Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05, 101/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon i 85/06),
M E M O R A N D U M
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2009. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2010. I 2011. GODINU
I. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE
1. Makroekonomska kretanja u periodu 2005-2007. godine*
Uvod. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine ostvarila dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede, rast finansijskog sektora, visok rast deviznih rezervi. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su ubrzanje inflacije, kao i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje i visok nivo nezaposlenosti.
Najvažniji razvojni učinci u periodu 2005-2007. godine su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prosečno godišnje po stopi od 6,2% i smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. godini na 18,8% u 2007. godini. Osim toga, u navedenom trogodišnjem periodu ostvaren je značajan neto priliv stranih direktnih investicija od 6,2 mlrd evra, porast deviznih rezervi koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 mlrd evra i povećanje devizne štednje stanovništva koja je krajem 2007. godine iznosila 4,9 mlrd evra.
Značajni rezultati u oblasti privrede u periodu 2005-2007. godine praćeni su povećanjem unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Inflacija je u 2007. godini povećana na 10,1%, dok je deficit robnih transakcija dostigao 23% BDP, a deficit tekućih transakcija 14,8%1 BDP.
Kretanje makroekonomskih agregata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP u periodu 2005-2007. godine je rastao prosečno godišnje po stopi od 6,2%, što prikazuje naredna tabela.
Tabela 1. Stope rasta BDP, u stalnim cenama iz 2002. godine
Promene prema prethodnoj godini, u %
2005 2006 2007 Ukupno 6,0 5,6 7,1
Izvor: RZS i procena MFIN
Privredni rast u periodu 2005-2007. godine pretežno je vođen agregatnom tražnjom (domaćom tražnjom i izvozom). Dodatno, na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme. Poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u ovom periodu, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast, iako ostaje prvenstveno oslonjen na impulse tražnje, postepeno i kontinuirano sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti i rast produktivnosti koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede). Privreda Srbije je u 2006. godini prvi put nakon nekoliko decenija ostvarila pozitivan agregatni finansijski rezultat (dobit) u iznosu od 108 mlrd dinara. I u 2007. godini privreda je ostvarila dobit od 53,5 mlrd dinara. U celini posmatrano, privreda Srbije još uvek se nalazi u fazi nadoknađivanja dubokog pada nastalog tokom devedesetih godina.
U posmatranom periodu rast je široko disperzovan po privrednim delatnostima. U ovom periodu BDP u nepoljoprivrednim delatnostima je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 7,6%. Najznačajniji sektorski doprinos rastu potiče od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog sektora. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i građevinarstvo su zabeležili nešto manji ali i dalje značajan rast u protekle tri godine. Poljoprivredna proizvodnja je u sve tri godine zabeležila pad fizičkog obima.
Tabela 2. Pokazatelji privredne aktivnosti u %
2005 2006 2007 Poljoprivredna proizvodnja, fizički obim -5,3 -0,3 -8,1 Industrijska proizvodnja, fizički obim 0,8 4,7 3,7 Građevinarstvo, vrednost radova, realan rast 13,7 10,9 19,1 Saobraćaj, obim usluga 4,6 10,2 2,3 Telekomunikacije i PTT, obim usluga 28,6 64,2 43,4 Promet u trgovini na malo, realan rast 26,5 7,7 23,0 Turizam, noćenja turista -2,2 1,4 11,2
Izvor: RZS
Tržište rada. Na tržištu rada u periodu 2005-2007. godine ublažene su negativne tendencije, uz pojavu ohrabrujućih pozitivnih signala tokom 2007. godine. Tržište rada u Srbiji u tom periodu obeležava smanjenje broja zaposlenih u 2006. godini za 2,1% i u 2007. godini za 1,2%, dok je 2005. godine zabeležen blagi porast broja zaposlenih za 0,9%. Privatni sektor, pre svega mala i srednja preduzeća, otvarao je nova radna mesta, ali nedovoljnom dinamikom da preuzme viškove zaposlenih iz društvenih i državnih preduzeća i da postigne neto rast zaposlenosti. Pad zaposlenosti u ovom periodu je posledica zatvaranja neproduktivnih radnih mesta u procesu restrukturiranja i privatizacije preduzeća. Prema anketama o radnoj snazi stopa nezaposlenosti bila je na visokom nivou, i to: 2005. godine 21,8% i 2006. godine 21,6%, dok je u 2007. godini smanjena na 18,8%. Smanjenje stope nezaposlenosti predstavlja signal pozitivnog zaokreta na tržištu rada.
Tabela 3. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti
2005 2006 2007 Stopa rasta prosečnog broja zaposlenih, u % 0,9 -2,1 -1,2 Stopa nezaposlenosti, (ILO definicija), u % 21,8 21,6 18,8
Izvor: RZS
Ekonomski odnosi sa inostranstvom. U periodu 2005-2007. godine ostvaren je dinamičan rast izvoza i uvoza robe izraženih u evrima, pri čemu su se uvećavali po prosečnoj godišnjoj stopi od 25,2% i 16,4%, respektivno.
Značajan rast izvoza izražen u evrima predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Iako je izvoz robe rastao zadovoljavajućom brzinom, intenzivan rast uvoza, kao i njegova relativno velika apsolutna vrednost usled ekspanzije domaće tražnje, imao je za rezultat povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, kao i efektuiranje ranije započetih investicija. Nepovoljna tendencija u oblasti spoljnotrgovinskih odnosa je ubrzavanje rasta uvoza u 2006. i 2007. godini usled rasta domaće tražnje. Na rast uvoza robe snažno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata, kao i investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.
I pored visokog rasta izvoza robe u periodu 2005-2007. godine povećan je udeo spoljnotrgovinskog deficita3 i sa 20,8% BDP u 2005. godini na 23,0% BDP u 2007. godini, dok je udeo deficita tekućeg računa povećan sa 10,1% BDP u 2005. na 14,8%4 BDP u 2007. godini, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Povećanje deficita tekućih transakcija prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje. Glavni generatori rasta domaće tražnje u periodu 2005-2007. godine bili su rast javne potrošnje (učešće javne potrošnje u BDP je povećano za 3,5 procentnih poena), rast realnih zarada (rast od 41,6% u celom periodu znatno premašuje rast produktivnosti od 23,9%) i rast kredita banaka (učešće kredita banaka u BDP je povećano za 4,6 procentnih poena). Realna apresijacija dinara u odnosu na evro za 20,5% u periodu 2005-2007. godine dodatno je uticala na povećanje deficita u trgovinskom bilansu, a time i u tekućim transakcijama.
Deficit tekućih transakcija u ovom periodu je povećan kao rezultat rastućeg trgovinskog deficita i pada tekućih transfera. Pad tekućih transfera (uglavnom doznaka) koincidira sa značajnim rastom devizne štednje građana u bankama. Deo ovog povećanja mogao bi da bude uslovljen povlačenjem gotovine iz rezervi koje su domaćinstva držala izvan bankarskog sektora, a koje je izazvano skorašnjim skokom pasivnih kamatnih stopa. Procenjuje se da najveći deo porasta devizne štednje građana potiče od statistički neidentifikovanih doznaka, tj. od doznaka koje nisu ušle u Srbiju kroz finansijski sistem. Procenjuje se da su stvarni transferi po osnovu doznaka veći nego što to pokazuju zvanični podaci NBS, a to znači i da je deficit tekućeg bilansa u odgovarajućoj meri manji od zvanično iskazanog. Stoga je neophodno uporedo sa zvaničnim deficitom tekućeg bilansa iskazivati i korigovani deficit, koji se od zvaničnog razlikuje po tome što je prirast devizne štednje tretiran kao priliv u tekućem platnom bilansu. Kumulativni deficit zvaničnog tekućeg bilansa u proteklom trogodišnjem periodu iznosio je 10,6 mlrd evra, dok je korigovani deficit u istom periodu iznosio 8,7 mlrd evra.
