O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2009. godine, kao novi zakon u odnosu na istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim je započeta reforma obrazovanja u Republici Srbiji.
U 2011. godini zajedničkim radom sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, izvršene su izmene i dopune Zakona, radi otklanjanja konstatovanih problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i poboljšanja efikasnosti sistema. Izmenama i dopunama Zakona iz 2013. godine izvršeno je usklađivanje sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), kojom su utvrđeni svrha, ciljevi, pravci, instrumenti i mehanizmi razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji u narednim godinama, a nakon poslednjih izmena 2015. godine, pojavila se potreba za poboljšanje pojedinih rešenja u Zakonu, čija primena dovodi do problema u praksi.
Izradi Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Predlog zakona) pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Republici Srbiji. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu, a koje su usmerene prema opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog i vaspitnog sistema, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.
Predlogom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovnog i vaspitnog sistema, uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja. Isto tako, cilj donošenja novog zakona je i postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja i vaspitanja, bilo da je u pitanju obrazovanje i vaspitanja za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada. Istovremeno, otvara se mogućnost kontinuirane provere, analize i unapređivanja ostvarenih nastavnih sadržaja.
Razlozi za donošenje propisa:
– tokom 2013, 2014. i 2015. godine izvršene su izmene i dopune: Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, broj 65/13), Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – US), Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16), Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 36/15), a zaključen je i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/15), tako da je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona sa novim propisima i postignutim dogovorima radi nesmetanog funkcionisanja sistema prosvete;
– neophodno je „rasteretiti“ Zakon koji predstavlja krovni zakon koji se primenjuje na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja, tako što će suvišne odredbe biti brisane i unete u posebne zakone kojima je uređeno predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih;
– potrebno je odredbe koje se odnose na opšte principe, ciljeve, kompetencije i ishode uskladiti sa odgovarajućim odredbama evropskih zemalja koje imaju visoka postignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU, a što se osigurava kroz: kvalitet obrazovno-vaspitnih programa, jasno postavljene ciljeve, obrazovne standarde i kompetencije; samovrednovanje, praćenje i nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora i sekretara, rada ustanova na osnovu definisanih standarda kvaliteta i kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa; jasno postavljene ciljeve obrazovanja i vaspitanja, obrazovne standarde i kompetencije; redefinisane principe, ciljeve, ishode i standarde u obrazovanju i vaspitanju; redefinisano uvođenje ogleda (procedura, nadležnosti, trajanje ogleda, sl.); preciznije i jasnije stručno profilisanje poslova Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
– potrebno je izvršiti izmenu odredaba koje se odnose na Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, tako što će se ova dva tela urediti na efikasniji način, kako u pogledu nadležnosti i vrste poslova, tako da njihova nadležnost postaje savetodavna, rokova za postupanje, tako i u pogledu sastava, broja članova i organa koje ih imenuje, kao i preciznije definisati delokrug poslova i obaveze i odgovornosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja;
– propisati mogućnost osnivanja ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina;
– proširiti autonomiju ustanove u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU u sledećim aspektima: i to pedagošku autonomiju škole, autonomija nastavnika, ali i uporedo sa tim utvrditi i odgovornost ustanove;
– potrebno je da se izvrše odgovarajuće izmene kada je u pitanju Jedinstveni informacioni sistem prosvete, radi unapređivanja procesa donošenja odluka u obrazovanju i vaspitanju na osnovu relevantnih podataka;
– precizirati odgovornosti i nadležnosti direktora, sekretara ustanove, sastav, nadležnost i odgovornost organa upravljanja ustanove, propisati veću odgovornost i uključenost roditelja i drugih zakonskih zastupnika u obrazovno-vaspitni proces, rad ustanove, ali i prava i obaveze dece i učenika;
– jasnije urediti odredbe koje se odnose na osiguranje kvaliteta nastavničke profesije, a samim tim i obrazovno-vaspitnog procesa i postignuća učenika, precizirati normu neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika sa decom i učenicima, pitanje oduzimanja licence urediti na drugačiji način;
– definisati u prelaznim i završnim odredbama je da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju vaspitno-obrazovni rad i obrazovno-vaspitni rad (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) u ustanovi i mogu biti preuzeti u smislu ovog zakona;
– precizirati da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
– urediti odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor u ustanovi imajući u vidu donošenje posebnog zakona kojim će biti uređeno pitanje inspekcijskog nadzora u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, uskladiti ih sa novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru;
– sistematičnije definisanje načina i oblika ocenjivanja kao jednog od ključnih segmenata obrazovno-vaspitnog procesa;
– razlozi su i nastale promene u društvu, kako na ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Ove promene zahtevaju bliže uređivanje sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji u skladu sa novonastalim okolnostima i novim uslovima rada, i kada su u pitanju kvalifikacije, odnosno priznavanje stečenih kompetencija, s ciljem približavanja i usklađivanja sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Evropske unije i savremenog sveta;
– potreba uvođenja dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, a u skladu sa potrebama tržišta rada i privrede, posebno imajući u vidu da je ovaj oblik obrazovanja propisan Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine;
– redefinisati pitanja: ogleda, individualnog obrazovnog plana, zadatke stručnog saradnika u ustanovi, prigovora na ocenu i ispit učenika, vaspitno-disciplinskog postupka u školi;
– preciznije urediti pitanje bezbednosti, zaštite i odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa: proširena odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, propisano postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove:; povećana zaštita zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju; pojačana odgovornost učenika i ustanove;
– posebno uređena i propisana odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u pogledu obaveze upisa učenika u osnovnu školu, redovnog pohađanja nastave, poštovanja pravila ponašanja i bezbednosti i kršenja propisanih zabrana;
– uvođenje efikasnijeg disciplinskog postupka prema učeniku (primereni rokovi); kod izricanja mere premeštaja učenika od petog do osmog razreda u drugu ustanovu, usled povrede zabrane, a u interesu učenika, novina je da se premeštaj učenika vrši na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, s tim da se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik o tome samo obaveštava, bez obaveze pribavljanja njegove saglasnosti; uvođenje društveno-korisnog i humanitarnog rada koju ustanova određuje učeniku uz izrečenu vaspitnu, odnosno vaspitno-disciplinsku meru;
– uvesti postupnost prilikom izricanja disciplinskih mera kod određenih povreda radne obaveze, propisivanjem nove disciplinske mere – pismena opomena, dok je kod nekih povreda predviđeno izricanje najstrože diciplinske mere;
– na drugačiji način urediti postupak za realizaciju i izbora izvođača vannastavnih aktivnosti – ekskurzija, studijskih putovanja i nastava u prirodi, uz uvažavanje svih specifičnosti obrazovno-vaspitne delatnosti.
Kako se predložene izmene u Predlogu zakona ne mogu rešavati podzakonskim aktom ili na drugi način, to je neophodno doneti zakon radi njihovog uređivanja, a broj i kvalitet neophodnih izmena zahtevale su donošenje novog zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Materija Predloga zakona sistematizovana je u trinaest glava, i to: I. Osnovne odredbe; II. Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja; III. Razvoj, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; IV. Programi obrazovanja i vaspitanja i završni ispiti; V. Prava deteta i učenika i obaveze i odgovornosti učenika; VI. Ustanove, druge organizacije i organi ustanove; VII. Zaposleni u ustanovi; VIII. Nadzor; IX. Evidencije u obrazovanju i vaspitanju; X. Poveravanje poslova državne uprave autonomnoj pokrajini; XI. Finansiranje ustanova čije je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave; XII. Kaznene odredbe; XIII. Prelazne odredbe i završne odredbe.
I. OSNOVNE ODREDBE (čl. 1–16)
Članom 1. uređen je predmet zakona, oblasti koje uređuje, na koje sisteme obrazovanja se ovaj zakon ne odnosi, te propisano da se na pitanja postupanja u upravnim stvarima, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Članom 2. uređeno je šta obuhvata sistem obrazovanja i vaspitanja, kao i da se specifičnosti obavljanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog obrazovanja i vaspitanja i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, uređuju se posebnim zakonom.
Članom 3. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da su državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, uz uvažavanje obrazovnih i vaspitnih potreba u sistemu obrazovanja i vaspitanja za određene kategorije lica/učenika. Član utvrđuje da strani državljani, lica bez državljanstva i lica tražioci državljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.
Članom 4. utvrđeno je za koje učenike u ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je obezbeđeno besplatno obrazovanje i vaspitanje. Članom je utvrđeno i da roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da se opredeli i za upis u ustanovu iz člana 90. stav 4. ovog zakona, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja, odnosno sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.
Članom su posebno definisani izuzetni slučajevi, kada lice mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje i vaspitanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ministar), kao i slučajevi u kojima se pojedini vanredni učenici – lica starija od 17 godina, mogu osloboditi plaćanja školarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja.
Članom 5. definisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu (u daljem tekstu: srpski jezik), a za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku, odnosno govoru (u daljem tekstu: jezik nacinalne manjine) i pismu nacionalne manjine.
Članom 6. utvrđeni su elementi kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.
Članom 7. propisani su opšti principi na kojima se zasniva obrazovanje i vaspitanje i definisano kojim segmentima u ostvarivanju principa obrazovanja i vaspitanja se posvećuje posebna pažnja.
Članom 8. utvrđeni su ciljevi obrazovanja i vaspitanja.
