O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o javnoj svojini uređuje se pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Razlozi za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini sadržani su u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja kao i potrebi da se uredi pitanje raspolaganja i korišćenja određenih imovinska prava u svojini nosioca prava javne svojine.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predlogom zakona menja se član 8. Zakona o javnoj svojini iz razloga što je pored građevinskog, poljoprivrednog, šuma i šumskog zemljišta i pravni režim vodnog zemljišta uređen posebnim zakonom, odnosno Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 101/16).
Članom 2. Predloga zakona vrši se izmenama člana 13. Zakona u smislu da se precizira šta obuhvataju druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kako se pribavljaju, koriste i kako se njima raspolaže. Prilikom uređivanja načina pribavljanja, korišćenja i raspolaganja drugim imovinskim pravima upućeno je na primenu pojedinačnih posebnih zakona koji regulišu različita druga imovinska prava, kao i na odredbe Zakona o javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje, korišćenje i raspolaganje nepokretnim stvarima, odnosno sredstvima u javnoj svojini. Primena odredbi Zakona o javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje, korišćenje i raspolaganje nepokretnim stvarima predlaže se iz razloga što druga imovinska prava mogu imati veći značaj i vrednost za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinice lokalne samouprave, te je neophodno primeniti iste standarde pribavljanja, korišćenja i raspolaganja koji su propisani za nepokretne stvari u javnoj svojini. Sledstveno tome i postupak davanja u zakup i korišćenje nepokretnih stvari u javnoj svojini bi trebalo shodno da se primenjuje i na postupak ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, prema sadržini predviđenoj opštim propisima koji uređuju druga imovinska prava. Istovremeno, potrebno je da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave pribavljanje, korišćenje i raspolaganje drugih imovinskih prava vrši u skladu sa sadržinom različitih drugih imovinskih prava utvrđenom pojedinačnim zakonima koji uređuju oblast različitih drugih imovinskih prava čime se Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave omogućava da druga imovinska prava pribavlja, koristi i raspolaže prema sadržini i postupku propisanom posebnim zakonima koji važi i za druge nosioce tih prava.
Članom 3. Predloga zakona dopunjen je član 16. Zakona tako što predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti udeli, odnosno akcije koje javna preduzeća i privredna društva čiji je vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave poseduju u privrednim društvima, osim ukoliko postoji saglasnost Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za uspostavljanje zaloge na navedenim udelima, odnosno akcijama. Pored toga, uvodi sa zabrana prinudnog izvršenja i za pokretne i nepokretne stvari koje koriste zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova.
Članom 4. Predloga zakona propisuje se da će se uredbom Vlade bliže urediti postupak, uslovi i način raspolaganja, upravljanja, način čuvanja i preuzimanja nepokretnih i pokretnih stvari, kao i drugih imovinskih prava, koje su u javnoj svojini po osnovama iz stava 1. ovog člana.
Članom 5. Predloga zakona vrši se dopuna člana 26. Zakona tako što se precizira šta obuhvata raspolaganje drugim imovinskim pravima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i to shodno istovetnom preciziranju utvrđenom za stvari u javnoj svojini. Istovremeno, imajući u vidu različitost i veoma širok spektar prava obuhvaćenih pojedinačnim drugim imovinskim pravima koja su propisana odgovarajućim zakonima koji uređuju oblast različitih drugih imovinskih prava, predloženom izmenom utvrđuje se da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave raspolaže drugim imovinskim pravima u skladu sa načinom, ovlašćenjima i mogućnostima propisanim pojedinačnim zakonima koji uređuju oblast različitih drugih imovinskih prava.
Članom 6. Predloga zakona vrši se dopuna člana 27. Zakona u smislu da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave mogu svojom odlukom bliže urediti način, uslove i postupak pribavljanja, raspolaganja i upravljanja stvarima koje su u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno na kojima imaju posebna svojinska ovlašćenja, kao i način, uslove i postupak pribavljanja, raspolaganja i upravljanja drugim imovinskim pravima u vezi sa kojima imaju odgovarajuća prava, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.
Članom 7. Predloga zakona izmenjen je član 35. Zakona, te se daje ovlašćenje Vladi da u skladu sa Zakonom o javnoj svojini bliže reguliše uslove pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava neposrednom pogodbom, shodno istovetnom ovlašćenju Vlade propisanom za pokretne stvari postojećim odredbama Zakona o javnoj svojini.
