OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje zakona kojim se uređuje plata zaposlenih u javnom sektoru sadržan je u odredbama člana 97. tač. 8) i 17) Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju i u članu 60. Ustava, prema kojem svako ima pravo na rad, u skladu sa zakonom i pravo na pravičnu naknadu za rad.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlog za izmene i dopune Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru posledica su složenosti procesa reforme plata u javnom sektoru i obuhvata poslodavaca i zaposlenih na koje se reforma odnosi.
Potreba da se u javnom sektoru zadrži visoko stručni kadar, čiji je nedostatak sve primetniji u poslovima od opšteg interesa (zdravstvo, prosveta i dr.) sagledava se i kroz mogućnost da se promeni izražena kompresija plata u javnom sektoru, odnosno mali raspon koeficijenata između operativnih radnih mesta koja zahtevaju visok nivo ekspertize i stručnosti i onih operativnih radnih mesta koja se odnose na obavljanje jednostavnih ili umereno složenih poslova. Ključne promene revizije matrice odnose se na izraženije vrednovanje viših nivoa stručnosti u sistemu, veću mogućnost napredovanja najboljih zaposlenih – a naročito onih sa višim nivoima stručnosti, i smanjivanje uočene kompresije plata, koja je i bila prepoznata kao jedno od ključnih ograničenja, kako postojeće matrice, tako i prethodnog sistema. Takođe, zadržavanje visokog nivoa stručnosti sagledava se u mogućnosti približavanja i izjednačavanja vrednosti tih poslova sa najznačajnijim rukovodećim poslovima kojima se ostvaruju strateški ciljevi u javnom sektoru.
Izmenama zakona uvažava se i specifičnost finansiranja pojedinih pravnih lica kojima je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se u odnosu na direktne ili indirektne korisnike budzeta finansiraju ostvarivanjem sopstvenih prihoda obavljanjem delatnosti za koje su osnovani. Imajući u vidu da je osnovni cilj Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru uspostavljanje ujednačenog i finansijski održivog sistema plata, kao i da Zakon prepoznaje specifičnosti unutar javnog sektora i kroz fleksibilnost svojih odredaba uvažava ove specifičnosti, predloženim izmenama ne menja se, već dodatno potvrđuje napred navedena svrha Zakona.
Složenost procesa implementacije zakona, koja podrazumeva značajne obaveze za poslodavce u javnom sektoru, kao i za osnivače javnih službi i drugih pravnih lica putem planiranja osnovice za obračun plata kojom treba postići finasijsku održivost budzeta, uslovila je potrebu da se od usvajanja posebnih zakona kojima se uređuju plate u pojedinim delovima javnog sektora, pa do njihove primene ostavi odgovarajući vremenski period, kojim bi se obezbedila potpuna i pravilna implementacija novog sistema plata.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. briše se odredba člana 6. stav 2. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru iz razloga što je celishodnije i primenljivije imajući u vidu osnove za uvođenje korektivnog koeficijenta, da se posebni zakonim kojima se utvrđuje korektivni koeficijent, ta korekcija izrazi kroz procentualno uvećanje osnovnog koeficijenta, a ne sabiranjem njegove vrednosti sa osnovnim koeficijentom.
Članom 2. vrši se izmena člana 7. Zakona dodavanjem dva nova stava kojima se uređuje način utvrđivanja osnovice za javne službe koje se ne finansiraju iz budzeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i zaposlenih u drugim organima i organizacijama, koji nisu direktni ili indirektni korisnici budzeta, odnosno korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem. Predlog je da se osnovica za obračun i isplatu plate za navedene subjekte utvrđuje opštim aktom javne službe, odnosno pravnog lica u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata u okviru finansijskih planova tih pravnih lica najviše do visine osnovice određene zakonom o budzetu Republike Srbije za odgovarajuću budzetsku godinu. Promena je predložena imajući u vidu način finasiranja ovih lica koje ostvaruju prihode obavljanjem delatnosti, kao i to da visina plata tj. osnovica treba da zavisi od ostvarenih finasijskih sredstava raspoloživih za ove namene.
