OBRAZLOŽENjE
I. Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, monetarni, bankarski i devizni sistem, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. Razlozi za donošenje zakona
Važećim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 119/12 – u daljem tekstu: Zakon) uređuju se, između ostalog, rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata, odnosno između javnog sektora i privrednih subjekata. Predloženim izmenama i dopunom Zakona predviđeno je da se primena ovog zakona proširi i na plaćanja između subjekata javnog sektora, jer je iz dosadašnje primene Zakona u praksi uočena neophodnost zakonskog regulisanja rokova izmirenja novčanih obaveza i u ovom segmentu. Osim navedenog, zaključivanjem trogodišnjeg stend baj aranžmana iz predostrožnosti između Vlade Republike Srbije i Misije MMF-a ranije ove godine, vredan oko 1,2 milijarde evra, koji je odobren od strane Borda izvršnih direktora MMF-a 23. februara 2015. godine, Vlada se obavezala da će sprovoditi program baziran na tri osnovna stuba: ozdravljenje javnih finansija, unapređenje stabilnosti i fleksibilnosti finansijskog sektora i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi. Jedna od preporuka MMF-a, shodno pomenutom aranžmanu, odnosi se na potrebu da se Zakonom urede i rokovi izmirenja novčanih obaveza po ugovorima, odnosno u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora.
Istovremeno, članom 8. Zakona propisano je da nadzor nad sprovođenjem tog zakona između korisnika sredstava budzeta Republike Srbije, budzeta autonomne pokrajine i budzeta jedinica lokalne samouprave, čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici, vrše nadležni trezori kojima ti budzetski korisnici pripadaju, odnosno, Uprava za trezor, trezor autonomne pokrajine i trezori jedinica lokalne samouprave.
Pravilnikom o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između korisnika javnih sredstava i privrednih subjekata kada su korisnici javnih sredstava dužnici („Službeni glasnik RS”, broj 21/13), kojim je uređen način i postupak vršenja nadzora u smislu člana 8. st. 1, 2. i 3. Zakona, članom 10. utvrđeno je da u vršenju nadzora Uprava za trezor i nadležni trezori, u slučaju neizmirivanja novčanih obaveza u rokovima utvrđenim Zakonom, podnose, odmah po saznanju, nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, za prekršaje predviđene članom 12. Zakona.
Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv korisnika sredstava budzeta – pravnih lica i odgovornih lica kod korisnika sredstava budzeta, predstavlja složenu i kompleksnu proceduru koja ne može da se vrši samo na osnovu podataka o preuzetim obavezama koje korisnici sredstava budzeta dostavljaju nadležnim trezorima, saglasno navedenom pravilniku, već na osnovu stvarnog činjeničnog stanja i dokaza o neblagovremenom izmirivanju preuzetih novčanih obaveza, koji se mogu utvrditi, odnosno obezbediti, na osnovu uvida u dokumentaciju i knjigovodstvenu evidenciju kod tih subjekata.
Prema dosadašnjim podacima kojima Uprava za trezor raspolaže, dnevno bi nadležni trezori trebalo da prikupe i obrade veliki broj dokumentacije, radi utvrđivanja činjeničnog stanja za eventualno podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv navedenih subjekata javnog sektora i odgovornih lica u tim subjektima, nad kojima vrše nadzor, saglasno članu 8. st. 1, 2. i 3. Zakona, zbog neizmirivanja novčanih obaveza u rokovima utvrđenim Zakonom. Za taj posao potrebno je angažovanje novih ljudskih i materijalnih resursa radi prikupljanja podataka, pokretanja i praćenja celokupnog prekršajnog postupka od njegovog početka, pa do pravnosnažnog okončanja istog, u svakom pojedinačnom trezoru, a kojima Uprava za trezor i nadležni trezori lokalne vlasti ne raspolažu.
S tim u vezi, a imajući u vidu da Ministarstvo finansija – Odeljenje za budzetsku inspekciju (u daljem tekstu: Odeljenje za budzetsku inspekciju), u okviru poslova državne uprave koje obavlja, vrši kontrolu primene propisa kod subjekata javnog sektora, u smislu Zakona, uključujući i terensku kontrolu, te podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, predlaže se izmena člana 8. Zakona, kako bi nadzor nad sprovođenjem tog zakona između javnog sektora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i između subjekata javnog sektora vršilo Odeljenje za budzetsku inspekciju.