U periodu 2005-2007. godine ostvaren je značajan suficit u kapitalnom bilansu Srbije. Strane direktne investicije su u ovom periodu iznosile 6,2 mlrd evra, što je omogućilo pokrivanje značajnog dela deficita tekućeg računa. U istom trogodišnjem periodu neto priliv dugoročnih kredita (priliv – otplate) iznosio je 7,1 mlrd evra. S obzirom na to da je suficit na kapitalnom računu premašio deficit na tekućem računu, ostvaren je rast deviznih rezervi NBS u periodu 2005-2007. godine od 6.523 mil. evra.
Tabela 4. Pokazatelji robne razmene i platnog bilansa Srbije
2005 2006 2007 Izvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % 21,6 28,5 25,4 Uvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % -2,9 22,8 29,35 Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP -20,8 -21,1 -23,05 Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP -10,1 -14,2 -14,85 Strane direktne investicije, neto priliv, u mil. evra 1.244,6 3.394,6 1.601,6 Neto priliv stranih kredita, u mil. evra 1.765,1 2.280,0 3.074,1 Devizne rezerve NBS, u mil. evra, kraj perioda 4.935,1 9.024,8 9.640,7
Izvor: RZS i NBS
Inflacija. U periodu 2005-2007. godine ostvarene su ciklične fluktuacije u kretanju inflacije. Ukupna inflacija je bila dvocifrena, u 2005. godini 17,7% i u 2007. godini 10,1%, dok je 2006. godine zabeležen najniži godišnji nivo od 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2005. godini iznosila je 14,5%, u 2006. godini 5,9% i u 2007. godini 5,4%, dok je rast regulisanih cena iznosio u 2005. godini 20,2%, u 2006. godini 7,4% i u 2007. godini 14,3%
Tabela 5. Kretanje inflacije u %
2005 2006 2007 Inflacija, ukupno, kraj perioda 17,7 6,6 10,1 Bazna inflacija*, kraj perioda 14,5 5,9 5,4 Regulisane cene, kraj perioda 20,2 7,4 14,3
* Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda
Izvor: RZS i NBS
Veći nivo inflacije od planiranog u 2007. godini uglavnom je rezultat faktora koji su bili van kontrole Vlade, kao što su nepovoljni meteorološki uslovi i rast cene nafte koja je krajem 2007. godine dostigla vrednost preko 90 USD po barelu. U 2007. godini rast inflacije u celom svetu uzrokovan je rastom cena hrane i goriva. Inflacija je u EU zbog povećanja cene hrane i goriva skočila u 2007. godini na 2,4%, što je iznad dugoročnog trenda inflacije u članicama EU od oko 2% godišnje. Još snažniji rast inflacije u 2007. godini ostvaren je u zemljama centralne i istočne Evrope (u Letoniji je iznosila 14,1%, a u Bugarskoj 11,6%).
Cene hrane su, uz rast cena energenata, zbog efekta suše bile odlučujući faktor ubrzanja inflacije u Srbiji u 2007. godini. Suša je izazvala skok cena poljoprivrednih proizvoda, koji je potom prenet na cene industrijskih prehrambenih proizvoda. Nizak nivo konkurencije u trgovini na malo, kao i u proizvodnji nekih industrijskih prehrambenih proizvoda, u kombinaciji sa visokom carinskom zaštitom dodatno je uticao na rast cena navedenih proizvoda, a time i na rast inflacije. Osim ovih specifičnih faktora, visoka agregatna tražnja generisana rastom javne potrošnje, zarada i kredita uticala je na ubrzanje inflacije, i to prvenstveno bazne inflacije u Srbiji tokom 2007. godine.
Monetarna kretanja i kurs. NBS je u periodu 2005-2007. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku, sa ciljem da obuzda inflatorne pritiske generisane rastom kredita, javne potrošnje i plata. Centralna banka je referentnu kamatnu stopu korigovala tako da se ostvari ciljana bazna inflacija. Operacije na otvorenom tržištu su bile osnovni instrument za vođenje monetarne politike, pri čemu je iznos obaveza centralne monetarne ustanove po osnovu repo operacija porastao sa 16,8 mlrd dinara u 2005. godini na 219,7 mlrd dinara u 2007. godini. Prosečna ponderisana kamatna stopa na hartije od vrednosti kojima je NBS obavljala operacije na otvorenom tržištu kretala se u rasponu od 17,56% u januaru 2005. godine do 9,57% u decembru 2007. godine. Prosečna stopa na repo operacije u istom periodu iznosila je 14,49%, što je, imajući u vidu prosečan iznos obaveza NBS po osnovu operacija na otvorenom tržištu, doprinelo da trošak operacija iznosi 32,2 mlrd dinara.
Tabela 6. Osnovni monetarni i devizni pokazatelji u periodu 2005-2007. godine
– stanje krajem perioda
2005 2006 2007 Dinarski primarni novac, mil. din. 100.341 143.409 169.020 Novčana masa M1, mil. din. 144.949 200.090 248.873 Novčana masa M3, mil. din. 458.870 634.470 903.871 Devizne rezerve NBS, mil. evra 4.935 9.025 9.641 Devizna štednja, mil. evra 2.238,7 3.346,1 4.903,1 Dinarska štednja, mil. evra 36,0 68,0 125,4
Izvor: NBS
Kurs dinara prema evru u periodu 2005-2007. godine je realno apresirao za 20,5%. Srednji kurs dinara prema evru u ovom periodu se kretao u rasponu od 79,24 do 85,50 dinara za evro. Smanjenjem intervencije NBS na deviznom tržištu i njenim postepenim povlačenjem iz menjačkih poslova ostvaren je značajan napredak u liberalizaciji deviznog tržišta. Liberalizacija deviznog tržišta uticala je na povećanje varijabilnosti kursa u 2007. godini tako da je dnevni koeficijent varijacije iznosio 0,25% u odnosu na 0,20% u 2006. godini. NBS je intervenisala na deviznom tržištu u periodu 2005-2007. godine, najvećim obimom u 2005. godini sa 2,0 mlrd evra, u 2006. godini sa 1,6 mlrd evra i u 2007. godini sa 554 mil. evra.
Bankarstvo. Poslovno bankarstvo u periodu 2005-2007. godine napredovalo je u pogledu rasta bilansne sume sa 45,8% BDP u 2005. godini na 67,3% BDP u 2007. godini. U tome porast ukupnih depozita iznosio je 5,6 mlrd evra, a od toga prirasta 59,6% je rast deviznih depozita. Vrednost ukupnih kredita povećana je za 4,97 mlrd evra, od toga vrednost kredita privredi za 2,6 mlrd evra, a vrednost kredita stanovništvu za 2,3 mlrd evra. Takvi rezultati zasnovani su na konsolidaciji bankarskog sektora, privatizaciji državnih banaka i uspostavljenoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Obilan priliv stranog kapitala dodatno je omogućio rast aktivnosti bankarskog sektora. U sektoru osiguranja povećan je broj društava za osiguranje na 20 krajem 2007. godine. Novosadski DDOR krajem 2007. godine je prodat (80,5% udela) italijanskoj kompaniji Fondiaria za 220 mil. evra, što će doprineti većoj konkurenciji i snižavanju cena usluga osiguranja.
