OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prvenstveno u potrebi stvaranja uslova za adekvatniju primenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02-dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon i 142/14 – u daljem tekstu: Zakon), u smislu preciziranja pojedinih normi, kao i njihovo usaglašavanje sa korespodentnim rešenjima sadržanim u propisima koji uređuju računovodstvo, a koja su već u primeni.
Pored toga, predlaže se priznavanje rashoda u poreskom bilansu obveznika u slučaju kada se radi o otpisu potraživanja koja su obuhvaćena i potvrđena unapred pripremljenim planom reorganizacije, čime se izjednačava poreski tretman ovih potraživanja sa potraživanjima koja su prijavljena u stečajnom postupku.
Takođe, u cilju pojednostavljenja otpisa nenaplativih potraživanja po osnovu kredita odobrenih fizičkim i pravnim licima (tzv. problematični krediti), predlaže se izmena i dopuna zakonskih rešenja u vezi priznavanja rashoda u poreskom bilansu obveznika po osnovu otpisa takvih potraživanja. Na ovaj način vrši se stvaranje uslova za realizaciju jednog od ciljeva (omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita) koji su utvrđeni Strategijom za rešavanje problematičnih kredita („Službeni glasnik RS”, broj 72/15).
U vezi oporezivanja prihoda koje ostvaruje nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, predlaže se širi obuhvat prihoda koji se oporezuju porezom po odbitku. Naime, predloženo je da se porez po odbitku obračunava i plaća i u slučaju kada nerezidentno pravno lice ostvari prihode od naknada po osnovu usluga (koje su izvršene ili će biti izvršene).
S tim u vezi, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:
– otklanjanje uočenih teškoća u primeni odredaba i preciziranje u smislu priznavanja određenih vrsta rashoda u poreskom bilansu obveznika;
– priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja koja su obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, u cilju izjednačavanja poreskog tretmana otpisa tih potraživanja sa potraživanjima koja su prijavljena u postupku stečaja;
– propisivanje jednostavnijih uslova koje banka treba da ispuni u cilju priznavanja rashoda po osnovu otpisa potraživanja po nenaplativim kreditima odobrenim kako pravnim, tako i fizičkim licima u cilju poboljšanja prodaje tih potraživanja;
– pravedniji poreski tretman dugoročnih rezervisanja koja ispunjavaju uslove za priznavanje u skladu sa MRS (a koja se do sada nisu priznavala u poreskom bilansu), u smislu njihovog priznavanja na ime rashoda, ali ne u poreskom periodu u kom su izvršena, već u poreskom periodu u kom je došlo do odliva sredstava za namene za koje je izvršeno rezervisanje;
– širi obuhvat prihoda nerezidentnog pravnog lica koji se oporezuju porezom po odbitku.
Osim toga, u cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, radi primene njegovih odredaba uz što manje tumačenja, vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za adekvatniju i efikasniju primenu Zakona, kao i određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja ovog zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 93/12, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon i 103/15), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje datog problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon, kao opšti pravni akt, objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Vrši se preciziranje pojma nedobitne organizacije u smislu da se nedobitnom organizacijom (kao obveznikom poreza na dobit pravnih lica) naročito smatraju ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; politička organizacija; sindikalna organizacija; komora; crkva i verska zajednica; udruženje; fondacija i zadužbina.
Uz član 2.
Vrši se neophodno usaglašavanje sa propisima koji uređuju računovodstvo, imajući u vidu da je revizija uređena posebnim zakonom.
Uz čl. 3. i 4.
Kao uz član 2.
Takođe, imajući u vidu da se priznavanje, vrednovanje, prezentacija i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima malih i srednjih pravnih lica (počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu) vrši u skladu sa MSFI za MSP, vrši se neophodno usaglašavanje sa propisima koji uređuju računovodstvo.
Uz član 5.
Vrši se preciziranje da se rashodi obveznika (kao poslodavca) po osnovu izdataka za zaposlene koji se, u smislu propisa koji uređuju oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se ne plaća porez na zarade do iznosa propisanog tim zakonom priznaju u poreskom periodu u kojem su isplaćeni (npr. jubilarne naknade, pokloni deci starosti do 15 godina povodom novogodišnjih i božićnih praznika, solidarne pomoći za slučaj bolesti i sl.). S tim u vezi otklanjaju se i nedoumice koje su do sada postojale u vezi poreskog tretmana određenih izdataka koji po svojoj suštini ne predstavljaju neophodan uslov za obavljanje delatnosti, a sa aspekta zakona koji uređuje dohodak fizičkih lica imaju karakter zarade (npr. činjenje ili pružanje pogodnosti, opraštanje duga, pokrivanje rashoda zaposlenih novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe).