U cilju lakšeg sprovođenja nadzora od strane Odeljenja za budzetsku inspekciju, predloženom izmenom člana 8. Zakona, propisuje se nadležnost za Upravu za trezor, trezor autonomne pokrajine i trezore jedinica lokalne samouprave, da prikupljaju podatke od subjekata javnog sektora , a koje oni dostavljaju kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budzetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine i da ti trezori dostavljaju Odeljenju za budzetsku inspekciju izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora , u rokovima utvrđenim ovim zakonom.
U cilju sprovođenja nadzora Odeljenje za budzetsku inspekciju preuzima podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema Uprave za trezor.
Isto tako, članom 9. Zakona propisano je da nadzor nad sprovođenjem tog zakona između privrednih subjekata vrši Poreska uprava.
Pravilnikom o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, broj 21/13), kojim je uređen način i postupak vršenja nadzora u smislu člana 9. Zakona, članom 3. stav 1. utvrđeno je da u vršenju nadzora ministarstvo, u slučaju neizmirivanja novčanih obaveza u rokovima utvrđenim Zakonom, podnosi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, za prekršaje predviđene članom 12. Zakona.
Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv privrednih subjekata za prekršaje predviđene članom 12. Zakona predstavlja složenu i kompleksnu proceduru koja se može vršiti samo na osnovu stvarnog činjeničnog stanja i dokaza o neblagovremenom izmirivanju preuzetih novčanih obaveza, koji se mogu utvrditi, odnosno obezbediti, na osnovu uvida u dokumentaciju i knjigovodstvenu evidenciju kod privrednih subjekata.
Imajući u vidu navedeno, predlaže se izmena člana 9. Zakona, kako bi nadzor nad sprovođenjem tog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata vršila Poreska uprava, kao organ uprave koji je kadrovski i tehnički osposobljen za vršenje neposrednog inspekcijskog nadzora i pokretanje propisanog prekršajnog postupka.
III. Objašnjenje pojedinačnih rešenja u zakonu
Članom 1. menja se član 1. stav 1. Zakona tako što se predmet uređivanja ovog zakona proširuje i na rokove izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora.
Članom 2. menja se član 2. tačka 1) Zakona radi usklađivanja značenja izraza komercijalne transakcije sa izmenjenim predmetom uređivanja ovog zakona.
Članom 3. menja se član 4. Zakona tako što se posle stava 1. dodaje novi stav 2, kojim se propisuje da se ugovorom između subjekata javnog sektora ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4, a dosadašnji st. 4. i 5, koji postaju st. 5. i 6, menjaju se u smislu usklađivanja sa prethodno navedenim izmenama u ovom članu Zakona.
Članom 4. menja se član 8. Zakona i utvrđuje se nadležnost Ministarstva finansija – Odeljenja za budzetsku inspekciju nad sprovođenjem ovog zakona između javnog sektora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i između subjekata javnog sektora.
Takođe, u cilju sprovođenja tog nadzora propisuje se nadležnost Uprave za trezor, trezora autonomne pokrajine i trezora jedinica lokalne samouprave, da prikupljaju podatke o preuzetim obavezama koje bi korisnici javnih sredstava dostavljali tim trezorima, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budzetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine, kao i obaveza tih trezora da Odeljenju za budzetsku inspekciju dostavljaju izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora, u rokovima utvrđenim Zakonom. Podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća Odeljenje za budzetsku inspekciju, u cilju sprovođenja nadzora, preuzima iz informacionog sistema Uprave za trezor. Istim članom ovlašćuje se ministar nadležan za poslove finansija da posebnim aktima bliže uredi način i postupak vršenja nadzora iz stava 1. tog člana, način i postupak dostavljanja podataka o preuzetim obavezama iz stava 2. tog člana, kao i način i postupak preuzimanja podataka iz stava 3. tog člana.
Članom 5. menja se član 9. Zakona i utvrđuje nadležnost Poreske uprave u vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata, te ovlašćuje ministar nadležan za poslove finansija da posebnim aktom uredi način i postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata.
Članom 6. uređeni su rokovi za donošenje akata za izvršenje ovog zakona, odnosno primena podzakonskih akata.
Članom 7. predviđeno je da se odredbe ovog zakona primenjuju na ugovore između subjekata javnog sektora koji su zaključeni od 1. januara 2016. godine.
Članom 8. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije za 2015. godinu.
V. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine(„Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst). Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi stvaranja uslova za realizaciju i sprovođenje sporazuma sa MMF-om.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENjA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjAVAJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
OVIM ZAKONOM UREĐUJU SE ROKOVI IZMIRENjA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU JAVNOG SEKTORA I PRIVREDNIH SUBJEKATA, IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA, ODNOSNO IZMEĐU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA, A U CILjU SPREČAVANjA NEIZMIRENjA NOVČANIH OBAVEZA U ROKU.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) komercijalne transakcije su ugovorene transakcije između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, koje se odnose na isporuku dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu, u koje se ubrajaju i građevinski i investicioni radovi, kao i komunalne usluge;
1) KOMERCIJALNE TRANSAKCIJE SU UGOVORENE TRANSAKCIJE IZMEĐU JAVNOG SEKTORA I PRIVREDNIH SUBJEKATA, IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA, ODNOSNO IZMEĐU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA, KOJE SE ODNOSE NA ISPORUKU DOBARA, ODNOSNO PRUŽANjE USLUGA UZ NAKNADU, U KOJE SE UBRAJAJU I GRAĐEVINSKI I INVESTICIONI RADOVI, KAO I KOMUNALNE USLUGE;
2) javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, u smislu zakona kojim se uređuje budzetski sistem, kao i javna preduzeća;
3) privredni subjekt je privredno društvo i preduzetnik osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, kao i zadruga i registrovano poljoprivredno gazdinstvo i ostala pravna lica osnovana u skladu sa posebnim zakonom;
4) novčana obaveza je iznos ugovorene naknade za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga naveden u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu, uključujući direktne troškove nabavke;
5) faktura, u smislu ovog zakona, je dokument kojim se obračunava naknada za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u komercijalnim transakcijama;
6) privremena ili okončana situacija je dokument kojim se obračunava naknada za izvršene građevinske i investicione radove i u smislu ovog zakona predstavlja odgovarajući zahtev za isplatu;
7) neizmirena novčana obaveza u roku je novčana obaveza javnog sektora, odnosno privrednog subjekta koja nije isplaćena poveriocu u ugovorenom ili zakonom predviđenom roku ukoliko ugovorom rok nije predviđen, odnosno ukoliko ugovor nije u pisanoj formi;
8) kamata za neizmirenu novčanu obavezu u roku podrazumeva kamatu na novčanu obavezu koja nije isplaćena u ugovorenom ili zakonom predviđenom roku u visini utvrđenoj zakonom kojim se uređuje zatezna kamata.
Član 4.
Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik.
UGOVOROM IZMEĐU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA NE MOŽE SE PREDVIDETI ROK ZA IZMIRENjE NOVČANIH OBAVEZA DUŽI OD 60 DANA.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budzetski sistem.
U ugovornom odnosu iz stava 1. ovog člana, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt.
Ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana.
AKO UGOVOROM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NIJE UGOVOREN ROK ZA IZMIRENjE NOVČANIH OBAVEZA, DUŽNIK JE DUŽAN, BEZ PRETHODNE OPOMENE, DA IZMIRI NOVČANU OBAVEZU U ROKU DO 60 DANA.
Rok za izmirenje novčane obaveze iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana počinje da teče od dana propisanog članom 3. stav 3. ovog zakona.
ROK ZA IZMIRENjE NOVČANE OBAVEZE IZ ST. 1, 2, 3, 4. I 5. OVOG ČLANA POČINjE DA TEČE OD DANA PROPISANOG ČLANOM 3. STAV 3. OVOG ZAKONA.
Član 8.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budzeta Republike Srbije, čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici, vrši Uprava za trezor.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budzeta autonomne pokrajine čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora autonomne pokrajine i privrednih subjekata u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici, vrši trezor autonomne pokrajine.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budzeta jedinica lokalne samouprave, čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora jedinica lokalne samouprave i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici, vrše trezori jedinica lokalne samouprave.
Ministar nadležan za poslove finansija donosi akt kojim se uređuje način i postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem ovog zakona kada su dužnici korisnici budzetskih sredstava, u skladu sa odredbama ovog člana.
NADZOR NAD SPROVOĐENjEM OVOG ZAKONA IZMEĐU JAVNOG SEKTORA I PRIVREDNIH SUBJEKATA, U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA U KOJIMA SU SUBJEKTI JAVNOG SEKTORA DUŽNICI, KAO I IZMEĐU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA, VRŠI MINISTARSTVO FINANSIJA – ODELjENjE ZA BUDžETSKU INSPEKCIJU (U DALjEM TEKSTU: ODELjENjE ZA BUDžETSKU INSPEKCIJU).