Tabela 7. Osnovni bankarski pokazatelji u periodu 2005-2007. godine
u mil. dinara
2005 2006 2007 Ukupna bilansna suma 775.413 1.169.271 1561.822 Ukupni depoziti banaka 398.079 555.575 816.087 Ukupni plasmani banaka 505.604 590.286 823.455 Plasmani privredi 366.616 376.345 503.149 Plasmani stanovništvu 131.860 203.318 305.457
Izvor: NBS
Finansijska tržišta. Na finansijskim tržištima u periodu 2005-2007. godine registrovan je rast obeležen povećanim brojem članova Beogradske berze i povećanim brojem hartija od vrednosti uključenih na vanberzansko tržište. Promet Beogradske berze u periodu 2005-2007. godine iznosio je 3,9 mlrd evra, a tržišna kapitalizacija akcija iznosila je 18,2 mlrd evra. Međutim, likvidnost hartija od vrednosti je niska, jer se većinom akcija trguje retko ili nikako. Indeksi Beogradske berze BELEXline i BELEX15 u 2007. godini u odnosu na 2005. godinu porasli su za 96,1% i 118,7%, respektivno. Pri tome, povremeno je registrovana nestabilnost cena akcija zbog pogoršanja političke situacije u zemlji, kao i zbog krize finansijskih tržišta u svetu.
Tabela 8. Osnovni pokazatelji finansijskog tržišta
2005 2006 2007 Vrednost prometa dugoročnih HOV, u mil. dinara 48.351 100.584 164.991 Broj transakcija 173.485 141.499 301.210 Tržišna kapitalizacija, mil. dinara 570.017 809.021 1.440.485 Indeks BELEXline 1,954 2,658 3,831 Indeks BELEX15 1,060 1,675 2,318
Izvor: Beogradska berza
Javne finansije. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine nastavila i intenzivirala sveobuhvatnu reformu javnih finansija, započetu 2001. godine usavršavanjem zakonodavnog okvira i izgradnjom savremenih institucija javnih finansija. Fiskalne reforme sprovedene u ovom periodu doprinele su makroekonomskoj stabilnosti i stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i rast privrede. Poreskim reformama modernizovan je poreski sistem i u značajnoj meri usaglašen sa poreskim sistemima zemalja EU. U ovom periodu postignut je određeni napredak u upravljanju javnim rashodima. U konsolidovanom bilansu sektora države, po GFS metodologiji, u 2005. godini ostvaren je suficit od 0,8% BDP, dok je u 2006. i 2007. godini ostvaren deficit od 1,6% BDP i 2,0% BDP, respektivno (videti detaljnije u Poglavlju II). Javni dug Srbije u ovom periodu je smanjen u nominalnom iznosu, tako da je i njegov odnos prema BDP značajno smanjen. Odnos javnog duga prema BDP iznosio je u 2005. godini 52,0%, u 2006. godini 37,2%, a u 2007. godini 30,3% BDP.
Tabela 9. Osnovni fiskalni indikatori u periodu 2005-2007. godine
2005 2006 2007 Konsolidovani javni prihodi, mil. din. 722.365 865.645 1.007.135 Konsolidovani javni rashodi, mil. din. 708.835 897.209 1.053.194 Konsolidovani deficit/suficit, mil. din. 13.531 -31.564 -46.059 Javni dug, mil. din. 879.171 738.808 703.249
Izvor: MFIN
Zarade i penzije. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine realno su porasle za 6,4%, 11,4% i 19,5%, respektivno, što je iznad rasta produktivnosti (5,3%, 7,9% i 8,8%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede. Rast prosečnih neto zarada sa 210,4 evra u 2005. godini na 347,1 evro u 2007. godini doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.
Tabela 10. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine
– u dinarima
2005 2006 2007 Neto zarade – ukupno 17.443 21.707 27.759 Privreda 16.509 20.667 26.009 Vanprivreda 19.503 23.964 31.241 Javna državna preduzeća 23.165 28.737 37.081 Javna lokalna preduzeća 22.746 26.162 30.448 Administracija, svi nivoi 23.692 28.887 35.606 Izvor: RZS
Privatizacija. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u periodu 2005-2007. godine privatizovana su 953 društvena preduzeća. Prihodi od privatizacije tih preduzeća u ovom periodu iznosili su 1.229,1 mil. evra, a ugovorene investicije 454,0 mil. evra. U 2007. godini donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je utvrđeno da se do kraja 2008. godine okonča privatizacija preostalih 800 društvenih preduzeća.
U periodu 2005-2007. godine privatizovano je šest banaka i ostvaren prihod od 824,6 mil. evra.
Tabela 11. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća
2005 2006 2007 Broj prodatih preduzeća 312 281 360 Broj zaposlenih 59.767 49.867 54.143 Prodajna cena, u mil. evra 377,5 314,6 537,0 Ugovorene investicije, u mil. evra 102,0 218,6 133,4
Izvor: Agencija za privatizaciju
Radi ubrzanja procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, Vlada je osnovala Komisiju za restrukturiranje javnih preduzeća i najavila donošenje strategije privatizacije republičkih javnih preduzeća. Usvojen je sistemski zakon koji omogućava besplatnu podelu 15% akcija šest javnih preduzeća svim punoletnim građanima koji do sada nisu koristili ovo pravo u postupku privatizacije, plus dodatnih do 2,5% zaposlenima i penzionerima tih preduzeća.
Osnivanje novih firmi. Jačanju privatnog sektora u periodu 2005-2007. godine doprinelo je, pored realizovane privatizacije društvenih preduzeća, i osnivanje 33.965 novih privatnih preduzeća. Dinamika osnivanja novih preduzeća u posmatrane tri godine je zadovoljavajuća, ali je ukupan broj novoosnovanih preduzeća nedovoljan. Većina novoosnovanih preduzeća je u segmentu tzv. mikro preduzeća koja zapošljavaju do pet zaposlenih.
Tabela 12. Broj novoosnovanih preduzeća
2005 2006 2007 Broj novoosnovanih preduzeća 10.600 11.265 12.100
Izvor: Agencija za privredne registre
Prema procenama, privatni sektor doprinosi stvaranju BDP sa oko 60%, a u ukupnoj zaposlenosti učestvuje sa oko 60%, dok državna i neprivatizovana društvena preduzeća stvaraju oko 40% BDP i zapošljavaju oko 40% ukupne radne snage. Veliki udeo javnog sektora je prepreka povećanju konkurentnosti domaćih proizvoda i usluga, a utiče na monopolsko ponašanje, inflaciju i deficit eksternog sektora.
2. Makroekonomska kretanja i izgledi za 2008. godinu
1. Makroekonomska kretanja u periodu januar – avgust 2008. godine karakteriše rast privredne aktivnosti, povećanje izvoza i uvoza, uz rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, usporavanje investicione aktivnosti i ubrzavanje inflacije.
U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su pozitivne tendencije povećanja proizvodnje i usluga. BDP je u prvom kvartalu realno veći za 8,2% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine, a očekuje se rast BDP u drugom kvartalu 2008. godine od oko 7,5%. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci 2008. godine povećan je za 4,2% u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast prometa u trgovini na malo iznosio je 5,9%, dok je broj noćenja turista zadržan na prošlogodišnjem nivou. U prvom polugodištu 2008. godine, u odnosu na isti period 2007. godine, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu je povećana realno za 9,7%, obim usluga u saobraćaju za 5,1%, a obim usluga PTT i telekomunikacija za 59% .
Druga pozitivna tendencija u privrednim kretanjima jeste usporavanje rasta realnih zarada, što predstavlja nagoveštaj njihovog usklađivanja sa rastom produktivnosti. Ta tendencija je započeta u poslednjem kvartalu 2007. godine, a nastavljena u prvih osam meseci 2008. godine.
