripremu učenika za učenje kod poslodavaca.
Što se tiče izbora novih obrazovnih profila za dualno obrazovanje je izvršen sprovođenjem nove metodologije upisne politike u srednje stručne škole, koja se za razliku od prethodnih godina, zasniva na uvažavanju i sagledavanju potreba privrede za kadrovima na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U sprovođenju nove metodologije učestvovalo je više aktera: zadatak PKS je bio da u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i Nacionalnom službom za zapošljavanje, na nivou cele zemlje, sagleda realne potrebe privrede i prikupi podatke po pitanju potrebnog kadra. Prikupljeni podaci su dostavljeni Ministarstvu prosvete na osnovu kojih je doneta konačna odluka o broju i strukturi upisa učenika za narednu školsku godinu. Upis u srednje škole, isplaniran na ovaj način, predstavlja još jedan od velikih koraka u nizu učinjenih, u cilju premošćavanja velikog jaza koji postoji između sistema obrazovanja i privrede, a u kome aktivno učestvuje i privreda, preko Privredne komore Srbije.
Za uključivanje u dualni sistem obrazovanja interesovanje je iskazalo 350 poslodavaca, a 62 obrazovna profila su identifikovana kao potrebna privredi.
Međutim, kako nisu svi obrazovni profili prilagođeni dualnom sistemu obrazovanja (u pogledu obima praktične nastave i nisu izrađeni na osnovu informacija o potrebama koje je dala privreda), za novu školsku godinu pripremljeno je, pored pet postojećih, 14 novih obrazovnih profila po kojima će se školovati 2000 učenika, u saradnji sa 60 škola, oko 200 poslodavaca u 40 gradova širom Republike Srbije.
Drugi obrazovni profili, u skladu sa potrebama privrede, biće modernizovani i pripremljeni za sledeću školsku godinu. To znači da će u izradi planova i programa nastave i učenja biti uključena i privreda, kako bi opis posla obrazovnih profila odgovarao radnim mestima u realnom radnom okruženju za koje se učenici školuju.
2. Koji su željeni ciljevi donošenja zakona
Zakon o dualnom obrazovanju, kao posebni zakon kojim se uređuje sadržaj i način ostvarivanja, ima za cilj uređenje učenja kroz rad za učenike srednjih stručnih škola, a radi:
unapređenja srednjeg stručnog obrazovanja koje će biti prilagođeno potrebama privrede;
sticanja teorijskih znanja u školi, a praktičnih u kompanijama u realnom radnom okruženju imajući u vidu da škole ne mogu ispratiti brzinu tehničko-tehnoloških promena koje se dešavaju na tržištu;
povećanja obima i kvaliteta praktične nastave;
izrade plana i programa nastave i učenja koji odgovaraju potrebama privrede, odnosno opisom poslova koji odgovaraju poslovima koje će učenici obavljati nakon školovanja na budućem radnom mestu;
omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup uvođenju i razvijanju dualnog obrazovanja uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja;
stvaranje sistema u kojem kvalifikacija koja se stiče na kraju dualnog obrazovanja zaista predstavlja izraz stečenih kompetencija, čime se povećanja upošljivosti mladih;
investiranje privrede u obrazovanje radi ulaganja u svoje buduće radnike, čime će se na duži rok rešiti problem nedostatka određenih kvalitetnih kadrova;
– obezveđivanje uslova za zapošljavanje nakon završenog dualnog obrazovanja;
– umanjenje troškova koje Ministarstvo izdvaja za stručno obrazovanje;
– omogućavanje, odnosno povećavanje šansi da se učenici zaposle u nekoj od kompanija u kojima se izvodilo učenje kroz rad,
– izgradnja preduzetničkog duha kod mladih i podsticaj pokretanja sopstvenog posla, kao i nastavka školovanja na strukovnim studijama i fakultetima.
