OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sadržan je u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbije uređuje i obezbeđuje, između ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donet je oktobra 2008. godine, a njegova primena otpočela je 1. marta 2009. godine. Ovim zakonom Republika Srbija je poput niza drugih savremenih i demokratskih država koje se odlikuju vladavinom prava, dobila zakonodavstvo, čije su norme omogućile efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom. Ovim zakonom je po prvi put u naše krivičnopravno zakonodavstvo uvedena mogućnost da se licu pravnosnažno osuđenom za određena, inače veoma teška krivična dela, a za koja je između ostalog i karakteristično da po pravilu, donose veliku dobit, koje ne dokaže da je određena imovina koju poseduje, stečena legalno, takva imovina može trajno oduzeti. Dosadašnja primena ovog zakona je dala veoma dobre rezultate pre svega u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala i visoke korupcije, što je i bio glavni cilj koji se ovim zakonom želeo postići. Privremeno ili trajno je oduzeta imovina u vrednosti više miliona evra. Međutim, imajući u vidu činjenicu da se nijedan zakonski tekst ne može smatrati savršenim, kao i da su se u dosadšnjoj četvorogodišnjoj primeni ovog zakona pojavili određeni problemi koji su zahtevali interevencije kako suštinskog tako i pravnotehničkog karaktera, pristupilo se izradi izmena i dopuna ovog zakona. U toku rada na izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela došlo se do spoznaje da je, u manjoj ili većoj meri, potrebno intervenisati u više od polovine odredaba zakona, pa je, shodno jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koje je donela Narodna skupština, odlučeno da se izradi novi tekst Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Razlozi za donošenje novog Zakona o oduzimanju imovine iz krivičnog dela mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Prvo, od donošenja važećeg zakona dod danas usvojen je novi Zakonik o krivičnom postupku (2011 godine), koji se već primenjuje u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala, visoke korupcije i ratnih zločina, pa je neophodno da se izvrši određeno usklađivanje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sa rešenjima koje predviđa novi Zakonik o krivičnom postupku, a imajući u vidu vezu između ova dva zakona. Takođe, u 2009. i 2012. godini izvršene su izmene Krivičnog zakonika, pa je bilo neophodno da se izvrši ažuriranje kataloga krivičnih dela za koje se Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela primenjuje. Drugo, imajući u vidu određene probleme koji su se javili u praksi značajno je izmenjen postupak za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Treće, jedna od najvažnijih novina koju novi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela predviđa je taj da se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravnosnažnosti presude za krivično delo za koje se može oduzeti imovina u skladu sa ovim zakonom. Na taj način se izbegava paraleleno vođenje postupka za oduzimanje imovine i krivičnog postupka, što je od velikog značaja za dosledno poštovanje pretpostavke nevinosti u krivičnom postupku. Peto, precizirane su i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa, kako u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, tako i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Pored navedenog, pri izradi Zakona imale su se u vidu odredbe međunarodnih dokumenata iz ove oblasti koje potvrdila Republika Srbija kao što su: Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama (1989. godina), Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom (1990. godina), Krivičnopravna konvencija Saveta Evrope o korupciji (1999. godina), Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma Ujedinjenih nacija (1999. godina), Konvencija Ujedinjenih Nacija o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (2000. godina), Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije (2003. godina) i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. godina).
Takođe, u izradi Zakona korišćena su i uporednopravna rešenja zemalja koje imaju dužu tradiciji u oblasti oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela (Italija, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Irska, Portugal, SAD, Kanada), kao i relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Glava I. Osnovne odredbe (čl. 1. do 4.)
Članom 1. Zakona određuje se oblast na koju se ovaj zakon primenjuje.
Članom 2. Zakona određena su krivična dela za koje se odredbe ovog zakona mogu primeniti. Pored krivičnih dela koje predviđe i važeći zakon, a to su pre svega krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, pojedina krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim, kao i krivična dela protiv službene dužnosti (tzv. koruptivna krivična dela), prediđeno je da se Zakon primenjuje i za krivična dela otmica, prevara, iznuda, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija i nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Takođe, imajući u vidu izmene i dopune Krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine, predviđeno da se Zakon primenjuje i za krivična dela koja su propisana ovim novelama i to: zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom i dogovaranje ishoda takmičenja.