U prvih osam meseci 2008. godine zabeleženo je usporavanje rasta prosečnih neto zarada u Srbiji, uključujući usporavanje rasta plata u javnom sektoru, započeto u četvrtom kvartalu 2007. godine. Prosečna neto zarada u periodu januar-avgust 2008. godine iznosila je 33.131 dinar i realno je viša za 4,3% nego u istom periodu 2007. godine. U istom periodu prosečna neto zarada u javnim državnim preduzećima realno je smanjena za 1,2%, a u administraciji na svim nivoima za 0,1%, dok je u lokalnim javnim preduzećima povećana za 0,6%, u odnosu na isti period 2007. godine.
U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su negativne tendencije u spoljnotrgovinskim tokovima i u kretanju inflacije, započete u 2007. godini, prvenstveno zbog negativnog delovanja egzogenih faktora i rasta domaće tražnje izazvanog visokom javnom potrošnjom i naglom kreditnom ekspanzijom.
U prvih sedam meseci 2008. godine, prema podacima RZS, vrednost izvoza i uvoza robe, izražena u evrima, povećana je za 21,7% i 24,2%, respektivno, uz rastući spoljnotrgovinski deficit, koji je krajem jula iznosio 4.817,7 mil. evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe je smanjena sa 48,6% u prvih sedam meseci 2007. godine na 47,6% u istom periodu 2008. godine. I u 2008. godini glavni problem u spoljnotrgovinskim odnosima je preterano visok rast uvoza kojim se podmiruje visoka domaća tražnja, a posebno njegov veliki obim. S druge strane, kod izvoza glavni problem je u njegovom nedovoljnom obimu.
U strukturi izvoza povećan je za 56,3% izvoz mašina i transportnih uređaja, koji čini drugi sektor po udelu u vrednosti izvoza i najviše doprinosi porastu njegove ukupne vrednosti. Tendencija ubrzavanja rasta izvoza uspostavljena je početkom 2008. godine, nakon usporavanja rasta izvoza u drugom polugodištu 2007. godine, koje je prvenstveno nastalo zbog remonta u metalskom sektoru i zabrane izvoza pšenice. Uvoz je imao stabilan porast od početka 2007. godine.
U platnom bilansu zabeleženo je povećanje deficita tekućeg računa (bez donacija), izraženog u evrima, u periodu januar-jul 2008. godine za 46% u odnosu na isti period prethodne godine, što je posledica rastućeg deficita u robnoj razmeni i izostanka kompenzatornog suficita u bilansu usluga i faktorskih dohodaka.
Politička nestabilnost u zemlji uslovila je usporavanje investicione aktivnosti u prvom polugodištu 2008. godine, što pokazuje smanjeno interesovanje inostranih investitora za privatizaciju, kao i za nova ulaganja i za trgovanje na berzi. Indikativni su podaci o neuspešnosti nekih raspisanih tendera i odlaganju novih tendera, smanjivanju prodajnih cena društvenih preduzeća, smanjivanju i odlaganju direktnih ulaganja, zastoju priliva portfolio investicija, redukciji poslovanja na finansijskom tržištu, smanjenju učešća inostranih investitora u ukupnom prometu na berzi, redukciji trgovanja na međubankarskom tržištu, usporavanju kreditnog priliva iz inostranstva, poskupljenju primarnog novca i smanjenju deviznih rezervi.
Kosovska kriza i politička nestabilnost u Srbiji uticale su na usporavanje priliva novih stranih direktnih investicija u prvom polugodištu 2008. godine, što je u kombinaciji sa rastom deficita u tekućem bilansu, uticalo na depresijaciju dinara početkom godine, smanjenje prometa na deviznom tržištu i smanjenje deviznih rezervi NBS i poslovnih banaka, kao i na pad vrednosti berzanskih indeksa u Srbiji više nego u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Pogoršanje investicione klime u Srbiji, kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama, najpre se odrazilo na berzanska kretanja, gde je registrovano smanjenje obima i vrednosti prometa, kao i pad berzanskih indeksa. Nestabilnost na finansijskim tržištima u Srbiji (berza i devizno tržište) odražava rastuću nesigurnost i nedostatak poverenja investitora u pogledu ekonomske perspektive Srbije.
U prvih osam meseci 2008. godine ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 57 mlrd dinara i smanjen je za 72% u odnosu na isti period 2007. godine. U ovom periodu zabeležen je i pad oba indeksa i pad tržišne kapitalizacije. Belex15 je izgubio 52% vrednosti, a Belexline je pao za 45%. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze smanjena je za 25,7% krajem avgusta 2008. godine u odnosu na kraj avgusta 2007. godine.
U 2008. godini nastavljena je nepovoljna tendencija ubrzanja inflacije koja je u prvih osam meseci, u odnosu na decembar 2007. godine, dostigla 6,5%, što je iznad planiranog nivoa. U tome bazna inflacija je iznosila 6,8%, a rast regulisanih cena je iznosio 7,7%. Visok nivo inflacije u ovom periodu posledica je sledećih faktora koji su van kontrole Vlade: kretanja cene nafte na svetskom tržištu i posledično rasta cena derivata nafte i rasta cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda usled prošlogodišnje suše. Na ubrzavanje inflacije u ovom periodu uticalo je i povećanje cene električne energije, kao i odloženo dejstvo fiskalne ekspanzije krajem 2007. godine. Povećanje političke i ekonomske neizvesnosti uticalo je, preko depresijacije dinara u prvom polugodištu 2008. godine, na rast domaćih cena.
Monetarna politika u proteklih osam meseci 2008. godine bila je restriktivna. Monetarni agregati su smanjeni u odnosu na decembar 2007. godine, a kreditna aktivnost banaka je usporenije rasla. Inflatorni pritisci nametnuli su povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike. Povećana je referentna kamatna stopa NBS koja od maja iznosi 15,75%, što je uticalo na usporavanje rasta kredita banaka.
U prvih sedam meseci 2008. godine nastavljena je tendencija blagog smanjivanja broja zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u tom periodu iznosio je 1.998 hiljada lica, što je za 0,1% manje u odnosu na isti period 2007. godine. Broj aktivno nezaposlenih lica u prvih sedam meseci 2008. godine iznosio je 778 hiljada, što je za 12,2% manje u odnosu na isti period 2007. godine.
U periodu januar – avgust 2008. godine putem tendera je privatizovano 5 preduzeća, čime je ostvaren prihod od 18,4 mil. evra i ugovorene investicije od 9,7 mil. evra. Putem aukcija privatizovana su 143 društvena preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 141,1 mil. evra, uz ugovorene investicije u vrednosti od 7,1 mil. evra. U ovom periodu na tržištu kapitala prodata su 42 preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 45,3 mil. evra. Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar – jul 2008. godine iznosio je 1.511,1 mil. evra.
2. Održavanje makroekonomskih neravnoteža na visokom nivou u naredne tri godine ugrozilo bi perspektivu dugoročnog rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji. Takođe, visok nivo deficita tekućeg računa čini privredu Srbije ranjivom na značajniji pad priliva stranog kapitala.
Imajući u vidu novije makroekonomske trendove, uključujući ekonomska kretanja u periodu januar – avgust 2008. godine, planiranu makroekonomsku politiku, očekivano ubrzanje strukturnih reformi i evropskih integracija, očekivani priliv stranih direktnih investicija i očekivana kretanja u međunarodnom okruženju, revidira se projekcija makroekonomskih indikatora za 2008. godinu.
Za 2008. godinu projektovan je realni rast BDP od 7% i stopa inflacije od oko 9,5% (kraj 2008. u odnosu na kraj 2007. godine). Procenu ovih i povezanih ekonomskih indikatora za 2008. godinu sadrži naredna tabela.