Radi praćenja realizacije propisanih ciljeva i preventivnog preduzimanja korektivnih mera, Zakon predviđaosnivanje Komisije za razvoj i implementaciju dualnog obrazovanja, koja će na svake tri godine o preduzetim aktivnostima i postignutim rezultatima podnositi izveštaj Vladi.
3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?
i
4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Imajući u vidu da je dualno obrazovanje specifičan vid srednjeg stručnog obrazovanja, u koji su, pored učenika, nastavnika i škola uključeni i poslodavci i njihovi zaposleni, Privredna komora Srbije, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici učenika srednjih škola, te uređenje međusobnih prava i obaveza svih ovih aktera zahteva donošenje zakona kojim će se ovo urediti.
Imajući u vidu da Zakon propisuje niz procedura, koje ne mogu biti predmet podzakonskog akta, zakon je bio jedina mogućnost uređenja dualnog obrazovanja.
5. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Rešenja u Zakonu će uticati na:
Učenike – obezbeđivanjem kvalitetnije praktične nastave, odnosno učenja kroz rad, učenici stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veština i sposobnosti, čime se postiže stvaranje mogućnosti lakšeg i bržeg zapošljavanja; kroz formalno obrazovanje obezbediće se kvalitetno funkcionalno obrazovanje; realizacija obrazovnih profila po modelu dualnog obrazovanja neće uticati na zaposlenost u smislu da će već zaposlene radnike zameniti učenici jer učenici nisu zaposleni i ne rade, već uče kroz rad. Iako se može reći da na trećoj godini školovanja učenici postaju produktivni i doprinose stvaranju profita jedne kompanije, oni ne mogu zameniti kvalifikovanog radnika jer su još uvek učenici; na prvoj godini provode svega jedan ili nijedan dan u kompaniji, na drugoj dva, a u trećoj dva ili tri dana (u zavisnosti od obrazovnog profila), što ih nikako ne čini pravim zaposlenim licima.
Nastavnike – nastavnici praktične nastave u stručnim školama koji su shodno nastavnom planu i programu bili angažovani u obuci učenika u okviru praktične nastave, u okviru profila koji će biti u dualnom obrazovanju nastaviće da rade sa učenicima isti posao ali će praktičnu nastavu obavljati u preduzeću i ti nastavnici praktične nastave zvaće se koordinatori učenja kroz rad kod poslodavca, za razliku od nastavnika praktične nastave u profilima koji nisu u dualnom obrazovanju;
Privredu/preduzeća – obezbeđivanje deficitarnih kadrova, obezbeđivanje kvalitetnijih kadrova koji imaju potrebne kompetencije i sposobni su da izađu u susret potrebama savremene privrede i zahtevima tržišta rada, unapređenje konkurentnosti na međunarodnom tržištu;
Zaposlene u preduzećima / instruktore – zaposlene u preduzećima koji su najbolji u svom poslu, a koji su i do sada imali ulogu uvođenje u posao mladih odnosno novoprimljenih u preduzećima, direktori će uputiti na pohađanje obuke za sticanje licence odnosno osnova pedagoško-didaktičkih znanja i veština neophodnih za obučavanje učenika u dualnom sistemu obrazovanja; nakon sticanja licence, direktori će ih imenovati za instruktora, a u zavisnosti od broja učenika koje prime na učenje kroz rad, instruktori će obučavati učenike ili puno radno vreme ili samo deo radnog vremena;
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – u okviru Zakonom propisanih poslova koje Zavod redovno obavlja aktivno će učestvovati u pripremi propisanih uslova za ostvarivanje dualnog obrazovanja. Naime, Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao organizaciona jedinica Zavoda, u skladu sa Predlogom zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u opisu poslova imaće i pripremu dela plana i programa nastave i učenja srednjeg stručnog obrazovanja, pripremu standarda kvalifikacija za obrazovne profile u stručnom obrazovanju kao i pripremu sadržaja programa obuke i ispita za instruktore za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca;
Privrednu komoru Srbije – s obzirom na to da je jedan od osnovnih zadataka (strateških ciljeva) PKS zastupanje interesa privrede Srbije, a da je jedan od osnovnih interesa privrednih subjekata – članova PKS dostupnost i raspoloživost obrazovanih kadrova , učešćem u realizaciji dualnog obrazovanja PKS će pružiti adekvatnu podršku svojim članicama. PKS će time proširiti spektar usluga privrednicima Srbije;
Jedinice lokalne samouprave – imajući u vidu da imaju predstavnike u školskom odboru stručnih škola uticaće na donošenje najvažnijih odluka koje se odnose pored ostalog i na profile u dualnom obrazovanju;
Roditelje učenika – usled bržeg zapošljavanja roditelji neće biti prinuđeni da i nakon završetka školovanja i dalje izdržavaju svoju decu koja ne mogu da nađu posao i sebi obezbede egzistenciju;
Budzet Republike Srbije – manji izdaci za potrebe srednjeg stručnog obrazovanja, ali i manji izdaci za različite vrste socijalne pomoći nezaposlenima.
