OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
II. Razlozi za donoŠenje zakona i ciljevi koji se ostvaruju
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) ima za cilj da se, između ostalog, izvrši usaglašavanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – dr. zakon, 92/16 i 104/16 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon) sa odredbama Direktive Saveta 2014/112/EU o sprovođenju Evropskog sporazuma o utvrđivanju određenih vidova organizacije radnog vremena u plovidbi unutrašnjim vodnim putevima, zaključenog između Evropskog saveza za plovidbu unutrašnjim vodnim putevima (EBU), Evropske organizacije zapovednika plovila (ESO) i Evropske federacije radnika u transportu (ETF), kao i Direktive 2016/1629 Evropskog parlamenta i Saveta o utvrđivanju tehničkih pravila za plovila unutrašnje plovidbe, izmeni Direktive 2009/100/EZ i stavljanju van snage Direktive 2006/87/EZ, kao i da se urede određena pitanja koja su uočena u primeni i čije je rešenje zahtevalo odgovarajuća zakonska rešenja.
U cilju usaglašavanja sa odredbama Direktive Saveta 2014/112/EU, čl. 1, 23, 24. i 29. Predloga zakona u potpunosti se transponuju odredbe ove direktive u domaće zakonodavstvo. Navedenim članovima uređuju se pojedini aspekti rada i radnog vremena članova posade brodova unutrašnje plovidbe, i to radno vreme, radni dani i dani odmora, pravo na odmor, sezonski rad na putničkim brodovima, najduže dozvoljeno radno vreme noću, godišnji odmor, bezbednost i zdravlje na radu članova posade koji rade noću ili u smenama, kao i pravo na besplatni godišnji zdravstveni pregled članova posade. Do danas su se na ove aspekte radnog vremena članova posade brodova unutrašnje plovidbe shodno primenjivale odredbe Zakona o radu, što je stvaralo određene probleme u praksi zbog specifičnosti uslova rada na brodovima u odnosu na rad na kopnu. Usaglašavanjem domaćeg zakonodavstva sa Direktivom podići će se nivo zaštite na radu radnika, odnosno članova posade brodova unutrašnje plovidbe.
U cilju usaglašavanja sa Direktivom 2016/1629, čl. 9-21. Predloga zakona transponovane su osnovne odredbe ove direktive u domaće zakonodavstvo. Navedenim članovima Predloga zakona ukida se kontrolni pregled brodova koji se zadržao kao vrsta tehničkog pregleda brodova samo u Republici Srbiji. Detaljno su uređena pitanja obnavljanja važenja, kao i zamene svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, te pojedina procesna pitanja koja se odnose na izdavanje ove brodske isprave. Takođe, uvodi se privremeno svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kao nova vrsta brodske isprave, a uređeno je i pitanje načina priznavanja ovih isprava koje izdaju nadležni organi država članica EU.
Pored usaglašavanja sa navedenim propisima EU, u primeni Zakona utvrđena je potreba za preciziranjem značenja pojedinih pojmova. S tim u vezi, Predlogom zakona se definiše pojam tzv. pristana, kao vrste građevinskog objekta za koji se izdaje građevinska dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14), a koji do danas nije bio definisan. Ovakva pravna situacija stvarala je određene nedoumice i probleme u postupanju nadležnih organa, kao i učesnika u privredi. Posledično, Predlogom zakona se uređuje ovo pitanje na način što je izvršena dopuna člana 4. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama dodavanjem definicije, odnosno značenja pojma pristan. Takođe, uvode se pojmovi bunker stanice za snabdevanje brodova gorivom i plutajućeg objekta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe, kako bi se uredila pravna situacija koja je u praksi onemogućila izdavanje energetskih licenci u skladu sa odredbama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 145/14).
Takođe, u cilju uređenja pitanja objekata koji se koriste za pristajanje i čuvanje čamaca, predloženo je novo zakonsko rešenje uvođenjem pojma privezišta za čamce, pored pojma marina koji je već uređen Zakonom. S tim u vezi, marine, kao vrsta pristaništa za posebne namene, biće u nadležnosti Agencije za upravljanje lukama, dok se na jedinice lokalne samouprave prenosi nadležnost za uređenje pitanja koja se odnose na rad privezišta za čamce.
Konačno, u primeni Zakona utvrđen je nedostatak pojedinih prekršajnih odredaba čije propisivanje treba da omogući efikasniju primenu Zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA
U članu 1. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 4. Zakona dodavanjem novih pojmova.