Članom 9. definisani su ishodi obrazovanja i vaspitanja, kao i da oni predstavljaju osnovu za planiranje, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.
Članom 10. definisani su standardi obrazovanja i vaspitanja i taksativno su navedeni standardi u obrazovanju i vaspitanju.
Članom 11. utvrđeno je da se ključne kompetencije za celoživotno učenje.
Članom 12. urvrđene su opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Članom 13. propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, te da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju odredbe ovog zakona i propisa o javnim službama.
Članom 14. definisano je da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik. Član utvrđuje da škola može da ostvaruje i obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, kao i da nastava može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu, u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 15. propisano je da ustanova vodi propisanu evidenciju u štampanom i/ili elektronskom obliku i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, da srednje vojne škole vode evidenciju i izdaju javne isprave u skladu sa ovim i posebnim zakonom u oblasti odbrane. Definisano je da ustanova poništava javnu ispravu koja je izdata suprotno zakonu. Takođe, članom se osigurava zaštita podataka tako što se propisuje da se svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka moraju sprovesti u skladu sa ovim i posebnim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Članom 16. utvrđeno je da nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.
II. OSTVARIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA (čl. 17–29)
Članom 17. uređuje se postupak upisa dece u predškolsku ustanovu, kao i obavezu upisa sve dece u pripremni predškolski program u godini pred polazak u školu. Bliže uslove za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu, propisaće ministar.
Članom 18. propisano je da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, a da se bliži uslovi za upis učenika u osnovnu školu uređuju posebnim zakonom.
Članom 19. propisano je da se u prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem, u skladu sa posebnim zakonom. Članom su definisani i izuzetni slučajevi u kojima pojedina lica ili grupe lica iz osetljivih kategorija, lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, mogu da se upišu u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa merilima i po postupku koji propiše ministar.
Članom 20. propisano je da se u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje na osnovu mišljenja Interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške (u daljem tekstu: IRK), uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Članom 21. uređuje se postupak upisa u muzičku, odnosno baletsku školu.
Članom 22. utvrđena je odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza, kao i dužnosti škole povodom ove obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i mere koje škola može da preduzme ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik krši ovu obavezu. Član definiše da su upis dece u predškolsku ustanovu i upis učenika u osnovnu i srednju školu uređeni posebnim zakonom
Članom 23. uređeno je da se strani državljanin, lica bez državljanstva i tražioci državljanstva, upisuju u ustanovu iz člana 89. ovog zakona i ostvaruju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike Srbije. Članom je propisano da za decu i učenike koji su strani državljani, lica bez državljanstva i tražioci državljanstva, za prognana i raseljena lica, izbeglice i migrante i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, a koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar, a da dete stranog državljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohađa nastavu maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 24. propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a da program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) traje četiri sata dnevno, najmanje devet meseci.
Članom 25. definisano je da osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina, da se ostvaruje u dva obrazovna ciklusa, da osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do šest, a baletsko četiri godine organizovano u dva obrazovna ciklusa, osnovno obrazovanje odraslih po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godina, a sve u skladu sa posebnim zakonima.
Članom 26. definisano je da srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili četiri godine, specijalističko i majstorsko obrazovanje godinu do dve godine, a sve u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 27. propisano je da obrazovanje za rad traje dve, a stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno odobrenim programom.
Članom 28. utvrđena je radna i školska godina, tako što je propisano da škola obrazovno-vaspitni rad ostvaruje u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine, organizovano u dva polugodišta, te da učenici imaju školski raspust. Članom je propisano da se vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuju školskim kalendarom, koji može da se menja izuzetno usled razloga koje ovaj član propisuje. Član definiše i da se vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove ostvaruje u toku radne godine, koja se prilagođava školskoj godini.
Članom 29. precizno je definisano vreme i struktura vremena koje učenik provodi u školi, a koje se izražava u satima i bliže uređuje posebnim zakonom.
III. RAZVOJ, OBEZBEĐIVANjE I UNAPREĐIVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (čl. 30–55)
Članom 30. utvrđena je nadležnost Ministarstva u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom i definisano da Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava.
Članom 31. utvrđeno je da su školske uprave posebne organizacione jedinice za obavljanje poslova van sedišta Ministarstva i utvrđena je njihova nadležnost i delokrug rada.
Članom 32. propisano je da se radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju Nacionalni prosvetni savet nadležan za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih nadležan za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuku. Član takođe uređuje pitanje međusobne saradnje saveta o pitanjima koja su im u zajedničkoj nadležnosti, kao i da su saveti dužni da podnose tromesečne izveštaje o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Vladi i Ministarstvu, najkasnije u roku od 30 dana od isteka tromesečja, a na zahtev Ministarstva i češće.
Član uređuje i pitanje visine naknade za rad članova saveta, način donošenja odluka saveta, kao i javnost njihovog rada.
Članom 33. utvrđen je broj i struktura članova Nacionalnog prosvetnog saveta, da ih Vlada imenuje na vreme od četiri godine. Član takođe uređuje ko ne može biti imenovan za člana ovog saveta, da Vlada može da razreši člana saveta pre isteka mandata, te su navedeni razlozi za takvo razrešenje.
Članom 34. utvrđena je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta i utvrđeno da je ta nadležnost savetodavnog karaktera.
Članom 35. utvrđen je broj i struktura članova Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, da ih Vlada imenuje na vreme od četiri godine. Član takođe uređuje ko ne može biti imenovan za člana ovog saveta, da Vlada može da razreši člana saveta pre isteka mandata, te su navedeni razlozi za takvo razrešenje.
Članom 36. utvrđena je nadležnost Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Članom 37. propisuje se da su sektorska veća stručna tela čija je osnovna funkcija utvrđivanje predloga standarda kvalifikacija u određenom sektoru rada u skladu sa zakonom koji utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija. Formiranje, sastav i nadležnosti sektorskih veća utvrđuju se zakonom koji utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija.
Članom 38. propisano je da se radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju osnivaju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Definisano je da zavode osniva Vlada, da direktora koji rukovodi radom zavoda imenuje Vlada na vreme od četiri godine, te da se sredstva za rad zavoda obezbeđuju u budzetu Republike Srbije. Utvrđena je obaveza zavoda da izveštaje o svom radu podnose Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje, a periodične izveštaje o važnim pitanjima iz delatnosti zavoda na zahtev Ministarstva.
Članom 39. utvrđeno je da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u svom sastavu ima sledeće organizacione jedinice: Centar za razvoj programa i udzbenika, Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
Članom 40. utvrđen je delokrug rada Centra za razvoj programa i udzbenika i definisani poslovi koje, u okviru nadležnosti ovog centra, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao poverene.
Članom 41. utvrđen je delokrug rada Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i definisani poslovi koje, u okviru nadležnosti ovog centra, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao poverene.
Članom 42. utvrđen je delokrug rada Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i definisani poslovi, koje u okviru nadležnosti ovog centra, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao poverene.
Članom 43. utvrđeno je da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u svom sastavu ima sledeće organizacione jedinice: Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova, Centar za ispite i Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove.
Članom je takođe propisan način osiguranja tajnosti i rukovanja podacima u postupku pripreme ispita, način korišćenja i arhiviranja podataka dobijenih u sprovedenim međunarodnim i nacionalnim ispitima, kao i obavezu Zavoda da objavi izveštaj o rezultatima nacionalnih i međunarodnih ispita i istraživanja i nacionalne izveštaje o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova, u roku od 30 dana od dana izrade izveštaja.
Članom 44. utvrđen je delokrug rada Centra za osiguranje kvaliteta rada ustanova.
Članom 45. utvrđen je delokrug rada Centra za ispite.
Članom 46. utvrđen je delokrug rada Centra za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove.
Članom 47. utvrđeno je da zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, ukoliko za obavljanje određenih poslova nemaju odgovarajuće kadrovske kapacitete ili povećan obim posla to zahteva, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Članom 48. definisan je odnos Ministarstva prema savetima i zavodima. Član propisuje da će, ukoliko saveti i zavodi, na zahtev ministra ne obave poslove, odnosno pripreme materijale i ne dostave ih Ministarstvu, ministar će radi obavljanja tih poslova, odnosno pripreme materijala formirati komisiju sastavljenu od stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Posebno se uređuje da će, ako nadležni savet najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema materijala od strane zavoda ne dostavi mišljenje, odnosno predlog Ministarstvu, ministar doneti odgovarajući akt bez mišljenja nadležnog saveta.
Propisano je i ovlašćenje ministra da u slučaju nepostupanja ili neblagovremenog postupanja po nalogu ministra, predloži Vladi razrešenje direktora zavoda, odnosno predsednika i/ili članova nadležnog saveta.
Članom 49. uređuje se pitanje obezbeđivanja kvaliteta rada ustanove, tako što se u ustanovi vrednuju ostvarivanje ciljeva, ishoda i standarda postignuća, Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja, Nastavnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja, Predškolskog programa, Školskog programa, Razvojnog plana, doprinos i uključenost roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i učenika u različite oblike obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje, te da se vrednovanje kvaliteta ostvaruje kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Članom je definisano šta ustanova samovrednovanjem ocenjuje, da u samovrednovanju učestvuju stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, učenici, nastavnici, vaspitači, stručni saradnici, direktor i organ upravljanja ustanove, da se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake četvrte ili pete godine – u celini, a da izveštaj o samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi. Član definiše da se spoljašnje vrednovanje rada ustanove obavlja stručno-pedagoškim nadzorom Ministarstva i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji učestvuje u spoljašnjem vrednovanju putem vrednovanja postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi, kao i na zahtev Ministarstva.