6. Kakve će troškove primena zakona izavati građanima i privredi, a narošito malim i srednjim preduzećima
Direktni troškovi učešća u dualnom obrazovanju za privrednike u Republici Srbiji su pribavljanje odgovarajućih dokumenata (dokaz o obavljanju delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad propisane odgovarajućim planom i programom nastave i učenja; dokaz da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak likvidacije, kao i da odgovorno lice kod poslodavca i instruktor nisu osuđivani pravnosnažnom presudom za propisano krivično delo i dr.), a koji će biti potrebni za sticanje potvrde o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad (približan iznos pribavljanja navedenih dokumenta je oko 500 dinara u slučaju da poslodavac ne želi da se pribave službenim putem), kao i troškovi u vezi sa obukom i ispitom instruktora.
Strateška namera je da u dualnom obrazovanju učestvuju samo poslodavci koji imaju interesa za to odnosno koji imaju problem sa pronalaženjem adekvatnih kadrova, a u skadu sa tim očekuje se da će ti poslodavci moći i biti spremni da plaćaju troškove obuke i ispita za instruktore, kao i da učenicima obezbeđuju materijalno-finansijska sredstva.
Privredna komora Srbije će snositi troškove obučavanja trenera koji će dalje obučavati instruktore iz preduzeća, kao i polaganja ispita za instruktore u sledeće 4 godine i to kroz projekat koji ima sa Privrednom komorom Austrije.
Za procenu troškova obuke instruktora mogu da posluže podaci iz projekta sa Privredna komora Austrije. Ilustracije radi, ovim projektom je planirano da u toku 4 četiri godine (koliko će trajati realizacija projekta) bude održan ukupno 91 trening (1 trening trenera i 90 treninga za instruktore u kompanijama). Planirano je da 20 trenera bude obučeno i oko 1350 instruktora na 90 treninga. Procenjeni troškovi treninga su 17,900 EUR za trening trenera i 2,650 EUR po jednom treningu za instruktore. Ukupni troškovi su ~256,000 EUR i obuhvataju troškove angažovanja stručnjaka iz inostranstva, potrebne troškove puta i smeštaja, troškova ishrane, prevodilačkih usluga i opreme.
Po završetku projekta, nakon uspostavljanja sistema, troškove obuka instruktora snosiće poslodavci.
Što se tiče drugih troškova, na primer troškova opremanja radnog prostora, poslodavci ih neće imati, jer se radni prostor neće posebno prilaogođavati učenicima. Jedan od ciljeva ovog modela obrazovanja je da učenici uče u realnom radnom okruženju, onom koji poslodavac već ima.
Troškove naknade za prevoz učenika je teško proceniti, jer oni zavise od udaljenosti mesta boravka učenika i radnih prostorija poslodavca, kao i od broja učenka koji su u dualnom modelu obrazovanja.
Troškovi bezbednosti na radu zavise od obrazovnog profila, a zapravo su i to troškovi koji se odnose na uslov koji poslodavci moraju ispuniti ne samo prema učenicima, već i prema svojim zaposlenima.
