[pic]
REPUBLIKA SRBIJA
M E M O R A N D U M
Vlade Republike Srbije u vezi sa
podnošenjem zahteva Republike Srbije za prijem
u članstvo Evropske unije
Beograd, decembar 2009. godine
Odluka Republike Srbije da podnese zahtev za prijem u članstvo Evropske unije predstavlja rezultat snažne privrženosti temeljnim idejama, dostignućima i vrednostima Evropske unije. Članstvo u Evropskoj uniji je strateški cilj Republike Srbije.
Svoju odluku da podnese zahtev za prijem u članstvo Republika Srbija temelji na nekoliko osnovnih postulata. Prvi i osnovni podrazumeva iskrene namere Srbije da u potpunosti učestvuje u poluvekovnoj težnji evropskih naroda da izgrade Evropu pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti. Poput drugih država, članica Unije, Republika Srbija teži izgradnji društva u kome najznačajnije vrednosti predstavljaju pluralizam, tolerancija, solidarnost i sprečavanje diskriminacije.
Nacionalni i kulturni identitet Srbije deo je zajedničkog kulturnog obrasca EU utemeljenog u maksimi ujedinjeni u različitostima. Istovremeno, Srbija baštini zajedničke evropske vrednosti oličene u temeljnim demokratskim načelima.
Srbija želi da, ispunjavanjem uslova koji su neophodni za članstvo u EU, doprinese izgradnji funkcionalnog, održivog i efikasnog sistema EU. U tom smislu, proces pristupanja daje snažan podstrek okončanju političkih i ekonomskih reformi u Srbiji.
Srbija je, kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. godine. Deklaracija, koja je tada usvojena u Zagrebu, potvrđuje evropsku perspektivu država, koje su obuhvaćene Procesom, kao i status potencijalnih kandidata, koje su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. godine. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji.
Na samitu u Solunu, održanom juna 2003. godine, jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. godine, decembra 2006. godine i juna 2008. godine.
Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU nakon petooktobarskih promena 2000. godine. Konsultativna radna grupa, kao okvir za praćenje ostvarenog napretka, održala je, u periodu od jula 2001. do jula 2002. godine, pet sastanaka, na kojima su razmatrani tekući, opšte društveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima.
Konsultativnu radnu grupu SRJ-EU jula 2003. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog, kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka, čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji.
Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005, nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Pregovori su zvanično otvoreni 10. oktobra 2005. godine, a već u maju 2006. godine, zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju nedovoljna, su zaustavljeni odlukom Evropske komisije. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije, i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih, pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. novembra 2007. godine. Sporazum je potpisan 29. aprila 2008. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. Narodna skupština Republike Srbije je 9. septembra 2008. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum.
Iako je početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uslovljena zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ, Srbija je, sa svoje strane, otpočela primenu Sporazuma 30. januara 2009. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije, Savet ministara EU doneo je, 7. decembra 2009. godine, odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. Istom odlukom, Savet je period primene Prelaznog sporazuma od strane Srbije prihvatio kao postepeno sticanje iskustva u primeni (track record).
Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji, potpisani u maju 2007. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji, tokom koga je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. Odluka kojom je Savet ministara EU 30. novembra 2009. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno, a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. Za Republiku Srbiju, ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“ – ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja, izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracije.
Paralelno sa formalnim koracima ka članstvu, tekao je i unutrašnji reformski proces u Srbiji i izgradnja konsenzusa potrebnog za ulazak Srbije u EU. Sa ciljem postizanja nacionalnog konsenzusa po pitanju pristupanja EU, Vlada Srbije je 2002. godine formirala Savet za evropske integracije, kao savetodavno telo koje predstavlja sve delove srpskog društva. Članovi Saveta su, pored ministara u Vladi, predstavnici sindikata, Unije poslodavaca, Privredne komore Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, nacionalnih manjina, verskih zajednica, nevladinog sektora i univerziteta. Savet je na 7. sednici, održanoj juna 2009. godine, pozdravio dosadašnje napore Vlade Srbije učinjene u procesu pridruživanja i pozvao Vladu da preduzme sve neophodne korake kako bi se proces evropske integracije ubrzao. Narodna Skupština je u oktobru 2004. usvojila Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji kojom se ističe da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Evropskoj uniji. Vlada Srbije je u junu 2005. usvojila Nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, kao krovni dokument procesa evropske integracije zemlje. Ova Strategija je predvidela aktivnosti koje Republika Srbija treba da preduzme u svim oblastima društva, politike i prava, kako bi do 2012. godine bila spremna da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u Evropskoj uniji. Od 2004. godine, Republika Srbija sačinjava godišnje Akcione planove za sprovođenje Evropskog partnerstva. Idući u susret ugovornoj obavezi, Republika Srbija je od 2004. godine započela i sa procesom usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i svake godine je usvajala Akcioni plan za harmonizaciju.