Članom 50. utvrđeno je da ustanova ima razvojni plan, koji predstavlja strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, da se donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o spoljašnjem vrednovanju, donosi ga organ upravljanja, najkasnije 30 dana pre isteka važećeg razvojnog plana ustanove, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.
Članom 51. definisano je da se unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili načina finansiranja mogu da se, pre njihovog uvođenja, proveravaju ogledom. Član definiše ko može podneti inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa, šta obavezno sadrži predlog programa, da odluku o odobravanju programa ogleda donosi ministar na osnovu stručne procene i preporuke nadležnog saveta, odnosno zavoda i odgovarajuće institucije kompetentne za predmet ogleda, ukoliko nisu podnosioci te inicijative. Članom je propisano da ministar može da raspiše konkurs za ustanove u kojima će se sprovoditi ogled, te da ogled može da traje najduže jednu godinu duže, od perioda za koji se podnosi predlog. Utvrđeno je da se praćenje i vrednovanje ogleda ostvaruje u skladu sa metodologijom za praćenje i vrednovanje koju utvrđuju zavodi i Ministarstvo, kao i da prosvetni savetnik prati sprovođenje ogleda, a da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja prati kvalitet sadržaja programa ogleda i metoda rada.
Procenu ostvarenosti ciljeva i ishoda ogleda, odnosno vrednovanje ogleda, sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i sačinjava Izveštaj o rezultatima praćenja i vrednovanja ogleda, koji dostavlja ministru i inicijatoru ogleda. Ovaj izveštaj sadrži preporuku o daljem statusu ogleda i predloge za unapređivanje, te se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Članom 52. propisano je da ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da stekne status vežbaonice koja predstavlja nastavnu bazu visokoškolske ustanove, u skladu sa zakonom, kao i da se u njoj odvija praksa budućih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, odnosno studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Članom se utvrđuju uslovi koje vežbaonica treba da obezbedi radi sprovođnja prakse, da program rada studenata na praksi zajednički razvijaju nastavnici visokoškolskih ustanova, koordinatori, mentori i studenti. Definiše se i da listu vežbaonica, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, rešenjem utvrđuje ministar, a da se bliži uslovi za rad vežbaonice propisuju podzakonskim aktom.
Članom 53. definisan je pojam model ustanove, kao i da odluku o dodeli tog statusa ustanovi donosi ministar, a da će podzakonskim aktom biti uređeni bliži uslovi za sticanje statusa model ustanove i prestanak važenja statusa.
Članom 54. propisano je da ustanova može da stekne status resursnog centra za asistivne tehnologije u obrazovanju (u daljem tekstu: resursni centar) radi pružanja podrške deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija, koji na zahtev ustanove ili interresorne komisije vrši procenu potrebe i utvrđuje vrstu asistivne tehnologije za dete, učenika i odraslog; vrši nabavku, održavanje i popravku sredstava asistivne tehnologije; obučava korisnike za upotrebu asistivne tehnologije; omogućava i pomaže razmenu sredstava asistivne tehnologije između korisnika; informiše interresornu komisiju i druge zainteresovane ustanove, organe i organizacije o dostupnim i savremenim asistivnim tehnologijama; uspostavlja i koordinira mrežu stručnjaka za podršku primeni asistivnih tehnologija. Odluku o dodeli statusa resursnog centra za asistivne tehnologije donosi ministar. Bliže uslove za sticanje statusa resursnog centra, organizovanja rada i prestanka važenja statusa zajednički donose ministar i ministri nadležni za poslove lokalne samouprave, zdravlja i socijalne zaštite.
Članom 55. utvrđeno je da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može samostalno ili u saradnji sa drugom jedinicom lokalne samouprave da osnuje centar za stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora, sekretara i drugih učesnika u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja.
IV. PROGRAMI OBRAZOVANjA I VASPITANjA I ZAVRŠNI ISPITI (čl. 56– 78)
Članom 56. utvrđeno je da predškolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, predškolskim programom i posebnim zakonom. Osnovna škola ostvaruje školski program, a može i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom, dok srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom. Ovim članom navedeno je da osnovna škola, izuzetno, može da ostvaruje i predškolski program, a srednja škola – predškolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program. Članom 57. definisano je da su osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja osnova za: izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predškolske ustanove (u daljem tekstu: predškolski program), odnosno vaspitne grupe; razvijanje različitih programa i oblika u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu sa posebnim zakonom; izradu kriterijuma za praćenje i vrednovanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja i unapređivanje i razvoj predškolske ustanove u celini.
Članom 58. utvrđeno je da predškolski program donosi predškolska ustanova u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a uslovi za izradu predškolskog programa uređeni su posebnim zakonom.
Članom 59. definisano je da Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja daje smernice za proces obrazovanja i vaspitanja na predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou, postavlja ih u zajednički okvir i uzajamno povezuje ključne elemente procesa obrazovanja i vaspitanja, te da je Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja je osnova za izradu nastavnih planova i programa.
Članom 60. taksativno je navedeno šta sadrže planovi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Članom je definisano i da učenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili građansko vaspitanje i drugi strani jezik, da izborni program može jedanput da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i da je škola dužna da obezbedi ostvarivanje obaveznih fizičkih aktivnosti za sve učenike i da ponudi listu aktivnosti za koje se učenici opredeljuju u skladu sa svojim interesovanjima.
Takođe je propisano da se programi srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i dualnog obrazovanja kao dela srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, bliže uređuju posebnim zakonom.
Članom 61. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stručnog obrazovanja ostvaruju na osnovu školskog programa, koji donosi školski odbor, po pravilu na period od četiri godine. Školski program se izrađuje u skladu sa Nacionalnim okvirom obrazovanja i vaspitanja i taksativno je navedeno šta sadrži.
Članom 62. definisano je da se godišnjim planom rada utvrđuju vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, da ga ustanova donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i predškolskim, školskim i vaspitnim programom do 15. septembra, te da ukoliko u toku školske, odnosno radne godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada, ustanova donosi izmenu godišnjeg plana rada u odgovarajućem delu.
Članom 63. utvrđeno je da se u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste udzbenici i nastavna sredstva, u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 64. definisani su pojam kvalifikacija, standard kvalifikacije, način sticanja kvalifikacije, te da se standardi kvalifikacija utvrđuju u skladu sa zakonom koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.
Članom 65. propisano je da oblici stručnog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuka, kao drugi oblici stručnog obrazovanja i znanja, veštine i sposobnosti koji se njima stiču.
Članom 66. utvrđeno je da su osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada u školi sa domom i domu učenika uređene posebnim zakonom.
Članom 67. propisana je nadležnost i postupak za donošenje programa obrazovanja i vaspitanja, kao i odnos saveta i Ministarstva.
Članom 68. utvrđeno je da predškolski, školski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove, a donosi ga organ upravljanja ustanove, uz prethodno pribavljeno mišljenje saveta roditelja i učeničkog parlamenta.
Članom 69. propisano je da se školski program donosi najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena, da se predškolski, školski i program vaspitnog rada objavljuje u skladu sa opštim aktom ustanove i da je ustanova u obavezi da ih učini dostupnim svim zainteresovanim korisnicima.
Članom 70. utvrđeno je da ustanova može, uz saglasnost saveta roditelja da organizuje ekskurziju, studijsko putovanje i nastavu u prirodi, a da bliže uslove za organizaciju i ostvarivanje ekskurzije i nastave u prirodi propisuje ministar.
Članom 71. propisano je da za decu i učenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu nastava na srpskom jeziku može da se organizuje po posebnom programu, koji propisuje ministar.
Član 72. propisuje praćenje i ocenjivanje učenika u školi, da je ocenjivanje javno i da ocena mora odmah da bude obrazložena učeniku, da se uspeh redovnog učenika prati i ocenjuje tokom nastave i to iz svakog nastavnog predmeta i iz vladanja. Član propisuje da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas najmanje dva puta u polugodištu, da zaključnu ocenu iz nastavnog predmeta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine, te da je ocenjivanje opisno i brojčano.
Propisano je da je zaključna ocena iz predmeta brojčana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodišta, prema utvrđenim standardima postignuća i propisanim kriterijumima za ocenjivanje, a učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom se ocenjuje u skladu sa prilagođenim ciljevima i ishodima. Brojčane ocene učenika u pojedinim nastavnim predmetima su: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) nije prelazna ocena, a učenik koji na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih nastavnih predmeta prelazi u naredni razred. Naglašeno je i to, da se u školi koja ostvaruje međunarodni, odnosno strani program učenik ocenjuje u skladu sa tim programom.
Članom 73. utvrđen je način ocenjivanja po ciklusima i razredima obrazovanja i vaspitanja, način i vreme polaganja popravnih ispita za učenike od četvrtog do osmog razreda osnovne škole, kao i za učenike srednje škole i posebno za učenike završnog razreda srednje škole. Član propisuje da je ocenjivanje brojčano, osim u prvom razredu i iz izbornih programa i aktivnosti, te da opisna ocena mora da sadrži povratnu informaciju za učenika i roditelja, drugog zakonskog zastupnika i pruža jasno uputstvo kako da se unapredi rad učenika.