Ostali troškovi koje će Privredna komora Srbije snositi odnose se na:
učešće u izradi predviđenih podzakonskih akata;
utvrđivanje opisa rada u standardu kvalifikacije;
učešće u izradi plana upisa u srednje škole;
proveru ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca;
obrazovanje i rad komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova;
obradu zahteva za proveru ispunjenosti uslova;
izdavanje i oduzimanje Potvrde o ispunjenosti uslova;
vođenje i ažuriranje registra poslodavaca kojima je izdata i oduzeta Potvrda;
objavljivanje podataka iz registra poslodavaca na svojoj internet stranici;
objavljivanje, nakon zaključenog ugovora o dualnom obrazovanju, informacija o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za učenje kroz rad, na svojoj internet stranici;
podršku školi da organizuje učenje kroz rad kod drugog poslodavca, u slučaju raskida ugovora o dualnom obrazovanju;
uspostavljanje i vođenje registra ugovora o dualnom obrazovanju i ugovora o učenju kroz rad;
objavljivanje podataka iz registra ugovora o dualnom obrazovanju na svojoj internet stranici;
izdavanje licence instruktora i vođenje registra izdatih licenci;
imenovanje kvalifikovanih predstavnika poslodavaca za učešće na završnim i maturskim ispitima.
Komisiju na završnim i maturskim, kao i do sada u oglednim profilima, čine predstavnici škole i kvalifikovani predstavnici poslodavaca koje imenuje Privredna komora Srbije, a koji svoj rad obavljaju bez naknade.
Sve troškove implementacije dualnog obrazovanja koje će Privredna komora Srbije snositi neće uticati na visinu članarine, kao ni na visinu bilo koje druge usluge koju Privredna komora Srbije nudi svojim članicima. Visina članarine je propisana Zakonom o komorama, a utvrđivanje visine drugih usluga su propisane posebnim aktima Privredne komore Srbije i imaju posebne unutrašnje procedure.
Većina troškova koje će Privredna komora Srbije snositi odnosi se na poslove koje zaposleni u Privrednoj komori Srbije već obavljaju u toku svog redovnog posla i tokom radnog vremena što neće zahtevati njihovo dodatno angažovanje kao ni angažovanje lica van privredne komore Srbije.
Indirektni troškovi nisu procenjeni, ali uzimajući u obzir rezultate pomenutog istraživanja koje je pokazalo da su su od 2001. do 2012. godine privredu nedostaci obrazovnog sistema koštali skoro 3,5 mlrd. evra zbog organizacije neformalnog obrazovanja za uvođenje u posao novih radnika, ovim Zakonom se stvaraju uslovi za ostvarivanje dobitaka za privredu, mala i srednja preduzeća, učenike kao radnike ili čak i buduće poslodavce.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Država je u prethodnom periodu odvajala značajna sredstva za ulaganje u srednje stručno obrazovanje, odnosno u opremanje školskih učionica/radionica, kao i repro materijala neophodnog za učeničku praksu koja je i do sada postojala u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja.
S obzirom na to da tehničko-tehnološki razvoj značajno napreduje, država nije u mogućnosti da obezbedi sredstva iz budzeta RS za opremanje učionica koja bi taj razvoj svrsishodno pratila. Otvaranjem vrata poslodavcima koji ulaze u dualni sistem obrazovanja i omogućavanje učenicama da stiču kompetencije i kroz učenje kroz rad u realnom radnom okruženju značajno umanjuje potrebu da država i dalje odvaja sredstva za opremanje školskih učionica/radionica. Država će na ovaj način u narednom periodu sa porastom broja učenika u dualnom sistemu kao i broja novih dualnih profila uštedeti značajna sredstva kojima će pojeftiniti školovanje učenika u srednjem stručnom obrazovanju.
