Prilog III
RAZLIKE U PROJEKCIJAMA
2007 2008 2009 2010 2011 1. Realni rast BDP (%, pp) Prethodna 7,5 6,0 6,5 6,5 7,5 Poslednja 7,1 7,0 6,5 6,5 7,5 Razlika -0,4 1,0 0,0 0,0 0,0 2. Inflacija, kraj perioda (%) Prethodna 10,1 8,0 6,0 5,0 4,0 Poslednja 10,1 9,5 6,0 5,0 4,0 Razlika 0,0 1,5 0,0 0,0 0,0 3. Saldo spoljnotrgovinskog računa (% BDP) Prethodna -21,6 -21,2 -19,3 -17,4 -15,3 Poslednja -23,0 -23,9 -23,6 -22,8 -21,2 Razlika -1,4 -2,7 -4,3 -5,4 -5,9 4. Spoljni dug (% BDP) Prethodna 59,5 60,1 60,7 60,9 60,7 Poslednja 61,3 60,1 62,7 64,0 63,8 Razlika 1,8 0,0 2,0 3,1 3,1 5. Fiskalni rezultat (% BDP) Prethodna -1,9 -1,7 -0,4 1,0 1,1 Poslednja -2,0 -2,7 -2,1 -0,9 -0,1 Razlika -0,1 -1,0 -1,7 -1,9 -1,2 6. Javni dug (% BDP) Prethodna 30,6 27,8 27,1 26,0 24,7 Poslednja 31,5 26,6 25,5 24,0 22,5 Razlika 0,9 -1,2 -1,6 -2,0 -2,2
S obzirom na promenjene okolnosti u odnosu na maj 2008. godine Ministarstvo finansija je izvršilo revidiranje procena za 2008. godinu i makroekonomskih projekcija za naredni trogodišnji period. Tokom jula 2008. godine formirana je nova koaliciona Vlada Republike Srbije, koja se odlučila za promenu težišta u domenu socijalne politike, što direktno vodi promeni fiskalne pozicije države. Finansijska kriza u SAD i Evropi, nagli rast cene nafte, visoka agflacija u zemlji i u svetu u prvoj polovini 2008. godine, usporavanje rasta vodećih privreda u svetu, rast kreditnog rizika i rast deficita tekućeg računa Srbije za posledicu su imali neophodnost revidiranja projektovanih makroekonomskih kretanja u narednom trogodišnjem periodu iz prethodnog Memoranduma.
Privredni rast. Prvobitna projekcija Ministarstva finansija o rastu BDP zasnivala se na oceni mogućeg usporavanja rasta privrede zbog evidentne realizacije političkog rizika početkom 2008. godine. Kriza početkom godine je prema oceni Ministarstva trebalo da uspori rast za oko 1 procentni poen u odnosu na ocenjeni potencijalni rast bruto domaćeg proizvoda. Međutim privreda Srbije je nastavila da raste u skladu sa trendom, prvenstveno zahvaljujući rastu sektora usluga – telekomunikacija, finansijskog posredovanja i trgovine.
Inflacija. Procena inflacije u odnosu na projektovanu od 8,0% povećana je za 1,5 procentnih poena. Ovaj rast inflacije zasnovan je na visokom rastu cene nafte tokom 2008. godine, povećanju cena komunalnih usluga, električne energije, te nastavak rasta troškova života.
Eksterni sektor. NBS je početkom 2008. godine objavila svoje namere da izvrši promenu platnobilansne metodologije. Na osnovu revidiranih podataka RZS za izvoz i uvoz robe za 2007. godinu, zatim procene tekućih transfera prema novoj metodologiji NBS iz marta 2008. godine i novih podataka za bruto domaći proizvod RZS – ustanovljeno je da je učešće deficita tekućeg računa prema novoj metodologiji nešto veće od ranije procene 13,7%. Učešće je po novom obračunu za 1,1 procentni poen veće i iznosi 14,8% BDP za 2007. godinu. U 2008. godini došlo je do nastavka negativnih tendencija u eksternom sektoru: rast uvoza roba nadmašio je rast izvoza što je dovelo do produbljivanja spoljnotrgovinske neravnoteže, uz smanjivanje pozitivnog salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja, pa je došlo do znatnog rasta deficita tekućeg računa u 2008. godini, stoga će on prema tekućoj proceni iznositi oko 18,4% BDP. Evidentno je da znatno smanjenje uvozne zavisnosti Srbije u narednom trogodišnjem periodu neće biti moguće, kako se predviđalo ranijim projekcijama zbog pogoršanja debalansa u tekućoj godini. Samo realizacijom planiranih investicija u privredi može se doći do planiranog rasta izvoza, a to podrazumeva i veći uvoz opreme od predviđenog, stoga će Srbija i u narednim godinama imati relativno veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu, koja bi tek u 2011. godini trebalo da počne značajnije da opada. Deficit tekućeg računa će biti pokrivan stranim direktnim investicijama, portfolio investicijama i zaduživanjem u inostranstvu. Procena spoljnog duga za 2008. godinu je revidirana za oko 300 mil. evra, dok je za godine za koje se vrši projekcija revidirana za iznose od 1 do 2 mlrd evra. Podaci za javni spoljni dug revidirani su naniže (od 500 do 1.000 mil. evra), jer se na osnovu rebalansa budžeta za 2008. godinu i budžeta planiranog za 2009. godinu može očekivati nešto umerenije zaduživanje države, kao i izdavanje garancija javnim preduzećima za realizaciju planiranih investicionih projekata.
Demografski podaci. Ministarstvo finansija je preuzelo podatke RZS za procenu broja stanovnika za 2008. godinu (7,37 miliona), što je za oko 200 hiljada manje u odnosu na podatak iz prethodnog Memoranduma, gde su korišćeni podaci iz popisa stanovništva iz 2002. godine (7,54 miliona).
Javni dug. Revidiranje planiranih novih zaduženja i emitovanja garancija javnim preduzećima u narednom trogodišnjem periodu stvorilo je dodatni prostor za smanjenje učešća javnog duga u BDP i uprkos činjenici da se očekuje rast budžetskog deficita. Planirana stanja javnog duga u periodu 2009-2011. godine uključuju i dug koji treba da posluži za finansiranje budžetskog deficita u posmatranom periodu.