Posebno napominjemo odredbu koja propisuje da se učeniku drugog i trećeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju prvog polugodišta ima nedovoljne ocene organizuje pojačan obrazovno-vaspitni rad u toku drugog polugodišta, o čemu nastavnik vodi posebnu evidenciju.
Članom 74. propisano je ocenjivanje vladanja učenika u toku i na kraju školske godine, i to po razredima i nivoima obrazovanja.
Članom 75. uređen je način izvođenja opšteg uspeha učenika na kraju prvog i drugog polugodišta. Propisano je da učenik nije sa uspehom završio razred ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene, osim ocene iz vladanja ili nije položio popravni ispit, osim učenika drugog i trećeg razreda osnovne škola koji se ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene na kraju školske godine, prevodi u naredni razred. Način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, propisaće ministar.
Članom 76. propisano je da detetu i učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana (u daljem tekstu: IOP). Međutim, važno je naznačiti da i učeniku koji postiže rezultate koji prevazilaze očekivani nivo obrazovnih postignuća, ustanova obezbeđuje prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.
Član dalje definiše svrhu i sadržaj, način izrade, donošenja, ostvarivanja, praćenja i vrednovanja individualnog obrazovnog plana kao vida dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, a takođe razlikuje i tri vrste IOP-a. Član definiše da IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku, kao i sastav tima u predškolskoj ustanovi i osnovnoj školi. Značajno je naglasiti odredbu kojom je propisano da se izrađeni IOP ostvaruje tek nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ali ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik neopravdano odbije učešće u izradi ili davanje saglasnosti na IOP, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležnu ustanovu socijalne zaštite u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, odnosno učenika.
Članom je definisan cilj izrade i primene IOP-a, vrste IOP-a, kao i uloga Interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku (u daljem tekstu: Interresorna komisija). Član propisuje da se u prvoj godini rada po IOP-u, IOP vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine, da njegovo sprovođenje prati Ministarstvo, a da bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje, donosi ministar.
Članom 77. utvrđuje se da Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom, definiše se nadležnost Interresorne komisije, definišu organi koji ga obrazuju i koji se staraju i obezbeđuju uslove za rad ove komisije. Utvrđeno je da komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog član. Povremeni član je lice koja dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno. Članom je posebno propisano da pitanja kojima se uređuje procena potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar.
Članom 78. definisano je da su završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju ispiti na državnom nivou kojima se završava određeni nivo obrazovanja i vaspitanja i ovi ispiti su taksativno navedeni, kao i da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa njegovim čulnim i motoričkim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.
Član propisuje da se učenik može upisati na sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezultata postignutog na odgovarajućem ispitu, osim specijalističkog i majstorskog ispita, a bliže uslove kojima su uređeni završni ispiti, propisuje ministar.
V. PRAVA DETETA I UČENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA (čl. 79– 88)
Članom 79. taksativno su navedena prava deteta i učenika, koja su usklađena sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i drugim zakonima, kao i postupak ostvarivanja tih prava u slučaju njihove povrede. Članom je precizirano da učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da podnese pismenu prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u skladu sa opštim aktom ustanove, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava, kao i da je zaposleni u ustanovi dužan da odmah po saznanju da je učinjena povreda prava deteta i učenika, podnese pismenu prijavu direktoru. Obaveza direktora je da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom i roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom, kao i zaposlenim odluči i preduzme odgovarajuće mere, u roku od osam dana od dana prijema prijave. Zaposleni u ustanovi dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana, podnese pisanu prijavu direktoru da je učinjena povreda prava deteta i učenika.
Član 80. propisuje da u ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava, a takođe su taksativno navedene obaveze učenika.
Članom 81. propisani su slučajevi u kojima učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prijavu Ministarstvu radi zaštite prava deteta i učenika, ukoliko smatra da su mu povređena prava utvrđena ovim ili posebnim zakonom, i to u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava. Ministarstvo će, ukoliko oceni da je takva prijava osnovana, u roku od osam dana od dana prijema zahteva upozoriti ustanovu na uočene nepravilnosti i odrediti joj rok od tri dana od upozorenja za otklanjanje tih nepravilnosti. Ukoliko se ustanova ogluši o takvo upozorenje, Ministarstvo će preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.
Članom 82. propisano je pravo učenika, njegovog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika na prigovor na ocenu i ispit, i to: prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku školske godine; prigovor na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta, te prigovor na ispit. Član takođe uređuje rokove za podnošenje ovih prigovora i rok u kojem je direktor obavezan da odluči po njima.
Članom je uređeno da ako direktor utvrdi da zaključna ocena iz predmeta nije izvedena u skladu sa propisima ili da je prigovor iz drugih razloga osnovan, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita, odnosno da će ukoliko utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, poništiti ispit i uputiti učenika na ponovno polaganje ispita, koji se organizuje u roku od tri dana od dana podnošenja prigovora. Član posebno definiše da nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena, ne može da bude član komisije.
Kao novina propisano je da je direktor dužan da predmetnom nastavniku na čiju ocenu je uložen prigovor, u roku od tri dana od donošenja odluke dostavi odluku, kao i da se nastavnik čija ocena je poništena upućuje na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština, a ukoliko pojačani pedagoško-instruktivni rad u ustanovi i stručno usavršavanje nastavnika ne daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva stručno-pedagoški nadzor nad radom nastavnika.
Članom 83. propisana je odgovornost učenika, kao i mere koje škola može preduzeti prema učeniku koji povredi pravila ponašanja u školi, svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, za lakšu povredu obaveze utvrđene opštim aktom škole, kao i za povredu zabrana propisanih ovim zakonom. Novina je odredba kojom je propisano da ustanova, pored roditelja i odgovarajućih organa i saradnika u ustanovi, kada je to neophodno, sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite sa ciljem definisanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja. Članom su takođe utvrđene obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u postupku primene izrečene mere, kao i materijalna odgovornost za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.
Članom 84. taksativno su navedeni slučajevi u kojima se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupniki poziva na odgovornost, ali i obaveza da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom. Član propisuje da škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, iz razloga propisanih ovim članom.
Članom 85. uređen je vaspitno-disciplinski postupak koji škola vodi za teže povrede obaveze učenika i za povrede zabrane propisane ovim zakonom, da postupak pokreće direktor zaključkom u roku od 30 dana od dana učinjene povrede, vodi ga i okončava rešenjem i o tome odmah, a najkasnije narednog radnog dana obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, uloga i učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u tom postupku, odnosno da ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik koji je uredno obavešten ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u ovom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.
Novinu predstavlja rešenje kojim je predviđeno da ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u roku od 30 dana od dana pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka učeniku izda ispisnicu sa napomenom da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, a rešenje kojim je okončan vaspitno-disciplinski postupak škola dostavlja školi u koju se učenik upisao.
Članom 86. propisane su vaspitne mere za lakše povrede obaveze učenika, vaspitno-disciplinske mere za teže povrede obaveze učenika i povrede zabrana iz ovog zakona, postupak koji prethodi njihovom izricanju, nadležnost za odlučivanje i pravo i rokovi u kojima se može tražiti pravna zaštita učenika u toku i nakon izricanja mere. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da ustanova, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada koji se odvija u prostorijama ustanove ili van prostorija ustanove pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika kojeg ustanova određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Bliže uslove o načinu, sadržaju, dužini, mestu i vremenu obavljanja i drugim pitanjima od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, propisuje ministar.
Članom 87. definisano je da odeljenjsku zajednicu čine učenici i odeljenjski starešina jednog odeljenja, te da se njen način rada bliže uređuje statutom škole.
Članom 88. propisani su poslovi koje obavlja učenički parlament, sastav i način izbora članova učeničkog parlamenta, da je program rada parlamenta sastavni deo godišnjeg plana rada škole, kao i mogućnost udruživanja u zajednicu učeničkih parlamenata.
VI. USTANOVE, DRUGE ORGANIZACIJE I ORGANI USTANOVE (čl. 89–134)
Članom 89. utvrđene su vrste ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima. Precizirano je da osnovna škola pored svog programa može da ostvaruje pripremni predškolski program, te da škola sa domom može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika. Škola za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju i ivaliditetom, kao i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, je dužna da u skladu sa raspoloživim kapacitetima pruža dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar. Član posebno definiše ustanovu od posebnog interesa za Republiku Srbiju kao ustanovu koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju i koju određuje Vlada.
Članom 90. uređeno je osnivanje i vrsta ustanove prema kriterijumu njenog osnivača. Članom se uvodi mogućnost da se ustanova može osnovati po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina.
Članom 91. utvrđeni su uslovi za osnivanje ustanove koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i dodatni uslovi za osnivanje ustanove koju osniva drugo pravno ili fizičko lice.
Članom 92. utvrđeni su uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.
Članom 93. propisano je da ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja ustanove, ako ispunjava propisane uslove, uz saglasnost Ministarstva.
Članom 94. definisano je da ustanova može da počne sa radom kada dobije rešenje o verifikaciji. Član precizno utvrđuje postupak verifikacije ustanove i to od momenta podnošenja zahteva za verifikaciju do donošenja rešenja o verifikaciji, koje je konačno u upravnom postupku.