Poslodavci neće imati potrebu da prilikom zapošljavanja novih radnika izdvajaju znatna sredstva za organizovanje obuke jer su ih učenici već stekli kroz formalno – dualno obrazovanje.
„Jeftina radna snaga” se produkuje u sistemu obrazovanja koji kroz koncepciju nastavnih planova i programa u stručnom obrazovanju ne prati savremeni tehničko-tehnološki razvoj. Održivost poslovanja poslodavaca je upravo dokaz da oni poseduju savremena saznanja o tehničko-tehnološkom napretku i kao takvi postaju partneri u dualnom obrazovanju i omogućavaju mladima da kroz učenje u realnom radnom okruženju stiču kompetencije.
Očekuje se da korist koja će biti ostvarena uvođenjem dualnog obrazovanja i njegove primene, bude vidljiva nakon 5 do 10 godina, odnosno nakon završetka jednog ciklusa srednjeg obrazovanja koje se realizuje po dualnom modelu i izlaskom tih učenika na tržište rada.
8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Sticanjem novih znanja, kompetencija, veština i sposobnosti, sticanjem radne discipline, osećaja za odgovornost, učenje samostalnom i timskom radu, omogućavanjem učenja kroz rad u realnom privrednom okruženju i podsticanju preduzetničkog duha, učenici kao budući radnici imaće veću mogućnost, znanja i iskustvo da se, nakon školovanja, opredele za samostalnu preduzetničku delatnost, odnosno osnivanje malih i srednjih preduzeća. Veći broj preduzeća trebao bi pozitivno da utiče na tržišnu konkurenciju i unapređivanje kvaliteta rada preduzeća.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS“, br 61/06-prečišćeni tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), na sednici održanoj 17. maja 2017. godine doneo je Zaključak 05 Broj: 011—4507/2017, kojim je utvrđeno sprovođenje javne rasprave o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju i utvrđen je Program javne rasprave.
Javna rasprava o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju sprovedena je u periodu od 19. maja do 8 juna 2017. godine. Tekst Predloga zakona bio je objavljen na internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i na portalu e-uprave, a zainteresovani su mogli svoje primedbe, predloge i sugestije da dostavljaju Ministarstvu putem posebnog formulara koji se mogao preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Tokom javne rasprave održane su tri tribine u:
Novom Sadu, 26. maj 2017. godine u OŠ „Svetozar Marković Toza”, Janka Čmalika 89, u periodu od 14,00 – 16,00 časova;
Nišu, 01. jun 2017. godine na Elektronskom fakultetu, A. Medvedeva 14, u periodu od 14,30 – 16,30 časova;
Beogradu, 08. jun 2017. godine u Sali beogradske opštine Vračar, Njegoševa 77, u periodu od 14,00-16,00 časova.
U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici: Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije, Jedinica lokalne samouprave, poslodavaca, reprezentativnih sinikata obrazovanja i granskih sindikata. Pored toga učešće u raspravi uzeli su i direktori i nastavnici srednjih škola, članovi zajednica stručnih škola, predstavnici roditelja, nevladinih organizacija i drugi zainteresovani pojedinci. Javna rasprava je protekla u polemičkom ali parlamentarnom duhu osim u slučaju Beograda gde je grupa učesnika, koja se otvoreno protivi donošenju ovog zakona, onemogućila da predlog nacrta zakona bude predstavljen od strane predlagača.
Zainteresovane strane imale su priliku da učestvuju u izradi Zakona i daju predloge za izmene pojedinih zakonskih rešenja. Sa predstavnicima svih reprezentativnih sindikata u oblasti prosvete održan je sastanak nakon koga je više dobijenih predloga usvojeno i tako postalo sastavni deo Zakona. Predstavnici Privredne komore Srbije, kao zastupnici poslodavaca – jedne od najvažnijih zainteresovanih strana, sve vreme su bili uključeni u izradu Zakona. Predstavnici stručnih škola, direktori i nastavnici imali su priliku da kreiraju pojedina zakonska rešenja odnosno daju svoje sugestije prilikom njegove izrade. O zakonu su se u delu koji se odnosi na ulogu lokalnih samouprava izjasnili i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština.