U članu 3. Zakona su precizirani osnovni pojmovi. Pojam imovine je određen u skladu sa međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja potvrdila. Jedan od ključnih pojmova Zakona je pojam imovine proistekle iz krivičnog dela, pod kojom se podrazumeva imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Pored toga, u cilju usklađivanja sa novim Zakonikom o krivičnom postupku uveden je pojam okrivljenog saradnika.
Članom 4. Zakona određuju se stranke u postupku oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela (javni tužilac i vlasnik), propisuje se da se dokazi prikupljeni u krivičnom postupku mogu koristiti i u postupku oduzimanja imovine, kao i shodna primena Zakonika o krivičnom postupku.
Glava II. Nadležni organi (čl. 5. do 15.)
Članom 5. Zakona kao organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela određeni su javni tužilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.
Odredbama čl. 6. i 7. Zakona predviđeno je da je za otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela nadležna specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. Poslove predviđene ovim zakonom Jedinica obavlja po službenoj dužnosti ili po odluci javnog tužioca ili suda.
Članovi 8. do 15. Zakona odnose se na Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Članom 9. Zakona određene su nadležnosti Direkcije, a to su pre svega da upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, vrši procenu oduzete imovine, vodi evidencije o oduzetoj imovini, kao i da učestvuje u pružanju međunarodne pravne pomoći vezane za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Novinu predstavlja rešenje da Direkcija upravlja i imovinom koja je trajno oduzeta i posle pravnosnažnosti rešenja o trajnom oduzimanju.
Članom 10. Zakona predviđeno je da je sedište Direkcije u Beogradu, sa mogućnošću da se mogu obrazovati posebne organizacione jedinice izvan sedišta, a član 11. Zakona propisuje da Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Za direktora može biti postavljeno lice koje ispunjava opšte uslove za rad u organima državne uprave, ima završen pravni ili ekonomski fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva. Direktor ne može biti član organa političke stranke.
Odredbama čl. 12. do 15. Zakona propisano je da se na rad Direkcije, kao i na položaj zaposlenih u Direkciji, primenjuju propisi o opštem upravnom postupku, državnoj upravi i državnim službenicima i nameštenicima. Nadzor nad radom Direkcije vrši Ministarstvo pravde i državne uprave. Imajući u vidu da određeni da direktor i određeni državni službenici zaposleni u Direkciji obavljaju poslove koje se odnose na neposredno izvršenje odluka suda koje se odnose na oduzimanje imovine, predviđeno je da oni imaju službenu značku i legitimaciju.
Glava III. Postupak (čl.16. do 48.)
U odredbama ove glave Zakona sadržane su najveće novine u odnosu na važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Članom 16. Zakona propisano je da su u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela nadležni organi dužni da vode računa o časti i dostojanstvu vlasnika.
Odredbama čl. 17. do 22. Zakona uređena je finansijska istraga. U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima okrivljenog, okrivljenog saradnika i ostavioca, kao i dokazi o imovini koji je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju imovina preneta na treće lice. Finansijska istaga se pokreće naredbom javnog tužioca, koji i rukovodi istragom, a dokaze prikuplja Jedinica za finansijsku istragu. Državni i drugi organi, organizacije i javne službe, kao i fizička i pravna lica koja drže isprave i dokaze o izvorima sticanja prihoda i imovine po bilo kojoj osnovi, dužni su da omoguće uvid ili ih predaju Jedinici, ako je verovatno da bi se na osnovu njih mogla identifikovati imovina proistekla iz krivičnog dela. Uvid i dostava predmeta, evidencija, dokumenata i podataka ne mogu se uskratiti pozivanjem na obavezu čuvanja tajne. Javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika, a Jedinica je ovlašćena da vrši automatsku obradu podataka ovih podataka, u cilju prikupljanja dokaza o imovini proistekloj iz krivičnog dela.
Postupak za privremeno oduzimanje imovine uređen je odredbama čl. 23. do 37. Zakona.