Tabela 13. Procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora, u %
2008 Realni rast BDP 7,0 Rast izvoza robe, izražen u evrima 20,5 Rast uvoza robe, izražen u evrima 22,4 Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP -18,4 Realni rast investicija u osnovna sredstva 12,3 Inflacija, kraj perioda 9,5 Stopa nezaposlenosti, (ILO definicija) 18,6 Realni rast prosečne neto zarade 6,0 Rast produktivnosti rada 6,9
Izvor: MFIN
3. Projekcija osnovnih pokazatelja međunarodnog ekonomskog okruženja
Prema preliminarnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), realni rast svetske privrede u 2007. godini iznosio je 4,9%, a u Evropskoj uniji 3,1%, što je bolji rezultat u odnosu na prethodni period. U 2008. godini očekuje se usporavanje ekonomskog rasta na 4,1% na globalnom nivou, s tim što se predviđa još veće usporavanje rasta u EU (1,8%) i SAD (1,3%).
Stopa rasta svetske privrede u 2009. godini, prema procenama MMF, iznosiće 4,1%, a u 2010. godini iznosiće 4,9%. Rast privrede zemalja EU procenjuje se na 1,7% u 2009. godini i na 2,8% u 2010. godini. U SAD privredni rast će iznositi 0,6% u 2009. godini i 3,2% u 2010. godini.
Procenjuje se rast svetske trgovine u 2008. godini po stopi od 5,6%, a u naredne dve godine po stopama od 5,8% i 7,3%, respektivno.
MMF je procenio da će inflacija u EU zabeležiti rast od 3,1% u 2008. godini, a u naredne dve godine od 2,2% i 2,0%, respektivno. U SAD se očekuje niža inflacija i to od 3,0% u 2008. godini, 2,0% u 2009. godini i 2,2% u 2010. godini.
Očekuje se, prema procenama MMF, da će cene sirove nafte na svetskom tržištu u 2008. godini porasti za 63,8%, dok će se u 2009. godini povećati za 7,3%.
Tabela 14. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji
2007 2008 2009 2010 Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u % – Svet ukupno 4,9 4,1 3,9 4,9 – Evropska unija 3,1 1,8 1,7 2,8 – SAD 2,2 1,3 0,8 3,2 Rast svetske trgovine 6,8 5,6 5,8 7,3 Indeks potrošačkih cena, godišnje promene – Evropska unija 2,4 3,1 2,2 2,0 – SAD 2,9 3,0 2,0 2,2 Rast cena nafte, u dolarima 10,7 63,8 7,3 …
Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april/jul 2008. godine
Očekivani rast svetske privrede i svetske trgovine u narednom srednjoročnom periodu, posebno očekivani rast privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, imaće jak uticaj na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje stoga predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.
Tabela 15. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera
Izvoz u 2007. Privredni rast Iznosu mil. EUR % od ukupnogizvoza Srbije 2008 2009 2010 Italija 799,5 12,4 0,3 0,3 1,4 Bosna i Hercegovina 759,4 11,8 5,5 5,5 4,5 Crna Gora 691,8 10,8 7,2 5,4 4,5 Nemačka 684,0 10,6 1,4 1,0 2,0 Ruska federacija 326,0 5,1 6,8 6,3 5,6 Makedonija 318,1 4,9 4,5 5,0 6,0 Slovenija 298,3 4,6 4,1 3,5 4,3
Izvor: RZS, Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2008. godine
Srbija realizuje 60,2% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa privredama ovih zemalja, privredna kretanja u tim zemljama odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijama MMF, očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama koje su najznačajniji partneri Srbije.
Kurs dolara prema evru početkom 2008. godine zabeležio je novi rekordni pad. Američka valuta prešla je granicu od 1,6 dolara za evro, da bi potom oscilirala oko 1,5 dolara za evro. U prvoj polovini septembra dolar je uspeo relativno da ojača dostigavši vrednost od 1,4 dolara za evro. Poslednja dešavanja na finansijskom tržištu SAD, polovinom septembra 2008. godine, stvorila su mogućnost ponovnog slabljenja dolara prema evru. Teško je odrediti budući kurs dolara i evra, ali je sa aspekta Srbije bitno da će spoljni dug denominovan u dolarima u narednom periodu biti znatno jeftiniji za servisiranje, a sa aspekta izvoznih prihoda, zbog činjenice da se četiri petine izvoza obavlja u evrima, neće imati veliki uticaj na ostvarenje izvoznih prihoda.
U 2008. godini osnovna evropska kamatna stopa EURIBOR prešla je vrednost od 5% na šestomesečnom nivou. S obzirom na veliku povezanost spoljnog duga Srbije i duga njenih građana za ovu kamatnu stopu njen dalji rast povećaće troškove servisiranja obaveza po kreditima privrede i stanovništva. EURIBOR se tokom 2008. godine kretao u rasponu 4,3-5,2%, a trenutne projekcije Ministarstva finansija zasnivaju se na gornjoj granici pomenutog raspona.
Cena uralske nafte početkom 2008. godine prvi put je u istoriji prešla 100 dolara za barel, a potom dostigla istorijski maksimum sredinom tekuće godine. Cena nafte će najverovatnije ostati na relativno visokom nivou do kraja 2008. godine, iako je relativno blag silazni trend prisutan u poslednjih par meseci.
Grafikon 1. Kretanje cene nafte
[pic]
4. Projekcija makroekonomskih pokazatelja za period 2009-2011. godine
Na osnovu novijih tendencija u privredi Srbije, planiranih makroekonomskih politika i strukturnih reformi, kao i očekivanih tendencija u svetskoj privredi projektovani su osnovni makroekonomski agregati za naredni trogodišnji period.
Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2009. do 2011. godine realni sektor ostvariće značajan rast BDP, uz blagi rast zaposlenosti, smanjenje inflacije i postepeno smanjenje deficita tekućeg računa.
Projekcijom je za period od 2009. do 2011. godine predviđen prosečan godišnji rast BDP od 6,8%, uz smanjenje inflacije na 4% u 2011. godini.
Tabela 16. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije Ostvarenje2007 Procena PROJEKCIJA 2008 2009 2010 2011 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.320,8 2.773,8 3.169,7 3.564,8 4.012,2 BDP po stanovniku, u evrima 3.941 4.709 5.295 5.912 6.631 BDP, godišnje stope realnog rasta, % 7,1 7,0 6,5 6,5 7,5 Realni rast pojedinih komponenti BDP, % Lična potrošnja 12,2 11,1 6,9 4,5 3,7 Državna potrošnja 11,7 6,9 -0,6 0,7 2,6 Investicije 19,4 12,3 17,2 17,6 18,1 Izvoz robe i usluga 17,2 16,3 19,8 20,2 20,8 Uvoz robe i usluga 24,5 17,7 14,6 13,6 13,4 Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP -23,0 -23,9 -23,6 -22,8 -21,2 Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima , % BDP -14,8 -18,4 -17,8 -17,1 -15,4 Spoljni dug, % BDP 61,3 60,1 62,7 64,0 63,8 Inflacija, kraj perioda, u % 10,1 9,5 6,0 5,0 4,0 Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8 18,6 17,8 16,7 15,7 Broj zaposlenih, godišnji prosek 2.002 2.004 2.016 2.040 2.071
Izvor: MFIN
Projekcija BDP. Prema proceni za 2008. godinu predviđa se realni rast BDP od 7%, a u narednom trogodišnjem periodu nastavak realnog rasta BDP po prosečnoj stopi od 6,8%, što je nešto više od ostvarene prosečne godišnje stope rasta realnog BDP u periodu 2005-2007. godine (6,2%). Događaji u 2008. godini prema svim očekivanjima trebalo je da dovedu do usporavanja rasta privrede, ali je ipak rast zadržan na relativno visokom nivou. U narednom periodu postoji mogućnost da negativne tendencije u globalnoj privredi i odloženi efekti političkih događanja u Srbiji dovedu do usporavanja privrednog rasta, ali je očekivanje Ministarstva finansija da će zaključeni i planirani veliki investicioni projekti omogućiti akceleraciju privrednog rasta i stvaranje realne osnove za održiv i visok rast bruto domaćeg proizvoda u narednom trogodišnjem periodu.