Iako su se građani Republike Srbije većinski opredeljivali za ulazak zemlje u članstvo EU, podrška ovom strateškom cilju, kao i ekonomskim i političkim reformama čije sprovođenje pretpostavlja, prošla je kroz nekoliko teških iskušenja. Premijer prve demokratske Vlade, dr Zoran Đinđić, koji je predano radio na preobražaju Republike Srbije u modernu demokratsku državu, sa funkcionalnom tržišnom privredom, spremnom da se suoči sa teškim nasleđem godina rata i razaranja, ubijen je 12. marta 2003. godine. Savezna Republika Jugoslavija transformisana je 2003. godine u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Nakon održanog referenduma u Crnoj Gori, državna zajednica je prestala da postoji, i Republika Srbija postala je nezavisna država 2006. godine. Teritorijalna celovitost Republike Srbije ugrožena je u februaru 2008. godine, pokušajem otcepljenja Kosova i Metohije. Bez obzira na težinu izazova, Republika Srbija nije odustala od legitimne borbe za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, tokom koje se koristila isključivo pravnim i diplomatskim sredstvima.
Najbolju potvrdu evropskog usmerenja zemlje svakako predstavljaju rezultati izbora, kojih je, na različitim nivoima, nakon demokratskih promena započetih 5. oktobra 2000. godine bilo ukupno sedamnaest. Svi do sada sprovedeni izbori su bili organizovani i održani u skladu sa opšteprihvaćenim standardima i na svakim od njih, partije koje su se zalagale za evropsku budućnost Srbije dobijale su većinu. Najubedljivija pobeda desila se u godini najvećeg iskušenja – 2008. godine održani su najpre predsednički, a zatim, u maju mesecu, parlamentarni, pokrajinski i republički izbori. Počevši od ubedljive pobede predsednika Borisa Tadića na izborima u januaru 2008, na svim nivoima su značajnu prevagu odnele partije i kandidati koji su zagovarali nastavak evropske integracije Srbije.
Ne slučajno, period nakon ovih izbora je obeležen najsnažnijim napretkom u ispunjavanju uslova za članstvo od početka procesa evropske integracije u Srbiji, što je i prepoznato u Izveštaju o napretku Srbije za 2009, koji je Evropska komisija objavila u oktobru. Izveštaj pozitivno ocenjuje napore Vlade Srbije u mnogim oblastima, a posebno u oblasti primene Prelaznog sporazuma i trgovinske liberalizacije, koji čine neke od ključnih parametara za ocenu spremnosti Srbije za prelazak u narednu fazu procesa pristupanja, odnosno za dobijanje statusa kandidata za članstvo.
U 2009. godini, kada je većina zemalja pribegavala protekcionističkim merama, Vlada Srbije je odlučila da svoju čvrstu opredeljenost ka članstvu u Evropskoj uniji potvrdi primenom Prelaznog sporazuma od 30. januara 2009. godine. Primenom Sporazuma izvršena je liberalizacija uvoza iz EU, tako što su odmah ukinute carine za 63% tarifnih linija, odnosno za 50% vrednosti uvoza industrijskih proizvoda. Kada je u pitanju poljoprivreda, odmah su ukinute carine za 40% tarifnih linija, to jest za 40% vrednosti uvoza iz EU. Konstatujući posvećenost procesu evropske integracije, Komisija je, u Strategiji proširenja 2009-2010, potvrdila da je Srbija na ovaj način počela da stiče iskustvo u primeni (track-record) odredbi Prelaznog trgovinskog sporazuma. Takođe, Evropska komisija u Godišnjem izveštaju za 2009. godinu ponavlja konstataciju da Srbija poseduje administrativni kapacitet neophodan za suštinski napredak u procesu evropske integracije.
Potpisivanjem SSP, Srbija se obavezala na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i njihovu doslednu primenu. Poštujući ovu odredbu, Srbija je u oktobru 2008. godine usvojila Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), kojim su planirane aktivnosti Vlade Srbije kako bi Srbija bila spremna za članstvo u EU do kraja 2012. godine, u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena. U periodu oktobar 2008 – septembar 2009. ispunjenost NPI je bila 81%, jer je od ukupno 229 planiranih propisa usvojeno 186, s tim što je od 117 planiranih zakona usvojeno 87. Vlada Srbije je formirala sistem za stvaranje nacionalne verzije acquis communautaire. Prevođenje primarnog zakonodavstva Evropske unije je u konačnoj fazi izrade, kao i prevod inicijalnih 10.000 strana sekundarnog zakonodavstva.
Konstantno jačajući sposobnosti države da preuzima obaveze koje će proisticati iz članstva EU, Srbija je usmerena na sprovođenje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dalje ostvarivanje napretka u usvajanju, primeni (implementation) i sprovođenju (enforcement) pravnih tekovina EU. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je ušla u novu fazu odnosa sa Evropskom unijom. Prvi put, sveobuhvatni odnosi sa Evropskom unijom zasnivaju se na ugovornoj osnovi, a Srbija će stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju postati država pridružena Evropskoj uniji.
Paralelno sa procesom izgradnje demokratskog društva, sprovođenjem političkih, pravnih i institucionalnih reformi, Srbija je u periodu koji je za nama sprovela i značajan broj ekonomskih reformi koje su višestruko doprinele rastu životnog standarda stanovništva.
