O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje bankarski i devizni sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ovaj zakon ima za cilj poboljšanje položaja deviznih štediša, obezbeđenje uslova za adekvatniju i bolju primenu već postojećih instituta i efikasnije sprovođenje postupka za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje. Uočeni problemi u vezi prikupljanja potrebne dokumentacije doveli su do potrebe da se, na prvom mestu, produži rok za podnošenje prijava, ali i da se prizna pravo na naplatu javnog duga građanima koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih štednih knjižica dobijali kartice deviznog računa. Produženje roka za podnošenje prijava potraživanja ima za posledicu pomeranje rokova dospelosti obveznica. Pored toga, određene odredbe ovog zakona su dodatno pojašnjene, čime je izbegnuta potreba za tumačenjem.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Ovim zakonom vrše se izmene i dopune Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS”, broj 108/16 – u daljem tekstu: važeći Zakon).
Članom 1. ovog zakona menja se postojeći član 4. važećeg Zakona, tako što se precizira pravilo za obračun kamata, prema kome se, prema predloženom rešenju, podrazumeva da godina ima 360 dana, a mesec 30 dana.
Članom 2. ovog zakona menjaju se rokovi za naplatu obveznica, utvrđeni u članu 5, važećeg Zakona, i to tako što se odlaže početak roka isplate obveznica, imajući u vidu predlog za produženje roka za prijavu potraživanja kroz izmenu člana 11. važećeg Zakona.
Odredbom člana 3. ovog zakona produžava se rok za prijavu potraživanja (dosadašnji rok godinu dana) određen u članu 11. važećeg Zakona. Naime, kako ovaj rok ističe 23. februara 2018. godine, a najveći deo neisplaćene devizne štednje čini devizna štednja položena u filijalama na teritorijama Republike Hrvatske i Federacije BiH, koje za prvih šest meseci primene važećeg Zakona nisu ovlastile organe i institucije koji će biti nadležni za izdavanje potvrda o tome da devizne štediše nisu ostvarili svoja pravo po osnovu devizne štednje, predlaže se produženje roka za dodatnih godinu dana, kako bi se svim štedišama omogućilo podnošenje prijava.
Članom 4. ovog zakona menja se odredba člana 12. stav 2. važećeg Zakona, tako što se kao dokaz o posedovanju stare devizne štednje priznaje i kartica deviznog računa. Na taj način izjednačavaju se u pravima na naplatu javnog duga po osnovu stare devizne štednje građani koji kao dokaz poseduju štednu knjižicu, koju su dobijali prilikom ulaganja sredstava na štednju i građani koji kao dokaz poseduju deviznu karticu, koja se izdavala prilikom otvaranja deviznog računa.
U ovom članu se takođe, dodatno precizira da, osim nadležnih organa bivših republika SFRJ, izdavanje potvrda o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje mogu vršiti njihove ovlašćene finansijske institucije (depozitne finansijske institucije, agencije za privatizaciju, banke i drugi finansijski subjekti).
Članom 5. ovog zakona menjaju se odredbe člana 13. važećeg Zakona, zbog usklađivanja sa gore pomenutim predloženim izmenama.
Članom 6. ovog zakona menja se član 17. važećeg Zakona u skladu sa izmenom izvršenom u članu 12. važećeg Zakona, koji sada predviđa mogućnost dostavljanja kartice deviznog računa.
Članom 7. propisano je stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, dok će za naredne dve budžetske godine biti obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu Ministarstva finansija.
V. PREGLED ODREDABA ZAKONA O REGULISANJU JAVNOG DUGA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA POLOŽENE KOD BANAKA ČIJE JE SEDIŠTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE I NJIHOVIM FILIJALAMA NA TERITORIJAMA BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ
KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 4.
Obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona iznosi do 310 miliona evra i obuhvata:
– deviznu štednju položenu do 27. aprila 1992. godine, umanjenu za izvršene isplate po osnovu propisa iz člana 1. stav 4. ovog zakona;
kamatu obračunatu po ugovorenoj kamatnoj stopi, odnosno po kamatnoj stopi od 5% godišnje ako se ne može utvrditi ugovorena kamatna stopa – do 31. decembra 1997. godine;
kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 2% godišnje za period od 1. januara 1998. godine do 31. maja 2016. godine;
kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 0,5% godišnje za period od 1. juna 2016. godine do rokova dospeća rata obveznica.
Obračun kamate se vrši primenom prostog interesnog računa I OBRAČUN BROJA DANA PO METODI 30/360.
Član 5.
Obaveze prema licima kojima se po odredbama ovog zakona prizna pravo na isplatu devizne štednje iz člana 1. ovog zakona ili njihovim naslednicima (u daljem tekstu: devizne štediše) izvršavaju se u deset jednakih polugodišnjih rata koje dospevaju svakog 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2018. godine i zaključno sa 28. februarom 2023. godine OD 31. AVGUSTA 2019. GODINE I ZAKLJUČNO SA 29. FEBRUAROM 2024. GODINE.
Član 11.
Prijava potraživanja može se podneti u roku od godinu dana DVE GODINE od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi se pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona.
Član 12.
Prijava potraživanja podnosi se Upravi na posebnom obrascu.
Uz prijavu potraživanja dostavlja se overena kopija lične karte ili pasoša, kao i original štedne knjižice, ODNOSNO ORIGINAL KARTICE DEVIZNOG RAČUNA, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice.
Uz prijavu potraživanja dostavlja se i original potvrde nadležnih organa i institucija NADLEŽNIH ORGANA, ODNOSNO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA bivših republika SFRJ o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje, niti da mu je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ. Ako je devizni štediša položio deviznu štednju u filijalama na teritorijama više bivših republika SFRJ, odnosno ako je menjao prebivalište u više tih republika, dostavlja originale potvrda nadležnih organa svih bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položio deviznu štednju, odnosno u kojima je imao prebivalište.
U slučaju kada je pravo po osnovu devizne štednje ostvareno delimično, u potvrdi iz stava 3. ovog člana, unose se podaci o visini isplaćenih iznosa i datumima tih isplata.
Nadležni organ i institucija iz stava 3. ovog člana jeste organ, odnosno institucija koju je bivša republika SFRJ ovlastila da izdaje potvrde iz tog stava.
NADLEŽNI ORGAN, ODNOSNO FINANSIJSKA INSTITUCIJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JESTE ORGAN, ODNOSNO FINANSIJSKA INSTITUCIJA KOJU JE BIVŠA REPUBLIKA SFRJ OVLASTILA DA IZDAJE POTVRDE IZ TOG STAVA.
Član 13.
Ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. st. 2. i 3. ovog zakona, Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju, a može tražiti i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja prava u smislu ovog zakona, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi prijavu u roku.
Na način iz stava 1. ovog člana postupa se i u slučaju kad podnosilac prijave nije dostavio original štedne knjižice, ODNOSNO ORIGINAL KARTICE DEVIZNOG RAČUNA.
U slučaju kad uz prijavu nije dostavljen original štedne knjižice, ODNOSNO ORIGINAL KARTICE DEVIZNOG RAČUNA ili iz drugog razloga postoji osnovana sumnja o postojanju potraživanja i njegove visine, Uprava će uputiti podnosioca prijave da kod nadležnog suda u Republici Srbiji pokrene odgovarajući postupak za utvrđivanje postojanja potraživanja i njegove visine.
Uz podnesak iz stava 3. ovog člana podnosilac prijave dostavlja nadležnom sudu dokumentaciju kojom se nesumnjivo dokazuje potraživanje po osnovu štednog uloga i njegove visine.
Utvrđivanje činjenica iz st. 3. i 4. ovog člana u postupku pred nadležnim sudom smatra se prethodnim pitanjem u upravnom postupku, o čemu Uprava donosi odgovarajući zaključak.
U postupku pred sudom, u ime Republike Srbije, učestvuje državni pravobranilac.
Na osnovu pravnosnažne odluke suda donete u postupku iz st. 3. i 4. ovog člana Uprava donosi rešenje po prijavi deviznog štediše.
Član 17.
Po pravnosnažnosti rešenja iz člana 15. ovog zakona, Uprava će poništiti original štedne knjižice, ODNOSNO ORIGINAL KARTICE DEVIZNOG RAČUNA.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja iz člana 15. ovog zakona, banke kod kojih je položena devizna štednja, odnosno njihovi pravni sledbenici, kao i banke koje su u skladu s propisima preuzele poslove u vezi sa isplatom devizne štednje položene kod banaka nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, uz prisustvo deviznog štediše ili lica koje poseduje za to overeno punomoćje deviznog štediše, i stavljanja na uvid poništene štedne knjižice, ODNOSNO KARTICE DEVIZNOG RAČUNA, ili potvrde Uprave da je to rešenje doneto na osnovu odluke suda iz člana 13. st. 3. i 4. ovog zakona (u slučaju kad Upravi nije priložen original štedne knjižice, ODNOSNO ORIGINAL KARTICE DEVIZNOG RAČUNA) otvaraju za deviznog štedišu vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom registru.
Istovremeno sa otvaranjem vlasničkog računa iz stava 1. ovog člana, banke deviznom štediši otvaraju namenski devizni račun na koji se, u rokovima dospeća, prenose sredstva u visini dospele rate.