Posmatrano po sektorima, u 2008. godini očekuje se nastavak tendencija iz prethodnih godina, kada je rast privrede bio determinisan rastom sektora usluga. Industrija i građevinarstvo bi trebalo da daju doprinos rastu bruto dodate vrednosti (BDV) na nivou iz prethodnog perioda (2005-2007. godina), dok bi poljoprivreda, nakon sušne 2007. godine, trebalo da povrati nivo proizvodnje i obezbedi relativno visok doprinos rastu BDV u 2008. godini. U narednom periodu očekuje se dinamičniji rast industrije i građevinarstva zbog zaključenih investicionih projekata.
Posmatrano po komponentama agregatne tražnje, projektovani rast BDP u periodu 2009-2011. godine zasniva se na očekivanom povećanju učešća u BDP ukupnih investicija u fiksne fondove sa 21,7% u 2007. godini na 28% u 2011. godini. Projektovani rast investicija finansiraće se kako iz rastuće domaće štednje (profiti i amortizacija privrede, štednja države i stanovništva), tako i iz strane štednje (preko 3 mlrd evra stranih investicija i oko 4 mlrd evra iz stranih kredita godišnje). Navedena sredstva su neophodna da bi se finansirale investicije od oko 26% BDP u narednom trogodišnjem periodu, što iznosi u proseku preko 10 mlrd evra godišnje. Povećanju ukupnih investicija doprineće i država sa planiranim godišnjim investicijama od 2-2,5 mlrd evra, od čega će približno polovina biti usmerena na izgradnju mreže autoputeva (Koridor 10 i dr.) i modernizaciju železnice.
Grafikon 2. Realni rast BDP: ostvarena stopa i dugoročni trend
[pic]
Sa aspekta tražnje najveći doprinos rastu BDP očekuje se od ekspanzije investicija u fiksne fondove – doprinos ove kategorije rastu BDP bi trebalo da iznosi u proseku 4,5 procentnih poena. U 2007. godini, prema proceni Ministarstva finansija, rast investicija u fiksni kapital bio je 19,4%, što je doprinelo rastu BDP od 3,8 procentnih poena. Zahvaljujući ovom rastu učešće investicija u fiksne fondove je dostiglo iznos od 21,7% BDP. Rast koji se zasniva na investicijama od ključne je važnosti za održivost rasta privrede Srbije, jer samo na taj način Srbija može da smanjuje svoje zaostajanje za evropskim zemljama i otklanja makroekonomske neravnoteže. Investicije u fiksni kapital bi u narednom trogodišnjem periodu trebalo realno da rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 17,7%.
Lična potrošnja bi u periodu 2009-2011. godine trebalo da ima nižu stopu rasta nego u prethodnom periodu, prvenstveno zahvaljujući planiranim merama Vlade u kontroli rasta zarada u javnom sektoru. Očekivano umereno usporavanje kreditne aktivnosti banaka na polju potrošačkih kredita, kao i početak vraćanja ranije uzetih potrošačkih kredita takođe će uticati na usporavanje rasta lične potrošnje. Očekuje se da rast zarada u privatnom sektoru u periodu 2009-2011. godine prati dinamiku rasta produktivnosti (5,7%) i time znatno doprinese smanjenju stope rasta lične potrošnje. Lična potrošnja bi trebalo da ima prosečnu godišnju stopu realnog rasta od 5%.
Restriktivna fiskalna politika u domenu zarada i potrošnje robe i usluga u 2009. godini trebalo bi da za rezultat ima realno smanjenje državne potrošnje u ovoj godini za 0,6%. S druge strane, trebalo bi da ova kategorija agregatne tražnje u 2010. i 2011. godini ima realnu stopu rasta od 0,7% i 2,6% respektivno. Doprinos državne potrošnje rastu BDP trebalo bi da iznosi -0,1 procentni poen u 2009. godini, 0,1 procentni poen u 2010. godini i 0,4 procentna poena u 2011. godini.
Izvoz robe i usluga u evrima bi u periodu 2009-2011. godina trebalo da raste po stopi od 23%, a uvoz robe i usluga po stopi od 16,7%, što treba da doprinese smanjenju učešća deficita spoljnotrgovinskog računa sa 23,6% BDP u 2009. godini na 21,2% BDP u 2011. godini. Rezultati do sada sprovedenih reformi, planirane reforme za naredni period (restrukturiranje privrede, privatizacija preduzeća i dr.), kao i povećanje stope investicija trebalo bi da pokažu rezultate prvenstveno kroz rast izvoza robe, jer se samo na taj način mogu ostvariti visoke stope privrednog rasta i stvoriti osnova za dalji rast investicija, kao i uspešno servisiranje spoljnog duga korporativnog sektora. Snažan rast izvoza u zemljama sa malim unutrašnjim tržištem kao što je Srbija neophodan je uslov za ostvarivanje visokog privrednog rasta, kao i za rast zaposlenosti.
Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP
[pic]
Prema tome, u narednom srednjoročnom periodu rast privrede Srbije baziraće se prvenstveno na rastu investicija u fiksne fondove i rastu izvoza, dok bi se rast lične i državne potrošnje odvijao usporenije.
Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2009-2011. godine predviđa se porast zaposlenosti po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,1%, što će rezultirati u smanjenju stope nezaposlenosti, računato po međunarodnim standardima, sa 18,6% u 2008. godini na 15,7% krajem 2011. godine. Glavni pokretač rasta zaposlenosti u narednom periodu je relativno visok rast investicija u fiksne fondove. Na osnovu kretanja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, kao i na osnovu uporedne analize sličnih privreda, postoji realna osnova za očekivanje značajnog smanjenja nezaposlenosti u Srbiji u narednim godinama. Neproduktivna radna mesta u preduzećima su tokom prethodnih godina uglavnom eliminisana, dok je modernizacija preostalih radnih mesta osetno napredovala. Usled toga će veliki deo investicija biti usmeren na otvaranje novih radnih mesta, a ne samo na modernizaciju postojećih, što je bio slučaj u prethodnim godinama. Predviđa se da će stope realnog rasta prosečnih zarada i rasta produktivnosti biti iste.
Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti i nezaposlenosti
[pic]
Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:
planiranoj monetarnoj politici NBS;
restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u državnom sektoru i u javnim preduzećima;
planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta regulisanih cena;
stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.
Grafikon 5. Stope inflacije
[pic]
Polazeći od navedenih pretpostavki za 2008. godinu procenjuje se inflacija od 9,5%, a zatim i njeno smanjenje na 6% krajem 2009. godine, 5% krajem 2010. godine i 4% krajem 2011. godine.
Tabela 17. Projekcija inflacije u %
2008 2009 2010 2011 Inflacija, kraj perioda 9,5 6,0 5,0 4,0 Bazna inflacija 3-6 2,5-5,5 2-5 2-4 Regulisane cene 11-12 6-9 5-8 4-6
Izvor: MFIN i NBS
Rizici za prekoračenje planirane inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast lične i državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajniju depresijaciju dinara, rast troškova rada iznad produktivnosti i spoljne faktore kao što su: rast cena sirove nafte, porast cena ostalih uvoznih sirovina i nepovoljne klimatske promene.