O Zakonu su se u vidu komentara i predloga izjasnili i međunarodni eksperti, predstavnici Nemačke, Austrije i Švajcarske koji rukovode donatorskim projektima reforme stručnog obrazovanja u Srbiji.
Na e-mail adresu [email protected], pristiglo je ukupno 36 dopisa sa predlozima, primedbama i sugestijama.
Beogradska otvorena škola
UNICEF
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Unija poslodavaca grada Sremska Mitrovica
Gebruder Weiss doo
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice
Poljoprivredna škola „R.J. Selja” Prokuplje
Pokret slobodnih građana
European Graduate School-EGS, Sas-Fe, Švajcarska
Tehnička škola „Drvo art” BEOGRAD
Tehnička škola ,, Ivan Sarić “ u Subotici
Udruženje samostalnih zanatlija Novi Sad
Poljoprivredna škola „Radoš Jovanović Selja” – Prokuplje
Forum privrednika Čačak
„KOSMOS PRINT”, Beograd, grafičko preduzeće
Novkol a.d. Beograd
FARMALOGIST DO BEOGRAD
DOO Studio Maruška
Techno-Coop doo Subotica
„ZAPIS”, Aranđelovac
dm drogerie markt doo
Delez Srbija
„ČUGURA PRINT”
Alltech Serbia doo Senta
„Elektromreža Srbije” a.d.
Nemačko-srpska privredna komora
Stolarska radionica TIK Sremska Mitrovica LION GROUP SYSTEM, grupacija od 12 članica (Euro Petrol, Euro Gas, Euro Petrol Trans, Euro Steel Center, DES, Luka Senta, Euro Garni Hotel, Integral Inženjering, Minpres, Min Tehnoproces, Transfer R, Lion kart).
Udruženje Kontekst
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije
Centar za politike emancipacije
Udruženje „Radnik” Beograd
Udruženje građana sa hendikepom „Fren”
Srednja škola „Sveti Ahilije” Arilje
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS)
Udruženje građana Roditelj
Agroinvest Fondacija Srbija
Centar za integraciju mladih
Zapadnobalkanski institut
Centar za razvoj potencijala dece i mladih „Plej”
Ministarstvo je razmotrilo sve iznete načelne i pojedinačne sugestije, predloge i primedbe iznete tokom javne rasprave.
Primedbe i sugestije za izmenu pojedinih članova ili stavova Predloga zakona o dualnom obrazovanju, odnosile su se na:
Definicije osnovnih pojmova, dualno obrazovanje, učenje kroz rad, instruktor i posebno koordinator učenja kroz rad;
Preciziranje uloge koordinatora učenja kroz rad;
Dopunu odredbe koja definiše oblast primene Zakona;
Definisanje karijernog vođenja i savetovanja i partnerstva škole i kompanije kao dodatnih principa dualnog obrazovanja;
Definisanje položaja osoba sa invaliditetom u okviru principa jednake mogućnosti za sve;
Definisanje konkurentnosti privrede kao jednog od ciljeva dualnog obrazovanja;
Preciziranje postupka i nadležnosti u donošenju planova i programa nastave i učenja u dualnom obrazovanju;
Utvrđivanje roka važenja standarda kvalifikacije na maksimalno pet godina;
Preciziranje obima učenja kroz rad kod poslodavca, dnevnog vremena učenja i maksimalne nedeljne opterećenosti učenika u procesu učenja kroz rad;
Preciziranje uslova pod kojim se deo učenja kroz rad realizuje u školi;
Razjašnjenje uloge škole, poslodavca, roditelja i učenika u procesu upisa učenika, posebno u delu raspoređivanje učenika kod poslodavca;
Poslodavci zahtevaju mogućnost selekcije i izbora učenika na učenju kroz rad;
Preciziranje odredaba zaštite prava učenika u domenu bezbednosti na radu kao i u domenu odredaba uredbe o nedozvoljenim poslovima za decu;
Preciziranje procedure licenciranja poslodavaca, uloge PKS i sastava Komisije koja utvrđuje ispunjenost uslova;
Preciziranje procedure kontrole licenciranih poslodavaca i postupka oduzimanja licence;
Minimalno trajanje ugovora o dualnom obrazovanju;
Ukidanje obaveze objavljivanja ugovora na internet stranici škole i poslodavca;
Raskid ugovora od strane poslodavca da se omogući u slučaju organizacionih i tehnoloških razloga;
Raskid ugovora od strane učenika da se omogući u slučaju namere učenika da promeni školu i obrazovni profil;