U čl. 2-4. Predloga zakona dodato je u nadležnost Direkcije za vodne puteve upravljanje AtoN sistemom obeležavanja plovnih puteva i precizirane su usluge koje ona vrši.
U čl. 5-7. Predloga zakona uređuje se materija izdavanja uslova za projektovanje pristana, odnosno za postavljanje plutajućih objekata.
U čl. 8. i 9. Predloga zakona otklanjaju se tehničke greške u tekstu Zakona.
Čl. 10-13. i čl. 15-18. Predloga zakona briše se kontrolni pregled kao vrsta tehničkog pregleda broda i uvodi dobrovoljni pregled.
U članu 14. i čl. 19-27. Predloga zakona uređuje se sadržina tehničkih pravila za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, kao i pitanja obnavljanja, zamene i druga procesna pitanja vezana za Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
Članom 28. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 124. Zakona kojim su propisane obaveze privrednog društva, odnosno preduzetnika koji koristi čamac bez sopstvenog pogona koji nije duži od tri metra, pedoline, vodene bicikli, daske i slična plovila, za obavljanje privredne delatnosti da pored drugih propisanih uslova, obezbede da svako lice koje se ukrcava na ova plovila obavezno ima prsluk za spasavanje, kao i da preduzmu druge mere u cilju bezbednosti tih lica određene od strane lučkih kapetanija.
Čl. 29, 30. i 31. Predloga zakona dodaju se odredbe kojima se uređuju pojedini aspekti rada i radnog vremena članova posade brodova unutrašnje plovidbe, i to radno vreme, radni dani i dani odmora, pravo na odmor, sezonski rad na putničkim brodovima, najduže dozvoljeno radno vreme noću, godišnji odmor, bezbednost i zdravlje na radu članova posade koji rade noću ili u smenama, kao i pravo na besplatni godišnji zdravstveni pregled članova posade.
Čl. 32. i 33. Predloga zakona uređena je materija izdavanja odobrenja za obavljanje poslova obuke članova posade u cilju sticanja zvanja, kao i mogućnost angažovanja pripravnika za sticanje zvanja umesto pojedinih članova posade sa propisanim zvanjima za obavljanje pojedinih poslova na brodu.
Čl. 34. i 35. Predloga zakona menja se član 134. Zakona i dodaje član 134a kojim se uređuje vršenje lekarskog pregleda i izdavanje lekarskog uverenja.
Članom 36. Predloga zakona dopunjen je član 184. Zakona propisivanjem da AIS transponder mora imati uverenje o odobrenju tipa koje se izdaje za AIS transpondere klase A.
Članom 37. Predloga zakona menja se odredba člana 189. Zakona propisivanjem da se za obavljanje poslova Servisa za upravljanje brodskim saobraćajem (VTS) obrazuje VTS centar, kao posebna organizaciona jedinica u ministarstvu.
Članom 38. Predloga zakona dopunjen je član 207. Zakona propisivanjem da Agencija za upravljanje lukama vodi evidenciju o objektima lučke infrastrukture u svojini Republike Srbije na kojima Agencija ima upisano pravo korišćenja.
Članom 39. Predloga zakona menja se član 213. Zakona propisivanjem lučke infrastrukture, kao i pristupne infrastrukture.
Čl. 40. i 41. Predloga zakona vrše se preciziranja pojedinih odredbi čl. 214a i 216a Zakona, pre svega u odnosu na obuhvat parcela vodnog zemljišta lučkim područjem, te preciziranja da se odobrenje za obavljanje lučke delatnosti prilaže uz zahtev za dobijanje licence za obavljanje energetske delatnosti koji se podnosi organu nadležnom za izdavanje ove licence u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.
Članom 42. Predloga zakona vrši se dopuna člana 217. Zakona propisivanjem da su lučki operateri koji su ex lege stekli pravo na dobijanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti dužni da podnesu zahtev za upis u upisnik lučkih operatera.
Čl. 43. i 44. Predloga zakona vrše se ispravke čl. 218. i 218a Zakona kojima se uređuju obaveze Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije u postupku zasnivanja prava službenosti građenja.
Članom 45. vrši se ispravka tehničke greške u članu 225a Zakona.