Projekcija spoljnoekonomskih tokova. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak visokih stopa rasta spoljnotrgovinske razmene, uz brži rast izvoza od uvoza, što će dovesti do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija. Očekuje se da će izvoz robe, izražen u evrima, u periodu 2009-2011. godine beležiti značajan prosečni godišnji rast od 25,5%. Projekcijom je predviđeno povećanje učešća izvoza robe i usluga u BDP sa 29,5% u 2007. godini na oko 40% u 2011. godini. Uz ostvarenje visokih stopa rasta izvoza robe i usluga potrebne su kvalitativne promene strukture izvoza. U prethodnom periodu izvoz robe je bio vođen, uglavnom, izvozom intermedijarnih proizvoda. Završetkom procesa privatizacije društvenih preduzeća, nastavkom trenda rasta investicija, realizacijom novih ulaganja u auto-industriji, uključujući i ostale strane direktne investicije, uz nastavak pozitivnih kretanja kod najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, doći će i do promene strukture izvoza u pravcu povećanja učešća izvoza proizvoda za trajnu široku potrošnju i kapitalnih proizvoda u ukupnom izvozu.
Visoke stope rasta izvoza biće praćene relativno visokim stopama rasta uvoza robe i usluga. Uvoz robe zabeležiće, u posmatranom periodu, prosečan godišnji rast u evrima od 17,2%. Relativno visoke stope rasta uvoza robe rezultat su visoke zavisnosti Srbije od uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda, kao i potrebe za osavremenjavanjem osnovnih sredstava.
U narednom trogodišnjem periodu očekuje se značajan priliv u tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na strane kredite. Procenjuje se da će tekući transferi u periodu 2009-2011. godine iznositi u proseku 3,7 mlrd evra godišnje. U narednom periodu očekuje se negativan saldo po osnovu neto faktorskih plaćanja i to: 990 mil. evra u 2009. godini, 1.246 mil. evra u 2010. godini i 1.394 mil. evra u 2011. godini. Rast ove kategorije platnog bilansa zasnivaće se prvenstveno na rastu troškova servisiranja spoljnog duga korporativnog sektora i garantovanog duga države. Pri projekciji neto faktorskih plaćanja pretpostavljeno je da u narednim godinama neće biti značajnog odliva kapitala iz Srbije po osnovu povlačenja profita stranih kompanija tj. pretpostavljeno je da će strane kompanije, slično kao i u prethodnim godinama, ostvareni profit reinvestirati u Srbiji.
Neto efekat tekućih transfera (u koje je uključen i prirast devizne štednje) i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan (tj. ostvarivaće se suficit) i stabilan i procenjuje se da će iznositi od 2 do 3 mlrd evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja i u budućnosti će pokrivati značajan deo deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, kao što je to bio slučaj i u prošlosti.
Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga, u mil. evra
[pic]
Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih usluga izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Prema novoj metodologiji (u okviru koje se prirast devizne štednje tretira kao priliv u okviru tekućeg računa) procenjuje se smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 18,4% u 2008. godini na 15,4% u 2011. godini.
Deficit tekućeg računa finansiraće se stranim investicijama (direktnim i portfolio) i stranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2009-2011. godine u proseku iznose oko 3,3 mlrd evra, dok se po osnovu kapitalnih priliva, portfolio investicija i drugih primanja očekuje oko 800 mil. evra godišnje. Takođe, očekuje se promena strukture stranih investicija u pravcu rasta učešća grinfild investicija, kao i značajan priliv po osnovu privatizacije.
Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2011. godine biti povećan za oko 10 mlrd evra. Pri tome, privatni spoljni dug (dug preduzeća, banaka i dr.) u narednom trogodišnjem periodu biće povećan za oko 8 mlrd evra, dok će javni spoljni dug porasti za oko 2 mlrd evra.
Ukupan spoljni dug Srbije bi trebalo da zadrži relativno stabilno učešće u BDP od oko 63% u periodu 2009-2011. godine, a očekuje se da racio spoljni dug/izvoz robe i usluga zabeleži pad sa 207%, koliko je iznosio u 2007. godini, na 161% u 2011. godini.
Za razliku od prethodnih godina kada je spoljni dug države opadao, u narednom periodu predviđa se rast ovog duga. U skladu sa ekonomskom politikom planirano je da se država u narednom trogodišnjem periodu direktno ili indirektno zadužuje u inostranstvu za oko 1 mlrd evra godišnje. Cilj navedenog zaduživanja države je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, kao što su autoput i železnica na Koridoru 10, energetika, vodoprivreda. Sadašnji nivo zaduženosti države Srbije je nizak (oko 30% BDP) tako da planirani porast javnog spoljnog duga neće ugroziti dugoročnu održivost javnih finansija. Ukoliko se ostvare makroekonomske projekcije ukupan javni dug Srbije će sporije rasti od rasta BDP, pa je njegovo učešće u BDP krajem 2011. godine procenjeno na oko 23% BDP.
Na osnovu prethodnih projekcija priliva stranih investicija i stranih kredita sledi da će ukupan neto priliv stranog kapitala u Srbiji u periodu 2009-2011. godine iznositi oko 20 mlrd evra, odnosno 6,7 mlrd evra godišnje.
Projektovan je suficit u kapitalnom bilansu od 22,9 mlrd evra, što bi trebalo da bude veće za 1 mlrd evra od projektovanog deficita u tekućem delu platnog bilansa (21,9 mlrd evra). Devizne rezerve Srbije bi na kraju posmatranog perioda trebalo da budu na nivou od oko 11,6 mlrd evra.
Rizici. Napred navedena projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima se projekcija bazira. Rizici ostvarenja projekcije su:
globalni rizici (kriza međunarodnih finansijskih tržišta, rast cena nafte i sirovina, pad privrednog rasta velikih svetskih ekonomija i značajnih srpskih spoljnotrgovinskih partnera, rast referentnih kamatnih stopa LIBOR i EURIBOR);
interni rizici (nagli rast ili pad agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, velike oscilacije kursa dinara prema evru, nesprovođenje planiranih reformi i mera ekonomske politike, pad priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, politički rizici).
Ključni interni makroekonomski rizik sa kojim se suočava privreda Srbije je naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala, što bi otežalo pokrivanje visokog deficita u tekućem platnom bilansu i pokrenulo mehanizam platnobilansne krize (smanjenje deviznih rezervi, depresijacija dinara, inflacija, usporavanje privrednog rasta, neodrživost spoljne likvidnosti).
Ključni eksterni makroekonomski rizici vezani su za usporavanje rasta svetske privrede, što bi uslovilo smanjenje stranih direktnih investicija i usporavanje rasta izvoza, finansijsku krizu u svetu koja bi uslovila porast kamatnih stopa, rast cena nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu, što bi pogoršalo platni bilans i generisalo inflaciju.
5. Ciljevi i smernice ekonomske politike
Ciljevi ekonomske politike koja će se sprovoditi u periodu od 2009. do 2011. godine biće:
dinamičan i održiv privredni rast;
rast zaposlenosti;
povećanje standarda stanovništva;
ravnomerniji regionalni razvoj.
Neophodni uslovi za realizaciju navedenih makroekonomskih ciljeva jesu: učvršćivanje makroekonomske stabilnosti, investiranje u fiksni kapital 8-10 mlrd evra godišnje, izgradnja moderne energetske, saobraćajne i informacione infrastrukture.
Osnovne pretpostavke za realizaciju navedenih ciljeva su ubrzanje evropskih integracija i ubrzanje sprovođenja strukturnih reformi.
Makroekonomska politika biće usmerena na stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što će doprineti ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Visok rast privrede omogućio bi nastavak pozitivnih tendencija na tržištu rada i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i rast životnog standarda. Od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike jeste koordinacija u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike.