Preciziranje obaveznih elemenata ugovora o učenju kroz rad posebno elemenata materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika;
Preciziranje odredbi uslova za instruktora – instruktor mora imati najmanje isti nivo obrazovanja kao što je nivo profila u kome je angažovan kao instruktor;
Dužina trajanja pedagoško didaktičke obuke treba da bude povećana u odnosu na predloženih 40 sati. Poslodavci smatraju da obuka može biti i kraća;
Preciziranje obaveze plaćanja obuke i ispita za instruktora i preciziranje ko plaća obuku;
Preciziranje odnosa broja instruktora i učenika koje instruiraju od 1:5 do 1:10;
Preciziranje sastava Komisije koja sprovodi ispit za licencu instruktora, obavezni članovi iz Ministarstva, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i članica PKS;
Konkretizacija sadržaja i postupka maturskog i završnog ispita;
Preciziranje odredbe plaćanja prevoza učeniku na učenju kroz rad na iznos stvarnih troškova za javni gradski prevoz i naknade troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca;
Povećanje iznosa finansijskog obezbeđenja učenika na 70% minimalne cene rada po radnom času provedenom na učenju kroz rad. Predlaže se izbacivanje odredbe produktivan rad;
Obezbediti učeniku sigurnost raspolaganja dobijenom nadoknadom i sprečiti moguće zloupotrebe roditelja ili drugog zakonskog zastupnika;
Uvesti praćenje realizacije nastave i učenja kod poslodavca od strane prosvetnih savetnika i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;
Brisati odredbe koje propisuju nadzor od strane prosvetnog inspektora u prostorijama poslodavca;
Razmotriti kaznene odredbe sa mogućnošću njihovog eliminisanja u cilju uključivanja što većeg broja poslodavaca – predlog PKS;
Povećati predviđene kazne kako bi se preventivno delovalo na kršenje odredbi zakona – predlog pojedinih učesnika;
Donošenje podzakonskih akata istovremeno sa usvajanjem Zakona;
Odložiti primenu za jednu godinu zbog potrebe bolje pripreme podzakonskih akata.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izvršilo je neophodne izmene Predloga zakona uvažavajući određene primedbe dobijene u toku javne rasprave. Sve primedbe, sugestije i predlozi koji su upućeni predlagaču u toku javne rasprave su pažljivo razmotreni. Svi predlozi i sugestije kojima se unapređuju zakonska rešenja predloženog teksta Predloga zakona ugrađena su u konačni tekst Predloga zakona
Prema odredbama Predloga zakona o dualnom obrazovanju, učenici nisu u procesu rada već u procesu učenja kroz rad, odnosno modelu realizacije plana i programa nastave i učenja koji se odnosi i na sticanje kompetencija u saradnji sa poslodavcima. S obzirom na to da dualno obrazovanje kao model realizacije nastave podrazumeva i stimulaciju kroz izdvajanje materijalnih sredstava, sa relevantnim partnerima koji su učestvovali u kreiranju Zakona usaglašen je stav da učenik dobija najmanje 70% minimalne cene rada po satu. Ovaj iznos je proizvod usaglašenog mišljenja ovih zainteresovanih strana da učenik za vreme realizacije plana i programa nastave i učenja je u procesu učenja i ta sredstva su opredeljena kao motivacija i podrška sticanju kompetencija, a ne kao naknada za produktivan rad za koji se pretpostavlja da će učenik ostvariti tek u završnoj fazi svog školovanja.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
Oduzimanje Potvrde poslodavcu o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad, Privredna komora Srbije će vršiti na osnovu kontrole, a po dobijenim informacijama koje dobije od APR, škole, učenika/roditelja, nadležnih inspekcija i organa, a najpre od svojih regionalnih kancelarija koje su i sad u stalnom kontaktu sa preduzećima i posebno će biti sa svim preduzećima koja budu u dualnom sistemu obrazovanja.