U članu 3. vrši se izmena u članu 10. stav 6. Zakona kojom se uvažava činjenica da u aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizacijama radnih mesta za profesionalne pripadnike Vojske Srbije postoje radna mesta koja su označena određenim stepenom tajnosti te se po tom osnovu ne mogu objavljivati. Takođe, u stavu 7. tog člana izvršena je izmena tako da se Opšti katalog u delu koji se odnosi na zaposlene u napred navedenim pravnim licima koja nisu direktni ili indirektni korisnici budzeta sačinjava na osnovu akata o sistematizaciji tih pravnih lica kao i drugih podataka koje ovi subjekti dostavljaju ministarstvu, radi objavljivanja.
U članu 4. je izvršena promena matrice iz člana 15. Zakona. Revidirana matrica omogućava da osoba sa najvećom ekspertizom u određenom resoru (koja se nađe u 11. platnoj grupi), ima 5.8, a nakon napredovanja 7.1 puta veću platu od radnog mesta koja na kojem se obavljaju najjednostavniji poslovi (u ranijoj matrici su ti odnosi bili, respektivno, 3.8 i 4.9, dok u prethodnom sistemu napredovanje nije bilo moguće i odnos nikad nije prelazio 5, bez obzira na resor). Stoga, što se za određeno radno mesto zahtevaju veća stručnost, odgovornost ili je veća izloženost rizima opasnim po život, to su ona relativno pomerena naviše, dalje od najjednostavnijih poslova, a bliže najviše vrednovanim strateškim rukovodećim poslovima — i omogućen im je uz to i veći napredak. Najveći vertikalni skokovi su upravo kod onih platnih grupa koje podrazumevaju prleazak iz jednog nivoa obrazovanja i veština u drugi, viši nivo.
Na taj način, poslovi koji se budu nalazili u 6. platnoj grupi će biti 2.5 puta više vrednovani od najjednostavnijih poslova nekvalifikovanih radnika. Dodatno, na tim radnim mestima moći će da se napreduje, bez minulog rada, za 19% (u prethodnom sistemu takvo horizontalno napredovanje ni nije bilo moguće) tako da plata može da bude i 2.9 puta viša od zaposlenih početnika na najjednostavnijim poslovima (u prethodnoj matrici 2 puta). Na primeru lekara subspecijaliste koji predstavlja najviši nivo stručnosti u zdravstvu, te proporcije bi dovele do toga da bude 5.8 puta više vrednovan od zaposlenog na najjednostavnijim poslovima (u ranijoj matrici 3.8 puta). Sa napredovanjem, te proporcije bi bile i uvećane, i bile bi veće 7.1 puta u odnosu na zaposlenog početnika na najjednostavnijim poslovima (u ranijoj matrici 4.9 puta, dok u ranijem sistemu napredovanje nije bilo moguće). Posmatrano „odozgo”, najviši nivo stručnosti u određenoj oblasti bi kroz napredovanje mogao da dostigne 95% vrednosti najviše vrednovanog rukovodećeg strateškog radnog mesta u javnom sektoru, dok je u ranijoj matrici taj procenat bio svega 66% (u sadašnjem sistemu plata napredovanje nije moguće).
U čl. 5. i 6. predloženo je da donošenje i početak primene posebnih zakona počnu od 1. januara 2019. godine imajući u vidu potreban vremenski period za usaglašavanje opštih i pojedinačnih akata poslodavaca u skladu sa odredbama posebnih zakona, kao i obaveze osnivača pravnih lica u javnom sektoru koje se odnose na obezbeđivanje finasijske stabilnosti i održivosti njihovih budzeta.
U članu 7. utvrđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Donošenje ovog zakona neće imati efekte na povećanje troškova za plate zaposlenih u javnom sektoru koji su obuhvaćeni ovim zakonom u 2018. godini.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog toga što bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Donošenje po hitnom postupku neophodno je zbog potrebe blagovremenog planiranja budzetskih sredstava neophodnih za primenu ovog zakona, kako bi se naredni budzetski proces pripremio u skladu sa efektima koji nastaju izvršenjem odredbi ovog zakona, kao i za blagovremeno planiranje i pripremu svih akata poslodavaca koji su neophodni za implementaciju ovog zakona.