Članom 95. definišu se postupak i uslovi za statusnu promenu, promenu naziva ili sedišta ustanove, nadležnost za donošenje odluke, perioda u kom ustanova može da izvrši statusnu promenu i mogućnost da se izuzetno da saglasnost na promenu naziva i sedišta ustanove u toku trajanja školske godine ukoliko nastupe okolnosti usled kojih je sprečeno nesmetano odvijanje nastave, uz saglasnost Ministarstva.
Članom 96. definisan je pojam strane ustanove, kao i uslovi i postupak za njeno osnivanje i početak rada. Posebno je precizirano da se ustanova smatra stranom ukoliko ostvaruje program koji je donet i akreditovan u inostranstvu, bez obzira da li je njen osnovač strano ili domaće pravno ili fizičko lice.
Članom 97. propisano je druga organizacija, odnosno pravno ili fizičko lice može da ostvaruje i posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i da druga organizacija može da ostvaruje posebne programe stručnog osposobljavanja i obuke, kao i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, odnosno stekne status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa posebnim zakonom, a o čemu na osnovu podnetog zahteva Ministarstvo odlučuje rešenjem.
Članom 98. utvrđen je pojam proširene delatnosti ustanove, uslovi za njeno ostvarivanje, planiranje i donošenje i sastavni deo odluke o proširenoj delatnosti ustanove, kao i načini angažovanja zaposlenih, drugih saradnika – lica van ustanove i učenika, s tim da se učenici mlađi od 15 godina ne mogu angažovati u proširenoj delatnosti ustanove, a učenici stariji od 15 i mlađi od 18 godina mogu se angažovati u skladu sa propisima u oblasti rada.
Članom je posebno definisano da nije dozvoljeno školi da, uz novčanu naknadu, organizuje pripremnu nastavu radi upisa u tu školu.
Članom 99. definisana je autonomija ustanove koja u smislu ovog zakona podrazumeva izbor pojedinih sadržaja, načina ostvarivanja, saradnika u skladu sa potrebama, mogućnostima, interesovanjima, raspoloživim resursima, karakteristikama lokalne zajednice i taksativno je navedeno koji poslovi čine sadržaj autonomije ustanove.
Članom 100. propisuje se da je statut osnovni opšti akt ustanove i propisan je njegov sadržaj.
Članom 101. utvrđeno je da su zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja steknu ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u javnoj svojini i da se koriste za obavljanje delatnosti utvrđene ovim zakonom.
Članom 102. propisano je da ustanove mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja saradnje u oblasti organizacije, planiranja, programiranja, kao i drugih pitanja od značaja za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i ostvarivanja delatnosti, a vaspitači, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u stručna društva, te da se na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad zajednice ustanova i stručnih društava primenjuju propisi kojima se uređuje udruživanje.
Član 103. uvodi pojam učeničke zadruge koju škola može da osnuje u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i preduzetničkog duha, te da će njen rad biti uređen posebnim zakonom.
Članom 104. utvrđuje da se broj i prostorni raspored javnih ustanova prema vrsti i strukturi, planira aktom o mreži ustanova, da akt o mreži javnih predškolskih ustanova i akt o mreži javnih osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada, a na koji saglasnost daje Ministarstvo, kao i da Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži javnih srednjih škola. Takođe, ukoliko su u jedinici lokalne samouprave u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno ukoliko se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži javnih predškolskih ustanova i javnih osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine čiji je jezik i pismo u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno čiji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu, a akt o mreži javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine donosi nadležan pokrajinski organ uz primenu propisanih kriterijuma.
Članom 105. definisani su razlozi usled kojih se prekida obrazovno-vaspitni rad, da odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave odmah odnosno narednog dana od nastupanja propisanih okolnosti, te da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne donese ovu odluku u propisanom roku, odluku donosi ministar.
Članom 106. propisane su mere koje Ministarstvo preduzima kada organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, kao i u slučaju obustave rada ili štrajka organizovanog suprotno zakonu, vreme trajanja preduzete mere, kao i imenovanje i način rada, nadležnost v.d. direktora i privremenog organa upravljanja za vreme trajanja određene mere, odnosno dok Ministarstvo ne utvrdi da su otklonjene nepravilnosti i time se steknu uslovi za prestanak privremenih mera. Član eksplicitno propisuje da će Ministarstvo rešenjem zabraniti rad ustanove, ukoliko postavljeni vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti, kao i ukoliko ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa nadležnog za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a osnivač ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle roka propisanog za otklanjanje nepravilnosti.
Članom 107. uređeni su postupak i posledice ukidanja ustanove, te da deca u pripremnom predškolskom programu i učenici škola nastavljaju započeto obrazovanje i vaspitanje u drugoj ustanovi koju odredi osnivač, odnosno Ministarstvo.
Član 108. propisuje da ustanova aktom utvrđuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave, na osnovu uputstva koje donosi ministar.
Član 109. propisuje da se pravila ponašanja i međusobnih odnosa dece, učenika, roditelja i zaposlenih u ustanovi uređuju aktom ustanove kojim je ustanova dužna da uredi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja i zaposlenih u ustanovi.
Članom 110. propisano je da su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije, a da bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za ljudska i manjinska prava.
Član 111. propisuje da je u ustanovi zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, odnosno učeniku; deteta, odnosno učenika prema zaposlenom; deteta, odnosno učenika prema drugom detetu, odnosno učeniku, kojim se vrši fizičko, psihičko i socijalno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, a zakon prepoznaje i seksualno zlostavljanje i digitalno nasilje. Član uređuje da protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.
Članom 112. utvrđeno je da je u ustanovi zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom; deteta, učenika i odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku; deteta, učenika i odraslog prema drugom detetu, učeniku ili odraslom, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, a da bliže uslove o načinima prepoznavanja ponašanja kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo u ustanovi, propisuje ministar.
Članom 113. propisano je da se u ustanovi zabranjuje stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.
Članom 114. definisani su organi javne ustanove, i to: organ upravljanja, rukovođenja, stručni i savetodavni organi. Članom se utvrđuje i da sastav i imenovanje organa upravljanja i stručnih organa, privatna ustanova uređuje opštim aktom, uz obavezu obezbeđivanja ravnopravne zastupljenosti roditelja u organu upravljanja.
Članom 115. definisan je organ upravljanja u ustanovama.
Članom 116. uređuje se broj i struktura članova, ovlašćeni predlagači i imenovanje organa upravljanja ustanova po nivoima i vrstama obrazovanja. Definisano je da članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja. Posebno je navedeno koja lica ne mogu biti predložena ni imenovana za člana ovog organa. Takođe, u ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine članovi organa upravljanja – predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, a da će se ukoliko ne dostavi mišljenje u roku od 30 dana od prijema zahteva smatrati da je mišljenje dato, dok u ustanovi u kojoj se u svim ili većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže tri predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja.
Članom 117. utvrđena je dužina mandata organa upravljanja, postupak imenovanja članova i postupak i razlozi za njihovo razrešenje pre isteka mandata, te da skupština jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja, koje je konačno je u upravnom postupku. Zakon propisuje, da ukoliko Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave ima obavezu da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti. Ako organ upravljanja ne pokrene ovaj postupak u propisanom roku, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove najkasnije u roku od 15 dana.
Član 118. definiše razloge usled kojih ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.
Članom 119. utvrđena je nadležnost organa upravljanja, način odlučivanja i krug lica koja mogu da, bez prava glasa, prisustvuju sednicama ovog organa. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.
Članom 120. utvrđeno je da svaka ustanova, osim škole za obrazovanje odraslih, ima savet roditelja. Član utvrđuje sastav, način predlaganja i imenovanja, kao i mandat i nadležnost ovog saveta. Posebno je propisano da ukoliko u ustanovi obrazovanje stiču pripadnici nacionalne manjine, odnosno deca i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u savet roditelja obavezno se imenuju i predstavnici roditelja te dece, odenosno učenika. Član propisuje da savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru, stručnim organima ustanove i učeničkom parlamentu, da se način izbora saveta roditelja ustanove uređuje statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.
Članom 121. uvodi se opštinski savet roditelja, koji čine predstavnici saveta roditelja svih ustanova sa teritorije opštine, odnosno gradske opštine koji se biraju svake školske godine. Članom je definisana nadležnost ovog saveta i propisano da bliže uslove u vezi načina rada opštinskog saveta roditelja zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za poslove lokalne samouprave.
Članom 122. utvrđuje se da radom ustanove rukovodi direktor, uslovi koje lice mora da ispunjava da bi bilo imenovano za direktora ustanove, kao i obaveza pohađanja programa obuke za direktora i polaganja ispita za direktora. Zakonom je data nadležnost ministru da propiše program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, način i postupak polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržinu i izgled obrasca licence za direktora, sadržaj i način vođenja registra izdatih licenci za direktora, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora.
Članom 123. propisano je da se direktor bira na period od 4 godine. Direktora ustanove čije sedište se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine imenuje organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra. Ukoliko ministar ne dostavi saglasnost u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.