Uz član 6.
Kao uz čl. 2, 3. i 4.
Uz član 7.
Predlaže se da se kao rashod u poreskom bilansu priznaju, ne samo davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite, već i ostalim pružaocima usluga socijalne zaštite koji su osnovani u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, čime se postiže ravnopravniji poreski tretman izdataka učinjenih po osnovu socijalnih davanja.
Uz član 8.
Predlaže se da se na teret rashoda priznaje otpis potraživanja koja su obuhvaćena unapred pripremljenim planom reorganizacije, imajući u vidu da se u slučaju usvajanja predloženog unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajni postupak otvara i zaključuje istovremeno sa usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije (koji se potvrđuje pravosnažnim rešenjem). Na ovaj način postiže se ujednačavanje poreskog tretmana otpisa ovih potraživanja i potraživanja sadržanih u planu reorganizacije za koja se rashod priznaje u poreskom bilansu (ista su prijavljena u stečajnom postupku), s obzirom da se u oba slučaja radi o sprovođenju stečajnog postupka reorganizacijom (u skladu sa propisom koji uređuje stečaj) kao i da je sadržina tih planova uređena na isti način.
Takođe, propisuju se uslovi koje banka treba da ispuni za priznavanje otpisa nenaplaćenih potraživanja po kreditima (da je prošlo najmanje dve godine od dana dospelosti potraživanja, kao i da pruži dokaze da dužnik nije sposoban da izmiruje svoje obaveze po kreditu) čiji je cilj da se pojednostavi otpis tih potraživanja i stvore uslovi za poboljšanje prodaje istih.
Takođe, predlaže se da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti preostalog dela pojedinačnog potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom (npr. preostali iznos potraživanja po kreditu koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti, čija prodajna vrednost nije dovoljna za namirenje celog iznosa duga).
Pored toga, stvaraju se uslovi da se rashod po osnovu ispravke vrednosti potraživanja, koji nije bio priznat (u skladu sa Zakonom) u poreskom periodu u kojem je iskazan, priznaje u poreskom periodu u kojem obveznik raspolaže dokazima da su ta potraživanja utužena, odnosno da je pokrenut izvršni postupak za naplatu, ili da su potraživanja prijavljena u stečajnom ili likvidacionom postupku.
Uz član 9.
Vrši se preciziranje odredaba člana 16a Zakona u cilju otklanjanja nejasnoća u primeni.
Uz član 10.
Predlaže se brisanje odredbe koja se odnosi na priznavanje rashoda po osnovu uvećanja indirektnog otpisa u poreskom bilansu društva za osiguranje, imajući u vidu da od dana početka primene Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 139/14) propisivanje visine rashoda koja se iskazuje u poslovnim knjigama (po osnovu indirektnog otpisa prema kategorijama naplativosti tih potraživanja) nije više u nadležnosti Narodne banke Srbije, već je predmet interne regulative tih društava, koja su u obavezi da se pridržavaju relevantnih MRS koji uređuju računovodstvo i finansijsko izveštavanje. S tim u vezi, rashod po osnovu otpisa potraživanja društva za osiguranje priznavaće se u poreskom bilansu u skladu sa uslovima propisanim odredbama člana 16. Zakona.
Uz član 11.
Predlaže se priznavanje rashoda po osnovu dugoročnih rezervisanja koja su izvršena u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ali ne u poreskom periodu kada je rezervisanje izvršeno, već u poreskom periodu u kojem je došlo do odliva sredstava po osnovu tog rezervisanja.
Uz čl. 12. i 13.
Kao uz čl. 3. i 4.
Uz član 14.
Vrši se preciziranje u smislu da se kapitalni dobitak ostvaruje i u slučaju prenosa uz naknadu nepokretnosti u izgradnji, a ne samo izgrađene nepokretnosti koju obveznik koristi, ili je koristio kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti.
Uz član 15.
Kao uz čl. 3. i 4.
Uz član 16.
Vrši se preciziranje norme u smislu da se gubici utvrđeni u poreskom bilansu (bez kapitalnih dobitaka i gubitaka utvrđenih u skladu sa Zakonom), mogu prenositi na račun dobiti iz budućih perioda.
Uz član 17.
Vrše se određena terminološka usklađivanja, kao i usklađivanje rokova za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa sa rokovima za podnošenje vanrednih finansijskih izveštaja, propisanih zakonom koji uređuje računovodstvo.
Takođe, u slučaju kada se postupak likvidacije i stečaja ili reorganizacija nastave u narednoj godini, precizira se da se poreska prijava i poreski bilans (u tom slučaju) podnose sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Uz član 18.