Članom 23. Zakona propisano je da javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno. Imajući u vidu da su trenutno na snazi dva Zakonika o krivičnom postupku, predviđeno je da o zahtevu javnog tužioca, u zavisnosti od faze krivičnog postupka, odlučuje istražni sudija ili sudija za prethodni postupak, ako se zahtev podnosi u fazi krivične istrage, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres, ako se zahtev podnosi u toj fazi krivičnog postupka.
Članom 24. Zakona predviđeno je ovlašćenje javnog tužioca da može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i pre nego što sud odluči o njegovom zahtevu, ali samo u slučaju da postoji opasnost da će vlasnik raspolagati imovinom pre nego što sud odluči o zahtevu. Značajnu novinu predstavlja ograničenje da ova naredba može da bude snazi do odluke suda po zahtevu javnog tužioca, ali najviše tri meseca od dana donošenja, čime je javni tužilac obavezan da u tom roku podnese zahtev sudu za privremeno oduzimanje imovine. Na taj način se sprečava mogućnost da privremeno oduzimanje imovine na osnovu naredbe javnog tužioca traje neograničeno, što je veoma značajno sa stanovišta poštovanja ljudskih prava. Pored toga, precizirano je da se privremeno oduzete pokretne stvari po naredbi javnog tužioca poveravaju na upravljanje Direkcije, što nije bilo uređeno važećim zakonom.
Članom 25. Zakona uvedena je novina da sud o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine odlučuje u roku od osam dana od dana prijema zahteva, bez održavanja ročišta, a na osnovu dokaza koje je dostavio javni tužilac. Time se postiže veća efikasnost u postupku privremenog oduzimanja imovine. Takođe, kao poseban uslov za određivanje privremenog oduzimanja imovine predviđeno je da vrednost imovine čije se oduzimanje traži prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, čime se izbegava vođenje ovog „eksluzivnog” postupka za imovinu manje vrednosti, što je prema primerima iz prakse često bilo slučaj, a što je izazivalo probleme u radu kako Jedinice za finansijske istrage i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a nije doprinosilo cilju zbog kojeg je zakon donet, a to je, pre svega, suzbijanje organizovanog kriminala i visoke korupcije.
Odredbama čl. 26. do 28. Zakona propisana je sadržina rešenja o privremenom oduzimanju imovine, ograničenja koja se odnose na imovinu koja se ne može privremeno oduzeti, kao i dostavljanje rešenja. Zakonsku novinu predstavlja propisivanje dejstva rešenja o privremenom oduzimanju imovine u slučaju otvranja stečajnog postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem, budući da to nije bilo regulisano važećim zakonom, a stvaralo je velike probleme u praksi Direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom.
Članom 29. Zakona propisano je da se protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine može podneti prigovor, o kome odlučuje vanpretresno veće istog suda.
Odredbama čl. 30. i 31. Zakona propisano je održavanje ročišta za odlučivanje po prigovoru na rešenje o privremenom oduzimanju imovine. Ročište se održava najkasnije 15 dana od dana podnošenja prigovora, a nedolazak uredno obaveštenih stranaka ne sprečava njegovo održavanje.
Članom 32. Zakona predviđeno je da sud u roku od osam dana od dana održavanja ročišta donosi odluku po prigovoru. Sud će odbaciti prigovor ako je neblagovremen, nepotpun ili izjavljen od neovlašćenog lica. Sud može odbiti prigovor kao neosnovan ili usvojiti prigovor u celini i delimično i odrediti ili ukinuti privremeno oduzimanje imovine.
Članom 33. Zakona predviđeno je pravno sredstvo protiv rešenja kojim se prigovor odbija, a to je žalba koju mogu izjaviti stranke (javni tužilac i vlasnik), u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Rešavajući po žalbi, sud može žalbu odbaciti kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili usvojiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje. U cilju efikasnosti postupka, propisano je da ako je istom predmetu rešenje već jedanput ukinuto, drugostepeni sud mora doneti odluku, s tim da pobijano rešenje ne može ukinuti i uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.
