Na osnovu člana 10. Zakona o mladima („Službeni glasnik RS”, broj 50/11) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),
Vlada donosi
NACIONALNU STRATEGIJU ZA MLADE
ZA PERIOD OD 2015. DO 2025. GODINE
UVOD
Republika Srbija prepoznaje mlade i njihovu posebnu i važnu ulogu u društvu. Mladi su sadašnjost i budućnost društva, resurs inovacija i pokretačka snaga razvoja društva. Zbog toga je neophodno kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih i uspostavljanje partnerskog odnosa mladih i države kako bi se povećalo aktivno učešće u društvu, podstakla društvena integracija i obezbedila uključenost mladih u razvoj omladinske politike.
Nacionalna strategija za mlade (u daljem tekstu: NSM) utvrđuje osnovne principe delovanja, pravce delovanja i očekivane rezultate delovanja svih subjekata omladinske politike (u daljem tekstu: SOP) ka unapređenju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. NSM se zasniva na strateškom opredeljenju države da radi sa mladima i za mlade, i polazeći od cilja postavljenog u Zakonu o mladima (u daljem tekstu: ZOM), teži obezbeđivanju uslova koji će omogućiti mladima da u potpunosti dostignu svoje potencijale, aktivno učestvuju u društvu, doprinoseći ne samo sopstvenom razvoju, već i razvoju društva.
NSM predstavlja ključni mehanizam ostvarivanja, koordinacije i unapređenja omladinske politike kojim se stvara podržavajuća sredina u kojoj se inicijative mladih podstiču i uvažavaju. Svi SOP treba da stvaraju uslove i podržavaju osnaživanje mladih za uključivanje u društvo u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima. Sve sektorske politike treba da prepoznaju mlade i njihove potrebe i potencijale, da im omoguće učešće u donošenju strateških odluka, sprovođenju, nadzoru i evaluaciji. NSM je ,,garancija omladini” od države, ali i ,,garancija državi” od omladine, da će zajednički delovati na realizaciji ciljeva, poštujući dogovorena načela i negujući partnerski odnos. NSM predstavlja vodič u radu za mlade i sa mladima za sve SOP i platforma je za delovanje na lokalnom, pokrajinskom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
1. POLAZNE OSNOVE
Obrazovanjem Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: MOS) maja 2007. godine, ishodom aktivnog četvorogodišnjeg zagovaranja mladih u okviru Koalicije mladih Srbije, udruženja građana i podmladaka političkih stranaka, započet je proces razvoja sistema podrške mladima i saradnje sa mladima. MOS je od samog obrazovanja započelo kreiranje strateških i zakonskih dokumenata u oblasti omladinske politike. Vlada donela je, na predlog MOS-a, 9. maja 2008. godine Nacionalnu strategiju za mlade, 22. januara 2009. godine Akcioni plan za sprovođenje NSM za period od 2009. do 2014. godine, a 4. marta 2010. godine Strategiju karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji. Posebno mesto u oblasti omladinske politike u Republici Srbiji svakako zauzima Zakon o mladima koji je Narodna skupština donela 5. jula 2011. godine.
Pored razvoja strateških i zakonodavnih dokumenata, MOS je do 2014. godine u okviru aktivnosti realizacije NSM i akcionog plana NSM, sprovelo 47 konkursa za kreiranje i sprovođenje omladinske politike, organizovalo obuku za 350 omladinskih udruženja i neformalnih grupa mladih, podržalo razvoj 157 kancelarija za mlade (u daljem tekstu: KZM) pri jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) i pomoglo izradu lokalnih akcionih planova za mlade (u daljem tekstu: LAP) u preko 100 JLS. MOS je podržalo osnivanje Krovne organizacije mladih Srbije (u daljem tekstu: KOMS), rad i razvoj Nacionalne Asocijacije Praktičara/ki Omladinskog Rada (u daljem tekstu: NAPOR) i Nacionalne asocijacije lokalnih KZM. Vlada je donela 24. januara 2014. godine Odluku o obrazovanju Saveta za mlade i tako napravila značajan korak u praćenju i daljem razvoju nacionalne politike za mlade. Pod okriljem MOS-a, od 2008. godine, radi Fond za mlade talente Republike Srbije koji godišnje stipendira preko 2.000 mladih, kao i Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata.
Izrada NSM predviđena je ZOM-om, kao dokument, koji na predlog MOS-a donosi Vlada na period od 10 godina. Proces izrade NSM započet je 31. jula 2014. godine donošenjem Odluke o obrazovanju Radne grupe za izradu NSM za period od 2015. do 2025. godine i akcionog plana za njeno sprovođenje. Vlada je u Radnu grupu imenovala 53 člana, predstavnike svih relevantnih državnih organa i institucija, predstavnike udruženja mladih, za mlade i njihovih saveza (u daljem tekstu: udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti) i stručnjake u oblasti omladinske politike. Uspostavljeno je 8 tematskih grupa (zapošljavanje i preduzetništvo, obrazovanje, vaspitanje i obuka, zdravlje i blagostanje, aktivizam i aktivno učešće mladih, mobilnost i informisanje, socijalna uključenost, kreativnost i kultura, bezbednost) za razvoj NSM, u kojima su učestvovali članovi Radne grupe, kao i druge zainteresovane strane.
Proces izrade NSM započet je situacionom analizom kako bi se utvrdilo trenutno stanje u oblastima od strateškog interesa za mlade, utvrdili pravci kretanja pojave i definisali trendovi. Situacionom analizom stvorena je osnova za utvrđivanje ključnih izazova (problema) za mlade, kao postojećeg negativnog stanja na osnovu kojih su definisani uzroci koji su doveli do takvog stanja i posledice koje su iz toga proizašle. Tokom konsultativnog procesa u oktobru je održano 15 okruglih stolova širom Srbije i više stručnih rasprava, dok je u novembru sprovedena javna rasprava i održavanje 5 javnih tribina i okruglih stolova, na kojima je učestvovalo više hiljada mladih. Na osnovu komentara iznetih tokom ovih skupova, kao i predloga i sugestija dostavljenih putem formulara, došlo se do NSM za period od 2015. do 2025. godine i akcionog plana za njeno sprovođenje.
Podaci u NSM kojima se argumentuju utvrđeni ključni izazovi za mlade predstavljaju suštinu situacione analize i služe da ukažu na stanje i trend na osnovu koga je utvrđen specifični problem. NSM treba da bude čitljiva, razumljiva mladima i lišena sveobuhvatnih nalaza i podataka kojima se došlo situacionom analizom, i zbog toga NSM usmereno koristi podatke gde je to potrebno kao osnov za logičko zaključivanje o utvrđenom problemu i ne sadrži rezultate kompletne analize koja je obavljena da bi se do ključnih problema došlo. Na osnovu precizno definisanih specifičnih problema, njihovih uzroka i posledica, započet je proces definisanja parametara plana, razvojem ciljeva i očekivanih rezultata realizacije ciljeva, kao željenog promenjenog stanja i načina ostvarivanja ciljeva i rezultata, razvojem aktivnosti i indikatora ostvarenja.
U definisanju aktivnosti (mera) za ostvarivanje strateškog i posebnih ciljeva, NSM i akcioni plan uvažavaju Ustavom garantovanu samostalnost JLS i međunarodno‒pravne standarde u oblasti slobode udruživanja. NSM posebno prepoznaje osetljive grupe mladih, marginalizovane, u riziku od socijalne isključenosti i siromaštva kao višestruko diskriminisane i isključene grupe mladih. Svi razvijeni ciljevi i aktivnosti treba da obezbede podršku ovim grupama mladih, bolje prepoznavanje mladih iz osetljivih grupa, dok indikatori akcionog plana posebno segmentiraju i prate sve kategorije mladih u riziku od socijalne isključenosti.
NSM polazi najpre od Ustava Republike Srbije i pozitivnih zakonskih propisa: Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, broj 50/11), Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11 i 55/13), Zakon o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, broj 55/13), Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – Autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14), Zakon o volontiranju („Službeni glasnik RS”, broj 36/10), Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 99/11 – dr. zakon), Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 34/06), Zakon o oružju i municiji („Službeni glasnik RS”, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 101/05 – dr. zakon, 85/05 – dr. zakon, 27/11 – US i 104/13 – dr. zakon), Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05,88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09) i drugi zakoni, a tokom izrade konsultovane su u cilju usklađivanja sledeća strateška dokumenta koja je donela Vlada Republike Srbije: Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011‒2020. godine, Strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji, Strategija razvoja stručnog obrazovanja, Strategija razvoja obrazovanja odraslih, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, Strategija razvoja zdravlja mladih, Strategija javnog zdravlja Republike Srbije, Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata, Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja, Strategija o HIV infekciji i AIDS, Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji, Nacionalna strategija održivog razvoja, Strategija za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, Strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, Strategija kontrole streljačkog i lakog oružja, Strategija razvoja socijalne zaštite, Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija socijalnog stanovanja, Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, Strategija razvoja sistema javnog informisanja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja elektronskih komunikacija, Nacrt nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2014-2018. godine, Strategija razvoja zvanične statistike, Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji, Strategija za upravljanje migracijama i odgovarajući akcioni planovi, lokalni akcioni planovi, kao i drugi relevantni propisi i politike.
U skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) u izradi NSM pošlo se od Strategije EU za mlade – Investiranje i osnaživanje, Obnovljenog okvira za evropsku saradnju u oblasti rada sa mladima (2010 – 2018) i Zajedničkog izveštaja Saveta i Komisije o sprovođenju obnovljenog okvira za evropsku saradnju u oblasti rada sa mladima (2010 – 2018), kao referentne osnove i pravca usklađivanja NSM. Pored ovih dokumenata, konsultovane su i dve razvojne inicijative u okviru razvojne Strategije EU, Evropa 2020: Mladi u pokretu i Nove veštine za nove poslove, kao i Deklaracija i Rezolucija Saveta Evrope o budućnosti omladinske politike: Agenda 2020.
2. ANALIZA STANJA SA PREPORUKAMA
Kao polazna osnova za pripremu NSM posluži su: godišnji izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za mlade i akcionog plana 2009 – 2014, Mladi – naša sadašnjost, istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Youth and Public Policy in Serbia, Studija o indikatorima omladinske politike u Republici Srbiji, Analiza položaja mladih u strategijama Vlade Republike Srbije i novijim sociološkim istraživanjima, Indikatori za praćenje populacije mladih u Srbiji, Stanje u omladinskoj politici – uporedna analiza Republike Srbije i Evropske unije, istraživanje Položaj i potrebe mladih u Srbiji.
MOS je u kontekstu pripreme nove nacionalne strategije za mlade u 2014. godini u saradnji sa Populacinim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA) započelo eksternu evaluaciju realizacije NSM i akcionog plana za period od 2009. do 2014. godine, sa ciljem sagledavanja realnog stanja i donošenja strateških mera. Prvi nacrt evaluacionog izveštaja je pripremljen 3. decembra 2014. godine i javno razmatran 8. decembra 2014. godine. Rezultati nacrta izveštaja su uzeti u razmatranje prilikom izrade NSM, naročito preporuke koje ukazuju na oblasti koje je potrebno razvijati, kontinuirano i dalje unapređivati:
ojačati kapacitete MOS-a i izgradnju infrastrukture za implementaciju NSM i senzibilisanje partnera u sprovođenju NSM za probleme i pitanja mladih;
obezbediti da proces donošenja odluka bude u skladu sa principima ko–menadžmenta;
obezbediti integrisanu omladinsku politiku kroz unapređenje zajedničkog planiranja i sprovođenja NSM kroz zajedničke projekte, upravljanje razmenom informacija i znanja o mladima;
razviti jedinstven i sveobuhvatan sistem monitoringa i evaluacije koji će obezbediti kvantitativne i kvalitativne podatke o sprovođenju NSM;
unaprediti kapacitete lokalne infrastrukture tako da budu prilagođene mladima;
omogućiti transparentniji proces donošenja odluka i dostupnost informacija od značaja za mlade;
obezbediti unapređenje položaja udruženja mladih i za mlade kroz jasno razdvojeno projektno finansiranje i programsko administrativne grantove;
obezbediti povećanje obuhvata mladih aktivnostima usmerenim na sprovođenje NSM, kroz razvoj mehanizama za praćenje i povećanje obuhvata, sa posebnim naglaskom na obuhvat mladih iz osetljivih grupa;
kontinuirano prikupljati podatke o mladima kroz istraživanja o položaju i potrebama mladih.
Na zahtev MOS-a nezavisni ekspertski tim Saveta Evrope je u sklopu svojih redovnih aktivnosti započeo u 2014. godini pregled stanja u omladinskoj politici u Republici Srbiji, kako bi se sagledali realni efekti urađenog i došlo do korisnih preporuka za unapređenje rada u omladinskom polju. Prilikom druge posete Republici Srbiji, septembra 2014. godine, ekspertskom timu je predstavljen prvi nacrt NSM, a komentari koje je tim uputio na dokument su uzeti u obzir prilikom izrade Predloga NSM. Takođe, preporuke ekspertskog tima za unapređivanje omladinske politike, koje su predstavljene na javnom slušanju u Beogradu, 6. februara 2015. godine, su u skladu sa Predlogom NSM.
3. VIZIJA I PRINCIPI
3.1. VIZIJA
Mladi su aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života koji u potpunosti razvijaju svoj potencijal i doprinose ličnom i društvenom razvoju i dobrobiti. Mladi imaju podršku društva, stvaraju bolje uslove za život i razvoj potencijala, i aktivno doprinose opštem napretku društva.
PRINCIPI
U pripremi i realizaciji NSM učestvuju mladi, MOS, ministarstva nadležna za posebne oblasti u omladinskom sektoru i svi drugi SOP, pri čemu MOS usmerava i prati sprovođenje NSM na lokalnom nivou. SOP deluju u skladu sa principima NSM. Svi izrazi koji se koriste u NSM koriste se rodno neutralno. Principi NSM su:
Podrška ličnom i društvenom osnaživanju mladih
Svi, a posebno SOP, u okviru svojih poslova i delokruga podržavaju društveno osnaživanje mladih na način utvrđen ZOM, NSM i drugim instrumentima omladinske politike.
Poštovanje ljudskih i manjinskih prava, ravnopravnost i zabrana diskriminacije
Svi mladi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva. Ne sme se praviti razlika ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu: godina, rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovinskog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.
Jednake šanse za sve
Mladi imaju pravo na jednake šanse i učešće u svim oblastima društvenog života u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima. Ohrabruje se lični i društveni razvoj mladih obezbeđivanjem poštovanja različitosti, rodne ravnopravnosti, prava, slobode i dostojanstva. Mladi imaju pravo na objektivno, prilagođeno i lako dostupno informisanje, kako bi se razvijali i donosili odluke na osnovu pune obaveštenosti.
Značaj mladih i njihove društvene uloge
Svi, a posebno SOP, podstiču i podržavaju jačanje svesti o značaju mladih i društvene uloge mladih kroz realizaciju omladinske politike, društveno osnaživanje u cilju ostvarivanja dobrobiti mladih, promociju i zaštitu njihovih interesa, potreba i mogućnosti za aktivno učešće u društvu. Prepoznaju se i uvažavaju potencijali mladih, kao važan društveni resurs, i iskazuje se poverenje i podrška mogućnostima mladih: „Mladi znaju, mogu, umeju i hoće”.
Aktivno učešće mladih i saradnja
Svi, a posebno SOP, obezbeđuju podsticajno okruženje i daju aktivnu podršku u realizaciji omladinskih aktivnosti mladih, preduzimanju inicijative i njihovom smislenom uključivanju u procese donošenja i sprovođenja odluka, koje doprinose ličnom i društvenom razvoju, a na osnovu pune obaveštenosti mladih. Podržava se i podstiče sloboda udruživanja, saradnja sa vršnjacima i međugeneracijska saradnja, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
Društvena odgovornost i solidarnost
Podstiče se i razvija odgovornost lica koja rade sa mladima, kao i odgovornost mladih u odnosu na njihove obaveze u društvu. Mladi treba da aktivno doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju međugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno učešće u svim aspektima društvenog života mladih osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i svih drugih lica i društvenih grupa koje mogu biti u riziku od diskriminacije, odnosno diskriminatornog postupanja. Razvija se međugeneracijska solidarnost i prepoznaje uloga mladih u izgradnji demokratskog građanskog društva zasnovanog na kulturi nenasilja i toleranciji.
4. STRATEŠKI CILJEVI
NSM definiše devet strateških ciljeva kao željenih, promenjenih stanja kada su u pitanju mladi u oblastima od interesa za mlade. Uspešnom realizacijom NSM u narednih 10 godina unaprediće se:
zapošljivost i zaposlenost mladih žena i muškaraca;
kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnost mladih;
aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu;
zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca;
uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih;
podrška društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti;
mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim migrantima;
sistem informisanja mladih i znanje o mladima;
korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja.
Akcioni plan NSM određuje indikatore koji prate: stepen realizacije aktivnosti, period realizacije (potrebno vreme za ostvarivanje predviđenih ciljeva, rezultata i aktivnosti), nivo realizacije (republički, pokrajinski ili lokalni), nosioce i učesnike procesa realizacije, izvore verifikacije indikatora specifičnih ciljeva i aktivnosti i definiše ukupno potrebna sredstva za realizaciju.
Zapošljavanje i preduzetništvo mladih
Prema podacima za 2013. godinu na nivou EU nezaposlenost mladih uzrasta 15 ( 24 godine je iznosila 23,4%, dok je u avgustu 2014. godine u Republici Srbiji ona iznosila 41,7% za mlade uzrasta 15 ( 24 godine, odnosno 33,27% za mlade uzrasta 15 ( 30 godina. Pored toga, problem je i to što su mladi u Republici Srbiji neaktivni na tržištu rada. U avgustu 2014. godine, stopa neaktivnosti mladih uzrasta 15 ( 24 godine iznosila je 71,2%, dok je za uzrast 15 ( 30 godina stopa neaktivnosti iznosila 52,87%. Takođe, u Republici Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. godini zabeleženo je da 19,7% mladih uzrasta 15 ( 24pripada NEET kategoriji mladih.
Stopa nezaposlenosti je najveća za uzrast 15 ( 24 godine, a to je upravo uzrast u kome postoji najveća razlika u stopi zaposlenosti između mladih žena i muškaraca. Stopa dugoročne nezaposlenosti u ovoj uzrasnoj grupi za žene je 28, a za muškarce 24, dok je stopa neaktivnosti za žene 78, a za muškarce 66. Od svih neaktivnih lica koja ne traže posao zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima, 97% su žene, od čega je 54% uzrasta 15 ( 34 godine. Mlade žene čine polovinu mladih u Srbiji i njihova pozicija je različita u odnosu na mlade muškarce na tržištu rada. Mlade žene su znatno više izložene diskriminaciji pri zapošljavanju, prvenstveno zbog rađanja, ali i seksualnom uznemiravanju. Posebno je nepovoljan položaj mladih Romkinja, koje su tri puta manje zaposlene u odnosno na mlade Rome, a znatno manje u odnosu na opštu populaciju mladih.
Prema godišnjim istraživanjima Unije poslodavaca Srbije o preprekama u razvoju poslovanju, nedostatak adekvatnih kadrova se primiče vrhu liste, sa 8. mesta 2006. godine, pomerio se na 3. mesto 2013. godine. Ovo je jasan pokazatelj da privreda sve teže pronalazi kvalitetne kadrove. Neophodno je da dodatno ulaže finansijska sredstva kako bi obučavala svoje zaposlene, pored toga što kroz poreski sistem finansira sistem obrazovanja u Srbiji, umesto da ta sredstva usmerava u druge oblasti razvijanja poslovanja.
U Evropi i svetu, kao jedan od posebnih vidova zapošljavanja, prepoznaje se preduzetnišvo. Pogotovo je važno da se na formalnom nivou obrazovanja promoviše preduzetnički način razmišljanja, tako da bude usaglašen sa nastavnim programom, kao horizontalni element u svim sferama učenja. Iskustvo stečeno u preduzetničkom obrazovanju povećava mogućnost otvaranja novih kompanija, samozapošljavanja, stvaranja novih radnih mesta, ali i sticanja samopouzdanja i jačanja kreativnosti i društvene odgovornosti kod mladih ljudi. Na osnovu raspoloživih podataka pokazuje se da oko 20% mladih koji su učestvovali u učeničkim kompanijama u srednjoj školi, kasnije zaista i osnuju svoje preduzeće, što je preko 3 puta više od opšte populacije.