Predlaže se širi obuhvat prihoda nerezidentnog pravnog lica koji se oporezuju porezom po odbitku, i to, naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili će se koristiti na teritoriji Republike. Takođe, predlaže se da se prihodi nerezidentnog pravnog lica (po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada od zakupa i podzakupa i naknada od usluga) ostvareni u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja u skladu sa zakonom, oporezuju porezom po rešenju.
Uz član 19.
Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 18. ovog zakona.
Uz član 20.
Uređuje se pojam prosečnog broja zaposlenih čime se vrši preciziranje zakonske odredbe u smislu utvrđivanja broja zaposlenih u poreskom periodu u odnosu na broj zaposlenih koji je obveznik imao u poreskom periodu u kome je ispunio uslove za poresko oslobođenje, u situaciji promena broja zaposlenih u toku poreskog perioda, i, s tim u vezi, utvrđivanja ispunjenosti uslova za korišćenje te poreske olakšice. Usvajanjem predloženog rešenja otklonile bi se nejasnoće u primeni odredbe koja bliže uređuje predmetni poreski podsticaj.
Uz član 21.
Predlaže se brisanje odredbe člana 50đ Zakona imajući u vidu da se po osnovu imovine stečene statusnom promenom ne ostvaruje pravo na poreski podsticaj.
Uz član 22.
Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 21. ovog zakona.
Uz član 23.
Vrši se preciziranje odredbe člana 51. Zakona.
Uz član 24.
Predlaže se uvođenje obaveze utvrđivanja akontacije poreza na dobit za obveznika – stečajnog dužnika nad kojim je u toku godine obustavljen stečajni postupak usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Uz čl. 25. i 26.
Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 18. ovog zakona.
Uz član 27.
Predlaže se da se odredbe čl. 18, 19, 25. i 26. ovog zakona primenjuju od 1. marta 2016. godine.
Uz član 28.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2016. godine.
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budzetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst) i neophodno je zbog stvaranja uslova za nesmetan rad kako poreskih obveznika, tako i organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budzeta Republike Srbije, a posebno radi obezbeđenja uslova za blagovremeno utvrđivanje, plaćanje i podnošenje prijave za porez na dobit pravnih lica po odbitku i po rešenju u elektronskom obliku, a što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Procenjuje se da će rešenja predložena ovim zakonom sveukupno imati neutralan efekat na budzet imajući u vidu da s jedne strane utiču na šire priznavanje određenih rashoda obveznicima (npr. priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja koja su obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije, priznavanje rashoda po osnovu dugoročnih rezervisanja u iznosu stvarno nastalog odliva sredstava po tom osnovu), a s druge strane utiču na širi obuhvat prihoda nerezidentnog pravnog lica koji se oporezuju porezom po odbitku (po osnovu usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike Srbije).
1) Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu?
Imajući u vidu da su osnovni razlozi za donošenje ovog zakona sadržani prvenstveno u potrebi stvaranja uslova za adekvatniju primenu Zakona u smislu preciziranja pojedinih normi, kao i njihovo usaglašavanje sa korespodentnim rešenjima sadržanim u propisima koji uređuju računovodstvo, a koja su već u primeni, isti će imati pozitivan efekat na:
– poreske obveznike poreza na dobit pravnih lica u smislu ujednačavanja poreskog tretmana pojedinih rashoda (npr. rashoda po osnovu dugoročnih rezervisanja koja su izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu);
– sve banke u smislu pojednostavljenja uslova za otpis potraživanja po osnovu nenaplativih kredita;
– obveznike utvrđivanja i plaćanja poreza na dobit pravnih lica po odbitku i po rešenju u smislu pojednostavljenja postupka podnošenja poreske prijave, kao i skraćenja vremena potrebnog za podnošenje iste;
– Poresku upravu u smislu smanjenja administriranja poreza na dobit po odbitku i po rešenju.
2) Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?
Ovaj zakon odnosi se samo na pravna lica, a njegova primena neće privrednim subjektima (pa ni malim i srednjim preduzećima) stvoriti dodatne troškove, već upravo treba da u narednom periodu doprinese jednostavnijem i pravednijem utvrđivanju oporezive dobiti.
3) Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Kako je već navedeno, primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove, a u narednom periodu će doprineti jednostavnijem i pravednijem utvrđivanju dobiti.
4) Da li se ovim zakonom podržava stvaranje privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Ovaj zakon utiče na postojeće privredne subjekte i ne stimuliše stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu niti na tržišnu konkurenciju.
5) Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu?
U postupku pripreme ovog zakona razmotrene su sve pristigle inicijative za izmenu zakona i sagledana mogućnost njihove integracije u Predlog zakona. Pored navedenog, ovaj zakon dostavljen je nadležnim organima sa čijim delokrugom rada su povezana predložena rešenja.
6) Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava?
Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.