Članom 34. Zakona propisano je da privremeno oduzimanje imovine prestaje ako javni tužilac ne podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine, ako rešenje o privremenom oduzimanju bude pravnosnažno ukinuto ili, što predstavlja novinu, bude zamenjeno merom zabrane raspolaganja oduzetom imovnom. Sud može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka ili predlog Direkcije, u slučaju da je upravljanje privremeno oduzetom imovinom otežano ili pruzrokuje nesrazmerno visoke troškove, preispitati odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i tu odluku ukinuti ili je zameniti merom zabrane raspologanja privremeno oduzetom imovinom.
Članom 35. Zakona što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon, propisani su razlozi zbog kojih sud može doneti rešenje o ukidanju privremenog oduzimanja imovine ili o meri zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom. Pre donošenja ovih rešenja, sud može zakazati ročište da bi se preispitala odluka o određivanju privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. Protiv ovih rešenja, može se izjaviti žalba o kojima odlučuje vanpretresno veće (član 37. Zakona). Protiv rešenja o odbačaju ili odbijanju zahteva stranaka ili predloga Direkcije za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, žalba nije dozvoljena (član 36. Zakona).
Postupak za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela uređen je čl. 38. do 48. Zakona.
Članom 38. Zakona, propisano je da javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od tri meseca od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo propisano ovim zakonom. Kao što je već rečeno, ovakvo rešenje predstavlja jednu od najvećih novina u odnosu na važeći zakon jer se postupak za trajno oduzimanje imovine vodi tek po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka, čime se izbegava uticaj odluke u postupku za trajno oduzimanje imovine na odluku u krivičnom postupku u kome se utvrđuje krivica okrivljenog, što bi se moglo desiti u praksi po odredbama važećeg zakona. Sa druge strane predloženo rešenje ne utiče na efikasnost postupka za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, jer privremeno oduzimanje imovine može trajati do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine, pa stoga ne postoji opasnost da oduzimanje imovine bude onemogućeno. Pored toga članom 38. Zakona određena je sadržina zahteva javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine, nadležnost vanpretresnog veća za odlučivanje po zahtevu i hitnost postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
Članom 39. Zakona propisano je da se odluka o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donosi na glavnom ročištu. Pre održavanja glavnog ročišta, sud u roku od 30 dana od podnošenja zahteva javnog tužioca sud zakazuje pripremno ročište radi predlaganja dokaza (član 40. Zakona). Glavno ročište se održava u roku od tri meseca od održavanja pripremnog ročišta, s tim što se može odložiti za najviše još tri meseca zbog pribavljanja dokaza (član 41. Zakona). Vlasniku će se poziv dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta ima najmanje 15 dana (član 42. Zakona), kako bi mu bilo ostavljeno dovoljno vremena za pripremu. Na glavnom ročištu javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno okrivljeni saradnik poseduje, o njihovim zakonitim prihodima i okolnostima koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda. Okrivljeni, okrivljeni saradnik, odnosno njihovi punomoćnici se izjašnjavaju o navodima javnog tužioca. Ako je zahtev usmeren na imovinu pravnog sledbenika ili trećeg lica, javni tužilac iznosi dokaze da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, odnosno da je imovina preneta na treće lice bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, a u cilju osujećenja oduzimanja imovine. Pravni sledbenik, treće lice, odnosno njihovi punomoćnici se izjašnjavaju o navodima javnog tužioca (član 43. Zakona). Ovakvo rešenje je u skladu i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Članom 44. Zakona je propisano da po okončanju glavnog ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine, a zatim se propisuje sadržina rešenja i dostavljanje.
Članom 45. Zakona daje se ovlašćenje sudu da u rešenju o trajnom oduzimanju imovine odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom, odnosno o izlučenju sredstava iz trajno oduzete imovine za namirenje ovog zahteva, odnosno troškova. Pored toga, sud će u rešenju o trajnom oduzimanju imovine vlasniku ostaviti deo imovine ako bi njenim oduzimanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika i lica koje je dužan da izdržava u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Članom 46. Zakona predviđeno je da po rešenju za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela upravlja Direkcija, do pravnosnažnog okončanja postupka.