Ubrzanje ekonomskih reformi u periodu od 2009. do 2011. godine, koje su tipične za drugu fazu tranzicije, od presudne je važnosti za dugoročno održiv rast i stabilnost privrede Srbije, kao što su:
unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija u Srbiji kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvara pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;
dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava;
unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih delatnosti;
poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;
reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;
privatizacija, uključujući i regulisanje restitucije, državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta;
izgradnja i modernizacija infrastrukture kao opšte razvojne pretpostavke;
unapređenje politike konkurencije i suzbijanje korupcije.
Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.
Detaljan prikaz planiranih ekonomskih i drugih reformi dat je u poglavlju III. Strukturne reforme u periodu od 2009. do 2011. godine.
5.1. Smernice fiskalne politike
Fiskalna politika imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva. Održavanje stopa rasta BDP na visokom nivou u naredne tri godine zahteva značajnije smanjenje domaće tražnje i jačanje domaće ponude. Smanjivanje tražnje zasnivaće se na snažnom fiskalnom prilagođavanju.
Prioritet fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2009-2011. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP, nastavak reformi poreskog sistema i značajnije unapređenje upravljanja javnom potrošnjom.
Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.
Nastaviće se reforma poreskog sistema koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.
Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).
Detaljan prikaz planirane fiskalne politike dat je u poglavlju II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine.
5.2. Smernice monetarne politike
Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. NBS će, takođe, podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da se pri tome ne ugrozi primarni cilj – niska i stabilna inflacija.
NBS će u naredne tri godine nastaviti politiku snižavanja bazne inflacije na nivo koji je približan nivou u zemljama EU. NBS je projektovala ciljanu baznu inflaciju za 2009. godinu u rasponu 2,5-5,5%, za 2010. godinu u rasponu 2-5% i za 2011. godinu u rasponu 2-4%.
U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila za postepeno uvođenje režima ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja bazne inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (promena kamatnih stopa na dvonedeljne repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja (devizne intervencije, obavezne rezerve, prudencijalne i druge regulatorne mere).
NBS je opredeljena i za formalno usvajanje ciljanja inflacije, koje podrazumeva čvrstu koordinaciju monetarne i ukupne ekonomske politike, postojanje dugoročnih instrumenata razvoja finansijskog tržišta i uređeno institucionalno okruženje.
Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.
NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, a time i agregatne tražnje.
Fleksibilan kurs dinara jedan je od stubova novog monetarnog režima. Ciljanje bazne inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa ciljanom inflacijom i održivom spoljnoekonomskom pozicijom, dok će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.
U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU (SSP), u poglavlju IV Tekuća plaćanja i kretanje kapitala, utvrđeno je da će Zajednica i Srbija u toku prve četiri godine od stupanja na snagu SSP precizirati mere koje omogućuju stvaranje potrebnih uslova za dalju postepenu primenu pravila Zajednice o slobodnom kretanju kapitala. Po isteku četiri godine, Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrdiće načine postupne primene pravila Zajednice o kretanju kapitala u Srbiji.
Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.
Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.
5.3. Smernice spoljnoekonomske politike
U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU i procesa pristupanja Srbije STO, kao i jačanju saradnje u regionu jugoistočne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve zemlje u regionu.
U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2009. godini dobije status kandidata za člana EU i da krajem 2012. godine ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU.
Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.
Vlada će ubrzati proces pristupanja Srbije STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.
Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga doneta je Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u srednjem roku. U kratkom roku primeniće se paket mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, monetarna politika i politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.
Na osnovu Strategije povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine vodiće se aktivna politika jačanja izvoznog sektora. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza.
Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.
Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i donošenje novog zakona o koncesijama i drugim oblicima saradnje javnog i privatnog partnerstva, kojim će se unaprediti mogućnosti za ulaganja po ovom modelu. Pored toga, procenjuje se da će ostvarenju tog cilja značajno doprineti i stavljanje van snage Zakona o stranim ulaganjima, odnosno definisanje pojedinih normi tog zakona u drugim zakonima (kao što su Zakon o privrednim društvima, Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju i dr.), što će predstavljati definitivnu potvrdu da strani investitori uživaju nacionalni tretman u Srbiji.
Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike, koji joj stoje na raspolaganju, usmeravati kurs dinara ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije.
Značajan instrument za podsticanje izvoza privrede Srbije predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera, odnosno povezivanju preduzeća u klastere, što će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti, uz jačanje strateškog partnerstva.
Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapređivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, značajno će doprineti podsticanju stranih investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviđene pravilima STO (npr. ograničavanje uvoza radi zaštite neravnoteže platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.
5.4. Smernice politike zapošljavanja
Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike u naredne tri godine. Radi većeg zapošljavanja radne snage potrebno je uspostaviti i održavati političku stabilnost, makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, ali i poboljšavati uslove za investiranje i unapređivati finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.
Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani rast domaćih i stranih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (promena zakonske regulative koja se odnosi na uspostavljanje i okončavanje radnog odnosa, viša cenovna elastičnost tražnje za radnom snagom i njena veća mobilnost). Pored toga, u cilju smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika, kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknade za nezaposlenost i otpremnine). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.
Rast zaposlenosti ostvarivaće se unapređivanjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje.
Nosilac zapošljavanja i generator tražnje na primarnom tržištu rada u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Realizacijom krupnih investicija u industriju (automobilska i druge propulzivne industrije) i u infrastrukturu (gasovod, naftovod, putevi i pruge) stvoriće se tražnja za proizvodima MSP. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.
5.5. Smernice politike plata u javnom sektoru
U narednom srednjoročnom periodu zarade u Republici kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada, kako bi bile održive na dugi rok. Plate u javnom sektoru (državna uprava, javne službe, republička i lokalna javna preduzeća) u naredne tri godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada u državnom sektoru (državna uprava, javne službe) i u javnim preduzećima u BDP. U tom cilju preduzeće se odgovarajuće mere politike plata, kao što su: sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih delatnosti i slično.
Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita uvešće se čvrsta kontrola mase plata u državnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i službama – korisnicima budžeta sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada državnog sektora u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je dugoročnu politiku plata u državnom sektoru utvrditi tako da bude čvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će usloviti njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.
Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata proizilaze iz činjenice da prema Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine broj zaposlenih u javnom sektoru čini 25,5% ukupnog broja zaposlenih.
Odgovorna politika plata u celom javnom sektoru omogućiće povećanje javnih investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i rast zaposlenosti. Takva politika plata će uticati i na nivo i kretanje zarada u privatnom sektoru, a doprineće i obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.
Rast plata u državnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave i javnih službi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i službama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.
Doneće se zakon o položaju službenika na lokalnom nivou, kao i zakon o platama službenka i nameštenika na lokalnom nivou.
5.6. Smernice politike cena
U naredne tri godine nastaviće se liberalizacija cena u Srbiji. Postepena spoljnotrgovinska liberalizacija i unapređenje politike konkurencije indirektno će doprineti formiranju cena u konkurentskim uslovima.
Nastaviće se usklađivanje cena u oblasti prirodnih monopola na ekonomskim principima. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena su:
smanjivanje obuhvata kontrole cena;
prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti;
unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;
promena modela usklađivanja cena naftnih derivata.
U okviru usklađivanja cena u infrastrukturnim delatnostima na ekonomskim principima najvažnije mere su:
povećanje cene električne energije na ekonomski nivo kao nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za energetiku pri određivanju cena električne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i profit koji obezbeđuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;
rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji. Očekuje se da će Agencija za telekomunikacije dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja tržišta telekomunikacijskih usluga i cena.
dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što podrazumeva povećanje cena određenih roba i usluga, ali i smanjenje cena onih roba i usluga koje su neopravdano visoke u odnosu na zemlje u okruženju. Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i njihovih zarada. Kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za formiranje cena lekova. Usklađivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova na izdatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na recept, kao i uticaj na inflaciju.