Direktor se bira na osnovu konkursa koji raspisuje organ upravljanja, koji obrazuje Komisiju za izbor direktora. Članom su propisani zadaci ove komisije, da imaju neparan broj članova, da su obavezni članovi po jedan predstavnik iz reda nastavnika razredne nastave, nastavnika predmetne nastave i nenastavnog osoblja.
Komisija organu upravljanja dostavlja izveštaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadrži dostavljenu dokumentaciju kandidata i potrebna mišljenja, a organ upravljanja sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i zajedno sa izveštajem Komisije, dostavlja ministru, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove obrazovanja predlog za izbor kandidata, a ministar, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja po pribavljenoj prethodnoj saglasnosti ministra, u roku od 30 dana vrši izbor direktora ustanove i donosi rešenje o njegovom imenovanju.
Rešenje ministra, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove obrazovanja o izboru direktora je konačno u upravnom postupku, a učesnik konkursa ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
U privatnoj ustanovi izbor direktora uređuje se opštim aktom ustanove.
Članom 124. propisan je radno-pravni status direktora, te utvrđeno da se prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju posebnim ugovorom o međusobnim pravima i obavezama, bez zasnivanja radnog odnosa, da direktoru ustanove tokom trajanja dva mandata miruje radni odnos i ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre imenovanja, a da ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, a ukoliko takvih poslova nema ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Članom 125. utvrđena je procedura za imenovanje vršioca dužnosti direktora, nadležnost za njegovo imenovanje, uslovi koje treba da ispunjava lice izabrano za v.d. direktora, prava, obaveze i odgovornosti v.d. direktora i njegova prava nakon isteka dužnosti.
Naime, vršioca dužnosti direktora imenuje ministar do izbora novog direktora u roku od osam dana od dana nastupanja razloga za imenovanje vršioca dužnosti direktora.
Vršioca dužnosti direktora ustanove čije sedište se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine imenuje organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra, a ukoliko ministar ne dostavi saglasnost u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.
Članom 126. propisano je da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, te da za svoj rad odgovara ministru, organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove obrazovanja i organu upravljanja. Članom je detaljno utvrđen obim poslova koji obavlja direktor ustanove, kao i da ga u slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti da obavlja dužnost, zamenjuje nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u ustanovi na osnovu ovlašćenja koje je izdao direktor, odnosno organ upravljanja, u skladu sa zakonom.
Članom 127. utvrđeno je da direktor može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem ministra u kom slučaju instruktivno-pedagoški uvid u njegov rad vrši izabrani savetnik – spoljni saradnik.
Članom 128. utvrđeni su razlozi za prestanak dužnosti direktora i da odluku o prestanku dužnosti direktora donosi ministar.
Odluku o prestanku dužnosti direktora ustanove čije sedište se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, donosi organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra. Ukoliko ministar ne dostavi saglasnost u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.
Posebno je naglašeno da u ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine ministar pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, te da će se ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva, smatrati da je mišljenje dato.
Članom su propisani razlozi i za razrešenje direktora, koji se razrešava rešenjem koje ministar, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja donosi u roku od 15 dana od dana saznanja, a najkasnije u roku od jedne godine od nastupanja propisanih uslova. Rešenje je konačno u upravnom postupku.
Članom 129. propisano je da ustanova može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove, kojeg direktor postavlja rešenjem, te da nakon prestanka dužnosti pomoćnik direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre postavljenja.
Članom 130. definisani su stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum ustanova i to posebno na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja.
Članom 131. utvrđena je nadležnost, odnosno opis poslova stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma.
Članom 132. propisano je da pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, koji se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara, koji je dužan da položi u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Članom je precizirano da troškove polaganje ispita za licencu za sekretara, snosi ustanova. Zakonom je data nadležnost ministru da propiše način i program uvođenja u posao, program, sadržinu, način i rokove za polaganje ispita za licencu za sekretara, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit, sadržaj i obrazac licence za sekretara, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za licencu za sekretara.
Članom 133. taksativno su utvrđeni poslovi sekretara ustanove.
Članom 134. predviđeno je da u ustanovi može da se organizuje zajednička stručna služba za više ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odlukom organa upravljanja ustanova i saglasnost Ministarstva, koja može da obavlja finansijsko-računovodstvene, administrativne, pravne, pomoćno-tehničke i poslove održavanja, te da može da ima logopeda, defektologa i socijalnog radnika koji obavljaju stručne poslove za više ustanova.
V. ZAPOSLENI U USTANOVI (čl. 135–168)
Članom 135. definisane su uloge nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u predškolskoj ustanovi i školi u realizaciji vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada.
Članom 136. propisano je da predškolska ustanova i škola mogu da imaju i druge saradnike, pedagoškog i andragoškog asistenta, ličnog pratioca i pomoćnog nastavnika, u skladu sa posebnim zakonom i definisane su njihove uloge i zadaci u ustanovi.
Članom 137. precizirani su zadaci nastavnika i vaspitača i definisano je da za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, da treba da uvažavaju principe obrazovanja i vaspitanja, te da svoje zadatke izvršavaju na osnovu utvrđenih standarda kompetencija. Članom su utvrđeni i zadaci defektologa vaspitača i defektologa nastavnika u razvojnoj grupi u predškolskoj ustanovi i školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Član dalje propisuje da nastavnik i vaspitač ostvaruju zadatke na osnovu utvrđenih standarda kompetencija.
Članom 138. definisani su zadaci stručnog saradnika u ustanovi, te da stručni saradnik ostvaruje zadatke na osnovu standarda kompetencija za stručne saradnike, a da programske osnove rada stručnih saradnika donosi ministar.
Članom 139. taksativno su navedeni uslovi za prijem u radni odnos u ustanovi i definisano da se oni dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju u toku rada.
Članom 140. propisano je potrebno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Članom 141. propisani su poslovi vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika u različitim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u ustanovama u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine i propisani su izuzeci od opšteg pravila koje se odnosi na potrebno obrazovanje. Članom je utvrđeno da bliže uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, saradnika u predškolskoj ustanovi koji ostvaruje različite programe, pedagoškog i andragoškog asistenta i pomoćnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagoškog asistenta, propisuje ministar. Takođe je utvrđeno da stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predškolskoj ustanovi, koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadležni za poslove zdravlja i socijalne politike, a stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.
Članom 142. propisano je da je neophodan uslov za rad i obavezno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, koje može biti stečeno tokom studija ili nakon diplomiranja od najmanje 30 bodova, od kojih najamnje po šest bodova iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova. Novinu predstavlja odredba koja propisuje da je ovo obrazovanje nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan da stekne u roku od jedne, a najviše dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za polaganje ispita za licencu. Članom je takođe utvrđeno i koja lica ne moraju da imaju ovu vrstu obrazovanja.
Članom 143. regulisan je način utvrđivanja obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, stečenog u nekoj od republika SFRJ do 27. aprila 1992. godine, u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine ili u Republici Srpskoj, obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, kao i obrazovanje stečeno u inostranstvu. Ministar rešenjem utvrđuje da li je neko od gore navedenih stečenih obrazovanja odgovarajuće za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.
Članom 144. propisano je da poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca), kao i izuzeci koja lica i u kom slučaju mogu da obavljaju ove poslove bez licence. Član utvrđuje rok u kojem nastavnik, vaspitač i stručni saradnik treba da stekne licencu, nakon zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.
Članom 145. definisan je pojam pripravnika, dužina trajanja pripravničkog staža, praćenje i mentorstvo nad radom pripravnika, savladavanje programa uvođenja u posao kao uslova za polaganje ispita za licencu. Član propisuje da prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik, odnosno vaspitač-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitača koji ima licencu i koje mu određuje mentor. Novinu predstavlja rešenje kojim se nastavniku-pripravniku omogućava da u prva tri meseca rada ocenjuje. Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada. Zakon je dao ovlašćenje ministru da podzakonskim aktom propiše program obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu. Značajno je napomenuti da član propisuje, da se ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravniku rok za polaganje ispita za licencu produžava do organizovanja tog ispita i precizira da troškove polaganje ispita za licencu snosi ustanova.
Članom 146. definisani su termin, zadaci, prava, obaveze i status pripravnika – stažiste u ustanovi. Član precizira da ustanova i pripravnik – stažista zaključuju ugovor o stručnom usavršavanju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine, a da se tim ugovorom ne zasniva se radni odnos.
Članom 147. definisana je licenca nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kao javna isprava koju izdaje Ministarstvo, kao i obaveza ustanove da Ministarstvu blagovremeno dostavi sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.
Članom 148. propisano je da se licenca izdaje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji ima položen ispit za licencu.
Član 149. propisuje mogućnost i trajanje suspenzije licence i taksativno navodi razloge za suspenziju licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, obaveze ustanove u slučaju suspenzije licence, pravo nastavnika da ministru izjavi primedbu na izveštaj prosvetnog savetnika usled kojeg mu se suspenduje licenca i to u roku od osam dana od dana prijema izveštaja, kao i da ministar rešenjem odlučuje o suspenziji licence u roku od osam dana od isteka roka za podnošenje primedbe, te da je ovo rešenje konačno u upravnom postupku. Članom je definisano i kada nastavnik ispunjava uslove za ukidanje suspenzije licence, prava i obaveze nastavnika tokom perioda u kom je licenca suspendovana, te da za vreme suspenzije licence nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je suspendovana licenca.