Odredbama čl. 47. i 48. uređen je postupak po žalbi na rešenje o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. O žalbi na navedeno rešenje odlučuje nadležni drugostepeni sud. Rešavajući o žalbi sud može žalbu odbaciti kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. U cilju efikasnosti postupka propisano je da
ako je u istom predmetu rešenje već jedanput bilo ukinuto, drugostepeni sud će zakazati ročište i odlučiti o žalbi, s tim da rešenje ne može ukinuti i predmet uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.
Glava IV. Upravljanje oduzetom imovinom (čl. 49. do 63.)
Članom 49. Zakona propisano je da je Direkcija dužna da oduzetom imovinom upravlja sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka. Direkcija upravlja oduzetom imovinom po prijemu rešenja o privremenom oduzimanju imovine, odnosno rešenja o trajnom oduzimanju imovine. U cilju efikasnijeg upravljanja oduzetom imovinom, dato je ovlašćenje ministru nadležnom za pravosuđe da podzakonskim aktom bliže uredi postupanje Direkcije, a u vezi sa tim i ovlašćenje Direkciji da ugovara usluge u cilju obavljanja poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa aktom ministra.
Članom 50. Zakona predviđeno je da Direkcija o oduzetoj imovini kojom upravlja sačinjava zapisnik i vodi posebnu evidenciju, čiju sadržinu bliže propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Članom 51. Zakona propisano je da izvršenje rešenja suda o privremenom oduzimanju i movine neposredno sprovodi. Direkcija. Ovakvo rešenje je preciznije u odnosu na rešenje iz važećeg zakona i na taj način se izbegavaju problemi koji su se pojavili u praksi u vezi sa izvršenjem rešenja suda o privremenom oduzimanju imovine.
Članom 52. Zakona data je mogućnost direktoru Direkcije da može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika, odnosno da je može poveriti na upravljanje drugom pravnom ili fizičkom licu, na osnovu ugovora.
Član 53. Zakona predstavlja značajnu novinu u odnosu na važeći zakon. Naime, budući da su se u dosadašnjoj praksi primene važećeg zakona pojavili veliki problemi u upravljanju privremeno oduzetim pravnim licima, predloženom odredbom daje se ovlašćenje Direkciji da može poslove upravljanja privremeno oduzetim pravnim licem preneti na fizičko ili drugo pravno lice na osnovu posebnog ugovora.
Članom 54. Zakona uređuje se postupanje sa predmetima od istorijske, kulturne i naučne vrednosti, odnosno dragocenostima. Ove predmete Direkcija predaje na čuvanje ustanovama odgovornim za čuvanje zbirki naučnih i kulturnih dobara, odnosno Narodnoj banci Srbije, kada su u pitanju dragocenosti. Pored toga, privremeno oduzeto oružje se predaje na čuvanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, a trofejno oružje muzeju. Privremeno oduzeti strani i domaći novac oročavaju se pod najpovoljnijim uslovima kod Narodne banke Srbije.
Odredbama čl. 55. i 56. Zakona propisana su ovlašćenja Direkciji da može bez odlaganja prodati privremeno oduzeti pokretnu imovinu, a u cilju očuvanja vrednosti te imovine, kao i da može prodati privremeno oduzetu pokretnu imovinu u cilju održavanja privremeno oduzete nepokretne imovine koja je oduzeta od istog vlasnika.
Članom 57. Zakona uređen je način prodaje pokretne imovine od strane Direkcije.
Član 58. Zakona predviđeno je da privremeno oduzeta pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dana može biti poklonjena u humanitarne svrhe, na osnovu odluke Vlade, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvo ili socijalnu zaštitu ili uništena. Pored toga, propisano je i uništavanje, pod nadzorom Direkcije, oduzete imovine koja se ne može prodati iz zdravstvenih i drugih razloga.
Članom 59. Zakona propisana je da se novčana sredstva dobijena upravljanjem i prodajom pokretne imovine čuvaju na posebnom računu Direkcije, a mogu se koristiti za povraćaj imovine i naknadu štete i troškove. Novinu predstavlja mogućnost da se ta sredstva mogu se privremeno koristiti za poslovanje pravnog lica čijom imovinom upravlja Direkcija, radi sprečavanja umanjenja vrednosti privremeno oduzete imovine.