Članom 8. Predloga zakona precizira se u članu 37. Zakona da Državno pravobranilaštvo, pored mišljenja na ugovore o pribavljanju i otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, daje mišljenja i na ugovore o razmeni i prenosu prava javne svojine sa jednog na drugog nosioca prava javne svojine, dok se u st. 2. i 3. ovog člana, vrši usklađivanje sa Zakonom o državnom pravobranilaštvu.
Članom 9. Predloga zakona vrši se izmena člana 38. Zakona tako što se predviđa da u slučaju pobijanja ugovora Državno pravobranilaštvo može da podnese tužbu ako je ugovor zaključen suprotno propisima, kao i slučaju ako ugovorena naknada odstupa od propisane naknade ili od naknade koja se mogla ostvariti u vreme zaključenja ugovora.
Članom 10. Predloga zakona predlaže se izmena člana 45. st. 1. i 2. Zakona tako što se predloženom izmenom daje mogućnost da javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave postanu jedini isključivi nosioci drugih imovinskih prava koja čine deo ili ukupan kapital tih pravnih lica, pod uslovom da su ta pravna lica prethodno imala odnosna druga imovinska prava u neograničenom obimu korišćenja. Navedena odredba je u skladu sa istovetnom mogućnošću sticanja prava svojine na nepokretnim stvarima od strane javnih preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Članom 11. Predloga zakona dopunjuje se član 62. stav 1. Zakona tako što se predmetima istorijskodokumentarne, kulturne i umetničke vrednosti smatraju i druga imovinska prava koja su u javnoj svojini.
Članom 12. Predloga zakona dopunjuje se član 64. Zakona na taj način što se propisuje da Direkciji vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini i to putem javne i elektronske baze podataka osim za nepokretnosti za posebne namene.
Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013-2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 79/13), u okviru vođenja jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini predviđena je mera, odnosno aktivnost koju treba da sprovede Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a to je: uspostavljena potpuna evidencija o imovini u javnoj svojini i njenim korisnicima kroz izradu i redovno ažuriranje potpune evidencije o imovini u javnoj svojini i njenim korisnicima i njeno objavljivanje. Kako pomenuta strategija i akcioni plan upućuju na javnost vođenja jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, ista treba da bude predviđena i zakonom u cilju sprovođenja ovog dokumenta. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 9/14 i 42/14) upućuje na vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini kao elektronske baze podataka, pa ista treba da bude predviđena i zakonom u cilju sprovođenja ovog dokumenta.
Članom 13. Predloga zakona propisan je novi član 77a kojim se obavezuje nadležni organ za upis prava na nepokretnosti da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine jedinice lokalne samouprave na nepokretnostima iz člana 72. stav 5. alineja 3. Zakona.
Članom 14. Predloga zakona menja se član 78. stav 4. Zakona, s obzirom da je rok za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine Agenciji za restituciju istekao dana 3. marta 2014 godine. Zbog svega iznetog bespredmetno je traženje potvrde od Direkcije o tome da za nepokretnost koja će se upisati kao javna svojina, nije podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, već tu potvrdu u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju treba da izda navedena Agencija.
Članom 15. Predloga zakona u članu 81. Zakona uvodi se nov prekršaj – propuštanje vođenja evidencije o stanju, vrednosti i kretanju sredstava u javnoj svojini koje se nalaze na korišćenju kod korisnika sredstava u javnoj svojini i u propisanom roku nedostavljanje podataka iz tih evidencija od strane istih, Direkciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini, definišu se subjekti odgovornosti i propisuju prekršajne sankcije u vidu novčane kazne u rasponu i granicama predviđenim Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16 i 98/16 – US).
Dugogodišnje iskustvo Direkcije u vođenju jedinstvene evidencije sredstava u državnoj svojini upućuje na konstataciju da veći broj korisnika, odnosno nosilaca prava korišćenja nepokretnosti u državnoj svojini nije svoje poslovanje u oblasti vođenja posebnih evidencija nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste, uskladio sa zakonom i drugim propisima, a što je za posledicu imalo nepotpunu i neažurnu jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini kroz dugi niz godina i samim tim nekvalitetno izveštavanje o stanju nepokretnosti u državnoj svojini. U tom smislu, ukazala se potreba uvođenja novog prekršaja u oblasti evidencije sredstava u javnoj svojini, a iz razloga brojnih pozitivnih efekata koji se očekuju:
subjekti nadzora (korisnici) biće podložniji kontroli, a samim tim i efikasnije sankcionisani;
postiže se veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisima u oblasti izrade i vođenja evidencije nepokretnosti u javnoj svojini;
omogućava se bolja zaštita prava i interesa Republike Srbije u oblasti stanja, vrednosti i kretanja nepokretnosti u javnoj svojini;
stvaranje uslova za ostvarivanje svrhe i cilja zakona i strategijskih dokumenata – uspostavljanje potpune evidencije nepokretnosti u javnoj svojini i njenim korisnicima kroz izradu i njeno redovno održavanje;
podizanje nivoa kvaliteta godišnjeg izveštavanja Direkcije o stanju nepokretnosti u javnoj svojini za potrebe Vlade (unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime), kao i podrška poslovanju korisnika u skladu sa propisima u ovoj oblasti.
Članom 16. Predloga zakona vrši se izmena člana 82a Zakona tako što se produžava rok za podnošenje naknadnog zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala do 31. decembra 2020. godine. Naime, i pored toga što je navedeni rok nekoliko puta produžavan, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva, iz objektivnih i subjektivnih razloga, nisu sprovele postupak upisa prava svojine na nepokretnostima koje koriste, te je neophodno produženje ovog roka da bi se omogućilo ovim subjektima da podnesu naknadni zahtev do 31. decembra 2020. godine.
Članom 17. Predloga zakona vrši se dopuna člana 85. Zakona tako što se propisuje mogućnost da Direkcija može, po prethodno pribavljenom mišljenju Državnog pravobranilaštva, naknadno dati saglasnost u smislu člana 8a Zakona o sredstvima na ugovor o pribavljanju nepokretnosti u državnu svojinu, zaključen do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su za punovažnost tog ugovora ispunjeni svi propisani uslovi, osim postojanja saglasnosti Direkcije i ako su obaveze po takvom ugovoru u potpunosti izvršene.
Članom 18. Predloga zakona propisano je da se od dana stupanja na snagu ovog zakona ne može se sprovesti započeto prinudno izvršenje na predmetima koji po ovom zakonu ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Članom 19. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), s obzirom na to da rok za podnošenje zahteva za upis prava na nepokretnostima u javnu evidenciju ističe 31. decembra 2017. godine.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Potrebno je da navedeni zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” kako bi se omogućilo autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima, društvima kapitala i njihovim zavisnim društvima da mogu da podnesu zahteve za upis prava svojine na nepokretnostima, s obzirom da naknadni rok za podnošenje zahteva ističe 31. decembra 2017. godine, što predstavlja naročito opravdan razlog za ranije stupanje zakona na snagu.
VII. ANALIZA EFEKATA PROPISA
1. Određenje problema koji zakon treba da reši
Razlozi za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini sadržani su u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja kao i potrebi da se uredi pitanje raspolaganja i korišćenja određenih imovinska prava u svojini nosioca prava javne svojine.
2. Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona
Ovim zakonom precizira se šta obuhvataju druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kako se pribavljaju, koriste i kako se njima raspolaže. Cilj zakona je da se omogući nosiocima prava javne svojine pribavljanje, korišćenje i raspolaganje drugim imovinskim pravima u skladu sa sadržinom različitih drugih imovinskih prava utvrđenim pojedinačnim zakonima koji uređuju oblast različitih drugih imovinskih prava, čime se Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave omogućava da druga imovinska prava pribavlja, koristi i raspolaže prema sadržini i postupku propisanom posebnim zakonima koji važi i za druge nosioce tih prava.
3. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja
Predloženim zakonom se ne stvaraju nove obaveze za autonomnu pokrajinu, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća i društva kapitala kao i za druge subjekte.
Pored toga, primena odredaba ovog zakona nema uticaja na budzet Republike Srbije.
4. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi.
5. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U postupku pripreme Nacrta zakona dobijena su mišljenja nadležnih ministarstava i drugih državnih organa. Njihovi stavovi su implementirani u tekst predloženih izmena.