Članom 150. propisani su način i razlozi za oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da se licenca, po pravilu, oduzima na period od pet godina, a propisani su i razlozi usled kojih se oduzeta licenca oduzima trajno. Član propisuje da lice kome je oduzeta licenca nema pravo na rad u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a da se nakon protoka roka od pet godina, u slučaju kada je licenca oduzeta na taj period, ista vraća licu na njegov pismeni zahtev, s tim što je to lice u obavezi da pre podnošenja zahteva za vraćanje licence položi ispit za licencu i dokaz o položenom ispitu dostavi uz pismeni zahtev za vraćanje licence. Član propisuje da se oduzeta licenca vraća Ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.
Članom 151. utvrđeno je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužan da se stalno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja, odnosno unapređivanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, kao i da može profesionalno da napreduje sticanjem zvanja: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik. Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove, a podatke o profesionalnom razvoju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik čuva u mapi profesionlanog razvoja (u daljem tekstu: portfolio). Član propisuje da prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, obrazac uverenja o savladanom programu, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje, propisuje ministar.
Članom 152. propisano je da se prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje sa liste.
Zaposleni koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom može biti preuzet iako nije stavljen na ovu listu ukoliko na toj listi nema lica sa odgovarajućim obrazovanjem, uz saglasnost zaposlenog i direktora ustanove i radne podgrupe koju formira ministar i čija je nadležnost da utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa. Ustanove mogu vršiti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o uzajamnom preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja do 20%. Ukoliko nisu ispunjeni svi navedeni uslovi, radni odnos u ustanovi može se zasnovati na osnovu konkursa na neodređeno vreme i određeno vreme, u skladu sa zakonom ili preuzimanjem iz druge javne službe na način propisan zakonom kojim se uređuju radni odnosi u javnim službama.
Članom 153. propisano je da se zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a za čijim radom je u potpunosti prestala potreba, smatra neraspoređenim i ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste i pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao neraspoređen do preuzimanja sa liste, a najkasnije do 15. septembra naredne školske godine, da zaposlenom koji nije preuzet sa liste u propisanom roku prestaje radni odnos i da ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa zakonom. Značajno je da član definiše da zaposlenom koji bez opravdanog razloga odbije preuzimanje sa liste prestaje radni odnos bez prava na otpremninu, a da zaposleni za čijim radom je delimično prestala potreba i zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje, ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste i ne ostvaruje druga prava koja ima zaposleni za čijim radom je u potpunosti prestala potreba.
Članom se propisuje da posebna radna grupa, koju obrazuje ministar, prati i kontroliše preuzimanje sa liste i daje mišljenje o opravdanosti razloga odbijanja preuzimanja sa liste. Pri tom, pri svakoj školskoj upravi ministar obrazuje radnu podgrupu koja utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa. Ustanova je u obavezi da Ministarstvu dostavi podatke o potrebi za angažovanjem zaposlenih, odluku o raspisivanju konkursa, kao i odluku o preuzimanju zaposlenih sa liste radi objavljivanja na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.
Članom 154. propisano je da direktor ustanove donosi odluku kojom raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos. Direktor imenuje konkursnu komisiju koja sprovodi konkurs i donosi rešenje o izboru kandidata. Kandidat nezadovoljan rešenjem ove komisije ima pravo da podnese žalbu direktoru u roku od osam dana od dana njenog prijema, a direktor o žalbi odlučuje u roku od osam dana od dana podnošenja.
Članom je definisano da kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom ovlašćenog lica u javnoj službi, pregleda svu konkursnu dokumentaciju, u skladu sa zakonom, a da se, ukoliko po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje novi konkurs u roku od osam dana.
Članom 155. uređeno je zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i propisano da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Međutim, propisani su izuzeci u kojima se radni odnos na određeno vreme u ustanovi može zasnovati bez konkursa. Takođe je uređen i način angažovanja nastavnika ili asistenta odgovarajuće visokoškolske ustanove ili zaposlenog u naučnom institutu s odgovarajućim zvanjem, na određeno vreme za svaku školsku godinu, za najviše 30% od punog radnog vremena, u ustanovi od posebnog interesa uz saglasnost ministra.
Član 156. sadrži odredbe koje se odnose na probni rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u ustanovi i propisuje da ustanova opštim aktom može da propiše obavezu ugovaranja probnog rada, koji se obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Članom 157. propisuje se da obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi nastavnik, te da se izbor nastavnika vrši na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo, kao i da nastavnik treba da ispunjava sledeće uslove: da je u radnom odnosu na neodređeno vreme u školi u Republici Srbiji; da poseduje licencu i ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Član utvrđuje vreme na koje se nastavnik upućuje na rad u inostranstvo, kao i ukupno vreme koje nastavnik može provesti na radu u inostranstvu.
Članom 158. uređuje se ugovor o izvođenju nastave ili polaganja ispita, za najviše 30 odsto od punog radnog vremena, sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca.
Član 159. propisuje da je puno radno vreme zaposlenih u ustanovi 40 časova, a da je nepuno radno vreme radno vreme kraće od punog radnog vremena, da direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Članom 160. uređena je norma neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje. Članom je precizirano da strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada, a da struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da bude različita u okviru radnih nedelja. Ukoliko škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova, a nastavniku koji nema punu normu časova, ovo raspoređivanje časova smatra se dopunom norme.
Članom 161. propisano je da se na odmore i odsustva zaposlenih u ustanovi primenjuje zakon kojim se uređuje rad, opšti akt, odnosno ugovor o radu, a precizirano je da zaposleni u školi godišnji odmor koristi, po pravilu, za vreme školskog raspusta.
Član 162. propisuje da je zaposleni odgovoran za lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ustanove i zakonom; težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom; povredu zabrane propisanu ovim zakonom; kao i za materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.
Članom 163. su navedene teže povrede radne obaveze i povrede zabrana propisanih ovim zakonom, zbog kojih se zaposleni koji ih je počinio privremeno udaljuje sa rada do okončanja disciplinskog postupka, u skladu sa ovim i zakonom kojim se uređuje rad.
Članom 164. taksativno su navedene teže povrede radne obaveze zaposlenih u ustanovi.
Članom 165. uređen je postupak, nadležnost i način pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za učinjenu težu radne obaveze i povredu zabrana iz ovog zakona, rok zastarevanja pokretanja disciplinskog postupka, kao i odluke koje se donose u ovom postupku. Precizirano je da lakše povrede radne obaveze, kao i način i postupak izricanja dispiplinskih mera za lakše povrede radne obaveze, utvrđuje ustanova opštim aktom.
Članom 166. propisane su disciplinske mere za povredu radne obaveze i povredu zabrana, i to: novčana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa. Kao nova mera za lakšu povredu radne obaveze propisana je i pisana opomena, a posebno su utvrđene mere za lakše i teže povrede radne obaveze, kao i za povrede zabrana propisanih ovim zakonom.
Članom 167. propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Zaposlenom takođe prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove propisane za zasnivanje radnog odnosa ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora, te da zaposleni kome prestane radni odnos usled toga što se utvrdi da nema ili je izgubio zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima ostvaruje pravo na otpremninu.
Članom 168. uređen je postupak pravne zaštite zaposlenih povodom rešenja direktora, pravo žalbe na rešenje direktora koja se izjavljuje organu upravljanja, kao i mogućnost zaposlenog da se obrati nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke organa upravljanja.
VIII. NADZOR (čl. 169–173)
Članom 169. propisano je da inspekcijski nadzor nad radom ustanova i zavoda vrši Ministarstvo u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 170. utvrđeni su poslovi stručno-pedagoškog nadzora koje obavlja prosvetni savetnik.
Članom 171. taksativno su navedeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje obavlja poslove prosvetnog savetnika, kao i obavezu polaganja državnog stručnog ispita i ispita za prosvetnog savetnika.
Članom 172. uređen je način izbora savetnika – spoljnog saradnika, poslovi koje obavlja, kao i uslovi koje mora da ispunjava lice koje obavlja poslove savetnika – spoljnjeg saradnika, obaveza pohađanja odgovarajuće obuke, obaveza dostavljanja izveštaja o izvršenom zadatku, kao i da savetnik može da bude isključen sa liste, ako se na osnovu vrednovanja rada oceni da zadatke ne izvršava na kvalitetan način. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da pored konkursa kao načina angažovanja ovih lica, ministar može angažovati savetnika – spoljnjeg saradnika i na predlog prosvetnog savetnika ili zavoda.
Članom 173. propisano je sprovođenje stručno-pedagoškog nadzora i obavljanje poslova prosvetnog savetnika, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika – spoljnog saradnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika, propisuje ministar.
IX. EVIDENCIJE U OBRAZOVANjU I VASPITANjU (čl. 174–184)
Čl. 174–184. utvrđeno je šta predstavljaju evidencije u smislu ovog zakona, vrsta evidencija koje vodi ustanova, kao i jezik na kojem se vode; podaci čiji je rukovalac ustanova; prikupljanje, upotreba, ažuriranje i čuvanje podataka, kao i da vrstu, naziv, sadržaj obrazaca evidencije i javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja i izdavanja, propisuje ministar. Uspostavljen je jedinstveni informacioni sistem prosvete (u daljem tekstu: JISP) i propisano da bliže uslove i način uspostavljanja JISP-a, registara, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrste statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara, propisuje ministar. Propisan je pojam jedinstvenog obrazovnog broja (u daljem tekstu: JOB), a da bliže uslove u pogledu postupka dodele JOB-a, propisuje ministar. Uređen je sadržaj registra ustanova, registra dece, učenika i odraslih i registra zaposlenih u ustanovi, utvrđeno koji su podaci javno dostupni, propisan rok u kojem se čuvaju, definisan je njihov korisnik, rukovalac i obrađivač. Posebno je utvrđena svrha obrade podataka i navedeno koja lica i pod kojim uslovima mogu dobiti podatke iz registra u skladu sa i uz obezbeđivanje zaštite propisane zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Posebno je propisan način i mere za zaštitu podataka.