U CILjU SPROVOĐENjA NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UPRAVA ZA TREZOR, TREZOR AUTONOMNE POKRAJINE I TREZORI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, PRIKUPLjAJU PODATKE O PREUZETIM OBAVEZAMA OD SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOJE ONI DOSTAVLjAJU KROZ INFORMACIONI SISTEM UPRAVE ZA TREZOR I BUDžETSKO INFORMACIONI SISTEM TREZORA AUTONOMNE POKRAJINE I DOSTAVLjAJU ODELjENjU ZA BUDžETSKU INSPEKCIJU IZVEŠTAJE SA PODACIMA O NEIZMIRENIM OBAVEZAMA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ČIJI SE RAČUNI VODE U PRIPADAJUĆEM KONSOLIDOVANOM RAČUNU TREZORA, U ROKOVIMA UTVRĐENIM OVIM ZAKONOM.
U CILjU SPROVOĐENjA NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODELjENjE ZA BUDžETSKU INSPEKCIJU PREUZIMA PODATKE O NEIZMIRENIM OBAVEZAMA JAVNIH PREDUZEĆA IZ INFORMACIONOG SISTEMA UPRAVE ZA TREZOR.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA POSEBNIM AKTIMA BLIŽE UREĐUJE NAČIN I POSTUPAK VRŠENjA NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NAČIN I POSTUPAK DOSTAVLjANjA PODATAKA O PREUZETIM OBAVEZAMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KAO I NAČIN I POSTUPAK PREUZIMANjA PODATAKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Član 9.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Ministar nadležan za poslove finansija donosi akt kojim se uređuje način i postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata.
NADZOR NAD SPROVOĐENjEM OVOG ZAKONA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA VRŠI MINISTARSTVO FINANSIJA – PORESKA UPRAVA.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA DONOSI AKT KOJIM UREĐUJE NAČIN I POSTUPAK VRŠENjA NADZORA NAD SPROVOĐENjEM OVOG ZAKONA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Koji su problemi koje zakon treba da reši, odnosno koji su ciljevi koji se zakonom postižu?
Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma sa MMF-om u odnosu na preporuku o potrebi izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 119/12), kojom izmenom bi se, pre svega, uredili rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora.
2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona?
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
3. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema?
Donošenje ovog zakona je najbolje rešenje, jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti, uređuje materija rokova izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora.
4. Na koga i kako će uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja će u najvećoj meri uticati na subjekte javnog sektora, u pogledu rokova izmirenja međusobnih novčanih obaveza, kao i u smislu boljeg uređenja nadzora nad primenom Zakona kod svih subjekata koji su u obavezi da ga primenjuju.
Propisivanjem da se ugovorom između subjekata javnog sektora ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana, ovi subjekti, kao poverioci u komercijalnim transakcijama, dobiće veću sigurnost prilikom naplate svojih potraživanja, hitnost prilikom izvršenja dospelih, a nenaplaćenih potraživanja, lakše planiranje prihoda imajući u vidu izvesnost rokova naplate, te samim tim i povećanje likvidnosti, dok će u svojstvu dužnika imati veću odgovornost prilikom ugovaranja komercijalnih poslova, odnosno realno planiranje prihoda i rashoda za sve buduće komercijalne poslove.
Uzimajući u obzir da se donošenjem ovog zakona stvaraju uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje sporazuma sa MMF-om, ovim zakonom će se obezbediti, s jedne strane, dodatno podizanje nivoa likvidnosti celokupne privrede u Republici Srbiji, što je jedan od preduslova za normalno funkcionisanje i poslovanje svih učesnika na tržištu, a sa druge strane, navedeno će imati pozitivan efekat na privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora.
Rešenja sadržana u predloženom zakonu doprineće, takođe, i efikasnijem nadzoru nad primenom ovog zakona.
5. Koje troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Zakon neće izazvati nikakve dodatne troškove građanima i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima, s obzirom da ne predviđa nove finansijske obaveze.
6. Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Ovaj zakon nema za posledicu stvaranje novih troškova.
7. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Očekuje se da će obezbeđivanje podizanja nivoa likvidnosti i finansijske discipline u izmirivanju novčanih obaveza privrede i javnog sektora u Republici Srbiji imati pozitivan efekat na privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora, uz posledično stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije.
8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Ovaj zakon je nastao kao posledica ukazivanja privrednih subjekata, subjekata javnog sektora i komorskih udruženja na probleme uočene u praksi u dosadašnjoj primeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 119/12), kao i iz potrebe stvaranja uslova za realizaciju i sprovođenje sporazuma sa MMF-om, shodno kom se Vlada obavezala da će sprovoditi program baziran na tri osnovna stuba: ozdravljenje javnih finansija, unapređenje stabilnosti i fleksibilnosti finansijskog sektora i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi.
9. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?
Ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija imaju obavezu donošenja podzakonskih akata u rokovima predviđenim zakonom i da, na odgovarajući način, o tome obaveste učesnike na tržištu, a i širu javnost.