Rezultati istraživanja koje je Beogradska otvorena škola sprovela 2013. godine pokazuju pozitivnu korelaciju između dobijanja usluga karijernog vođenja i savetovanja (u daljem tekstu: KViS) i povećanja zapošljivosti i zaposlenosti mladih. Podaci koji su dobijeni nakon korišćenja usluga KViS-a pokazali su da se broj mladih koji su konkurisali za posao, praksu i/ili volontiranje povećao za 14,3%, da se 11,7% više mladih izjasnilo da su spremni na profesionalnu mobilnost, dok se 10,3% više mladih izjasnilo da su spremni na teritorijalnu mobilnost. Pored toga, procenat nezaposlenih mladih koji su koristili usluge KViS-a iznosio je 64,9%, dok je u kontrolnoj grupi procenat nezaposlenih mladih iznosio 73,3%. Sve ovo ukazuje na to da je mladima potrebno pružiti podršku u uspešnoj tranziciji iz obrazovanja na tržište rada. Tu zapravo treba pozicionirati KViS za mlade, u olakšavanju glatkog prelaza iz osnovnog u srednje i visoko obrazovanje i kasnije svet rada, jer ih KViS oprema veštinama koje im omogućavaju da održe svoje kompetencije. Međutim, primetan je nedovoljni obuhvat mladih uslugama KViS-a, kao i nedovoljna vidljivost usluga koje nude pružaoci usluga i to je segment koji je potrebno unapređivati.
STRATEŠKI CILJ
Unapređena zapošljivost i zaposlenost mladih žena i muškaraca
Specifični problem:
Nedovoljno adekvatnih prilika za apliciranje na programe koji pospešuju zapošljivost i zaposlenost mladih i mala motivisanost mladih da se na njih prijavljuju.
Specifični cilj 1:Razvijene usluge i mehanizmi koji pospešuju zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za zapošljavanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Predstavnici privrednog i omladinskog sektora su uključeni u razvoj usluga i mehanizama koji pospešuju zaposlenost i zapošljivost mladih.
Podržati unapređenje javnih politika koje omogućavaju da predstavnici privrednog i omladinskog sektora budu uključeni u kreiranje usluga i mehanizama koji pospešuju zaposlenost i zapošljivost mladih;
obezbediti razvoj standarda i modela za uključivanje predstavnika privrednog i omladinskog sektora u lokalne saveta za zapošljavanje u svojstvu stalnih članova saveta sa pravom glasa;
podstaći uključivanje predstavnika privrednog i omladinskog sektora u lokalne savete za zapošljavanje, kao stalne članove saveta sa pravom glasa;
podržati razvoj i implementaciju međusektorskih usluga koje pospešuju stopu aktivnosti, zapošljivost i zaposlenost mladih na lokalnom nivou.
Unapređeni postojeći i kreirani novi programi koji pospešuju zapošljivost i zaposlenost mladih.
Unaprediti postojeće aktivne mere zapošljavanja mladih, sa posebnim fokusom na paket za mlade;
razviti mere zapošljavanja i smanjenja diskriminacije mladih žena na tržištu rada u saradnji sa privatnim sektorom;
podržati unapređivanje postojećih i kreiranje novih programa za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju;
unaprediti postojeće i kreirati nove programe preko kojih mladi stiču praktična znanja, veštine i kompetencije koje su neophodne na tržištu rada;
obezbediti unapređivanje postojećih i kreiranje novih programa koji podstiču aktivnost mladih žena, kao i mladih iz osetljivih društvenih grupa i mladih iz NEET grupe;
podržati razvoj afirmativnih mera za zapošljavanje mladih iz osetljivih grupa.
Podržan razvoj, primena i promocija aktivnosti koje podstiču zapošljivost i zaposlenost mladih.
Podržati razvoj i primenu programa i vršnjačke edukacije koji podstiču aktivnost mladih;
obezbediti podršku mladim ženama, mladima iz osetljivih društvenih grupa i mladima koji nisu u obrazovanju, obuci, niti su aktivni na tržištu rada, da konkurišu na programe koji pospešuju aktivnost mladih;
podržati promociju primera dobre prakse mladih koji su prošli programe koji podstiču zapošljivost i zaposlenost mladih putem medija i društvenih mreža.
Specifični problem:
Mladi ne poseduju potrebna praktična znanja, veštine i kompetencije koje su tražene na tržištu rada.
Specifični cilj 2:Povećana usklađenost znanja, veština i kompetencija koje se stiču u procesu celoživotnog učenja, sa potrebama tržišta rada
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za zapošljavanje, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Poslodavaci i drugi relevantni akteri aktivno i kontinuirano učestvuju u kreiranju i sprovođenju koncepta celoživotnog učenja.
Obezbediti uključivanje predstavnika poslodavaca u rad školskih odbora i naučno nastavna veća visokoškolskih ustanova;
podržati aktivno uključivanje poslodavaca i drugih relevantnih aktera u kreiranje i sprovođenje nastavnih planova i programa srednjeg obrazovanja;
osigurati transparentniji i inkluzivniji pristup ka poslodavcima i drugim relevantnim akterima u radu akreditacione komisije i akreditacionih potkomisija visokoškolskih ustanova;
unaprediti mehanizme podrške poslodavcima i drugim relevantnim akterima koji sprovode programe celoživotnog učenja mladih.
Unapređeni su uslovi i mehanizmi za sprovođenje stručnih praksi i drugih oblika sticanja radnog iskustva.
Uspostaviti Nacionalni program stručnih praksi uz međusektorsku koordinaciju i saradnju sa predstavnicima poslodavaca na sprovođenju i evaluaciji;
pružiti podršku programima koji motivišu i podstiču mlade da se prijave za Nacionalni program stručnih praksi i/ili drugi oblik sticanja radnog iskustva;
razviti stimulativne mere za pružanje stručne i radne prakse uz postojanje finansijske nadoknade;
podržati razvoj mehanizama za implemetaciju sprovođenja radnih praksi i drugih oblika sticanja radnog iskustva u toku procesa školovanja i van njega;
razviti model podrške poslodavcima i organizacijama civilnog društva (u daljem tekstu: OCD) koje sprovode i razvijaju mehanizme za sprovođenje drugih oblika sticanja radnog iskustva.
Pružanje podrške programima koji omogućavaju mladima sticanje praktičnih znanja, veština i kompetencija.
Razviti model ocenjivanja transverzalnih veština mladih, kao i mehanizama za praćenje kreiranih modela;
podržati udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti u razvoju i realizaciji programa za prenošenje transverzalnih veština u saradnji sa drugim SOP;
obezbediti podršku programima koji omogućavaju mladima da stiču praktična znanja, veštine i kompetencije.
Specifični problem:
Preduzetništvo mladih nije adekvatno razvijeno i nije dovoljno prepoznat doprinos preduzetništva smanjenju nezaposlenosti mladih.
Specifični cilj 3:Omogućeni podsticajni uslovi za razvoj preduzetništva mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za zapošljavanje, ministarstvo nadležno za privredu, ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Stvoren podsticajni okvir javnih politika koji definiše preduzetništvo mladih i njegovo okruženje.
Podržati usvajanje zakonskih i podzakonskih akata koji prepoznaju, olakšavaju i podstiču preduzetništvo mladih;
razviti mehanizame za finansijsku podršku mladima pri pokretanju biznisa, posebno finansiranjem start-ap (Start-up), socijalnog i inovativnog preduzetništva, kao i zadrugarstva;
unaprediti i podržati omladinsko, đačko i studentsko zadrugarstvo;
omogućiti razvoj stimulativnih mera za preduzetništvo mladih u prvim godinama poslovanja;
obezbediti pojednostavljenje administrativnih i pravnih procedura za preduzetništvo mladih u prvim godinama poslovanja;
razviti afirmativne mere namenjene mladim ženama koje žele da postanu preduzetnice, posebno u manje razvijenim područjima;
podržati razvoj i realizaciju podsticajnog i pravno uređenog modela za ulaganje privrednog sektora u preduzetništvo mladih.
Postoje mehanizmi za sticanje preduzetničkih znanja i veština i finansijske pismenosti u okviru obrazovanja.
Uvesti preduzetničke veštine i znanja i finansijsku pismenost u nastavne programe na svim nivoima formalnog obrazovanja;
razviti programe za sticanje preduzetničkih veština i znanja i finansijske pismenosti u okviru nastavnih planova i programa;
podržati institucionalizovanje učeničke kompanije kao praktičnog vida učenja preduzetništva;
pružiti podršku programima i servisima OCD koje podstiču sticanje preduzetničkih znanja i veština i finansijske pismenosti mladih;
podržati uvođenje programa Pasoša preduzetničkih veština na nacionalnom nivou.
Razvijeni održivi programi podrške mladima koji se odlučuju na samozapošljavanje.
Podržati formiranje i rad centara za podršku razvoju biznisa pri univerzitetima;
razviti saradnju za podršku razvoju biznisa mladih između JLS, akreditovanih regionalnih razvojnih agencija i centara za podršku razvoju biznisa;
podržati razvoj internet savetovališta koja pomažu i podstiču mlade da započnu svoj biznis;
pružiti podršku otvaranju lokalnih biznis inkubatora za pružanje biznis start-ap podrške i pružanje mentorske podrške kroz različite modele međusektorske saradnje;
razviti programe podrške mladim ženama koje se odlučuju na samozapošljavanje u tradicionalno muškim biznis sektorima.
Stvoreni su uslovi za razvoj socijalnog preduzetništva mladih zasnovani na društvenom razumevanju i podršci preduzetništvu i inovativnosti.
Razviti mehanizme podrške mladima koji se bave inovacijama i istraživačkim radom u preduzetništvu;
podržati aktivnosti koje povezuju inovativnost, socijalno preduzetništvo, društveno odgovorno poslovanje i otvaranje socijalnih preduzeća;
obezbediti razvoj preduzetničke kulture kod mladih, informisanja o primerima dobre prakse mladih preduzetnika i pozitivnog uticaja na društvo i zajednicu.
Specifični problem:
Nedostatak funkcionalnog, sveoobuhvatnog, kvalitetnog i održivog sistema karijernog vođenja i savetovanja mladih.
Specifični cilj 4:Razvijen funkcionalan i održiv sistem karijernog vođenja i savetovanja mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za zapošljavanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređen nacionalni okvir za KViS.
Podržati osnivanje Nacionalnog resursnog centra za KViS i razvoja mehanizama za upravljanje znanjem o KViS;
podržati aktivnosti upoznavanja mladih sa podrškom koju mogu dobiti u KViS;
pružiti podršku osnivanju Nacionalnog foruma za KViS i učešće u radu Evropske mreže politike celoživotnog vođenja;
razviti mehanizme za merenje efekata različitih usluga KViS po zapošljivost mladih, koji uključuje efekte na različite kategorije mladih;
podržati razvoj inovativnih alata, metoda i tehnika u oblasti KViS prilagođenih potrebama mladih žena i muškaraca.
Razvijen mehanizam za kontinuirano sprovođenje i unapređivanje standarda i programa KViS mladih.
Unaprediti programe i metodologiju KViS za studente;
obezbediti razvoj postojećih i stvaranje novih programa KViS za mlade u sistemu srednjeg obrazovanja;
podržati unapređenje postojećih i razvoj novih programa KViS za nezaposlene mlade van sistema obrazovanja, kao i mlade iz osetljivih grupa;
unaprediti standarde KViS mladih.
Povećan broj centara za KViS koji pružaju usluge mladima i lokalnih timova za KViS mladih.
Podržati osnivanje novih centara i timova za KViS pri školama, fakultetima, univerzitetima, udruženjima koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
razviti aktivnosti međusektorskih partnerstava na lokalnom nivou u cilju pružanja usluga KViS mladima;
pružiti podršku uspostavljanju lokalnih timova koji pružaju usluge KViS mladima iz osetljivih društvenih grupa.
Kontinuirana primena programa, standarda i usluga KViS u okviru obrazovnih institucija.
Podržati primenu programa i metodologije KViS za studente u Srbiji, uz korišćenje uspostavljenih standarda KViS;
obezbediti primenu programa KViS za mlade u sistemu srednjeg obrazovanja, uz korišćenje uspostavljenih standarda KViS;
obezbediti sprovođenje godišnje evaluacije programa i metodolije KViS za mlade u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja;
podržati obuke i kontinuirano usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika za pružanje usluga KViS.
Obezbeđena je kontinuirana primena programa, standarda i usluga KViS van obrazovnih institucija.
Podržati aktivnosti KViS za nezaposlene mlade van sistema obrazovanja, kao i mlade iz osetljivih grupa, uz korišćenje uspostavljenih standarda KViS;
obezbediti podršku za programe KZM za karijerno informisanje mladih na lokalnom nivou;
podržati primenu programa karijernog vođenja i savetovanja OCD koje sprovede iste programe;
omogućiti obuke i kontinuirano usavršavanje predstavnika KZM za pružanje usluga KViS za mlade.
Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih
Sistem obrazovanja je složeni niz procesa koji utiču na veliki deo ukupne populacije. Ako se uzmu u obzir podaci da je na početku školske 2013/14. godine evidentirano preko 1.200.000 osoba koje učestvuju u nekom obliku formalnog obrazovanja, zatim broj zaposlenih u sektoru obrazovanja u 2013. godini, koji iznosi 148.841, i ako se na to doda broj onih koji učestvuju u neformalnom obrazovanju, kao i broj roditelja i staratelja onih koji su korisnici usluga sistema obrazovanja, videćemo da je to sistem koji je u neposrednoj ili posrednoj vezi sa skoro svakim stanovnikom Srbije.
Pored sticanja kvalifikacije, osnovni cilj obrazovanja je sticanje kvalitetnih znanja, veština i stavova za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetencija. Ipak, rezultati postignuća učenika na PISA testiranju pokazuju da su rezultati učenika iz Republike Srbije značajno niži u odnosu na OECD prosek, kao i u odnosu na druge evropske zemlje (osim Bugarske i Rumunije). Analiza rezultata završnog ispita, koji se sprovodi na kraju osnovnog obrazovanja, pokazuje da su u 2014. godini učenici osnovnih škola u više od polovine okruga imali ispodprosečna postignuća na sva tri testa, dok se u oko trećini okruga postižu rezultati na nivou prosečnih. Loša postignuća učenika otvorila su pitanje nastavničkih kompetencija i pozicije nastavničke profesije uopšte, vaspitnog i pedagoško ( psihološko ( didaktičko ( metodičkog pristupa u obrazovanju i prilagođenosti sadržaja nastavnih i vannastavnih aktivnosti potrebama mladih.
Usvajanjem Zakona o obrazovanju odraslih učinjen je značajan napredak u stvaranju uslova za priznavanje prethodnog učenja stečenog kroz neformalno obrazovanje i informalno učenje. Međutim, još uvek nije usvojen standard kvalifikacija i standardi stručnih i ključnih kompetencija, što onemogućava praktičnu primenu priznavanja prethodnog učenja. Takođe, Zakon o obrazovanju odraslih ne prepoznaje specifičnost neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru koji nisu usmereni na sticanje određene kvalifikacije i stručno osposobljavanje. Omladinski programi usmereni su na sticanje kompetencija mladih. Važan je proces, ali pre svega ishod procesa učenja, postojanje fleksibilnosti u realizaciji programa u skladu sa potrebama učesnika i širok spektar aktivnosti koje nisu samo obuke i treninzi.
U kontekstu neformalnog obrazovanja od suštinske važnosti za mlade je priznavanje kompetencija stečenih kroz omladinski rad. Postoji inicijativa da se kvalifikacije stečene u omladinskom radu definišu kroz Nacionalni okvir kvalifikacija(u daljem tekstu: NOK). Kompetencije koje se stiču u neformalnom obrazovanju kroz omladinski rad značajne su za zapošljivost mladih, jer upravo te kompetencije poslodavci traže prilikom zapošljavanja. Postoji statistički značajna povezanost između dužine učešća i frekvencije učešća u programima neformalnog obrazovanja u omladinskom radu i stepena i obima stečenih kompetencija mladih.
Prevremeno napuštanje obrazovanja i osipanje učenika i studenata još jedan je od velikih izazova sa kojima se suočava sistem obrazovanja Republike Srbije. Broj mladih uzrasta 15 ( 24, iz NEET kategorije, u 2012. godini iznosio je 25,1%, dok je taj broj na nivou zemalja EU iznosio 13%. Prema Popisu stanovništva iz 2011. godine, u Republici Srbiji je 2% stanovnika starijih od deset godina nepismeno (žena je pet puta više, nego muškaraca), 11% stanovništva starijeg od 15 godina ima nepotpuno osnovno obrazovanje, 20,8% samo osnovno i 48,9% stanovništva srednje obrazovanje. Samo 16,2% stanovništva ima završeno više ili visoko obrazovanje. Dostupnost obrazovanja u velikoj meri je smanjena mladima iz osetljivih društvenih grupa. U kategoriji osoba sa invaliditetom 53,3% uzrasta iznad 15 godina ima završeno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu školu, dok svega 6,6% ima završeno više ili visoko obrazovanje.
Kada je reč o pripadnicima romske nacionalne zajednice, ukupno 87% ima osnovno ili niže obrazovanje, a manje od 1% ima više i visoko obrazovanje. Kada se osvrnemo na podatke razvrstane po polu, uočićemo da žene čine većinu (81%) od ukupnog broja osoba bez škole, a isto tako i većinu diplomiranih osoba (školska 2012/2013. godina ( 53%). Osobe muškog pola manje upisuju studije prvog stepena (45% upisanih studenata), a još manje master studije (39.5%). Rodna nejednakost ogleda se u segregaciji obrazovnih profila, gde i dalje preovlađuje tradicionalna podela na „muška” i „ženska” zanimanja. Na fakultetima humanističkih nauka i umetničkim fakultetima preovlađuju studentkinje sa približno 65%, na medicinskim fakultetima broj je izjednačen na oko 50%, dok na tehničkim fakultetima studentkinje učestvuju sa jedva oko 25%. U informaciono‒komunikacionim tehnologijama žene čine 25% specijalista. Tradicionalizam u odnosu na rodne uloge uslovljava veću tehničku nepismenost žena, što ih kasnije dodatno dovodi u nejednak položaj na tržištu rada.
Svakako ne treba ispustiti iz vida i činjenicu da ni nadareni i talentovani mladi nisu u dovoljnoj meri podstaknuti da razvijaju svoje potencijale. Značajan napredak učinjen je osnivanjem Fonda za mlade talente koji na godišnjem nivou stipendira oko 2.000 učenika i studenata. Poseban problem nastaje kada diplomci treba da se zaposle, o čemu svedoči dužina čekanja na posao. Na posao između dve i četiri godine čeka 18,5% osoba sa visokim obrazovanjem, a isti period u traženju posla provede i 15,6% osoba sa završenom srednjom školom. Veliki broj mladih sa visokim obrazovanjem napustio je zemlju ili želi da je napusti, i zbog toga je zadatak ove strategije da pronađe način da mlade ljude motiviše da se profesionalno i lično usavršavaju i svoja znanja i veštine ulože u društveni, ekonomski i kulturni napredak zemlje.
STRATEŠKI CILJ
Unapređen kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih
Specifični problem:
Stručna znanja i transverzalne veštine mladih i postojeći obrazovni profili nisu u skladu sa ličnim i društvenim potrebama.
Specifični cilj 1:Obezbeđeni su uslovi za razvoj kreativnosti, inovativnosti i inicijative mladih i sticanje kompetencija u okviru celoživotnog učenja
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređene su vaspitne i pedagoško ( psihološko ( didaktičko ( metodičke kompetencije nastavnika i stručnih saradnika u radu sa mladima.
Inicirati izmene propisa tako da udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti mogu da podnose na akreditaciju programe stalnog stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika;
podstaći i podržati udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti da razviju i podnose na akreditaciju programe stalnog stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika;
osnažiti predstavnička tela učenika i studenata za aktivno učešće u razvoju i primeni metodologije i sistema merenja efekata stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika;
koristiti rezultate TALIS istraživanja u procesu kreiranja politika stručnog usavršavanja nastavnika;
podržati inicijative za uspostavljanje programa i uvođenje obavezne obuke akademskog osoblja za razvoj profesionalnih kompetencija u radu sa studentima.
Obezbeđeno je kontinuirano unapređenje nastave i vannastavnih aktivnosti kroz saradnju obrazovnih ustanova i SOP.
Podržati aktivno učešće predstavničkih tela učenika i studenata u razvoju programa rada škole i studijskih programa;
uspostaviti i podržati mehanizam saradnje udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM sa obrazovnim institucijama pri izvođenju nastavnih programa;
razviti mehanizme saradnje i razmene iskustava predstavničkih tela učenika i studenata, drugih udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
omogućiti razmenu iskustava u radu sa mladima između obrazovnih ustanova i OCD na domaćem i međunarodnom nivou;
podržati programe koji promovišu solidarnost, razumevanje, toleranciju, rodnu ravnopravnost i principe inkluzivnog društva u okviru vannastavne aktivnosti.
Afirmisan je sistem celoživotnog učenja i priznavanja prethodnog učenja i prepoznate su specifičnosti neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru.
Podržati učešće SOP u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja;
inicirati izmenu propisa za obezbeđivanje učešće predstavnika mladih prilikom definisanja modela priznavanja prethodnog učenja i razvoja i primene standarda rada u neformalnom obrazovanju;
informisati mlade o proceduri priznavanja prethodnog učenja;
podržati aktivnosti prepoznavanja specifičnosti neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru koji nisu usmereni na sticanje određene kvalifikacije i stručno osposobljavanje;
podržati razvoj neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru, koji nisu isključivo obuke i treninzi.
Specifični problem:
Omladinski rad nije sistemski prepoznat, priznat i podržan.
Specifični cilj 2:Unapređen je kvalitet i dostupnost omladinskog rada i obezbeđeno njegovo prepoznavanje
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređen kvalitet programa omladinskog rada i kapaciteti pružaoca usluga omladinskog rada.
Podržati istraživanja o potrebama mladih;
obezbediti kontinuirano unapređivanje i razvoj novih programa u skladu sa potrebama mladih i društva;
obezbediti kontinuirano praćenje efekata realizacije programa omladinskog rada u skladu sa razvijenim standardima za osiguranje kvaliteta.
Obezbeđeno je prepoznavanje i priznavanje omladinskog rada kao usluge koja doprinosi unapređenju položaja mladih.
Podržati aktivnosti profesionalizacije delatnosti omladinskog rada kroz formalno i neformalno obrazovanje u skladu sa standardima zanimanja omladinskog rada;
kreirati mehanizam za priznavanje kompetencija stečenih kroz omladinski rad i prepoznavanje zanimanja omladinskog rada kroz NOK i Klasifikaciju zanimanja;
utvrditi potrebe za razvoj usluga omladinskog rada na lokalnom nivou i zapošljavanje omladinskih radnika.
Specifični problem:
Postoji neravnopravnost u pristupu obrazovanju koja dovodi do napuštanja školovanja i neposedovanja priznatih kompetencija.
Specifični cilj 3:Unapređene su mogućnosti ravnopravnog pristupa obrazovanju za sve i podrška mladima iz osetljivih društvenih grupa
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Razvijeni i primenjeni programi preventivnog delovanja radi smanjivanja broja mladih koji prevremeno napuštaju školovanje.
Razviti programe prevencije ranog napuštanja školovanja i prepoznavanja mladih u riziku od napuštanja školovanja;
uspostaviti sistem praćenja uzroka i obima prevremenog napuštanja obrazovanja i efekata preduzetih mera na smanjenje stope napuštanja;
podržati programe za osnaživanje predstavničkih tela učenika i studenata za pružanje vršnjačke podrške mladima u riziku od napuštanja školovanja;
podržati programe predstavničkih tela učenika i studenata, udruženja koje sprovode omladinske aktivnosti za senzibilizaciju nastavnika za preventivni rad i motivisanje mladih u riziku od napuštanja školovanja;
podržati udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM u pružanju podrške mladima u riziku od napuštanja školovanja.
Unapređeni mehanizmi praktične podrške mladima iz osetljivih grupa za obrazovanje u skladu sa njihovim potrebama.
Podržati programe za obuku nastavnika i stručnih saradnika za prilagođavanje potrebama mladih iz osetljivih društvenih grupa u skladu sa inkluzivnim principima u obrazovanju;
podržati programe senzibilizacije nastavnika i roditelja za promenu kulturoloških matrica koje nameću limitirajuće rodne uloge;
podržati programe podrške u ispunjavanju svih aspekata pristupačnosti (fizička, sadržajna, finansijska) i prilagođenosti obrazovanja u skladu sa važećim propisima i preporukama;
razviti mrežu vršnjačke podrške (mentorstvo, vršnjačka asistencija) obrazovanju mladih iz osetljivih grupa;
unaprediti programe podsticajnih mera i mehanizme primene za uključivanje i uspešan nastavak školovanja mladih iz osetljivih grupa uvažavajući socijalnu dimenziju.
Razvijeni mehanizmi podrške mladima koji su napustili obrazovanje da se vrate u sistem obrazovanja i steknu kvalifikaciju.
Podržati razvoj podsticajnih mera za povratak i uključivanje u obrazovanje mladih koji nisu u sistemu ili su napustili obrazovni sistem;
razviti nove i unaprediti postojeće programe podrške mladih iz osetljivih grupa koji su napustili obrazovanje da se vrate u proces obrazovanja;
podržati uspostavljanje programa učenja na daljinu i drugih savremenih metoda za povećanje obuhvata mladih koji su napustili ili nisu bili uključeni u formalno obrazovanje;
unaprediti regulativni okvir u visokom obrazovanju koji obezbeđuje podsticaj za prilagođavanje nastave školovanju studenata uz rad, roditeljstvo, itd.;
razvijati programe podrške za nastavak školovanja mladim roditeljima, posebno mladim majkama.
Specifični problem:
Nadareni i talentovani mladi nisu dovoljno prepoznati i podržani u obrazovanju, usavršavanju i zapošljavanju.
Specifični cilj 4:Omogućeno prepoznavanje i obezbeđena podrška razvoju potencijala nadarenih i talentovanih mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Prepoznati i podržati nadarene i talentovane učenike, studente i mlade u razvoju ličnih interesovanja i potencijala.
Podržati razvoj sistema za identifikaciju nadarenih i talentovanih učenika i studenata i adekvatne mehanizme podrške u nerazvijenim, siromašnim devastiranim područjima;
razviti i unaprediti programe podrške stručnog razvoja i usavršavanja koji omogućavaju nadarenim i talentovanim učenicima i studentima razvoj interesovanja, kreativnosti i inovativnosti;
podržati učešće talentovanih i nadarenih učenika i studenata u postojećim i podržati razvoj novih naučnih, kulturnih, sportskih, tehničko(tehnoloških i drugih aktivnosti;
obezbediti bolju prilagođenost nastave individualnim potrebama nadarenih i talentovanih učenika i studenata;
podržati razvoj vannastavnih aktivnosti saradnjom sa naučnim, kulturnim, sportskim, tehničko–tehnološkim i drugim institucijama koje pružaju razvojne mogućnosti mladima.
Obezbeđena je podrška obrazovanju, usavršavanju, zapošljavanju i vrednovanju postignuća nadarenih i talentovanih učenika i studenata.
Omogućiti nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata kroz dalji rad Fonda za mlade talente Republike Srbije i unapređenje drugih načina stipendiranja i nagrađivanja;
razvijeni programi promocije i podrške obrazovanja mladih žena u tehničkim i prirodnim naukama;
omogućiti kontinuiranu podršku i subvencionisanje istraživačkog rada mladih talenata;
uspostaviti kontinuiranu saradnju SOP sa privatnim i javnim sektorom u cilju profesionalnog razvoja, zapošljavanja i samozapošljavanja mladih talenata;
unaprediti načine procene znanja mladih, kako bi se omogućilo vrednovanje vrhunskih postignuća u učenju.
Aktivizam i aktivno učešće mladih
Stvaranje pravnog i političkog okvira koji stimuliše učešće i aktivizam mladih moguće je jedino uz kreiranje različitih, efikasnih mehanizama koji će omogućiti njihovo aktivno učešće u javnim politikama. Mehanizmi kojima će se to uraditi moraju biti proaktivni i odgovarati potrebama mladih. Uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, realizaciju različitih razvojnih projekata, izradu lokalnih strateških dokumenata, rad radnih grupa, donošenju odluka, samo su neki od efikasnih mehanizama kojima se može povećati njihovo angažovanje u bitne društvene tokove. Od posebnog je značaja uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, jer se time osigurava kvalitetan odgovor na sve njihove potrebe, ali mora se imati u vidu da se aktivizam mladih najbolje razvija i jača kroz grupe kakve su OCD, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, KZM i sl.
Udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, bez svake sumnje, vrše bitnu društvenu i političku funkciju, ali i pored toga ne postoji podsticajna sredina za razvoj omladinskog civilnog sektora, kao ni povoljna sredina za promociju i zaštitu građanskog prostora mladih. Naime, kapaciteti SOP su nedovoljno razvijeni, te s toga treba intenzivno raditi na njima, kako bi se povećao i aktivizam mladih. Podizanje kapaciteta, s druge strane, iziskuje izvesno finansiranje, što krovne organizacije mladih nisu u mogućnosti da obezbede i time se ceo ovaj proces otežava.
Različiti vidovi državnih programa koji omogućavaju ovu vrstu podrške veoma su značajni i verovatno i najbitniji način za jačanje kapaciteta mladih. Različiti vidovi karijernog savetovanja, neformalnog obrazovanja, trening za trenere, sticanje veština i znanja, samo su neki od vidova kojima se ovo može postići, a samim tim i aktivno učešće mladih i njihovo osnaživanje u rešavanju zaista bitnih društvenih pitanja. Sve ovo je veoma značajno, jer se omogućava da mladi mogu da preuzmu vitalnu ulogu, kako u sopstvenom, tako i u razvoju svoje zajednice.
Zakon o volontiranju je usvojen 2010. godine, ali ono što se u praksi pokazalo je da ne omogućava očekivano promovisanje i stimulisanje kulture volontiranja. Da bi se postigao efektivni zakonski okvir za volontiranje, neophodno je da ga, pored Zakona o volontiranju, čine i drugi zakoni, kao što si Zakon o udruženjima, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, ali i neki sektorski zakoni (kultura, socijalna politika, mladi i dr.).
Volonterizam jeste i uvek treba da bude osnova civilnog društva, i kao takav treba da bude podstican u društvu, a posebno kod mladih. Volontiranje treba promovisati kao nešto što zajedničkim zalaganjem donosi dobrobit celokupnom društvu, kao nešto što će omogućiti da se stvari pokrenu i okrenu. Do nepovoljnih uslova za volontiranje dovelo je slabije interesovanje mladih za ovaj vid angažovanja, odnosno njihov nedostatak slobodnog vremena usled povećanja obaveza. Međutim, sa druge strane, mladi su tehnološki veoma obrazovani, što u mnogome može pomoći volonterskim servisima u kvalitetnijem pružanju usluga, vođenju različitih kampanja preko interneta, širenju ideja i mobilizaciji društva, tako da i to može biti jedan od bitnih načina uključivanja mladih u volontiranje. Za unapređenje volonterizma je bitno i umrežavanje volonterskih organizacija, jačanje njihovih kapaciteta, ali i uticanje na promenu generalnog stava javnosti o volonterizmu samo kao servisu za pružanje usluga.
Nedovoljna uključenost mladih u aktivnosti u vezi sa zaštitom životne sredine, kao i u donošenje odluka u ovoj oblasti, proizilazi iz činjenice da ne postoji dovoljan broj informacija o načinima na koje to mogu da urade. Međutim, nedostatak informacija nije jedini problem koji dovodi do toga. Nedovoljno povezivanje između sektora zaštite životne sredine, zdravlja i obrazovanja, problem siromaštva i izostanak multidisciplinarnog pristupa svakako doprinose uvećanju ovog problema. Učešće mladih u programima obrazovanja stanovništva i podizanja javne svesti o značaju zaštite životne sredine je nedovoljno, jer ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi za učešće građana u odlučivanju o problemima povezanim sa ovom oblašću. Jedan od veoma pouzdanih mehanizama za uključivanje mladih u pitanja u vezi sa za zaštitom životne sredine svakako je edukacija.
Prirodne nepogode, saobraćajne nesreće, proizvodnja i korišćenje opasnih materija, zagađanje vazduha, vode i zemljišta, ukazuju na potrebu edukacije mladih da prepoznaju rizike po zdravlje u životnoj sredini, kako bi se preduzele mere i aktivnosti za njihovo otklanjanje ili prevazilaženje. Sa druge strane, povećanje nivoa informisanosti i njihovog znanja o problemima životne sredine omogućiće njihovo veće uključivanje u identifikovanje i traženje mogućeg rešenja za ove društveno veoma bitne i kompleksne probleme.
STRATEŠKI CILJ
Unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu
Specifični problem:
Pravni i politički okvir ne podstiče i ne stimuliše učešće i aktivizam mladih, jer ne stvara adekvatne uslove za ostvarivanje omladinskog učešća i aktivizma. Ne postoje efikasni mehanizmi za integrisanje omladinskih perspektiva u javne politike i učešće mladih.
Specifični cilj 1:Unapređen je pravni i politički okvir uključivanja perspektive mladih žena i muškaraca i učešće mladih u procesima donošenja odluka i razvoju politika za mlade
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Organizacije i institucije prepoznaju mlade i različite kategorije mladih kao posebnu grupu sa svojim pravima i potrebama.
Izraditi sveobuhvatnu analizu pravnog i političkog okvira i prakse za učešće i aktivizam mladih na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou;
definisati zakonsku obavezu svih institucionalnih aktera da u razvoj svojih politika uvrste perspektive mladih i predstavnike mladih;
formulisati kriterijume za rodno osetljivo praćenje razvoja politika u kojima su uvrštene perspektive mladih i predstavnici mladih;
obezbediti adekvatnu zastupljenost (procenat mesta) i nivo učešća mladih, kako bi se postigla ravnopravnost mladih u procesima i telima;
izvršiti izmene i dopune ZOM-a, kako bi se unapredilo pravno prepoznavanje mladih i uključivanje perspektive mladih u razvoj javnih politika.
Organizacije i institucije kreiraju svoju politiku i posebne planove uzimajući u obzir perspektive mladih i uključujući mlade.
Podržati funkcionalno i aktivno uključivanje predstavnika mladih u rad i odlučivanje javnih institucija i organizacija na ravnopravnoj osnovi;
razviti smernice za omladinsko i rodno odgovorno budžetiranje na svim nivoima;
razviti standarde i mehanizme izbora mladih za učešće u procesima donošenja odluka i razvoja politika, uključujući afirmativne mere za učešće manje zastupljenog pola;
razviti i primeniti mehanizam strukturiranog dijaloga po međunarodnim standardima;
obezbediti adekvatnu zastupljenost i nivo učešća mladih kako bi se postigla ravnopravnost u procesima i telima.
JLS kreiraju politiku za mlade na osnovu realnih potreba mladih na lokalnom nivou i dostupnih resursa za rad sa mladima.
Razviti smernice za SOP na lokalnom nivou za uključivanje perspektive mladih koje sadrže i rodnu perspektivu i perspektivu osetljivih grupa mladih u razvojne procese i politike;
podržati izradu, realizaciju, praćenje i evaluaciju LAP uz aktivno učešće mladih u procesima i odlukama;
uključiti mlade muškarce i žene na ravnopravnoj osnovi u proces razvoja, implementacije, praćenja i evaluacije LAP;
unaprediti smernice za ulogu, nadležnosti i pravni status KZM i kompetencije osoba koje rukovode KZM.
Specifični problem:
SOP nemaju dovoljno razvijene i izgrađene kapacitete za implementaciju i praćenje omladinske politike. Udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti nemaju uslove koji omogućavaju kontinuiran rad i razvoj programa sa mladima i prilagođen i podržan sistem komunikacije sa mladima.
Specifični cilj 2:Uspostavljeni su uslovi za izgradnju kapaciteta i sinergiju u radu SOP i održivi razvoj i uključivanje većeg broja udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Razvijen mehanizam koordinacije procesa i izgradnje kapaciteta SOP za realizaciju NSM.
Utvrditi sve SOP koji doprinose realizaciji NSM;
definisati uloge i precizirati odgovornosti u procesu realizacije NSM;
unaprediti administrativne i operativne kapacitete nadležnog ministarstva za sprovođenje NSM;
razviti programe obuke SOP za razvoj i realizaciju omladinske politike i NSM;
obezbediti razvoj kapaciteta SOP za praćenje i izveštavanje o realizaciji NSM;
podržati razvoj kapaciteta mladih da kao izabrani predstavnici mladih, učestvuju u procesima razvoja politika i donošenju odluka, na svim nivoima i međunarodnom nivou;
obezbediti razvoj i realizaciju Agendi za mlade u okviru ministarstava kojima se definišu aktivnosti koje ministarstva realizuju za mlade;
podržati izmenu ZOM kojom bi se obezbedilo redovno izveštavanje Saveta za mlade i javnosti o napretku u sprovođenju NSM i Agendi za mlade;
razviti tematsko godišnje planiranje realizacije ciljeva NSM, kojim bi se određena tema stavila u fokus javnosti i postigla sinergija u radu;
utvrditi usluge dostupne mladima na lokalnom nivou koje pružaju institucije i organizacije, i obezbediti podršku za razvoj, standardizovanje i održivo finansiranje postojećih i stvaranje novih, uz obezbeđenu koordinaciju i sinergiju.
Obezbeđena je podrška održivom razvoju udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti.
Obezbediti redovno administrativno i programsko finasiranje rada i razvoja reprezentativnih saveza mladih;
omogućiti korišćenje javnih prostora udruženjima koja sprovode omladinske aktivnosti za realizaciju programa za mlade;
utvrditi postojanje svih javnih prostora za mlade (omladinska imovina) i staviti ih u funkciju mladih;
podržati aktivnosti razvoja i primene planova za razvoj demokratskih procedura u udruženjima koje sprovode omladinske aktivnosti i svrishodno uključivanje u rad i napredovanje novih članova.
Uspostavljena je kontinuirana podrška programima za sprovođenje aktivnosti uključivanja mladih u društvo.
Omogućiti kontinuirano finansiranje programa udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti koji doprinose razvoju društva i omogućavaju aktivno učešće mladih;
podržati programe za razvoj znanja i veština omladinskih aktivista za efektivan doprinos društvu kroz rad postojećih udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti;
podržati aktivno uključivanje mladih iz osetljivih grupa u rad udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i razvoj njihovih kompetencija;
obezbediti podršku predstavničkim telima učenika i studenata u razvoju kompetencija članova i povećanje broja učenika ili studenata koji učestvuju u aktivnostima predstavničkih tela;
podržati aktivnosti KZM usmerenih na uključivanje mladih u društvo;
podržati aktivnosti motivisanja i razvoja kapaciteta za uključivanje mladih žena i muškaraca u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina;
podržati programe motivisanja mladih žena i muškaraca za učešće u političkom životu i izbornim procesima.
Izgrađen je mehanizam podrške i motivacije SOP za saradnju i umrežavanje i zajedničke aktivnosti.
Obezbediti podršku razvoju programa koji se realizuju u partnerstvu između udruženja koje sprovode omladinske aktivnosti i u partnerstvu sa KZM;
podržati programe koji omogućavaju umrežavanje SOP i udruživanje napora (sinergiju) na različitim nivoima i temama;
razviti smernice i podržati aktivnosti razmene iskustava, prenosa znanja i vršnjačke edukacije u okviru i između udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti;
podržati uključivanje i članstvo udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti u međunarodnim organizacijama, učešće u međunarodnim skupovima, procesima i telima;
podržati razvoj i realizaciju projekata međunarodne saradnje.
Unapređeni su i inovirani pristupi i komunikacija udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti sa mladima.
Izvršiti istraživanje i analizu načina na koji udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti uključuju nove članove i aktiviste, i podsticajnih faktora koji mlade motivišu na uključivanje u aktivnosti i rad udruženja, koja uključuje rodnu perspektivu;
razviti smernice za inovativne načine uključivanja mladih i motivisanje za aktivno učešće, koje uključuje rodnu perspektivu i podsticajne mere za osetljive grupe mladih;
podržati razvoj novih načina komunikacije i kanala komunikacije udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti sa mladima, sa ciljem uključivanja novih aktivista i članova.
Specifični problem:
Nepovoljno je okruženje za volontiranje na koje utiče loš institucionalni okvir, nepostojanje strategije i plana implementacije Zakona o volontiranju i podrška volonterskim akcijama.
Specifični cilj 3:Unapređeni uslovi za volontiranje među mladima i za mlade
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Obezbeđena podsticajna sredina i podrška za razvoj volonterskih aktivnosti i volontiranje mladih.
Podržati volonterske aktivnosti udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, KZM i neformalnih omladinskih grupa;
podržati uključivanje mladih volontera u kratkoročne i dugoročne volonterske programe;
podsticati obrazovne, kulturne i sportske ustanove da prepoznaju, podrže i vrednuju volontiranje mladih;
uspostaviti sistem za prepoznavanje i priznavanje veština stečenih volontiranjem pri zapošljavanju i pratiti njegovu efikasnost;
podsticati međugeneracijsku saradnju i uključivanje mladih iz osetljivih grupa kroz volonterske programe, projekte i inicijative;
podržati programe volontiranja u vanrednim situacijama.
Volontiranje mladih je prepoznato i podržano u razvoju.
Podržati formulisanje politike volontiranja na nacionalnom nivou, unapređenje zakonskog okvira za volontiranje i razvoj standarda volonterskog rada;
uključiti programe volontiranja u nacionalne i lokalne planove razvoja, kao i u planove rešavanja vanrednih situacija;
podržati SOP da razumeju pravne obaveze i unaprede zaštitu volontera i korisnika volontiranja;
podržati umrežavanje volonterskih centara i servisa u okviru udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
razviti rodno osetljive kriterijume za izveštavanje i merenje efekata volontiranja;
podržati programe koji promovišu volontiranje kao društveno korisnu aktivnost.
Osnažena udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM za sprovođenje volonterskih programa i projekata.
Obezbediti primenu standarda volonterskog rada u aktivnostima udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
podržati obuke za udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM o volonterskom menadžmentu;
podržati razvoj i rad volonterskih servisa u okviru udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
podržati redovne, rodno osetljive evaluacije programa volontiranja u okviru udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM.
Specifični problem:
Mladi su nedovoljno uključeni u aktivnosti i donošenje odluka u oblasti životne sredine.
Specifični cilj 4:Povećano je učešće mladih u zaštiti životne sredine i održivog razvoja
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za životnu sredinu
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređene su mogućnosti mladih za učešće u procesima i odlukama o životnoj sredini i održivom razvoju.
Unaprediti dostupnost informacija o stanju životne sredine mladima u saradnji sa SOP;
podržati uspostavljanje saradnje između mladih i tela JLS nadležnog za zaštitu životne sredine, uključivanje mladih u osnivanje i rad zelenih saveta i izradu lokalnih ekoloških akcionih planova;
podržati uključivanje mladih u konsultativne procese u oblasti zaštite životne sredine i razvoj smernica za praćenje procene uticaja na životnu sredinu.
Obezbeđena je multisektorska podrška programima zaštite životne sredine i održivog razvoja koje realizuju SOP.
Podržati osnivanje fondova za životnu sredinu koji bi izdvajali deo sredstava za aktivnosti mladih na zaštiti i unapređenju životne sredine;
podržati koordinaciju aktivnosti privrednog sektora u pravcu izdvajanja sredstava za omladinske programe u oblasti zaštite životne sredine;
podržati subvencionisanje omladinskih preduzetničkih ideja sa komponentom zaštite životne sredine kroz promociju obnovljivih izvora energije, ekoturizma i drugih oblika zelene ekonomije;
podržati aktivnosti zaštite životne sredine koje realizuju SOP i uključivanje mladih u realizaciju programa zaštite životne sredine i održivog razvoja koje sprovode međunarodne organizacije.
Zdravlje i blagostanje mladih
Bolesti zavisnosti imaju hroničan tok i dovode do teških poremećaja psihičkog i telesnog zdravlja mladih, odnosno ugrožavaju ili zaustavljaju njihov pravilan psiho(fizički razvoj. Sve češće do prvog uzimanja droge dolazi u uzrastu od 11 do 13 godina. Inicijalne supstance su najčešće duvan, alkohol, kanabinoidi, sedativi, pojedinačno ili u kombinaciji, ali to mogu biti i opioidi (posebno kod devojaka) i amfetamini. Ukupno 64,5% stanovnika Srbije je u toku svog života pušilo cigarete. Upotreba ilegalnih droga, bar jednom u toku života, zabeležena je kod 8% ispitanika, starosti od 18 do 64 godine. Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hašiš), čija je upotreba, bar jednom u toku života, zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine. U Srbiji je u populaciji od 18 – 34 godine starosti, rasprostranjenost upotrebe rezličitih droga niža nego u većini zemalja EU. Sportsko klađenje je drugi najzastupljeniji vid kockanja, koji je upražnjavalo 17,2% ispitanika nekada u toku svog života.
Studije pokazuju da se u prve seksualne odnose stupa veoma rano, gde se mladi zatiču fizički i psihički nespremni. U cilju edukacije iz oblasti reproduktivnog zdravlja potrebno je unaprediti rad savetovališta za mlade. Usled neznanja, stida i neprosvećenosti, najveći broj njih ne koristi sredstva za kontracepciju, zbog čega prednjače među vršnjacima iz Evrope po broju obolelih od polno prenosivih bolesti i namernim prekidima trudnoće. Od 2002. godine registrovan je porast broja mladih uzrasta 15 – 29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 30% u 2013. prema 22% tokom 2002. godine). Mladi su suočeni sa brojnim stresovima i potrebna im je podrška u nošenju sa stresom (više od 50% srednjoškolaca navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresogeni životni događaj).
Prema dostupnim podacima više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivno. U Srbiji je gojazan skoro svaki peti odrasli stanovnik (21,2%), svaki treći stanovnik puši (34,7%), oko 40% svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, a skoro polovina stanovništva ima hipertenziju (46,1%). Ukupno 40% stanovnika EU izjavljuje da se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok se sportom u Srbiji jednom nedeljno bavi samo oko 10% stanovnika. Oko 34% stanovnika EU izjavljuje da se nikada ne bavi fizičkim vežbanjem, dok se u Srbiji nikada ne bavi fizičkim vežbanjem čak 56% odsto populacije. Kada se uporede podaci istraživanja koje su sproveli Eurobar i Cesid, videće se da je nedostatak vremena osnovni razlog slabog učešća u sportskim aktivnostima. Upravo su to rezultati koje navodi EU kao osnovni razlog, dok je u Srbiji taj broj manji i kreće se na nivou od oko 40%. Nema podataka o učešću žena i devojaka u profesionalnom, rekreativnom i školskom sportu, ali podaci o ulaganju u ženski i muški sport na lokalnom nivou pokazuju nesrazmerno mala budžetska sredstva namenjena sportistkinjama, dok u nekim lokalnim sredinama nema sportskih aktivnosti koje odgovaraju mladim ženama. Anketa „Rodni barometar 2012” je pokazala da se samo 11% žena bavi rekreacijom, i to čine znatno ređe od muškaraca.
Mlade u zdravstvenom riziku odlikuju nizak nivo znanja i brige o sopstvenom zdravlju, nedovoljno korišćenje službi zdravstvene zaštite, nezaposlenost, stigma i diskriminacija koju doživljavaju od opšte populacije, rano susretanje sa problemima specifičnim za odrasle, rano stupanje u seksualne odnose, česta promena seksualnih partnera i korišćenje alkohola, duvana i droga. Rizik od oboljevanja i prenošenja bolesti u ovoj populaciji je znatno veći u odnosu na opštu populaciju mladih, te je neophodno posvetiti posebnu pažnju kreiranju mera adekvatnih za brigu o zdravlju mladih u riziku. Procenat ranog rađanja i maloletničkih trudnoća je znatno smanjen, ali je i dalje visok procenat maloletničkih trudnoća u romskim naseljima. U opštoj populaciji, 1,4% žena, starih 20 ( 24 godine, je rodilo dete pre 18. godine, a u romskim naseljima je udeo žena koje su rodile pre 18. godine, 38,3%.
Osamostaljivanje mladih u Srbiji otežano je usled lošeg ekonomskog položaja mladih i nepostojanja adekvatne stambene politike za mlade. Ovo za posledicu ima veliku zavisnost mladih od roditelja i pojavu tzv. „produžene mladosti” koju karakteriše ostanak mladih u roditeljskom domu i posle 30. godine života. Mladi koji se odluče na osamostaljivanje od roditelja suočavaju se sa poteškoćama u pronalaženju stambenog prostora usled visokih tržišnih cena iznajmljivanja ili kupovine stambenih jedinica. Veliki broj studenata suočava se sa poteškoćama u pronalaženju adekvatnog i pristojnog stambenog prostora tokom studija, a programi subvencionisanog iznajmljivanja stanova za studente ne postoje. Postojeći sistem socijalnog stanovanja za davanje stanova u zakup nije pristupačan mladima i mladim porodicama.
Glavni problemi zaštite životne sredine su nizak nivo svesti o životnoj sredini, nedovoljna edukacija o životnoj sredini i neadekvatno učešće javnosti u odlučivanju. Veliko je nerazumavanje važnosti i hitnosti rešavanja ovih pitanja u cilju očuvanja zdravlja ljudi. Formalno obrazovanje iz oblasti zaštite životne sredine u okviru vaspitno(obrazovnog procesa još uvek nije zadovoljavajuće. Nedovoljno neformalno obrazovanje iz oblasti zaštite životne sredine prisutno je kao posledica nedostupnosti odgovarajućih informacija i ograničenog interesa medija.
STRATEŠKI CILJ
Unapređeno zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca
Specifični problem:
Postoji trend povećavanja rizičnog ponašanja i pogoršanja zdravlja mladih. Mladi nemaju dostupne adekvatne programe i usluge prevencije.
Specifični cilj 1:Programi promocije zdravlja i prevencije rizičnog ponašanja mladih su unapređeni i dostupni većem broju mladih žena i muškaraca
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za zdravlje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Standardizovani programi i razvijene usluge za prevenciju zdravlja i unapređenje zdravih stilova života.
Unaprediti rad i programe savetovališta za mlade koji će uključiti u jednakoj meri mlade žene i muškarce;
izraditi programe promocije zdravlja mladih;
unaprediti programe i usluge prevencije rizičnog ponašanja kod mladih;
podržati razvoj i primenu rodno osetljivih kriterijuma za procenu kvaliteta programa prevencije rizičnog ponašanja mladih.
Unapređena dostupnost programa za prevenciju bolesti zavisnosti mladih.
Podržati programe vršnjačke edukacije mladih za prevenciju bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, igara na sreću i novih medija, na lokalnom nivou;
podržati programe edukacije roditelja i nastavnika za prevenciju bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, igara na sreću i novih medija;
podržati programe i aktivnosti informisanja u svrhu prevencije bolesti zavisnosti.
Unapređena dostupnost programa za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i očuvanja reproduktivnog zdravlja.
Podržati programe vršnjačke edukacije mladih za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i unapređenje reproduktivnog zdravlja;
podržati programe edukacije roditelja i nastavnika za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i unapređenje reproduktivnog zdravlja;
podržati programe prevencije polno prenosivih infekcija i HIV/side;
podržati programe čiji je osnovni cilj unapređenje reproduktivnog zdravlja mladih i planiranja porodice.
Unapređena dostupnost programa za očuvanje mentalnog i opšteg zdravlja mladih.
Podržati programe edukacije mladih, roditelja i nastavnika za unapređenje mentalnog i opšteg zdravlja mladih;
razviti savetovališta za mentalno zdravlje i usluge psihološke podrške i pomoći van zdravstvenih ustanova;
podržati programe pravilne ishrane i prevencije gojaznosti kod mladih žena i muškaraca.
Specifični problem:
Nedovoljna fizička aktivnost mladih, kao faktor u nastajanju mnogih obolenja. Značajno je odsustvo podrške omladinskih inicijativa za unapređenje zdravih stilova života.
Specifični cilj 2:Stvoreni uslovi za razvoj zdravih stilova života mladih žena i muškaraca
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za zdravlje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređene politike i programi razvoja zdravih stilova života mladih žena i muškaraca.
Podržati istraživanja praćenja stilova života mladih i analize kretanja po međunarodnim standardima, koja će uključiti rodnu perspektivu;
uspostaviti mehanizam saradnje SOP na razmeni informacija i razvoju smernica za programe zdravih stilova života;
unaprediti javne politike za finansiranje programa za zdrave stilove života;
izraditi Nacionalnu strategiju zdravlja mladih;
podržati programe razvoja zdravih stilova života mladih i njihovo praćenje i evaluaciju.
Unapređene mogućnosti mladih žena i muškaraca za kvalitetno provođenje slobodnog vremena i učešće u sportskim i rekreativnim aktivnostima.
Podržati razvoj i realizaciju programa SOP za razvoj zdravih stilova života;
podržati i razviti programe sportskih sekcija i drugih vannastavnih aktivnosti usmerenih na razvoj zdravlja kroz životne veštine, sa posebnim osvrtom na mlade žene;
unaprediti i razviti sistem školskih takmičenja i uvođenje raznovrsnosti sportskih disciplina i stimulaciju uključivanja svih mladih, sa posebnim osvrtom na mlade žene;
podržati aktivnosti uvođenja nastave fizičkog vaspitanja u nastavne planove i programe visokoškolskih ustanova;
podržati izgradnju, sanaciju i adaptaciju javnih prostora i stavljanje u funkciju kvalitetnog provođenja slobodnog vremena mladih.
Specifični problem:
Broj mladih koji su izloženi nekom od rizika je u porastu. Nepostojanje adekvatnih programa prevencije i usluga dovodi do opadanja kvaliteta njihovog zdravlja.
Specifični cilj 3:Unapređeni uslovi za rad sa mladima u zdravstvenom riziku
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za zdravlje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređena podrška mladima u zdravstvenom riziku.
Razviti standarde i podržati programe podrške mladima u zdravstvenom riziku;
razviti standarde i podržati usluge za mlade u zdravstvenom riziku;
podržati razvoj kompetencija terenskih i omladinskih radnika koji se bave mladima u zdravstvenom riziku.
Povećana senzibilizacija institucija koje se bave mladima u zdravstvenom riziku.
Unaprediti programe senzibilizacije predstavnika institucija za rad sa mladima u zdravstvenom riziku;
podržati programe senzibilizacije predstavnika KZM za rad sa mladima u zdravstvenom riziku;
podržati programe obuka predstavnika tužilaštva, sudstva, policije, centara za socijalni rad i drugih institucija za rad sa mladima u zdravstvenom riziku.
Specifični problem:
Nepostojanje uslova za osamostaljivanje mladih (studenata, zaposlenih i nezaposlenih mladih, mladih porodica) usled lošeg ekonomskog položaja i nerazvijene stambene politike za mlade.
Specifični cilj 4:Unapređene mere za stanovanje i osamostaljivanje mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za stambene poslove
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređene mere za rešavanje stambenog pitanja mladih.
Razviti subvencionisane mere za stanovanje mladih (niske poreske stope, subvencionisani krediti);
podstaći izgradnju neprofitnih stanova za mlade;
podržati subvencionisane mere za rešavanje stambenog pitanja mladih parova i roditelja, uz posebne mere za mlade samohrane majke.
Unapređene mere za privremeno stanovanje mladih.
Razviti mere podrške stanovanju mladih žena i muškaraca van obrazovnog sistema;
unaprediti kriterijume za unapređenje uslova u učeničkim i studentskim domovima;
proširiti kapacitete učeničkih i studentskih domova;
obezbediti subvencionisano stanovanje za studente koji žive van studentskih domova.
Specifični problem:
Mladi nemaju dovoljno znanja o životnoj sredini, niti razvijenu svest o značaju životne sredine i održivog razvoja.
Specifični cilj 5:Razvijena odgovornost mladih žena i muškaraca prema očuvanju životne sredine
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za životnu sredinu, ministarstvo nadležno za zdravlje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređeni programi edukacije mladih, roditelja i nastavnika za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i klimatske promene.
Podržati obuke za vršnjačke edukatore za rad sa mladima na unapređenju životne sredine, održivom razvoju i klimatskim promenama;
razviti programe obuke mladih, roditelja i nastavnika za unapređenje životne sredine, održivi razvoj i klimatske promene;
podstaći razvoj obuka mladih žena i muškaraca za otklanjanje i prevazilaženje rizika po zdravlje u slučaju vanrednih situacija.
Unapređeno informisanje mladih, roditelja i nastavnika o zaštiti životne sredine, održivom razvoju i klimatskim promenama.
Razviti aktivnosti informisanja mladih, roditelja i nastavnika za zaštitu i unapređenje životne sredine, održivi razvoj i klimatske promene;
podržati aktivnosti usmerene na razumevanje rizika po zdravlje uzrokovanih zagađenom životnom sredinom;
obezbediti obuke mladih o svakodnevnim aktivnostima kojima se doprinosi održivom razvoju, zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena.
Bezbednost mladih
Kada se razmatra pitanje bezbednosti mladih kao posebne društvene grupe, neophodno je uvažiti specifičnosti ove grupe i na polju pretnji kojima su izloženi i na polju vrednosti koje je potrebno zaštititi, a samim tim i načina na koji se može postići njihova bezbednost. Mladi su značajan resurs svakog društva, sa potencijalom da postanu aktivni i produktivni, ali za mnoge od njih, na putu njihovog razvoja, postoje brojni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje. To su izazovi, rizici i pretnje koji podstiču nasilno ponašanje, ekstremizam i netoleranciju prema različitim kulturnim modelima i vrednostima, utiču na porast kriminala, dovode do zabrinjavajućeg porasta upotrebe opojnih droga i alkohola, kockanja, negovanja nebezbednih stilova života u saobraćaju, na sportskim i drugim javnim manifestacijama, u javnom prostoru, nesnalaženja u novim, neočekivanim, „vanrednim” situacijama, i slično. Veća izloženost bezbednosnim rizicima i pretnjama utiče na ugrožavanje fizičkog opstanka i integriteta mladih, kao i na mogućnost da vode kvalitetan način života, u sigurnom okruženju, gde se neometano razvijaju u uslovima koji podstiču zdrav mentalni razvoj i duhovnu ravnotežu i gde su mladi uspešni i srećni.
S tim u vezi, ne postoji organizovan sistemski pristup širenja znanja o bezbednosnim rizicima i pretnjama kojima su mladi izloženi, kao ni organizovan sistem obuke za sticanje veština i sposobnosti za delovanje u uslovima konkretne bezbednosne pretnje. Uočeno je i da ne postoji dovoljno razvijen koordinirani multidisciplinarni pristup i međusektorska saradnja u identifikovanju, planiranju i pružanju usluga, koje odgovaraju bezbednosnim potrebama mladih. Takođe, da nisu dovoljno ojačane institucije zaštite i nije postignuta veća usklađenost programa namenjenih rešavanju pitanja bezbednosti mladih sa propisanim standardima.
Unapređivanje programske podrške, podrazumevalo bi podizanje kvaliteta i efikasnosti već postojećih programa, kao i kreiranje novih programa sa temama i sadržajima koji se bave onim bezbednosnim rizicima i pretnjama kojima su mladi izloženi, a koji do sada nisu prepoznati kao dovoljno važni i samim tim nisu tretirani od strane institucija koje brinu o mladima. Takođe, to znači utvrđivanje jasnih kriterijuma i standarda koje programi moraju da ispune, kao i jasniju klasifikaciju programa prema tome, da li su u domenu primarne, sekundarne ili tercijarne prevencije, ili u domenu sankcija, represije, i sl. Raznovrsnost programa mora se ogledati i u tome kojoj ciljnoj grupi su namenjeni, jer je primetan nedostatak programa koji su namenjeni mladima starije uzrasne kategorije, mladima u odnosu na rodnu komponentu, odnosno koji podržavaju rodnu ravnopravnost, mladima koji su na izdržavanju zavodske mere ili su u procesu resocijalizacije i reintegracije.
Ne možemo reći da postoji potpuni nedostatak preventivnih i interventnih programa koji se bave bezbednošću mladih, ali činjenica je da su mladi i dalje nebezbedni i nesigurni i to vrlo često u sredinama gde se to najmanje očekuje, kao što su, na primer, porodica ili školska sredina. Dosadašnji odgovori na probleme i pitanja bezbednosti mladih nisu dovoljno sveobuhvatni, nemaju kontinuitet i ne postoje jasni kriterijumi evaluacije i monitoringa nad njihovim sprovođenjem. Nasilje možda jeste najčešći problem sa kojim se mladi ljudi susreću u svakodnevnom životu, ali ne smemo isključiti ni čitav spektar drugih problema. Razmatrajući različite aspekte bezbednosti mladih i pretnje koje ih okružuju, ne možemo isključiti pitanje njihove bezbednosti u saobraćaju, u situacijama prirodnih katastrofa ili elementarnih nepogoda, degradacije životne sredine, različite oblike socio‒patoloških pojava, trgovine ljudima, različite modalitete diskriminacije, nejednakosti i sl.
U periodu od 2008. do 2013. godine, na štetu mladih, od ukupnog broja izvršeno je 38% krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. U 2013. godini, izvršeno je 51 krivično delo trgovine ljudima, na štetu lica starosti 15 ( 30 godina, među kojima je 25 osoba ženskog pola. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 2012. i 2013. godine najčešće žrtve su žene, devojčice i dečaci, i to najčešće radi seksualne eksploatacije i prinude na prosjačenje.
Prema istraživanju iz 2011. godine, o stavovima i vrednosnim orijentacijama srednjoškolaca utvrđeno je da ispoljavaju prilično stereotipne stavove, uglavnom su tradicionalni i konzervativni. Naime, 41% ispitanih srednjoškolaca smatra da je lezbejska, gej, biseksualna i transrodna (u daljem tekstu: LGBT) populacija bolesna, a 22% smatra da osobe drugačije seksualne orijentacije zaslužuju batine. Takođe, šovinistički odnos prema Romima iskazuje 70% anketiranih učenika, a među „srpskim neprijateljima” na vrhu liste su Albanci. Prema evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP) u 2013. godini, u posedu 3.026 lica, starosti od 18 do 30 godina, nalazi se 4.093 komada vatrenog oružja. U 2013. godini, protiv mladih su podnete krivične prijave zbog izvršenja 500 krivičnih dela „Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija” iz člana 348. Krivičnog zakonika i prekršajne prijave zbog izvršenja 1.240 prekršaja iz člana 35. Zakona o oružju i municiji.
Mladi su češće učinioci, nego što su žrtve krivičnih dela. U proseku, godišnje učešće krivičnih dela koje izvrše mladi, iznosi oko 34 ( 41% od ukupnog broja krivičnih dela u Republici Srbiji, koja je policija evidentirala i prijavila nadležnim organima gonjenja. Na nivou jedne godine, krivičnim prijavama bude obuhvaćeno između 22.500 i 27.000 mladih, što je 44 ( 48% od ukupno identifikovanih učinilaca. Na osnovu ovakvih statističkih podataka, evidentna je velika zastupljenost mladih u kriminalu (posebno treba istaći da oni izvrše oko 50% nasilnog kriminala i preko 70% krivičnih dela u vezi opojnih droga). U periodu od 2008. do 2013. godine, zbog izvršenja 245.914 krivičnih dela, policija je protiv 148.819 lica iz kategorije mladih podnela krivične prijave. Među prijavljenim učiniocima navedene starosne grupe, lica muškog pola činila su čak 92%, a ženskog pola svega 8%. Znatno veći broj krivičnih dela u odnosu na registrovane učinioce, ukazuje da su mladi skloni recidivizmu u vršenju pojedinih krivičnih dela (najčešće imovinskih i delikata u vezi opojnih droga).
U proseku, godišnje učešće krivičnih dela izvršenih na štetu mladih lica iznosi 22% do 28% od ukupnog broja krivičnih dela kojima su oštećena fizička lica u Republici Srbiji. Na nivou jedne godine u policiji se evidentira između 16.500 i 18.500 mladih koji su u fizičkom, materijalnom ili nekom drugom pogledu oštećeni krivičnim delima, što čini četvrtinu od ukupnog broja oštećenih. Devojčice i žene su u „ubedljivoj većini među žrtvama nasilja; od 9.325 čak 6.348 žrtava nasilja ženskog pola”. Prema statističkim podacima MUP (2008 ( 2013), od ukupnog broja prijavljenih krivičnih dela, na štetu mladih izvršeno je 46% krivičnih dela protiv života i tela i 37,4% krivičnih dela protiv polne slobode. Među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, 57,2% činile su osobe starosti između 15 i 30 godina, 48,8% u slučaju silovanja i 22,8% u slučaju nasilja u porodici.
STRATEŠKI CILJ
Unapređeni uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih
Specifični problem:
Postojeći programi i projekti su selektivni u pogledu obuhvata bezbednosnih rizika i pretnji kojima su mladi izloženi, nemaju kontinuitet i ne uvažavaju potrebe mladih žena i muškaraca prema uzrastu i prema rodnim karakteristikama.
Specifični cilj 1:Uspostavljeno sveobuhvatno i kontinuirano obrazovanje mladih o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, kao i bezbednom ponašanju
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, resor nadležan za ljudska i manjinska prava
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Uspostavljen je i uređen način kontinuiranog razvijanja bezbednosne kulture mladih na svim nivoima rada sa mladima.
Unaprediti nastavne i vannastavne aktivnosti sadržajima koji omogućavaju mladima da steknu nova znanja, veštine i sposobnosti iz oblasti bezbednosti;
utvrditi kriterijume i standarde za programe o bezbednosti mladih koji se sprovode izvan obrazovnog sistema;
unaprediti važeće kriterijume i standarde prema kojima se sprovode programi vezani za bezbednost mladih uključujući i rodno zasnovane bezbednosne rizike i pretnje;
podržati aktivnosti SOP koji promovišu bezbednosnu kulturu među mladima;
razviti programe koji će mladima omogućiti da prođu sistem obuke i osposobljavanja za reagovanje na bezbednosne rizike i pretnje u njihovom neposrednom okruženju.
Razvijeni raznovrsni i sveobuhvatni programi koji se bave bezbednosnim rizicima i pretnjama kojima su mladi izloženi.
Podržati razvoj i realizaciju programa sa preventivnim merama i aktivnostima usmerenih ka umanjenju rizika i pretnji kojima su mladi izloženi;
unaprediti postojeće i razviti nove programe i aktivnosti koji obuhvataju bezbednosne rizike kojima su mladi izloženi u saobraćaju;
unaprediti postojeće i razviti nove programe i aktivnosti koji obuhvataju rizike od različitih oblika kriminala i korupcije;
razviti programe koji osnažuju mlade i razvijaju određene veštine i sposobnosti kako da adekvatno reaguju prilikom prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda;
podržati programe koji osposobljavaju mlade da prepoznaju i adekvatno reaguju na digitalno nasilje, tj. nasilje koje nastaje primenom informacione tehnologije;
razvijati i unaprediti programe prevencije u oblasti trgovine ljudima/mladima;
razviti i podržati aktivnosti za prevenciju i suzbijanje rodno zasnovanog, seksualnog i partnerskog nasilja nad mladim ženama.
Unapređeno je praćenje i analiza bezbednosnih rizika i pretnji i saradnja institucionalnih i vaninstitucionalnih aktera u zaštiti mladih.
Podržati istraživanja i stručne analize o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kojima su mladi izloženi;
podržati istraživanja i programe koji obrađuju rodnu uslovljenost bezbednosnih rizika i pretnji, kao i specifične rizike za mlade žene i muškarce;
unaprediti koordinaciju svih aktera u zaštiti mladih od bezbednosnih rizika i pretnji, uključujući ženske grupe i organizacije, kao i organizacije koje se bave osetljivim grupama mladih;
razviti nove načine komunikacije u sajber prostoru sa mladima, koji imaju problem bezbednosne prirode, gde su svi akteri međusobno povezani i usmereni ka potrebama mladih;
obezbediti saradnju i sinergiju u radu institucija na lokalnom nivou radi zaštite mladih od bezbednosnih rizika i pretnji.
Specifični problem:
Prisutnost vršnjačkog nasilja, nasilja među navijačkim grupama, nasilja prema LGBT populaciji, nasilja u partnerskim odnosima i prema strancima, nepoštovanje ljudskih i manjinskih prava i česta upotreba i zloupotreba oružja.
Specifični cilj 2:Unapređeni programi poštovanja ljudskih i manjinskih prava, rodne ravnopravnosti, prihvatanja različitosti, tolerancije i negovanja nenasilnih načina komunikacije
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za mlade, resor nadležan za ljudska i manjinska prava
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređeni su programi rada s mladima o sociokulturnim, verskim, seksualnim i drugim različitostima.
Definisati smernice koje će unaprediti programe rada s mladima o sociokulturnim, verskim i drugim različitostima;
podržati programe obuke nastavnika i omladinskih radnika o sociokulturnim, verskim i drugim različitostima;
podržati istraživanja, aktivnosti i programe koji obuhvataju najčešće stereotipe i predrasude u društvu i pronalaze načine kako da ih mladi prevladaju/potisnu;
razviti programe komunikacije i saradnje između različitih društvenih grupa kojima mladi pripadaju;
podržati programe vršnjačke edukacije i interkulturalnog učenja koji promovišu toleranciju, razumevanje i antidiskriminaciju;
razvijati integrativne modele informisanja koji manjine prikazuju kao deo šire društvene grupe, a ne izolovane.
Razvijeni su programi koji članovima nasilnih grupa omogućavaju da lakše napuste nasilje kroz tzv. „izlazne strategije”.
Evidentirati grupe koje po svojim karakteristikama, obeležjima i načinu delovanja pripadaju nasilnim grupama;
motivisati mlade pripadnike nasilnih grupa da učestvuju u programima koji predstavljaju „izlazne strategije”;
podržati aktivnosti SOP u razvoju i primeni programa koji predstavljaju „izlazne strategije”.
Mladi su razvili negativne stavove povodom nošenja i zloupotrebe oružja i oruđa i eksplozivnih naprava u rešavanju problema.
Unaprediti informisanje mladih o potencijalnim opasnostima nošenja i zloupotrebe oružja i oruđa i eksplozivnih naprava;
razvijati programe koji smanjuju zloupotrebu oružja, oruđa i eksplozivnih naprava među mladima;
unaprediti zakonsku regulativu koja se odnosi na izdavanje dozvola za držanje vatrenog oružja, kao i pojačanu kontrolu čuvanja oružja i eksplozivnih naprava.
Specifični problem:
Veliki udeo mladih se javlja kao učinioci krivičnih dela i prekršaja, veoma često usmerenih takođe prema mladim ljudima, a ne postoje usklađen rad institucija i raznovrsniji programi za resocijalizaciju i reintegraciju.
Specifični cilj 3:Unapređeni programi resocijalizacije i reintegracije u radu sa mladima koji su učinioci krivičnih dela i prekršaja.
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za pravdu, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Smanjeno nasilje koje vrše mladi.
Podržati programe razvoja veština nenasilnog rešavanja konflikata među mladima;
razviti posebne programe za rad sa mladima, koji su učinioci rodno zasnovanog nasilja;
unaprediti programe tretmana mladih koji su bili u sukobu sa zakonom, i koji su u pritvoru i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima;
razviti nove oblike rada i saradnje institucija, koje brinu o mladima sklonim nasilnom ponašanju;
obezbediti veće uključivanje vaninstitucionalnih aktera u programe, koji na lokalnom nivou razvijaju usluge resocijalizacije i reintegracije mladih koji su bili na zavodskim merama;
unaprediti primenu vaspitnih naloga prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i prekršaja.
Unapređen rad sa mladima nakon izvršene zavodske mere ili odslužene zatvorske kazne.
Uspostaviti mehanizme reintegracije i podržati mogućnosti zapošljavanja mladih nakon izvršene zavodske mere ili odslužene zatvorske kazne;
evidentirati i razviti nove usluge i sistem nadzora prema mladima koji su u riziku od novog kriminalnog ponašanja, razvrstane prema uzrastu mladih (maloletna lica, mlađa punoletna lica, starija punoletna lica);
omogućiti veću uključenost mladih tokom kreiranja programa koji se bave tretmanom ili terapijom mladih koji su u riziku od novog kriminalnog ponašanja;
podržati programe SOP usmerene na rad sa mladima nakon izvršene zavodske mere ili odslužene zatvorske kazne.
Specifični problem:
Veliki udeo mladih se javlja kao žrtva i trpi posledice nasilnog delikta, a ne postoje usklađen rad institucija i programi za njihovu zaštitu, kao i resocijalizaciju i reintegraciju.
Specifični cilj 4:Unapređeni programi rada sa mladima koji su žrtve nasilja
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za pravdu, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Smanjeno nasilje na štetu mladih.
Podržati programe i obuke za razvoj veština za reagovanje na nasilje na štetu mladih;
razviti nove oblike saradnje institucija koje brinu o mladima ( žrtvama nasilja;
uspostaviti delotvorne mere da se počinioci nasilnog delikta udalje od žrtve;
unaprediti programe podrške mladima koji su bili žrtve nasilja, naročito žrtve rodno zasnovanog nasilja;
uspostaviti efikasnije mehanizme za psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja.
Unapređena je saradnja SOP na kreiranju zajedničkih programa i aktivnosti za žrtve nasilja.
Unaprediti mehanizme saradnje institucija koje se bave zaštitom mladih koji su žrtve nasilja i kriminala;
omogućiti veću uključenost mladih tokom kreiranja programa koji se bave tretmanom ili terapijom mladih koji su bili ili su trenutno žrtve nasilja;
obezbediti uključivanje vaninstitucionalnih aktera u programe koji na lokalnom nivou razvijaju usluge podrške mladima, koji su bili ili su trenutno žrtve nasilja;
podržati programe SOP usmerene na rad sa mladima koji su žrtve nasilja.
Socijalna uključenost mladih
Inkluzivna omladinska politika obezbeđuje uvažavanje različitosti svakog pojedinca i pružanje svim mladima, bez obzira na individualne razlike, jednake mogućnosti za učešće u svim oblastima društvenog života, u skladu sa principima NSM i načelima ZOM-a. Kada govorimo o socijalnoj isključenosti, posebno u trenutnim okolnostima velike ekonomske krize, podaci o nivou siromaštva dodatno ukazuju na nivo rizika od socijalne isključenosti različitih grupa mladih. Prema podacima istraživanja EU ( SILC, stopa rizika siromaštva iznosila je 24,6% u 2012. godini. U poređenju sa 28 zemalja EU, Republika Srbija je imala mnogo veću stopu rizika siromaštva. Koristeći nepromenjenu realnu vrednost praga rizika siromaštva iz 2010. godine, iz Ankete o potrošnji domaćinstva, grube računice pokazuju da je došlo do rasta stope rizika siromaštva u Republici Srbiji u 2012. godini u odnosu na 2010. godinu.
Riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti kao uniji tri različita faktora rizika (stopa rizika siromaštva, nizak intenzitet rada i izrazita materijalna deprivacija), izloženo je 42,1% (tri miliona) stanovništva Republike Srbije. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (24,8%). Posle Bugarske i Rumunije, ta vrednost je veća nego u drugim zemljama EU.
Deca (do 18 godina starosti) i mladi (18 do 24 godine starosti) najviše su izloženi riziku siromaštva posle socijalnih transfera u odnosu na ostale starosne grupe. Deca su najviše izložena riziku siromaštva posle socijalnih transfera (30%) u odnosu na ostale starosne grupe, što se prevashodno može objasniti sastavom domaćinstva u kome žive i statusom na tržištu rada njihovih roditelja, a što se dalje vezuje za njihov nivo obrazovanja. Mnoge studije pokazuju da deca koja odrastaju u uslovima siromaštva i socijalne isključenosti imaju manje šanse da dostignu decu imućnijih roditelja, kako u nivou obrazovanja, tako i kasnije tokom života u nivou zarada, kao i da se ta razlika vremenom povećava. Iako je stopa rizika siromaštva dece u Republici Srbiji znatno veća nego u 28 zemalja članica EU u 2012. godini (30% prema 20,8%), treba naglasiti da je relativan položaj dece u odnosu na prosek populacije u Republici Srbiji približno isti kao u 28 zemalja članica EU.
Mladi od 18 do 24 godine starosti su sledeća kategorija koja je natprosečno izložena riziku siromaštva (27,3%), što je, pored ostalog, posledica visoke stope nezaposlenosti mladih, odnosno velikog broja mladih iz NEET kategorije. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2013. godine, stopa nezaposlenosti mladih (15 ( 24 godine) iznosi oko 50%, dok jedna petina mladih spada u kategoriju NEET. Iako podaci o riziku siromaštva nisu uporedivi sa periodom 2006 ( 2010. godine, ima indicija da se ovaj pokazatelj materijalnog položaja mladih, u odnosu na prosek populacije, pogoršao u 2012. godini, kao posledica pogoršanja njihovog položaja i položaja njihovih roditelja na tržištu, imajući u vidu da većina mladih ne živi samostalno, već sa roditeljima. Podaci o 28 zemalja članica EU za 2012. godinu pokazuju da su mladi najviše izloženi riziku siromaštva i da je njihov relativan položaj u odnosu na prosek populacije lošiji nego u Republici Srbiji, što se može objasniti činjenicom da se znatno veći procenat mladih u EU odlučuje za samostalan život, nego što je to slučaj u Republici Srbiji.
U Republici Srbiji u periodu od 2009. do 2014. godine, izrađeno je 115 LAP za mlade, a proces revizije LAP za mlade u preko 50 JLS. Lokalni koordinatori ovih procesa su bile lokalne KZM, a lokalne prioritete i mere za unapređenje situacije su određivale lokalne multisektorske radne grupe, koje su okupljale sve relevantne institucije na lokalnom nivou, koje su prepoznale JLS. U toku navedenih procesa većina (85%) JLS, prepoznala je kao lokalni prioritet podršku socijalno ugroženim kategorijama mladih, čemu je dodatno doprinela i rastuća ekonomska kriza. Ključni problemi u ovim procesima su argumenti za navedeni prioritet, odnosno nemogućnost da se kroz zvanične podatke obezbedi statistika i potrebe mladih iz socijalno osetljivih kategorija.
Različite institucije vode različit sistem evidencije mladih, tako da socijalna zaštita prepoznaje kategoriju mladih u uzrastu od 18 ( 26 godina, dok zvanična statistika (podaci za poslednja 2 popisa) imaju rangirane podatke za mlade do 29 godina. Nepostojanje tačne evidencije mladih iz socijalno osetljivih kategorija, posebno u domenu zvaničnih, a time i priznatih podataka, a zatim i nedostatak analize njihovih stvarnih potreba (osim parcijalno sektorskih analiza), uslovljava da i mere (usluge i programi) koje se planiraju za unapređenje njihovog položaja, ne odslikavaju realne potrebe ove ciljne grupe. To dalje uslovljava i pitanje da li mere, koje se sprovode na ovakvoj analizi tekuće situacije, mogu da obezbede dovoljan kvalitet i obuhvat mladih iz socijalno osetljivih kategorija. Konačno pitanje je pitanje opravdanosti trošenja lokalnih finansija za pojedine programe i usluge u cilju podrške mladima iz socijalno osetljivih kategorija. Imajući u vidu hetegorenost podgrupa koje spadaju u društveno osetljive kategorije (mladi sa invaliditetom, LGBT, mladi bez roditeljskog staranja, mladi Romi, …), kao i veliki spektar mera koje će morati da se primene kako bi se obezbedila optimalna socijalna inkluzija (pored usklađivanja nomenklature tako da sve institucije imaju razvrstane podatke za uzrast mladih 15 ( 30 godina) neophodno je vršiti procenu unapređenja kvaliteta života mladih iz društveno osetljivih grupa, kao kvalitativne kategorije, koja će dati uvid u delotvornost primenjenih mera i akcija.
Imajući u vidu mnoga strateška dokumenta EU, kada je u pitanju rad sa mladima koji su u riziku od socijalne isključenosti, rad na prevenciji zauzima značajno mesto, jer se time obezbeđuje da mladi kroz informisanje, edukaciju i druge mehanizme podrške, ne budu u situaciji da koriste neku od institucionalnih mera, kao lica u stanju potrebe. Kako je osnovna karakteristika socijalno osetljivih kategorija socijalna mimikrija (otežana detekcija svih mladih koji imaju smanjen kvalitet života usled socijalne isključenosti) preventivne mere, broj mladih koji koriste institucionalne sisteme zaštite mogu da budu glavni pokazatelj uspeha efikasne prevencije.
Kao što je prevencija jedna od ključnih mehanizama za smanjenje broja mladih koji postaju socijalno isključeni, tako je uticaj na efikasnije korišćenje već uspostavljenih usluga drugi važan segment. U odnosu na usluge za mlade, koje do usvajanja NSM i ZOM-a nisu bile posmatrane kao poseban segment delovanja, usluge namenjene mladima iz socijalno osetljivih kategorija organizovane su kroz tradicionalne institucije (obrazovanje u školama, socijalna zaštita ( Centri za socijalni rad, zapošljavanje ( filijale Nacionalne službe za zapošljavanje), ali i kroz vaninistitucionalni sistem lokalnih usluga, koje postoje u segmentu obrazovanja, zdravstvene zaštite i socijalne zaštite (socijalna zaštita ( ukupan broj lokalnih socijalnih usluga u 137 JLS je 351, a u 37 JLS u Srbiji nema lokalne socijalne usluge finansirane iz budžeta JLS).
Što se tiče usluga namenjenih deci i mladima, najčešće je organizovana usluga Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, koja se pruža u 64 lokalne zajednice u Srbiji. Prema zastupljenosti, sledi usluga Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom (14 opština), a potom usluga Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju (13 gradova/opština). Preduslov održivosti usluga socijalne zaštite je da su one institucionalizovane, odnosno da postoji odluka JLS o njihovom finansiranju. Usluga u ovakvom statusu je relativno malo, posebno kada je reč o pokrivenosti Srbije tj. broju opština u kojima se one pružaju. Na primer, Prihvatilište za decu i mlade postoji u 9 opština, Svratište u 3 opštine, dok Klub za mlade u procesu osamostaljivanja postoji samo u jednoj opštini. Izveštaji koji analiziraju nivo korišćenja postojećih usluga govore da neadekvatna informisanost, o tome „čega ima” i „kako to koristiti”, dodatno smanjuje efekat ovog institucionalnog sistema podrške mladima iz socijalno osetljivih kategorija. Razvoj vaninstitucionalnih usluga koje će mladima iz socijalno ugroženih kategorija obezbediti minimum kompetencije da (uspešno) koriste već postojeći (tradicionalni) sistem podrške, predstavlja posebno polje delovanja omladinske politike.
STRATEŠKI CILJ
Unapređena podrška društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti
Specifični problem:
Podrška mladima u riziku od socijalne isključenosti institucija zdravstva, prosvete, socijalne zaštite i zapošljavanja je prilagođena potrebama različitih kategorija mladih.