X. POVERAVANjE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI (član 185)
Članom 185. taksativno su navedeni poslove propisani ovim zakonom koji su povereni autonomnoj pokrajini (organima i Pedagoškom zavodu Vojvodine) i propisano da se sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine obezbeđuju u skladu sa zakonom. Član propisuje da organi autonomne pokrajine sarađuju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave u obavljanju poverenih poslova, te da Ministarstvo u pogledu poverenih poslova državne uprave, ima prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.
X. FINANSIRANjE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (čl. 186–190)
Članom 186. uređen je način finansiranja delatnosti ustanova i propisano da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju u budzetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a da se ova sredstva obezbeđuju u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar. Ustanove takođe mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i druge prihode u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuje budzetski sistem.
Članom 187. propisano je da se u budzetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u ustanovi koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a taksativno su navedene i namene za koje se koriste sredstva iz budzeta Republike Srbije.
Članom 188. propisano je da se u budzetu autonomne pokrajine obezbeđuju sredstva za rad ustanove za deo ekonomske cene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine.
Članom 189. taksativno je navedeno za koje namene se obezbeđuju sredstva u budzetu jedinice lokalne samouprave. Propisano je da se u budzetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini do 80 odsto od ekonomske cene po detetu.
Članom 190. propisano je da sredstava za viši kvalitet obrazovanja i vaspitanja mogu biti ostvarena učešćem jedinice lokalne samouprave, od proširene delatnosti, sredstvima donatora ili sponzora, kao i dobrovoljnim učešćem roditelja dece i učenika, u skladu sa zakonom. Ova sredstva mogu da se koriste za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu osnovna delatnost ustanove, za ishranu i pomoć deci i učenicima.
XII. KAZNENE ODREDBE (čl. 191–196)
Čl. 191–196. propisane su kaznene odredbe za: ustanovu, direktora, odnosno odgovorno lice ustanove, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, odraslog, studenta, zaposlenog u ustanovi, tražioca podataka – pravno lice, tražioca podataka – fizičko lice, zavod i direktora zavoda.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 197–210)
Čl. 197–210. propisane su prelazne i završne odredbe zakona, i to: rok u kojem prestaje mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i rok u kojem će Vlada imenovati nove članove ovih saveta; rokovi u kojima je Vlada obavezna da utvrdi kriterijime i mrežu srednjih škola, kao i kriterijume za donošenje mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola; rok u kojem je jedinica lokalne samouprave dužna da utvrdi mrežu predškolskih ustanova i osnovnih škola; da se podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja novih podzakonskih akata na osnovu ovog zakona; da će ministar podzakonske akte potrebne za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim akta iz člana 187. stav 4. ovog zakona koji će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, do kada će visinu sredstava iz člana 187. stav. 2 tač. 1) – 3) ovog zakona ministar utvrđivati rešenjem; rok u kojem je ustanova dužna da usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom; rok u kojem su zavodi dužni da usaglase organizaciju i rad sa ovim zakonom; da će se ogledi čije je sprovođenje započelo pre stupanja na snagu ovog zakona vrednovati u skladu sa propisom koji je važio do stupanja na snagu ovog zakona; da će se do donošenja posebnog zakona kojim se bliže uređuje inspekcijski nadzor u oblasti obrazovanja i vaspitanja primenjivati odredbe zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona; da se zvanje pedagoškog savetnika i višeg pedagoškog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspitač i stručni saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom stručnom usavršavanju nastavnog i vaspitnog osoblja („Službeni glasnik SRS”, br. 47/78-prečišćeni tekst, 16/79 i 43/84) izjednačava sa zvanjem pedagoškog savetnika, odnosno višeg pedagoškog savetnika, iz člana 151. ovog zakona; da će se odredbe kojima je propisano da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruje pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje primenjivati od školske 2018/2019. godine; da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi i mogu biti preuzeti u smislu ovog zakona; da zaposlenom koji je neraspoređen u smislu ovog zakona, a nije preuzet sa liste do 1. decembra 2017. godine, radni odnos prestaje 31. decembra 2017. godine i taj zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu na način propisan zakonom kojim se uređuje način utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Prelaznim i završnim odredbama propisano je za koja lica će se smatrati da imaju položen ispit za licencu, odnosno kojim licima se položeni stručni ispit za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika priznaje kao licenca, kao i kojim licima se položeni stručni ispit priznaje kao deo položenog odgovarajućeg ispita, odnosno kojim licima položen stručni ispit u oblasti obrazovanja neće biti priznat kao licenca, a takođe i da će se smatrati da nastavnik sa stečenim specijalističkim strukovnim studijama drugog stepena koji je ispunjavao uslove i zasnovao radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, ispunjava uslove iz člana 140. ovog zakona; da će se postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15–autentično tumačenje, 68/15 i 62/16–US); da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 12. Zakona o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, broj 55/13); da prestaje da važi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 62/16 – US) i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su u budzetu Republike Srbije, na Razdelu 24-Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i to:
Glava 24.0-Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Program 2001-Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema,
Programska aktivnost 0001 – Utvrđivanje zakonskih okvira i praćenje razvoja obrazovanja na svim nivoima;
Programska aktivnost 0002 – Stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova obrazovanja i zavoda;
Programska aktivnost 0011 – Unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
Programska aktivnost 0014 – Tehnička podrška završnom ispitu i sprovođenje upisa u srednje škole;
Programska aktivnost 0015 – Polaganje ispita za licencu, direktore i sekretare ustanova;
Projekat 4004 – Unapređivanje jezičkih kompentencija u školama u Republici Srbiji;
Projekat 4005 – Realizacija međunarodnih istraživanja u obrazovanju;
Projekat 4008 – Razvoj informacionih kapaciteta Ministarstva;
Projekat 4010 – Razvoj okvira kvalifikacija Republike Srbije;
Projekat 4011 – Podrška projektima od značaja za obrazovanje;
Projekat 4012 – Unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kroz uvođenje dualnog modela u okviru Centra za stručno obrazovanje i usavršavanje – Valjevo;
Projekat 4013 – Duh mladosti – promocija dualnog obrazovanja u Srbiji;
Projekat 4015 – Podrška radu fondacije dr Zoran Đinđić;
Projekat 7024 – IPA 2014 – Sektor podrške zapošljavanju mladih i aktivnoj inkluziji;
Projekat 7025 – IPA 2014-Sektor celoživotnog učenja.
Glava 24.1-Osnovno obrazovanje
Program 2002-Predškolsko vaspitanje,
Programska aktivnost 0001 – Podrška realizaciji četvoročasovnog pripremnog predškolskog programa,
Program 2003-Osnovno obrazovanje
Programska aktivnost 0001 – Realizacija delatnosti osnovnog obrazovanja;
Programska aktivnost 0003 – Dopunska škola u inostranstvu;
Programska aktivnost 0004 – Takmičenje učenika osnovnih škola;
Programska aktivnost 0006 – Modernizacija infrastrukture osnovnih škola;
Programska aktivnost 0007 – Podrška realizaciji procesa nastave u osnovnim školama na teritoriji AP KiM;
Projekat 4001 – Nabavka nastavnih sredstava za učenike, polaznike i ustanove.
Glava 24.2-Srednje obrazovanje
Program 2004-Srednje obrazovanje,
Programska aktivnost 0001 – Realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih;
Programska aktivnost 0003 – Podrška radu škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju;
Programska aktivnost 0004 – Takmičenje učenika srednjih škola;
Programska aktivnost 0005 – Rad sa talentovanim i darovitim učenicima;
Programska aktivnost 0006 – Modernizacija infrastrukture srednjih škola;
Programska aktivnost 0008 – Podrška realizaciji procesa nastave u srednjim školama na teritoriji AP KiM;
Projekat 4001 – Optimizacija mreže srednjih škola;
Projekat 4002 – Reforma opšteg srednjeg obrazovanja.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlog za donošenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po hitnom postupku je činjenica da je neophodno uvesti racionalizaciju u sistem prosvete kada su u pitanju zaposleni koji su ostali bez norme ili dela norme časova (tzv. tehnološki viškovi koji se nalaze na listi tehnoloških viškova), čime se sprečavaju štetne posledice po budzet Republike Srbije zbog neuređenog sistema ostvarivanja prava na naknadu ovih lica, i nemogućnosti blagovremenog planiranja budzetskih sredstava za plate nastavnika za ovu školsku i narednu budzetsku godinu. Takođe, ovim zakonom je uređeno i pitanje zaposlenih koji će ostati neraspoređeni do roka koji je propisan prelaznim i završnim odredbama i koji će ostvariti pravo na otpremninu na način propisan zakonom kojim se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru.