OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
• Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu
U okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomske reforme, u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade, predlaže se, između ostalih, i donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, stvore okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast i omoguće povoljniji uslovi privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. S tim u vezi, predloženo je produženje postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica koje ističu 31. decembra 2017. godine, kao i nova poreska olakšica prilikom zapošljavanja mladih kada započnu sopstveni posao, kroz oslobođenje od plaćanja poreza (kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) na zarade u prvim godinama poslovanja (u godini osnivanja i u narednoj godini). Ovim merama nastavlja se kontinuitet u podsticanju legalnog zapošljavanja i samim tim poboljšanja položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, s tim da novopredložena mera ima za cilj da se podstakne preduzetništvo i kroz poresko oslobođenje da se eliminiše jedna od ključnih prepreka za započinjanje i vođenje poslovanja. Ova mera dovela bi do smanjenja broja mladih koji posluju u sivoj ekonomiji, stimulisala bi preduzetnički duh i privredni angažman mladih a bez realnog opterećenja budzeta.
Pored toga, produženjem perioda primene postojećih olakšica do 31. decembra 2019. godine nastavlja se kontinuitet u podsticanju legalnog zapošljavanja i samim tim poboljšanja položaja lica koja su nezaposlena, kao i onih koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja nastavak mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.
Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon i 112/15 – u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:
– uvođenje olakšica po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene poslovne delatnosti, na način da bi bili oslobođeni od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu sopstvene zarade kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica;
– produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica (u vidu prava na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65% do 75% , čija primena ističe 31. decembra 2017. godine) na 31. decembar 2019. godine;
– povećanje neoporezivog iznosa zarada na 15.000 dinara mesečno;
– uređenje poreskog tretmana primanja fizičkog lica u slučaju otpisa preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive;
– uvođenje obaveze vođenja poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva za preduzetnike koji obavljaju registrovanu delatnost (poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva vode preduzetnici koji porez plaćaju na paušalni prihod i oni vode knjigu ostvarenog prometa, zatim preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica a tu su prvenstveno lica obveznici PDV).
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS” br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
U članu 8. Zakona novododatim st. 2. i 3. precizira se pojam dohotka koji na teritoriji Republike ostvari fizičko lice – nerezident koje je obveznik poreza na dohodak građana.
Uz član 2.
U članu 9. Zakona vrši se pravnotehničko usklađivanje sa odredbama drugih zakona, kao i preciziranje pojedinih tačaka.
U tački 28) precizira se poresko izuzimanje po osnovu lečenja u zemlji i inostranstvu za lica koja nisu u radnom odnosu kod davaoca, kao i opredeljenje izuzimanja po osnovu troškova prevoza i smeštaja za potrebe lečenja fizičkog lica.
U novododatoj tački 30) propisano je poresko izuzimanje za novčanu pomoć fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, do visine propisanog neoporezivog iznosa.
Uz član 3.
U članu 12a Zakona precizira se koji dinarski iznosi se usklađuju godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši.
Uz član 4.
U članu 13. Zakona novododatim stavom 5. navodi se da se zaradom smatraju i primanja koja po osnovu prava iz radnog odnosa ostvari lice po prestanku radnog odnosa.
Uz član 5.
U članu 14. Zakona vrši se preciziranje odredbe u smislu opredeljenja momenta kada se primanje po osnovu hartija od vrednosti smatra zaradom.
Uz član 6.
U članu 14b Zakona vrši se terminološko usklađivanje koje se odnosi na pojam premija kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, i dodaje se premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti.
Uz član 7.
Izmenom člana 15a Zakona vrši se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 11.790 na 15.000 dinara mesečno.
Uz član 8.
Izmenom člana 15b Zakona novododatim stavom 2. vrši se usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje domaćih državljana u inostranstvu.
Uz član 9.
Član 18. Zakona menja se u smislu pravnotehničkog usklađivanja i pojašnjenja pojedinih odredaba. Dodaje se tačka 10) kojom se predviđa da se ne plaća porez na zaradu na primanje zaposlenog od poslodavca po osnovu novčane pomoći za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu do visine stvarnih troškova lečenja i prevoza i smeštaja za vreme lečenja.
Uz čl. 10. i 11.
U vezi sa čl. 21v i 21d Zakona vrši se produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica koju koriste poslodavci (mikro i mala pravna lica i preduzetnici), tako da se produžava period primene sa 31. decembra 2017. godine na 31. decembar 2019. godine, kao i preciziranje pojma preduzetnika kao poslodavca.
Uz član 12.
Novododatim članom 21đ Zakona uređuje se olakšica po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene poslovne delatnosti, na način da su oslobođeni od plaćanja poreza po osnovu sopstvene zarade kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica.
Uz čl. 13, 14, 15, 16, 17, 18. i 19.
U čl. 32, 33, 33a, 35, 35a, 36. i 37a Zakona vrši izmena u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti.
Uz član 20.
U članu 37b Zakona izmenama se precizira šta se za svrhu utvrđivanja poslovnog prihoda smatra uzimanjem iz poslovne imovine koju vrši obveznik koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti.
Uz član 21.
U članu 40. Zakona određuje se da pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.
Uz član 22.
Odredba člana 41. Zakona se terminološki precizira u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.
Uz član 23.
Vrši se izmena člana 43. Zakona kojom se uređuje koje poslovne knjige su dužni da vode obveznici preduzetnici iz člana 32. Zakona.
Uz član 24.
U članu 44. Zakona vrši se preciziranje.
Uz čl. 25, 26, 27, 28. 29, 30. i 31.
Vrše se izmene u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.
Uz član 32.
U članu 72. Zakona vrši se pravno tehničko preciziranje u smislu da su u okviru novododate tačke 4) izdvojene investicione jedinice.
Uz član 33.
U članu 75. Zakona dodaje se stav 4. kojim se precizira da se nabavna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koje je obveznik stekao, uvećava godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prenosa, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Uz član 34.
U članu 78. Zakona vrši se pojašnjenje načina računanja roka.
Uz član 35.
U članu 84. Zakona vrši se brisanje stava 4.
Uz član 36.
Izmenama člana 85. Zakona uređuje se, pored ostalog, poreski tretman primanja fizičkog lica u slučaju otpisa preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive.
Uz član 37.
Izmenom člana 93. Zakona predlaže se izmena roka za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznike iz člana 32. Zakona.
Uz čl. 38, 39, 40. i 41.
Vrše se izmene u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.
Uz član 42.
Član 100a Zakona se menja sa ciljem preciziranja utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak građana samooporezivanjem.
Uz član 43.
Predlaže se brisanje čl. 108. i 108b Zakona.
Uz čl. 44, 45, 46. i 47.
Vrše se izmena u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.
Uz član 48.
Vrši se preciziranje na način da se neoporezivi iznos od 15.000 dinara prvi put usklađuje u 2019. godini. Imajući u vidu da će se naredno usklađivanje neoporezivih iznosa vršiti u januaru mesecu 2018. godine (a da će se primenjivati od 1. februara te godine) s tim u vezi da nije predloženo navedenog preciziranje to bi imalo za posledicu da se u roku od mesec dana dva puta vrši usklađivanje neoporezivog iznosa zarada.
Uz član 49.
Neoporezivi iznos iz člana 7. ovog zakona koji se odnosi na član 15a Zakona, primenjuje se kod obračuna i plaćanja poreza na zarade počev od zarade za mesec januar 2018. godine, dok se sada važeći neoporezivi iznos od 11.790 dinara primenjuje zaključno sa isplatom zarade za decembar 2017. godine.
Uz član 50.
Poresko oslobođenje iz člana 12. ovog zakona primenjivaće se od 1. oktobra 2018. godine.
Uz član 51.
Odredbe čl. 14, 23, 24, 25, 37, 38, 42, 44, 45. i 46, u delu koji se odnosi na način vođenja poslovnih knjiga obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, primenjivaće se počev za 2019. godinu.
Uz član 52.
Odnosi se na slučaj kad je izvršen otpis preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive.
Uz član 53.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2018. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst) u smislu stvaranja uslova za produženje postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica čija primena ističe jer je oročena sa 31. decembrom 2017. godine, kao i stvaranje pretpostavki za fiskalno rasterećenje zarade zaposlenih kroz povećanje mesečnog neoporezivog iznosa zarade.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Očekuje se da će po osnovu povećanja mesečnog neoporezivog iznosa zarade i olakšica predloženih ovim zakonom kao i izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, efekat predloženih rešenja na budzet Republike iznositi ukupno oko 11,6 milijardi dinara bruto gubitka prihoda, a koji se smatra opravdanim imajući u vidu efekte u smislu podsticanja zapošljavanja.
1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Predložena rešenja u zakonu uticaće na poslodavce – pravna lica i preduzetnike koji započinju obavljanje sopstvene delatnosti, i to se prvenstveno odnosi na mlade koji su završili školovanje. U pogledu uslova koji se odnose na lica koja započinju delatnost i na novozaposlena lica, opredeljen je minimalan rok od najmanje šest meseci na evidenciji kao nezaposleno lice ili da je u periodu od 12 meseci pre započinjanja aktivnosti završilo školovanje.
Produženjem postojećih poreskih olakšica poslodavcima iz privatnog sektora daje se mogućnost da nastave sa korišćenjem postojećih fiskalnih podsticaja ili da započnu sa njima a sve u cilju stvaranja pretpostavki kako bi se investiralo u radna mesta i zapošljavalo više lica.
Pored toga, ovaj zakon će uticati i na fizička lica (a ne samo na kategoriju mlađih lica) koja zasnuju radni odnos kod poslodavca koji koristi postojeće olakšice jer će im se omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa i po tom osnovu prava iz obaveznog socijalnog osiguranja – prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Kroz povećanje neoporezivog iznosa stvoriće se uslovi za dalje fiskalno rasterećenje zarada čime se stvaraju pretpostavke za stimulisanje novih zapošljavanja.
Predložene izmene će uticati i na preduzetnike koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva u smislu stvaranja uslova za pojednostavljenje te vrste evidencija.
2. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi
Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi. Predloženom novom olakšicom omogućava se da poslodavci smanje troškove svog poslovanja i da izaberu za njih najpovoljniju poresku olakšicu.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi s obzirom da imaju za cilj dalje stvaranje uslova za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast kroz obezbeđivanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata – poslodavaca koji zasnuju radni odnos sa novim licima. S tim u vezi poslodavci imaju mogućnost da se opredele za onu olakšicu koja je za njihovo poslovanje najoptimalnija.
Pozitivne posledice donošenja ovog zakona odnose se na otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja i njeno prevođenje u legalne tokove. Ovom merom podstiče se legalno zapošljavanje i samim tim poboljšanje položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja jednu od mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.
4. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Imajući u vidu izmene koje se odnose na poresko oslobođenje kod oporezivanja prihoda fizičkih lica po osnovu zarade, predloženo zakonsko rešenje utiče na razvoj privatnog sektora stvaranjem uslova za podsticanje osnivanja privrednih subjekata, naročito lica koja prvi put započinju obavljanje sopstvene delatnosti.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o predloženom zakonu.
U postupku pripreme teksta Nacrta zakona razmotrene su pristigle inicijative za izmenu zakona.
Tekst Nacrta zakona objavljen je na sajtu Ministarstva finansija tako da su sve zainteresovani strane imale priliku da se izjasne na zakon.
6. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje predloženog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.