Specifični cilj 1:Stvoreni su sistemski preduslovi da mladi u riziku od socijalne isključenosti budu adekvatno prepoznati i podržani u uključivanju u ekonomske, društvene i kulturne tokove
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za socijalnu politiku, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Uspostavljen efikasan, rodno osetljiv sistem prepoznavanja različitih kategorija mladih u riziku od socijalne isključenosti u skladu sa EU standardima.
Razviti novi sistem kategorizacije mladih u riziku od socijalne isključenosti u skladu sa EU standardima;
obezbediti primenu novog sistema kategorizacije pri praćenju mladih u riziku od socijalne isključenosti;
podržati realizaciju istraživanja o mladima iz različitih kategorija u riziku od socijalne isključenosti.
Uspostavljen sistem praćenja i procene prilagođenosti programa mladih žena i muškaraca, u riziku od socijalne isključenosti.
Razviti rodno osetljiv mehanizam praćenja i evaluacije lokalnih programa namenjenih mladima u riziku od socijalne isključenosti;
izvršiti digitalizaciju sistema praćenja u institucijama zdravstva, prosvete, socijalne zaštite i zapošljavanja;
izvršiti obuku zaposlenih u institucijama zdravstva, prosvete, socijalne zaštite i zapošljavanja za primenu mehanizma praćenja i evaluacije, koja uključuje rodno osetljive indikatore.
Uspostavljen sistem akreditacije programa i licenciranja pružaoca usluga mladima u riziku od socijalne isključenosti.
Izvršiti standardizaciju usluga i programa namenjenih mladima u riziku od socijalne isključenosti;
razviti i primeniti mehanizam akreditacije programa namenjenih mladima u riziku od socijalne isključenosti;
razviti i primeniti mehanizam licenciranja pružaoca programa namenjenih mladima u riziku od socijalne isključenosti.
Specifični problem:
Nedostatak adekvatnih usluga i programa, kako za prevenciju, tako i za podršku mladima u riziku od socijalne isključenosti.
Specifični cilj 2:Povećana je dostupnost i obim aktivnosti prevencije socijalne isključenosti mladih u riziku
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za socijalnu politiku
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Programi za preventivnu podršku mladima u riziku od socijalne isključenosti sprovode se na lokalnom nivou.
Podržati uspostavljanje lokalnih servisa i razvoj programa za efikasnije savetovanje i psihološku podršku mladih u riziku od socijalne isključenosti;
podržati uspostavljanje lokalnih servisa i razvoj programa za unapređenje radnog angažmana mladih u riziku od socijalne isključenosti;
razviti lokalne fondove za podršku programima za mlade u riziku od socijalne isključensti kroz partnerstvo SOP i privrednih subjekata.
SOP na lokalnom nivou imaju kompetencije za rad na prevenciji socijalne isključenosti mladih.
Podržati programe obuke predstavnika institucija i civilnog društva koje se bave prevencijom socijalne isključenosti mladih;
podržati programe informisanja donosioca odluka u JLS na temu prava i potreba mladih u riziku od socijalne isključenosti;
podržati programe obuke o rodnoj ravnopravnosti i rodnoj perspektivi za predstavnike institucija koje se bave prevencijom socijalne isključenosti.
Udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti kontinuirano razvijaju i realizuju preventivne usluge i programe za mlade u riziku od socijalne isključenosti.
Obezbediti podršku programima udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti na identifikovanju potreba mladih u riziku i razvoju i realizaciji adekvatnih programa;
uspostaviti partnerstvo i podržati udruženja koja rade sa mladima koji su u riziku od socijalne isključenosti;
podržati aktivnosti uspostavljanja partnerstava među SOP na integralnom pristupu u korišćenju postojećih lokalnih resursa (ljudskih, materijalnih, tehničkih).
Specifični problem:
Nedovoljna senzibilisanost SOP dovela je do neefikasnosti realizacije postojećih mera podrške i ograničenog obuhvata mladih u riziku od socijalne isključenosti.
Specifični cilj 3:Povećan je obuhvat mladih u riziku od socijalne isključenosti koji su korisnici lokalnih servisa i programa podrške
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za socijalnu politiku
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Mladi u riziku od socijalne isključenosti aktivno koriste postojeće servise i programe.
Podržati razvoj lokalnih servisa za efikasno, optimalno i blagovremno informisanje socijalno isključenih mladih;
obezbediti medijsku podršku informisanju o dostupnim servisima i programima za podršku mladima u riziku od socijalne isključenosti;
podržati aktivnosti kontinuiranog istraživanja stepena korišćenja postojećih usluga namenjenih mladim ženama i muškarcima u riziku od socijalne isključenosti.
Zaposleni u institucijama sistema poseduju kompetencije za pružanje adekvatne podrške mladima u riziku od socijalne isključenosti.
Podržati mehanizme saradnje i razmene iskustava zaposlenih u institucijama sistema;
razviti programe senzibilizacije zaposlenih u institucijama sistema u cilju efikasnije podrške mladima u riziku od socijalne isključenosti;
obezbediti obuku zaposlenih u institucijama sistema u skladu sa specifičnim potrebama svake kategorije mladih u riziku od socijalnog isključenja.
Servisi i programi podrške mladima u riziku od socijalne isključenosti se kontinuirano osavremenjavaju.
Obezbediti sistem praćenja efikasnosti servisa i programa podrške mladima u riziku od socijalnog isključenja;
podržati aktivnosti prilagođavanja postojećih servisa i programa podrške mladima u riziku od socijalnog isključenja;
obezbediti usklađenost servisa i programa sa preporukama međunarodnih organizacija i institucija za rad sa mladima u riziku od socijalnog isključenja.
Mobilnost mladih
Prema istraživanju koje je 2011. godine sprovela Privredna komora Srbije, u Srbiji 2.000 sela nema poštu, 500 nema asfaltni put, 400 prodavnicu, 2.760 nema vrtiće za decu, a 230 nema osnovnu školu. Takođe su male šanse za preduzetništvo i zapošljavanje izvan poljoprivrede. Mlade žene i muškarci koji razmišljaju o ostanku/povratku ili životu na selu nemaju adekvatne uslove i podršku. Srbija spada među društva (i kulture) sporog odrastanja i često nedovršenog finansijskog i emotivnog osamostaljivanja u odnosu na porodicu porekla. Mladi su vezani za svoju porodicu i okolinu, te je potreban dodatan rad na informisanju mladih i njihovih roditelja i nastavnika o potencijalima i svrsi mobilnosti u kontekstu obrazovanja mladih. Nisu zanemarljive ni strukturalne i administrativne prepreke u korišćenju alata mobilnosti (stipendije, razmene, studijske posete, usavršavanja), a ni teško priznavanje stečenih kvalifikacija u procesu mobilnosti.
Nikada nije promenilo mesto prebivališta 76% mladih, dok 39% mladih nije putovalo u inostranstvo u toku poslednjih 12 meseci. Među onima koji jesu putovali u inostranstvo su nabrojniji mladi srednjoškolskog uzrasta, što upućuje da su školske ekskurzije glavni kanal mobilnosti mladih. Nedostatak sredstava je izuzetno važan faktor i upućuje na značaj informisanja mladih o dostupnim programima finansijske podrške mobilnosti. Putovanja u inostranstvo su svedena uglavnom na turističku (33,3%), familijarnu (12,2%) ili rekreativnu svrhu (9,1%). Izuzetno je mali broj mladih koji su išli na neki oblik usavršavanja, rada ili volontiranja (sve oko 1%). Nivo informisanosti mladih o programima (Tempus, Bazileus, Erazmus +) koji bi im omogućili iskustvo mobilnosti veoma je nizak. U proseku 81% mladih nije znalo ništa o ovim programima niti je čulo za njih. Takođe, prepoznata je i niska regionalna mobilnost mladih, nedostatak sistemskog i stabilnog finansiranja regionalne mobilnosti i manjkavost mehanizama informisanja mladih o mobilnosti, kao i o prilikama koje im se otvaraju kroz regionalnu i međunarodnu saradnju.
Mladi su spremni u 80,4% slučajeva da promene mesto stanovanja da bi se zaposlili ili ostvarili veće prihode, što ukazuje na generalnu spremnost na radnu mobilnost. S druge strane, nezaposleni ispitanici konkurišu za posao najčešće u mestu stanovanja i bližoj okolini (njih 53,5%), nešto manje od jedne trećine samo u mestu stanovanja (31,6%), dok se ostalih 14,9% javlja na gotovo sve konkurse. Podaci ukazuju na potrebu za sistematičnijim delovanjem u smeru informisanja mladih i kreiranja dodatne podrške radnoj mobilnosti. Naročito treba imati u vidu značaj koji EU pridaje radnoj mobilnosti u rešavanju pitanja nezaposlenosti mladih kroz podršku posebnim inicijativama za mobilnost radi zapošljavanja, poput Evropskog portala EURES.
Pored toga, važno je da se pravilno razume veza između iregularnih migracija i trgovine ljudima, i da se u potpunosti uvaži činjenica da su osobe koje migriraju izložene dodatnim rizicima od trgovine ljudima. Od 2011. godine, u Srbiji značajno raste broj iregularnih migranata, i u regionu ona „podnosi” najveći pritisak iregularnih migranata koji dolaze preko tursko – grčke granice. Pravne i političke kontraverze, praćene siromaštvom, zdravstvenim i psihičkim problemima ljudi koji se nalaze u ovom začaranom krugu, čine ovaj problem jako teškim.
Mladi su posebno podložni riziku od iregularnih migracija, jer savremene informaciono ( komunikacione tehnologije pružaju mogućnosti za lakše vrbovanje i obmanjivanje mladih, bez obzira na prostorno ograničenje i državne granice. Stoga se ukazuje snažna potreba za podizanjem svesti mladih u Srbiji o rizicima od iregularnih migracija, kao i sistematskim radom sa mladima koji su već imali priliku da postanu žrtve iregularnih migracija.
STRATEŠKI CILJ
Unapređena mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim migrantima
Specifični problem:
Nepovoljni uslovi za mobilnost mladih u pogledu finansijskih mogućnosti, podrške porodice i okoline kao i procedura prilikom mobilnosti.
Specifični cilj 1:Poboljšani su ekonomski, kulturni i administrativni preduslovi za mobilnost mladih žena i muškaraca
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za spoljne poslove
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređeni programi i servisi materijalne podrške mobilnosti.
Unaprediti nacionalne programe finansiranja mobilnosti mladih i međunarodne saradnje mladih;
uspostaviti programe subvencionisanja unutrašnje mobilnosti mladih radi kulturnog i obrazovnog usavršavanja;
podsticati koordinisano uključivanje privrednog sektora u nacionalne programe finansiranja mobilnosti mladih i međunarodne saradnje mladih.
Unapređena je dostupnost programa podrške mobilnosti mladih i obim korišćenja programa među mladima.
Podržati aktivnosti informisanja mladih o programima podrške mobilnosti mladih u aktivnostima udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;
unaprediti informisanje mladih o programima podrške mobilnosti mladih u obrazovnom sistemu;
podržati korišćenje finansijske podrške svih programa mobilnosti među mladima iz osetljivih društvenih grupa;
unaprediti dostupnost Evropske omladinske kartice, kao sredstva poboljšanja mobilnosti mladih.
Unapređeno je prepoznavanje i promovisanje mobilnosti mladih kod nastavnog osoblja, omladinskih radnika, roditelja i staratelja.
Organizovati obuke za nastavnike i stručne saradnike o svrsi mobilnosti i dostupnim programima mobilnosti;
obezbediti obuke za omladinske radnike o svrsi mobilnosti i dostupnim programima mobilnosti;
podržati informativne aktivnosti za savete roditelja u srednjim školama o svrsi mobilnosti i dostupnim programima mobilnosti;
pospešiti informisanje roditelja i staratelja o svrsi mobilnosti i dostupnim programima mobilnosti.
Omogućena je tehnička podrška mobilnosti mladih i sistemsko prepoznavanje naučenog tokom perioda mobilnosti.
Omogućiti asistenciju mladima u administrativnim procedurama u okviru rada kontakt tačaka za nacionalne i međunarodne programe mobilnosti;
razviti mehanizam asistencije mladima u administrativnim procedurama na lokalnom nivou za nacionalne i međunarodne programe mobilnosti;
obezbediti prepoznavanje i primenu Europasa (EUROPASS) kao posebnog sredstva priznavanja kvalifikacija stečenih u neformalnom ili formalnom obrazovanju kroz mobilnost.
Specifični problem:
Nedovoljna podrška postojećim programima međunarodne saradnje i mobilnosti mladih, nedostatak podataka o trendovima i znanja među mladima o mogućnostima i načinima za učešće.
Specifični cilj 2:Obezbeđeni su uslovi za povećanje mobilnosti mladih i unapređenje međunarodne saradnje mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređena je regionalna i međunarodna saradnja u oblasti omladinske politike.
Uspostaviti institucionalni mehanizam za saradnju sa EU i implementaciju programa za mlade EU;
podržati regionalne inicijative koje bi pospešile saradnju u oblasti omladinske politike;
promovisati učešće mladih žena i muškaraca u različitim programima i projektima regionalne i međunarodne saradnje u oblasti omladinske politike;
podržati učešće udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti u evropskim i svetskim mrežama za mlade.
Obezbeđena je raznovrsnost i održivost programa mobilnosti i međunarodne saradnje mladih.
Podržati programe SOP koji su usmereni na mobilnost mladih žena i muškaraca i realizuju međunarodnu saradnju mladih;
obezbediti realizaciju međunarodnih događaja u Srbiji od značaja za mlade;
podržati programe saradnje SOP sa udruženjima mladih u dijaspori.
Specifični problem:
Neadekvatna podrška radne mobilnosti mladih i nepostojanje mehanizama zapošljavanja van mesta prebivališta.
Specifični cilj 3:Unapređena je unutrašnja mobilnost mladih radi zapošljavanja
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za zapošljavanje, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Radna mobilnost mladih je prepoznata i podržana u okviru programa podrške zapošljavanja.
Uspostaviti praćenje trendova o zaposlenosti i dužini boravka mladih van svog mesta prebivališta;
uvrstiti mere podrške radnoj mobilnosti mladih u strategije i akcione planove za zapošljavanje na svim nivoima;
podržati saradnju lokalnih informativnih servisa za mlade sa centrima za zapošljavanje u razvoju bolje komunikacije mogućnosti radne mobilnosti mladih.
Razvijen i primenjen sistem podrške prilikom promene mesta boravka radi zapošljavanja.
Uvesti subvencije za zapošljavanje van mesta prebivališta za deficitarna zanimanja;
razviti mere za rešavanje stambenih potreba mladih koji se zapošljavaju van mesta prebivališta;
podstaći razvoj dodatnih mera podrške za radnu mobilnost mladih ka manje razvijenim sredinama i ruralnim područjima;
formirati Fond za jednokratnu podršku mladima koji se zapošljavaju van mesta prebivališta;
stimulisati programe motivisanja mladih na radnu mobilnost ka manje razvijenim sredinama i ruralnim područjima.
Specifični problem:
Nedovoljno aktivnosti u rešavanju problema mladih izbeglica, interno raseljenih lica i azilanata i neadekvatna i nedovoljna podrška programima prevencije i borbe protiv iregularnih migracija i iskorenjivanja trgovine ljudima.
Specifični cilj 4:Unapređena je prevencija i borba protiv iregularnih migracija mladih žena i muškaraca i podrška mladim migrantima
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za socijalnu politiku, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Uspostavljeno je praćenje i analiza iregularnih migracija i unapređenje prilagođenih mera i programa.
Podržati istraživačke projekte usmerene na prikupljanje i analizu informacija o uzrocima i posledicama iregularnih migracija mladih;
podržati utvrđivanje potreba i prioriteta mladih migranata radi unapređenja prilagođenosti programa namenjenih ovoj ciljnoj grupi;
podržati definisanje politika zasnovanih na dobijenim podacima u svrhu prilagođavanja mera usmerenih na prevenciju i borbu sa iregularnim migracijama.
Razvijena je programska podrška programima borbe i prevencije iregularnih migracija.
Mapirati i unaprediti programe podrške mladim migrantima i programe prevencija iregularnih migracija;
podržati aktivnosti prihvata i rada sa mladim migrantima na lokalnom nivou;
podržati aktivnosti podizanja svesti mladih o uzrocima i posledicama iregularnih migracija u svrhu jačanja prevencije i smanjenja diskriminacije, uzimajući u obzir perspektive migranata;
podržati sistematsko uključivanje predstavnika mladih migranata u planiranje i razvoj aktivnosti i programa koji su usmereni na ovu ciljnu grupu.
Informisanje mladih
U Srbiji ne postoji sistem kontrole kvaliteta dostupnih programa u oblasti informisanja mladih, te se pretpostavlja da kvalitet ponuđenih informacija varira. Evropska agencija za informisanje i savetovanje mladih (ERYICA) je 2004. godine usvojila Evropsku povelju o informacijama za mlade, a 2009. godine Principe informisanja mladih putem interneta, čime su postavljeni standardi omladinskog rada na informisanju. Srbija tek treba da primeni standarde i unapredi informisanje mladih. Informacije koje mogu biti od značaja za mlade se nalaze na raznim stranama i nisu objedinjene.
Posebno je potrebno obratiti pažnju na mlade iz osetljivih grupa koji prema svedočenjima aktera omladinske politike, imaju veoma ograničen pristup informacijama, a prema podacima često nisu upoznati ni sa postojanjem KZM. Mogućnosti informisanja siromašnih i slabo obrazovanih mladih su manje. Gotovo dve trećine punoletnih mladih sa (ne) završenom osnovnom školom (65,5%) nikada ne koristi internet, kao i 42,1% mladih koji žive u domaćinstvima sa manje od 80 evra prihoda po glavi domaćinstva. Njihova isključenost je rezultat deprivilegovane društvene pozicije.
Predstavnici medija veruju da su mladi retko zastupljeni u medijskim sadržajima u Srbiji (71,2%), a njihova zastupljenost se mahom odnosi na sport i zabavne sadržaje. Mladi smatraju da ih mediji oslikavaju kao zavisne, a često i nasilne i nepristojne. Slično stanje vide i predstavnici medija, koji tvrde da je percepcija mladih u medijima takva da ih prikazuje kao neorganizovane, nezainteresovane, apolitične, zavisne i netolerantne. Neadekvatno informisanje mladih putem medija je u velikoj meri posledica nedovoljnog učešća mladih u kreiranju sadržaja, slabe zastupljenosti mladih ljudi u telima koja nadziru ovu oblast, kao i nedostatka podrške aktivnostima prepoznavanja interesovanja mladih i razvoja medijskih sadržaja na takvoj osnovi.
U Srbiji 59,9% domaćinstava poseduje računar, sa značajnom razlikom u odnosu na naselje: 66,3% u gradovima u poređenju sa 50,9% u ruralnim područjima. Skoro svi mladi (16 ( 24) su imali pristup računarima u poslednja 3 meseca (95,1%), a i internetu (93,7%). Pristup ne znači i osposobljenost za korišćenje novih tehnologija, tj. digitalnu pismenost. Eurostat podaci iz 2009. godine za Srbiju su pokazali da je 61% mladih (16 ( 24) koristilo funkciju copy ( paste, naspram 84% u EU. Zatim, 43% je umelo da izvrši proste aritmetičke operacije u tabeli, naspram 62% u EU. I na kraju, malo više od trećine (39%) je umelo da kompresuje fajl, naspram 53% u EU. Iako podaci u okviru EU variraju od države do države, primetno je da je mladima u Srbiji potrebna dodatna edukacija, kako bi se dostigao makar evropski prosek. Dalje, isti podaci ukazuju da je tek 24% mladih internet koristilo u svrhu bilo kakve edukacije, a niko nije imao priliku da pohađa online kurs. U isto vreme, 68% mladih u EU se edukovalo koristeći internet, a 6% je pohađalo online kurs. Primetno je da ovi procenti na nivou EU rastu svake godine, dok za Srbiju nema podataka nakon 2009. godine.
Konačno, prilikom prikupljanja podataka o mladima za analizu stanja i utvrđivanje trendova u okviru razvoja NSM, uočen je nedostatak sveobuhvatnih i kontinuiranih istraživanja. Većina dostupnih istraživanja i praćenja populacije ne segmentira mlade u skladu sa ZOM (kao lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života), ili uopšte ne prepoznaje kategoriju mladih. Istovremeno ne postoji prepoznavanje i sistematska podrška razvoju omladinskih istraživača i obavljanju redovnih istraživanja o potrebama mladih i temama od interesa. Položaj mladih i trendove je moguće utvrditi samo na osnovu pojedinačnih izveštaja MOS, nacionalih i međunarodnih institucija i organizacija. Ne postoji sistematičnost u pristupu utvrđivanja znanja o mladima, praćenju indikatora omladinske politike i izveštavanju, što je neophodno razviti. Znanja o mladima zasnovana na relevantnim podacima su osnov za kvalitetno razvojno planiranje i raspored resursa u svim oblastima društva i na svima nivoima vlasti.
STRATEŠKI CILJ
Unapređen sistem informisanja mladih i znanje o mladima
Specifični problem:
Mladi teško dolaze do informacija u skladu sa svojim potrebama. Informacije su većinom nepotpune, nedovoljno razumljive i nepouzdane.
Specifični cilj 1:Mladima je omogućen pristup potpunim, razumljivim i pouzdanim informacijama u skladu sa njihovim potrebama
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za informisanje i medije
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Uspostavljen je povezan i koordinisan pristup informisanju mladih.
Podržati učešće mladih u identifikovanju potreba, razvoju informativnih programa i servisa, pripremanju i dostavljanju informacija i evaluaciji usluga i programa;
razviti mapu kanala komunikacije i izvora informacija od značaja za mlade i utvrditi mehanizme za redovno ažuriranje podataka;
podržati razvoj vaninstitucionalnih informativnih programa i servisa za mlade na lokalnom nivou;
uspostaviti saradnju i koordinaciju informativnih programa i servisa za mlade na lokalnom nivou sa drugim programima, servisima i strukturama za mlade.
Informativni programi i servisi su prilagođeni potrebama svih mladih.
Podržati programe i servise u prilagođavanju informacija jeziku razumljivom mladima i omogućavanju informisanja na jezicima nacionalnih manjina;
obezbediti podršku programima i servisima prilagođenih osetljivim društvenim grupama koji garantuju ravnopravnost u pristupu informacijama za sve mlade;
podsticati i promovisati rodno osetljiv jezik u informisanju mladih.
Informisanje mladih usklađeno je sa evropskim standardima i nezavisno od bilo kakvog interesa.
Razviti i podržati primenu standarda i kriterijuma kvaliteta omladinskog informativnog rada, u skladu sa Evropskom poveljom o informacijama za mlade;
definisati smernice za informisanje mladih putem interneta, u skladu sa Evropskim principima informisanja mladih putem interneta;
podržati aktivnosti jačanja kapaciteta SOP za primenu standarda i smernica o informisanju mladih u svojim programima i servisima.
Specifični problem:
Zastupljenost i obim sadržaja za mlade u medijima je neadekvatan. Učešće mladih u stvaranju sadržaja je nisko. Mladi se značajno pominju u medijima u negativnom kontekstu.
Specifični cilj 2:Mediji pružaju informacije i kreiraju sadržaje za mlade i o mladima u skladu sa potrebama mladih
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za informisanje i medije
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Informisanje putem medija je unapređeno i prilagođeno mladima uz razvijenu saradnju sa SOP.
Obezbediti praćenje obima i vrste sadržaja za mlade u medijima i analizu prilagođenosti identifikovanim potrebama mladih i temama od interesa;
razviti kapacitete SOP na svim nivoima za saradnju sa medijima u razmeni informacija i prilagođavanju informacija mladima;
uspostaviti saradnju i razviti partnerstvo između nosioca programa i servisa informisanja mladih i medija;
omogućiti podršku razvoju medijskih sadržaja za mlade usmerenih na predstavljanje mladih u pozitivnom kontekstu, pozitivne primere i dostignuća mladih.
Unapređeni kapaciteti i utvrđene obaveze medija za informisanje mladih i uključivanje mladih.
Podržati osnivanje i rad omladinskih redakcija u medijima u čijem radu bi učestvovali mladi i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti;
definisati smernice za uvođenje obaveznog udela sadržaja za mlade prilikom dodeljivanja frekvencija medijima;
podržati aktivnosti obuke novinara za izveštavanje o mladima, praćenje mladih i njihovih potreba i prilagođavanje tema medijskog sadržaja interesovanjima mladih;
razviti standarde za medije o načinu izveštavanja o mladima koji uključuju suzbijanje rodno stereotipnog i seksističkog prikazivanja mladih (posebno mladih žena, uključujući i prikazivanje mladih žena na društvenim mrežama) i podržati njihovu primenu.
Specifični problem:
Nedostatak mogućnosti i znanja mladih za adekvatan pristup novim tehnologijama i internetu.
Specifični cilj 3:Mladi imaju adekvatan pristup i znanje za korišćenje novih tehnologija i interneta
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Mladima je omogućen nesmetan dnevni pristup novim tehnologijama i internetu.
Omogućiti svakodnevni besplatan pristup novim tehnologijama i internetu za učenike i studente u obrazovnim ustanovama;
podržati osnivanje i opremanje javnih prostora na lokalnom nivou u kojima mladi mogu besplatno da koriste nove tehnologije i internet;
motivisati mlade žene za korišćenje besplatnih internet servisa i programa.
Programi obuke za razvoj znanja za korišćenje novih tehnologija i interneta su dostupni bez materijalne nadoknade i prilagođeni mladima.
Podržati obuku nastavnika, stručnih saradnika i aktivista udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti za korišćenje novih tehnologija u radu sa mladima;
razviti programe za razvoj informacione pismenosti, tj. veština mladih za traženje i korišćenje informacija, posebno za mlade iz osetljivih grupa;
podržati programe besplatne obuke mladih za Evropsku računarsku diplomu (ECDL).
Specifični problem:
Ne postoji sistematičnost u pristupu utvrđivanja znanja o mladima, praćenju indikatora omladinske politike i izveštavanju. Istraživanja ne segmentiraju mlade u skladu sa ZOM ili uopšte ne prepoznaje kategoriju mladih.
Specifični cilj 4:Znanja o mladima su zasnovana na relevantnim podacima koja se koriste za planiranje u svim oblastima i nivoima vlasti
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za mlade, Republički zavod za statistiku
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Nadležne institucije vrše kontinuirano praćenje i planiranje prepoznajući mlade kao zasebnu kategoriju.
Razviti indikatore i smernice praćenja ciljeva omladinske politike u skladu sa NSM i akcionim planom NSM;
usvojiti sistem izveštavanja institucija o sopstvenim aktivnostima koji prepoznaje kategorije mladih u skladu sa ZOM i vrše merenje ispunjenosti ciljeva omladinske politike u svojoj nadležnosti;
uvesti kategoriju mladih u skladu sa ZOM u izveštavanja i projekcije statističkih zavoda i drugih istraživačkih institucija i organizacija;
kreirati otvoreni direktorijum dostupnih znanja iz svih oblasti vezanih za mlade pri ministarstvu nadležnom za mlade;
uvesti obavezu procene uticaja predloženih strateških i pravnih akata na kategoriju mladih pre njihovog usvajanja.
Uspostavljen je sistem podrške istraživanjima o mladima i saradnja na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Razviti Nacionalni institut za omladinska istraživanja i podržati formiranje Nacionalne mreže omladinskih istraživača;
uspostaviti saradnju Nacionalne mreže omladinskih istraživača, Nacionalnog instituta za omladinska istraživanja i Evropskog centra znanja o omladinskoj politici (EKYCP);
obezbediti realizaciju redovnih istraživanja o potrebama mladih i temama od interesa i korišćenje dobijenih rezultata za razvoj planova.
Kultura i kreativnost mladih
Istraživanja rađena u poslednje tri godine koja su obuhvatila, između ostalog, i kulturu i ispitivanje kulturnih navika mladih, pokazala su da mladi ne učestvuju dovoljno u kreiranju kulturnih sadržaja, kao i da ne postoji njihova ujednačena ponuda. Na osnovu istraživanja koje je sprovela Ninamedia 2014. godine, čak 81% mladih u Srbiji smatra da mladi ne učestvuju dovoljno u kulturnim aktivnostima, dok preko 70% mladih smatra da nema dovoljno dostupnih kulturnih sadržaja za mlade. Isto istraživanje pokazuje da, posmatrano i sa regionalnog aspekta, postoje značajne razlike između Beograda i centralne Srbije u pogledu ponude kulturnog sadržaja.
Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji navodi da vrlo bitan preduslov za uključenost mladih u kulturne i kreativne aktivnosti predstavlja prihod njihovog domaćinstva ( što je on veći, veći je i stepen njihovog angažovanja. Isto istraživanje je pokazalo da se „čak četvrtina mladih smatra potpuno kulturno deprivirano, jer u svom mestu nemaju pristup sadržajima koje priželjkuju”. „Oko 83,5% mladih retko ili nikada ne posećuje muzeje, a 75,4% nikada ili retko posećuje galerije, dok 72,5% retko ili nikada ne posećuje kulturno ( istorijske spomenike i arheološka nalazišta. Takođe, 69% mladih retko ili nikada ne posećuje pozorišne predstave, 69,2% književne večeri, dok 67% nikada ili retko odlazi u bioskop”. Sa druge strane, isti autori navode da su JLS u Srbiji osnivači 440 ustanova kulture u 144 grada/opštine, dok je samo Grad Beograd osnivač 36 ustanova kulture, što, u poređenju sa prethodno navedenim podacima o posetama mladih, ukazuje na to da se zapravo postavlja pitanje njihove funkcionalnosti.
U zemljama EU mladi ljudi su najaktivniji u pogledu učešća u kulturnim aktivnostima. Istraživanje „Mladi u pokretu”, koje je sproveo Eurobarometar 2011. godine, pokazalo je da mladi najviše posećuju koncerte i bioskope, manje muzeje, galerije, a najmanje pozorišta i opere. Ono u čemu su mladi u Srbiji u istom položaju sa mladima na nivou EU, jesu razlozi za prepreku njihovoj participaciji u kulturnim aktivnostima. Kao najveće prepreke tome izdvajaju se nedostatak novca i geografske okolnosti.
STRATEŠKI CILJ
Unapređeno korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja
Specifični problem:
Podrška za kreativno delovanje mladih i učešće u stvaranju kulturne ponude je nedovoljna i neadekvatna.
Specifični cilj 1:Obezbeđena je kontinuirana podrška razvoju kreativnosti mladih i učešće mladih u stvaranju i korišćenju kulturnih sadržaja
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za kulturu, ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za mlade, JLS
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Podržani su programi koji unapređuju kulturne i kreativne potencijale mladih.
Podržati razvoj kreativnih i kulturnih klubova za mlade u obrazovnim ustanovama;
prepoznati i unaprediti programe koji podstiču kreativnost kod mladih na lokalnom nivou i omogućavaju saradnju sa drugim sredinama;
obezbediti podršku za kulturne aktivnosti mladih u okviru neformalnih inicijativa i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti;
podržati inicijative i programe u okviru srednjeg i visokog obrazovanja usmerene na umetničku i kulturnu produkciju uz učešće mladih;
razviti programe obuke mladih za samozapošljavanje putem udruživanja u umetnosti i kulturi.
Institucije kulture uključuju mlade u pripremu i realizaciju svojih sadržaja.
Uvesti posebne termine za mlade stvaraoce u okviru programa institucija kulture bez nadoknade;
razviti programe vrednovane prakse za mlade u institucijama kulture tokom redovnog školovanja i studiranja;
podržati institucije kulture usmerene ka mladima kao primarnoj ciljnoj grupi u razvoju i realizaciji programa za mlade.
Obezbeđena sistemska podrška realizaciji kulturne participacije mladih.
Obezbediti podršku institucijama kulture za rad na uključivanju mladih u stvaranje sadržaja i korišćenje kulturnih sadržaja;
razviti stimulativne fiskalne mere za privatni sektor koji finansijski podržava kulturnu participaciju mladih;
podržati prepoznavanje i obezbediti sistemsku podršku kreativnim industrijama mladih i kulturnom preduzetništvu mladih;
omogućiti korišćenje javnih prostora udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti u oblasti kulture i umetnosti na lokalnom nivou.
Specifični problem:
Informacije o kulturnim sadržajima nisu prilagođene mladima, što umanjuje mogućnosti njihove kulturne participacije.
Specifični cilj 2:Povećano korišćenje kulturnih sadržaja među mladima
Nosioci realizacije:
ministarstvo nadležno za kulturu, ministarstvo nadležno za informisanje i medije, ministarstvo nadležno za mlade
Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:
Unapređena prilagođenost i dostupnost kulturnih sadržaja mladima.
Obezbediti podršku programima koji uključuju mlade u proces razvoja prilagođavanja kulturnih sadržaja mladima;
podržati programe obuke zaposlenih u institucijama kulture o savremenim načinima i sredstvima predstavljanja kulturnih sadržaja na način prilagođen mladima;
unaprediti saradnju institucija kulture i obrazovanja radi povećanja broja mladih koji koriste kulturne sadržaje.
Povećan udeo sadržaja o kulturi i kreativnim industrijama za mlade u medijima.
Obezbediti podršku za razvoj onlajn provajdera kulturne participacije mladih;
podržati promociju kulturne participacije među mladima u svim vrstama medija, uz isticanje kreativnih mladih kao pozitivnih uzora;
unaprediti sadržaje vezane za kulturu i kreativne industrije u okviru obrazovnog programa javnih servisa.
5. MEHANIZAM REALIZACIJE
NSM koja je deo omladinske politike, realizuju svi SOP. Zbog toga je važno razviti jasan mehanizam koordinacije procesa realizacije, definisati sve SOP, precizirati uloge svih subjekata i osigurati kontinuiran i kvalitetan rad na izgradnji kapaciteta svih SOP. MOS će uspostaviti multisektorsku saradnju u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između mladih, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, mladih istraživača, nacionalih, pokrajinskih i lokalnih javnih uprava i drugih SOP.
MOS je nadležno za koordinaciju, razvoj i unapređenje omladinske politike, realizaciju politike i NSM, kao i druge nacionalne planove i programe koji se tiču mladih. Vlada obrazuje Radnu grupu za praćenje i sprovođenje NSM čiji su zadaci predlaganje mera radi usklađivanja aktivnosti na sprovođenju NSM prema utvrđenom akcionom planu za sprovođenje NSM, praćenje realizacije NSM i učešće u evaluaciji i pripremi godišnjih izveštaja za Vladu o realizaciji NSM. Stručnu i administrativno ( tehničku podršku Radnoj grupi pruža MOS. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, MOS će direktno pratiti aktivnosti koje se realizuju na nacionalnom nivou i za čiju je realizaciju neposredno odgovorno, dok aktivnosti koje se realizuju na lokalnom nivou, koje neposredno realizuju druga resorna ministarstva, institucije i organizacije, MOS prati posredno, preko izveštaja.
Važan mehanizam za koordinaciju realizacije NSM je Savet za mlade. Savet za mlade čine predstavnici organa državne uprave u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, pokrajinskog organa uprave nadležnog za pitanja mladih, udruženja i saveza, KZM, zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina i ugledni stručnjaci. Ulogu Saveta za mlade, to jest, prava i obaveze članova Saveta za mlade, kao i obaveze ministarstava, institucija i organizacija koje su u Savetu treba dodatno precizirati i ojačati. Time bi se povećao kvalitet rada i mogućnost za praćenje i evaluaciju rada svih SOP na realizaciji NSM i akcionog plana NSM. Izveštavanje svih ministarstava uključenih u rad Saveta za mlade o postignutim rezultatima u radu sa mladima i sprovođenju NSM treba da budu osnovna obaveza pripreme za svaki sastanak Saveta za mlade. Izveštaji treba da budu usvajani na Savetu za mlade i dostupni javnosti.
Partneri MOS u civilnom društvu, na nacionalnom nivou su pre svega: KOMS, kao najviše predstavničko telo mladih, NAPOR, savez udruženja osnovan sa ciljem osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada i profesionalizacije omladinskog rada i prepoznavanja kompetencija stečenih kroz neformalno učenje u omladinskom radu, i drugi partneri. Partner MOS u radu na nacionalnom nivou je i Nacionalna asocijacija lokalnih kancelarija za mlade koja okuplja koordinatore lokalnih KZM iz cele Srbije.
MOS usmerava i prati sprovođenje NSM na lokalnom nivou. Tela, organi i organizacije zaduženi za mlade na nivou JLS su saveti za mlade kao skuštinska savetovana tela, KZM, gradski većnik zadužen za mlade, kao i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Potrebno je utvrditi koje su usluge dostupne mladima na lokalnom nivou koje pružaju institucije i organizacije, i obezbediti podršku za razvoj, standardizovanje i održivo finansiranje postojećih i stvaranje novih usluga u saradnji sa MOS i drugim ministarstvima. Na ovaj način bi mladi imali mogućnost kvalitetnog informisanja, karijernog vođenja i savetovanja, zapošljavanja, volontiranja, neformalnog obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, prevencije i savetovanja, provođenja slobodnog vremena i drugih relevantnih usluga. Koncept pružanja usluga mladima treba da se zasniva na potrebama korisnika, stavljajući u prvi plan vrstu i sadržaj usluga koje mogu odgovoriti na potrebe različitih ciljnih grupa mladih.
6. MEHANIZAM PRAĆENJA, EVALUACIJA I IZEŠTAVANJE
Osnov za praćenje sprovođenja aktivnosti i dostizanja planiranih rezultata i specifičnih ciljeva jeste skup indikatora koji su utvrđeni na nivou rezultata svakog specifičnog cilja, kao i na nivou rezultata svake pojedinačne aktivnosti. Odgovornost za uspostavljanje celovitog i sveobuhvatnog sistema praćenja je na MOS. Značajnu ulogu u procesu praćenja i prikupljanja podataka će imati KZM, kao i druge institucije i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Resorna ministarstva, kao i državne organizacije i institucije, odgovorni su za postizanje rezultata i praćenje aktivnosti za čije nosioce su utvrđeni NSM i akcionim planom NSM. Autonomna pokrajina i JLS dostavljaju na zahtev MOS, a najmanje jednom godišnje, izveštaj o sprovođenju akcionog plana za sprovođenje NSM na svojoj teritoriji. Za uspešno ostvarivanje praćenja neophodno je uključivanje i svih ostalih partnera ( resornih ministarstava, institucija, organizacija i udruženja. Pored toga, i jedan broj međunarodnih organizacija će biti uključen u proces praćenja.
Prikupljeni podaci u procesu izrade NSM poslužiće kao osnov za utvrđivanje početnog stanja, s tim da u oblastima gde je identifikovan nedostatak relevantnih informacija i podataka, proces praćenja otpočinje utvrđivanjem početnog stanja. Praćenje će se realizovati u redovnim vremenskim intervalima (mesečno, kvartalno i godišnje), u zavisnosti od vrste aktivnosti, kao i postavljenih rokova za njihovo sprovođenje. Evaluacija će se sprovoditi redovno, i to jednom godišnje, i koristiće se različiti izvori podataka, a na osnovu utvrđenih indikatora u NSM i akcionog plana NSM. U zavisnosti od vrste indikatora, procenjuje se stepen izvršenja, efekti ostvarenja, kao i institucionalne i zakonodavne promene. Svrha evaluacija je da se objektivno vrednuju sve faze i aspekti sprovođenja NSM i akcionog plana NSM – uspešnost ostvarivanja aktivnosti, efektivnost dostizanja strateških i specifičnih ciljeva i očekivanih rezultata, kao i uticaj koji su oni imali na mlade, ali i na šire društvene tokove.
Prilikom procesa izrade konsekutivnih akcionih planova NSM, potrebno je sprovesti eksternu evaluaciju ostvarenja predhodnog akcionog plana NSM i NSM. Prilikom izrade naredne NSM, potrebno je sprovesti eksternu evaluaciju stepena ostvarenja ove NSM i uraditi opšte kvantitavno i kvalitativno istraživanje stanja, trendova, potreba i stavova mladih. Pored podataka objavljenih od organa nadležnih za poslove statistike, podatke prikupljaju, kroz sistem praćenja i izveštavanja, i organizacije, institucije i resorna ministarstva koja realizuju NSM i akcioni plan NSM. Takođe, treba podržati razvoj alternativnih mreža za prikupljanje podataka, kao i pravljenje evidencija i umrežavanje izvora podataka dostupnih na lokalnom nivou.
Za redovnu godišnju evaluaciju nadležni su MOS, Vladina Radna grupa za sprovođenje NSM i Savet za mlade Republike Srbije. Resorna ministarstva učestvuju u pripremi izveštaja za Vladu. Za izveštavanje o napretku u sprovođenju NSM institucionalno je nadležan MOS i Savet za mlade. Izveštaji o napretku pripremaju se jednom godišnje i zasnovani su na indikatorima. Godišnji izveštaj o napretku u sprovođenju NSM podnosi se Vladi. Izveštaj je javan i putem publikovanja i objavljivanja na veb sajtu MOS biće dostupan široj javnosti.
7. ZAVRŠNI DEO
Akcioni plan za sprovođenje ove strategije Vlada će utvrditi u roku od 30 dana od dana objavljivanja Strategije.
Sredstva za realizaciju NSM obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, kao i u budžetu autonomne pokrajine i JLS i iz drugih izvora u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, uz planiran doprinos IPA fondova EU, učešće privatnog sektora, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugih nacionalnih i međunarodnih programa i donatora. U skladu sa NSM, autonomna pokrajina i JLS utvrđuju akcione planove za sprovođenje NSM na svojoj teritoriji i u svom budžetu obezbeđuju sredstva za realizaciju tih planova. Akcioni plan za sprovođenje Strategije će sadržati budžet za 2015. godinu, sa projekcijama troškova za 2016. i 2017. godinu.
Danom objavljivanja ove strategije prestaje da važi Nacionalna strategija za mlade („Službeni glasnik RS”, broj 55/08).
Ova strategija sadrži: Prilog 1 – Značenje skraćenica, Prilog 2 – Pojmovnik i Prilog 3 – Osetljive društvene grupe.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 66-1998/2015-1
U Beogradu, 27. februara 2015. godine
V L A D A
PREDSEDNIKAleksandar Vučić
Prilog 1 – Značenje skraćenica
AP NSM Akcioni plan za realizaciju Nacionalne strategije za mlade EU Evropska unija ZOM Zakon o mladima IPA Instrument predpristupne pomoći Evropske unije JLS Jedinice lokalne samouprave KViS Karijerno vođenje i savetovanje KZM Kancelarije za mlade KOMS Krovna organizacija mladih Srbije LAP Lokalni akcioni plan LGBT Lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe LGBTI Lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne osobe LEAP Lokalni ekološki akcioni plan MOS Ministarstvo omladine i sporta MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova NAPOR Nacionalna Asocijacija Praktičara/ki Omladinskog Rada NOK Nacionalni okvir kvalifikacija NSM Nacionalna strategija za mlade OCD Organizacije civilnog društva RZS Republički zavod za statistiku RRA Regulatorno radiodifuzna agencija RS Republika Srbija SOP Subjekti omladinske politike FPN Fakultet političkih nauka HIV Virus humane imunodeficijencije
Međunarodne skraćenice
ECDL Evropska računarska diploma EKYCP Evropski centar znanja o omladinskoj politici ERYICA Evropska agencija za informisanje i savetovanje mladih EU ( SILC Statistika prihoda i životnih uslova Evropske unije NEET Mladi koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj PISA Međunarodni program procene učeničkih postignuća TALIS Međunarodno istraživanje o predavanju i učenju YFJ Evropski forum za mlade EUROPASS Dokument kojim se beleže znanja i veštine stečene u drugoj evropskoj državi
Prilog 2 – Pojmovnik
Agenda za mlade je operativni planski dokument za rad sa mladima i za mlade u okviru ministarstava i institucija, ustanova i organizacija razvijenih na osnovu Nacionalne strategije za mlade i akcionog plana, usklađenih sa mandatom, ulogom i vrstom podrške koja se pruža mladima.
Akreditacija je proces provere da li neka institucija ili program zadovoljavaju unapred definisane opšte standarde kvaliteta, koju obavlja određena nezavisna komisija ili agencija.
Aktivne mere na tržištu rada čine sve aktivne mere i programi na koje nezaposleno lice, prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, ima pravo, a koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, odnosno ostvarenju punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.
Aktivno učešće mladih, participacija podrazumeva prava, sredstva, prostor i mogućnost, a po potrebi i podršku, da se učestvuje u donošenju odluka i aktivnostima koje doprinose izgradnji boljeg društva.
Bezbednost mladih podrazumeva potrebu i ljudsko pravo mladih da im se sačuva i zaštiti život i zdravlje, integritet i druge vrednosti od svih rizika i pretnji u svakodnevnom životu, kao i mogućnost da se razvijaju i imaju izbor da realizuju sve svoje potencijale i žive svakodnevicu dostojanstveno, slobodni od nemaštine i slobodni od straha.
Bezbednosni izazovi rizici i pretnje predstavljaju uzroke ili uslove koji doprinose razvoju određenih društvenih pojava, procesa ili tvorevina, mogućnost tj. određeni stepen verovatnoće nastupanja nekog događaja ili konkretne pretnje sa nepovoljnim posledicama i konkretnu manifestaciju, pojavu ili događaj koji mogu da proizvodu i posledice u vidu ponašanja ili makar straha koji se ispoljava kod objekta pretnje.
Bezbednosna kultura mladih predstavlja posedovanje znanja, veština i sposobnosti, usvojenih stavova i poštovanja pravila iz bezbednosti, koji se ispoljavaju kroz određene modele ponašanja. Razvijena bezbednosna kultura mladih omogućava im da na adekvatan način, odgovore na bezbednosne rizike i pretnje kojima su izloženi u svakodnevnom životu, a samim tim postanu osnovni i najvažniji akter zaštite sopstvene bezbednosti i vitalnih vrednosti.
Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruženja čija je svrha da pruži podršku procesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanja određenih usluga u koje može spadati: prostor inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, preduzetničko savetovalište, finansijski saveti, itd.), marketing i umrežavanje. Inkubatori se međusobno mogu razlikovati po načinu na koji pružaju usluge, po organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata.
Blagostanje predstavlja odsustvo negativnih emocija i uslova, odnosno prisustvo pozivitnih emocija i raspoloženja, zadovoljstvo kvalitetom života, unutrašnju ispunjenost i pozvitivno funkcionisanje i delovanje.
Volonterizam je neprofitna aktivnost kojom pojedinke i pojedinci, samostalno ili u okviru neke grupe ili organizacije doprinose dobrobiti svoje zajednice.
Dostupnost obrazovanja podrazumeva jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.
Zadruga (zadrugarstvo) je oblik organizovanja fizičkih lica u kojoj oni poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Zapošljivost se definiše kao „Set dostignuća – veština, shvatanja i ličnih atributa, koji čini da se pojedinac što lakše zaposli i da bude uspešan u izabranom zanimanju, ostvarujući korist za sebe, druge zaposlene, zajednicu i ekonomiju”. Zapošljivost je primenjena i merena preko dva indikatora ( aktivitet i znanje i veštine koji su važni za zapošljivost.
„Izlazne strategije” podrazumevaju pružanje programa podrške članovima nasilnih grupa da napuste nasilje i ideologiju na kojoj se to nasilje temelji.
Informalno učenje podrazumeva učenje iz svakodnevnog života. Smatra se doživotnim procesom u kojem svaki pojedinac stiče stavove, vrednosti, veštine i znanja iz svakodnevnih iskustava.
Iregularna migracija predstavlja kretanje koje se odvija izvan regulatornih normi država porekla, tranzita i destinacija.
Kancelarija za mlade je deo gradske/opštinske uprave zadužen za koordinaciju lokalne omladinske politike u svim oblastima od značaja za mlade, a skladu sa specifičnim potreba svoje društvene zajednice.
Kvalifikacija jeste formalno priznanje stečenih ključnih i stručnih kompetencija.
Ko ( menadžment predstavlja zajedničko upravljanje procesima i odlukama, poseban vid aktivnog učešća mladih koji mladim ljudima omogućava ravnopravno poziciju u odnosu na svoje starije partnere u radu na zajedničim ciljevima.
Kompetencije čine sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova u različitim životnim situacijama.
Ključne kompetencije predstavljaju sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova, neophodnih za lični, socijalni i profesionalni razvoj i dalje učenje.
Krovni savez je onaj savez u koji se udruži najmanje 60 registrovanih udruženja iz reda udruženja mladih, udruženja za mlade, saveza udruženja mladih i udruženja za mlade koja imaju sedište na teritoriji najmanje dve trećine upravnih okruga u Republici Srbiji i najmanje dve godine sprovode omladinske aktivnosti u više jedinica lokalne samouprave i koji okuplja najmanje 2.000 individualnih, jednom upisanih, članova od kojih je najmanje dve trećine mladih, u skladu sa Zakonom o mladima.
Lokalna zajednica je određena teritorijalna celina u kojoj građani posredstvom vlastitih i zajedničkih resursa zadovoljavaju najveći deo svojih životnih potreba i rešavaju svoje životne probleme. Uključuje i odgovarajuće institucije i strukture u okviru teritorijalne celine.
Mladi u zdravstvenom riziku su svi oni mladi čije je zdravlje pod povećanim rizikom od obolevanja u odnosu na opštu populaciju mladih. Najranjiviji mladi u riziku svakako su injektirajući korisnici/ce droga, seksualne radnice/ci, muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, mladi na institucionalnom smeštaju, mladi romske etničke pripadnosti i mladi na izdržavanju krivičnih zavodskih sankcija.
Nacionalni godišnji tematski program je skup aktivnosti u jednoj kalendarskoj godini koje su posvećene jednoj od strateških oblasti i usmerene ka realizaciji planiranih aktivnosti u okviru ove strateške oblasti.
Nasilne grupe su grupe koje svoje delovanje zasnivaju na nasilju i tu spadaju: ulične bande, huligani, grupe koje zagovaraju nasilni ekstremizam, nacionalističke nasilne grupe i sl.
Nastavničke kompetencije predstavljaju kapacitet pojedinaca koji se iskazuje u vršenju složenih aktivnosti u obrazovno – vaspitnom radu. Kompetencije predstavljaju skup potrebnih znanja, veština i vrednosnih stavova nastavnika.
Neformalno obrazovanje odraslih čine organizovani procesi učenja odraslih na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na lični razvoj odraslih, rad i zapošljavanje i socijalne aktivnosti, u skladu sa Zakona o obrazovanju odraslih.
Neformalno obrazovanje mladih (neformalni obrazovni programi u omladinskom sektoru) jeste skup organizovanih i mladima prilagođenih obrazovnih aktivnosti, koje nisu predviđene sistemom formalnog obrazovanja, zasnovanih na potrebama i interesovanjima mladih, principima dobrovoljnog i aktivnog učešća mladih u procesu učenja i promociji demokratskih vrednosti, kroz koje mladi stiču kompetencije neophodne za razvoj ličnih potencijala, aktivno učešće u društvu i bolju zapošljivost, u skladu sa Zakonom o mladima.
Omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života, u skladu sa Zakonom o mladima.
Omladinska politika obuhvata i podrazumeva sve mere i aktivnosti državnih organa, ustanova, udruženja i drugih subjekata, koje su usmerene na poboljšanje i unapređivanje položaja mladih.
Omladinske aktivnosti predstavljaju različite aktivnosti u oblastima omladinskog sektora koje sprovode mladi ili subjekti omladinske politike, i koje su usmerene ka unapređivanju položaja mladih i njihovom osnaživanju za aktivno učešće u društvu na ličnu i društvenu dobrobit, u skladu sa Zakonom o mladima.
Omladinske i studentske zadruge obezbeđuju zadrugarima da na organizovan način za potrebe poslodavaca, obavljaju povremene, privremene i slične poslove, za koje se ne zasniva radni odnos, radi sticanja sredstava za školovanje i zadovoljavanje osnovnih, socijalnih, kulturnih i drugih ličnih i zajedničkih potreba zadrugara.
Omladinski klub predstavlja gradski/opštinski prostor u kome se realizuju politike usmerene na direktan rad sa mladima. Omladinski klub predstavlja vezu između planiranih politika (LAP) i njihove realizacije u konkretne programe i omladinske inicijative.
Omladinski rad predstavlja onaj deo omladinskih aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade, zasniva na neformalnom obrazovanju, odvijaju u okviru slobodnog vremena mladih i preduzimaju radi unapređivanja uslova za lični i društveni razvoj mladih u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima i uz njihovo dobrovoljno učešće, u skladu sa Zakonom o mladima.
Omladinski radnik/ca je licencirana osoba koja sprovodi programe omladinskog rada. NAPOR prepoznaje i razvio je obrazovno ( nastavne planove za tri nivoa zanimanja omladinskog radnika: 1. Asistent/kinja u programima omladinskog rada; 2. Koordinator/ka u programima omladinskog rada i 3. Specijalista/tkinja u programima omladinskog rada. Nakon završenog drugog nivoa obrazovanja dobija se zvanje Omladinski radnik/ca.
Osipanje i rano napuštanje školovanja – Evropska unija pod ovim podrazumeva mlade uzrasta između 18 i 24 godine koji imaju nizak stepen obrazovanja i ne učestvuju ni u kakvom obliku obrazovanja ili obuke.
Paket za mlade je program Nacionalne službe za zapošljavanje koji je namenjen isključivo sa ciljem povećanja zaposlenosti mladih osoba.
Polne slobode ( najpoznatije krivično delo iz ove grupe svakako je silovanje — prinuda na obljubu ili s njom izjednačeni polni čin upotrebom sile ili pretnje, ali tu su i neka krivična dela kod kojih do polnog čina dolazi zloupotrebom položaja ili korišćenjem nemoći osobe nad kojom se vrši obljuba.
Priznavanje prethodnog učenja podrazumeva procenu znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom.
Pristupačnost je termin koji se koristi da bi opisao stepen do kojeg je neki proizvod (uređaj, usluga, okruženje i slično) dostupan najvećem broju ljudi.
Psihoaktivne supstance su sve one materije koje menjaju stanje svesti, opažanja, mišljenja, raspoloženja, ponašanja i odnosa prema telu. Delimo ih na: legalne droge (alkohol, duvan, razne vrste lepkova), lekove i ilegalne droge.
Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vezanim za reproduktivni sistem u svim fazama života.
Rizično ponašanje mladih predstavlja svaku aktivnost koja može da ugrozi sopstveno zdravlje i društvene vrednosti. Najčešća rizična ponašanja mladih su: konzumiranje cigareta, alkohola, droga, često menjanje seksualnih partnera i dr.
Savet za mlade je savetodavno telo, koje je obrazovala Vlada na predlog ministarstva nadležnog za omladinu, u skladu sa propisima koji uređuju rad Vlade, koje podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapređivanje. Radi usklađivanja aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem omladinske politike na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave može osnovati pokrajinski, gradski i opštinski savet za mlade, u skladu sa Zakonom o mladima.
Socijalno preduzetništvo predstavlja upotrebu preduzetničkog ponašanja za postizanje socijalnih ciljeva, za razliku od komercijalnog preduzetništva gde je cilj postizanje profita, odnosno, i ako se ostvari, generisani profit ide u korist zadovoljenja potreba specifičnih ranjivih grupa stanovništva.
Socijalni preduzetnik je pojedinac, grupa, mreža, organizacija ili alijansa organizacija koja traži održivu promenu visokog stepena putem ideja kroz koje razvija okvire, u koje vlade, neprofitni i poslovni sektor ne ulažu značajnije napore, da bi se dao ogovor na značajne društvene probleme.
Socijalno preduzeće je preduzeće prvenstveno orijentisano na rešavanje socijalnih problema i koje višak vrednosti reinvestira prvenstveno u te svrhe, bilo u svoju delatnost, bilo u zajednicu.
Standardi su dokumentovani dogovori koji sadrže tehničke specifikacije ili druge precizne kriterijume, koji se konzistentno koriste kao pravila, smernice ili definicije karakteristika, u cilju obezbeđenja da proizvodi, procesi ili usluge odgovaraju svojoj nameni. Standardi se odnose na sadržaj i način pružanja usluga, organizacione, sredinske i zahteve u pogledu broja i strukture osoblja.
Ctart-ap (Startup) je kompanija ili organizacija stvorena s namerom da istraži repetitivne i prilagodljive poslovne modele.
Stručne kompetencije predstavljaju sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova, neophodnih za obavljanje radnih aktivnosti.
Subjekti omladinske politike su: Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike, ustanove, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike, u skladu sa Zakonom o mladima.
Transverzalne ili prenosive veštine jesu veštine koje se razvijaju kroz karijeru i različita iskustva tokom svakodnevnog života. Obuhvataju interpersonalne, komunikacione, organizacione, liderske, pregovaračke i mnoge druge veštine, koje se stiču kroz omladinski rad, volonterizam, sportske aktivnosti, hobije, formalno i neformalno obrazovanje, kao i kroz iskustva u poslovnom okruženju.
Udruženje mladih je udruženje koje je upisano u registar koji vodi nadležni organ, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja, a čije članstvo čini najmanje dve trećine mladih, i čiji su ciljevi ili oblast ostvarivanja ciljeva usmereni na mlade, u skladu sa Zakonom o mladima.
Udruženje za mlade je svako drugo udruženje koje je upisano u registar koji vodi nadležni organ, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja, a čiji su ciljevi ili oblast ostvarivanja ciljeva, pored ostalog, usmereni na mlade, u skladu sa Zakonom o mladima.
Usluga (servis) u okviru socijalne zaštite se odnosi na aktivnosti i dobra koja se nude korisniku u cilju poboljšanja kvaliteta života, zadovoljavanja potreba, otklanjanja ili ublažavanja rizika, nedostataka ili neprihvatljivog društvenog ponašanja i najvećeg mogućeg razvoja potencijala korisnika za život u zajednici.
Učenička zadruga kroz rad obrazuje i osposobljava učenike (zadrugare) za određena zanimanja i omogućavaju im da tim radom stiču sredstva za vannastavne, društvene, sportske i kulturne aktivnosti, organizovanje ekskurzija, nabavku učila, pomoć učenicima slabijeg materijalnog stanja i druge slične potrebe.
Učenička zadruga iz Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju: „u školi može da se osnuje učenička zadruga s ciljem podsticanja razvijanja pozitivnog odnosa učenika prema radu i profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu. Rad učeničke zadruge uređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom. Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i školski pribor i opremu. Sredstva stečena radom učeničke zadruge koriste se za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, ekskurzije, ishranu učenika, nagrade članovima zadruge i unapređivanje obrazovno ( vaspitnog rada u školi i u druge svrhe, u skladu sa aktima kojima se uređuje rad učeničke zadruge.”
Učenička kompanija je obrazovni program za uključivanje učenika u razvoj stvarnih kompanija sa stvarnim proizvodima i novcem za vreme trajanja njihovog srednjoškolskog obrazovanja. Program se zasniva na prancipu učenje kroz rad – učenici kroz nastavni plan, pod nadzorom posebno obučenih profesora ( mentora, stvaraju kompaniju, razvijaju je i zatvaraju u toku jedne godine. Proučavaju životni ciklus jedne kompanije, uče kako da se nose sa problemima, preprekama i uspesima. Osnovna ideja je podsticanje preduzetničkog duha i finansijske pismenosti, a najvažniji željeni rezultat programa je otvaranje mogućnosti samozapošljavanja i zapošljivosti mladih po završetku školovanja kroz praktičnu primenu stečenih teorijskih znanja.
Formalno obrazovanje jeste sistematski organizovano obrazovanje koje je regulisano propisima i koje se odvija u okviru obrazovnih institucija.
Formalno obrazovanje odraslih u smislu Zakona o obrazovanju odraslih, jesu organizovani procesi učenja koji se ostvaruju na osnovu nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, i programa drugih oblika stručnog obrazovanja prilagođenih potrebama i mogućnostima odraslih i zahtevima tržišta rada, u skladu sa zakonom o obrazovanju odraslih.
Celoživotno učenje predstavlja aktivnost učenja tokom života, s ciljem unapređivanja znanja, veština i sposobnosti.
ss
Prilog 3 – Osetljive društvene grupe
Svetska banka definiše osetljivu grupu kao „deo stanovništva koji ima neke posebne karakteristike zbog kojih je izložen višem riziku od siromaštva od ostalih”. Grupe mogu biti široko definisane, kao na primer siromašni u ruralnim područjima, a mogu biti i vrlo specifično određene, kao deca bez roditeljskog staranja, interno raseljena lica, etničke manjine, itd.
Evropska unija je utvrdila neke osetljive društvene grupe u EU: mladi, migranti, nisko kvalifikovani, siromašni radnici, beskućnici, Romi, osobe sa invaliditetom. Prema Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u 2013. godini, preporukama su obuhvaćene sledeće osetljive društvene grupe: žene, deca, osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i interno raseljena lica, LGBTI osobe.
Vlada je Strategijom za smanjenje siromaštva u Srbiji 2003. godine prvi put utvrdila osetljive društvene grupe stanovništva u Republici Srbiji: osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina.
Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije iz 2013. godine utvrđeno je da su diskriminaciji i diskriminatorskom postupanju više izložene osobe i grupe: po osnovu pripadnosti nacionalnim manjinama, žene, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, deca, izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe, na osnovu verske pripadnosti i lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije.
Pored toga, postoje administrativni podaci o drugim grupama u okviru pojedinačnih sektora koji se njima prevashodno bave. Primera radi, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011 ( 2020. godine utvrđuje sledeće posebno osetljive društvene grupe na tržištu rada Republike Srbije: Romi, izbeglice i interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, ruralno stanovništvo (posebno ruralno stanovništvo koje ne poseduje zemlju i ruralno stanovništvo u jugoistočnoj Srbiji), neobrazovane osobe, kao i žene, mladi (15–24) i starija lica (50–64), ali i dugoročno nezaposleni, samohrani roditelji, korisnici novčane socijalne pomoći, deca bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i sl. p