Odredbama čl. 60. i 61. Zakona uređen je postupak povraćaja imovine, odnosno obeštećenje vlasnika privremeno oduzete imovine, za koju je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela.
Članom 62. Zakona propisano je da imovina i novčana sredstva dobijena prodajom privremeno oduzete imovine postaje svojina Republike Srbije, kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna. Novinu predstavlja rešenje da trajno oduzetom nepokretnom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje imovinom do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom. Na ovaj način javnost će biti bolje upoznata sa podacima o tome koja je imovina oduzeta u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i u koje svrhe se ta imovina koristi.
Članom 63. Zakona propisana je namena novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine. Ova sredstva, po odbitku troškova upravljanja i namirenja imovinskopravnog zahteva oštećenog, uplaćuju se u budzet Republike Srbije.
Glava V. Međunarodna saradnja (čl. 64. do 78.)
Članom 64. Zakona predviđen je primat međunarodnog sporazuma u odnosu na odredbe ovog zakona koje se odnose na pružanje međunarodne pravne pomoći. Pored toga, uveden je princip uzajmanosti u pružanju međunarodne pravne pomoći predviđene ovim zakonom, u slučaju nepostajanja međunarodnog sporazuma.
Odredbama čl. 65. i 66. Zakona određeno je šta obuhvata međunarodna saradnja u predmetnoj oblasti, kao i pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći u smislu ovog zakona.
Članom 67. Zakona uređen je način dostavljanja molbe inostranog organa za saradnju. Predviđeno je da se dostavljanje nadležnom organu vrši posredstvom ministarstva nadležnog za pravosuđe, a u hitnim slučajevima, pod uslovom uzajamnosti, molba za pronalaženje, zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine može se dostaviti posredstvom Jedinice za finansijsku istragu.
Odredbama čl. 68. do 71. Zakona uređena je sadržina molbe za saradnju, molbe za pronalaženje imovine proistekle iz krivičnog dela, molbe za zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i molbe za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
Odredbama čl. 72. do 78. Zakona uređen je postupak koji sprovode domaći organi po molbi inostranog organa. Članom 77. Zakona propisano je da privremeno oduzimanje imovine traje do okončanja krivičnog postupka, odnosno postupka za trajno oduzimanje imovine u državi molilji. Zakon ograničava privremeno oduzimanje imovine po molbi strane države na period od dve godine od dana donošenja rešenja domaćeg suda, s tim što se ovaj rok može, iz opravdanih razloga, produžiti za još dve godine.
Glava VI. Prelazne i završne odredbe (čl. 79. do 84.)
Članom 79. Zakona predviđeno je da Jedinica za finansijsku istragu Ministarstva unutrašnjih poslova i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom koje su obrazovane, odnosno osnovane u skladu sa važećim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela nastavljaju sa radom u skladu sa Zakonom.
Članom 80. Zakona određen je rok za donošenje podzakonskih akata i predviđeno važenje podzakonskih donetih po važećem Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela do donošenja podzakonskih akata u skladu sa Zakonom.
Članom 82. Zakona predviđeno da će se započeti postupci do dana stupanja na snagu Zakona, okončati po odredbama važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Odredbama čl. 83. i 84. Zakona određen je prestanak važenja postojećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i stupanje Zakona na snagu. Predviđeno je odloženo stupanje na snagu odredaba člana 2. Zakona za 15. april 2013. godine, radi usklađivanja sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine, kojim je predviđeno da tog dana stupe na snagu odredbe koje se odnose na krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba službenog položaja, a imajući u vidu da su ta krivična dela navedena i u članu 2. Zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad javnog tužilaštva, sudova i drugih organa u Republici Srbiji, jer je neophodno da stupi na snagu do 15. aprila 2013. godine, kada na snagu stupaju određene odredbe Krivičnog zakonika kojima se propisuju krivična dela za koja se primenjuje oduzimanje imovine u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.