O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 38. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da se sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakonom, kao i članu 42. stav 2. kojim je propisano da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Predložene dopune Zakona o državljanstvu Republike Srbije imaju za cilj da omoguće potpunu realizaciju aktivnosti nadležnih organa Republike Srbije za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji. Vlada Republike Srbije je usvojila Plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji od 2016. do 2018. godine, kojim su između ostalog, predviđene aktivnosti koje se odnose na to da se stvori pravni osnov da se podaci o državljanstvu vode centralizovano, odnosno da se obezbedi prenos svih podataka o državljanstvu u okviru podsistema centralnog sistema. Za realizaciju navedenog potrebno je u okviru centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, uspostaviti aplikaciju za vođenje evidencije o državljanima Republike Srbije, omogućiti prenos podataka iz matične knjige jugoslovenskih državljana koju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, podataka iz knjige državljana koje vode jedinice lokalne samouprave, podataka o činjenici državljanstva koji se vode u matičnoj knjizi rođenih od strane jedinica lokalne samouprave i direktan unos podataka koji se odnose na činjenicu državljanstva u matičnoj knjizi rođenih. Nadležni organi su već preduzeli niz aktivnosti koje će omogućiti podizanje nivoa efikasnosti i ujednačenog postupanja organa u praksi, doprineti uštedi vremena za građane, kao i uštedi vremena i ljudskih resursa za rad nadležnih organa. Predloženim dopunama Zakona omogućiće se centralizovano vođenje, u elektronskom obliku, osnovnih podataka o građanima, što će biti od višestruke koristi građanima prilikom ostvarivanja svojih prava pred organima državne uprave i u drugim upravnim postupcima.
Pored ovoga, nastala je potreba da se u važećem Zakonu o državljanstvu Republike Srbije, usklade i urede i druga pitanja u skladu sa nastalim promenama. Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji je stupio na snagu 4. juna 2011. godine, propisao je da lične karte izdate na starom obrascu važe do roka navedenog u istim a najduže do 31. decembra 2016. godine. U postupku zamene ličnih karata utvrđeno je da određeni broj građana koji je ceo svoj život proveo u Republici Srbiji, ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji i lične karte na starom obrascu, a ne može iskoristi mogućnost da pod olakšanim uslovima steknu državljanstvo Republike Srbije, tako što bi im Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo nalog za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. Uglavnom se radi o starijim licima koja su smatrala da poseduju lične karte sa trajnim važenjem i da nije potrebno da podnose zahteve za izdavanje biometrijske lične karte za čije je izdavanje uslov posedovanje državljanstva Republike Srbije, te nisu podnela blagovremeno zahtev za sticanje državljanstva. Uzevši u obzir da su to građani koji više decenija žive u Republici Srbiji, da su imali prijavljeno prebivalište i izdate lične karte u Republici Srbiji, kao i da se radi o uglavnom staračkom stanovništvu, o starijim udovicama i udovcima koji, da bi po sada važećim propisima stekli državljanstvo Republike Srbije, moraju da traže otpust iz prethodnog državljanstva, odnosno iz državljanstva Republika bivše SFRJ, u kojoj nisu čak ni živeli, predlaže se mogućnost sticanja državljanstva Republike Srbije pod olakšanim uslovima. Ova mogućnost je oročena na godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona, s obzirom na to da je državljanstvo prethodno pitanje za izdavanje lične karte, a zbog ostvarivanja drugih prava, te, ukoliko ne bi bilo oročeno podnošenje zahteva po ovom osnovu, i izmene zakona bi bile obesmišljene.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona predviđeno je da ovlašćeno lice u smislu propisa o matičnim knjigama može izdati uverenje o državljanstvu bez obzira na mesto upisa u evidencije o državljanstvu. Ovo rešenje će omogućiti da građani mogu da pribave uverenja o državljanstvu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na to gde su upisani u evidencijama državljana, čime se postupak pribavljanja uverenja o državljanstvo značajno olakšava. Takođe, ovim članom je predviđeno da obrazac uverenja o državljanstvu Republike Srbije štampa Narodna banka Srbije, imajući u vidu da obrasce matične knjige rođenih, venčanih i umrlih već štampa Narodna banka Srbije, te da će se na ovaj način štampanje obrazaca vršiti centralizovano na jednom mestu, što će doprineti aspektu bezbednosti.
Članom 2. Predloga zakona dodaju se novi čl. 48a i 48b Zakona, koji uređuju pitanja vođenja evidencija o državljanstvu Republike Srbije i na sredstvima za automatsku obradu podataka, kao Centralnom sistemu za elektronsku obradu, skladištenje i čuvanje podataka, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa koji uređuju vođenje matičnih knjiga. Pored toga, propisuje se i sadržaj evidencije, kao i način obrade podataka koji se nalaze u toj evidenciji. Posebno je potrebno naglasiti da je izričito propisana obaveza nadležnog organa da po zahtevu državnog i drugog organa, organizacije, kao i drugog pravnog ili fizičkog lica koje ima opravdan pravni interes, dostavlja podatke iz evidencije o državljanima Republike Srbije, naravno uz poštovanje propisa o zaštiti podatka o ličnosti.
Članom 3. Predloga zakona propisano je da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kako bi se prethodno opisanoj kategoriji građana omogućilo da pod olakšanim uslovima steknu državljanstvo Republike Srbije. Primena ove odredbe ograničena je na godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 4. Predloga zakona, predviđeno je da će se uslovi za uspostavljanje i vođenje evidencije o državljanima Republike Srbije u elektronskom obliku u okviru Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, obezbediti najkasnije do 30. juna 2018. godine, a da će se ovi uslovi uspostaviti na osnovu podataka iz člana 48. stav 2. Zakona o državljanstvu Republike Srbije.
Članom 5. Predloga zakona predviđeno je da će izdavanje uverenja o državljanstvu na obrascu koji štampa Narodna banka Srbije otpočeti 1. januara 2019. godine, kako bi se utrošile zalihe već postojećih obrazaca i izvršile pripreme za štampanje uverenja o državljanstvu na novom obrascu.
IV.FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Uzimajući u obzir razloge navedene u delu II. Obrazloženja, kratke rokove za uspostavljanje Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, kao i činjenicu da bi bez podataka o državljanstvu Centralni sistem bio nepotpun i ne bi mogao da ostvari svoju funkciju centralizovanog elektronskog vođenja podataka, smatramo da je neophodno donošenje zakona po hitnom postupku kako bi se ostvarili svi preduslovi za uspostavljanje ovog sistema.
Takođe, napominjemo da je dopuna ovog zakona hitna i neophodna u cilju utvrđivanja pravnog osnova za uspostavljanje aplikacije za vođenje evidencije o državljanstvu Republike Srbije u okviru Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga koja je u nadležnosti ministarstva nadležnog za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da bi nedonošenje ovog zakona uzrokovalo nastajanje štetnih posledice po rad organa i organizacija, te se predlaže donošenje zakona po hitnom postupku.