Članom 46. Predloga zakona vrši se usklađivanje člana 227b sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 47. vrši se dopuna člana 227j Zakona propisivanjem da se na vodnom zemljištu koje je obuhvaćeno lučkim područjem ustanovljava pravo stvarne službenosti bez naknade za izgradnju luke kao linijskog infrastrukturnog objekta u korist Agencije koja se ustanovljava ugovorom između Agencije i javnog vodoprivrednog preduzeća sa propisanim izuzecima.
Članom 48. Predloga zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Članom 49. vrši se izmena člana 237. Zakona propisivanjem da su marine u nadležnosti Agencije za upravljanje lukama, dok su privezišta za čamce prenete u nadležnost jedinica lokalnih samouprava.
Članom 50. Predloga zakona izvršeno je terminološko usaglašavanje člana 237a Zakona.
Čl. 51. i 52. Predloga zakona izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o opštem upravnom postupku.
Članom 53. Predloga zakona dopunjen je član 254. Zakona propisivanjem da u slučaju da tokom vršenja nadzora inspektor zabrani plovidbu broda koji vije zastavu države članice EU, dok utvrđeni nedostaci ne budu otklonjeni, o zabrani će obavestiti nadležni organ koji je izdao svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu u roku od sedam dana od dana donošenja zabrane.
Čl. 54-58. Predlog zakona dopunjeni su čl. 266, 267, 270. i 276. Zakona propisivanjem novih prekršaja.
Članom 59. Predloga zakona propisani su uslovi i obaveze pojedinih privrednih društava koje moraju da ispune da bi stekli pravo na obavljanje lučke delatnosti.
Članom 60. Predloga zakona propisano je da brodovi mogu najkasnije do 31. decembra 2023. godine da pristaju izvan lučkog područja radi pretovara rečnih agregata (šljunka i peska) i to samo na lokacijama na kojima se nalaze objekti za deponovanje i separaciju rečnih agregata, koje su obuhvaćene opštim aktom i planom postavljanja ovih objekata koje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kao i uslovi koje privredna društva koja upravljaju privremenim deponijama šljunka i peska moraju da ispune u propisanom prelaznom periodu.
Članom 61. propisuju se prelazni rokovi za zamenu obrazaca pojedinih isprava koje su izdate po ranijim propisima.
Članom 62. Predloga zakona propisana je prelazna odredba kojom se uređuje način priznavanja brodskih isprava kojima se utvrđuje sposobnosti brodova za plovidbu do zaključivanja Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije, odnosno administrativnih sporazuma koji se zaključuju između Uprave i nadležnih organa država članica EU, kao i sporazuma o uzajamnom priznavanju brodskih isprava kojima se utvrđuje sposobnost brodova za plovidbu između Centralne komisije za plovidbu Rajnom (CCNR) i Republike Srbije.
Članom 63. Predloga zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije u cilju zapošljavanja četiri nova zaposlena koji će obavljati poslove operatera u okviru VTS centra, a koji će se osnovati kao posebna organizaciona jedinica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ukazuje se da VTS centar mora da pruža usluge upravljanja brodskim saobraćajem 24 časa sedam dana u nedelji, zbog čega je potrebno zaposliti četiri državna službenika. Naime, mesečni fond radnih sati je 720 sati (24h30=720), što se deli na četiri VTS operatera, odnosno službenika. Mesečni fond sati za jednog službenika je oko 170 sati u zavisnosti koliko je dana u mesecu. Iz navedenog proizilazi da je za normalno funkcionisanje VTS centra potrebno predvideti zapošljavanje najmanje četiri državna službenika.
Navedena četiri zaposlena bi bila zaposlena tokom 2019. godine i za njihovo zapošljavanje je potrebno obezbediti sredstva za isplatu zarada u ukupnom iznosu (bruto II) od 4.025.397 dinara na godišnjem nivou. Naime, predmetni centar činiće četiri zaposlena od čega rukovodilac organizacione jedinice u zvanju samostalnog savetnika i tri izvršioca u zvanju savetnika. Za samostalnog savetnika predlaže se utvrđivanje trećeg platnog razreda sa koeficijentom 3,39, dok se za savetnike predlaže utvrđivanje prvog platnog razreda sa koeficijentom 2,53.
Za tehničko opremanje VTS centar nije potrebno obezbediti sredstva obzirom da će koristiti postojeću tehničku opremu koja se koristi za potrebe Rečnih informacionih servisa (RIS).