Implementacija Zakona o dualnom obrazovanju podrazumeva sledeće mere:
poslodavci će obezbeđivati materijalno-tehničke uslove za izvođenje učenja kroz rad, kao i finansijske kroz pravo na naknadu za učenje kroz rad;
Privredna komora Srbije će u saradnji sa Ministarstvom i Zavodom stvoriti bazu trenera (obučiti trenere), kroz projekat Privredne komore Srbije i Privredne komore Austrije i drugim pomenutim inostranim partnerima, koji će biti odgovorni dalje za obuku instruktora iz preduzeća;
Privredna komora Srbije će biti odgovorna za organizaciju obuke i licenciranje lica zaposlenih u preduzećima – instruktora koji će biti odgovorni za učenike tokom učenja kroz rad odnosno za njihovo sticanje kompetencija propisanih standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.
U cilju potpune primene ovog zakona, Ministarstvo će doneti podzakonske akte u rokovima propisanim ovim zakonom, i to:
Pravilnik o planu i programu nastave i učenja, koji sadrži i standard kvalifikacija (sastoji se od opisa rada i ciljeva i ishoda učenja);
Pravilnik o programu obuke za instruktora i bliže uslove o polaganju ispita za instruktora;
Pravilnik o načinu raspoređivanja učenika za učenje kroz rad;
Pravilnik o bližim uslovima o načinu rada, aktivnostima i sastavu tima za karijerno vođenje i savetovanje.
Navedene podzakonske akte ministar će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona.
U cilju potpune primene ovog zakona, Privredna komora Srbije će doneti opšte akte u rokovima propisanim ovim zakonom, i to:
Akt o organizaciji, sastavu i načinu rada komisije za za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca;
Akt o sprovođenju obuke, sastavu komisije na ispitu za sticanje licence instruktora, izadavnju licence i registru izdatih licenci;
Akt o visini troškova obuke i polaganja ispita za instruktora.
Navedena akta Privredna komora Srbije će doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu zakona.
U vezi sa institucionalno-upravljačkim merama i aktivnostima organa i organizacija za sprovođenje Zakona obezbeđeni su finansijski, tehničko-tehnološki, organizacioni i kadrovski kapaciteti. Za sprovođenje novih rešenja i za primenu Zakona neće biti potrebno menjati organizacionu strukturu organa i organizacija koje će učestovati u pripremi i realizaciji dualnog obrazovanja (Ministarstvo, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvo za rad, stručne škole, preduzeća i dr.), kao ni menjati broj zaposlenih u njima.
S tim u vezi, napominjemo da će Privredna komora Srbije, kao jedino udruženje privrednika u Republici Srbiji koje zastupa interese privrede u dualnom obrazovanju, preuzeti na sebe realizaciju niza zakonom propisanih aktivnosti. Budući da je Privredna komora Srbije osnovana Zakonom o privrednim komorama („Službeni glasnik RS”, broj 112/15), svi privredni subjekti su članovi Privredne komore Srbije (članstvo je obavezno). Privredna komora Srbije ima regionalnu pokrivenost, tj. mrežu kancelarija širom Republike Srbije. Nadzor nad radom Privredne komore Srbije biće vršen od strane Komisije za razvoj dualnog obrazovanja, koju formira Vlada.