U prvih osam godina tranzicije, od 2001. do 2008. godine, Srbija je sprovela ekonomske reforme koje su dale značajne rezultate u pogledu rasta društvenog proizvoda, postepenog smanjenja visoke inflacije, rasta zaposlenosti i priliva inostranog kapitala. U ovom periodu ostvaren je prosečan godišnji rast bruto društvenog proizvoda od 5,4%, a BDP po glavi stanovnika je povećan sa 1.709 evra u 2001. godini na 4.661 evro u 2008. godini. U 2007. i 2008. godini, po prvi put nakon više decenija, registrovani su pozitivni signali na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti koja se kretala oko 22%, u 2007. godini smanjena je na 18,8%, a u 2008. na 14,4%. Stopa inflacije je u čitavom periodu bila u granicama ciljane inflacije, a 2008. godine je iznosila 6,8%, što je značajan pomak u odnosu na 2001. godinu kada je inflacija iznosila 40,7%. Strane investicije su kumulativno u ovom periodu dostigle nivo od 13,3 milijardi evra.
Svetska ekonomska kriza je nepovoljno uticala na ekonomske aktivnosti u 2009. godini, međutim, zahvaljujući merama ekonomske i monetarne politike, Srbija je uspela da spreči dublje poremećaje u finansijskom i realnom sektoru. Merama Vlade održana je makroekonomska stabilnost i ublažena recesiona tendencija, pa su i revidirane procene koje se odnose na pad društvenog proizvoda u 2009. godini i to u pozitivnom smeru. Ovaj pad ne bi trebalo da bude veći od 3% što je značajno bolje u poređenju sa ostalim svetskim ekonomijama. Tokom krize Srbija nije imala većih problema u bankarskom sektoru zahvaljujući brzoj reakciji Vlade, a i činjenici da je ovaj sektor uspešno restruktuiran u prethodnom periodu. Na osnovu ostalih makro pokazatelja procenjenih za 2009. godinu (budžetski deficit 4,5% BDP, javni dug 31,8% BDP) može se zaključiti da je srpska ekonomija u poređenju sa drugim, uspela da odgovori na izazove svetske ekonomske krize.
Evropska unija je najvažniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije. Samo u 2008. godini, 87% srpskog izvoza plasirano je na tržište zemalja koje su sadašnje članice EU (54%) ili teže da u što skorijoj budućnosti to postanu (CEFTA – 33%). Od 13,3 milijardi evra investicija, koje su u zemlju ušle od 2000. godine, više od polovine je iz Evropskog ekonomskog prostora, čiji je EU najveći deo. Približavanje srpske ekonomije EU će svakako doprineti jačanju makroekonomske stabilnosti i održivom privrednom razvoju.
Srbija je bila i ostaje u potpunosti posvećena unapređivanju saradnje u regionu zapadnog Balkana, sprovodeći na taj način jedan od osnovnih spoljnopolitičkih prioriteta. Svoju privrženost regionalnoj saradnji Srbija je potvrdila aktivnim učešćem u radu brojnih regionalnih inicijativa i organizacija (od Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi do Regionalnog saveta za saradnju i niza drugih). Zaključivanje sporazuma CEFTA 2006, Ugovora o Energetskoj zajednici ili Ugovora o uspostavljanju evropskog vazdušnog prostora doprinelo je jačanju saradnje među potpisnicama, ali i unapređivanju interesa svake od njih. Imajući u vidu centralnost svog geografskog položaja, doprinos Srbije će u budućnosti biti značajan za uspeh regionalnih integrativnih procesa koje EU podstiče u oblasti transporta i kreiranju strategije EU za Dunav, što će još bliže povezati transevropske transportne i energetske infrastrukturne mreže.
Izazovi nisu u potpunosti iza nas. Bez obzira na njihovo postojanje, odgovorno postavljanje Republike Srbije u rešavanju dosadašnjih problema učinilo je zemlju pouzdanim i predvidivim partnerom. Republika Srbija neće odustati od ostvarivanja važnih nacionalnih ciljeva, ali će njeno zalaganje uvek biti demokratsko i institucionalno. Polazeći od te pretpostavke, ulazak Republike Srbije u članstvo EU doprineo bi stabilnosti regiona i zaokruživanju zone mira i bezbednosti u Evropi.
Smatramo da je, nakon gotovo deceniju duge pripreme, nivo odnosa dostigao tačku u kojoj je moguće otpočeti novu fazu koja za cilj ima uključivanje i punu integraciju Republike Srbije u EU. Stoga, donosimo odluku da podnesemo zahtev za prijem Republike Srbije u članstvo Evropske unije. Ovu odluku donosimo privrženi ispunjavanju jasnih i unapred definisanih kriterijuma, i svesni da put ka članstvu neće biti ni lak ni brz, ali da predstavlja suštinski način da se unaprede interesi građana Republike Srbije, čije je očuvanje naša najveća obaveza.